vtssszr_zbornik_prvi_naucni_skup_2010_04042011.pdf

I Naučno – stručni skup PREDUZETNIŠTVO, INŽENJERSTVO I MENADŽMENT

1

I Naučno stručni skup Preduzetništvo, inženjerstvo i menadžment

Zrenjanin, 10.12.2010. god.

Tema: “Obrazovanje za preduzetništvo, inženjerstvo i menadžment“

ZBORNIK RADOVA

Zrenjanin, 2011.


2


3

PROGRAMSKI ODBOR:

1. Dr Smiljana Mirkov, VTŠSS Zrenjanin (predsednik), 2. Dr Robert Molnar, VTŠSS Zrenjanin (sekretar), 3. Dr Ilija Ćosić, FTN Novi Sad, 4. PhD Dorijan Nedelcu, Univerzitet „Eftimie Murgu“ Resita/Romania, 5. Dr Vojin Grković, FTN Novi Sad, 6. Dr Slobodanka Markov, Prirodno – matematički fakultet, Novi Sad, 7. Dr Aleksandar Jovanović, Steinbeis Institute, Stuttgart/Germany, 8. Dr Ratko Nikolić, Poljoprivredni fakultet Novi Sad i 9. Dr Miroslav Bobrek, Mašinski fakultet Banja Luka/Republika Srpska.

ORGANIZACIONI ODBOR:

1. Dr Robert Molnar (predsednik), 2. MSc Marija Matotek (sekretar), 3. Dr Smiljana Mirkov, 4. Dr Zdenka Đurić, 5. Mr Dušan Malić, 6. Imre Makai, 7. Radomir Panić, 8. Radmila Erski i 9. Ljiljana Leleš.


4

I Naučno stručni skup Preduzetništvo, inženjerstvo i menadžment

Tema: “Obrazovanje za preduzetništvo, inženjerstvo i menadžment“

ZBORNIK RADOVA Izdavač: Visoka tehnička škola strukovnih studija u Zrenjaninu Glavni i odgovorni urednik: Dr Smiljana Mirkov, direktorka VTŠSS u Zrenjaninu Urednici: Dr Smiljana Mirkov Dr Robert Molnar Tehnička priprema: MSc Marija Matotek Imre Makai Štampa Štamparija VTŠSS u Zrenjaninu Tiraž 60 primeraka ISBN 978-86-84289-41-6


I

SADRŽAJ

UUVVOODD .............................................................................................................................................................................................................................................................................. VV

1. I. Ćosić, Ž. Tekić OOBBRRAAZZOOVVAANN JJEE ZZAA PPRREEDDUUZZEETTNNIIŠŠTTVVOO,, IINNŽŽEENNJJEERRSSTTVVOO II MMEENNAADDŽŽMMEENNTT UU DDRRUUŠŠTTVVUU ZZNNAANNJJAA ..........................................................................................................................11

2. V. Grković OOBBRRAAZZOOVVAANN JJEE,, NNAAUUKKAA II TTEEHHNNOOLLOOGGIIJJAA,, SSTTAANNJJEE II MMOOGGUUĆĆNNOOSSTTII..............................................................................................................................................................................................................................1111

3. D. Dobrosavljević AARRTTEESS MMEECCHHAANNIICCAAEE ..................................................................................................................................................................................................2255

4. S. Mirkov PPOOČČEETTCCII II RRAAZZVVOOJJ IINNŽŽEENNJJEERRSSKKOOGG OOBBRRAAZZOOVVAANNJJAA UU SSRRBBIIJJII ..........3333

5. Ž. Tekić, I. Ćosić, V. Todorović, M. Jovanović TTHHEE IINNTTEERRPPLLAAYY OOFF EENNTTRREEPPRREENNEEUURRSSHHIIPP,, TTEECCHHNNOOLLOOGGYY AANNDD BBUUSSIINNEESSSS AATT UUNNIIVVEERRSSIITTYY SSEETTTTIINNGGSS ....................................................................................................................4411

6. N. Šabić MMOODDEELL OOFF EENNTTRREEPPRREENNEEUURRIIAALL UUNNIIVVEERRSSIITTYY ................................................................................4477

7. D. Miletić, E. Jeremić, S. Blagojević UUTTIICCAAJJ GGLLOOBBAALLIIZZAACCII JJEE NNAA OOBBRRAAZZOOVV AANNJJEE MMEENNAADDŽŽEERRAA II PPRREEDDUUZZEETTNNIIKKAA..................................................................................................................................................................................................................5555

8. I. Simić OORRGGAANNIIZZAACCIIOONNOO UUČČEENNJJEE UU FFUUNNKKCCIIJJII RRAAZZVVOOJJAA KKOORRPPOORRAATTIIVVNNOOGG PPRREEDDUUZZEETTNNIIŠŠTTVVAA..................................................................................................................6633

9. V. Todorović, Ž. Tekić, M. Jovanović PPOODDSSTTIICCAANNJJEE PPRREEDDUUZZEETTNNIIŠŠTTVV AA MMLLAADDIIHH –– RRAAZZVVOOJJNNAA ŠŠAANNSSAA SSRRBBIIJJEE ......................................................................................................................................................................................................................................................................6699

10. V. Kopanja PPRROOMMEENNAA PPAARRAADDIIGGMMEE PPRREEDDUUZZEETTNNIIČČKKOOGG OOBBRRAAZZOOVVAANN JJAA UU SSRRBBIIJJII ........................................................................................................................................................................................................................................................................7755

11. R. Molnar, Z. Eremić NNEEFFOORRMMAALLNNII VVIIDDOOVVII OOBBRRAAZZOOVVAANNJJAA ZZAA PPRREEDDUUZZEETTNNIIŠŠTTVVOO UU SSRRBBIIJJII ..................................................................................................................................................8833


II

12. M. Radišić UULLOOGGAA II ZZNNAAČČAAJJ SSTTRRUUČČNNEE PPRRAAKKSSEE NNAA SSTTRRUUKKOOVVNNIIMM SSTTUUDDIIJJAAMMAA ......................................................................................................................................................9911

13. D. Jašin OOBBRRAAZZOOVVAANN JJEE ZZAA EEKKOO--MMEENNAADDŽŽMMEENNTT ............................................................................................................9977

14. D. Radovanović UUPPRRAAVVLLJJAANNJJEE VVAANNRREEDDNNIIMM SSIITTUUAACCIIJJAAMMAA –– SSPPEECCIIJJAALLIISSTTIIČČKKEE SSTTUUDDIIJJEE ..................................................................................................................................................................110011

15. Z. Đurić EEKKOONNOOMMSSKKOO VVRREEDDNNOOVVAANNJJEE IINNOOVVAACCIIJJAA ..............................................................................................110055

16. Č. Avakumović, J. Avakumović, R. Kandić KKOONNCCEEPPTT PPRREEDDUUZZEETTNNIIČČKKIIHH SSTTRRAATTEEGGIIJJAA ......................................................................................111133

17. M. Runić KKOOMMPPLLEEKKSSNNOO AANNAALLIITTIIČČKKEE MMEETTOODDEE OOCCEENNJJIIVVAANNJJAA NNIIVVOOAA OORRGGAANNIIZZAACCIIJJEE ........................................................................................................................................................................................................................112211

18. J. Avakumović, J. Avakumović MMEENNAADDŽŽMMEENNTT SSTTRRAATTEEGGIIJJAA RRIIZZIIKKOOMM UU PPRREEDDUUZZEETTNNIIŠŠTTVVUU ............................................................................................................................................................................................112299

19. M. Ristić Runić, S. Mirkov, M. Matotek MMEETTOODDOOLLOOŠŠKKAA PPOOSSTTAAVVKKAA IISSTTRRAAŽŽIIVVAANNJJAA PPRROOFFEESSIIJJEE MMEENNAADDŽŽEERR ..................................................................................................................................................................................113377

20. V. Tot, T. Savić Tot UUPPRRAAVVLLJJAANNJJEE ZZNNAANNJJEEMM MMEENNAADDŽŽEERRAA ..........................................................................................................114455

21. D. Živković, V. Požidaeva, R. Popović UUPPRRAAVVLLJJAANNJJEE IINNVVEESSTTIICCIIJJAAMMAA UU MMEETTAALLOO PPRREERRAAĐĐIIVVAAČČKKOOJJ IINNDDUUSSTTRRIIJJII PPRRIIMMEENNOOMM SSOOFFTTVVEERRSSKKOOGG PPRROOGGRRAAMMAA BBPPWWIINN ............................................................115533

22. J. Avakumović, G. Savanović, J. Avakumović UUPPRRAAVVLLJJAANNJJEE IINNVVEESSTTIICCIIJJAAMMAA KKAAOO DDEEOO FFIINNAANNSSIIJJSSKKOOGG MMEENNAADDŽŽMMEENNTTAA UU PPRROOIIZZVVOODDNNOO PPOOSSLLOOVVNNIIMM SSIISSTTEEMMIIMMAA..........116611

23. D. Soldat TTEERROOTTEEHHNNOOLLOOŠŠKKII PPRRIISSTTUUPP PPRROOCCEESSUU IINNVVEESSTTIIRRAANNJJAA ............................116699

24. P. Subić PPOOSSLLOOVVNNOO IINNFFOORRMMIISSAANNJJEE DDOONNOOSSIIOOCCAA OODDLLUUKKAA ....................................................117755


III

25. S. Milovanović RREEIINNŽŽEENNJJEERRIINNGG PPOOSSLLOOVVNNIIHH PPRROOCCEESSAA II MMEENNAADDŽŽMMEENNTT IINNFFOORRMMAACCIIOONNII SSIISSTTEEMMII..........................................................................................118811

26. Ž. Eremić LLAANNCCII MMAARRKKOOVVAA UU FFUUNNKKCCIIJJII PPOOBBOOLLJJŠŠAANNJJAA NNAAVVIIGGAACCIIJJEE AADDAAPPTTIIVVIIHH VVEEBB SSAAJJTTOO VVAA ....................................................................................................................................................................118877

27. D. Jovanić VVIIZZIIJJAA IINNDDUUSSTTRRIIJJEE ZZAAVVAARRIIVVAANNJJAA ..............................................................................................................................119955

28. M. Rančić, V. Mulić, M. Notaroš MMEETTOODDAA ZZAA AANNAALLIIZZUU PPRREENNOOSSAA TTOOPPLLOOTTEE UU PPOODDNNOOMM GGRREEJJAANNJJUU KKAAOO PPRROOCCEESSUU SSAA ČČIISSTTIIMM VVRREEMMEENNSSKKIIMM KKAAŠŠNNJJEENNJJEEMM ........................................................................................................220033

29. C. Žepinić, V. Mulić MMOODDEELLIIRRAANNJJEE GGAASSNNOOGG GGRREEJJAAČČAA VVAAZZ DDUUHHAA FFAARRMMII ""SSYYSSTTEEMMAA -- IINNFFRRAA"" ZZAA PPOOTTRREEBBEE ZZAASSTTUUPPAANNJJAA ""EEUURROOTTEEHH--GGAASS""--AA ......................................................................................................................................................................................................221111

30. N. Soldat EENNEERRGGEETTSSKKAA EEFFIIKKAASSNNOOSS TT BBIIOOGGAASS AA KKAAOO NNOOVVOOGG VVIIDDAA EENNEERRGGIIJJEE ........................................................................................................................................................221199

31. V. Mulić, D. Jovanić, A. Rajić NNUUMMEERRIIČČKKII SSTTRRUUGG TTUU-- 448800 UU RREEKKOONNSSTTRRUUKKCCIIJJII IISSPPLLAAČČNNEE PPUUMMPPEE..............................................................................................................................................................................................................................................................222255

32. M. Mijatov, L. Čelar DDIIZZAAJJNNIIRRAANNJJEE,, PPRROOVVEERRAA NNAAPPOONNAA II OOPPTTIIMMIIZZAACCIIJJAA PPRREESSEE ZZAA BBRRIIKKEETTIIRRAANNJJEE PPIILLJJEEVVIINNEE PPRRIIMMEENNOOMM PPRROOGGRRAAMMAA SSOOLLIIDDWWOORRKKSS ......................................................................................................223333

33. B. Nikin, M. Sivački ŠŠTTEETTNNAA ZZRRAAČČEENN JJAA ČČOOVVEEKKOOVV EE RRAADDNNEE II ŽŽIIVVOOTTNNEE SSRREEDDIINNEE ....224411


IV


V

UVOD

Zbornik radova naučno – stručnog skupa je imao za cilj da pruži doprinos razvijanju preduzetničke kulture u srpskom društvu, sa akcentom na podsticanje njegovog najzdravijeg vida – proizvodno preduzetništvo, u čijoj se osnovi nalazi inženjerska inovacija. Polazeći od činjenice da se u osnovi razvoja modernih društava nalazi znanje, organizatori skupa su se opredelili da njegova podtema bude obrazovanje za preduzetništvo, inženjerstvo i menadžment. U odnosu na postavljen cilj, oblasti koje su bile u centru pažnje pisanih radova i usmenih saopštenja su sledeće:

– priroda preduzetništva i značaj preduzetničke kulture u Srbiji, – uloga inženjerskih inovacija u razvoju društva i načini

njihovog unošenja u ekonomski život Srbije, – analiza najnovijih dostignuća u oblasti obrazovanja za

preduzetništvo, inženjerstvo i menadžment, – zastupljenost programskih sadržaja iz preduzetništva i

menadžmenta u inženjerskim kurikulumima na domaćim inženjerskim fakultetima i visokim inženjerskim školama,

– uloga i značaj neformalnog obrazovanja za preduzetništvo i menadžment,

– načini osnaživanja inženjerskih obrazovnih programa sadržajima iz preduzetništva i menadžmenta, kako bi budući inženjeri bili u stanju da kompetentno i hrabro odgovore na tržišne izazove.

Zbornik radova sadrži četiri tematske celine: preduzetništvo, inženjerstvo, menadžment i obrazovanje za ove tri oblasti rada.

U uvodnim radovima razmatrane su najkrupnije pojave, manifestovane krajem dvadesetog veka u Svetu – globalizacija i eksplozivni rast kvantuma znanja. U tom smislu posebno su razmotreni: globalna neravnomernost razvoja pojedinih zemalja i tokovi globalnog obrazovanja, osnovni aspekti međusobnih veza znanja, ekonomije i konkurentnosti država, ali i pojedinačnih regiona, odnosno njihovih privreda. Takođe je dat pregled osnovnih pokazatelja razvoja visokog obrazovanja u Srbiji i, u tom svetlu, aspekti budućeg razvoja visokog obrazovanja kod nas. Razmotrene su moguće varijante povezivanja obrazovanja, naučnog istraživanja, tehnologije i preduzetništva i


VI

formiranje odgovarajuće organizacione infrastrukture u Srbiji i u Vojvodini i putevi razvoja visokog obrazovanja.

Istaknut je značaj razvoja preduzetništva za razvoj privrednih potencijala ali je posebno ukazano na značaj inženjerstva, preduzetništva i menadžmenta u budućnosti i potrebe za sinergijom u obrazovanju kako bi nove generacije bile spremne za tri najvažnije vrste posla u budućnosti: identifikaciju problema, njihovo rešavanje i razmenu ideja. Istovremeno je ukazano na elemente u kojima univerzitet može dati značajan doprinos razvoju preduzetništva, posebno na regionalnom nivou, kreirajući preduzetničku klimu, povezujući industriju, obrazovanje i istraživanje.

Autori ističu da je preduzetničko ponašanje način razmišljanja, opredeljen kreativnim pristupom poslovanju, a što se ogleda u prihvatanju rizika i promenama zasnovanim na inovativnom delovanju, koje stvara uslove za poslovni razvoj.

Jedan od bitnih činioca stvaranja povoljne preduzetničke klime i konačno preuzetničke kulture, je i preduzetničko obrazovanje, koje ima svoju specifičnu problematiku, u odnosu na klasično obrazovanje

Priprema nove generacije preduzetnika, koje imaju razvijen ovakav način razmišljanja je jedna od šansi Republike Srbije za postizanje međunarodne konkurentnosti. Obrazovni sistem se dakle, mora transformisati u smislu da kod đaka razvija divergentni način razmišljanja, za razliku od reproduktivnog znanja koje je i danas još uvek imperativ u obrazovnom sistemu Srbije.

Pored samog nastavnog sadržaja, problem u preduzetničkom obrazovanju su ostali elementi nastavnog procesa, a to su:

1. Nastavnici, koji vrlo često osim teoretskih znanja nemaju i ona praktična, iskustvena, odnosno nemaju iskustva u realizaciji preduzetničkog ciklusa,

2. Nastavne metode, uglavnom zastarele sa dominatnom EX Cathedra metodom, bez kreativnih radionica i dr.,

3. Literatura, i to ona pisana od strane domaćih autora, gde se zadržava stari koncept u obrazovanju, odnosno traži se reprodukcija znanja, što je suprotno preduzetničkom načinu razmišljanja,

4. Nastavna sredstva/učila, koja praktično i nisu razvijana za ovaj vid obrazovanja, sa izuzetkom pojedinih tehničkih fakulteta i visokih strukovnih škola, gde se koriste nastavna sredstva razvijena uglavnom za druge nastavne predmete, ali se kao primeri inovacija mogu primeniti i u preduzetništvu.


VII

Pored sve učestalijih pokušaja da se preduzetništvo uvrsti kao obavezan nastavni predmet u osnovnom i srednjem obrazovanju u Srbiji, već skoro čitavu deceniju se razvijaju i sprovode tzv. »neformalni« vidovi obrazovanja za preduzetništvo. Bez obzira na činjenicu što ovi vidovi nisu deo formalnog obrazovnog sistema. značaj koji imaju je nesumnjiv, kako u upoznavanju širokih slojeva društva sa filosofijom preduzetničkog poduhvata, tako i sa osnovnim zakonitostima i postojećom regulativom u toj oblasti.

Radovi koji se odnose na menadžment strategije i menadžment procese tretiraju i pitanja neophodnosti razvoja eko – menadžmenta ali i obrazovanja za upravljanje vanrednim situacijama. Takođe je dat i doprinos izgradnji metodološkog postupka za istraživanje profesije menadžer, a u cilju identifikovanja oslobađajućih i ograničavajućih činilaca za razvoj ove profesije u savremenom srpskom društvu. Poseban doprinos ovoj problematici dat je u radu u kojem jedan od autora afirmiše značaj ekonomskog vrednovanja inovativnog rada i inovacija i daje pregled metoda vrednovanja doprinosa inovacija ekonomskom razvoju i metodama ekonomskog vrednovanja pojedinih tipova inovacija. Posebno se ističu nekoliko radova posvećenih menadžmentu investicija kao delu finansijskog menadžmenta kao i terotehnološkom pristupu upravljanju investicijama.

Inženjerski korpus tema sadrži dve podceline. Prva se odnosi na isticanje značaja informacionih tehnologija u podizanju efikasnosti poslovanja, ali sadrži i konkretne predloge upotrebe informacionih tehnologija u svetu elektronskog poslovanja gde je jedna od najvažnijih i najprepoznatljivijih aktivnosti upravo aktivnost elektronske prodaje roba i usluga putem veb sajtova.

Drugu grupu radova iz ove celine čine radovi posvećeni mašinskoj industriji i njenom razvoju, kao što je vizija industrije zavarivanja, ali i radovi koji se odnose na matematičke modele projektovanja u termoenergetici. Takođe je data i analiza energetske efikasnosti i stanje u svetu i Srbiji, pri čemu je posebna pažnja posvećena biogasu kao novom vidu energije koji se dobija energetskom valorizacijom biomase, koja pored energije sunca, energije vodotokova, energije vetra i energije mora spada u obnovljive energetske izvore.

Na kraju, poslednji radovi Zbornika posvećeni su očuvanju čovekovog zdravlja. Autori upozoravaju na štetna dejstva elektromagnetnih zračenja i predlažu jednu od mogućih preliminarnih


VIII

zaštita koja je eksperimentalno potvrđena na pet radnih mašina, nakon čega je merenjem utvrđeno da je magnetno polje značajno smanjeno.

Iako su radovi prezentovani na Skupu, sudeći na osnovu tematika kojima su bili posvećeni, u određenoj meri odstupali od zadatog cilja Skupa, mišljenja smo da to nije umanjilo njegov značaj. Ukoliko Zbornik radova koji je pred Vama podstakne kako naučno – stručnu javnost, tako i relevantne predstavnike privrednog života Srbije, na sistematičnija i produbljenija istraživanja preduzetništva, inženjerstva i menadžmenta, u okviru budućih naučnih skupova koji se planiraju u Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija u Zrenjaninu, cilj organizatora Skupa će biti ispunjen.

Urednici U Zrenjaninu, marta 2011. god.

Obrazovanje za preduzetništvo, inženjerstvo i menadžment u društvu znanja

1

Dr Ilija Ćosić1 Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad Mr Željko Tekić2 Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad

OBRAZOVANJE ZA PREDUZETNIŠTVO, INŽENJERSTVO I MENADŽMENT U DRUŠTVU ZNANJA

EDUCATION FOR ENTREPRENEURSHIP, ENGINEERING AND MANAGEMENT IN THE KNOWLEDGE SOCIETY

Rezime: U ovom radu je dat pregled trendova koji dominantno oblikuju društvo, pa time u najvećoj meri određuju i potrebe obrazovanja. Zatim je ukazano na značaj inženjerstva, preduzetništva i menadžmenta u budućnosti i potrebe za sinergijom u obrazovanju kako bi nove generacije bile spremne za tri najvažnija vrste posla u budućnosti: identifikaciju problema, njihovo rešavanje i razmenu ideja. Na samom kraju, ukazano je na elemente u kojima univerzitet može dati značajan doprinos razvoju preduzetništva, posebno na regionalnom nivou, kreirajući preduzetničku klimu, povezujući industriju, obrazovnanje i istraživanje. Ključne reči: Preduzetništvo, inženjerstvo, menadžment, obrazovanje, društvo znanja

Abstract:This paper reviews relevant trends that shape society, and are very important for understanding education in the future. The importance of engineering, entrepreneurship and management is highlighted in such a changing world and the need for synergetic approach in education in these three fields in order to prepare the future generations for three most important classes of jobs: problem identification, problem solving and idea exchange. Finally, the role of university for developing entrepreneurial climate and regional development is stressed. Keywords: Entrepreneurship, Engineering, Management, Education, Knowledge Society

Uvod

U uslovima globalizacije, povećane mobilnosti, brzog protoka informacija, ljudi i roba, nestanka granica svih vrsta i otvorenih tržišta, ekonomski, ali i svaki drugi uspeh jednog društva zavisi od njegove

1 [email protected] 2 [email protected]


2

sposobnosti da uspostavi komparativnu prednost u privredi zasnovanoj na znanju. Društvo znanja je društvo u kome ekonomski, socijalni, kulturni i drugi procesi i sve ljudske aktivnosti u presudnoj meri zavise od znanja i sposobnosti zasnovanih na znanju. Razvoj ovog, novog društva počiva na usponu tehnologije i primeni tehničkih dostignuća u različitim oblastima društvenog života. Društvo znanja je društvo mobilnosti i najkonkurentnije društvo u dosadašnjoj istoriji čovečanstva [1].

Termin „društvo znanja“ prvi put je koristio Piter Draker 1969. godine [2], a njegovo današnje značenja je nastalo 90-tih godina prethodnog veka. Ono se zasniva na znanju - resursu koji je drugačiji od svih ostalih, jer se upotrebom i deljenjem uvećava. Znanje je neopipljivo i višedimenziono. Ono se teško čuva i štiti, brzo gubi vrednost na tržištu i ne podleže dobro znanim procedurama i metodama upravljanja resursima.

U ovom radu ćemo ukazati na značaj inženjerstva, preduzetništva i menadžmenta u društvu znanja i potrebe za njihovim sinergetskim dejstvom u društvu i obrazovanju kako bi nove generacije bile spremne za tri najvažnije vrste posla u budućnosti [3]: identifikaciju problema, njihovo rešavanje i razmenu ideja. Takođe, ukazaćemo na elemente u kojima univerzitet može dati značajan doprinos u razvoju preduzetništva, posebno na regionalnom nivou, kreirajući preduzetničku klimu, povezujući industriju, obrazovanje i istraživanje. Da bismo sve ovo uradili, na početku ćemo dati pregled trendova koji oblikuju potrebe budućnosti.

1. Trendovi koji oblikuju budućnost

Okruženje u kome danas nastaju i posluju kompanije može se okarakterisati kao brzo promenljivo, globalno i veoma neizvesno. Najznačajniji trendovi koji dominantno oblikuju društvo, politiku, ekonomiju, okruženje, tehnologiju i tržište, pa time u najvećoj meri određuju i potrebe obrazovanja su: globalizacija, porast svetskog stanovništva i potreba za očuvanjem životne sredine.

Fundamentalna promena sa kojom se susrećamo u društvu jeste globalizacija – stvaranje jedinstvenog ekonomskog, političkog i kulturnog prostora na planeti. Svedoci smo ubrzanog nastajanja jedinstvenog svetskog tržišta na kome slobodno cirkulišu ljudi, roba i kapital. Globalizacija je rezultat tehnološkog napretka, njeno vezivno


3

tkivo su brz protok informacija i razvijene informaciono – komunikacione tehnologije.

Druga značajna promena koja oblikuje svet jeste porast svetske populacije. Postoji značajan problem sa shvatanjem i upravljanjem promenama koje se menjaju po eksponencijalnom zakonu poput ove. Teškoće nastaju jer su dugo vremena efekti promene teško primetni, a onda se iznenada, praktično niodakle pojavljuju i donose velike izazove.

Treće, veoma značajna promena je uslovljena potrebom za očuvanjem životne sredine. Niz velikih prirodnih katastrofa u poslednjoj deceniji, globalno zagrevanje i ubrzano izumiranje biljnih i životinjskih vrsta širom sveta, uslovili su da green thinking dobije na značaju i da postane jedna od vodećih sila koje oblikuju budućnost.

Kombinovanje i preplitanje ova tri mega trenda rezultuje u dramatičnom porastu zavisnosti „svih od svih“, značajnom povećanju mobilnosti i migracija stanovništva, individualizovanju životnog stila, lakšem pristupu znanju, smanjenju barijera za ulazak u nove poslove, porastu konkurencije i potrage za ljudskim talentom u svakom kutku sveta.

U ovakvom okruženju se čini da rečenica čuvenog Čarlsa Darvina da: „Ne preživljavaju najjače vrste, niti one najpametnije, već one koje se najbolje prilagode promenama.“ danas više nego ikada ranije oslikava stanje na svetskom tržištu i u svetskoj ekonomiji.

2. Uloga inženjerstva, preduzetništva i menadžmenta u društvu znanja

U društvu zasnovanom na znanju i oblikovanom opisanim promenama, održiva konkurentnost će u velikoj meri zavisiti od tri ključne sposobnosti: da se snalazimo u nepoznatom ili delimično poznatom okruženju, spremnosti da se prepozna problem (promena) i preduzme akcija (inicira promena) i da se izvuče maksimum iz novog ravnotežnog stanja.

Prva zahtevana sposobnost je inherentna inženjerskom pozivu. Naime, reč inženjer potiče od latinske reči ingeniosus i u prevodu znači nadaren, sposoban da pronađe nešto novo, neko novo rešenje, sposoban da se snađe u nepoznatom. Inženjeri danas su istraživači, dizajneri, konstruktori, tehnolozi, projektanti, analitičari, kontrolori, menadžeri, agro-inženjeri, arhitekte, saobraćajci, graditelji puteva, mostova, železnica mašina, alata, pribora, zgrada, postrojenja ratličitih


4

vrsta i u svim slučajevima stvaranja: nove vrednosti prodorom u nepoznato, i dodate vrednosti u kvalitetno, produktivno i efektno vođenim procesima rada [4].

Pored već postojećih zahteva da koristi postojeću tehnologiju i da na osnovu postojeće nauke razvija novu tehnologiju, javlja se i novi zadatak za inženjere: da pomognu društvu da svojim potrebama prilagodi nove (napredne) tehnologije. Naša civilizacija je bazirana na razvoju tehnologije i svoj današnji izgled duguje napretku tehnologije. Međutim, brzina razvoja tehnologije je nadmašila potrebe društva i da bi iz postojeće tehnologije društvo izvuklo maksimalnu korist mora naučiti kako da tehnologiju prilagodi svojim potrebama. Ovo je novi zadatak za inženjere [5]. Da bi opis problema sa kojim se susreću inženjeri budućnosti bio kompletan, treba naglasiti još jednom da će sredina u kojoj će stvarati biti brza, promenjiva i nestabilna.

Sa druge strane, preduzetništvo je fenomen diskontinuiteta, a preduzetnik uvek istražuje promene kako bi ih koristio i/ili amortizovao. Preduzetnik je dinamička snaga čija je osnovna uloga da remeti postojeće stanje svojim inovativnim ponašanjem. Preduzetnik je inovator i centralni pokretač ekonomskih promena, pri čemu je njegov osnovni zadatak kreativna destrukcija [6]. Istovremeno, preduzetnik prepoznaje ili otkriva priliku na tržištu, prikuplja resurse, preuzima inicijativu, pokazuje odgovornost, upravlja rizikom i ima istrajnost da vidi stvari okončanim. Iz svega navedenog sledi da ćemo drugu ključnu sposobnost u turbulentnom društvu razviti razvijajući preduzetnički duh kod populacije.

Konačno, kratak period između dve promene predstavlja „ustaljeno stanje sistema“ i treba ga iskoristiti za inteligentno privređivanje [4], u kome je osnovni zahtev prema menadžerskom mehanizamu u preduzeću da obezbedi efektivno, usmereno i skladno uklapanje znanja, iskustva, veština i neopipljivih / nemerljivih elemenata u celinu koja uz efikasnu, efektivnu i odgovornu primenu kreira novu vrednost. U takvoj, učećoj organizaciji menadžeri su istraživači, dizajneri, mislioci u značajnom stepenu više nego nadzorni organi i kontrolori. Njihov je zadatak da ohrabruju zaposlene za osmišljavnje ideja, za međusobnu komunikaciju, za nadziranje procesa rada i kolektivni prilaz u razvoju preduzeća kako bi spremno dočekali novu promenu. Zbog toga je menadžment fenomen kontinuiteta i predstavlja treću ključnu sposobost u društvu znanja.


5

3. Obrazovanje za društvo znanja

Društvo znanja mora imati veliki procenat visokoobrazovanog stanovništva, velika ulaganja države u obrazovanje, nauku i istraživanje; podsticanje doživotnog učenja, kvalitetne i dostupne informaciono – komunikacione infrastrukture i usluge, propulzivnu i konkurentnu privredu, široku dostupnost informacijama i jednostavan pristup njima [7]. Upravo zato, obrazovanje jeste centar društva znanja, a školovanje (obrazovni sistem) njegova ključna institucija.

Društvo znanja nije samo društvo zasnovano na primeni informaciono komunikacionih tehnologija u kojem je znanje najskuplji proizvod, već i društvo koje nameće nove načine organizovanja, zadaje nove uloge poznatim sistemima (jedan od njih je sistem obrazovanja), redefiniše i revalorizuje i same ljudske, ali i druge resurse, kao što su prostor i vreme [8]. Otuda obrazovanje ima vitalnu ulogu u razvijanju privrede zasnovane na znanju i novi zadatak da obrazuje tokom celog života jer društvo zasnovano na znanju istovremeno je i društvo permanentnog učenja. To pred svaki obrazovni sistem, kao osnovni zadatak, postavlja zahtev da se svaki pojedinac osposobi da upotrebi svoje znanje, da ga unapredi, da odaberu ono što je bitno u datom kontekstu i da razume ono što je naučeno tako da svoje znanje može upotrebiti za rešavanje problema u okviru radnog i društvenog okruženja, koje se sve brže menja.

Društvo znanja se ne može održati kreiranjem obrazovane elite, kao izolovanog ostrva. Znanje mora prožeti veći deo društva i svaki pojedinac mora biti sposoban da upotrebi svoje znanje, da ga unapredi, da selektuje ono što je bitno u datom kotekstu, i da razume ono što je naučeno tako da se to može prilagoditi zahtevima sve bržih promena okruženja. Dok u Srbiji samo 14% radno sposobne populacije ima visoko obrazovanje, u zemljama Evropske unije to je slučaj sa 21%, u SAD 38%, a u Kanadi čak 43% [9]. Znanje jeste strateški nacionalni resurs i jedini prirodni resurs koji društvo može samo da kreira. Zemlje koje više investiraju u obrazovanje i obuku ostvaruju značajan ekonomski i društveni benefit – više plate i bolji kvalitet života. Zato se obrazovanje mora tretirati kao razvojni resurs.


6

4. Regioni znanja

Izgradnja društva zasnovanog na znanju je globalni imperativ, a neki aspekti puta ka društvu znanja su identični za sve zemlje [10]. Društvo znanja se razvija kroz sveukupnu državnu politiku u oblasti obrazovanja, informacionih tehnologija, istraživanja, razvoja i preduzetništva, ali i obezbeđenjem funkcionalne demokratije, ravnopravnosti u društvu i vladavine prava. Iskustva zemalja zapadne Evrope i SAD pokazuju da se ka društva znanja stiže kreiranjem regiona znanja – organizovanog okvira, najčešće i geografske oblasti, u kome postoji delotvorna i višesmerna interakcija između univerziteta, poslovnog sektora i vladinih institucija (Triple helix) [11] kojom se može upravljati. Neponovljivi primeri su svakako Silikonska dolina i okolina Bostona u SAD; odlični primeri su Kembridž u Velikoj Britaniji, Banglor u Indiji, Minhen u Nemačkoj ili Tel Aviv u Izraelu; a dobri primeri: Brno, Barselona i Mančester.

U ovom milenijumu, održiva konkurentnost u globalnoj ekonomiji će zavisiti od tehnoloških i inovativnih sposobnosti, kao što su sposobnost da se primeni nova tehnologija, da se razvije novi proizvod, da se uspešno pristupi novom tržištu, da se prihvati dobra praksa u menadžmentu i da se razviju veštine kod svih radno sposobnih ljudi [12]. Ovo su sve elementi u kojima univerzitet može dati značajan doprinos, posebno na regionalnom nivou povezujući industriju i obrazovno – istraživačke institucije i generišući protok i razmenu znanja između partnera.

Firme postaju sve zavisnije od spoljašnjih izvora znanja i tehnologije, a potreba da stalno obnavljaju i inoviraju tehnologiju, ih motiviše da budu deo mreže inovacije. Lokacije novih na tehnologiji zasnovanih industrija u velikoj meri zavisi od pristupa znanju i različitim procesima učenja i zbog toga nove firme nastaju i formiraju klastere oko univrziteta, istraživačkih centara i postojećih kompanija.

5. Gde je šansa Srbije?

Na osnovu studije urađene u sklopu projekta Evropski indeks konkurentnosti Srbije [13] na osnovu konkretnih, kvantifikovanih, naučno zasnovanih i pragmatski testiranih podataka o nivou konkurentnosti Srbije i njenih univerzitetskih centara u svetlu evropskih regija, potvrđena je teza da je Srbija na začelju jedne ovakve


7

table (slika 1) i da se u Srbiji u narednom periodu mora dosta raditi na podizanju nivoa konkurentnosti.

Za utvrđivanje položaja Srbije u odnosu na zemlje Evropske unije, korišćeni su pokazatelji ekonomije, infrastrukture, obrazovanja i kreativnosti. Upoređivanje je vršeno u odnosu na 27 zemalja EU, na osnovu podataka za 2007. godinu.

Na osnovu rezultata ovog istraživanja Srbija je rangirana na poslednje 28. mesto (slika 1). Prosečna vrednost kompozitnog indeksa konkurentnosti evropskih zemalja iznosi 102,73; dok je vrednost kompozitnog indeksa konkurentnosti za Srbiju 26,0 [13].

Međutim, ohrabrujući rezultat Srbija je zabeležila po kriterijumu obrazovanja, koji je rangira na 19. mesto. Srbija se po nivou konkurentnosti u oblasti obrazovanja među zemljama EU nalazi u drugoj polovini, ali još uvek parirajući većini zemalja Evropske unije u ovoj oblasti (slika 2).

EVROPSKI INDEKS KONKURENTNOSTI SRBIJE

174,41 68,8 168 167

1 37,6128,6 125,3 1 24 123,2

117,4 115,4 113,6 111,9 110,2 108,7

86,9 82,2 80,2 79 78,6 78,469,3

62,9 61,2

45,8

2 8 27,2 26

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

Šve

dska

Finsk

a

Danska

R. I

rska

Malta

A ust r i

jaKi p

ar

U j. Kra

ljevs

tvo

Luks

emburg

Hola

ndija

Estoni

j a

F rancu

ska

Nemačk

a

Špani

ja

Belgija

Letoni ja

I talija

Litvani

j a

S love

nija

Grč

ka

Port ugal

Mađars

ka

R. Češk

a

Sl o

vačk

a

Poljs

ka

Rumu ni

ja

Buga

rska

R. S

rbi ja

Slika 1. Evropski indeks konkurentnosti Srbije [13]

Prosečna vrednost kompozitnog indeksa konkurentnosti u

oblasti obrazovanja za 27 zemalja EU iznosi 100,31; dok je vrednost kompozitnog indeksa konkurentnosti u oblasti obrazovanja za Srbiju 91,3.


8

EVROPSKI INDEKS KONKURENTNOSTI ZA OBLAST OBRAZOVANJA

174

159,8153,3

132,2124 122 120,5118,1 116 115,5

106,4 104,7 101,495,6 93,7 93,3 93 92,5 91,3

81,1 78,5 75,267,6 63,9 63,3 62,8 62,5

37,5

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

Po lj sk a

Mađ

ars ka

Belgij a

Fins

ka

Rumun

i ja

Grč

kaIta

li ja

Slove

n ija

Litva ni

j a

Slova

čka

Leto

nija

Eston

ija

Bugar

ska

Fra nc

u ska

Šv edsk

a

R . Ir s

ka

U j. K ra

ljevs

tvo

R. Češ

ka

R. S

rbi ja

Ma lta

A ustri

j a

Dansk

a

Š pan ij a

Ho la

ndi ja

Kipar

N emač

ka

Po rtuga

l

Luks

embur

g

Slika 2. Evropski indeks konkurentnosti Srbije u oblasti obrazovanja [13]

Ovo je posledica činjenice da je sistem obrazovanja u Srbiji jedan

od boljih prema međunarodnim standardima u oblasti obrazovanja [13] i da se u Srbiji značajan deo stanovništva školuje, kako na srednjoškolskom, tako i na akademskom nivou.

Zaključak

Nalazimo se u periodu tranzicije iz informacionog društva u društvo zasnovano na znanju. Ova tranzicija je karakterisana brzim promenama u okruženju, rastućom globalizacijom i konstantnom neizvesnošću. Da bi u ovakvom okruženju bila konkurentna ekonomija svake zemlje Evrope, pa time i Srbije, mora postati bolja u kreiranju znanja kroz istraživanje i razvoj, u difuziji znanja edukacijom, i u primeni znanja kroz inovacije. Imajući u vidu da društvo u kome stopa učenja nije veća od stope promena nema šansu za konkurentan napredak i razvoj [4], postaje jasno da obrazovanje i obrazovni sistem, kao nikada ranije, predstavljaju ključ budućeg razvoja društva i kvaliteta života. Međutim, uloga obrazovnog sistema u društvu znanja neće biti samo u sferi kreiranja i isporuke znanja, već i sposobnosti da se prikupljaju signali koji najavljuju promenu i spremnost da se promene prihvate, adaptiraju postojeća i razvijaju nova znanja i u


9

najkraćem vremenu stvore uslovi za razvoj novih oblasti i kreiranje novih promena.

Izgradnja društva obrazovanih, fleksibilnih i kreativnih ljudi, sa mogućnostima da se obrazuju, da uče tokom celog svog života i da se zaposle u velikoj meri zavisi od sposobnosti obrazovnog sistema da ih osposobi da se snalaze u nepoznatom ili delimično poznatom okruženju, da budu spremni da prepoznaju ili iniciraju promene i da zatim, njima uspešno upravljaju. Da bi razvili ove sposobnosti u populaciji, potrebno je razvijati inženjerske, preduzetničke i menadžerske kompetencije.

Podaci prikazani u ovom radu pokazuju da je obrazovanje jedna od retkih razvojnih šansi Srbije i da može biti realan izvor porasta konkurentnosti naše privrede. Da bismo iskoristili značajan deo ovog potencijala potrebno je da visokoškolske ustanove prihvate i dodatne uloge u društvu, izuzev obrazovanja i istraživanja i da postanu inkubari za kompanije zasnovane na znanju. Univerzitet će za to biti sposoban samo ako je spreman da razvija preduzetnički duh, da promoviše inovaciju, kreativnost i otvori svoja vrata sektoru malih i srednjih preduzeća.

LITERATURA

[1] Drucker, P. (2006). Moj pogled na menadžment. Adizes: Novi Sad. [2] Drucker, P. (1969). The Age of Discontinuity, Guidelines to Our Changing

Society. Harper & Row: New York. [3] Turajlić, S. (2006). Univerzitet i država - misija, autonomija, odgovornost,

Zbornik radova XII Skup Trendovi razvoja: “Bolonjski proces i primena novog Zakona”, Kopaonik, 06. – 09 03. 2006.

[4] Zelenović, D. (2003). Inteligentno privređivanje i efektivni menadžment. FTN: Novi Sad.

[5] Katalinic, B. (2010). Engineers for knowledge based society. Annals of DAAAM for 2010 & Proceedings of the 21th International DAAAM Symposium. DAAAM Internationa: Vienna, Austria 2010.

[6] Schumpeter, J. A. (1954). History of Economic Analysis, New York, Oxford University Press.

[7] Popov, S. (2007). Društvo učenja i znanja – izazov moderne pedagogije, Tehnologija, informatika, obrazovanje 4, (ed) Danilović, M. i Popov, S.; Institut za pedagoška istraživanja Beograd, Centar za razvoj i primenu nauke, tehnologije i informatike Novi Sad, Prirodno matematički fakultet Novi Sad.

[8] Jelinčić, J. (ed) (2007). Evropeizacija Srbije – Društvo znanja, Fond za otvoreno društvo, Beograd.


10

[9] Šlaus, I. (2007). Building a knowledge-based society: The case of South East Europe, Futures, 39, 986–996.

[10] Ćosić, I. and Tekić, Ž. (2008). Razvoj platformi i regiona znanja – put ka društvu znanja, Zbornik radova XIV međunarodna konferencija industrijski sistemi, Novi Sad, 2-3. oktobar, 2008

[11] Etzkowitz, H. (1998). The norms of entrepreneurial science: cognitive effects of the new university-industry linkages, Research Policy 27, 823–833

[12] Jones-Evans, D., Klofsten, M., Andwerson, E. and Pandya, D. (1999). Creating a bridge between university and industry in small European countries: the role of the Industrial Liaison Office, R&D Management 29 (1), 47-56

[13] Ćosić, I., Katić, V., Kiš, T. and Anđelić, G. (2009). Evropski indeks konkurentnosti Srbije, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad

Obrazovanje, nauka i tehnologija, stanje i mogućnosti

11

Dr Vojin Grković3 Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad

OBRAZOVANJE, NAUKA I TEHNOLOGIJA, STANJE I MOGUĆNOSTI

EDUCATION, SCIENCE, TECHNOLOGY, CIRCUMSTANCES AND POSSIBILITIES

Rezime: Razmatranja su fundirana u najkrupnije pojave, manifestovane krajem dvadesetog veka u Svetu – globalizaciju i eksplozivni rast kvantuma znanja. U tom smislu posebno su rasmotreni: globalna neravnomernost razvoja pojedinih zemalja i tokovi globalnog obrazovanja. Rasmotreni su osnovni aspekti međusobnih veza znanja, ekonomije i konkurentnosti država, ali i pojedinačnih regiona, odnosno njihovih privreda. Dat je pregled osnovnih pokazatelja razvoja visokog obrazovanja u Srbiji i, u tom svetlu, aspekti budućeg razvoja visokog obrazovanja kod nas. Rasmotrene su moguće varijante povezivanja obrazovanja, naučnog istraživanja, tehnologije i preduzetništva i formiranje odgovarajuće organizacione infrastrukture u Srbiji i u Vojvodini i putevi razvoja visokog obrazovanja. Klučne reči: obrazovanje, nauka, privredni razvoj Abstract: Presented considerations are conceived on the largest appearance manifested in the last decades of twentieth century at the world stage – globalization and explosive enlargement of the knowledge quantum. In this respect particularly were considered: global unbalance of the development among countries, and the patterns in the global education. The main aspects of the state’s knowledge, economy and competitiveness were conceived, as well as those of provinces and regions. An overview of the main indicators of the higher education in Serbia is presented. In that respect the aspects of the higher and university education future development in Serbia is conceived. The possible schemes for the compounding of higher education, scientific research, technology development and entrepreneurship were conceived targeting their high synergy achievement. The establishing of the appropriate scientific-education infrastructure in Serbia, as well as in Vojvodina, was discussed. Keywords: education, science, economical development

[email protected]


12

Uvod

U poslednjim dekadama dvadesetog veka, postaju dominantne krupne promene u oblasti proizvodnje znanja, razvoja tehnologija, ali i ukupnig razvoja pojedinih država. S jedne strane, imamo ogromnu produkciju naučnih rezultata, izraženu kroz broj objavnjenih radova i brzinu prenosa tih razultata u nove tehnologije i nove proizvode. S druge strane, imamo izrastanje moćnih multinacionalnih kompanija kao operatora na svetskom tržištu, koje ga pretvaraju u globalno tržište, reprodukujući mnogo složeniji fenomen globalizacije. Neravnomernost razvoja pojedinih država se stalno uvećava. Najrazvijenijim državama za dalji razvoj treba što veći inovativni kapacitet. Da bi ga ostvarile, one moraju da raspolažu odgovarajućim, vrlo velikim, ljudskim kapitalom. Težnja ka uvećavanju tog kapitala reprodukuje tendenciju uspostavljanja novih odnosa u sferi globalnog visokoškolskog obrazovanja. Ovi procesi neminovno utiču na našu zemlju. S druge strane Sribja treba pravovremeno da formuliše svoj koncept da bi, u aktuelnim dešavanjima, mogla da bude, ne pasivan, već aktivan učesnik.

1. Globalna neravnomernost razvoja zemalja

U drugoj polovini dvadesetog veka, uz ubrzan porast stanovništva na planeti Zemlji, postale su veoma izražene neravnomernosti nivoa razvoja između pojedinih zemalja. Najčešće se kao mera toga razvoja uzima iznos bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika (Gross Domestic Product – GDP per capita). Međutim, iza suvih cifara o povećanju i dostignutom nivou GDP-a per capita, nalazile su se krupne i suštinske promene osnovnih pokretača razvoja i krupne strukturne promene u sistemima privređivanja pojedinih zemalja. Sledeći Porter-ov koncept o tri faze razvoja zemalja [1], sve zemlje možemo, prema nivou razvoja, svrstati u tri grupe.

Prvu grupu čine najrazvijenije zemlje: SAD i one koje je u stopu prate, ili joj se sve više približavaju. Njihov dominantni pokretač razvoja su inovacije, dok investicije i faktorski pokretači razvoja imaju znatno manji razvojni efekat. Inovacije i inovativna aktivnost u ovim zemljama manifestuju se kako u tehnološko-proizvodnoj, tako i u preduzetničko-upravljačkoj sferi. Ove zemlje odlikuje razvijena infrastruktura kreiranja znanja i razgranate istraživačke i razvojne mreže tokova znanja. Njihove su ekonomije zasnovane na znanju sa visoko vrednim


13

(plaćenim) poslovima i visoko vrednim proizvodima i uslugama. To su zemlje visokog inovativnog kapaciteta i visoke konkurentske sposobnosti.

Drugu grupu čine zemlje gde su dominantni pokretači razvoja investicije (i domaće i inostrane), efektivnost uloženih investicija i efektivnost proizvodnje i ukupne ekonomije. Ovde inovacije i faktorski pokretači razvoja imaju manji razvojni efekat. Ova grupa zemalja po GDP-u per capita, kao i po nekim drugim pokazateljima, zaostaje za prethodnom grupom, ali je ipak na visokom nivou razvoja. Važna karakteristika njihovih ekonomija jeste proces intenzivnog transfera tehnologija i znanja uopšte [2]. Zemlje iz ove grupe, naravno, teže da se priključe prvoj grupi.

Treću grupu čine zemlje sa dominantnim faktorskim pokretačima razvoja, dok su investicije i, naročito inovacije relativno malo zastupljene. Najčešće su glavni faktori: prirodni resursi i niska cena radne snage. Naravno, u poređenju sa prethodne dve, ova grupa zemalja ima najniži nivo ekonomskog razvoja i najniži prosečan GDP per capita. Srbija se, na žalost, nalazi u ovoj grupi zemalja. S druge strane, Milačić [3], smatra da postoji i četvrta grupa – grupa neuspešnih zemalja i da se Srbija nalazi upravo u toj grupi.

Nećemo ovde ulaziti u analize indikatora privređevanja i da li se Srbija nalazi u trećoj ili u četvrtoj grupi zemalja, jer su obe grupe ispod naših realnih aspiracija, već ćemo pažnju usmeriti na mogućnosti, načine i puteve kojima bi Srbija mogla ući u drugu grupu, odnosno, približiti se prvoj grupi.

Analogno državama, po sličnim kriterijumima mogu se grupisati i odgovarajući delovi država, pokrajine i regioni.

2. Globalno obrazovanje

Prelazak u ekonomiju zasnovanu na znanju nije moguć bez odgovarajućeg obrazovanja, koje ne samo po obimu i sadržaju, dobija konture nove industrije znanja [4]. Jedna gruba procena4 ukazuje da danas u Svetu radi oko 55 miliona učitelja, nastavnika, profesora i asistenata, koji podučavaju oko 1.150.000.000 učenika i studenata5. Globalni troškovi obrazovanja iznose oko 1200 milijardi dolara6. Pri

4 Jedan na 125 stanovnika, prosečno za ceo svet. 5 Jedan na 6 stanovnika, prosečno za ceo svet. 6 Oko 1000 dolara godišnje po učeniku, prosečno za ceo svet.


14

tome, ako se ograničimo samo na troškove visokog obrazovanja, Sjedinjene američke države troše oko 40% svetskih troškova visokog obrazovanja [5].

Bitno obeležje globalnih obrazovnih tokova jeste velika nesrazmera između godišnje produkcije inženjera, diplomiranih na visokim školama i fakultetima, i potreba za novim inženjerima, naročito u prvoj grupi zemalja, s jedne strane i brz ekonomski rast i produkcija diplomiranih inženjera najvećih zemalja iz druge grupe, a pre svega Indije i Kine, sa druge. Tako, na primer, godišnja produkcija inženjera (na visokim školama i fakultetima, zajedno) u Americi iznosi oko 70.000, dok u Indiji ona iznosi 350.000, a u Kini čak 600.000 inženjera godišnje [6]. Nedostatak ljudskog kapitala u najrazvijenijim i u zemljama sa najbržim ekonomskim razvojem postaje sve veći.

Sistem obezbeđenja ljudskog kapitala, potrebnog za brz ekonomski rast najrazvijenijih zemalja značajno je usavršavan tokom vremena. Prva faza bila je uvoz gotovih inženjera i naučnika od strane SAD-a iz zapadnoevropskih, ali i iz azijskih zemalja, s jedne strane i uvoz gotovih inženjera i naučnika od strane najrazvijenijih zapadnoevropskih zemalja iz balkanskih zemalja i iz bivših kolonija, sa druge. Kada je rast potreba industrijskih zemalja za ljudskim kapitalom iscrpeo mogućnosti ovog načina njegovog obezbeđenja, u drugoj fazi kao dopuna prethodnom, nastalo je regrutovanje studenata koji će studirati upravo u industrijski razvijenim zemljama. Ceni se da danas oko tri miliona studenata studira van svoje domovine [5]. Izgleda, međutim, da i ovaj kanal za uvoz i produkciju mozgova za, na znanju zasnovane, ekonomije nije dovoljan, jer se već uočava treća faza i nova trka – trka za formiranje satelitskih kampusa u srednje razvijenim i nerazvijenim zemljama od strane uglednih univerziteta iz zemalja prve grupe, da bi se, pored prethodnih, i na taj način obezbedio ljudski kapital dugoročno neophodan njihovim ekonomijama. Tako već sada postoji 162 satelitska kampusa širom sveta, pre svega na Srednjem istoku i u Aziji, koje su formirali univerziteti iz zemalja ekonomski najrazvijenije grupe [5].

Naravno, ovako agresivan nastup izaziva otpor kod mnogih zemalja, koje imaju artikulisane aspiracije na razvoj sopstvenih tehnologija i, po tom osnovu, unapređivanje sopstvenih ekonomija. One primenjuju razne protekcionističke mere, počev od birokratskih prepreka otvaranju satelitskih kampusa od strane zapadnih fakulteta i univerziteta, preko otežavanja odlaska mozgova iz sopstvene zemlje, do


15

uvođenja sistema kvota za broj stranih studenata na njihovim fakultetima [5]. Sve u svemu, stvaraju se svojevrsni otpori aktuelnom, ovako oblikovanom procesu globalizacije visokog obrazovanja.

Kada je reč o obezbeđenju ljudskog kapitala, krajnji cilj najrazvijenijih ekonomija, zapravo je težnja da još više povćaju nadmoćnost sopstvenog kapaciteta inovativnosti.

3. Obrazovanje i znanje u Srbiji

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije [7], u školskoj 2008/09 godini, na poslovima obrazovanja u Srbiji radilo je oko 95.100 učitelja, nastavnika, profesora i saradnika, s punim i s delom radnog vremena. Oni su podučavali ukupno oko 1.171.800 učenika u osnovnim i srednjim školama, na visokim školama i na fakultetima, što čini odnos 1:123, dakle nešto malo povoljnije od ocenjenog svetskog proseka. Učešće đačko-studentske populacije u ukupnoj populaciji stanovništva, u nivou je ocenjenog svetskog proseka – 1:6. Ukupan prihod obrazovanja u 2008. godini iznosio je oko 128 milijardi dinara, što bi, po prosečnom godišnjem srednjem kursu u 2008 godini, odgovaralo 1.960 dolara po jednom učeniku, odnosno studentu, godišnje.

Na svim fakultetima i visokim školama u području obrazovanja: tehnika, proizvodnja i građevinarstvo (uslovno rečeno „inženjerstvo“), u Srbiji je, iste 2008/09 školske godine, studiralo ukupno oko 33.400 studenata. Pri tome je u 2008. godini, u istom području obrazovanja, diplomiralo 5.752 studenta. Uporedni prikaz izabranih pokazatelja za Srbiju i nekoliko zemalja u Svetu dat je u tabeli broj 1.

Tabela 1: Odnos broja stanovnika i broja diplomiranih inženjera za neke zemlje

SAD Indija Kina Srbija Broj stanovnika na jednog diplomiranog inženjera godišnje

4.439 3.400 2.234 1.278

GDP per capita7 46.733 1.039 3.717 5.850 Vidimo da je Srbija produktivnija u proizvodnji inženjera od

Kine, 1,75 puta, od Indije 2,7 puta, a od SAD-a čak 3,5 puta. Ove cifre zaslužuju najmanje jedan komentar. Treba imati u vidu da je gro inženjera koji su nosili industrijsku proizvodnju i razvoj tokom

7 Nominalni GDP, prema podacima Svetske Banke preuzetim iz [8].


16

sedamdesetih i osamdesetih godina danas u penziji, ili pred penzijom. Deo preostalih inženjera je, zbog pada industrijske proizvodnje praktično ostao bez posla i suviše dugo se ne bavi strukom. Zbog svega toga, za ozbiljan razvoj industrijske proizvodnje, bar do nivoa onog iz 1990. godine, sada sigurno nemamo ni blizu dovljno inženjera, bez obzira na impresivnost gornjeg poređenja.

Ovde se nameću još dva pitanja. Prvo: da li mi produkujemo ovaj vredni ljudski kapital, umesto za nas, za razvijene zemlje i drugo: zašto s takvom produkcijom mi nemamo bolje ekonomske rezultate. Obim industrijske proizvodnje u Srbiji, u 2009. godini, iznosio je tek 45% ostvarenog obima industrijske proizvodnje u Srbiji, u 1990. godini8. U približno istom odnosu stoji i zaposlenost u prerađivačkoj industriji u Srbiji 2009 i 19909. Stopa nezaposlenosti, računata kao odnos broja nezaposlenih lica i aktivnog stanovništva u Srbiji u 2009. godini iznosila je 26% [7]. Ocenjujemo da nezaposlena lica tehničke struke učestvuju u ukupnoj nezaposlenosti sa 1,54%10 . Nizak nivo zaposlenosti ne znači istovremeno malo učešće industrije u GDP-u, ili mali industrijski rast. Važi, mađutim obrnuto: mali industrijski rast i malo učešće industrije u GDP-u, definitivno znače malu zaposlenost, što je upravo naš slučaj. GDP per capita, u Srbiji manji je od većine zemalja u okruženju (na primer, od Grčke, Turske, Bugarske, Rumunije, Mađarske, Hrvatske, Slovenije).

Sadašnja srpska produkcija inženjera je u velikoj nesrazmeri, ne samo sa ostvarenim životnim standardom u Srbiji, već i sa brzinom njegovog porasta. Iz ovih podataka nikako se ne sme zaključiti da je produkcija inženjera u Srbiji prevelika za njene potrebe, već da su ukupni ekonomski efekti daliko ispod, ne samo naših želja, već i ispod naših realnih mogućnosti. S druge strane, podaci iz Tabele 1 nisu u suprotnosti sa tezom da je ekonomski prosperitet SAD-a baziran na uvozu ljudskog kapitala i to kako gotovih inženjera tako i studenata tehnike, ali i da su satelitski kampusi, koje formiraju univerziteti iz SAD-a i drugih zapadnih najrazvijenijih zemalja, upravo u funkciji održavanja tog prosperiteta.

8 Detaljan pregled i analiza privrednih kretanja u Srbiji u pe riodu 2000-2008. Godina dat je u literaturi [9]. 9 Što znači da produktivnost nije znača jno povećana u odnosu na referentnu 1990. god. 10 Pod pretpostavkom da je njihovo učešće u kategoriji nezaposlenih lica sa visokim i višim obrazovanjem jedna ko njihovom učešću u ukupno diplomiranim licima.


17

4. Moguće trase razvoja visokoškolskog obrazovanja kod nas

Šta se može učiniti u Srbiji u pravcu promene ekonomskog stanja, pitanje je od suštinskog značaja, koje sve više zaokuplja njenu tehničku inteligenciju.

Danas, na znanju zasnovane ekonomije kao glavni cilj postavljaju povećenje knkurentnosti, kako na državnom, odnosno međudržavnom, tako i na pokrajinskom i lokalnom planu. Te ekonomije su u značajnom obimu struktuirane u klastere. Oni podsećaju na reprodukcione celine koje su negovane u Srbiji i u Jugoslaviji do kraja osamdesetih godina, a koje su podrazumevale povezivanje proizvodnih organizacija u lancu od proizvođača osnovnih sirovina, do finalnih proizvođača, a često su uključivale i moćna trgovinska i spoljno-trgovinska preduzeća. Za razliku od repro-celina kod nas, klasteri u na znanju zasnovanim ekonomijama obuhvataju još i obrazovne institucije, inovativne firme u oblasti razvoja tehnologija i firme iz oblasti marketinga. U odnosu na reproceline, u konceptu klastera je značajno izraženija komponenta preduzetništva, koje praktično predstavlja tvorca njegove ukupne arhikteture. Ono kreira, postavlja ciljeve i zahteva stalno unapređenje poslovanja kompanija članica.

Osnovna pokretačka snaga, pa i osnova razvoja klastera, bez koje nisu moguće inovacione aktivnosti, niti ptreduzetnički rezultati, jeste ljudski kapital i znanje. Klasteri imaju uspostavljene sisteme primenjenog, razvojnog i permanentnog obrazovanja i doškolovavanja. Oslonac u tome su im visoke škole i fakulteti, koji se nalaze i deluju na „njihovoj“ teritoriji.

Znanje nužno mora da bude kreirano na bazi nekog prethodno stečenog (naučnog, teorijskog) znanja, oplođenog tehnološkim razvojem da bi moglo da bude neposredno primenjeno. Tek takvo, oplođeno, znanje može da bude preneto i prihvaćeno od strane drugih subjekata, najčešće prvo onih iz klastera koji ih okružuje. Tako se stvara intelektualna, sa tehnologijom usko povezana imovina, koja kao takva, nekada više, nekada manje, ali uvek značajno povećava vrednost kompanija članica klastera. Osnova, i suština tog povećanja vrednosti jeste mogućnost valorizacije konkretne tehnologije na tržištu.

Inovaciju možemo da predstavimo i kao rezultat preseka znanja i specifičnih informacija (o potrebama čovečanstva i održivog razvoja, preferenciji tržišta, ali i o nesavršenosti i teškoćama postojećih


18

realizacija i slično). Zbog toga je za inovacionu aktivnost vrlo važno uspostavljanje odgovarajućih tokova znanja i tokova informacija (kroz biblioteke, internet, naučne konferencije i slično), koji moraju biti dostupni istraživačima. Osim tokova znanja, unutar klastera se javljaju i komplementarni tokovi tehnologija (za savršeniju istraživačku opremu i slično). Ovi tokovi su jedan od važnih povezujućih činilaca u strukturi klastera.

U literaturi, inače, postoje izvesne razlike tumačenja samog pojma klastera. Na primer, Feser, ga definiše kao teritoriju na kojoj je umerena i visokosofisticirana infrastruktura znanja, spojena sa bitnom industrijski povezanom bazom [11]. Lengyel, pak klastere vidi više kao neophodan element strukture, na znanju zasnovane ekonomije [2].

NAUČ NO-SAZNAJNO ZNANJE

PREDUZETNIČKO-POSLOVNO

ZNANJETOKOVI ZNANJA

TEHNOLOŠKO-RAZVOJNO

ZNANJE

Slika 1. Shematski prikaz jezgra znanja

Infrastrukturu za kreiranje i prenos znanja danas najčešće

predstavljaju tehnološki parkovi. Koncept tehnološkog parka je evoluirao od prvog tehnoparka uspostaveljenog 1947 godine, a čiju osnovu su činili Bostonski i Harvardski univenrziteti i MIT, preko naučno-industrijskog parka (Palo Alto u Kaliforniji) 1951. godine i tehnoparkova prve, druge i treće generacije (tehnopolisa), s kraja prošlog i početka ovog veka [10]. Tehnološki parkovi mogu imati nekoliko stotina edukativnih institucija, kompanija za razvoj tehnologije i preduzetništva (poslovni inkubatori) i industrijsku proizvodnju. Današnji tehnološki parkovi treće generacije, obuhvataju: naučnoistraživački park, tehnološki park, inovacione centre i biznis inkubatore. U Svetu ih ima više od 100. Za visokoškolske obrazovne institucije oni su zone sinergetskog dejstva fakulteta, tehnoloških


19

kompanija, preduzetništva i industrije. Naučni kapacitet visokoškolskih obrazovnih institucija, koje rade u tehnoparku, dodatno se i brže povećava, što je od izuzetnog značaja, kako za te institucije, tako i za njihovo uže i šire okruženje.

Znanje, neophodno na znanju zasnovanim ekonomijama, može da bude: naučno-saznajno – ono obuhvata fundamentalna znanja, tehnološko-razvojno – ono obuhvata znanja u obliku proizvodnih procedura i tehničkih rešenja, i preduzetničko-poslovno – koje obuvata znanje o poslovnom konceptu, poslovnim metodama, tržištu i njegovim mehanizmima i drugo. Ova tri znanja, zajedno sa proizvodnim veštinama, možemo povezati u složenu strukturu jezgra znanja, prikazanu na slici 1. Njihovom međusobnom spregom, u mreži razvijenih tokova znanja i tehnologija, stvara se sinergetsko dejstvo, koje predstavlja ključni faktor povećanja konkuretnosti regiona, pokrajine, države, odnosno ekonomije koja ih koristi. Struktura jezgra znanja, u suštini, odgovara infrastrukturi za kreiranje i prenos znanja i u formi tehnološkog parka i u formi klastera.

5. Konkretni primeri

U pogledu povezivanja naučnog, tehnološkog i preduzetničkog znanja i transfera tehnologija i stvaranja savremene infrastrukture za kreiranje i prenos znanja i tehnologija, u Srbiji su već napravljeni prvi koraci. Prikazaćemo ih kroz dva izabrana primera.

U dosadašnjem periodu Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu je osnovao 58 tehnoloških (spin-off) firmi. One danas zapošljavaju oko 2.000 inženjera, a u toku prošle godine su zaradile oko 36 miliona evra. Kao prirodna sledeća faza došlo je povezivanje Fakulteta tehničkih nauka i ovih firmi i stvaranje jedinstvene infrastrukture za kreiranje i prenos znanja i tehnologija – naučno tehnološki park. Njegovo formiranje je u toku. Naučno-tehnološki park će sačinjavati: Fakultet tehničkih nauka, tehnološke firme, inovacioni centri, poslovni inkubator i tehnološki inkubator [14]. Ovako zamišljen naučno-tehnološki park ima sve šanse da bude u pogledu obrazovanja, istraživanja, inovacija, razvoja i transfera tehnologija, kao i ukupnih ekonomskih i razvojnih efekata u nivou grupe ovakvih parkova u Svetu.

Na Departmanu za energetiku i procesnu tehniku, Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu razvijaju se aktivnosti prema opisanom jezgru znanja sa slike1. Prikazaćemo ih kroz primer korišćenja biomase.


20

Akreditovan studijski program energetike i procesne tehnike obuhvata obrazovanje iz akademski opšteobrazovnih, teorijsko-metodoloških, naučno-stručnih i stručno-aplikativnih predmeta. Nastavu iz dela akademski opšteobrazovnih, teorijsko-metodoloških i naučno-stručnih predmeta (npr.: osnovi energetskog menadžmenta, termodinamika, mehanika fluida, sagorevanje, prenos toplote, merenje i regulisanje) drže nastavnici sa Departmana za energetiku i procesnu tehniku. Oni, naravno, drže i nastavu iz stručno-aplikativnih predmeta (na primer: kotlovska postrojenja, termoenergetska postrojenja, toplotne turbomašine, i slično). Sve u svemu, Departman za energetiku i procesnu tehniku, Fakulteta tehničkih nauka, raspolaže potrebnim nastavnim kadrom za obrazovanje iz oblasti energetike i procesne tehnike, vezano za transformacije energije od svake energetske sirovine, uključujući i biomasu do sekundarne, odnosno do finalne energije.

Nastavnici i saradnici Departmana za energetiku i procesnu tehniku realizuju projekat pod naslovom: „Tehnologije korišćenja biomase za proizvodnju električne energije i za kogeneraciju“. Projekat finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Srbije u okviru programa tehnološkog razvoja. U realizaciji projekta učestvuje i Katedra za procesnu tehniku Mašinskog fakulteta u Beogradu. U okviru projekta se razvijaju, pored ostalih, tehnologije iz oblasti sagorevanja biomase, gasifikacije biomase, dobijanja električne i toplotne energije primenom tehnologije parnih, tehnologije gasnih (i kombinovanih parnih i gasnih) turbina, zatim, tehnologije zaštite životne sredine i sušenja poljoprivrednih proizvoda korišćenjem biomase [15]. Korisnici projekta su dve kompanije: MINEL-Holding i Victoria Group. Po konceptu i po realizaciji, ovaj projekt predstavlja deo razvoja tehnološkog znanja sa slike 1. Nastavnici i saradnici Departmana za energetiku i procesnu tehniku upravo su, zajedno sa Pokrajinskim centrom za energetsku efikasnost, kao inovacionim centrom, završili projekt pod naslovom: „Razvoj tržišta biomase Vojvodine“. Projekt je finasirao Pokrajinski sekretarijat za nauku Vojvodine. Osnovne teme projekta bile su: tržište bimase, berza biomase, sistem cena biomase i drugo [16]. Po koncepciji i po realizaciji, ovaj projekt predstavlja deo razvoja preduzetničko-poslovnog znanja sa slike 1, ali i ukupnog preduzetničkog okruženja. Ova dva projekta su, zajedno sa studijskim programom Departmana za energetiku i procesnu tehniku, u značajnoj meri pokrila znanje iz jezgra znanja sa slike 1, potrebno za efikasno, na


21

znanju zasnovano, korišćenje biomase. Osim toga, ova dva projekta pokazuju primer komplementarnosti i sinergetskog dejstva napora i sredstava Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Srbije i Sekretarijata za nauku Vojvodine. Njihova realizacija otvara mogućnost za formiranje tehnološko-razvojnih firmi i preduzetničkih centara, kao i eventualno formiranje budućeg klastera iz oblasti korišćenja biomase. Kao krajnji rezultat očekuje se doprinos povećanju konkurentnosti privrede Vojvodine i Srbije.

Zaključak

Globalna neravnomernost razvoja zemalja i izrasle krupne multinacionalne kompanije reprodukovali su vrlo specifične i složene ukupne međunarodne procese, koje jednim imenom nazivamo globalizacija. U njima raspolaganje ljudskim kapitalom ima duguročno veći značaj od raspolaganja sirovinama, pa čak i od raspolaganja energijom. Izgradnja kapaciteta ljudskog kapitala danas postaje zadatak od najvećeg značaja, kako na nivou države tako i na nivou multinacionalnih kompanija.

Obrazovanje je postalo globalan proces. Aktuelni tokovi u tom procesu idu u pravcu stavljanja obrazovanja, posebno visokoškolskog obrazovanja u funkciju obezbeđenja ljudskog kapitala. Naziru se konture formiranja novih međunarodnih odnosa, s obzirom na dugoročno obezbeđenje ljudskog kapitala, kao uslova za ostvarivanje željenog, inovacionog kapaciteta pojedinih država.

Obrazovanje, posebno visoko obrazovanje u Srbiji je u mnogim aspektima bolje nego što se često u javnosti predstavlja. Najveći problem je u tome što dobri efekti srpskog obrazovanja ne reprodukuju odgovarajuće dobre rezultate u razvoju privrede i društva uopšte. To je, zapravo, problem kome treba posvetiti maksimalnu pažnju.

Treba istaći pozitivne primere, ali i perspektivne mogućnosti koje otvara, formiranje odgovarajućih infrastruktura za kreiranje i prenos znanja i tehnologija, koje povezuju obrazovanje, razvoj tehnologija, transfer tehnologija i razvoj preduzetništva u Vojvodini i Srbiji. U tom smislu dobr početak, sa dobrim potencijalima, jeste formiranje naučno-tehnološkog parka i ostale aktivnosti kreiranja i transfera znanja u pojedinim specifičnim oblastima na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.


22

LITERATURA

[1] Porter M. E.: (2003) Building the microeconomic foundations of prosperity: findings from the microeconomic competitiveness index in: The Global competitiveness report 2002-2003, World Economic Forum.

[2] Lengyel I.: (2009) Knowledge-based local economic development for enhancing competitiveness in lugging areas of Europe: the case of the University of Szeged, in Universities, Knowledge Transfer and Regional Development, Edited by A. Varga.

[3] Milačić R. V.: (2008) Industrijska organizacija ekonomije države – nova paradigma održivog razvoja, XXXII Savetovanje proizvodnog mašinstva Srbije, sa međunarodnim učešćem, (32; 2008; Novi Sad), Zbornik radova, Novi Sad, Fakultet tehničkih nauka.

[4] Milačić V.: (2010) Politička ekonomija industrije znanja – elementi teorije i prakse, Novi Sad, Fakultet tehničkih nauka.

[5] Wildavsky B.: (2010) Science educations across the borders in: The New York Academy of Sciences Magazine (winter), New York, New York Academy of Sciences.

[6] Dove A.: (2010) Science education crisis intervention, in: The New York Academy of Sciences Magazine (winter), New York, New York Academy of Sciences.

[7] Statistički godišnjak Srbije 2010 (2010), Beograd, Republički zavod za statistiku Srbije.

[8] http://en.wikipedia.org/wiki/World_population, (2010), pristupljeno sajtu 13. novembra 2010.

[9] Grković V. (2008) Industrija srbije juče i danas – rezultati, uzroci, posledice, u: Tehnologija, kultura razvoj 15, Beograd, Udruženje „Tehnologija i društvo“.

[10] Marković Lj. i Jovanović L.: (2005), Nove inovativne infrastrukture u različitim zemljama Sveta, u: Tehnologija, kultura razvoj 12, Beograd, Udruženje „Tehnologija i društvo“.

[11] Feser E.: (2009) Detecting university-industry synergies: a comparison of two approaches in applied cluster analysis, in: Universities, Knowledge Transfer and Regional Development, Edited by A. Varga.

[12] Burke J.: (2010) Spreading Science Knowledge Far and Wide, The New York Academy of Sciences Magazine (winter), New York, New York Academy of Sciences.

[13] Varga A. and Parag A.: (2009) Academic knowledge transfer and the structure of international research networks, in: Universities, Knowledge Transfer and Regional Development, Edited by A. Varga.

[14] (2010) Srbija dobija prvi naučno-tehnološki park, FTN Novine, novembar 2010, Novi Sad, Fakultet tehničkih nauka.


23

[15] Grković V., Jankes G., Gvozdenac D. Stamenić M. i Miljković B.: (2010) Tehnologije korišćenja biomase za proizvodnju električne energije i za kogeneraciju, Druga regionalna konferencija: Industrijska energetika i zaštita životne sredine u zemljama jugoistočne Evrope, IEEP’10, 22-26. jun, Zlatibor, Srbija.

[16] Petrović J.: (2010) Biomass market development in Vojvodina, 4th International Forum on Renewable Energy Sources „Energy Safety and New Technologies“, Novi Sad, 27-28th October 2010.


24

Artes Mechanicae

25

Dr Drenka Dobrosavljević11 Radio-televizija Vojvodine, Novi Sad

ARTES MECHANICAE

ARTES MECHANICAE

Rezime: Rad traga za prvim dodirima između nauke i tehnike koji su vodili ka interdisciplinarnosti i međuzavisnosti nauke i tehnologije savremenog doba. Izlaže se i početak duhovne klime društvanog i naučnog priznavanja tehničkog znanja. Rad traga i za tim šta čini korpus znanja artes mechanicae u odnosu na artes liberales i uzrocima njihovog postojanja kao svetova bez međusobnih dodira – od pradavnih vremena do sredine petnaestog veka. U nastavku se analizira doprinos i uticaj renesansnog tehničkog znanja, zanatskih i umetničkih radionica u istorijskom prostoru i vremenu – na nastanak i razvoj nove nauke. Takođe se daje kratak osvrt na novo naučno oruđe Fensisa Bekona i racionalizam Renea Dekarta, s kojima se završava epoha artes mechanicae. Rad takođe u osnovnim crtama analizira relacije osnivanja prvih univerziteta u 12. veku i politehnika u 18. veku, te njihovu integraciju u univerzitete u 20. veku. Ključne reči: artes liberales, artes mechanicae, renesansa, moderna nauka, nauka i tehnologija, univerziteti i politehnike.

Abstract: This article follows first traces of roots of interdisciplinary and mutual interdependence of science and technology which is the characteristic of modern world. The beginnings of social and scientific recognition of technical knowledge are also presented. This article also searches for the classification of knowledge of artes mechanicae in relation with artes liberales, as well as for reasons of their existence without mutual connections from ancient times till the middle of fifteen century. Further, the contribution and the influence of renaissance technical knowledge, crafts and arts to the modern science in the historical space and time are analyzed. In the form of synthetic sentences Francis Bacon’s Novum organum scientiarum and Rene Dekart’s rationalism as the end of the artes mechanicae epoch are also given. Also in synthetic form, we take into consideration the foundation of first universities in 12th century and the foundation of first polytechnics in 18th century and their integration in universities in 20th century. Keywords: artes liberales, artes mechanicae, Renaissance, modern science, science and technology, university and polytechnic school.

11 [email protected]

Artes Mechanicae

26

Uvod

Evropska civilizacija iznedrila je naučnu teorijsku misao, kao i razvoj nauke u međuzavisnosti sa razvojem tehnike i tehnologije i obrnuto. To i interdisciplinarnost obeležje su savremenog doba. Procesi nastanka naučne misli i nauke, s jedne strane, i proces razvoja tehničkog odnosno tehničko-tehnološkog znanja, s druge strane, dugo su se odvijali nezavisno jedni od drugih, od pradavnih vremena pa sve do novijeg doba. Pri tome, treba imati u vidu da se helenska misao napajala dometima susednih i prethodnih civilizacija, kada je reč o najdubljim korenima saznanja, o matematičkom simbolizmu i mišljenju, o astronomskim posmatranjima, o kalendarima i merenju [1] i [2], kao i da je i značaj preciznog beleženja i valjanog tumačenja izvora bio poznat još bliskoistočnom praskozorju naše obrazovanosti [3]. Znanje je čvrsto isprepleteno sa religioznim shvatanjima u mitskim vremenima, u doba magijskih verovanja, plemenskog vrača i misterija [1]. Tada je znanje bilo privilegija odabranih, iniciranih i aristokratije. Demokratizacija znanja teče sporo i kroz celokupan antički svet, pa sve do doba prosvetiteljstva. U Platonovoj idealnoj državi obrazovanje je dostupno samo eliti [4]. Zanatlije pripadaju nižoj klasi. Znanjem i umenjem olakšavaju život i služe zemlji i ljudima [5]. Aristotelovo viđenje nauke bilo je prožeto njegovim oligarhijskim pogledom na društvo. Prema njegovom mišljenju, zanatlije su neophodne državi, ali ne treba da uživaju građanska prava, a razlikuju se od robova po tome što oni prvi zadovoljavaju potrebe većeg broja ljudi, a ovi drugi samo potrebe jednog čoveka [6]. Plutarh, u uverenju svojstvenom antici da su manuelni rad i inženjerski izumi nedostojni, traži razloge zašto Arhimed nije ostavio nijedan spis o svojim napravama, pa piše: „Arhimed je, posjedovao takvu uzvišenost duha, dubinu misli i bogatstvo znanstvenih spoznaja da o svojim pronalascima koji su mu pribavili ugled i slavu zbog mudrosti ne ljudske nego božanske, nije htio ostaviti nikakav spis, nego je uvjeren da su mehanika i uopće sve znanosti s praktičnom primjenom proste i vulgarne, usmjerio sav svoj žar samo na one spoznaje na čiju prefinjenost i ljepotu nimalo ne utiču materijalne potrebe“[7]. U istorijskim i socio-kulturnim uslovljenostima, prekretnica odviće se u doba renesanse. Tèchne i artes mechanicae – zanatske, tehničke i umetničke veštine tek tada će početi da stiču društveno priznanje i ostvariti prvi korak prema nauci, koja će istovremeno, takođe tek tada, početi da se okreće prema njima i da

Artes Mechanicae

27

osluškuje šta kazuje njihovo iskustvo. U centru renesansne klime je firentinska platonistička akademija u kojoj dozreva duh modernog doba, kao i potonje izbavljenje iz astrološkog praznoverja i mistike alhemičara [8].

1. Renesansa, nauka i vjeruju i pogled u instrument i čoveka

Analogno nauci, tzv. slobodnim umetnostima (za koje se smatralo da su morale biti slobodne od svega praktičnog, empirijskog, čulnog i u svakom pogledu ovozemaljskog, što sprečava um da dosegne istine)12, artes mechanicae koje su prvobitno nazivane artes vulgares et sordidae – obične i prljave odnosno oznojane veštine, bile su klasifikovane u umeća, u artes mechanicae.13 Potrebna znanja bila su sistematizovana u: opificium, armatura, navigatio, theatrica, agricultura i venatio. Tu je bila svrstana i medicina. Tako je i artes mechanicae bilo ukupno sedam, kao i sedam nauka, artes liberales. Tek nastanak renesansnih gradova prvo u Italiji, koji će se ubrzo proširiti po celoj današnjoj Evropi [9], izazvaće one sudbonosne civilizacijske promene koje karakterišu i savremenu, urbanistički14, tržišno, naučno-tehnički i tehnološki orijentisanu civilizaciju, promene zbog kojih se upravo u vreme renesanse smešta njen početak. Tada počinje da se rađa potpuno nov život sa ekonomskim uporištem u prvim industrijama, trgovini i moreplovstvu, velikim plovidbama, njihovim otkrićima i osvajanjima

12 Artes liberales predstavljaju korpus znan ja još u antičko doba. Prvo je Marko Terencije Varon u prvom veku naše ere utvrdio devet saznajnih disciplina. To su: gramatika, retori ka, logika, aritmetika, geometrija, astronomija, muzička teorija, medicina i arhitektura i to je predočio u delu Devet knjiga o disciplinama. Međutim, ubrzo, medicina i arhitektura behu svrstane u artes mechanicae, znanja namenjena pametnim robovima, pošto su bila nedos tojna sena tora i elite. Taj pogled se zadržao i kasni je, pa ga je preuzeo i Maricijan Kapela, paganski pisac pozne antike. On je odbacio arhitekturu i medicinu iz korpusa slobodnih umetnosti i tako ih sveo na sedam disciplina. Prema Kapeli, u delu De nuptiis Mercurii et Philologiae fundamentalna znanja predstavljaju: gramatika, dijalektika, retorika, aritmetika, geo metrija, astronomija i muzika. Ta klasifikacija se dalje prenosi i u doba sholastike. 13 Veštine koje su davale rešenja i inovacije za fortifikacije, palate, hramove i njihovo ukrašava nje, kao i za izgradnju gradova, mostova, puteva, irigacionih sistema, izradu oruđa, oružja, alata, instrumenata. 14 Proces sve većeg slivanja populacije u gadove, koji je tada počeo, do danas se nije zaustavio, te i dalje podstiče izume traga jući za bo ljom egzistencijom i organizovanim životom u njima.

Artes Mechanicae

28

sveta i odbranama sopstvene autonomije ili državnosti. Tada se s Makijavelijem javljaju i ideje o nacionalnoj državi [10]. „Pred kraj srednjega veka obelodanjuje se jedna nova duhovna nastrojenost“, zaključuje Vajthed [11]. „Izumevanje je podstaklo mišljenje, mišljenje je ubrzalo spekulaciju u vezi s fizikom, helenski rukopisi su predočili ono što su otkrili ljudi u antici. Napokon, mada je 1500. Evropa znala manje od Arhimeda, koji je preminuo 212. p. n. e, ipak je 1700. bilo napisano Njutnovo delo Principia, i svet je podobro zakoračio u modernu epohu“[11]. I Koare smatra da se obnavljanje i usvajanje Arhimedovih dela nalaze u osnovi naučne revolucije do koje će doći u 17. veku [12]. Prema Rosiju, povratak Arhimedu dogodiće se s Leonardom15 i biće od epohalnog značaja jer će pokrenuti konačan raskid prezira prema tehničkom, inženjerskom i umetničkom radu i znanju (kao i prema preduzetništvu) u odnosu na intelektualna pregnuća [13]. To će dati novi pravac evropskoj, danas svetskoj civilizaciji. Inženjeri, majstori, umetnici i preduzetnici nisu više bezimeni i na dnu društvene hijerarhije, naprotiv, a njihova esnafska udruženja i trgovačke gilde, postaju subjekti društveno-ekonomskih odnosa [13]. Prema Vajthedu, sjedinjenje između traganja za opštim idejama i beleženja tvrdih činjenica nije moglo da nastupi pre nego što je bitno uvećan ugled zanatstva i tehničkog postignuća, a to se desilo tek kada su preduzetnici i zanatlije u velikim gradovima postali društvena klasa koja je sebe smatrala jednakom sa zemljoposednicima i njihovim činovnicima, kao i sveštenicima [11]. Arnold Hauser sažima ista saznanja na zaključak da se preokret dogodio u 16. veku, kada se Karlo Peti sagnuo da podigne četkicu koja je Ticijanu ispala iz ruke [13]. Osim multidisciplinarnosti, ono što karakteriše renesansne radionice16 jeste timski rad. To je još

15 Milorad Ristić, kao i drugi vrhunski poznavaoci Leonardovog dela, ukazuje na to da je Leonardo izučavao Euklida, Aristotela i Arhimeda, i da su Leonardovi prona lasci, mašine i inženjerska rešenja, po svoj širini i dubini, često bili ispred vremena, ali da se ne bi smelo reći da su „sa monikle biljke u pustinji, isključivi proizvod njegove originalne plodne genijalnos ti.“[14]. Da bi se čovek uverio u to, dovoljno je da pročita spisak koji je polovinom 13. veka sačinio jedan od najvećih naučnika srednjeg veka, Rodžer Bekon, na osnovu podataka iz tekstova starih sedamsto godina [14]. 16 U radionicama učila se veština sečenja mermera i livenja bronze. Uz slikarstvo i skulpturu, učile su se i tajne spravljanja boja, osnove anatomije i optike, računa, perspektive i geometrije. Učilo se i projektovanje lukova i prokopa kanala i kako se prave pomoćne konstrukcije za izgradnju velikih objekata. Iz radionica su izlazili i grbovi, zastave, mustre za tapiserije i vezove, tehnika bojenja tkanina. Zlatarski zanat učili su i slikari i skulptori. Arhitekti nisu bili samo konstruktori zdanja nego i mehaničkih sprava – i za vojne i za civilne svrhe [13]. Nadalje, na primer, Bruneleski, neprevaziđeni

Artes Mechanicae

29

jedna novina, a ideja o njenom značaju migriraće i projektovaće se kasnije i na naučni rad. On se dugo odvijao hermetički zatvoreno, a dokučena znanja, posebno u pogledu postupaka uključujući i matematičke, bila su čuvana kao najveće tajne [1]. Slikari i lekari pripadali su istom esnafu „viših zanatlija“ [13]. Nameće se pitanje: da li se iz te okolnosti rodila saradnja i doprinos slikara anatomskim atlasima? Već u doba humanizma, a posebno u doba renesanse počinje polemika s Aristotelovim konceptom nauke. U isto vreme, nauka i vjeruju, koje su dugo bile čvrsto isprepletene, upravo tada će doživeti najveći udarac jer će se na geocentričnoj i heliocentričnoj slici sveta prelamati pogled na ustrojstvo sveta na Zemlji. Tome su najviše doprineli instrumenti. S prvobitnom namenom u vojnoj i civilnoj tehnici, zatim trgovini i moreplovstvu, instrumenti su ubrzo postali sredstvo otkrića i verifikacije u nauci. Upravo posmatranjima teleskopom, koji je sam usavršio, Galilej je potvrdio Kopernikovu tezu. To je definitivno razorilo Aristotelovu kosmologiju, Ptolemejevu astronomiju i antičku predstavu o svetu kao preslikanoj hijerarhiji poretka u univerzumu. Jasno je da je u koincidenciji vremenskog perioda od Arhimeda do Leonarda i od Aristarha do Kopernika upletena odbrana vladajućeg poretka na zemlji i čovekovog mesta u svetu. „Zdrav razum“ onoga vremena ne prihvata tako lako nova saznanja o ustrojstvu sveta i nepoverljiv je prema svim optičkim uređajima [15]. Postavlja pitanje: „Da li se kroz instrument u osnovi vidi samo deceptiones visus?“ Galilejev pogled u nebo teleskopom 1609, Vezalijusov pogled u čoveka disekcijom i radoznali pogled Levenhuka (trgovca tkaninama), kroz mikroskop u bočicu s vodom iz jezera, najkrupniji su i konačni iskoraci [15] iz sholastičkih filozofskih promišljanja (u čijem središtu je pitanje univerzalija) i teoloških preokupacija s posezanjem u logici i drugim naukama za terminima i postupcima za objašnjenje vere. Prema Koareu, 1543. treba posebno zapamtiti iz dva razloga. Te godine objavljeno je Kopernikovo delo De Revolutionibus Orbium Coelestium i anatomija Andreasa Vezalijusa De Humani Corporis Fabrica [12]. Istovremeno, u 15. i 16. veku inženjeri,

arhitekta prve po lovine petnaestog veka, skulptor i izumitelj linearne perspektive u slikarstvu, bavio se i projektovanjem i takozvanih teatričnih mehanizama za izvođenje biblijskih motiva o čudima. Inače, i u narednim vekovima velik broj scenskih mehanizama pravljen je za zabavu na dvorovima, a poseban domet su predstavljali oni koji su ugrađivani na gradske satove. Otuda je theatrica bila posebna veš tina među a rtes mechanicae.

Artes Mechanicae

30

tehničari i umetnici, unlearned men, neuvažavani u nauci zbog nepoznavanja latinskog – jezika nauke i nepoznavanja filozofije, fizike, astronomije, matematike, geometrije, logike, kao i etike i prava i drugih disciplina koje se izučavaju na univerzitetima, uviđajući potrebu za produbljenim znanjima traže ih u antičkoj geometriji i matematici i istovremeno počinju da pišu priručnike i traktate17, te skreću pažnju na značaj svog iskustva i zalažu se za to da ih nauka uvaži [13]. Oni će odlučujuće doprineti tome da se počnu ostvarivati dodiri između naučnog i naučno-tehnološkog znanja i između nauke i industrije [1]. Unlearned men doprinosom prodiru u svet nauke i podstiču: valorizaciju prakse i eksperimentalnog dokaza, valorizaciju korišćenja govornih jezika18 i u nauci, priručnicima i ogledima. Gutenbergovo otkriće štampe pokretnim slovima prekretnica je u demokratizaciji i eksplozivnom širenju znanja. Kraj epohe artes mechanicae, obeležen je nastankom epohe prirodnih nauka, koju je krajem 16. i početkom 17. veka inaugurisao Frensis Bekon, koji je temeljno pokušao potpunu likvidaciju srednjovekovne sholastike i spekulativne metafizike. Bekonove ideje o novoj filozofiji nauke19 i novom metodu naći će potvrdu i u narednom veku. Najveći reprezent nove nauke biće matematičar i filozof Rene Dekart, koji je stvarao temelje racionalizmu kao osnovu za sagledavanje i proveravanje istine. Metodska sumnja uobličena u njegovo čuveno Cogito ergo sum, izvršila je preokret u novovekovnoj evropskoj misli i definitivno ju je odvojila od srednjovekovnog sholastičkog pogleda na nauku.

17 Pomenimo, primera radi, Lorenca Gibertija i njegovo delo Commmentarii; Pjera dela Frančeska i njegove radove De prospectiva pingendi, Abacus teatrise i Libellus de quinque corporibus regularibus; Roberta Valturia – De re militari, Albrehta Direra i njegova dela Underweysung der Messung mit dem Zirckel und Richtscheyt, Vier Bücher von Menschlicher Proportion Underweysung der Messung; Vanoća Biringuća i njegov rad De la Pirotechnia; Agostina Ra meli ja, njegovu knjigu Le diverse et artificiose machine del Capitano Agostino Ramelli... 18 I Gali lej je na firentinskom napisao epohalno delo Dialogo sopra i due massi mi sistemi del mondo, tolemaico e copernicano i Discorsi e dimonstrazioni matematiche intorno a due nuove scienze. 19 Neki istoričari nauke smatraju da je Frensis Bekon kao sedamnaestogodišnji mladić, boraveći u Parizu, slušao predavan ja iz agronomije, mineralogije, geologije čuvenog grnčara Bernarda Palisija i možda tu dobio podsticaj za nov pogled na nauku [13].

Artes Mechanicae

31

Zaključna razmatranja

Iako filozofi promišljaju o obuhvatu i metodama moderne nauke, mora se zaključiti da su i renesansni inženjeri, tehničari, umetnici i lekari doprineli rađanju novog, empirijskog pogleda na nauku, rađanju novih disciplina i diversifikaciji nauka; stvaranju kooperativnog karaktera nauke, multidisciplinarnog i timskog rada; uočavanju međuzavisnosti razvoja nauke i tehnike; uvođenju principa javnosti rezultata i postupaka; napuštanju jezika hermetičke nauke, jezika aluzija, alegorija i nekodifikovanih simbola; uvođenju novog metoda proverljivosti; uvođenju metoda produbljivanja teorije rezultatima uočavanja pomoću instrumenata i eksperimenata; uvođenju metoda i principa naučne strogosti.20 Posredno, zanatlije i njihove radionice na izvestan način doprineće formiranju ideje o univerzitetima kao korporacijama koje su autonomne i u odnosu na crkvenu i svetovnu vlast. Da podsetimo, seme univerziteta niče u manastirima, ali će, prema uzoru na zanatske esnafe i trgovačke gilde u 12. veku, početi da se osnivaju prvi univerziteti. Prvi će biti onaj u Bolonji, osnovan 1088, slede: Oksford, Pariz, Modena, Kembridž... Centri najvišeg institucionalizovanog obrazovanja nastaviće sve brže da se šire Evropom. Taj koncept uticao je i na formiranje ideje o profesionalizmu, pripadnosti ljudi od znanja istom, uslovno rečeno, „esnafu“, i iznedrio je ideju da diplome treba da budu univerzalno i svuda važeće: licentia ubique docendi. Međutim, tek u 18. veku počinju da se osnivaju Politehnike u najznačajnijim centrima industrijskog i tehničkog razvoja. Prva politehnika osnovana je u Torinu 1739 – Scuola di Artiglieria e Fortificazioni. Politehnike će u 20. veku prerasti u fakultete i postepeno će biti pripojene univerzitetima. Najstarija visoka stručna škola je medicinska osnovana u Salernu u 10. veku. Susret nauka – artes liberales i znanja iz korupsa artes mechanicae koji se dogodio u renesansi – podjednako je sudbonosan za nauku i evropsku i svetsku civilizaciju koliko i „grčko čudo“ i prevrednovanje znanja jonskog naturalizma – i prve teorijske sinteze u upitanostima mislilaca iz Mileta o praosnovi svih stvari, o tome šta je arhè, šta je prauzrok stvari kao

20 Dugo omalovažavana tehnika u pojedinim periodima postaće i inspiracija nedovoljno utemeljenim filozofskim idejama. Tako će, na primer, mehanički satovi, časovnici probuditi ideje o Bogu kao časovničaru, mehaničke sprave inspirisaće promišljanje o univerzumu kao mehanizmu, a anatomska i fiziološka uočavanja podstaći će ideje o svetu kao organizmu.

Artes Mechanicae

32

materija i sila koja svim stvarima gospodari i upravlja. U renesansnom susretu inženjerskih odnosno tehničkih znanja sa naukom revolucionisaće se i pogled na samu nauku. Međuzavisnost naučnih i naučno-tehničkih znanja, koja se od tog vremena počela odvijati, otvorila je put do novih saznajnih međuprostora, izdvajanju prirodnih nauka iz filozofskog korpusa, te diferencijaciji fizike, logike i matematike na nezavisne nauke u 19. veku, uz razvoj raznorodnih disciplina u prethodnom. Interakcija primene nauke i tehničkih znanja doprinela je daljem razvoju fundamentalnih nauka, kao i otkrićima koja će revolucionisati naučni pogled na svet. Interdisciplinarne međuzavisnosti i multidisciplinarnost savremene nauke, te međusobne razvojne uslovljenosti nauke i tehnologije imaju korene u „renesansnom čudu“. Renesansni čovek okrenuo se prema svestranoj obrazovanosti koja uključuje i tehnička znanja, uz duhovno napajanje kulturom i umetnošću, a biografije velikana svedoče o tome da je fenomen renesansnog čoveka, polihistora, inženjera i naučnika, ujedno literate i umetnika ili vrsnog poznavaoca umetnosti u potpunosti ostvaren u drugoj polovini 19. i prvoj polovini 20. veka.

LITERATURA

[1] Preti, Đ. (2002). Istorija naučne misli. Beograd: Klub NT. [2] Mlađenović, M. (1986). Razvoj fizike: mehanika i gravitacija. Beograd. [3] Dobrosavljević, D. Nauka od Talesa do Ajnštajna. Arhe – Journal of

Philosphy, Year II, No4/2005, p. 292-302. [4] Platon. (1976). Država. Beograd: BIGZ. [5] Platon. (2004). Zakoni. Beograd: Dereta. [6] Aristotel. (1970). Politika. Beograd: Kultura. [7] Plutarh. (1988). Usporedni životopisi. Zagreb: Avgust Cesarec. [8] Burkhart, J. (1991). Kultura renesanse u Italiji. Beograd: Dereta. [9] Živojinović, D. (1985). Uspon Evrope. Novi Sad: Matica srpska. [10] Stanovčić, V. (2006). Politička teorija. Tom I, Beograd: Službeni glasnik. [11] Vajthed, A. N. (1976). Nauka i moderni svet. Beograd: Nolit. [12] Koare, A. (1981). Naučna revolucija. Beograd: Nolit. [13] Rossi, P. (1976). I filosofi e le macchine (1400–1700). Milano: Feltrinelli. [14] Ristić, M. (1996). Leonardo da Vinči. Beograd: SANU i Muzej NT. [15] Borstin, D. Dž. (2001). Svet otkrića. Beograd: Geopoetika.

Početci i razvoj inženjerskog obrazovanja u Srbiji

33

Dr Smiljana Mirkov21 Visoka tehnička škola strukovnih studija u Zrenjaninu, Zrenjanin

POČETCI I RAZVOJ INŽENJERSKOG OBRAZOVANJA U SRBIJI

THE BEGINNINGS AND DEVELOPMENT OF ENGINEERING PROFESSION IN SERBIA

Rezime: Rad pod nazivom „Početci i razvoj inženjerskog obrazovanja u Srbiji“ čine sledeće tematske celine: socijalne i privredne prilike u Srbiji u drugoj polovini devetnaestog vek; osnivanje i rad. Inženjerske škole, Artiljerijske škole, Jestastveno-tehničeskog odeljenja srpskog Liceja, Tehničkog fakulteta Velike škole i Tehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Vremenski raspon u kojem se analizira razvoj inženjerskog obrazovanja obuhvata period od 1846. do 1915. godine. Za nešto više od pola veka u Srbiji se formirala tehnička inteligencija koja je svojim delovanjem snažno uticala na industrijalizaciju zemlje, na primenu tehničkih dostignuća u svim domenima državnog i društvenog života, kao i na obrazovanje budućih tehničkih stručnjaka. Ključne reči: obrazovanje, inženjerstvo, istorija Abstract: The paper ''The Beginnings and Development of Engineering Profession in Serbia'' consists of following units: social and economic circumstances in Serbia in the second half of the 19th century, the founding and work of Engineering School, Serbian Licej, and Technical Faculty of Great School and Technical Faculty of the University in Belgrade. The authors analysed the development of engineering profession in the period from 1846 to 1915. After more than half of the century the technical intelligence was created in Serbia. It strongly influenced not only the industrialisation of the country, the usage of technical achievements in all aspects of state and social life, but also the education of future technical experts. Keywords: Education, Engineering, History

Uvod

Početci obrazovanja inženjera u Srbiji bili su uslovljeni stvarnom potrebom za takvim stručnjacima, kao i prosvetnim prilikama koje su bile odraz celokupnog društvenog razvoja. Srbija je odmah po dobijanju samostalnosti (1830) krenula putem razvoja. Ona je u XIX veku doživela

21smiljanam@eun et.rs


34

potpuni preobražaj te je od male, nerazvijene orijentalne provincije, za nepunih sedam decenija, prerasla u samostalnu državu, organizovanu na evropskim principima. Svakako da je obrazovanje bio jedan od glavnih oslonaca u procesu emancipacije društva pa su državne vlasti, odmah po sticanju nezavisnosti, počele sa razvojem školstva i sa obrazovanjem domaće inteligencije. U to vreme u Srbiji je bilo malo školovanih ljudi, te se tehnički razvoj, koji je bio u funkciji unapređenja privrede, isključivo zasnivao na Srbima iz Vojvodine. Stoga je država uvidevši da razvoj društvenih i privrednih prilika, umnogome zavisi od obrazovanih ljudi, dosta rano organizovano slala naše ljude na školovanje u zemlje Zapadne Evrope.

1. Početci obrazovanja inženjera u Evropi

Kao i u drugim domenima privrednog i društvenog života i za formiranje sopstvene tehničke inteligencije, Srbija se ugledala na razvijene evropske zemlje. U ovim zemljama visokoškolsko obrazovanje inženjera tokom XVIII veka je bilo organizovano na tehničkim katedrama pri pojedinim filozofskim fakultetima u okviru kojih su se izučavali opšteobrazovni, prirodno-matematički i neki stručni, tehnički predmeti. Ovakvo enciklopedijsko obrazovanje, usled povećanog broja naučnih istraživanja vezanih za praktične probleme, nije bilo dovoljno pa se, krajem XVIII veka, u većim mestima i privrednim centrima Evrope pristupilo osnivanju stručnih tehničkih škola. Te prve specijalizovane stručne ustanove za obrazovanje inženjera, nastale iz državnih potreba, javile su se u okviru vojnih akademija, da bi se vremenom osamostalile i postale inženjerske ili artiljerijske škole. U prvoj polovini XVIII veka, tačnije 1747.godine u Parizu je otpočela sa radom Visoka škola za građenje puteva i mostova Ecole des Ponts et

Chausses, a nešto kasnije, 1775. godine i Ecole Politehnique [1]. Nekoliko decenija kasnije 1803. godine osnovana je Tehnička škola u Pragu, 1815. g. U Beču, a 1829.godine i Politehnika u Londonu [2].

Za obrazovanje naših inženjera značajne su bile visoke tehničke škole u Nemačkoj. Razvoj tehničkog obrazovanja inženjera u ovoj zemlji je išao postepeno (od zanatlijskih škola na početku pa do visokih tehničkih škola univerzitetskog nivoa) i trajao nešto više od pola veka. Osim nemačkih visokih tehničkih škola, za obrazovanje naših inženjera, bile su privlačne Politehnika u Cirihu, osnovana 1855. godine, kao i


35

visoka tehnička škola u Beču, koja je 1815. godine otpočela rad pod nazivom Politehnički institut.

Za razliku od nemačkih i austrijskih politehnika, u Francuskoj su visoke tehničke škole bile izdvojene od univerziteta [2]. U tim školama studenti su sticali manje naučna a više praktična znanja, koja su bila neophodna za obrazovanje stručnjaka.

2. Osnivanje Inženjerske škole

U vremenu osnivanja prvih stručnih škola za obrazovanje inženjera u evropskim zemljama, Srbija je tek počela da se politički, privredno i kulturno uzdiže. Četrdesetih godina XIX veka, po ugledu na Zapadnu Evropu, javljaju se u Srbiji novi zanati, počinju da se istražuju rudna bogatstva, da se grade putevi i da se podižu javni objekti. Ovakav privredni zamah nalagao je otvaranje prvih stručnih škola i obrazovanje stručnjaka koji su se svojim znanjem uključivali u društveni i privredni preporod zemlje.[3]

Pre nego što se prva generacija školovanih inženjera vratila sa studija iz inostranstva u Srbiju, u Beogradu je na inicijativu Popečiteljstva unutrašnjih sela 1846. godine otvorena prva visoka tehnička škola – Inženjerska škola22 [4]. Cilj te trogodišnje škole internatskog tipa bio je formiranje „praviteljstvujućih inženjera“ uglavnom građevinskog smera. Tokom trogodišnjeg školovanja svršeni licejci Filozofskog odeljenja, na osnovu nastavnog plana, donetog 1846. godine slušali su sledeće predmete: Praktičnu geometriju u prvoj godini, Mehaniku u drugoj godini i Arhitekturu u trećoj godini. U sve tri godine učilo se Načrtanije a radi lakšeg praćenja stručne literature i Nemački jezik. U inženjerskoj školi se odvijala i teoretska (tokom zimskih meseci) i praktična nastava (tokom leta na terenu). Ovakva organizacija nastavnog procesa predstavljala je izuzetan didaktički poduhvat za ono vreme u kome su nedostatak udžbenika i profesora bili glavni razlozi niskog obrazovnog nivoa u ovoj školi. Kada je prva generacija od devet pitomaca (od kojih su samo dvojica radili kao inženjeri), završilo svoje školovanje škola je prestala sa radom. Istorijski gledano, Inženjerska škola je imala epizodni karakter.

22 U vezi sa njenim osnivanjem, iste godine Srpske novine su objavile članak u kome se navodi da „Ako je koje zavedenije zemlji našoj potrebitačno, to je zaista ova indžinirska škola, zašto zvaničnike ni za koju struku danas nije tako teško naći kao za struku indžinirsku, a osobito našoj zemlji.. .“


36

Međutim, kao prva i jedina viša škola za obrazovanje inženjera sa nastavnim planom u kome su se po prvi put samostalno pojavili neki stručni predmeti (Mehanika i Arhitektura), ona je svojim postojanjem doprinela širenju školskog sistema i sazrevanju ideje o pojavi i razvoju Jestastveno-tehničkog odeljenja Liceja.

3. Osnivanje Artiljerijske škole

Samo godinu dana po prestanku rada Inženjerske škole, u Beogradu je 1850. godine, pod upravom Popečiteljstva unutrašnjih dela otvorena Artiljerijska škola . Ova petogodišnja škola, internatskog tipa u koju su se upisivali mladići dobrog telesnog zdravlja sa svršenim filozofskim i gimnazijskim naukama, bila je namenjena školovanju artiljerijskih oficira. Pored vojnih, pitomci ove škole, su slušali i prirodno-matematičke i tehničke nauke: Mehaniku, Fiziku, Hemiju, Geometriju, Nacrtnu geometriju i crtanje, Teorijsku i praktičnu matematiku i Građevinarstvo. Ubrzo po osnivanju Artiljerijska škola je prerasla u potpunu Vojnu akademiju, mada je taj naziv dobila tek 1880. godine. Iako nije bila tehničke struke Artiljerijska škola je 60-tih godina XIX veka, pored Jestastveno-tehničkog odeljenja Liceja, bila jedina koja je, pored vojnih, pružala i neka tehnička znanja, i kao takva davala osnov za dalje stručno obrazovanje inženjera. [3]

4. Osnivanje Jastastevno-tehničkog odeljenja srpskog Liceja

Izvestan napredak u privrednom i društvenom životu Srbije uticao je na unapređenje visokog obrazovanja uvođenjem prirodnih nauka i nekih tehničkih disciplina. Radi toga je prvom temeljnom reformom visokog obrazovanja 1853. godine Srpski Licej organizovan kao trogodišnji studij u okviru tri odeljenja: Pravoslovnog, Jestastveno-tehničkog i Opšteg. Svršeni gimnazijalci imali su mogućnost da se upisuju ili na Pravoslovno ili na Jestastveno-tehničko odeljenje ali su bili u obavezi da slušaju predmete iz Opšteg odeljenja koje je davalo opšte obrazovanje i kulturu. Organizovan u tri školske godine nastavni plan Jestastveno-tehničkog odeljenja više je obilovao predmetima opšteobrazovnog i humanističkog karaktera nego predmetima i prirodnih i tehničkih disciplina. Samo u trećoj godini je bio predviđen nešto veći broj prirodnih disciplina. Što se tiče tehničkih predmeta bilo


37

ih je samo dva: Tehnologija, koju je u početku predavao profesor Mihailo Rašković i Građevinska arhitektura, koju je držao Emilijan Josimović, nastavnik Artiljerijske škole. Naravno, da ovo nije bilo dovoljno za formiranje inženjera koji su šezdesetih godina XIX veka, itekako bili potrebni za industrijski razvoj zemlje. Nedostatak nastavnika i udžbenika i nastavnika, kao i u slučaju Inženjerske škole, ozbiljno je ometao brži razvoj tehničkog obrazovanja u Srbiji. Od osnivanja Liceja pa do njegovog prerastanja u Veliku školu, nastavu iz tehničkih predmeta držala su samo tri profesora. Iako je, vremenom, nastavni proces usavršen upotrebom učila, formiranjem zbirki i organizovanjem ekskurzija a izdvajanja Ministarstva prosvete bila veća, stručno obrazovanje inženjera još uvek je bilo u svojim počecima. Glavne smetnje razvoja tehničkog obrazovanja su, kao što smo videli, bili nedostatak profesora i udžbenika kao i loš nastavni plan koji je bio preopterećen opšteobrazovnim predmetima. Sve ovo je uticalo na to da se relativno mali broj slušaoca Liceja opredeljivao za studije na Jestastveno-tehničkom odeljenju. Ali, kada se uzme u obzir celokupan školski sistem u Srbiji šezdesetih godina XIX veka, kada se po prvi put javljaju i razvijaju pojedine srednje i više stručne škole, sasvim je razumljivo što je ovako usko stručno obrazovanje nailazilo na prepreke. Osim toga, Srbija, kojoj je domaća inteligencija tek bila u povoju i koja je svoj privredni razvoj zasnivala na Srbima iz Vojvodine ili onima školovanim u inostranstvu, nije imala intelektualne snage ni organizacione sposobnosti da formira stručnjake svih profila. Ali, ove prve pokušaje za razvoj tehničkog fakulteta treba ceniti jer bez njih ne bi bilo ni daljeg napretka tehničke misli i kulture.

5. Osnivanje Tehničkog fakulteta Velike škole u Beogradu

Deset godina po otvaranju Jestastveno-tehničkog odeljenja Liceja, 1863. god., pod uticajem snažnih, prvenstveno administrativnih promena u Srbiji donet je Zakon o ustrojstvu Velike škole kojim je Licej podignut na rang Velike škole. Umesto dotadašnjih odeljenja, Veliku školu sačinjavali su: Filozofski, Pravni i Tehnički fakultet.

Veliki značaj za obrazovanje srpskih inženjera i formiranje tehničke inteligencije imao je Tehnički fakultet Velike škole, čiji se rad može grubo podeliti u dve vremenske celine: od osnivanja do 1896.,


38

odnosno do donošenja Uredbe Velike škole, i od 1896. do 1905. godine, odnosno do osnivanja Univerziteta. [3]

U prvom periodu Tehnički fakultet je, kao i prethodne tehničke škole u Srbiji, imao sledeća ograničenja u svom razvoju: nedostatak odgovarajućeg profesorskog kadra, preopterećenost profesora (više predmeta je držao svaki profesor), nezainteresovanost prosvetnih vlasti za ulaganja u kabinete i laboratorije, nedostatak udžbenika na srpskom jeziku, nedovoljan broj časova praktične nastave. Ovo su bili razlozi što je u ovom prvom periodu svog postojanja Tehnički fakultet još uvek imao relativno malo studenata.

Drugi period u razvoju Tehničkog fakulteta Velike škole, period od 1896. do 1905. godine karakteriše se prerastanjem Velike škole u Univerzitet. To je bio period kada je na polju visokog obrazovanja dosta urađeno. Najveći korak je učinjen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o ustrojstvu Velike škole iz 1863.g. koji je donet 1896. Ovim zakonom omogućeno je pregrupisavanje i oslobađanje od suvišnih predmeta, kao i uvođenje obaveznih časova vežbanja u seminarima i laboratorijama. Već godinu dana kasnije (1897.) doneta je Uredba Tehničkog fakulteta na osnovu koje je taj fakultet postao najviša ustanova za stručno spremanje tehničara za sve tehničke grane, za obrazovanje nastavnika za tehničke škole i za širenje tehničke nauke i kulture. [5] Do donošenja ovog zakona u Srbiji se školovao jedinstven tip inženjera, da bi njime nastava bila podeljena na tri odeljenja: Građevinsko-inženjerski, Arhitektonski i Mašinsko-inženjerski, a tokom četvorogodišnjih studija održana su predavanja iz 46 predmeta. Spisak nauka i veština koje su, nastavnim planom bile predviđene ukazuje na činjenicu da je srpsko inženjersko obrazovanje krenulo put dostizanja nivoa evropskih politehnika. U ovom periodu stručna nastava je intenzivirana i otvaranjem nekoliko novih katedri. Pored bolje organizacije i većeg materijalnog ulaganja za opremu kabineta, na kvalitet studija uticalo je i postavljenje većeg broja profesora, priznatih stručnjaka i naučnih autoriteta, koji su svojim radom neposredno učestvovali u formiranju mnogih generacija srpskih inženjera. Tokom četrdeset godina postojanja, Tehnički fakultet Velike škole završilo je ukupno 130 studenata. Većina njih se zaposlila u Ministarstvu građevina.

Godine 1905. Velika škola je donošenjem Zakona o Univerzitetu transformisana u Univerzitet. Ovim Zakonom Univerzitet je postao „najviše samoupravno telo za višu stručnu nastavu i za obrađivanje


39

nauka“[5], a fakultetima je omogućeno da samostalno odlučuju o stručnoj nastavi, dok je profesorima bila data sloboda naučnog izražavanja. Kriterijumi za izbor profesora su bili pooštreni, te se za izbor profesora zahtevao samostalni naučni rad i doktorska titula. Izuzetak su činili profesori Tehničkog fakulteta koji su samostalni naučni rad mogli zameniti svedočanstvom o diplomskom ispitu, a doktorsku titulu samostalnim stručnim radom. Iz ovoga se jasno vidi da tehnika u to doba još uvek nije dostigla naučni nivo, već da je visok stepen stručnosti u praktičnim domenima, bio zadovoljavajući za obrazovanje budućih inženjera. Ubrzo posle donošenja Zakona, usledila je Opšta uredba Univerziteta, a već sledeće godine (1906.g.) i Uredba Tehničkog fakulteta. Na osnovu te uredbe, Tehnički fakultet je imao zadatak da „da što potpuniju višu teorijsku, a koliko je u školi moguće i praktičnu spremu, kao i da neguje nauke i veštine, ukoliko ulaze u krug tehničke nastave“. [5] Nastava na Tehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu je bila bolje organizovana u odnosu na raniji period a predmeti su, usled razvoja tekstilne i prehrambene industrije, kao i uvođenjem novih materijala i tehničkih postupaka , bili sadržajniji. Tokom tehničkih studija ispiti su mogli biti diplomski i doktorski. Izrada diplomskog rada trebalo je da omogući primenu teorijskog znanja, a polaganje doktorskog ispita podrazumevalo je naučno istraživanje u oblasti inženjerstva. U to vreme tehnika je još uvek bila mlada nauka, pa je samo izvestan broj inženjera stekao doktorsku titulu na inostranim politehnikama, dok je na našem Univerzitetu to bila retka pojava. U periodu od osnivanja Univerziteta pa do izbijanja Prvog svetskog rata stalno se povećavao broj studenata na Tehničkom fakultetu, a vidno je povećanje broja upisanih devojaka. Nije zanemarljiv ni broj državnih pitomaca koji su po završetku Tehničkog fakulteta bili upućivani na nastavak studija na strane politehnike. Za nepunu deceniju postojanja Tehničkog fakulteta u okviru Beogradskog univerziteta stručna nastava se uglavnom razvijala zahvaljujući profesorima koji su svoja znanja, stečena na stranim visokim tehničkim školama, kao i prakse ostvarene u okviru Ministarstva građevina, ugrađivali u proces obrazovanja.

U periodu do izbijanja Prvog svetskog rata bili su ostvareni skoro svi potrebni uslovi za razvoj tehničkih disciplina koje su odgovarale tadašnjim potrebama Srbije. Nastava na Tehničkom fakultetu uglavnom je omogućavala teorijsku specijalizaciju inženjerskog znanja, mada se poslednjih godina intenzivno radilo na praktičnom usvajanju i primeni znanja[3]. Balkanski ratovi su


40

poremetili razvoj obrazovanja i nauke a za vreme Prvog svetskog rata on je bio potpuno prekinut.

Generalno gledajući, Tehnički fakultet je za nešto više od pedeset godina rada formirao brojne generacije inženjera koje su sa našim inženjerima školovanim u inostranstvu, činile tehničku inteligenciju Srbije, koja je uglavnom bila u mogućnosti da samostalno obavlja sve tehničke poslove. Svojim delovanjem snažno su uticali na industrijalizaciju zemlje, na primenu tehničkih dostignuća u svim domenima državnog i društvenog života, kao i na obrazovanje budućih tehničkih stručnjaka.

LITERATURA

[1] Anđus, V., (1994), Profesori visokog tehničkog obrazovanja u Srbiji do 1914. godine, Putevi srpskog inženjerstva tokom XIX veka, Beograd

[2] Trgovčević, Lj., (1994), Srpski inženjeri na studijama u inostranstvu do 1918. godine, Putevi srpskog inženjerstva tokom XIX veka, Beograd

[3] Nikolova, Maja., (1995), Razvoj Tehničkog fakulteta Velike škole u Beogradu 1836-1905, magistarska teza odbranjena na Univerzitetu u Beogradu

[4] AS MPS FP, 65/1846: rešenje kneza Aleksandra A. Karađorđevića o ustrojenju inženjerske škole od 19. juna/1. jula 1846. godine

[5] Baralić, D., (1967), Zbornik zakona i uredaba o Liceju, Velikoj školi i Univerzitetu u Beogradu, Beograd

The interplay of entrepreneurship, technology and business at University settings

41

Mr Željko Tekić23 Dr Ilija Ćosić24 Mr Vladimir Todorović25 Mr Miloš Jovanović Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad

THE INTERPLAY OF ENTREPRENEURSHIP, TECHNOLOGY AND BUSINESS AT UNIVERSITY SETTINGS

POVEZANOST PREDUZETNIŠTVA, TEHNOLOGIJE I BIZNISA I ULOGA UNIVERZITETA

Abstract: This paper contributes to an understanding of technology-based entrepreneurship and to clarify the role of university in its development in Serbia. The paper ends with some conclusions and implications for policy makers. Keywords: Entrepreneurial University, Technology Based Entrepreneurship Rezime: U ovom radu je objašnjen pojam tehnološkog preduzetništva i uloga univerziteta u njegovom nastanku u Srbiji. Na kraju rada su dati predlozi za unapređenje trenutnog stanja. Ključne reči: Preduzetnički univerzitet, tehnološko preduzetništvo

Introduction

Our civilisation is technology based. Its sustainability, economic development and growth are highly dependent on technological development. In order to maximise benefits from existing technology our society is adapting its organisational form to the permanent changes of technology [1]. In such a world, technology-intensive industries play an increasingly important role and innovation is key process for long-run economic growth.

Technology based entrepreneurship links technology and business development through new technology-based firms (NTBFs). These firms differ from other SMEs in several dimensions: they are

23 [email protected] 24 [email protected] 25 [email protected]


42

established by highly qualified personnel, require large amounts of capital and are characterized by greater technical and market risk.

Much of what we know about NTBFs is based on the experience of biotechnology, semiconductor and software firms in the USA. Many of these originated from an academic institution or large well-established firm. Examples of university incubators include Stanford which spawned much of Silicon Valley, the Massachusetts Institute of Technology (MIT) which spawned Route 128 in Boston. Therefore, universities are seen as the key element in the creation of knowledge regions. MIT in particular has become the archetype academic incubator, and in addition to the creation of Route 128, its alumni have established some 200 NTBFs in northern California, and account for more than a fifth of employment in Silicon Valley [2].

Although NTBFs tend to get a lot of attention among policymakers and the importance and interest of technology-based entrepreneurship is increasing, the available research-based knowledge is still limited [3], especially in transitional economies. Therefore, the purpose of this paper is to contribute to an understanding of technology-based entrepreneurship in Serbia and to clarify the role of university in its development.

The paper is organized as follows. After a general discussion about technology-based entrepreneurship, the paper goes on to consider the case of University of Novi Sad. The paper ends with some conclusions and implications for policy makers in Serbia, but also applicable to other countries in the Region.

1. What is technology based entrepreneurship?

It is clear that this phenomenon occurs at the intersection of technology development (science and engineering) and business creation (management and business) involving individuals, businesses and governments that transform new ideas into economic and societal value.

Technology – based entrepreneurship is a combination of two main concepts, namely “technology” and “entrepreneurship”. Technology is “the theoretical and practical knowledge, skills, and artifacts that can be used to develop products and services as well as their production and delivery systems” [4]. On the other hand, the entrepreneurship literature has offered an emerging consensus about


43

at least the components that any comprehensive and useful definition of entrepreneurship should encompass. Bearing that in mind, entrepreneurship can be defined as “the identification and exploitation of previously unexploited opportunities through the creation of new resources or the combinations of existing resources in new ways, to develop and commercialize new products, move into new markets and/or service new customers” [5].

According to these, technological entrepreneurship can be defined as “the process that bridges technology development and business creation, from the recognition or even the creation of potential business value of new discoveries and technologies, to the matching with existing and/or potential market needs, and finally the transformation of opportunities arising in commercial products, services and new businesses” [6].

2. University as a source of technology based entrepreneurship

It is well known that NTBFs tend to cluster. The location of new technology-based industries depends greatly on access to knowledge and different learning processes, new firms tend to spin-off from and cluster around universities, research organizations and existing firms. The most famous clusters are the Silicon Valley and Route 128 in USA, but also places like Cambridge in the UK; Munich in Germany, Bangalore in India, and Tel Aviv in Israel are all well known.

Universities take more prominent role in knowledge-based society being not only a source of new ideas for existing firms, but becoming a source of new firm formation, especially in advanced areas of science and technology [7]. They can make a substantial contribution, particularly on a regional level by linking industry and government with academic institutions and generating flows of knowledge between the three partners. Therefore, universities, combining their research and teaching capabilities in new ways, are the key element in the creation of knowledge regions. However, not any university, but only the one which is ready to develop entrepreneurial spirit, promote innovations, creativity and open the door to the sector of small and medium sized enterprises.

In Serbia location of universities influence the location of NTBFs as well. One of the regions of knowledge that is emerging in Serbia is


44

based around University of Novi Sad [8]. Effective cooperation with business sector based on innovation activities and entrepreneurial clime at University of Novi Sad have supported and motivated the great number of researchers and students to undertake entrepreneurial initiatives. Currently, there are 58 successful SMEs, most of them at Faculty of Technical Sciences. These SMEs could be classified as NTBFs in line with broad definition used in this paper. Also, there are numerous researchers groups oriented to commercialisation of their results in the future. New companies are created based on knowledge and know-how developed at the University through research projects. Existing companies employ more around 2000 well educated young people; they had turnover higher than 35 million € in 2009 and export more than 60% of their results. These companies are the best promise for development of Novi Sad knowledge region. In this way the University of Novi Sad has extended its capabilities towards technology transfer, incubation programmes and firm formation, all of which have enhanced its position as a regional innovation organizer.

Conclusion

In transitional countries like Serbia, academic institutions are seen as a primary source of new knowledge production and innovation as well as the corner stone for technological change in vital segments of economy. Research universities in transitional economy are important institutions for educating high-quality technologists, but they are also the most important source of technology based entrepreneurs. This conclusion mirrors the fact that R&D in Serbia is performed for industry, while R&D in OECD member countries is performed in industry [9]. Additionally, the private sector is still weak and barely integrated with the public R&D system. Also, private universities and faculties are mostly only educational.

Although the number of technology – based enterprises established in Serbia has been on increase, it is still rather small. Government need to do significantly more to increase both the quantity of to-be entrepreneurs and to enhance the quality of the businesses which these individuals establish. These improvements should increase the number of ‘successful’ NTBFs, which, in turn, would increase the number of entrepreneurial role models.


45

To stimulate the commercialisation of university based research and promote spin-outs policymakers in many developed countries have responded by infrastructure measures facilitating the commercialisation of scientific research outputs. The emergence of this model in the Serbia and whole Region is constrained not only by weak universities, but primary by weak firms and very weak local demand for local R&D and innovations. Universities have so far been unable to respond to these new challenges. The capacity to grow local spin-offs is quite complex, especially in the small and semi-developed research systems of the SEE countries which are faced with numerous missing factors [10].

The practice of stimulating and promoting development of NTBFs is still in infancy in Serbia. There is little institutional support which should provide educational, training and financial services to existing as well as would-be academic and graduate entrepreneurs. First attempts are made by national competition “The Best Technological Innovation” (www.innovation.org/en) supported by Serbian Ministry of Science, but it is not enough. Government as well as universities needs much more proactive role in order to create sustainable policy, to make available proof of concept funding, to develop scientific and technology parks, to bring European VCs.

Finally, in this way we can create an ecosystem that can offer local opportunities and drive down brain drain in Serbia, which is among the highest in the world.

LITERATURE

[1] Katalinic, B. (2010). Engineers for knowledge based society. Annals of DAAAM for 2010 & Proceedings of the 21th International DAAAM Symposium, DAAAM International, Vienna, Austria 2010

[2] Roberts, E. (1991). Entrepreneurs in High Technology: Lessons from MIT and beyond. Oxford University Press, Oxford.

[3] Dahlstrand, A.L. (2007). Technology-based entrepreneurship and regional development: the case of Sweden, European Business Review, Vol. 19 No. 5, pp. 373-386.

[4] Burgelman, R.A., Christensen C.M. and Wheelwright, S.C. (2004). Strategic Management of Technology and Innovation, New York: McGraw Hill.

[5] Hitt, M.A., Ireland, R.D., Camp, S.M. and Sexton, D.L. (2001). Strategic entrepreneurship: entrepreneurial strategies for wealth creation. Strategic Management Journal, 22 (special issue), pp. 479–91.


46

[6] Petti, C. (2009). Introduction in Cases in Technological Entrepreneurship - Converting Ideas into Value. Edward Elgar, Cheltenham.

[7] Etzkowitz, H. (2002). MIT and the Rise of Entrepreneurial Science. London: Routledge.

[8] Cosic, I. and Tekic, Z. (2008). Platforms and regions of knowledge – the route towards knowledge society. Proceedings of 14th International Conference Industrial Systems. pp. 499- 507.

[9] Kutlaca, D. (2007). Science and Technology System in Serbia: Between Survival and Restructuring. Why Invest in Science in South Eastern Europe? Proceedings of the International Conference and High Level Round Table. UNESCO BRESCE, 2007, Venice

[10] Etzkowitz, H and Ranga, M. (2007). Creative Reconstruction: Towards a Triple Helix Innovation Strategy in SEE Countries. Why Invest in Science in South Eastern Europe? Proceedings of the International Conference and High Level Round Table, UNESCO BRESCE. Venice

Model of Entrepreneurial University

47

Mr Norbert Šabić 26 Visoka tehnička škola strukovnih studija, Subotica

MODEL OF ENTREPRENEURIAL UNIVERSITY

MODEL PREDUZETNIČKOG UNIVERZITETA

Rezime: Istorija je pokazala da promene u društvu često imaju značajan uticaj na to, kako se naši univerziteti transformišu. Aktuelna neoliberalna politika teži ka tome da progresivno stvara nova tržišta ili proširuje već postojeća. Ovakva politika stimuliše ne samo privatne firme da se takmiče za tržišni udeo, nego dovodi i do toga, da državne institutcije obezbeđuju potrebna sredstva za funkcionisanje u okviru „kvazi tržišta“. Prema tome, i razvoj same visokoškolske ustanove sve više zavisi od spostvene konkurentnosti ustanove na tržištu, odnosno od toga koliko je sposobna da privuče klijente /sic/. Zato je legitimno postaviti pitanje, da li je tradicionalan način funkcionisanja i dalje održiv model za visokoškolske ustanove? Preduzetnički (eng. entrepreneurial) univerzitet, kao novi model organizacije, opisuje instituciju koja aktivno teži tome da iskoristi nastale mogućnosti na tržištu. Uostalom, zbog pojačane konkurencije na tržištu, preduzetnički univerzitet je željan da uspostavi kompetetivnu prednost u oblastima stvaranja znanja (istraživanje), prenosa znanja (predavanje i obuka) i eksploatacije znanja (pretvaranje istog u usluge i robu). Ključne reči: Preduzetnički univerzitet, akademski kapitalizam, tržišna konkurencija Abstract: Changes in society significantly influenced the way our universities transformed themselves throughout history. Current neoliberal politics progressively supports the emergence of new, or the expansion of existing markets is our society. Such politics stimulate not just the private companies to compete for a bigger market share, but also public institutions have to secure their funding on so-called “quasi markets”. Consequently, the development of higher education institutions is increasingly related to their competitive abilities, that is to say, to attract clientele /sic/. Therefore, it is legitimate to ask, whether the traditional model, according to which higher education institutions used to function, is still adequate? The entrepreneurial university describes a new institutional model that actively seeks to take advantage of market opportunities. Additionally, due to increased market competition, the entrepreneurial university seeks to create a competitive advantage in the areas of knowledge production (research), knowledge



48

transmission (teaching and training), and knowledge exploitation (converting it into products and services). Keywords: Entrepreneurial university, academic capitalism, market competition

Introduction

The current changes within the European higher education sector suggest that Schumpeter’s model of the entrepreneur has been creatively extended beyond the sphere of business into higher education 1. There is a growing tendency in the present European academic arena, to describe the future of higher education institutions as entrepreneurial. Indeed, it is believed that the structural coupling between knowledge, innovation, and economic growth can be realised through injecting a bit of entrepreneurial spirit into the daily life of universities and colleges. To put it simply, the heightened role of higher education institutions in a knowledge-based economy seems to require from them to take over some features of entrepreneurship and even enterprises.

This paper, will argue that a new model of organisation, that is the entrepreneurial university, answers the calls for a greater role in economic development. The evolving model can shortly be characterised by increased inter-sector cooperation, professors’ engagement in industry related activities, growth of spin-off companies, increased managerial capacity, focusing on application-oriented research, development of attractive study programmes and so forth.

1. External changes that support the new model

Commonly, changing environmental conditions are in a strong connection with how higher education institutions transformed themselves through history. The up-and-coming model is drawn into connection with the emergence of a broader phenomenon, that is the “knowledge society” or “knowledge based economy”. This term is probably more of a myth, than an actually description of today’s economies or societies, however it is very much at the heart of the universities centrality in the post-industrial world 2.

During the industrial age, the economy was established for the purpose of manufacturing. However, in a knowledge society the main objective is not to organise production, but to generate innovations.


49

Therefore, the future of high-wage economies critically depends on their ability and competence to create new markets though product and service innovation and to increase productivity though process innovation 3. Consequently, European higher education policies tend to favour economic productivity functions over welfare ones. Castells notes the following 4:

“After centuries of using universities as ideological apparatuses and/or elite selecting devices, there is a rush of policy makers and private firms

towards the university as a productive force in the new economy” In knowledge societies, universities are able to engage in

markets in order to trade their knowledge resources as any other product, whereby market competition becomes a key process. It is here, where the validity of entrepreneurialism in higher education comes through. As Peterson puts it 5: “It requires them to be much more opportunistic as well as market driven.

Institutional redesign and macro or transformational change, not just strategic responses, became necessities for some”

2. The emerging model

Following the works of Clark, Slaughter and Etzkowitz, we believe that the entrepreneurial model of higher education institutions covers adjustments in three areas. Namely, (i) new and innovative initiatives enrich the traditional activities, (ii) a structural rearrangement takes place to foster these activities, and (iii) an “entrepreneurial” mission is being incorporated along the existing ones.

I Entrepreneurialism in activities We know that the past practices do not fit well the present

circumstances. The expansion of the market economy to the public sector requires from the higher education institutions and their personnel to rethink their traditional approaches to their activities. Innovative initiatives have become the core method to secure universities primacy in the sector of knowledge discovery and transmission. Knowledge transfer became the primary way to exploit university knowledge on the market, by allowing private companies to use it for their own benefits. Starting and running business incubators, science parks and spin-off companies, is the dominant form of engagement in knowledge commercialisation. Therefore,


50

entrepreneurial activities are mainly associated with research and commercialisation of research outcomes. Certainly, the development of high-tech innovations and their export to market places is a very promising area. However, in an increasingly competitive higher education system, universities have to innovate constantly also their teaching practices and programme offers in order to satisfy both external demands put forward by policymakers and students. Universities demonstrate their entrepreneurial ambitions also by creating new programmes, reaching out to new “costumers”, and diversifying their support services (e.g. canteens, student housing, sport centres, etc.). Consequently, the core activities of universities acquire a new meaning and direction within the knowledge society in order to better connect with the market.

II Structural rearrangement In the first case, it is argued that a strengthened managerial core

plays an important role in the adoption of an entrepreneurial direction 6. It not just increases the capacity of institutions to better interact with the market 7, but it is also aggregates the complex processes 6, enhances entrepreneurial culture 8, stimulates fundraising 6 and manages cross-subsidising among the many fields and degree levels. Additionally, increased leadership and management is necessary to pull together the fragmented institution and to redirect its efforts towards new priorities 9. In this sense, more and more managers are pulled into the academic system whose contribution is vital for successful entrepreneurial activities.

Secondly, we also know that most of the entrepreneurial activities take place in the periphery 10 6. The new units, or as Clark calls them, the “project groups” 6, emerge alongside the traditional departments; and they create bridges to other sectors of society in order to better exploit the emerging opportunities. These centres and institutes are professional outreach offices that work on knowledge transfer, industrial contract, intellectual property development, continuing education, fundraising, and even alumni affairs 6. Hence, its expansion is a significant sign of entrepreneurial transformation.

The last aspect of the formal structural transformation refers to the way universities used to secure their funding. Inevitably, entrepreneurial processes contribute to the diversification of resources. With an increased third stream income, higher education institutions


51

enlarge their financial flexibility, which is important to initiate entrepreneurial processes 8. In other words, universities become less dependent on the state budget, while increase their resources through market activities.

Continuing with non-formal structural arrangements, several scholars pointed out that entrepreneurial processes may stay on a negligible level, until an entrepreneurial culture is accommodated in every aspect of the institution. The entrepreneurial idea has to spread among many participants, link up with other ideas and be expressed in numerous structures and processes to form a consistent institutional belief 6. Yet, this new culture often appears to be in contradiction with the traditional ones. Thus, entrepreneurialism challenges the existing culture at universities, which were built up by decades.

III “Entrepreneurial” mission The entrepreneurial mission, or as Eztkowitz refers to it, the

“third mission” embraces an “extrovert” orientation of universities 1. It rests heavily on the assumption that universities have a role and a responsibility in generating innovations for industry 11. Yet, it does not have to be limited to knowledge transfer activities only. It serves the primary purpose to legitimate the new type of activities and structures that seek to strengthen the links between higher education institutions and the market. It is of a symbolic value, yet powerful enough to signal readiness for entrepreneurial activities and institutional restructuring.

Figure 1. Entrepreneurial transformation in higher education institutions


52

As an example, we could mention the newly established European Institute of Innovation and Technology (EIT), which explicitly states in its mission, the importance of promoting a “fresh entrepreneurial culture in Europe”27

LITERATURA

[1] Etzkowitz, H., Webster, A., Gebhardt, C. and Cantisano Terra, B.-R. (2000). The Future of the University and the University of the Future: Evolution of Ivory Tower to Entrepreneurial Paradigm. Research Policy, Vol. 29, pp. 313-330

[2] Meyer, J., Ramirez, F., Frank, D. and Schofer, E. (2007). Higher Education as an Institution. In: Gumport, P. (ed.) Sociology of Higher Education: Contributions and their Contexts (pp. 187-221). Baltimore, Johns Hopkins University Press

[3] Röpke, J. (1998). The Entrepreneurial University – Innovation, academic knowledge creation and regional development in globalized economy. Working Paper, University of Marburg, Retrieved from: http://www.ucol.mx/acerca/coordinaciones/cgic/cgic/Ejeinvestigacion/Bibliografia/universidad%20empnde%20alemania.pdf

[4] Castells, M. (2001). Universities as dynamic systems of contradictory functions. In: Muller, J., Cloete, N. and Badat, S. (eds.) Challenges of globalisation. South African debates with Manuel Castells (pp. 206-224), Cape Town, Maskew Miller Longman

[5] Peterson, M.W. (2007). The study of colleges and universities as organizations. In: Gumport, P. (ed.), Sociology of higher education: Contributions and their contexts (pp. 147-184). Baltimore, Johns Hopkins Press

[6] Clark, B. (1998). Creating Entrepreneurial Universities, Organisational Pathways of Transformation, Oxford, Pergamon

[7] Slaughter, S. and Rhoades, G. (2004). Academic Capitalism and the New Economy: Markets, State and Higher Education. Baltimore, Johns Hopkins University Press

[8] Schulte, P. (2004). The entrepreneurial university: A strategy for institutional development. Higher Education in Europe, Vol. 29, No. 2, pp. 187–191

[9] Olsen, J.P. and Maassen, P. (2007). European debates on the knowledge institution: the modernization of the university at the European level.

27 Obtained from the webpage of the European Institute for Innovation and Technology. Link: http://eit.europa.eu/about-ei t/at-a-glance/eit-mission.html


53

In: Maassen, P. and Olsen, J. P. (eds.), University Dynamics and European Integration (pp. 3-22). Dordrecht: Springer

[10] Slaughter, S. and Leslie, L. (1997). Academic Capitalism: Politics, Policies and the Entrepreneurial University. Johns Hopkins University Press, Baltimore

[11] Geiger, R. L. and Sá, Creso M. (2008). Tapping the Riches of Science: Universities and the Promise of Economic Growth. Harvard University Press, Cambridge, Massachusetts, and London

Uticaj globalizacije na obrazovanje menadžera i preduzetnika

54


55

Dr Dejan S. Miletić28 Fakultet za ekonomiju i političke nauke, Beograd Mr Emina Jeremić29 Fakultet za ekonomiju i političke nauke, Beograd Mr Srđan Blagojević Centar za proučavanje globalizacije, Beograd

UTICAJ GLOBALIZACIJE NA OBRAZOVANJE MENADŽERA I PREDUZETNIKA

IMPACT OF GLOBALIZATION ON THE EDUCATION OF MANAGERS AND ENTREPRENEURS

Rezime: Savremeni svet se karakteriše dinamičnim promenama koje se, između ostalog, sastoje iz ubrzavanja integracija na svim nivoima i neprestanim jačanjem međuzavisnosti društvenih subjekata. Ova pojava se u aktuelnoj literaturi opisuje terminom – “globalizacija”. On treba da pored svega ukaže i na tendenciju planetarnog ujedinjenja kao krajnjeg rezultata aktuelnih promena. Jedan od najvećih zamajaca globalizacije jeste ekonomija, pa se ekonomska globalizacija često poistovećuje sa opštedruštvenim procesom u svetu. Da bi bilo moguće na pravi način odgovoriti ovim promenama, potrebno je brzo prilagođavanje kako pojedinca, tako i institucija na lokalnom, državnom, regionalnom, ali i svetskom nivou. Jedan od važnijih segmenata, eventualnog uspešnog prilagođavanja jeste upravo modernizacija obrazovnog sistema, koji treba da omogući optimalnu pripremu za nastupajuće izazove koji dolaze sa globalizacijom. U tom smislu, potrebno je snažno delovati u pravcu menadžersko-preduzetničkog osposobljavanja kako bi oni bili u situaciji da odgovore na pravi način snažnoj tržišnoj konkurenciji. To podrazumeva da budu “naoružani” kako ekonomskom teorijom tako, verovatno još važnije, setom konkretnih veština. Za Srbiju je ovaj drugi deo posebno važan, jer je on tradicionalno zapostavljan u našem obrazovanju i moglo bi se reći, značajno podcenjivan, u meri da danas imamo veoma malo kvalitetnih edukatora iz oblasti kao što su: komunikacija, pregovaranje, rad u multikulturnoj i multijezičkoj sredini i sl. Ključne reči: globalizacija, obrazovanje, menadžment, ekonomska globalizacija, informatičko društvo

Abstract: The contemporary world is characterized by dynamic changes that, inter alia, consist of acceleration of integration at all levels and the constant



56

strengthening of the interdependence of social subjects. In the current literature the term - "globalization" describes this phenomenon. Above all, it should point to the tendency of planetary unification as the final result of current changes. One of the biggest momentum of globalization is the economy, so the economic globalization is often identified with general social process in the world. In order to properly respond to these changes, it is necessary that both individuals and institutions quickly adapt such changes at local, national, regional, and global level. One of the major segments of the prospective successful adaptation is the modernization of the educational system, which should provide optimal preparation for the upcoming challenges that come with globalization. In that sense, it is necessary to act vigorously in the direction of managerial and entrepreneurial training so that they can be in a position to adequately respond to strong market competition. That means to be "armed" with both economic theory and, perhaps more importantly, with a set of specific skills. For Serbia, this second part is especially important, because it is traditionally neglected in our education and it could be said, significantly underestimated, to the extent that today we have very little competent educators from the fields such as communication, negotiation, working in a multicultural and multilingual environment, and etc. Keywords: Globalization, Education, Management, Economic Globalization, Information Society

1. Najvažniji činioci globalizacije

Savremeni svet se karakteriše dinamičnim promenama koje se, između ostalog, sastoje iz ubrzavanja integracija na svim nivoima i neprestanim jačanjem međuzavisnosti društvenih subjekata. Ova pojava se u aktuelnoj literaturi opisuje terminom – “globalizacija”. On treba da pored svega ukaže i na tendenciju planetarnog ujedinjenja kao krajnjeg rezultata aktuelnih promena. Jedan od najvećih zamajaca globalizacije jeste ekonomija, pa se ekonomska globalizacija često poistovećuje sa opštedruštvenim procesom u svetu. Da bi bilo moguće na pravi način odgovoriti ovim promenama, potrebno je brzo prilagođavanje kako pojedinca, tako i institucija na lokalnom, državnom, regionalnom, ali i svetskom nivou. Međutim proces globalizacije je duboko uticao na ekonomske, socijalne i tehnološke aspekte društva u nezavršenom “novom svetskom poretku”. Cogburn[1] smatra da se globalizacija prevashodno odnosi na velike strukturne promene koje su se pojavile u procesu proizvodnje i distribucije unutar globalne ekonomije. Ove strukturne promene u stvari predstavljaju odgovor na potrebe mnogih preduzeća koja operišu


57

na svetskom tržištu reagujući na snažan pritisak i velike mogućnosti nastale usled pojačane primene visokih tehnoloških dostignuća u svom poslovanju. Ovo se pre svega odnosi na primenu informacionih i komunikacionih tehnologija. Konkretno, u pitanju su proizvodne mogućnosti, testiranje kvaliteta proizvoda i proizvodnih procesa, logistička podrška, operativnost, marketing i distribucija.

Globalizacija i s’njom povezani trendovi deregulacije, privatizacije, rastuća sofisticiranost potrošača, dovele su do značajnog razvoja konkurentnosti i rast standarda poslovanja u širokom spektru industrija. Pokazalo se da izolacionizam, protekcionizam i zatvorenost za informacije predstavljaju svojevrstan put u ekonomsku propast. Ovo je dovelo do spoznaje da firme moraju da se otvore prema novim tehnologijama koje će omogućiti njihovu komparativnu prednost i unošenje specifičnih inovacija u njihove proizvode.[2] Tehnološke i povezane sa njom organizacione promene su se dodatno pojačale poslednjih godina. Štaviše, pokazalo se da postoji svojevrsna depresijacija znanja kod zaposlenih, jer se dešava njegova velika akumulacija koja se eksponencijalno uvećava.[3] Na kraju, mnogi zaposleni u organizacijama koje posluju na globalnom nivou, traže šansu za smisleni posao koji će im omogućiti izgradnju veština i neku vrstu profesionalnog identiteta, posebno u radnom okruženju gde se potrebe specifične stručnosti za određenim poslom neprestano menjaju i gde je doživotna zaposlenost teško ostvariva.[4] Uticaj globalizacije se ne ispoljava samo na trgovinu i proizvodnju, ili na usluge koje se pružaju, kao što je to slučaj sa obrazovanjem, već on ima snažan uticaj i na kulturu.

U savremenom svetu države i narodi mogu da budu ili subjekti ili objekti globalizacije. Ukoliko dozvole sebi luksuz da ne prepoznaju šanse koje ona nosi, dolaze u situaciju da značajno zaostaju u razvoju i suočavaju se sa opasnošću da postepeno nestaju i gube značaj. U tom slučaju oni predstavljaju svojevrstan objekt ovog megatrenda svetskog razvoja, ni u kom slučaju ne kontrolišući svoju sudbinu i neprestano predstavljajući predmet kojim se drugi činioci globalizacije aktivno bave i često predstavljaju svojevrstan izazov za međunarodnu zajednicu. One države i narodi koji jasno razumeju da je globalizacija nepovratan proces sa kojim se treba što pre suočiti i kome se treba što je pre moguće prilagoditi korišćenjem šansi koje ona nosi, predstavljaju subjekte globalizacije koji su uvaženi, pitani i predstavljaju faktore koji


58

aktivno učestvuje u kreiranju boljeg sveta neposredno učestvujući u formiranju sistema vrednosti savremenog i budućeg čovečanstva.

Osim toga, globalizacija donosi sa sobom fundamentalne promene u sferi ekonomije, društvenog i kulturnog života pojedinca. Novi koncepti i dostignuća se neprestano uvode i zamenjuju jedan drugi, a građani su pod neprestanim pritiskom da im se prilagođavaju i samim tim usvajaju novi sistemi vrednosti. Nova informaciono-intenzivna ekonomija postaje sve značajnija u eri globalizacije. Realnost ubrzane globalne ekonomije se zasniva na informacijama i znanju.

Sve u svemu, moglo bi se iz svega ovoga zaključiti da, kako kaže Delong, “globalizacija vodi ka bogatijem, ali i osetljivijem i tolerantnijem svetu.”[5]

2. Globalizacija i obrazovanje Globalizacija ima bliske odnose sa obrazovanjem i to u onoj meri u

kojoj obrazovanje ima u oblikovanju savremenog društva. Oni su uzajamno uslovljeni. Globalizacija ekonomije je dovela do rastuće potrebe za internacionalizacijom kurikuluma.[6] Globalizacija je jedna od najmoćnijih široko prisutnih snaga koje vrše transformaciju osnova poslovnog okruženja paradoksalno najavljujući doba u kome male, lokalne zajednice i poslovni sistemi mogu da postanu prevaziđene forme. U tom smislu je obrazovanje jedan od moćnih alata u njihovom osposobljavanju da optimalno reaguju na promene koje su sve brže i radikalnije. Sa globalizacijom mnoge promene se očekuju u sferi obrazovanja. Tradicionalni pristup obrazovanju se mora čim pre menjati.[7] U budućnosti obrazovne institucije neće biti namenjene samo mladima i redovnim oblicima školovanja. Postaće neophodno da one budu otvorenije za ljude svih godina koji žele da unaprede nivo svog znanja. One će biti otvorene za sve one koji su dovoljno motivisani da ulažu u svoje znanje. To će istovremeno značiti da će se uvećavati broj studenata, kako onih redovnih, tako i onih koji će dolaziti da steknu samo partikularna znanja, što sve zajedno vodi do daljeg produbljavanja akademskog okruženja. Fakulteti će nedvosmisleno biti dostupni i onim delovima populacije koji nisu zainteresovani za akademska zvanja i obrazovanja. Sobzirom da je visoko obrazovanje investicija u ljudski rast i prosperitet, tokom ubrzanih društvenih i ekonomskih promena, od posebne je važnosti da univerziteti i druge institucije visokog obrazovanja razmotre svoj doprinos društvu iz široke i dugoročnije perspektive.


59

3. Obrazovanje menadžera i preduzetnika

Jedan od važnijih segmenata, eventualnog uspešnog prilagođavanja prethodno navedenim promenama jeste upravo konstatovana potreba za modernizacijom obrazovnog sistema, koji treba da omogući optimalnu pripremu za nastupajuće izazove koji dolaze sa globalizacijom. U tom smislu, potrebno je snažno delovati u pravcu menadžersko-preduzetničkog osposobljavanja kako bi oni bili u situaciji da odgovore na pravi način snažnoj tržišnoj konkurenciji. To podrazumeva da budu “naoružani” kako ekonomskom teorijom tako, verovatno još važnije, setom konkretnih veština. Za Srbiju je ovaj drugi deo posebno važan, jer je on tradicionalno zapostavljan u našem obrazovanju i moglo bi se reći, značajno podcenjivan, u meri da danas imamo veoma malo kvalitetnih edukatora iz oblasti kao što su: komunikacija, pregovaranje, rad u multikulturnoj i multijezičkoj sredini, itd.

U tom smislu, globalizacija poslovanja i sa time povezan pomak sa domaćeg na globalan biznis, zahtevaju usvajanje novih menadžerskih veština.[8] Stoga je neophodno da se uz teorijske aspekte ekonomije i upravljanja, obezbedi obrazovanje čitavog seta veština. U tu grupu veština, možemo navesti:

- Sposobnost da se primene u što većoj meri menadžerski koncepti i metode koji su prilagođeni domaćem tržištu, prilikom vođenja globalnog biznisa. To podrazumeva veštine međunarodnog menadžmenta u smislu međunarodnog pregovaranja, upravljanja kursnim razlikama i drugim vrstama rizika u međunarodnom poslovanju, alokaciji resursa po zemljama, itd.

- Razumevanje međunarodnog poslovnog okruženja, institucija i prakse drugih zemalja, međunarodnih institucija i regionalnih trgovinskih blokova

- Razumevanje kultura i podkultura različitih grupa zemalja. - Odlično poznavanje bar jednog stranog jezika. Ovo nije samo

korisno u smislu optimalnog korišćenja jezika, već da bi se pojačala i kulturna osetljivost i njeno razumevanje.

- Komunikacijske veštine, pregovaranje i liderske sposobnosti da se posluje u okruženju različitih kultura. Razvoj mnogih od ovih veština se, nažalost, ne obrađuje u

mnogim školama menadžmenta. Međutim, ostaje činjenica da poslovni lideri sutrašnjice treba da budu osposobljeni da operišu efektivno i


60

komforno u rastucem kompleksnom multikulturnom, multijezičkom globalnom okruženju.[9] U tom smislu svako kašnjenje i neadekvatno delovanje u njihovom obrazovanju nanosi dugoročne posledice po ekonomski razvoj sa teško sagledivim posledicama.

4. Zaključna razmatranja i predlozi

Imajući u vidu da globalizacija predstavlja jačanje međuzavisnosti i ubrzavanje integrativnih procesa, koji direktno menjaju našu ekonomsko-političku, ali i opšte-društvenu realnost. Globalizacija dovodi do novog načina života pojedinca, sistema, i šire društvene zajednice. Od pojedinaca se očekuje da budu u stanju da sagledavaju svet i njegove izazove na holistički način. U pitanju je svojevrstan fenomen koji vrši, između ostalog, transformaciju svetskog ekonomskog sistema uključujući gotovo sve aspekte proizvodnje, distribucije i ostalih poslovnih procesa. Kako se dešava sve veća akumulacija znanja i kako su izazovi na globalnom nivou sve snažniji, neophodno je omogućiti pristup novim znanjima na optimalan način kako bi dalji napredak bio moguć. Sa pojavom novog razvojnog modela, znanje i obrazovanje zauzimaju posebno značajno mesto. U tom smislu, era globalizacije ima dramatične posledice po znanje, obrazovanje i proces učenja.

U gotovo uspostavljenom svetskom tržištu, razumevanje fundamentalnih veza između biznisa, okruženja u kome on funkcioniše i društva je postalo od esencijalne važnosti. Uloge i odgovornosti biznisa kao globalne sile su postale još važnije i kompleksnije. Koncepti koji se odnose na društvenu odgovornost i održivi razvoj su dobili potvrdu kao suštinski važni elementi u obrazovanju poslovnog menadžmenta.

Bilo kakva smislena i trajnija promena ka uspostavljanju poslovanja prema društvenoj odgovornosti i održivog razvoja mora da uključi institucije koje najdirektnije deluju kao pokretači poslovnog ponašanja. Ovde posebno imamo u vidu akademske strukture. One pomažu oblikovanje odnosa i ponašanja poslovnih lidera kroz poslovnu edukaciju, istraživanja, razvojnih menadžerskih programa, treninga, i ostalih aspekata sistema vrednosti neophodnih za uspešno poslovanje, ali i opstanak čovečanstva na duži rok. Kroz obrazovanje poslovnih ljudi, akademske institucije imaju potencijal da generišu talas pozitivnih promena, na taj način pomažući i obezbeđujući svet u kome i kompanije i svet mogu da koegzistiraju i cvetaju.[10]


61

U tom smislu smo i kreirali određeni set preporuka, nadajući se da na ovaj način stimulišemo razmišljanje o potrebi daljeg usavršavanja našeg obrazovnog sistema, sa posebnim akcentom na obrazovanje menadžmenta. Potrebno je:

- razviti i podsticati nivo studentskog razmišljanja u smeru želje za poslovanjem koje je usmereno na rad u okviru održivog razvoja sveta i inkluzivne ekonomije;

- u okviru obrazovnih Curriculu-ma inkorporirati vrednosti i važnosti društveno odgovornog poslovanja;

- preuzimati obrazovne programe, materijale, procese da bi se podstaklo usvajanje znanja globalno prihvaćenih i priznatih obrazovnih institucija koje su najprominentnije i najuspešnije;

- što češće uključivanje naših naučnika i istraživača u međunarodne projekte koji unapređuju naše razumevanje uloge, dinamike i uticaja korporacija u kreiranju održivog razvoja;

- češće uključivanje uspešnih poslovnih ljudi i visokih rukovodioca uspešnih sistema kako bi se teorijska znanja i studije slučajeva proverile u neposrednom kontaktu studenata sa njima;

- organizovati i podsticati okrugle stolove i debatne skupove između edukatora, poslovnog sveta, vladinih visokih službenika, medija, predstavnika civilnog društva i drugih interesnih grupa, na kojima bi se slobodno diskutovalo o problemima koji se tiču ekonomskih mikro i makro problema sa direktnim uvidom u komparativna iskustva na globalnom nivou.

Osim toga, potrebno je istaći da se dešavaju i promene u obrazovnom sistemu na planetarnom nivou.[11] Registruju se prvi znaci uspostavljanja globalnih institucija za edukaciju menadžera i preduzetnika, kao što je London School of Commerce koji uspešno radi na nekoliko kontinenata po istom programu, dajući univerzalne diplome MBA studija, a otpočela je sa radom i u Beogradu. Analizom ovih pojava i faktora na globalnom nivou, moguće je naslutiti pravac daljeg razvoja sistema obrazovanja na polju menadžmenta i preuzetništva, kao i izvući čitav niz interesantnih zaključaka koji mogu biti od koristi kako našoj društvenoj zajednici, tako i čitavom region.


62

Uočavajući značajan nedostatak između željenog i aktuelnog uticaja globalizacije na edukaciju menadžmenta i preduzetništva, smatrali smo da je potrebno istaći značajnije nedostatke i predložiti određena rešenja, sve u nadi da nikada nije toliko kasno da ne vredi pokušati. Ovo posebno naglašavamo zbog utvrđene činjenice tokom našeg istraživanja da do globalizacije obrazovanja menadžmenta i preduzetništva dolazi spontano i po svemu sudeći neizbežno.

LITERATURA

[1] Cogburn, D. L. (2000). Globalization, Knowledge, Education and Training in the Information Age. From http://www.unesco.org/webworld/ infoethics_2/eng/paper/paper_23.htm

[2] Quinn, J.B. (1992). Intelligent Enterprise, New York: The Free Press. [3] Badaracco, J. (1991). The Knowledge Link, Boston: Harvard Business

School Press. p.37. [4] Barlett, C. A. & Goshal, S. (1995). Changing the Role of Top Management

Beyond Systems to People, Harvard Business Review, May-June, p. 132-142.

[5] Delong, J. B. (2000). Globalization and neoliberalism. from http://econ161.berkeley.edu/Econ_Articles/reviews/alexkafka.html

[6] Twigg, C. A. & Oblinger, D. G. (1996). The Virtual University, A Report from Joint Educom/IBM Roundtable, Washington, D.C. Novembar 5-6, p. 1-6.

[7] Kundu, S.S. (2009). Era of Globalization and Management Education in India: Need of the Hour, Academe, vol. XIII, No.1, November, p. 71.

[8] Adizes, I. (2011), The Impact of Globalization on Management Education, from: file://E\KONF DO 22.02\The Impact of Globalization on Management Education

[9] Kolodko, W. G. (2006), Globalization, Transformation and Management Education, Warsawa:Economic Research Centrum Badawacze, Tiger Working Papers Series, No. 89, May, p.6-9.

[10] Reed, D. (2002). Management Education in an Age of Globalization: The Need for Critical Perspective, Rethinking Management Education, Greenwich CT:Information Age Publishing, p. 210-213.

[11] Jotia, L.A. (2008), Globalization, Education and the Birth of a Democratic Active Global Citizen, Gaborne:University of Botswana, p. 11.

Organizaciono učenje u funkciji razvoja korporativnog preduzetništva

63

Dr Ivana Simić30 Ekonomski fakultet, Niš

ORGANIZACIONO UČENJE U FUNKCIJI RAZVOJA KORPORATIVNOG PREDUZETNIŠTVA

ORGANIZATIONAL LEARNING IN THE FUNCTION OF INTRAPRENEURSHIP DEVELOPMENT

Rezime: Iako se, inicijalno, termin preduzetništvo dominantno odnosio na ono što se danas označava kao privatno, individualno ili samostalno preduzetništvo („entrepreneurship“), danas se, pod ovim pojmom, ima u vidu i kategorija tzv. korporativnog preduzetništva („intrapreneurship“). Pod korporativnim se preduzetništvom ima u vidu praksa afirmisanja preduzetničkih kvaliteta, odnosno praksa jačanja preduzetničkog potencijala u okviru bilo koje organizacije. Iako je lista preduzetničkih kvaliteta dosta duga, ključnim se kvalitetima smatraju: inovativnost, kreativnost, inicijativa, upravljanje rizikom, odlučnost, samouverenost, istrajnost, pozitivan stav prema promenama, holistička perspektiva, i sl. Razvoj nekih od navedenih kvaliteta, u dobroj se meri može podstaći snažnim afirmisanjem koncepta organizacionog učenja. U pitanju je koncept koji, kreiranjem odgovarajuće podrške za učenje, na različitim nivoima u okviru organizacije, doprinosi, ne samo jačanju preduzetničkih potencijala savremene organizacije, već, takođe, doprinosi i jačanju njene baze talenata. Ključne reči: korporativno preduzetništvo, individualno preduzetništvo, organizaciono učenje, menadžment. Abstract: Although, initially, the term entrepreneurship has often been applied to a private, individual or independent entrepreneurship, today, this term, also include the category of intrepreneurship. The definition of the intrepreneurship consider practice of promoting entrepreneurship quality, or practice of strenghtening entrepreneurial potential within any organization. Even though the list of entrepreneurial quality is long, the crucial are: innovation, creativity, initiative, risk management, determination, confidence, positive attitude towards change, holistic perspective etc. The development of some of these qualities can be encouraged by strong affirmation of the concept of organizational learning. By creating appropriate support for learning at different levels within organization, this concept contribute, not only in strenghtening entrepreneurial potential of modern organization, but also in strenghtening its base of the talents. Keywords: Intrapreneurship, Entrepreneurship, Organizational learning, Management.



64

Uvod

Iako je termin „preduzetnik” kreiran još u 18. veku,31 njegovo ozbiljnije afirmisanje otpočinje tek u drugoj polovini 20. veka. Afirmacija preduzetništva, kako u praksi, tako i u teoriji, za rezultat je imala, pored ostalog, i pojavu novih koncepata vezanih za preduzetništvo. Jednim od značajnijih smatra se i koncept korporativnog preduzetništva („intrapreneurship”32).

1. Priroda korporativnog preduzetništva

Koncept korporativnog preduzetništva, u osnovi, predstavlja reakciju teoretičara, a li i praktičara, na, s jedne strane, sve intenzivnije promene u ekonomskom, socijalnom, kulturološkom, tehnološkom i političkom ambijentu savremenih organizacija i, s druge strane, sve učestalijih, značajnih i očiglednih uspeha samostalnih, privatnih ili individualnih preduzetnika (tzv. „entrepreneurship”33), ostvarenih, prvenstveno, po osnovu njihove inovativnosti, kreativnosti, inicijativnosti i fleksibilnosti njihovih organizacija.

Pod pritiskom navedenih tendencija, veće, čak i globalno orijentisane organizacije, bivaju „primorane” da, pored ostalog, intenzivno rade na podsticanju preduzetničkog duha, odnosno na jačanju sopstvenog preduzetničkog potencijala ili preduzetničke baze.

Preduzetničku bazu jedne organizacije čine njeni kadrovi koji raspolažu odgovarajućim kvalitetima koji su svojstveni preduzetnicima. Imaju se u vidu, pre svega, sledeći kvaliteti: inovativnost, kreativnost, inicijativnost, detaljizam, perfekcionizam,

31 Termin „preduzetnik“ prvi je upotrebio Richard Cantillon u 18. veku (videti detaljnije u: Jennings R., Cox C., Cooper C. L., „Business Elites: The Psychology of Entrepreneurs and Intrapreneurs“, Routledge, New York, 1994, str. 3. 32 Tvorcem termina „intrapreneurship“ smatra se amerikanac Gifford Pinchot, koji ovim terminom označava preduzetničku aktivnost unutar korporacije (videti detaljnije u: Davidson M., „The Transformation of Management“, Mac Millan Press, Ltd., London, 1995, str. 88). 33 Proizilazi da je, u osnovi, moguće govoriti o dva tipa preduzetništva. Jedno je tzv. individualno, samostalno ili privatno preduzetništvo („entrepreneurship“) koje je svojstveno malim organizacijama na čijem se čelu nalazi vlasnik koji raspolaže preduzetničkim kvalitetima. Drugo je tzv. korporativno preduzetništvo („intrapreneurship“), svojstveno većim, čak i globalno orijentisanim organizacijama, u okviru kojih figuriraju pojedinci, članovi organizacije, koji raspolažu preduzetničkim kvalitetima (videti detaljnije u: Simić I., „Menadžment“, Ekonomski fakultet u Nišu, Niš, 2010, str. 308).


65

sposobnost upravljanja rizikom, holizam i sl. Sa svrhom podsticanja jačanja i omogućavanja ispoljavanja navedenih preduzetničkih kvaliteta, neophodno je u organizaciji, pored ostalog, od strane top menadžmenta, bezrezervno podržavati sve aktivnosti koje su u funkciji tih kvaliteta. Pre svega se imaju u vidu aktivnosti:

– postavljanja stabilne inicijalne osnove korporativnog preduzetništva, odnosno kreiranja adekvatnih smernica razvoja projekta korporativnog preduzetništva;

– kreiranja korporativne kulture koja podržava preduzetničko ponašanje;

– identifikovanja potencijalnih korporativnih preduzetnika u okviru organizacije, odnosno onih članova organizacije koji raspolažu preduzetničkim kvalitetima;

– stvaranje uslova za kreiranje i dalje razvijanje preduzetničkih kvaliteta kod onih članova organizacije kod kojih ovi kvaliteti nisu dovoljno manifestovani itd.

Zapaženu ulogu u naporima menadžmenta, usmerenim na kreiranje i jačanje preduzetničkih kvaliteta u okviru organizacije, ima organizaciono učenje.

2. Uloga organizacionog učenja

Iako je termin „organizaciono učenje” u upotrebi još od 60-ih godina 20. veka,34 još uvek ne postoji konsenzus teoretičara po pitanju njegovog definisanja. Tako se, na primer, organizaciono učenje definiše kao sposobnost organizacije da kreira, objedini, prenosi ili, među članovima organizacije, širi znanje, da ga ugrađuje u svoje proizvode, usluge i sisteme.35 Po osnovu sposobnosti organizacionog učenja, organizacija biva u stanju da razvija nove, ili modifikuje postojeće, strukture, tehnologije, procese, što joj otvara prostor za uspešno „manevrisanje” i hvatanje u koštac sa zahtevima okruženja.

Organizacijom, pak, koja uči, smatra se ona organizacija u kojoj je svaki njen član angažovan u identifikovanju i rešavanju problema, u kontinuiranom eksperimentisanju, u njenom permanentnom menjanju i unapređenju i u kojoj, kao posledica svega toga, dolazi do

34 Termin „organizaciono učenje“ prvi put su upotrebili March i Cyert. 35 Nonaka I., Takeuchi H., „The Knowledge-creating Company: How Japanese Companies create the Dynamics of Innovation“, Oxford University Press, New York, 1995, str. 44.


66

unapređenja organizacionih sposobnosti, rasta, učenja i ostvarenja ciljeva.36 Osim navedenih, organizaciju koja uči odlikuju još i:

– fleksibilan menadžment, – „pločastija” organizaciona struktura, – dinamičnija strategija, – razvijena mreža komuniciranja i informisanja, – delegiranje ovlašćenja i odgovornosti na zaposlene, – ka učenju orijentisana organizaciona kultura itd.

Navedeni momenti u značajnoj meri doprinose kreiranju organizacionog ambijenta koji podstiče razvoj i jačanje preduzetničkih kvaliteta članova organizacije. Tako su, na primer, tzv. fleksibilni ili transformacioni menadžeri, po osnovu kvaliteta koji su im svojstveni, u stanju da svakog od članova organizacije analiziraju ponaosob, da identifikuju njihove individualne kvalitete (među kojima su posebno dragoceni preduzetnički kvaliteti) i da te kvalitete podstiču, razvijaju i, u konačnom, na pravi način iskoriste.

Isto tako, pločastija ili tzv. horizontalna organizaciona struktura, koja favorizuje jačanje horizontalnih organizacionih veza, timski rad i slabljenje barijera između menadžera i ostalih članova organizacije, podrazumeva, u stvari, redizajniranje velikih kompanija u male, preduzetničke poslovne jedinice, koje imaju autonomiju profitnih centara i koje, kao takve, postaju u većoj meri preduzetničke, inovativne i fleksibilne, dok ljudi u njima postaju brži, fleksibilniji, odgovorniji, kreativniji.

I strategija u organizaciji koja uči može predstavljati „teren” koji doprinosi afirmaciji korporativnog preduzetništva. Iako je, kao i u tradicionalno shvaćenoj organizaciji, i u organizaciji koja uči, strategija domen top menadžmenta, u organizaciji koja uči top menadžment nastoji da viziju i pravac kretanja organizacije ne determiniše samostalno, već to čini prema potrebi i uz svesrdnu pomoć i saradnju članova organizacije.

U organizaciji koja uči postoji razvijena mreža komuniciranja među njenim članovima. Dobri komunikacioni kanali obezbeđuju brzo i adekvatno širenje informacija, znanja i ideja, što, sve zajedno, može biti u funkciji razvijanja novih ideja i kreativnog mišljenja članova organizacije.

36 Daft R. L., „Management“, The Dryden Press, Harcou rt Brace Co llege Publishers, USA, 1997, str. 751.


67

Delegiranjem ovlašćenja i odgovornosti na članove organizacije koja uči, manifestuje se, zapravo, njihova sloboda i ukazuje im se poverenje od strane menadžmenta. To doprinosi kreativnijem i inovativnijem ponašanju članova organizacije, jačanju intelektualnog kapaciteta organizacije i njenom uspešnijem reagovanju na dinamiku događaja u okruženju.

Kultura organizacije koja uči, takođe doprinosi afirmisanju preduzetničkog duha. Prvenstveno zbog toga što ova kultura podstiče razvoj i napredovanje članova organizacije do njihovih maksimalnih mogućnosti. Takođe, s obzirom na to da je u pitanju kultura koja podrazumeva maksimalno uvažavanje članova organizacije, ona članove organizacije podstiče na to da ponude organizaciji sve ono najbolje što znaju, mogu i umeju. U tom smislu, organizacija koja uči zna onoliko i može onoliko koliko znaju i mogu svi njeni članovi.

Zbog brojnih prednosti svojstvenih preduzetništvu, razumljivo je nastojanje današnjih organizacija, odnosno njihovih menadžera, da u što većoj meri podstiču preduzetničko ponašanje članova organizacije. Zapaženu ulogu u tom nastojanju ima i organizaciono učenje. Neka od dominantnih obeležja organizacije koja uči, poput: fleksibilnog menadžmenta, „pločaste” ili horizontalne organizacione strukture, dinamičke strategije, razvijene mreže komuniciranja i informisanja, delegiranja ovlašćenja i odgovornosti na zaposlene, ka učenju orijentisane organizacione kulture i sl., predstavljaju solidnu podršku za afirmisanje korporativnog preduzetništva, odnosno za kreiranje ključnih preduzetničkih kvaliteta članova organizacije. U tom smislu, napori menadžera usmereni ka kreiranju i jačanju preduzetničkog potencijala organizacije, moraju biti praćeni i njihovim nastojanjem da u okviru organizacije kreiraju kontekst tzv. organizacije koja uči.

LITERATURA

[1] Jennings R., Cox C., Cooper C. L., (1994), „Business Elites: The Psychology of Entrepreneurs and Intrapreneurs“, Routledge, New York.

[2] Davidson M., (1995), „The Transformation of Management“, Mac Millan Press, Ltd., London.

[3] Simić I., (2010), „Menadžment“, Ekonomski fakultet u Nišu, Niš. [4] Nonaka I., Takeuchi H., (1995), „The Knowledge-creating Company: How

Japanese Companies create the Dynamics of Innovation“, Oxford University Press, New York.


68

[5] Daft R. L., (1997), „Management“, The Dryden Press, Harcourt Brace College Publishers, USA.

[6] Pinchot G., (1985), „Intrapreneuring“, Harper and Row, New York. [7] Hisrich R. D., Peters M. P., (2002), „Entrepreneurship“, McGraw Hill, Inc.,

New York. [8] Lambing P., Kuehl C. R., (2000), „Entrepreneurship“, Prentice Hall, New York. [9] Burns P., (2001), „Entrepreneurship and Small Business“, Palgrave, New York. [10] Pawlowsky P., (2003), „The Treatment of Organizational Learning in

Management Science“, in „Handbook of Organizational Learning, (ed. Dierkes M., Berthoin Antal A., Child J., Nonaka I.), Oxford University Press, Inc., New York.

Podsticanje preduzetništva mladih – razvojna šansa Srbije

69

Mr Vladimir Todorović37 Mr Željko Tekić38 Mr Miloš Jovanović Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad

PODSTICANJE PREDUZETNIŠTVA MLADIH – RAZVOJNA ŠANSA SRBIJE

ENCOURAGING YOUTH ENTREPRENEURSHIP AS SERBIA DEVELOPMENT OPPORTUNITY

Rezime: U ovom radu je predstavljeno nekoliko primera dobre prakse iz Evrope i okruženja u podsticanju preduzetništva mladih. Takođe, predstavljene su domaće inicijative i date su preporuke za podsticanje preduzetništva mladih u Srbiji, za koje se očekuje da će rezultovati širenjem preduzetničkog duha, ali i kreiranju novog odnosa prema rešavanju vlastitog zaposlenja i egzistencije. Ključne reči: Preduzetništvo mladih, preduzetnički trening, obrazovanje Abstract: This paper presents examples of best practice in developing youth and student entrepreneurship from Europe and the neighborhood countries. Also, initiative from the Faculty of Technical Sciences is presented. Paper ends with conclusions and implications for policy makers. Keywords: Youth entrepreneurship, entreprenural training, education

Uvod

Uprkos tome što je u svetu široko prihvaćeno shvatanje preduzetništva kao izvora stvaranja novih radnih mesta, profita, lokalnog razvoja i ekonomskog dinamizma, preduzetništvo mladih je uglavnom ostalo izvan pažnje istraživača. Kreatorima politike razvoja, zapošljavanja i povećanja konkurentnosti u mnogim zemljama izmakao je iz vida potencijal koji sobom nosi opredeljivanje mladih za preduzetništvo kao karijeru, pa je i nivo aktivnosti da se takav izbor inicira i podrži političkim merama i strategijama veoma nizak. Ovo se odnosi i na našu zemlju.

Značaj preduzetništva za ekonomski oporavak i dinamizaciju raspoloživih resursa, kako ljudskih tako i materijalnih zahteva bez



70

svake sumnje usmeravanje veće pažnje i istraživača i kreatora politike na mlade iz svih grupacija, ali pre svega na studente, kako bi oni postali subjekti otvaranja biznisa zasnovanih na novim idejama, visokim tehnologijama ili uočenim tržišnim nišama. Iako se kreativnost prvenstveno vezuje za mlade, kao i spremnost za preuzimanje rizika, čini se ovi resursi nisu dovoljno iskorišćeni niti da postoji infrastruktura koja će im pomoći.

U ovom radu će biti predstavljen potencijal koji sobom nosi podsticanje preduzetništva mladih. Na osnovu nekoliko primera dobre prakse iz Evrope i okruženja, date su preporuke za podsticanje preduzetništva mladih u Srbiji, za koje se očekuje da bi rezultovalo širenjem preduzetničkog duha, ali i kreiranju novog odnosa prema rešavanju vlastitog zaposlenja i egzistencije.

1. Mladi i tržište rada

Pokazatelji na tržištu rada u Srbiji su daleko lošiji od proseka u EU, a stopa zaposlenosti je daleko od Lisabonskom strategijom predviđenih 70% [1]. Ovi pokazatelji su posebno poražavajući kada se posmatra populacija mladih, jer dok je stopa nezaposlenosti celokupne radno sposobne populacije bila u 2005 21.8%, a stopa nezaposlenosti mladih 47.7%. Iako mladi u svim zemljama Evrope imaju probleme pri ulasku na tržište rada, u Srbiji oni imaju manje uspeha na tržištu rada nego drugde u Evropi. Istraživanje Svetske banke iz 2006. [1] pokazuje da je njihova zaposlenost na vrlo niskom nivou, a polovina mladih koji su zainteresovani za pronalaženje posla nisu u stanju to da ostvare. Stopa nezaposlenosti u ženskoj populaciji doba od 15 – 24 godine iznosi čak 52%. Isto istraživanje svedoši i da skoro 80% mladih u Srbiji radi za platu, dok svega 8% započinje samostalan posao.

2. Preduzetnički trening i obrazovanje

Iako su istraživanja pokazala da mladi ljudi koji izađu iz obrazovnog sistema koji ima više sluha za razvoj preduzetništva, neće isključivo razmišljati o pokretanju sopstvenog biznisa nego će u slučaju da se odluče za rad u postojećim kompanijama pokazati veću efikasnost i doprineti boljem poslovanju preduzeća, nivo preduzetničkog obrazovanja je nizak [2]. Trening i preduzetničko obrazovanje se još uvek nalaze u početnom stadijumu razvoja u regionu. Preduzetništvo se


71

u srednjim školama pojavljuje tek kroz retke pilot projekte, neizvesnog trajanja i još neizvesnijeg finansiranja. Na univerzitetima, velika većina nastavnih programa, ako ne i svi, obrazuju studente i spremaju ih za rad u velikim preduzećima ili onim koja je neko drugi osnovao, a preduzetništvo se izučava i studenti motivišu da samostalno pokrenu poslovanje na tek nekoliko nastavih predmeta. Kao po pravilu, studenti tehničkih disciplina u svom kurikulumu nemaju preduzetničke predmete. Konačno, pokazatelji Evropske povelje o malim preduzećima [3] u dve poslednje analize (2007. i 2009. godine) Srbiju stavljaju ispod proseka jugoistočne Evrope kada je nivo preduzetničkog obrazovanja u pitanju (slika 1).

Slika 1. Nivo preduzetničkog obrazovanja u jugoistočnoj Evropi [3]

3. Primeri dobre prakse

Samo prenošenje znanja nije jedina uloga koju univerziteti imaju u preduzetništvu. Preduzetnički programi na univerzitetima mogu imati više ciljeva poput: razvoja preduzetničke motivacije među studentima, treninzi studenata za pokretanje sopstvenog biznisa (planiranje, umrežavanje, prodaja, izvori finansiranja..), razvoj preduzetničkih sposobnosti potrebnih za otkrivanje i korišćenje pruženih mogućnosti. Postoji mnogo primera različitih projekata koji se bave ovom problematikom na univerzitetima širom Evrope, a neki od interesantnih primera su:


72

1. Primer dobre prakse - Corvinius Univerzitet Budimpešta, Mađarska [5]

Corvinus Univerzitet u Budimpešti je 2004. godine započeo program pomoći studentima sa ciljem njihovog osposobljavanja za samostalno započinjanje posla i plasiranje novih ideja. Cilj studentskog spinn – off modela je primena tek stečenog teorijskog znanja i njegova transformacija u ideje koje odgovaraju zahtevima tržišta. Pored novčane stimulacije za otpočinjanje posla studenti dobijaju što je možda i bitnije, mentorsku podršku koja u velikoj meri pomaže razvoju preduzeća u narednih godinu dana.

2. Primer dobre prakse – Makedonija [6] U Makedoniji je pre 6 godina osnovan Youth Entrepreneurial

Services (YES). Cilj ovog omladinskog centra je stvaranje novih radnih mesta za mlade, a samim tim i podsticaj ekonomskog razvoja zemlje. Privlačenje mladih ljudi, njihova obuka i trening u oblasti preduzetništva, njihovo povezivanje sa poslovnim partnerima sa ciljem uključivanja u tržišnu utakmicu i stvaranja IT industrije kao vodeće industrije u Makedoniji je osnovno delovanje YES centra još od osnivanja 2004. godine.

3. Primer dobre praksa – Naučni Centar Beč, Austrija [5] Svi učesnici u ovom projektu/takmičenju su dodiplomci jednog

od bečkih univerziteta. Obično se radi o studentima koji se nalaze na završnoj godini na svom fakultetu. Takmičenje uključuje razradu plana za pokretanje sopstvene firme. Svrha takmičenja je da se motivišu studenti kako bi radili ne samo na izradi dobrog biznis plana nego prvenstveno da se obuče za rad u multidisciplinarnim timovima.

4. Centar za preduzetništvo mladih Fakulteta tehničkih nauka

Kroz saradnju sa privredom i kreiranje mnogobrojnih spin-off kompanija Fakultet tehničkih nauka je neosporni lider u pogledu transfera znanja na Univerzitetu u Novom Sadu [7]. Međutim, rezultati u podsticanju studenata u pokretanju sopstvenih preduzetničkih poduhvata nisu pratili ove rezultate, i praktično nisu ni zaživeli do sada. Zbog toga je pokrenuta inicijativa za osnivanje Centra za preduzetništvo mladih na Fakultetu tehničkih nauka.

Centar treba da postane primer dobre prakse u oblasti preduzetništva i kreator novih ideja i preduzeća kroz razvoj novih


73

poslovnih ideja među visoko obrazovnom omladinom. Cilj Centra za preduzetništvo mladih je pomoć mladim ljudima u započinjanju sopstvenog biznisa kroz:

– preduzetničke treninge – takmičenje biznis planova – biznis inkubator za kompanije kreirane od strane

studenata Ključ uspeha vidimo u stimulisanju preduzetničkog duha kod

mladih pružajući im moderne i dobro opremljene prostore za rad, obezbeđivanje mentorskih usluga za sve vidove kreiranja i vođenja uspešnog poslovanja i partnerstvo i podršku pokrajinskih i republičkih institucija.

Zaključak

U izmenjenim društvenim okolnostima (tranzicije društvenih sistema) od naročite važnosti je da se mladi, a posebno visokoobrazovani mladi, osposobljavaju za usvajanje novih vrednosti i novog duha vremena, koji uključuju razvijanje i širenje preduzetničkog duha, proaktivan i inovativan odnos prema rešavanju problema. Treba imati na umu da je preduzetništvo glavni pokretač inovativnosti, konkurentnosti i privrednog rasta u jednoj sredini i da su mnogobrojne preporuke Evropske unije usmerene na što ranije uključivanje preduzetništva u obrazovanje mladih ljudi. Preduzetničke kompetencije su ključne za samozapošljavanje, ali takođe vrlo relevantne i za zaposlene u preduzeću bilo koje veličine. Lisabonskom agendom iz 2000. godine preduzetništvo je prepoznato kao „nova osnovna“ veština, neophodna svima da bi živeli i radili u društvu zasnovanom na znanju.

Obrazovanje u oblasti preduzetništva treba da se tretira kao ključno od rane faze obrazovnog sistema, a potrebno je pojačati delovanje u oblastima:

– Podizanja preduzetničkog duha i stvaranja novih veština od rane mladosti kroz obrazovni sistem

– Razvoja specifičnih poslovnih modula u obrazovnim programima kako u srednjem tako i u visokom obrazovanju

– Promocije uspeha mladih preduzetnika


74

LITERATURA

[1] World Bank Report (2006). Serbia Labor Market Assesment http://www.siteresources.worldbank.org

[2] Markov, S. and Stanković, F. (2008). Univerzitet i preduzetništvo, Novi Sad, 2008.

[3] OECD (2009). Progress in the Implementation of the European Charter for Small Enterprises in the Western Balkans: 2009 SME Policy Index. Retrieved on 05.12.2010, from www.oecd.org/dataoecd/25/44/43469909.pdf

[4] Jelinčić, J. (2007). Evropeizacija Srbije – Društvo znanja, Fond za otvoreno društvo, Beograd, 2007.

[5] European Commission, (2010). Policy highlights overview, Retrieved on 05.12.2010, from: http://ec.europa.eu/enterprise/policies/index_en.htm

[6] Youth Entrepreneurial Services (YES), (2010). Retrieved on 05.12.2010, from: www.yesincubator.org.mk

[7] Ćosić, I. and Tekić, Ž. (2008). Razvoj platformi i regiona znanja – put ka društvu znanja, Zbornik radova XIV međunarodna konferencija industrijski sistemi, Novi Sad, 2-3. Oktobar 2008

Promena paradigme preduzetničkog obrazovanja u Srbiji

75

Vesna Kopanja39 SA »Pergament«, Zrenjanin

PROMENA PARADIGME PREDUZETNIČKOG OBRAZOVANJA U SRBIJI

CHANGING ENTREPRENEURAL EDUCATION PARADIGM IN SERBIA

Rezime: U ovom radu se analizira neophodnost uvođenja predmeta Preduzetništvo u osnovne škole u Republici Srbiji zasnovanog na konceptu divergentnog mišljenja. Preduzetničko ponašanje jeste način razmišljanja, opredeljen kreativnim pristupom poslovanju. Suština je u prihvatanju rizika i promena, zasnovanim na inovativnom delovanju, koje stvaraju uslove za poslovni razvoj. Priprema nove generacije preduzetnika koje imaju razvijen ovakav način razmišljanja je jedna od šansi Republike Srbije za postizanje međunarodne konkurentnosti. Međutim, ovo je dugotrajan proces koji se mora uraditi na celovit i sistemski način. Ključne reči: Preduzetništvo, obrazovanje divergentno mišljenje.

Abstract: In this paper the necessity of introducing Entrepreneurship as a subject at elementary schools in Republic of Serbia is analysed, based on the concept of divergent thinking. Entrepreneurial behaviour is the way of thinking, determined by creative approach to running the business. The essence is in accepting risk and changes steming from innovative actions, that create conditions for business development. Preparing new generations of entrepreneurs who will think this ways is one of the chances for Republic of Serbia to reach the level of international competitiveness. However, this is a long – term process which has to be completed in a comprehensive and systematic way. Keywords: Entrepreneurship, education, divergent thinking.

Uvod

Preduzetništvo, preduzetnički potencijal, preduzetnički duh, preduzetničko obrazovanje.... sve su pojmovi koji se često koriste u svakodnevnom, pre svega političkom govoru. Šta u srpskom jeziku znači reč preduzetnik? Ili bolje, na šta većina ljudi u Srbiji misli kad čuje ili upotrebi reč preduzetnik? Prva asocijacija je: vlasnik samostalne



76

radnje, uglavnom trgovac ili ugostitelj, a ne osoba koja pokušava da ostvari svoje poslovne ideje. Reč preduzetnik označava sposobnog čoveka koji pokušava da ostvari svoje poslovne ideje. Ključni pojmovi za preduzetnike su ideja, primenljivo znanje, strast, visok nivo rizika, spremnost da svoju poslovnu karijeru uzme u svoje ruke. Razvijamo li mi ove karakteristike kod mladih ljudi tokom obrazovnog procesa, odnosno kada treba uvrstiti predmet preduzetnišvo u formalni obrazovni proces i koje efekte treba postići?

1. Preduzetničko obrazovanje u Srbiji

Kada govorimo o formalnom obrazovanju, na nivou osnovnog obrazovanja u Republici Srbiji ne postoje zvanični programi sa sadržajem preduzetništva. Od 333 srednjih stručnih škola preduzetništvo je na inicijativu različitih projekata uvedeno kao nastavni ili vannastavni predmet u 150 škola tokom prethodnih godina. Pored ovoga, na nivou visokog obrazovanja u Republici Srbiji različite ustanove iz javnog i privatnog sektora obrazovanja nude mogućnosti sticanja posebnih akademskih kvalifikacija u oblasti preduzetništva. Što se tiče neformalnog obrazovanja u Srbiji trenutno postoji veliki broj privatnih kompanija, sa različitim metodologijama unapredjenja znanja iz oblasti preduzetništva. Republika Srbija, preko svoje mreže pružaoca usluga organizuje besplatne trodnevne obuke iz preduzetništva za sve koji žele da koriste povoljene državne start up kredite i/ili subvencije za samozapošljavanje. Zvanični podaci o kvalifikacionoj strukturi mladih koji su zainteresovani za pokretanje sopstvenog biznisa ne postoje. Medjutim, Regionalni Centar za Razvoj “Banat”40, realizuje program start up kredita Vlade Republike Srbije na teritoriji Banata i podaci koji su ovde navedeni su iskustveni podaci njihovih trenera. Zainteresovani mladi za pokretanje sopstvenog posla najčešće – skoro 90% imaju završenu srednju trogodišnju ili četvorogodišnju stručnu školu. Procenat fakultetskih obrazovanih mladih je mnogo manji i iznosi oko 7%. Ako se uzme u obzir ovakva kvalifikaciona struktura mladih, jasno je da edukacija iz oblasti preduzetništva koja traje 3 dana ne može da zameni sistemski pristup preduzetničkom obrazovanju i da su intervencije u sferi osnovnog i srednjeg obrazovanja neophodne.

40 www.rcrbana t.rs


77

2. Postojeće paradigme u preduzetničkom obrazovanju u Srbiji

Trenutni obrazovni sistem, bilo formalni ili neformalni pre svega se odnosi na prenošenje, odnosno usvajanje informacija i znanja, a ne na unapredjenja sposobnosti i razvoj mišljenja. Ako pogledamo nastavne planove i programe predmeta preduzetništvo za srednje škole videćemo da se oni pre svega odnose na ekonomske i zakonske odrednice preduzetništva. Čak i način proveravanja znanja, gde je samo jedan odgovor tačan, gde se pitanje može shvatiti samo onako kako ga je shvatio nastavnik, gde nema timskog rada – jer je to onda prepisivanje, stavlja predmet preduzetništvo u kalup sa ostalim predmetima. Nema podrške drugačijem mišljenju, niti pronalaženju novih rešenja i iskorišćavanje potencijalnih mogućnosti. 1. Nema preduzetničkog duha, ponašanja, potencijala.....Sa druge strane postoji snažna inicijativa od strane Unije poslodavaca za uvodjenje predmeta Preduzetništvo u osnovne škole,41 sve sa predloženom šemom realizacije:

Razred Nastavni plan i program

5. Šta je preduzetnički duh i šta znači biti „sam svoj gazda“

6. Pojam preduzetničke radnje, osnovna znanja o vođenju radnje i ortačkog društva

7. Pojam i tipovi MSP, proizvodna MSP, uslužna MSP, uloga MSP u modernoj državi

8. Menadžment i principi uspešnog poslovanja, elektronsko poslovanje, distribucija

Da li neko stvarno veruje da učenika 6. razreda koji ima 12

godina zanima kako se vodi preduzetnička radnja ili ortačko društvo? I kako smo uspeli da od 5. razreda koji bi trebalo da se bavi preduzetničkim duhom, ponovo, već u 6. razredu preduzetništvo svedemo na samostalne preduzetničke radnje? Srećom ovo je samo inicijativa. Medjutim, osnovni problem postojećeg preduzetničkog obrazovanja je što niko ne govori kako se razvija, podržava i unapredjuje preduzetnički duh i talenat kod dece. Niko ne postavlja pitanje kako treba da obrazujemo decu za ekonomiju 21. veka, odnosno koje kompetencije deca treba da imaju kako bi našli svoje mesto na

41 http://www.poslovnimagazin.biz/magazin/uvesti-predmet-preduzetnistvo-u-skole-27-1922


78

tržišu u budućnosti. Trenutno je u Srbiji, kada se spominje preduzetničko obrazovanje glavna “parola” da je uvodjenje ovog predmeta neophodno kako bi se otvorila nova radna mesta u budućnosti. Može li bilo ko da predvidi kakva će ekonomska kretanja biti već krajem sledeće nedelje ili možda za 10 godina? Problem sa preduzetničkim obrazovanjem je što pokušavamo da zadovoljimo buduće potrebe za novim radnim mestima sa načinom obrazovanja koji je kreiran i stuktuiran u nekom prošlom vremenu.

3. Promena paradigme preduzetničkog obrazovanja

Naša deca žive u čulno i saznajno najstimulativnijem periodu u istoriji (računari, televizijiski kanali, Iphone, mobilni telefoni, Internet....). Sa, druge, strane mi im nudimo i dalje tablu i kredu, ponekad, računarsku učionicu sa osrednjim ili lošim Internet-om i sa nastavnicima nesigurnim u svoje znanje kori[‘enja te tehnike. Škole su organizovane kao proizvodne linije u fabrikama, sa zvonom koje zvoni za početak i kraj aktivnosti, odvojenim predmetima, deca su klasifikovana po razredima, tj. godištu. Osnova promene paradigme preduzetničkog obrazovanja je u uvodjenju diveregentnog načina mišljenja. Divergentno mišljenje nije isto što i kreativnost, već predstavlja bitnu pretpostavku za razvoj kreativnog mišljenja.1 Divergentno mišljenje predstavlja mogućnost da se na dato pitanje pronadje više mogućih različitih odgovora i da se postavljeno pitanje na različite načine interpretira.

RSA42 - je vršio istraživanja oko razvijenosti divergentnog mišeljenja u sadašnjem vremenu. Na prosto pitanje koliko upotrebnih vrednosti mogu da smisle za običnu spajalicu, došli su do zaključka da prosečan čovek može da smisli izmedju 10 i 15, a osobe koji su izuzetno talentovane za diveregentno mišljenje mogu i do 200. Oni predstavljaju nivo genija za divergentno mišljenje. Istraživanje je nastavljeno sa 1500 dece. Istu grupu dece su testirali u predškolskom uzrastu, zatim posle 5 godina kada su deca bila uzrasta od 8 do 10 godina i opet posle 5 godina tj. decu uzrasta od 13 do 15 godina. Cilj istraživanja je bio da se utvrdi

42 RSA je dobrotvorna organizacija koja razvija platforme za podršku javnom mišljenju i progresivinim debatama više od 250 godina. Pristup rada je multi-disciplinaran, politički su nezavisni i kombinuju vrhunske istraživačke i razvojne politike za praktičnu primenu. Jedan od najznačajnijih projekata je Projekat – Prosvetiteljstvo za 21. vek http://www.thersa.org/


79

procenat dece koji mogu da budu svrstanu u grupu genijalca divergentnog mišljenja. Rezultati istraživanja su pokazali da:

– 98% dece predškolskog uzrasta ima stepen genijalnog divergentnog mišljenja

– 50% dece uzrasta od 8 do 10 godina ima isti stepen – 25% dece uzrasta od 13 do 15 godina ima iste sposobnosti.

Divergentno misljenje i uzrast dece

98

50

25

020406080

100120

Predskolski uzrast Uzrast od 8 do 10

godina

Uzrast od 13 do 15

godina

% dece

Izveden je zaključak da u suštini svi imamo kapaciteta za razvoj

divergentnog mišljenja i logično je da se postavi pitanje šta se promenilo tokom 10 godina sa ovom decom. Odgovor je jasan, prošli su kroz obrazovni sistem. Zašto je divergentno mišljenje važno za predmet preduzetništvo? Pre svega kroz razvoj divregentnog mišljanja razvijaju se osnovne karakteristike budućih preduzetnika:

– redefinicja – nova upotreba postojećih sadržaja – osetljivost za probleme – sposobnost predvidjanja i

otkrivanja problema – fluentnost – raspolaganje bogatstvom ideja – originalnost – sposobnost da se razviju potpuno nove ideje – elaboracija – razradjivanje originalne ideje do detalja – fleksibilnost – prilagodjavanje novim okolnostima i lako

napuštanje uhodanih metoda Sve ove karakteristike su neophodne preduzetniku da preživi u

promenljivim uslovima globalnog tržišta. 2. Promenom osnovne paradigme preduzetničkog obrazovanja razvijale bi se nove veštine kod dece: pronalaženje sopstvenog načina učenja, prepoznavanje prilika i šansi i najboljih načina za njihovo iskorišćenje, uočavanje rizika i kako


80

ga svesti na najmanju moguću meru, društvene i interpersonalne veštine i znanja (komunikacija, timski rad, donošenje odluka), upravljanje situacijama i upravljanje informacijama. 3.

Fokus treba staviti na naglašavanje dečije sposobnosti da razumeju i primene stečena znanja, razvoj fleksibilnog mišljenja, brzom prilagodjavanju promenljivim uslovima na tržištu, preuzimanju inicijative, motivaciji, donošenju odluka... 4

Zaključak

"Trenutno širom sveta ima preko 300 miliona nezaposlenih starosti od 18 do 30 godina. U narednih 30 godina očekuje se još preko 1,3 milijarde mladih ljudi koji ulaze na tržište rada. Pružanje pomoći mladima da započnu sopsteveni biznis je izazov kojim će morati da se bave svi sektori društva“43. Složićemo se da ovakvo stanje predstavlja ogromno rasipanje energije i talenta mlade generacije, posebno kad se zna da minimum 20% mladih ljudi ima preduzetnički potencijal, a da ga iskoristi manje od 5% .

Deca sa razvijenim divergentnim mišljenjem su mnogo uspešnija u rešavanju problema, posebno kompleksnih problema na koje utiče mnogo faktora i probleme koje imaju više mogućih rešenja. Ohrabrivanjem na divergentno razmišljanje kod dece razvijamo njihovu mogućnost selektovanja, kombinovanja i povezivanje činjenica i ideja. Sve su ovo preduslovi za buduće preduzetnike, koje često karakterišemo kao ambiciozne osobe, koji imaju razvijenu želju i sposobnost da uspeju, imaju visok nivo inicijative, istrajnosti i spremnosti da dodju do cilja. 5 Uvodjenje predmeta preduzetništvo u osnovne škole se postavlja kao imperativ u Srbiji samo u slučaju ako bi se proces uvodjenja implementirao na celovit i sistemski način. Timski pristup u definisanju nastavnog programa je ključan, kako bi suština predmeta bila prilagodjenja uzrastu dece i kako bi program predmeta preduzetništvo bio zasnovan na razvoju divergentnog mišljenja kod dece.

43 http://www.ilo.org/skills/what/pubs /lang--en/docName--WCMS_104020/index.htm


81

LITERATURA

[1] Verica Babić, Marko Slavković,(2009): Značaj kreativnosti u strategijskom odlučivanju - MAJSKA KONFERENCIJA O STRATEGIJSKOM MENADŽMENTU, 29. – 31 maj 2009. ISBN: 978-86-80987-67-5

[2] Pokrajac, S., (2001) Menadžment promena i promene menadžmenta, Beograd, TOPY

[3] Urbanc, D. (1995): Čovek: veštine, spretnosti, praktične tehnike, Didakta

[4] Denny, R. (1997): O motivaciji za uspeh, Gospodarski Vesnik [5] Pirc, V. (2001): Trening za povećanje efikasnosti vodjenja, Gospodarski

Vesnik - skripta

Neformalni vidovi obrazovanja za preduzetništvo u Srbiji

82


83

Dr Robert Molnar, dipl.inž 44 Visoka tehnička škola strukovnih studija, Zrenjanin Zoran Eremić, dipl.inž.45 Regionalni centar za društveno-ekonomski razvoj – BANAT, d.o.o., Zrenjanin

NEFORMALNI VIDOVI OBRAZOVANJA ZA PREDUZETNIŠTVO U SRBIJI

INFORMAL FORMS OF EDUCATION FOR ENTREPRENEURSHIP IN SERBIA

Rezime: Neformalni vidovi obrazovanja za preduzetništvo u Srbiji su relativno novijeg datuma. Kao što i sam naziv sugeriše, ovi oblici obrazovanja nemaju formalni karakter, odnosno nisu deo obrazovnog sistema Srbije. Međutim, značaj koji imaju je nesumnjiv, kako u upoznavanju širokih slojeva društva sa filosofijom preduzetničkog poduhvata, tako i sa osnovnim zakonitostima i postojećom regulativom u toj oblasti. Prvi organizovani oblici neformalnog obrazovanja za preduzetništvo u Srbiji su se poklopili sa formiranjem mreže regionalnih agencija/centara za razvoj MSP i preduzetništva širom Srbije i bili su inicirani od strane donatorske zajednice u Srbiji, tokom 2002. godine. U kasnijem periodu inicijativa se proširila na republičke institucije, a pre svih na Nacionalnu službu za zapošljavanje, koja je u saradnji sa ostalim državnim institucijama, dala novu dimenziju ovom vidu obrazovanja, a u funkciji samozapošljavanja lica sa evidencije Službe. Ključne reči: Preduzetništvo, obrazovanje, regionalne agencije/centri za razvoj MSP i preduzetništva, Nacionalna služba za zapošljavanje.

Abstract: Informal forms of education for entrepreneurship in Serbia are relatively recent practice. As its name suggests, these forms of education do not have a formal character, i.e. they are not part of the educational system in Serbia. However, the significance they have is indisputable, as in the introducing of a wide range of society with the philosophy of entrepreneurship, basic rules as well as with existing legislation in this area. The first organized forms of informal education for entrepreneurship in Serbia have coincided with the establishment of a network of regional

44 robert.molnar@v ts-zr.edu.rs, Visoka tehnička škola strukovnih studi ja u Zrenjaninu, Đorđa Stratimirovića 23, 23000 Zrenjanin 45 [email protected], Regionalni centar za društveno ekono mski razvo j – Banat d.o.o., Čarnojevićeva 1, 23000 Zrenjanin


84

agencies/centers for SME development and entrepreneurship Serbia wide, and were initiated by the donor community in Serbia, in year 2002. Afterwards, the initiative has spread to the republican institutions, and above all the National Employment Service, which is in cooperation with other state institutions, has given a new dimension to this form of education, mainly with the purpose of self-employment of those who are registered in the Service’s records. Keywords: Entrepreneurship, Education, regional agencies/centres for SMEs and entrepreneurship development, National Employment Service.

Uvod

Veliki privredni subjekti su bili stub ekonomije socijalističkih zemalja i istovremeno oličenje poretka u kojem je država brinula o mnogim aspektima života pojedinca. Međutim, mala produktivnost u njima, u kombinaciji sa neinventivnošću i u relativno zatvorenim ekonomijama, kao što su to bile socijalističke, dugoročno je dovela do impotentnosti čitavih nacionalnih ekonomija, što je poljuljalo i konačno srušilo čitav koncept socijalističkog društvenog uređenja 1.

U uslovima kada je država, praktično bila glavni preduzetnik, a svaka privatna inicijativa bila sistematski sputavana, drugačiji rezultat se nije ni mogao postići. Iz tih razloga, uvođenje preduzetničkog obrazovanja na svim nivoima, postao je, pored privatizacije, osnovni zadatak svih Vlada tranzicionih zemalja. Da li Srbija ima drugu alternativu?

1. Definisanje problema

Danas se u Srbiji o preduzetništvu sve više piše i čuje, kako u sredstvima javnog informisanja, tako i u susretima raznih naučnih i stručnih krugova. S druge strane sve je više i nastavnih sadržaja, nastavnih predmeta, studijskih programa, pa čak i visokoškolskih institucija koje u svom nazivu imaju reč preduzetništvo.

Jedan od bitnih činioca stvaranja povoljne preduzetničke klime i konačno preuzetničke kulture, je i preduzetničko obrazovanje, koje ima svoju specifičnu problematiku, u odnosu na klasično obrazovanje. Ovo postaje očigledno kada se uzme u obzir činjenica da su preduzetnici pravi individualci koji ne prihvataju rutinu u poslovanju, već neprestano nešto dekomponuju i reorganizuju i kada se zna da je njihov zadatak da izvrše tzv. “kreativnu destrukciju” 2.


85

2. Preduzetnički ciklus i obrazovni proces

Da bi se stekla jasnija predstava o preduzetništvu kao širem društvenom fenomenu, neophodno je upoznati se sa preduzetničkim ciklusom, odnosno zakonitostima koje vladaju u njemu.

Slika 1. Ciklus samostalnog preduzetništva Slika 1 jasno sugeriše koja su to osnovna znanja neophodna u

preduzetničkom obrazovanju. Očigledno je da su u pitanju, pored fundamentalnih znanja, i ona inter- i multi-disciplinarna. Međutim, uvidom u nastavne sadržaje, kako formalnih, tako i neformalnih vidova obrazovanja za preduzetništvo, uviđa se da dominiraju tematike vezane za ekonomske i pravne aspekte preduzetništva.

Pored samog nastavnog sadržaja, problem u preduzetničkom obrazovanju su ostali elementi nastavnog procesa, a to su:


86

1. Nastavnici, koji vrlo često osim teoretskih znanja nemaju i ona praktična, iskustvena, odnosno nemaju iskustva u realizaciji preduzetničkog ciklusa.

2. Nastavne metode, uglavnom zastarele sa dominatnom EX Cathedra metodom, bez kreativnih radionica i dr.

3. Literatura, i to ona pisana od strane domaćih autora, gde se zadržava stari koncept u obrazovanju, odnosno traži se reprodukcija znanja, što je suprotno preduzetničkom načinu razmišljanja

4. Nastavna sredstva/učila, koja praktično i nisu razvijana za ovaj vid obrazovanja, sa izuzetkom pojedinih tehničkih fakulteta i visokih strukovnih škola, gde se koriste nastavna sredstva razvijena uglavnom za druge nastavne predmete, ali se kao primeri inovacija mogu primeniti i u preduzetništvu.

5. Studenti, kao najbitniji element nastavnog procesa, u nastavnim planovima studijskih programa koji nisu preduzetnički, već tehnički orijentisani, ne prepoznaju i ne prihvataju novi pristup u savladavanju nastavnih sadržaja koji zahtevaju kreativnost i originalnost u radu.*

3. Neformalno preduzetničko obrazovanje u Srbiji

Pored formalnih vidova preduzetničkog obrazovanja, koji su se prvobitno pojavili na privatnim fakultetima krajem 90-ih godina XX veka, u Srbiji su se početkom novog veka, počeli sve više pojavljivati i tzv. neformalni vidovi preduzetničkog obrazovanja. Pošto je privatna inicijativa kao životno opredeljenje, slično kao i u drugim bivšim evropskim socijalističkim zemljama, bila sistemski izopštena iz glavnih društveno-ekonomskih tokova, to se do pred sam kraj 90-ih godina XX veka u Srbiji nije moglo dobiti obrazovanje koje će u sebi sadržati elemente preduzetničkog.

Potaknuti značajem preduzetništva, i barem deklarativne promocije privatne inicijative od strane vladajućih politika, u Srbiji su se sve više pojavljivali, ali i dalje se pojavljuju pojedinici i institucije koje nude neformalne vidove obrazovanja za preduzetništvo. Za prvi

* Na Visokoj tehničkoj školi u Zrenjaninu, prateći dve generacije studenata na specijalističkim studijama tehnologije i mašinstva, dobijeni rezultati u potpunosti potvrđuju iznesene navode. Problem čak i prevazilazi problematiku preduzetničkog obrazovanja, jer znatan deo studenata (oko 50%) čak ne prepoznaje mesto, kao ni značaj sopstvene struke.


87

organizovani oblik ovakvog vida obrazovanja može se uzeti početak funkcionisanja regionalnih agencija/centara za razvoj MSP i preduzetništva, podržan od strane dontora iz EU. Ovo podrška se ogledala kako u finansijskom tako i u onom tehničkom delu, gde su se iskustva iz drugih tranzicionih zemalja prenela i na Srbiju. Jedno od značajnih područja rada ovih institucija bila je edukacija, odnosno treninzi za preduzetničko osposobljavanje.

Preduzetnički treninzi su bili podeljeni u 3 nivoa, a prema sledećoj tabeli 3:

Tabela 1: Edukacija za preduzetništvo pri regionalnim agencijama za razvoj

MSP i preduzetništva u Srbiji u periodu 2002-2004

Nivo Naziv

treninga Teme/sadržaj

Fond časova

Dana za realizaciju

1. Orijentacioni

trening

1. Šta treba da znam o biznisu i preduzetništvu?

2. Institucionalno okruženje za biznis

3. Profil uspešnog preduzetnika 4. Test: Preduzetničke

sklonosti

7 1

2. Bazični trening

1. Menadžment MSP 2. Marketing i prodaja 3. Biznis planiranje – osnove 4. Pravni aspekti poslovanja 5. Finanijski menadžment

20 5

3. Napredni

trening 1. Biznis planiranje - detaljno 24 6

Značaj implementacije ovog koncepta bio je višestruk:

– organizovan i ujednačen koncept osposobljavanja za preduzetništvo na većem delu teritorije Republike Srbije,

– formiranje mreže nezavisnih konsultanata i institucija koje rade po usklađenom programu i metodama

– edukovani polaznici i dr. Potaknut implementacijom prethodnog koncepta obrazovanja za

preduzetništvo, Regionalni centar za razvoj MSP i preduzetništva - BANAT, d.o.o., je 2003. godine koncipirao, a 2004. godine i implementirao NOVI KONCEPT: Preduzetničko osposobljavanje u velikim preduzećima. Ovaj koncept je realizovan u okviru NIS Naftagas-a, i kroz koji je od prvobitno prijavljenih 206 zaposlenih, uspešno


88

završilo sva 4 ciklusa, svega 36. Specifičnosti ovog novog koncepta su u odnosu na prethodni model, individualne konsultacije sa polaznicima, pri kreiranju biznis plana, kao i mogućnost za bavljenje unutrašnjim preduzetništvom u okviru velikog sistema. Ovaj koncept, prvobitno zamišljen da preraste u nacionalni, nije zaživeo, pre svega zbog drugačije vizije nadležnih za privatizaciju i restrukturiranje velikih preduzeća u Srbiji.

Međutim, koncept koji je ponudila EU, nakon isteka perioda podrške regionalnim agencijama/centrima za razvoj MSPP u Srbiji, Vlada Srbije je prilagodila i počela da implementira preko filijala Nacionalne službe za zapošljavanje, uz posredovanje Republičke agencije za razvoj MSPP.46 Tokom proteklih par godina, realizovano je mnoštvo obuka, od kojih su neki njihovi pokazatelji dati na slici 2, vezani za obuke „Kako da započnem biznis“ 4, 5, 6. Poslednjih godina, Vlada Srbije, preko Republičke agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva i mreže Regionalnih agencija za MSPP, a u saradnji sa Fondom za razvoj Republike Srbije, realizuje obuke za potencijalne preduzetnike – korisnike tzv. START UP kredita.

54

1422

23

656

56

1323

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1600

trenin

ga

po

lazn

ika

trenin

ga

po

lazn

ika

trenin

ga

po

lazn

ika

2004. 2005. 2006.

Slika 2. Indikatori preduzetničkog osposobljavanja pri NSZ u periodu 2004-2006 U 2007. godini realizovano je ukupno 68 treninga sa 1389

polaznika, odnosno korisnika kredita. Ova praksa je nastavljena do danas, istina u izmenjenoj formi 7.

Međutim, ono što je važno za obuke preko Nacionalne službe za zapošljavanje, to je da spadaju u kategoriju tzv. „instant“ obuka, gde se

46 Ova institucija je 2009. godine transformisana u Nacionalnu agenciju za regionalni razvoj.


89

za dan-dva, sa relativno malim brojem časova predavanja, pokušava u polaznike utkati nešto što se praktično uči od malih nogu, a što je i jedna od osnovnih osobenosti preduzetnika: kreativnost i različitost u mišljenju. Pošto je to bilo i ostalo nemoguće uraditi ovakvim pristupom, u našem društvu se još uvek pronalaze modeli preduzetničkog obrazovanja koji će više odgovarati našoj društvenoj i kulturnoj realnosti.

Zaključak

Naše društvo se pored tranzicije privrede nalazi i u kulturno- obrazovnoj tranziciji. Tranzicija privrede se međutim, pokušava uspešno obaviti bez promene kulturnih i obrazovnih obrazaca. Čak i zemlje EU su 2008. god. usvojile tzv. Oslo agendi shvatajući neophodnost uvođenja preduzetničke kulture u sve sfere društvenog života 8. Naime, Nova Lisabonska strategija iz 2005. god., i zvanično priznaje da privreda zemalja EU zaostaje za najrazvijenijim privredama sveta, a pre svega za SAD i Japanom, te da razloge ovog zaostajanja treba tražiti u odnosu prema preduzetništvu i uopšte tradicionalizmu u evropskoj kulturi. Glavni cilj Oslo agende je da se obezbedi učenje za preduzetništvo kroz čitav obrazovni sistem, odnosno da preduzetništvo postane način razmišljanja građana EU.

Imajući sve ovo u vidu jasno je da se ne postavlja pitanje zašto preduzetništvo treba da bude utkano i u srpski kulturni obrazac, jedino što se postavlja kao pitanje je koliko nas svaki dan odlaganja učenja za preduzetništvo, udaljava od razvijenih zemalja.

LITERATURA

[1] Molnar, R. i Marković, Lj. (2004). Preduzetničko osposobljavanje u velikim preduzećima. Zrenjanin: Regionalni centar za razvoj malih i sredjih preduzeća i preduzetnišzva – BANAT, d.o.o.

[2] Schumpeter, J. (1939). Business Cycles. New York: McGraw Hill. [3] Šema podrške pružanju usluga (2002). Operativni dokument

Projektnog tima »Nefinansijska podrška MSP i preduzetništvu u Srbiji«. Beograd.

[4] Godišnji izveštaj za 2004. godinu (2005). Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Beograd.

[5] Godišnji izveštaj o radu u 2005. godini (2006). Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Beograd.


90



[8] The Oslo Agenda for Entrepreneurship Education in Europe. Preuzeto 15. novembra 2010. godine sa: http://ec.europa.eu/enterprise/policies/sme/files/support_measures/training_education/doc/oslo_agenda_final_en.pdf

Uloga i značaj stručne prakse na strukovnim studijama

91

Dr Mirjana Radišić47 Visoka tehnička škola strukovnih studija u Zrenjaninu, Zrenjanin

ULOGA I ZNAČAJ STRUČNE PRAKSE NA STRUKOVNIM STUDIJAMA

ROLE AND IMPORTANCE OF PROFESSIONAL PRACTICAL WORK DURING VOCATIONAL STUDIES

Rezime: Orijentacija Visokih škola strukovnih studija ka upoznavanju studenata sa praktičnim radom u proizvodnim pogonima i ka njihovom potpunijem osposobljavanju za buduće poslove u privredi je imperativ savremenog visokoškolskog obrazovanja. Ova osposobljavanja studenti stiču kroz predmet Stručna praksa. Cilj Stručne prakse je da se studenti kroz praktičan rad približe praktičnoj delatnosti inženjera. Kroz Stručnu praksu unapređuju se sposobnosti studenata za uspešnu primenu stručnih i naučnih saznanja i metoda u datim praktičnim situacijama kao i intenzivnijem povezivanju teorije i prakse. Studenti pri tom stiču uvid i tehnička, organizaciona, ekonomska i socijalna dešavanja i njihovu uzajamnu povezanost u preduzećima, odnosno institucijama. Upoznaju se sa delatnostima izabranog preduzeća, načinom poslovanja, upravljanjem i mestom i ulogom inženjera u organizacionim strukturama. Program Stručne prakse, u perspektivi omogućava studentima da kroz praktičan rad steknu ne samo elementarno radno iskustvo već i uvid u mogućnosti zapošljavanja kao i motivisanost da se nakon diplomiranja obavljaju slični poslovi u praksi. Zbog svega ovog pohađanje Stručne prakse, kao važan segment u školovanju svakog inženjera, ne bi trebalo da bude obaveza već želja svakog studenta. Ključne reči: Strukovne studije, stručna praksa, praktičan rad Abstract: Orientation of the Higher Schools of Vocational Studies toward the introduction of students with practical work in production plants and to their more complete training for future jobs in the industry is imperative for contemporary higher education. This training is delivered to the students through the Professional Practice subject. The goal of the Practice is enable students to get closer to the practical activities of engineers. Students improve their skills through the Practice aimed to the successful implementation of professional and scientific knowledge and methods in given practical situations as well as more intensive linking between theory and practice. At the same time, students gain insight into the technical, organizational, economic and social developments and their mutual relationship in companies

47 mirjana_ [email protected]


92

or institutions. They introduce themselves with the activities of the selected company, operating methods, management and the place and role of engineers in organizational structures. In perspective, the Practice program allows students by practical work to gain not only a basic working experience but also an insight into the opportunities and motivation to perform similar activities in practice after their graduation. Because all of these, attendance of Practice, as an important part in education of every engineer, should not be an obligation but the desire of each student. Keywords: Vocational studies, Professional practice, Practical work

Uvod

Stručna praksa treba da olakša studentu prelazak sa akademskog školovanja na profesionalni rad inženjera. Pri tom bi trebalo da stekne uvid i tehnička, organizaciona, ekonomska i socijalna dešavanja i njihovu uzajamnu povezanost u preduzećima, odnosno institucijama. Kao povratno dejstvo kontakta sa profesionalnom praksom očekuju se podsticaji za ovladavanje strukom i motivisanost da se nakon diplomiranja obavljaju slični poslovi u praksi. Student upoznaje proizvodne i radne uslove i aktivno učestvuje u njima. Prikupljanjem i obradom podataka kod studenata se razvija analitički pristup. Analizom problema i predlozima za njihovo rešavanje student stiče kreativnost i sklonost ka praktičnom radu.

Cilj stručne prakse je da se student kroz praktičan rad približi praktičnoj delatnosti inženjera. Student time dobija priliku da znanja i sposobnosti koje je dobio proučavanjem teorije, većinom u odvojenim disciplinama, primeni u praksi.

1. Organizacija Stručne prakse

Zbog posebnog značaja predmeta Stručna praksa, koji ima status obaveznog predmeta, njegovoj organizaciji i realizaciji mora se posvetiti posebna pažnja. Stoga se u svakoj Visokoj školi mora imenovati rukovodilac Stručne prakse kao i njegov zamenik iz redova nastavnika.

Student se opredeljuje za mentora od koga dobija zadatak koji treba da realizuje u konkretnom proizvodnom pogonu. U radnoj organizaciji, u koju se student upućuje, takođe dobija mentora pod čijom kontrolom izvršava svoje obaveze.

Rukovodilac Stručne prakse svo vreme sarađuje sa oba mentora i zajedno sa mentorima obilazi praktikante.


93

Stručnu praksu po pravilu treba organizovati u proizvodnim pogonima ( kompanijama, malim ili srednjim preduzećima) ili u namenski određenim laboratorijama (mini pogonima) u Viskoškolskim institucijama.

Ukoliko je student zaposlen, Stručnu praksu može obaviti u radnoj organizaciji u kojoj je u radnom odnosu, ako se radi o programima iz obrazovnog profila.

U toku realizacije Stručne prakse student ima obavezu pisanja Elaborata stručne prakse, koji pregledaju i overavaju Mentori i Rukovodilac stručne prakse.

Stručna praksa se sastoji od tri celine: – praktičnog rada – inženjerskog staža i – studijskih poseta

Nastavnik Stručne prakse je zadužen za realizaciju celokupnog programa Stručne prakse. Njegov zadatak je da:

– formira grupe (3-5 studenata) – poveže studentske grupe sa mentorima – pripremi studente za rad u proizvodnim pogonima ( kurs

HTZ), za studente prehrambene i hemijske tehnologije kurs iz higijenskog minimuma i obezbeđivanje Sanitarnih knjižica.

– uputi studente za rad u odgovarajuće radne organizacije – organizuje studijske posete – formira konačnu ocenu iz predmeta Stručna praksa

U toku inženjerskog staža (prakse) student piše Elaborat koji treba da ima sledeći sadržaj:

– Upoznavanje radne organizacije Lična karta preduzeća Proizvodni program Organizaciona struktura Rukovodeća struktura

– Snimanje proizvodnog procesa (ili dela) Tokovi materijala Proizvodna oprema Proizvodni proces Informacioni sistem Obezbeđenje standarda Kontrola kvaliteta


94

Razvoj konstrukcija Prototip, laboratorije, modeliranje

Marketing Nabavka Transport (unutrašnji i spoljašnji) Energetika

– Analiza proizvodnog procesa: Problemi u proizvodnom procesu Uska grla proizvodnje Problemi sa opremom Zastojii kvarovi Održavanje Kadrovi

– Predlog mera za eventualno poboljšanje Inovativni pristup

– Zaključak

2. Stručna praksa u inostranstvu

Stručna praksa se može realizovati u proizvodnim pogonima i u inostranstvu. Ako se student opredeli za ovaj vid Stručne prakse veliku pomoć mu mogu pružiti brojna studentska udruženja ( na primer najveća svetska studentska organizacija AIESEC). Posredstvom samo ove organizacije (AIESEC ) godišnje iz Srbije oko 7 500 studenata svoju Stručnu praksu realizuju u zemljama širom sveta.

Konkurs za prijavu je stalno otvoren a Stručna praksa se organizuje dva puta godišnje. Međutim, da bi student ostvario svoju Stručnu praksu u inostranstvu mora ispunjavati i odgovarajuće kriterijume ( proverava se njegovo iskustvo, mogućnosti i motivacija za odlazak na Stručnu praksu)

3. Problemi u realizaciji Stručne prakse

Prilikom organizacije i realizacije Stručne prakse gotovo sve Visokoškolske institucije u Srbiji suočavaju se s velikim problemima.

Mnoge veoma uspešne proizvodne radne organizacije su u poslednjih desetak godina doživele velike transformacije : od potpune obustave proizvodnih procesa preko neuspelih privatizacija do diskontinuiteta u radu uzrokovanih nedostatkom sirovina,


95

repromaterijala ili obustavama rada zbog sve težeg položaja zaposlenih. U ovakvim radnim organizacijama je nemoguće kvalitetno realizovati Stručnu praksu iako postoji dobra volja rukovodilaca ovih pogona da prime praktikante.

S druge strane postoje kompanije sa savremenom opremom i tehnologijom koje vrlo uspešno posluju. Ove kompanije imaju međunarodne sertifikate kao što su HACCP, ISO 9000, ISO 22 000 i druge. Po ovim Standardima pristup pogonima imaju samo zaposleni. Ipak i u ovakvim kompanijama postoji razumevanje za realizaciju Stručne prakse, ali u manjim grupama. Studenti moraju poštovati sve definisane Standarde, ponašati se shodno pravilima kao zaposleni i moraju obavezno imati Sanitarne knjižice .

4. Gde je rešenje problema Stručne prakse?

Stručna praksa se ipak manje ili više uspešno realizuje u Visokoškolskim institucija i to zahvaljujući dobrim odnosima i permanentnom saradnjom sa proizvodnim pogonima. Jedna od mogućnosti kvalitetne organizacije Stručne prakse su i poluindustrijska postrojenja (mini pogoni) u okviru samih Škola. Ova praksa je veoma zastupljena u zemljama EU. Ovakva postrojenja nažalost kod nas još uvek postoje samo na malobrojnim Fakultetima (akademskim studijama). U perspektivu razvoja Visokih škola strukovnih studija svakako treba uvrstiti i opremanje mini pogona čije postojanje je neminovnost.

Zaključak

Kvalitetnim programima Stručne prakse svi su na dobitku: – Studenti kroz praktičan rad stiču elementarno radno iskustvo,

uvid u mogućnosti zapošljavanja, motivaciju da nakon diplomiranja obavljaju slične ili iste poslove u praksi.

– Institucije koje podržavaju programe Stručne prakse imaju priliku da steknu uvid u sposobnosti studenata i mogućnost, da najbolje od njih zadrže u svom okruženju.

– Visoke Škole kroz ovako ostvarenu povratnu spregu, pored podizanja kvaliteta nastave, imaju mogućnosti da usklade nastavne programe sa zahtevima privrede, razvojnih i naučnih delatnosti.


96

LITERATURA

[1] Pravilnik Stručne prakse, Visoka tehnička škola strukovnih studija u Zrenjaninu, Zrenjanin (2007)

[2] Elaborat o akreditaciji VTŠSSZ, Zrenjanin (2007) [3] Internet adrese:

www.comtrade.com/praksa www.fthm.singidunum.ac.rs www.aiesec.org/cms/aiesec/Al/.../SERBIA/ www.web.efzg.hr www.lanaco.com/stručna praksa/ www.fefa.edu.rs/praksa/ www.agrif.bg.ac.rs

Obrazovanje za eko – menadžment

97

Mr Danijela M. Jašin48 Visoka tehnička škola strukovnih studija, Zrenjanin

OBRAZOVANJE ZA EKO-MENADŽMENT

EDUCATION FOR ECO-MENAGMENT

Rezime: Svedoci smo sve većih problema vezanih za narušavanje životne sredine. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je period 2005–2015. god. proklamovala kao „Dekadu obrazovanja za održivi razvoj“. Iz navedenog proističe potreba za ekološkim obrazovanjem, Cilj ovog rada je ukazati na neophodnost i značaj obrazovanja kadrova koji će se baviti eko-menadžmentom, kao i sagledavanje trenutne situacije, vezano za ovu problematiku, u našoj zemlji. Ključne reči: Obrazovanje, eko-menadžment, zaštita životne sredine

Abstract: We are witnessing the growing problems of prejudice to the environmenatal. The United Nations General Assembly is the period 2005-2015 years proclaimed as the “Decade of Education for Sustainable Development”. From above comes a need for ecological education. The aim of this paper is to point out the necessity and importance of education staff who will deal with eco-management and overview of the current situation regarding this issue in our country.. Keywords: Education, Eco-management, environmental protection

Uvod

Kroz svoju istoriju, ekološke nauke, ili ekologija, razvila se u veoma bliskoj interakciji sa posebnim kontekstima menadžmenta, tačnije ekološkog ili eko menadžmenta [1].

Ekološki ili eko-menadžment je relativno mlada naučna disciplina koja se, krajem prošlog veka razvila iz ekologije. Osnovni cilj eko-menadžmenta je zaustavljanje i sprečavanje zagađenja i daljeg narušavanja životne sredine.

Menadžment u zaštiti životne sredine predstavlja neophodnost i značajan element održivog razvoja. Poslovna politika koja uključuje i ovaj domen ima za posledicu konkurentnost, a često i primat na tržištu. Sve je češće slučaj, da se daje prednost određenom proizvodu, od strane



98

potrošača, ukoliko se zna da je njegova proizvodnja u skladu sa principima održivog razvoja i zaštite životne sredine.

1. Osnove obrazovanja za eko - menadžment

Eko-menadžment je postao ozbiljna i važna profesionalna orijentacija. Pored toga, u svetu ekonomije se bez njega ne može i na njegovom uključivanju u menadžment čitave firme ili organizacije se insistira. Naime, preko eko menadžmenta se zasigurno obezbeđuje bolje, trajnije i sigurnije mesto na tržištu.

Upravljanje ekosistemima se smatra jednim od najvećih izazova koji se postavljaju pred zaštitom životne sredine [2]. Često u praksi primenjene menadžment intervencije imaju nepredvidive ishode. Posebna kategorija eko menadžmenta, tzv. adaptivni eko menadžment podrazumeva stalno prilagođavanje menadžmenta, kao odgovor na neočekivane rezultate i u skladu sa novim naučnim saznanjima.

Kao što je u ovom radu već rečeno, Generalna skupština Ujedinjenih nacija je period od 2005. do 2015. proklamovala, kao „Dekadu obrazovanja za održivi razvoj“. Iz tog razloga se u okvirima političkog djelovanja Evropske unije, održivi razvoj smatra jednim od prioritetnih pravaca, a kao pokretačke snage se identifikuju obrazovanje i istraživački rad [3]. Naime, za održivi razvoj je neophodno obrazovanje u ekološkom smislu na svim vaspitno-obrazovnim nivoima, od predškolskog do akademskog. U cilju postizanja istog, moraju se međusobno povezivati, sistem obrazovanja novih i postojećih profila sa potrebama privrede jedne države. Pristup navedenom mora biti interdisciplinaran i multidisciplinaran, kako bi novoformirani stručnjaci bili u stanju da rade i rukovode u skladu sa održivim razvojem. Tu se ogleda i perspektiva i potreba za eko menadžerima, kao novim tipom menadžera osposobljenim da u postojećim, često, teškim i rizičnim situacijama pomiri naizgled nepomirljivo: ekonomiju i ekologiju. Pri tome, ovi menadžeri moraju uzeti u obzir i socijalni faktor.

2. Stanje ekološkog obrazovanja u Srbiji

Evidentno je da je sistem obrazovanja u našoj zemlji, posebno kada su u pitanju ekologija i zaštita životne sredine, veoma trom i karakterišu ga planovi i programi koji imaju brojne nedostatke. Kada se


99

navedeno ima u vidu ne treba da nas čudi jedan od zaključaka Nacionalnom programa zaštite životne sredine RS, koji glasi ,,opšti nivo svesti i javnosti o potrebi zaštite životne sredine kao i nivo ekološke kulture u Srbiji je nizak” [4]. Pomenuti Nacionalni program za zaštitu životne sredine, kao posebno važna, ističe dva načela i to načelo [5]:

– podizanja nivoa svesti o značaju zaštite životne sredine, koje promoviše važnost obrazovanja o zaštiti životne sredine u cilju povećanja nivoa razumevanja problema od strane javnosti i pobuđivanja interesa za pitanja životne sredine i

– informisanja i učešća javnosti. Visokoškolsko obrazovanje u našoj zemlji je reformisano u

skladu sa principima Bolonjske deklaraciji i to kako na državnim (7), tako i na privatnim (9) Univerzitetima i fakultetima.

Podrobno su pregledani planovi i programi osnovnih i specijalističkih studija sa svih fakulteta koji pripadaju Univerzitetima u Srbiji, kao i na preostalim privatnim fakultetima kojih ima ukupno 6.

Na nivou Univerziteta, zaštita životne sredine izučava se na 4 Univerziteta u Srbiji čiji je osnivač Republika i to: Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac, kao i na fakultetima u Boru, Zrenjaninu i Kosovskoj Mitrovici.

Specijalističke studije na Fakultetu organizacionih nauka Univeryiteta u Beogradu imaju između ostalog i profil Ekološki menadžment sa 4 obavezna predmeta [6] i to: Eko-menadžment, Održivi razvoj, Eko-marketing i Eko-menadžment i kvalitet. Pored obaveznih postoje i 6 izbornih predmeta: Dizajn za životnu sredinu, Eko-menadžment i ISO 14000, Održivo korišćenje prirodnih resursa i sistem zaštite životne sredine, Menadžment tehnoloških inovacija i ekologija, Socijalna ekologija i Pravni i normativni okviri zaštite životne sredine.

Na osnovnim studijama Mašinskog Fakulteta u Kragujevcu postoji smer Energo i eko menadžment u trajanju od VI semestara i sa ukupno 26 predmeta.

Pri Departmanu za Inženjerstvo zaštite životne sredine, Fakulteta tehničkih nauka, Univerziteta u Novom Sadu, uvodene su i akreditovane specijalističke akademske studije i specijalističke strukovne studije Upravljanja zaštitom životne sredine Eko-Menadžment.

Na osnovnim studijama Visoke tehničke škole strukovnih studija u Zrenjaninu trenutno postoje dva modula i to menadžment u


100

tehnologiji i menadžment u mašinstvu iz kojih bi se u perspektivi mogle formirati izuzetne specijalističke studije Eko mendžmenta.

Zaključak

Osnovni imperativ održivog razvoja je povezivanje i sinergija zahteva koje postavlja sistema upravljanja kvalitetom, s jedne i sistem upravljanja zaštitom životne sredine, s druge strane.

Eko menadžmet je siguran put ka čistijoj i zdravijoj budućnosti svih nas.

LITERATURA

[1] Bocking, S. (1997). Ecologists and environmental politics. A history of contemporary ecology.New Haven: Yale University Press.

[2] MA (Millennium Ecosystem Assessment). (2005.) Ecosystems and human well-being: Synthesis. Washington, D. C.: Island Press.

[3] Vujić V.: Globalni kontekst obrazovanja za ekološki menadžment. 5. Hrvatska konferencija o kvaliteti. Preuzeto 06.11.2010 sa http: www.kvaliteta.net/okolis/radovi/Vujic

[4] Nacionalni program zaštite životne sredine Republike Srbije (2005), str. 107.

[5] Aleksić I. (2006): Povezanost životne sredine i socijalnih aspekata održivog razvoja Predložak za diskusiju: Projekat «Strategija održivog razvoja u Srbiji».

[6] Preuzeto 07.11.10 sa: http://www.fon.rs/postdiplomskestudije /stariprogram /specijalistickestudije/#em

Upravljanje vanrednim situacijama – specijalističke studije

101

Mr Dragoš Radovanović49 Gradska uprava Kragujevac, Kragujevac

UPRAVLJANJE VANREDNIM SITUACIJAMA – SPECIJALISTIČKE STUDIJE

EMERGENCY MENAGMENT – SPECIALIST STUDY

Rezime: Organizacija specijalističkih studija ili izbornog modula u okviru studijskog programa iz oblasti upravljanja vanrednim situacijama – krizama predstavljao bi značajan pomak u ovoj oblasti. Nedostatak kadrova na nivou lokalnih samouprava predstavlja dovoljan razlog a pride postoji i realna mogućnost zapošljavanja s obzirom na zakonske nadležnosti i obaveze istih. Ključne reči: Inženjerstvo, menadžment, krizni menadžment, obrazovanje Abstract: development and improvement of disaster management—Crisis;the organization of specialized studies; elective courses on the basic professional studies; legal responsibilities and obligations of local governments; possibility of realization of professional practice; real basis for recruitment. Keywords: Engineering, Management, Crisis management, Education.

1. Ciljevi studijskog programa

– Osposobljavanje studenata za primenu naučnih stručnih dostignuća u rešavanju problema bezbednosti, zaštite zdravlja ljudi, materijalnih dobara i prirodom stvorenih vrednosti;

– Razvoj i unapređenje sistema upravljanja vanrednim situacijama kroz primenu mera zaštite i spasavanja;

– Primena jedinstvene i savremene metodologije u izradi procene rizika ugroženosti i planova zaštite i postupcima u vanrednim situacijama

2. Posebni ciljevi studijskog programa

– Razvoj metodologija i metoda upravljanja vanrednim situacijama; – Razvoj strategija, projektovanja i upravljanja sistemom bezbednosti

u vanrednim situacijama; – Timski rad u upravljanju vanrednim situacijama; – Analizu rizika i upravljanja vanrednim situacijama;

49 [email protected], 065/3062042


102

– Primenu mera zaštite i spasavanja; – Izradu planskih dokumenata; – Permanentno obrazovanje i razvoj sistema znanja u ovoj oblasti;

3. Ishod procesa učenja

Sagledavanjem studijskog programa student stiče profesionalnu kompetenciju za:

– Izradu studije procene rizika i udesa; – Ocenu antropogenih rizika; – Izradu i ažuriranje planova zaštite; – Organizaciju i upravljanje resursima; – Informisanje i komunikaciju sa javnošću; – Razvoj metoda za ocenu efikasnoti sistema; – Organizovanje i primenu mera zaštite; – Obrazovanje i upravljanje znanjem za VS; – Razvoj metoda i metodologija za upravljanje VS; – Izradu strategija razvoja sistema upravljanja VS;

4. Lista obaveznih i izbornih predmeta

Obavezni predmeti: – Vanredne situacije – Etiologija ugrožavanja u VS – Metode procene rizika – Modeliranje i simulacija procene rizika – Rizik od udesa – Civilna zaštita – Bezbednosna kultura – Doktrina i sistemi civilne zaštite – Monitoring u civilnoj zaštiti – Krizni menadžment – Teorija odlučivanja – Teorija ljudskih grešaka

5. Izborni predmeti

1. Evakuacija i spasavanje 2. Ekspertiza udesa 3. Engleski jezik


103

4. Životna sredina i zdravlje 5. Zaštita i osiguranje 6. IT u zaštiti 7. Informaciono-komunikacione mreže 8. Informisanje i odnosi sa javnošću 9. Upravljanje i razvoj ljudskih resursa

10. Upravljanje projektima

6. Zakonska regulativa

Zakon o vanrednim situacijama (“Službeni glasnik RS” br.111/09) Nadležnosti jedinica lokalne samouprave

(član 15. Zakona)

1. Donose odluku o organizaciji i funkcionisanju civilne zaštite na teritoriji jedinice lokalne samouprave i obezbeđuju njeno sprovođenje u skladu sa jedinstvenim sitemom zaštite i spasavanja;

2. Donose plan i program razvoja sistema zaštite; 3. Planiraju i utvrđuju izvore finansiranja; 4. Izrađuju i donose Procenu rizika ugroženosti i Plan zaštite i

spasavanja; 5. ...

Umesto zaključka

– Jasno je da su Zakonom definisane nadležnosti lokalnih saouprava velike i obavezujuće;

– Lokalne samouprave ne raspolažu sa stručnim kadrom da ogovore na postavljene obaveze;

– Kroz program saradnje lokalnih zajednica i Visokih škola, ostvarili bi se značajni rezultati na pripremi stručnih i obrazovnih kadrova za rad u lokalnim sredinama;

– Posebno težište je izraženo na izradi studijsko-analitičkih i planskih dokumenata od posebnog značaja (studija procene rizika ugroženosti, planovi reagovanja, planiranje i primena mera zaštite uz jedinstven savremeni metodološki pristup)

– Kao poseban kvalitet celokupnog procesa, treba istaći činjenicu da kroz mogućnost obezbeđenja praktičnog rada budućih


104

studenata u organima lokalne uprave (stručna praksa), budući studenti bi stekli određeni nivo praktičnih znanja za punu primenu već stečenih teorijskih znanja;

– Moguće je obezbediti punu podršku programa USAID (PPES-program za planiranje i reagovanje u vanrednim situacijama i jačanje ekonomske sigurnosti)

LITERATURA

[1] Zakon o vanrednim situacijama ("Sl.glasnik RS" broj 111/09)

Ekonomsko vrednovanje inovacija

105

Dr Zdenka Đurić50 Visoka tehnička škola strukovnih studija u Zrenjaninu Zrenjanin

EKONOMSKO VREDNOVANJE INOVACIJA

INNOVATIONS ECONOMIC VALUATION

Rezime: U radu autor afirmiše značaj ekonomskog vrednovanja inovativnog rada i inovacija i daje pregled metoda vrednovanja doprinosa inovacija ekonomskom razvoju i metoda ekonomskog vrednovanja pojedinih tipova inovacija Ključne reči: inovacije,nevidljivi kapital ekonomska vrednost, metode vrednovanja Abstract: In paper, autor emphasize importance of economic valuation of innovation works and innovations and made syrveu of measurement methodologies innovation contribution to GNP and economic valuations techniques of different innovations types. Keywords: innovation, integlible capital, economic value, value methodology

Uvod

Pred nas se postavlja zahtev ne samo da budemo kreativni, inventivni i preduzimljivi, već i ekonomski bogati. U odogovoru na ovaj zahtev, mnogo više nego do sada moramo da se pozabavimo pitanjem ekonomskih vrednosti i ekonomskog vrednovanja tehnoloških rešenja, inovacija, znanja i veština.

1. Definicija inovacija

Inovacije su brojne i raznovrsne promene na najrazličitijim tehnološkim rešenjima i ukupno, najrazličitijim rešenjima u praktičnom radu /uslovima rada, procesima rada i u produktima rada/ kako bi se51: ostvarili neki specifični ciljevi u radu i sačuvala i povećala ekonomija rada/produktivnost, rentabilnost, efikasnost ekonomičnost. U ne tako dalekoj prošlosti, u stručnim krugovima pod inovacijama se mislilo samo na: manje promene na postojećim tehnološkim rešenjima kako bi se kvalitetnije odgovorilo na postojeće zadatke i na promene /inovacije i unapređenja/ u tekućem radu koja su rezultat masovnog stvaralačkog rada zaposlenih. Danas,

50 [email protected] 51 D.Tony and other (2006) Making innovation work: How to manage it, measure it, and profit for it,Warton school pub lshing


106

u stručnim krugovima: mnogi pod inovacijama misle na sve inkrementalne i revolucionarne promene u tekućem radu, uključujući i inovirana i nova rešenja koja su rezultat profesionalnog naučnog, istraživačkog i razvojnog rada, dok manji broj stručnjaka, ostaje na staroj definiciji, po kojoj inovacije pripadaju tzv. masovnom stvaralaštvu.

2. Definicija ekonomskog vrednovanja

Ekonomsko vrednovanje je ekonomska analiza ili merenje ekonomskih vrednosti faktora rada, rada i produkata rada i sameravanje uloženih i dobijenih vrednosti. Ekonomska nauka i praksa je definisala: ekonomsku vrednost /razlikuju se: fer-stvarna vrednost, prometna vrednost, nominalna i računovodstvena vrednost, količinski i novčani iskaz ekonomske vrednosti, pristupe vrednovanju ekonomskih vrednovsti, osnovnu metodologiju vrednovanja faktora, aktivnosti i subjekata. U razvijenim tržištim ekonomijama, ekonomski kriterijumi su osnovni kriterijumi u donošenju različitih upravljačkih odluka ne samo u preduzećima, već i kod drugih subjekata, koji su uvek, više ili manje i ekonomski subjekti.Nama, u manje razvijenim zemljama tek predstoji afirmacija značaja i metodologije ekonomskog vrednovanja pretpostavljenih i realizovanih aktivnosti.

3. Merenje inovativnosti u savremenoj praksi

Pre prezentovanja priloga ekonomskom vrednovanju inovativnog rada i inovacija u razvijenom delu sveta, korisno je operisati pregledom priloga merenjima inovativnosti u savremenoj praksi, zbog toga, što isti daju korisne doprinose definisanju metodološke osnove ekonomskog vrednovanja inovativnog rada i inovacija52. U najnovijim prilozima merenju inovativnosti u savremenoj praksi treba istaći sledeća merenja: Global innovative index53, TEA indeks, Creative class54, Innovative capacity index, Preduzetnički kapacitet korporacije, Inovativni index MTI /OOI 2008/. U jednom od svojih radova IBM grupa prezentovala je promene u metrici praćenja inovativnog rada istićući da su osnovni pokazatelji inovativnosti55: u periodu od 1950.do 1960.god. bili: izdaci za IR, broj istraživača i tehnička intenzivnost rada; u periodu od 1970 do 1980. god. bili:broj patenata, broj naučnih publikacija i broj novih proizvoda i promena na postojećim proizvodima; u periodu od

52 OECD –Oslo manual 53 www.innovationmetrics.gov 54 V.Andrejević-Matovac (2005) – Inova tivna praksa uspešnih poduzeća hrvatske industrije, Zbornik Ekono mskog fa kulteta, Zagreb, br.3 55 E.Milbergs –Innovatiom metrics: Measurement to insight, Cen tre for international science and technology politcy, George Washington university


107

1980. do 1990. god. bili:broj inovacija, dinamika promena i broj novih proizvoda i promena na postojećim proizvodima; na početku XXI veka, osnovna struktura pokazatelja inovativnosti u okviru EU je: procenat angažovanih u nauci i inženjerstvu u starosnoj dobi od 20 do 29 godina; procenat fakultetski obrazovanih u sistemu celoživotnog učenja, broj zaposlenih u proizvodnim i u uslužnim preduzećima visokog tehnološkog nivoa, istraživanje i razvoj koji se finansira iz budžeta, istraživanje i razvoj u privredi, patentiranje kod evropskih i američkog ureda za patente, broj i vrsta inovacija, uvođenje nove opreme po osnovu promena u tehnologijama, izdaci za inovacije i obim i struktura inovacijske saradnje.

4. Prilozi ekonomskom vrednovanju inovativnih kapaciteta, inovativnog rada i inovacija u širem

okruženju

U razvijenoj praksi, od 70-ih godina prošloga veka na ovamo prisutan je interes i aktivnosti na ekonomskom vrednovanju: nešto manje, inovativnih i razvojnih kapaciteta preduzeća, privrede i društva, i nešto više, produkata - rezultata inovativnog i razvojnog rada. Po mojim saznanjima u ekonomskoj nauci, nije razvijena posebna subdisciplina koja pokriva pitanja ekonomskog vrednovanja razvoja i angažovanja inovativnih kapaciteta ili faktora inovativnog rada, inovativnog rada i produkata inovativnog rada. .Nešto veće interesovanje i rad na ekonomskom vrednovanju inovacija beleži se u krugu inženjera i praktičara.U poslednjim godinama evidentira se povećano interesovanje za pitanja ekonomskog vrednovanja u okviru Masačusetskog tehnološkog instituta /MIT/, Svetske organizacije za intelektualnu svojinu /WIPO/, Evropske organizacije za vrednovanje /TEGOVA/ i drugih organizacija.

5. Ekonomska vrednovanja inovacija na makroekonomskom nivou

Brojnost i raznovrsnost faktora od kojih zavisi društveni bruto proizvod i nacionalni dohodak zemlje i njihov rast usložavaju iznalaženje metodologije uz pomoć koga bi se utvrđivao doprinos pojedinačnih faktora i u okviru njih, doprinos inovacija. . Danas, još uvek u makroekonomskim analizama doprinos faktora – nekada se govorilo o faktoru NT razvoja, a danas se govori o faktora inovacija, utvrđuje se kao procenat rasta DBP i ND koji ne može da se objasni doprinosom faktora fizičkog kapitala i faktora radne snage56. Prema procenama stručnjaka rezidualni faktor, faktor NT razvoja ili

56 H.Grupp (1998) – Foundations of the economics of innovation: Theory, measurement and practice (New horizonts in the economics of innovation), E.Elgar publishing


108

inovacija nosio je cca 25% svetskog ekonomskog rasta u XX veku. Po procenama stručnjaka, doprinos ovog faktora ekonomskom rastu u aktuelnoj, ekonomiji znanja značajno se povećava57. Stvarni doprinos ovog faktora ekonomskom rastu, po mišljenju stručnjaka zavisi od: predmeta inovacija, vrste inovacija, izvora pribavljanja inoviranih i novih tehnološko-proizvodnih rešenja, dinamike promena, kvaliteta u sprovođenju promena, intenziteta i kvaliteta angažovanja inoviranih i novih rešenja u proizvodnji i poslovanju, ukupno u tekućem radu i ponašanju. U grupi makroekonomskih analiza, pažnju bih zadržala na zaključku analize, istina sprovedene pre 10-ak godina, koji je i danas aktuelan58. Po ovoj analizi ne postoji čvrsta korelacija između podizanja obrazovnog nivoa stanovništva i ekonomskog rasta društva, naročito u grupi zemalja u razvoju i nedovoljno razvijenim zemaljama. Izostanak očekivanog doprinosa obrazovanja ekonomskom rastu, koji se sasvim izvesno i danas beleži , treba tražiti: u strukturi obrazovanja za proizvodna i neproizvodna zanimanja, u strukturi ukupno zaposlenih, u osposobljenosti učenika i studenata za praktičan tekući i inovativni rad, u organizacionoj, materijalnoj, normativnoj podršci stručnom, inovativnom i unapređivačkom radu u preduzećima.

6. Evidencije nevidljivog kapitala jednog broja skandinavskih zemalja

Na početku 80-ih godina prošloga veka jedan broj večih kompanija iz skandinavskih zemalja opredeilio se za izradu godišnjih izveštaja o ulaganjima, aktivnostima, produktima i rezultatima aktivnosti vezanih za osposobljavanje zaposlenih, pretplate na stručne časopise, istraživački, razvojni, inovativni i unapređivački rad, za pribavljanje i ustupanje prava industrijske svojine59.U funkciji izrade ovih izveštaja sprovođene su više ili manje detalne ekonomske analize i vrednovanja.

7. Tehnološki bilans subjekta

Danas, na nivou pojedinih zemalja i pojedinih, najčešće velikih preduzeća sačinjavaju se tehnološki bilansi60. Tehnološki bilans subjekta: sa jedne strane pokazuje troškove /izdatke/ za pribavljanje prava korišćenja industrijske svojine,

57 H.Schlogl (2005) – Opening remarks in Conference on intellectual property as an economic asset; Key issues in valuation and expoitation, OECD 58 L.Pritchett (2001) –Where has a ll the educa tion gone?, The world bank-Economic review, vol.15.num.3 59 E.Lief (1997) – Developing intellectual capital at Scandia, Long range planing,vol.30.no.3 60 Freeman C (1982)-The economics of industrial innovation, F.Pinter, London


109

a sa druge strane, pokazuje prihode po osnovu naknada za ustupljena prava korišćenja industrijske svojine.

8. Inovativni rad i inovacija – predmet ekonomskog vrednovanja

Kod ekonomskog vrednovanja, kao i kod svakog drugog vrednovanja bitno je jasno definisati predmet vrednovanja ili pokazatelje sa kojima će se operisati. Ovo definisanje pokazatelja vrednovanja nije jednostavan zadatak, jer inovacije su vezane za jedan ili veći broj inoviranih ili novih tehnoloških rešenja koja se manifestuju u61: strukturi faktora rada, načinu rada, uslovima rada, kvalitetu rada, ekonomiji rada, uz ili bez promena u produktima /proizvodima/ rada. Inovativan rad je složena struktura rada u koju ulaze aktivnosti:definisanja inovacije koja će se sprovoditi, planiranja aktivnosti na sprovođenju inovacije, razvoja ili pribavljanja inoviranog ili novog rešenja, stvaranja uslova za sprovođenje promene u tekućem radu, sprovođenja promene u tekućem radu. Produkt inovativnog rada je inovirano ili novo tehnološko rešenje koje:donosi uštedu u radu, rešava problem kvaliteta tekućeg rada i obezbeđuje očuvanje i rast prihoda i zarada. Problemi u ekonomskom vrednovanju pojedinačnih inovativnih aktivnosti i inovacija je u nepostajanju:normativa za ovu vrstu rada, kvalitetnih evidencija o utrošcima i troškovima vezanim za ovu vrstu rada i odnosima vrednosti i cene rada, pre svega, kreativnog ljudskog rada. Drugi mnogo veći problem u ekonomskom vrednovanju inovativnog rada i inovacija odnosi se na: definisanje vrednosti inoviranog ili novog rešenja ili utvrđivanje prinosa i rizika prinosa od vlasništva i korišćenja inoviranog ili novog rešenja. U ne tako dalekoj prošlosti vrednost inoviranog ili novog rešenja utvrđivana je u okviru troškovnog pristupa, na bazi sabiranja investiranog i utrošenog i njegov razvoj. Danas, u ekonomskom vrednovanju, i u ekonomskom vrednovanju inovacija napušta se troškovni pristup i prelazi se na prinosni pristu62. Sledstveno ovom inovirano ili novo rešenje – inovacija vrede onoliko koliko će donositi prinosa u budućnosti koliki su rizici očekivanih prinosa, umanjeno za investiranu /utrošenu/ vrednost u njegov razvoj i uvećano za rezidualnu vrednost konkretnog tehnološkog rešenja. Rizici prinosa i rezidualna vrednost konkretnog inoviranog ili novog tehnološkog rešenja zavise od tehnološko-tržišne aktuelnosti rešenja ili velikog broja, promenljivih faktora. Po novom, prinosnom pristupu vrednovanju inovacija, manje složeno je vrednovanje inovacija koje donose uštede u tekućem radu i rešavaju probleme tekućeg rad

61 Z.Đurić (2001) - Prilagođavanje preduzeća – Uslov uspešnosti preduzeća, Institut ekonomskih nauka, Beograd 62 UN economic commission for Europe (2003):Intellectual assets: Valutation and capitalization, Geneva


110

u odnosu na inovacije koje imaju ili treba da imaju uticaj na prihod preduzeća. Zbog složenosti problema procene prihoda i rizika prihoda u poslovanju tržišnih subjekata, u ekonomskoj teoriji i struci razvijena je subdisciplina u čijem fokusu je prognoza poslovnog razvoja i poslovne uspešnosti.

9. Ekonomsko vrednovanje patenta

U savremenoj praksi vrednovanja ili definisanja promentne vrednosti patenta ili tehnološko-proizvodnih rešenja zaštičenih pravom industrijske svojine, analitičari operišu sa sledećim pokazateljima63: troškovi razvoja tehnološko-proizvodnog rešenja; troškovi registracije i održavanja patenta; životni vek patenta; zbir naknada za ustupljena prava korišćenja patenta; ponuda sličnih patenata; tražnja za korišćenjem prava konkretnog patenta; neki drugi pokazatelji. Životni vek patenta odnosi se na životnu dob tehnološko-proizvodnog rešenja u momentu vrednovanja, na mogućnosti njegovog daljeg inoviranja, potrebna ulaganja u ove inovacije i prinose od inoviranja i na rizike gubitka aktuelnosti rešenja zbog pojave novog i novog supstituirajućeg rešenja.

10. Ekonomsko vrednovanje robnih marki /žigova/

Po danas, široko prihvaćenoj Interbrendovoj metodologiji, ekonomska vrednost brenda zavisi od64: očekivane zarade koja se može prepisati intelektualnom kapitalu preduzeća u narednih pet do 10 godina; procene doprinosa brenda u ostvarivanju zarade od intelektualnog kapitala preduzeća u budućnosti; indexa uloge brenda u tržišnoj uspešnosti proizvoda /pozicioniranje brenda u svesti potrošača/; rizika brenda /rizik zarade koje brend tj. proizvod može da obezbeđuje u narednom periodu/. Zarada od intelektualnog kapitala i brenda ne uključuje samo zaradu od prodaje proizvoda i usluga već i zarade od ustupanja prava korišćenja industrijske svojine /tehnologija, robnih marki, know-how-a i slično/.

11. Naknade za ustupanje prava korišćenja tehnoloških rešenja

U obračunima naknada /licencnih taksi i rojalti-a/ za ustupljeno pravo korišćenja tehnološkog rešenja, davalac i primalac licence operišu sa sledećim pokazateljima: zaradom koju angažovanje rešenja može da obezbedi u periodu trajanja licencnog ugovora; tehnološko-tržišne aktuelnosti ustupljenog rešenja; stepen difuzije posmatranog rešenja u okruženju; ugovorenih restriktivnih

63 J.E.Malackowski and other –Inovation measurement: The economic impact of patent valu 64 F.Pablo – Valuation of brands and intellectual property –http://ssrn.com/


111

klauzula /vezano za tržišta prodaje, inovacije rešenja i slično/; obima, strukture i uslovima realizacije pratećih trgovačkih aranžmana; suštinskih pregovaračkih pozicija davaoca i primaoca licence. Analize prinosa od razvoja i transfera tehnologije pokazuju sledeće: vlasnik u periodu angažovanja tehnologije u vlastitoj proizvodnji ne samo da pokriva trošak uloženog u razvoj rešenja, već ostvaruje i veliku zaradu tako, da naknade od tranfera tehnologije predstavljaju u najvećem delu čistu zaradu.

12. Inženjerski pristup u ekonomskom vrednovanju inovacija

U praksi američkih kompanija /farmacija, građevinarstvo/ razvijen je inženjerski pristup ekonomskom vrednovanju inovacija65. U pitanju su ekonomske analize alternativnih rešenja za proizvodne procese, sa ciljem smanjivanja troškova proizvodnje ili ušteda, a pod uslovom da se ne obara već dostignuti kvalitet proizvodnog procesa i proizvoda. U američkoj građevinskoj industriji ustrojena je metodologija inženjerskog pristupa ekonomskom vrednovanju inovacija. Pristup ovoj metodologiji je licenciran.

13. Ekonomska vrednovanja intelektualnog kapitala

Intelektualni ili nevidljivi kapital obuhvata kodifikovana i nevidljiva znanja i veštine kolektiva, strukturni ili organizacijski kapita i relacijski kapital. Ekonomsko vrednovanje intelektualnog kapitala i njegovih elemenata sprovodi se u funkciji utvrđivanja stvarne vrednosti subjekta66. Ranija istraživanja koja sam sprovela vezano za ekonomsko vrednovanje IK u savremenoj praksi pokazuju sledeće: ekonomska vrednost IK se ne meri, već se procenjuje; u procenama vrednosti IK polazi se od prinosnog pristupa; u procenama vrednosti IK sabiraju se procenjene vrednosti najznačajnijih elemenata IK /pronalasci, tehnološka rešenja i elementi relacijskog kapitala/; u ovim procenama operiše se sa sa međuzavisnim vezama različitih elemenata IK.

65 Yasumasa Watanabe (2008) Ini tiatives for innovation measurement by US departrment of commerce, Scence and technology trends, april 66 D.Amidon – The economic of intengible value- Trends determine their i mplication for your business-www.entovation.com;Aizcorbe A.M, Moylan C.E (2009.) –Toward be tter measurement of innovation and intangibles, HighBeamResea rch, january


112

14. Računovodstvena vrednost inovacija i nevidljivog kapitala

Od skora međunarodna računovodstvena metodologija u okviru: standarda MRS-141 predviđa obavezu posebnog knjigovodstvenog iskazivanja; vrednosti patenta i vrednosti naknada koje se oprihoduju ili plaćaju za ustupljena prava korišćenja industrijske svojine; standarda MRS-142 predviđa obavezu procenjivanja goodwill-a kod prodaje preduzeća. Goodwill je intelektualni – nevidljivi kapital preduzeća. Vrednost goodwill-a je razlika između prodajne cene i računovodstvene vrednosti preduzeća.

Zaključci

Prvi zaključak je da ekonomsko vrednovanje inovacija pripada oblasti ekonomskog vrednovanja tehnološkog razvoja i nevidljivog kapitala. U aktuelnoj, ekonomiji znanja jača potreba za razvojem metodologije ekonomske analize i ekonomskog vrednovanja inoviranih i novih znanja i veština u praktičnom radu ili tehnoloških rešenja i inovacija. Drugi zaključak je, da kvalitetno ekonomsko vrednovanje inovacija zahteva postojanje kvalitetne ekonomske analize faktora rada i rada. Bez kvalitetne ekonomske analize faktora rada i rada nije moguća kvalitetna ekonomska analiza doprinosa inovacija. Treći zaključak je da je u svetskoj praksi razvijena solidna metodološka osnova ekonomskog vrednovanja doprinosa faktora znanja i u okviru toga inovativnog rada i inovacija. Stručnjacima u zemljama u razvoju ostaje da na bazi dostupnog, definišu i afirmišu metodološku osnovu ekonomskog vrednovanja koja će se koristiti u upravljanju razvojem i angažovanjem kreativnih kapaciteta preduzeća i društva. U ovim sredinama, pre kvalitetnog rešavanja problema ekonomskog vrednovanja novog faktora uspešnosti poslovanja i ekonomskog rasta, treba rešiti problem prihvatanja ekonomskih kriterijuma odlučivanja i zaživljavanja kvalitetne ekonomske analize.

LITERATURA

[1] Z.Đurić (2004) - Upravljanje promenama, Fakultet za preduzetni menadžment, Univerzitet Braća Karić, Novi Sad

[2] Z.Đurić (2005) – Intelektualni kapital /skripta/, Fakultet za preduzetni menadžment, Univerzitet Braća Karić, Novi Sad

[3] Z.Đurić (2008) – Ekonomsko vrednovanje investiranja kapitala u različitu aktivu, /skripta/, Fakultet poslovne ekonomije, Panevropski univerzitet Apeiron, Banja Luka

[4] Z.Đurić (2010) – Upravljanje razvojem preduzeća, Fakultet poslovne ekonomije, Panevropski univerzitet Apeiron, Banja Luka

Koncept preduzetničkih strategija

113

Dr Čedomir Avakumović67 PEP, Beograd Mr Jelena Avakumovićć68 PEP, Beograd Radomir Kandić69

KONCEPT PREDUZETNIČKIH STRATEGIJA

CONCEPT OF ENTEPRENEURIAL STRATEGICS

Rezime: Svi menadžeri – preduzetnici se pri strateškom razmišljanju o sadašnjem trenutku i mogućim izgledima za svoje – poslovno proizvodne sisteme (PPS) suočavaju sa tri osnovna pitanja: Gde smo sada? Gde želimo doći? Kako ćemo doći do željenog odredišta? U radu će biti govora o tome kako strategija nastaje u preduzetništvu, o vrstama akcije koje određuju strategiju preduzetništva, o vrstama strategije u preduzetništvu. Ključne reči: strategija, preduzetništvo,, konkurencija, kupci, odluke. Abstract: All managers - entrepreneurs in strategic thinking about the present moment and possible prospects for your own - Business Production System (BPS) face three basic questions: Where are we now? Where do we want to come? How do we get to the desired destination? The paper will discuss how strategies arise in entrepreneurship, the types of actions that define entrepreneurship strategy, the types of strategies in entrepreneurship. Keywords: strategy, entrepreneurship, competition, customers, decision.

Uvod

U izvornom značenju reči “strategija” podrazumeva veštinu ratovanja, u poslovnom smislu pod strategijom se uglavnom podrazumeva prezentacija načina na koji je preduzetnička firma povezana sa njenim okruženjem radi dostizanja dugoročnih ciljeva. Ona obuhvata izradu dugoročnih preduzetničkih planova za efektivno prilagođavanje kororativnih mogućnosti (snage) i nemogućnosti (slabosti) sa prilikama i opasnostima koje preduzetničke firme očekuju u njenom okruženju.

Preduzetnička strategija je određena sa tri ključna faktora: potreba kupaca, potrošačke grupe i alternativne tehnologije, na osnovu



114

kojih preduzetničke firme odlučuju: šta, koliko, kada i na a koji način treba da ponudi tržištu.

Koncept preduzetničke strategije nam ukazuje na menadžerske – preduzetničke odluke o tome kako će privući i ugađati kupcima, kako će reagovati na promene, kako će upravljati svakim organizacionim delom i razvijati potrebne sposobnosti sa ciljem postizanja planiranih parametra poslovanja. U preduzetničkoj strategiji treba istaći proizvode/usluge, segmente kupaca, geografska područja i poslovne poteze koje preduzetnički menadžment namerava istaći.

Ustvari, strategija se može razmeniti i kao svojevrsni “most” (slika 1.) između sadašnjosti i budućnosti. Svaka preduzetnička strategija treba da se zasniva na objektivnim, sveobuhvatnim i pouzdanim analizama postojećeg stanja, kao i kreativnim sagledavanjima ne samo poželjnih, nego pre svega, mogućih budućih stanja.

Buduća stanja su uvek povezana sa značajnijim neizvesnostima i rizicima, što inače karakteriše svako preduzetničko ponašanje, pri čemu je zbog turbulentnih promena okruženja, sve teže doći do pouzdanih vizija budućnosti.

Svaka preduzetnička firma ima priliku da izradi strategiju koja odgovara njenoj situaciji i koja se razlikuje od strategije njenih konkurenata.

Slika 1. “Most” između sadašnjosti i budućnosti strategije


115

1. Koncept preduzetničke strategije

Preduzetnička strategija predstavlja akcijski plan za ostvarivanje postavljenih ciljeva. Postoje različiti pristupi formulisanju strategija. Za formulisanje preduzetničke strategije predlažemo tkz. 5 S pristup, koji podrazumeva pet logičkih koraka:

1) Razumevanje tržišta i konkurencije (SCAN) 2) Traženje i definisanje poslovnih aktivnosti (SEARCH) 3) Izbor ključnih faktora uspeha (SELECT) 4) Specifikacija elemenata kreiranja vrednosti i osnovnih

sposobnosti (SPECIFY) 5) Oblikovanje strateške organizacione strukture (SHAPE). [1] Preduzetnička strategija je proces transformacije i ona je veoma

kompleksan proces koji predstavlja.[2] – Dizajniranje, intuitivno vizioniranje i stalnu potrebu za

učenjem, – Proces transformacije, – Uključuje individualno razmišljanje, kao i socijalnu

interakciju, kolaboraciju ali i konfrontaciju, – Predstavlja analizu prošlosti, pregovaranja u sadašnjosti i

programiranja budućnosti, a sve to zbog zahteva okruženja. Osnovna svrha koncepta preduzetničke strategije je da omogući

preduzetniku da bude bolji od konkurencije. Dobra preduzetnička strategija je ona koja omogući bolji položaj

preduzetničke firme u odnosu na konkurenciju uz prihvatljivi vlastiti trošak.

Da bi se došlo do dobre preduzetnička strategije potrebno je: – Indentifikovati ključne faktore uspeha i koncetrisati resurse

tamo gde preduzetništvo može ostvariti značajnu konkurensku prednost.

– Pronaći područje u kojem preduzetništvo ima relativnu superiornost ( tehnologija, kadrovi, prodajna mreža, servis)

– Unaprediti inovatnost – pronaći nova tržišta ili razviti nove proizvode/procese.

Preduzetnička strategija je proces koji se sastoji od više komponenata:

1. Formulacija strategije je deo procesa preduzetničke strategije koja obuhvata:

a) identifikaciju misije i strateških ciljeva,


116

b) sprovođenje konkurentskih analiza, c) razvoj specifičnih strategija.

2. Implementacija strategija je proces koji se fokusira na: a) iznošenje strateških planova, b) kontrolu izvršavanja strateških planova.

Vodeći svetski ekspert za pitanja strateškog menadžmenta američki profesor Michael Porter razvio je model pet konkurentskih sposobnosti kao prikaz za analizu i prirode i intenziteta konkurencije u datoj industriji u terminima pet glavnih snaga. On, zapravo, polazi od analize lanca vrednosti u kojem izdvaja dve posebne grupe aktivnosti: [3]

1. primarne aktivnosti (inbound logistics) koje se direktno odnose na pripremu proizvodnje, zatim operacije samog proizvođenja, potom logistiku proizvoda (outbound logistics) kao što je skladištenje i distribucija, a onda i na marketing i prodaju i najzad, servis i razne postprodajne usluge i

2. aktivnosti podrške, koje uključuju infrastrukturu preduzeća, razvoj tehnologije, menadžment Ijudskih resursa, nabavku itd. Na taj način, Porter je identifikovao sve ključne faktore koji utiču na efikasnost poslovanja, a pre svega na troškove i strukturu vrednosti proizvoda/usluge kao suštinske poluge kurentnosti.

Porterov model i danas pokazuje svoje analitičke prednosti zbog toga što:

1. Model omogućava ocenu okruženja sa stanovišta strateški značajnih elemenata okruženja koje utiču na ciljeve preduzeća.

2. Konkurentnost je stepen do kojeg organizacija smanjuje profite svojih konkurenata.

3. Pregovaračka snaga potrošača je mera do koje kupac može da iznudi smanjenje cena ili iznudi bolji kvalitet servisa uz istu cenu.

4. Pregovaračka snaga dobavljača je mera u kojoj dobavljač može da demonstrira snagu u industriji uz pretnju da će podići cenu ili smanjiti kvalitet proizvoda.

5. Pretnja ranog ulaska je pretnja rata cenama da novi konkurent uđe na tržište.

6. Pretnja zamene proizvoda ili servisa je predviđanje u kojoj meri drugi proizvođači mogu ponuditi zamenu za proizvod ili servis i tako smanjiti profit organizacije.


117

Na osnovu ovih Poterovih stavova preduzetnici treba da definišu osnovne organizacione faktore koji utiču na konkurentsku prednost, jer samo tako taj koncept preduzetničke strategije obezbeđuje opstanak na tržištu.

2. Vrste preduzetničkih strategija

Preduzetnička strategija je način realizacije ciljeva preduzetničke organizacije i može biti formulisana za različite organizacione nivoe u zavisnosti od veličine preduzetničke organizacije (firme). U literaturi postoje različite podele preduzetničkih strategija. Mi smo u našem radu prihvatili podelu na sledeće vrste preduzetničkih strategija i to:

– Generičke poslovne strategije, – Ansoffova matrica rasta – Strategija izvorne inovatnosti, – Strategija kreativne imitacije, – Strategija ekoloških niša, – Strategija modifikacije obeležja proizvoda.

Generičke poslovne strategije. Siguran opstanak preduzetničke firme na tržištu je postizanje konkurentske prednosti na bilo koji legalan i poslovno etički način. Da bi to postigao preduzetnik mora da se opredeli koju vrstu prednosti želi da postigne, kao i da izvrši izbor tržišnog područja na kojem želi da posluje.

Konkurentska prednost postoji uvek kada je preduzeće u nečemu (produktivnost, kvalitet, ekonomičnost, imidž na tržištu itd.) uspešnije od svojih konkurenata.

Porter je razmatrao osnovne konkurentske prednosti u vezi sa širinom konkurentskog područja indetifikovao je tri generičke konkuretske strategije:

1. Strategiju troškova vođstva koja se svodi na izgradnju konkurentske prednosti najnižih troškova.

2. Strategiju diferencijacije. 3. Strategiju fokusiranja, na svoje dve karakteristike: fokusiranim

troškovnim vođstvom i fokusiranom diferencijom. Ansoffova matrica rasta omogućava razlikovanje preduzetničkih

strategija kao što su strategija obrade tržišta, strategija razvoja tržišta i strategija razvoja proizvoda.


118

Strategija izvorne inovatnosti, koju Peter F Drucker [4] naziva strategijom ko će brže, ko će više, zasniva se na pokušaju zauzimanja vodeće (lidersko – predvodničke) ili pak dominirajuće (monopolske) pozicije na nekom novom tržištu, novoj ekonomskoj proizvodnoj ili neproizvodnoj – uslužnoj branši ili pak u nekoj novoj javno – uslužnoj delatnosti.

Strategija kreativne imitacije. Nijedna inovacija (proizvod, usluga ili proces) koji se po prvi put lasniraju na tržište nikada nije tako idealan da joj ama baš ništa ne fali. Sve se može oponašati. Oponašatelj dotičnu inovaciju usavršava do nivoa boljih ekonomskih ili tržišnih performansi te potecijalnim kupcima nudi proizvod, uslugu ili proces koji su primereni njihovim željama i potrebama.

Strategija ekoloških niša predstavlja zauzimanje monopolskog položaja na nekom malom proizvodnom, neproizvodnom ili javno – uslužnom području. Sledbenici preduzetničke strategije ekoloških niša uživaju u svojoj anonimnosti i zaštićenosti, uzimaju novac a slavu prepuštaju drugima.

Strategija modifikacije obeležja proizvoda se odnosi na proizvodno preduzetništvo i počiva na Kotlerovoj klasifikaciji obeležja proizvoda kao mogućih područja njihove deferencije ili modifikacije. U ovim strategijama uzimaju se u obzir i karakteristike usluga i karakteristike osoblja i imidž.

3. Preduzetnički proces izrade i realizacije strategije

Izrada i realizacije preduzetničkih strategija je preduzetnički proces koji se sastoji od pet faza: [5]

1) Izrada strateške vizije o odredištu preduzetničke firme i njegovom budućem fokusu na proizvode, kupce, tržišta i tehnologiju.

2) Utvrđivanje i korišćenje ciljeva kao pomagala za merenje uspešnosti i napretka preduzetničke firme.

3) Izrada strategije za ostvarivanje željenih izlaza i vođenje preduzetničke firme prema kursu koga je planirao menadžment.

4) Efikasno i efektivno implementiranje i realiazcija odbrane strategije.

5) Kontrola razvoja i pokretanje korektivnih mera u dugoročnom smeru, ciljevima, strategiji ili realizacji, s obzirom na postojeći učinak preduzetničkih firmi, promenu uslova, nove ideje i nove prilike.


119

Na slici 2 prikazan je preduzetnički proces

Slika 2. Proces stvaranja i realizacije preduzetničkih strategija

Svrha procesa formulisanja preduzetničke strategije je da

proizvede preduzetničko strategijsko razmišljanje koje osmišljava budućnost preduzetničke firme, kao i način na koji se ta budućnost može osigurati. Formulisanje preduzetničke strategije treba da obezbedi mehanizam koji će olakšati prenošenje ideja i koordiniranje napora.

Zaključak

Svi menadžeri – preduzetnici se pri strateškom razmišljanju o sadašnjem trenutku i mogućim izgledima za svoje poslovno – proizvodne sisteme (PPS) suočavaju se sa tri osnovna pitanja:

– Gde smo sada? – Gde želimo doći? – Kako ćemo doći do željenog odredišta?

Kada odgovorimo na ova tri pitanja postićemo to da možemo izraditi dobar koncept preduzetničke strategije sa prikazom njegovih mnogobrojnih efekata i aspekata.

Preduzetnička strategija je svojevrsni “most” između sadašnjosti i budućnosti, odnosno kao realističan instrument za ostvarivanje prelaza iz postojećeg stanja u neko novo, buduće. Svaka preduzetnička strategija treba da se zasniva na objektivnom, sveobuhvatnim i pouzdanim analizama postojećeg stanja, kao i kreativnim sagledavanjima ne samo poželjnih, nego pre svega, mogućih budućih stanja.


120

LITERATURA

[1] Figar N., (2001)“Osnovi menadžmenta”, Niš, [2] Mintzberg N. i Lampel J. (2009) “Reflecting on the strategy process”, Sloan

Management Review, Spring. [3] Porter M.E. (1990) “The competative advantige of nations”, Mac Millan, [4] Drucker P., (1996) “Inovacije i preduzetništvo”, Privredni pregled,

Beograd, 1996. [5] Thompson A. A., Strickland A. J., Gamble J. E. (2008) ”Strateški

menadžment”, Mate, Zagreb.

Kompleksno analitičke metode ocenjivanja nivoa organizacije

121

Dr Milan Runić70

KOMPLEKSNO ANALITIČKE METODE OCENJIVANJA NIVOA ORGANIZACIJE

ANALYTICAL COMPLEX METHODS OF THE ASSESSING OF THE LEVEL OF ORGANISATION

Rezime: U organizacionom kompleksu naročito u industrijskom se funkcionisanje odvija uvek u 14 funkcija koje su podeljene u tri dela: finansijsko-ekonomske aktivnosti, proizvodno-tehničke aktivnosti i upravljanje i rukovođenje. Svaki od ovih delova ima svoj nivo organizovanosti u zavisnosti od aktivnosti i karakterističnih faktora a naročito negativno uticajnih faktora. Sa gledišta navedenih funkcija u kompleksu najveći značaj imaju upravljanje proizvodnjom i upravljanje celokupnom organizacijom. U prilogu su prikazani ostvareni rezultati u Novkabelu, organizaciona jedinica – pogon metalurgija gde je bilo zaposleno oko 800 radnika. Ključne reči: organizacija, menadžement, nivo organizacije Abstract: The function of an organisational complex, especially the industrial one, is conducted in 14 functions which are divided into three parts: financial-economic activities, production-technical activities and management. Each of these parts has its own level of organisation depending on the activities and characteristic factors, especially depending on negative factors. The most important factors in the complex are production management and the management of the whole organisation. The author has presented the achieved results in Novkabelu, organisational unit - metallurgy, where worked more than 800 employees. Keywords: organisation, Management, level of organisation

Uvod

Upravljanje proizvodnjom uglavnom se može podeliti u četiri sistema upravljanja: ručnim, organizacionim sredstvima, organizacionim sredstvima i elektronskim upravljanjem i isključivo sa elektronskim upravljanjem. Nivo organizacije se primenjuje prema izboru sistema. Sa gledišta upravljanja preduzećem primenjuje se isključivo elektronika kod koje se primenjuje jedan od sistema nivo-a organizovanosti.



122

Kod primene utvrđivanja nivo-a organizovanosti takođe postoje različiti sistemi. Međutim u ovom radu je prikazan jedan od najsavremenijih sistema utvrđivanja nivo-a organizovanosti s tim da se na osnovu prikazanog prikupljanja podataka kod upotrebe savremene tehnologije može primeniti elektronika. Na taj način se u najbržim vremenskim terminima mogu dobiti odgovarajući rezultati. Efekat dobijen ostvarenim rezultatima na osnovu utvrđenog nivo-a organizovanosti određuje: položaj menadžera, efekat postignutih rezultata i što veća uloga menadžera u industriji i ostalim oblastima.

Upravljanje proizvodnjom i preduzećem se izvodi iz dva dela: – Upravljanje proizvodnjom i – Ocenjivanjem nivo-a organizacije analitičkom metodom

ocenjivanja Zadatak sistema upravljanja proizvodnjom je da poboljša

organizacione i ekonomske efekte proizvodnje. Ocena se izvodi pomoću metodologije ocenjivanja pojedinih

pokazatelja u koje ulaze sledeći pokazatelji u vidu grupa: 1. Mogućnost uklapanja u postojeću organizaciju 2. Pouzdanost sistema (kritike radnih mesta i obuka) 3. Efikasnost (brzina protoka informacija) 4. Ekonomičnost sistema i investicije u sistem

Ocena nivo-a organizacije se posmatra prema: 1. Nivo-u zaduženosti pojedinih organizacionih jedinica 2. Nivo-u poslovanja koje organizacione jedinice vrše za

druge organizacione jedinice 3. Nivo-u poslovanja ukupne organizacione jedinice 4. Nivo-u poslovanja po funkcijama 5. Nivo-u poslovanja po fazama poslovanja 6. Nivo-u poslovanja čitave organizacije 7. Angažovanost organizacionih jedinica prema broju

informacija Poslovanje svakog organizacionog kompleksa je podložno nizom

faktora složenog karaktera od kojih se izdvajaju uticajni faktori koji su neograničeni i javljaju se kao rezultat svih sila koji utiču na rezultat poslovanja po principu paralelograma što se vidi iz grafičkog predstavljanja. Skup sila predstavlja rezultat poslovanja. Važno je istaći da prilikom ocenjivanja uzimaju se u obzir samo faktori koji imaju negativan uticaj.


123

Slika 1.

R = Z (F1, F2, F3 ....... Fn)

Slika 2.

K – X predstavlja kritičnu tačku koja označava gubitak odnosno

dobit pa prema tome cilj je da se ova tačka kreće prema dobiti i da pomoću uticajnih faktora poboljša ocenu nivo-a organizacije.

1. Postupak ocene nivoa organizacije

Ocena nivo-a se bazira na sledećim postavkama: 1. Svaki proizvodni proces može se svrstati po funkcijama i

organizacionim jedinicama. 2. Postojanju karakterističnih faktora.


124

3. Svaki element poslovanja je vezan za organizacioni potencijal koji treba da ovlada karakterističnim faktorima.

4. Isti faktori utiču na više elemenata poslovanja: a) uticajne faktore grupe A, B, C, b) frekvenciju, c) pondere.

5. Ocenjivanje se izvodi pod sledećim pretpostavkama: a) 0-10 nivo Nivo organizacije ide od 0 – 10 b) Nst<Nopt ,G=0 Stvarni nivo je mani od 10 Nopt G – gubitak može biti jednak 0 c) Rst < Ropt Stvarni rezultati poslovanja su manji od optimalnih rezultata

d) 01N

NRG

st

optst

Prema obrascu G – gubitak je> 0

6. ON=Nst / Nopt ON Ocena nivoa je stvarni nivo kroz optimalni nivo

a) OS=Nopt – ON OS Organizaciona slabost je optimalni nivo minus ocenjen nivo

7. Selekcija uticajnih faktora a) P=P1 + P2 +P3 + ... + Pn Selekcija uticajnih

faktora je zbir pondera

b) Rst = Ropt Stvarni rezultati su jednaki optimalnim

Na osnovu gornjih pretpostavki može se doneti zaključak da gubitak G može biti veći od 0 i da se postignu neki rezultati. Međutim ako se ocene mogućnosti da rezultati budu takvi da se može povećati amortizacija, investicije, poboljša tehnološka razvijenost organizacije, povećaju plate itd. Ispituje se rad direktora, odnosno menadžera koji vodi organizaciju i eventualno njegova odgovornost tj. smena. Prema tome važno je oceniti organizacionu slabost organizacije OS i povećati je.


125

Raščlanjavanje poslovanja: 1. Pl -planska funkcija 14 2. Pp -priprema proizvodnje 23 3. F -fabrikacija 16 4. S -snabdevanje 15 5. Pr -prodaja 13 6. Kd -kadrovsko 14 7. Z -zaštita 9 8. Ar -administracija 13 9. PR -finansijska (priv. rač.) 18

10. Up -unapređenje 14 11. UR -upravljanje i rukovođenje 11

160 Frekvencije u zavisnosti od raščlanjavanja poslovanja

Tabela 1

Kritične vrednosti obima proizvodnje

k

max

Q

QKq

Kritična vrednost troškova poslovanja:

min

minmin

Tp

Tpkolebanja%TpKt

k

minmin

Q

TpCpkolebanja%


126

Granična vrednost A, B, C: KS Ponderi:

KsKtKqFPo

Qmax – maksimalni kapacitet Qk – ostvareni kapacitet Tpmin – troškovi poslovanja minimalni Cp – prodajna cena KS – grupa ABC kreće se 1.00 – 1.15

Tabela 2: Zbir pondera organizacione jedinice planiranje Pl

Organizacijski potencijal Organiz. jedinica

Neophodni Stvarni Ocena

Pl 112,52 79,05 7,06 Pp 125,08 91,28 7,31 F 82,30 58,32 7,10 S 77,86 56,21 7,25

Pr 71,30 52,64 7,38 Kd 67,30 47,25 7,01 Z 43,30 30,45 7,12

PR 67,75 45,45 6,70 Ar 40,60 29,90 6,63 Up 82,63 58,80 7,10 UR 91,55 58,82 6,52 U gore navedenoj tabeli 2. u koloni „Neophodni organizacioni

potencijal“ prikazano je ono što je planirano, a u koloni „Stvarni organizacioni potencijal“ prikazano je ono što je ostvareno.

Zaključak

Na osnovu prikazane ocene nivo-a organizacije može se zaključiti da se za svaku funkciju odnosno faktora poslovanja može se prema tabeli izračunati i broj informacija prema organizacionim jedinicama, koje organizacione jedinice daju jedna drugoj I čitavoj organizaciji informacije, što uslovljava i broj zaposlenih u funkciji kao i njihova zaduženost za pojedine poslove. Broj 160 koji pokazuje raščlanjavanje poslova može danas biti i cca 250 što zavisi od daljeg razvoja tehnologije.


127

Prilog

Nivo organizovanosti preduzeća pre i posle uvođenja sistema upravljanja – postignut rezultat u Novkabelu:

Organizovanost finansijsko-ekonomskih aktivnosti

Komercijalne aktivnosti 58,73% 65,20% Finansijske aktivnosti 65,85% 65,85%

Opšti poslovi 78,18% 78,18%

Organizovanost proizvodno-tehničkih aktivnosti

Tehnička priprema 38,61% 75,85% Kontrola kvaliteta 68,18% 72,50% Tekuće održavanje 56,14% 56,14%

Unutrašnji transport 48,48% 48,48% Skladišna služba 36,66% 50,00%

Proizvodnja 41,66% 57,50%

Upravljanje i rukovođenje 63,63% 65,25%

Ukupan nivo organizovanosti 55,60% 63,43%

LITERATURA

[1] Dešić V. (1966). Metode naučne organizacije rada. Naučna knjiga, Beograd

[2] Bakić B. (1972). Savremena koncepcija optimizacije upravljanja. Poslovna Politika, Beograd

[3] Kliment S.(1975). Izgradnja informacijskih sistema uz primenu elektronskih računala. Informator, Zagreb

[4] Orlović B. (1970). Osnovi privredne kibernetike. Beograd [5] Runić M. (1969). Projektovanje organizacije preduzeća. Viša škola za

organizaciju rada, Novi Sad [6] Vila A.(1982). Modeli planiranja proizvodnje u industriji. Informator,

Zagreb [7] Runić M.(1982). Termelesiranyitasi rendszer ismertetese. Müszaki

Föiskola, Kecskemet


128

Menadžment strategija rizikom u preduzetništvu

129

Dr Julija Avakumović71 Visoka strukovna škola za dizajn,tehnologiju i menadžment, Beograd Mr Jelena Avakumović72 PEP, Beograd

MENADŽMENT STRATEGIJA RIZIKOM U PREDUZETNIŠTVU

THE MANAGEMENT STRATEGY IN ENTREPRENEURSHIP

Rezime: Menadžment strategija rizikom u preduzetništvu je proces kroz koji se potvrđuje poslovna opravdanost izbora sigurnostnih rešenja i kontrole koja će obezbediti dovoljan nivo i stepen sigurnosti. O pojmu rizika u preduzetničkom poslovanju, vrstama rizika i kako njima upravljati biće tema ovog rada. Ključne reči: rizik, preduzetništvo, strategija kontrole

Abstract: The risk management strategy in entrepreneurship is a process which confirms the business justification of choice of safety and control solutions that will ensure a sufficient level and the level of security. On the concept of risk in the enterprise business, types of risks and how to manage them will be the subject of this work. Keywords: risk, entrepreneurship, control strategy

Uvod

Savremeno poslovanje zbog globalizacije i stvaranja integrisanog tržišta uslovljeno je pojavom rastućih rizika raznih vrsta, od finansijskih, komercijalnih do ekonomskih i političkih. Zbog toga preduzetništvo se mora obezbediti da što lakše prežive nestabilne situacije. Važno je da se obezbede i osposobe da što efikasnije iskoriste prilike koje im se u takvim situacijama ukažu. Zbog toga upravljanje rizicima postaje sastavni deo upravljanja preduzetničkim poduhvatom. Upravljanje rizikom je proces kroz koji se potvrđuje poslovna opravdanost izbora sigurnosnih rešenja i kontrola koja će obezbediti zadovoljavajući nivo i stepen sigurnosti. Za menadžment strategiju rizikom u preduzetništvu najvažniji, najosetljiviji i vremenski najzahtevniji deo procesa upravljanja rizikom je procena rizika.



130

Procena rizika može biti kvantitativna i kvalitativna.Menadžment strategija rizikom u preduzetništvu je vođenje računa i kontrola odstupanja od neočekivanog ishoda, a to znači da treba biti u stanju upravljati rizikom.

1. Pojam rizika u preduzetništvu

Rizik je moguće odstupanje budućih prihoda od planiranih, a to znači mogućnost nastanka štete kao posledice nekog neočekivanog događaja U svakodnevnoj upotrebi pojam „rizik“ se često koristi kao sinonim za verovatnoću pojave nekog poslovnog gubitka ili štete. Predmetni oblici rizika se svrstavaju u tri osnovna oblika: čisti, špekulativni i osnovni kao što je prikazano na Slici 1. [1]

Slika 1. Predmetni oblici rizika Kod čistog rizika preduzetnik ne može gotovo ništa učiniti da bi

otklonio pravi rizik, jer su čisti rizici nepredvidivi i ne mogu se sa sigurnošću presresti. Oni imaju za rezultat gubitak ili bez gubitka i nikad ne potenciraju dobit. Špekulativni rizik omogućuje ili dobit ili gubitak dok sa pravim rizikom preduzetnik može samo izgubiti ili pokriti gubitak. Osnovni rizik se razlikuje od čistog i špekulativnog rizika jer je rizik koji ne nudi alternative, a to znači da zahteva sve procese i poslove. U poslovnoj praksi rizik je koncept koji označava mogući negativni uticaj na imovinu ili neku vrednost koja proizilazi iz nekog trenutnog ili budućeg događaja. U svakodnevnoj upotrebi „rizik“ se često koristi kao sinonim za verovatnoću nekog poslovnog gubitka ili štete. Nema ničeg u životu što u sebi ne sadrži određenu količinu rizika. To je postalo svakodnevnica i života i poslovanja preduzetnika. Preduzetnici i ne očekuju da se njihovi poduhvati i projekti mogu


131

osloboditi rizika. Postavlja se samo pitanje koji stepen i količinu rizika su spremni da prihvate. Menadžment strategijom rizikom u preduzetništvu, rizici ne mogu biti potpuno eliminisani, ali se zato mnogi mogu predvideti i njima se može upravljati unapred. Osnovni zadatak, odnosno svrha upravljanja rizicima je identifikovanje faktora rizika za poduhvat/projekt, a zatim izrada plana upravljanja rizicima kako bi se minimizirala verovatnoća pojave rizičnog događaja i njegovog lošeg uticaja na poduhvat/projekat. Više autora pod rizikom podrazumevaju mogućnost pojave neželjenih događaja koji otežavaju realizaciju poduhvata, a karakterišu ga tri osnovne osobine; neizvesnost, potencijalni gubitak i vremenska komponenta. Neizvesnost pojave rizičnih događaja nikada se ne može potpuno otkloniti.

Rizik podrazumeva mogućnost nekog oblika gubitka, pa čak i ako početni gubitak u nekom budućem vremenu može rezultirati dobitkom, rizik se posmatra kao gubitak. Vremenska komponenta rizika značajna je za planiranje odgovora na rizik. Rizik je stepen izloženosti negativnim događajima i njihovim verovatnim posledicama. Rizik preduzetničkog poduhvata je kumulativan učinak neizvesnih događaja koji bi ozbiljno mogli da ugroze ciljeve tog poduhvata. Pri realizaciji preduzetničkog poduhvata, odnosno pri tom procesu pojavljuju se faktori koji nastaju u toku poslovnog procesa i doprinose postojanju rizika.

Rizik možemo definisati sa tri ključna faktora rizika [2], a to su: – rizični događaj, – verovatnoća rizika, i – veličina uloga.

Rizik preduzetničkog događaja (poduhvata) je nesiguran događaj ili stanje koje može da ima pozitivan ili negativan uticaj na neki od ciljeva poduhvata (na bar jedan), odnosno na troškove, rokove, kvalitet ili predmet projekta preduzetničkog. Rizik može imati više uzroka, a njegova pojava jednu ili više posledica. Rizik nekog događaja ima više komponenti i to:

– verovatnoću nastanka rizičnog događaja, odnosno u „L“ (eng. Likelihood),

– veličinu uticaja rizika ako do njega dođe, odnosno „I“ (eng. Impact),

– rizik je u funkciji izloženosti izvora u opasnosti „H“ (eng. Hazard), i

– zaštite u slučaju pojave opasnosti „S“ (eng. Safeguard). – Rizik = f(l,i,h,s)


132

Rizik se povećava s povećanjem izloženosti izvorima opasnosti, a smanjuje se efikasnom zaštitom od njihovih nepovoljnih uticaja.

2. Vrste rizika

U literaturi ne postoji jedinstvena kategorizacija rizika. U sledećim tabelama su date vrste rizika (tabela 1) i kategorizacija rizika (tabela 2), prema Zelenoj knjizi britanskog ministarstva finansija - HM Treasuary. Obzirom na broj rizika jasno je da pred preduzetnicima ima puno izazova, pa i zbog toga je važno uraditi menadžment strategiju rizikom u preduzetništvu.

Tabela 1. Opšte vrste rizika

Vrsta rizika Opis rizika rizik

raspoloživosti rizik da će dobijena usluga kvantitetom biti manja od ugovorene

poslovni rizik rizik da organizacija ne može ispuniti svoje poslovne obaveze

rizik građenja građevina nije završena na vreme, u okviru budžeta i prema dogovorenoj specifikaciji

rizik pretakanja rizik prilagođavanja poduhvata prema potrebi premeštanja zaposlenih/klijenata sa jednog mesta na drugo

rizik zahteva zahtev za uslugom ne odgovara planiranom projektovanom ili procenjenom nivou usluge

rizik projektovanja

projektant ne može isporučiti uslugu po traženim karakteristikama i standardima kvaliteta

ekonomski rizik kada je realizacija poduhvata osetljiva na ekonomske uticaje (npr. inflacija veća od očekivane)

rizik okoline priroda poduhvata ima glavni na neposredno okruženje i postoji velika verovatnoća prigovora od strane javnosti

rizik finansiranja kada su kašnjenja projekta ili promene obima projekta posledica (ne)raspoloživosti finansijskih sredstava

pravni rizik promene zakonodavstva povećavaju troškove rizik održavanja troškovi održavanja imovine premašuju budžet rizik korišćenja troškovi korišćenja premašuju budžet, kvalitet odstupa od standarda rizik planiranja projekat nije uspešan zbog grešaka i propusta u planiranju politički rizik političke promene koje utiču na poduhvat rizik nabavke nedovoljan kapacitet dobavljača, sporovi između ugovorioca

rizik informacija o poduhvatu

kvalitet prikupljenih relevantnih informacija u fazi pokretanja poduhvata može dovesti do neočekivanih problema

rizik reputacije loš glas učesnika u poduhvatu u precepciji javnosti klijenata

tehnološki rizik promene u tehnologiji imaju za rezultat uslugu koja ne uključuje optimalnu tehnologiju

rizik obima stvarni obim varira oko predviđenog


133

Prema metodologiji poznatoj pod nazivom Method 123, rizike nekog poduhvata moguće je podeliti u kategorije prikazane kao u sledećoj tabeli. Tabela 2. Kategorizacija rizika prema Method 123 Kategorija rizika Opis rizika

zahtevi – zahtevi nisu jasno specifikovani – specifikovani zahtevi ne zadovoljavaju potrebe klijenata – zahtevi nisu merljivi

poslovna očekivanja

– nisu identifikovana poslovna očekivanja – poslovne koristi nisu merljive – konačno isporučeno rešenje ne ispunjava poslovna očekivanja

planiranja – planirani rok je prekratak – nisu isplanirane sve potrebne aktivnosti ni zadaci – nisu tačno isplanirane međuzavisnosti aktivnosti

budžet – troškovi poduhvata premašuju dodeljena sredstva – postoje neplanirani izdaci na poduhvatu

isporuke – nisu jasno definisani zahtevi za isporukama – nisu precizno definisani zahtevi za kvalitetom – isporučeni proizvodi ne zadovoljavaju zahtevani kvalitet

obim poduhvata – granice poduhvata nisu jasno određene – poduhvat se ne sprovodi u okviru dogovorenih granica – promene u poduhvatu negativno utiču na poduhvat

problemi – problemi tokom poduhvata nisu na vreme rešavani – slični problemi se kontinuirano ponavljaju kroz poduhvat – nerešeni problemi postaju novi rizici za poduhvat

dobavljači – nisu definisana očekivanja prema dobavljačima – dobavljači ne zadovoljavaju očekivanja – problemi s dobavljačima negativno utiču na poduhvat

prihvatanja isporuka

– kriterijumi za prihvatanje isporuke nisu jasno definisani – klijenti ne prihvataju isporuku poduhvata – kupac je nezadovoljan procesom primopredaje

komunikacija – nekontrolisana komunikacija stvara probleme u projektu – ključne inter. grupe nisu upoznate s napredovanjem produhvata

resursi – osoblje dodeljeno poduhvatu nema odgovarajuću kvalifikaciju – za sprovođenje poduhvata nema dovoljno opreme – manjak materijala u trenutku potrebe za njegovom ugradnjom

2.1. Modeli rizika

Za uspešno upravljanje rizicima potrebno je prethodno odabrati odgovarajući model rizika. Model rizika je značajan iz dva razloga. Pomoću njega se može kvantifikovati jačina rizika i uporediti s drugim mogućim rizicima kako bi se donela odluka o načinu upravljanja rizikom. Osim toga, modelom rizika se prepoznaju uzroci njegovog nastanka, čije je poznavanje preduslov za efikasno upravljanje rizicima.


134

Postoji više modela rizika, a ovde ćemo se ukratko upoznati sa tzv.standardnim modelom rizika.

Standardni model rizika prikazan na Slici 2, je najčešće korištena tehnika za modeliranje rizika poduhvata, jer je jednostavan za razumevanje, obuhvata suštinu poimanja rizika i prikazuje uzročno-posledične odnose, što je značajno za upravljanje rizicima.

Slika 2. Standardni modeli rizika

Osnovne komponente ovog modela su: – rizični događaj – slučajni događaj ili stanje koje uzrokuje

gubitak, – uzrok rizičnog događaja – postoji razlog u okolini

poduhvata za koji se veruje da bi mogao da prouzrokuje rizični događaj,

– verovatnoća rizičnog događaja – verovatnoća da će nastati rizični događaj,

– uticaj rizika – posledica ili potencijalni gubitak koji bi mogao nastati ako bi se dogodio rizični događaj,

– uzroci uticaja – postoji razlog u okolini poduhvata/projekta zbog kojeg se veruje da bi se mogao pojaviti određeni uticaj,

– verovatnoća uticaja – verovatnoća da će nastati neki uticaj od određenog rizičnog događaja,

– ukupan gubitak – veličina stvarne vrednosti gubitka kada se dogodi rizični događaj.


135

3. Upravljanje rizicima

Preduzetnici se moraju odgovorno ponašati prema riziku i treba da budu svesni posledica gubitaka. Aktivnosti preduzetnika treba da budu usmerene na:

– identifikaciju rizika, – stalne procene i merenja, – analize moguće kontrole rizika, i – finansiranje rizika. – Zaštite od rizika podrazumevaju sledeće: [3] – potpuno otkloniti rizik, – samoosiguranjem apsorbovati rizik, – sprečiti pojavu gubitka, smanjiti verovatnoću pojave ili

smanjiti njihovu ozbiljnost, i – preko osiguranja preneti na druge zaštitu od rizika.

Potpuno otkloniti rizik znači ne preduzimati radnje koje mogu rezultovati gubitkom. Apsorbovati rizik samoosiguranjem podrazumeva lično osiguranje od moguće štete, izdvajajući deo novca kao deo vrednosti koje može pokriti mogući gubitak. Izvršiti prevenciju gubitka znači smanjit verovatnoću pojave ili smanjiti njegovu ozbiljnost tj.kontrolisati gubitke. Na primer, menadžeri-preduzetnici treba da minimiziraju verovatnoću požara, organizovati programe za obuku (zaštitu na radu i sl.), pregledati i održavati postrojenje, zatim osigurati fizičku i termičku zaštitu.

Preneti rizik na druge preko osiguranja je transfer rizika na osiguranje koje se danas u praksi najviše koristi.

Izbor metode upravljanja rizikom zavisi od učestalosti štete i samom intenzitetu štete, kao što je prikazano u narednoj tabeli.

Tabela 3. Metode upravljanja rizikom

RIZIK Učestalost štete Intenzitet štete Metode

upravljanja rizikom

I Niska Nizak Zadržavanje

II Visoka Nizak Kontrola štete i

zadržavanje rizika III Niska Visok Osiguranje IV Visoka Visok Izbegavanje


136

Zadržavanje, podrazumeva da preduzetnik treba zadržati kontrolu nad štetom, budući da je njihova učestalost niska i da je njen intenzitet vrlo mali.

Metoda kontrole štete i zadržavanje rizika, podrazumeva kontrolu gubitka i zadržavanje rizika jer štete su učestale, ali su male finansijske vrednosti.

Upravljanje rizikom uz pomoć osiguranja, je nužno kada je učestalost štete niska, ali je njena finansijska vrednost izuzetno visoka.

Izbegavanje, je metod kada se procenjuje da su i učestalost i intenzitet vrlo visokog stepena jer su gotovo neisplativi, tj.stvaraju osiguranju gubitak, odnosno ugroženost od bankrota.

Zaključak

Preduzetnici treba da imaju viziju da identifikuju ona područja u kojima imaju prednosti, odnosno u kojima ostvaruju najbolje rezultate uz kontrolisano upravljanje menadžment strategijom rizikom.

Savremeno preduzetničko poslovanje karakterišu rizici raznih vrsta, gde preduzetnici treba da razviju menadžment strategiju rizikom. Strategija uključuje merenje i procenu rizika i prenos rizika drugoj strani. Pored prenosa rizika, strategijom treba predvideti kako izbeći rizike, kako smanjiti negativne uticaje rizika ili predvideti prihvatanje nekih ili svih posledica rizika.

Menadžment strategija rizikom u preduzetništvu je proces kroz koji se potvrđuju poslovna opravdanost izbora sigurnih rešenja i kontrola. Strategijom se predviđaju odgovori na rizik koji mogu biti u vidu zanemarivanja, praćenja, izbegavanja rizika, prebacivanja rizika ili mere ublažavanja rizika.

Dobra primena menadžment strategije rizikom je „bolje sprečiti, nego lečiti“.

LITERATURA

[1] AVAKUMOVIĆ J., BOJOVIĆ P.: Savremeni finansijski menadžment, ŽIG, Beograd, 2010.

[2] BOJOVIĆ P ., ŠIKANJIĆ B., AVAKUMOVIĆ J., KRASULJA N. i dr..: Finansijska analiza poslovanja, ŽIG, Beograd, 2010.

[3] BOJOVIĆ P ., AVAKUMOVIĆ J., dr..: MIKROFINANSIJE, ŽIG, Beograd, 2009.

Metodološka postavka istraživanja profesije menadžer

137

Mr Marija Runić Ristić73 Fakultet za menadžment, Novi Sad Dr Smiljana Mirkov74 Visoka tehnička škola strukovnih studija, Zrenjanin Msc. Marija Matotek75 Visoka tehnička škola strukovnih studija, Zrenjanin

METODOLOŠKA POSTAVKA ISTRAŽIVANJA PROFESIJE MENADŽER

THE METHODOLOGICAL OVERVIEW OF THE RESEARCH OF THE MANAGERIAL PROFESSION

Rezime: Tematski krug ovog rada odnosi se na metodološki prikaz istraživanja profesije menadžer koje bi za cilj imalo da se istraže i identifikuju činioci koji bi doprineli ubrzavanju procesa profesionalizacije menadžmenta u savremenom srpskom društvu. U radu će biti dat prikaz dosadašnji istraživanja na ovu temu. Na osnovu kratkog pregleda teorijskih modela za proučavanje profesije biće identifikovan najpodesniji model za proučavanje profesije menadžer. Na kraju, autori će izneti zadatke i hipoteze ovog istraživanja. Ključne reči: profesija,menadžerska profesija , obrazovanje Abstract: The paper refers to the methodological overview of the research of the managerial profession which objectives will be to research and identify the factors that will contribute to the accelerating of the process of management professionalization in the contemporary Serbian society. The overview of the research conducted in the past will be presented in the paper. The most suitable model for the studying of the managerial profession will be indentified. Finally, the authors will present tasks and hypothesis of the research. Keywords: profession, managerial profession, education

Uvod

Zahvaljujući brzom naučnom i tehnološkom razvitku, danas su moderna društva i moderan čovek sve više zavisni od grupa ljudi koji poseduju visokostručna i na nauci utemeljena znanja – profesionalaca. Istovremeno, savremenom čoveku njegova profesionalna karijera postaje jedan od najznačajnijih činilaca koji određuju smisao života, njegov uspeh i tok.

73 [email protected] 74 smiljanam@eun et.rs 99 [email protected]


138

U ovom radu bavićemo se menadžerskom profesijom, odnosno daćemo metodološki prikaz istraživanja profesije menadžer koje bi za cilj imalo da se istraže i identifikuju činioci koji bi doprineli ubrzavanju procesa profesionalizacije menadžmenta u savremenom srpskom društvu. Pre svega ćemo se ispitati primenjivost poznatih teorijskih modela za proučavanje profesije, a zatim ćemo formulisati najpodesniji teorijski model za izučavanje menadžerske profesije. U nastavku rada analiziraćemo dosadašnja istraživanja vezana za menadžersku profesiju. Na kraju, biće predstavljeni zadaci i hipoteze koji će se koristiti u istraživanju profesije menadžer.

1. Teorijski model

U traženju najpodesnijeg teorijskog modela za proučavanje mesta i uloge menadžerske profesije u jednom konkretnom društvu, prvi korak obuhvata propitivanje primenjivosti poznatih teorijskih koncepata u istraživanju menadžerske profesije, a drugi na formulisanje teorijskog okvira u kojem se ova tematika istražuje. U literaturi razvijeno je nekoliko teorijskih modela za analizu profesija. Ovi modeli se međusobno razlikuju po naglašavanju svojstva koja definišu profesiju, a koja jasno razlikuju profesiju od zanimanja, kao i od drugih društvenih grupa. Ti teoretski modeli su: strukturalističko-funkcionalistički model, kritičke teorije, realističko-istorijske teorije.

Jedan od najpoznatijih teorijskih modela za proučavanje profesija jeste strukturalističko-funkcionalistički model, koji su razvili E. Grinvud [5] i njegovi sledbenici (B.Berber, E.A.Krause, C.Turner i M.Hodge) pod snažnim uticajem T. Parsonsa [10]. Na osnovu Parsonsove teorije, E.Grinvud [5] je dao jednu od vrlo citiranih, ali i često osporavanih definicija profesije. Ona sadrži pet sledećih atributa profesije: sistematski zaokružena teorija, stručni autoritet, društvene sankcije, etički kodeks i specifična subkultura. Svi navedeni elementi neophodni su iako ne i dovoljni za oblikovanje profesija. Međutim, Grinvud je pri tome upozorio da je ipak teško odrediti jasnu razliku između profesija i neprofesija. Odnosno on smatra da se navedeni elementi profesije sreću i kod zanimanja. Razlika je u stepenu razvijenosti tih elemenata. Ono što je najviše kritikovano kod Grinvudove teorije jeste činjenica da ova teorija sadrži obeležja koja tek treba da budu završena procesom profesionalizacije, a koja ne postoje na početku tog procesa. Pomoću strukturalističko-funkcionalističkog


139

modela ne može se analizirati menadžersku profesija. Zašto? Zato što ovaj model, po našem mišljenju, ima tri velika propusta. Kao prvo, model ne razmatra radne uloge menadžera kao ni njihove profesionalne aktivnosti. Kao drugo, model se ne bavi sadržajem i prirodom korpusa znanja koja se koriste u menadžerskom radu. I treće, ovim modelom se ne može istraživati društveno vrednovanje menadžerske profesije.

Kritičko-antielitističke teorije usmerene su na kritiku elitističkog poimanja profesija u strukturalističko-funkcionalističkoj teoriji Parsonsa, Grinvuda i drugih. Najtipičniji predstavnik ove teorije je Đ.Đarmati [6] koji je smatrao da su svojstva koja se pripisuju profesiji apriorne tvrdnje a ne rezultat empirijskih istraživanja. Po njemu ta svojstva su izmišljena kako bi se opravdala moć kojom profesionalci raspolažu. S druge strane, činjenica da u Srbiji do sada nije urađena ni jedna studiozna analiza profesije menadžer, kako bi se ona sa stanovišta kritičke teorije mogla posmatrati, takođe ukazuje na to da ovaj teorijski model nije podesan okvir za proučavanje odnosa tranzicijskih promena i menadžerske profesije.

U drugu grupu kritičara strukturalističko-funkcionalističkog shvatanja profesija spadaju realističke teorije, koje su usmerene, pre svega, na ispitivanje razlike koje postoje između idealnog tipa profesije (koji je razvio Grinvud) i realnih procesa profesionalizacije. Ove teorije sadrže elemente, iako ne sve, prikazane kroz faze profesionalizacije, i to: 1. faza – povećava se broj osoba koje se bave nekom određenom potrebnom društvenom delatnošću, 2. faza – konstituiše se posebna škola za profesionalno obrazovanje, 3. faza – formira se profesionalno udruženje, 4. faza – profesionalno udruženje pokušava političkom akcijom da postigne zakonsku zaštitu svoje socijalne grupe, i 5. faza – razvija se kodeks profesionalne etike. Stručna grupa koja realizuje svih pet faza smatra se potpuno profesionalizovanom.

2. Pregled dosadašnjih istraživanja

Među profesijama koja su krajem dvadesetog veka počele da se razvijaju je i profesija MENADŽER. Povećanje složenosti proizvodnje, ekspanzija veličine organizacije i potreba za sve većim i različitim znanjem na različitim nivoima dovela je do nastanka MANADŽERA. Možemo reći da je menadžer neko ko radi sa ljudima i uz pomoć drugih ljudi koordinira njihov rad u cilju postizanja organizacionih ciljeva [12]. Prema Stoneru (2002.) menadžment se definiše kao proces planiranja,


140

organizovanja, vođenja i kontrole napora članova organizacije radi ostvarivanja ciljeva organizacije. Možemo reći da ono što se menadžeri trude da ostvare jeste efikasno i efektivno obavljanje organizacionih aktivnosti vezanih za rad. U uslovima stalnih promena i kontinuiranih turbulencija, koje karakterišu svetsko tržište neophodno je da postoji što više kvalitetnih i uspešnih menadžera. Menadžeri menjaju ekonomiju, dovode do značajnih naučnih dostignuća i imaju izuzetan značaj za organizacionu uspešnost. Jednom rečju možemo reći da uspešni menadžeri menjaju svet oko nas. Oni ne samo da utiču na razvoj novih proizvoda i usluga, nego i pružaju podršku ličnom razvoju ljudi koji za njih rade. Stoner [14] tvrdi da u velikoj meri od menadžera zavisi koliko će uspešno neka organizacija postići svoje ciljeve, a istovremeno i ispuniti svoje društvene odgovornosti.

Tradicionalne profesije kako što su pravo, medicina, itd. imaju duboke istorijske korene na univerzitetima širom sveta. Ove profesije su počele da se izučavaju na fakultetima još u srednjem veku i još uvek opstaju. Za razliku od ovih profesija menadžment kao nauka se mnogo kasnije pojavio u obrazovnim institucijama i to se pre svega pojavio u Americi kao zemlji iz koje je potekao menadžment. Prvi poslovni fakultet u Americi nastao je 1881. godine na univerzitetu u Pensilvaniji i zvao se University of Pennsylvania’s Warthon School of Finance.

Do 1984. godine, kako u svetu tako i kod nas, nije bilo naučnih radova i literature koji su se bavili menadžerskom profesijom [15]. Dosadašnja stručna literatura i udžbenici vezani za menadžment u najvećoj meri se bave menadžerskim ulogama u organizaciji, stilovima rukovođenja, upravljanjem, karakteristikama uspešnih menadžera, motivacijom menadžera ([14], [12], [13], [11], [8]). Pojedini od ovih autora su se bavili menadžerskom etikom ali više sa aspekta društvene odgovornosti menadžera ([14], [12], [13]). Iz ovoga možemo da zaključimo da su kako u stranoj tako i u današnjoj domaćoj literaturi obrađivani samo neki elementi profesije menadžer i to pre svega poslovne uloge i donekle profesionalna etika. Stoga sa pravom možemo da kažemo da kompletnog i potpunog istraživanja na temu profesije menadžer nije ni bilo. Tek u poslednjoj deceniji, pre svega, u svetu javila se u opšte potreba da se menadžment istraži sa aspekta profesije. Pa je tako 2005. profesor Rakesh Khurana [7] na Harvard Business School objavio rad koji je za cilj imao da utvrdi da li je menadžment profesija. Međutim, ovo teoretsko istraživanje nije celovito i ne istražuje menadžersku profesiju sa svih aspekata, nego samo analizira pojedine


141

aspekte, a to su korpus znanja potrebnih menadžerima i etički kodeks menadžera. Galupov institut od 1976. godine sprovodi istraživanja u kojoj meri građanstvo Amerike smatra da su određene profesije etične, pa je u okviru svog istraživanja ispitivao i kako gledaju na prisutnost etičkog kodeksa kod profesije menadžer. Stevens je 2004. godine dala prikaz svih Galupovih istraživanja vezanih za etičnost profesije ali se u svom prikazu ovih istraživanja fokusirala samo na menadžersku profesiju. Najnovije teoretsko istraživanje vezano za menadžersku profesije objavljeno je u julu mesecu 2010.godine u Harvard Business Review-u. Autor ovog rada, profesor Kembričkog univerziteta, Richard Barker [2] takođe je analizirao samo pojedine segmente menadžerske profesije. On se u svom radu bavio socijalizacijom za menadžersku profesiju i etičkim kodeksom. Ovaj rad nastao je kao odgovor na gore pomenuti rad iz 2005. godine profesora Rakesh Khurana na Harvard Business School. Za razliku od Khurana-ovog rada koji je za cilj imao da pokaže da postoji razvijen i jasno definisan teoretski korpus znanja koji je neophodan za profesiju menadžer, Barker je pokušao, upoređujući menadžersku profesiju sa lekarskom i advokatskom profesijom, da dokaže da je ne moguće tačno odrediti korpus znanja koji je neophodan da bi se neko kvalifikovao kao menadžer. Iako se i Khurana i Barker slažu da postoji razvijen etički kodeks menadžera, Barker smatra da je teško primenjiv, tj. da ne postoje mehanizmi koji bi sankcionisali menadžere ukoliko se ne bi pridržavali ovog kodeksa. Suština Barker-ovog rada je da pokuša da dokaže da menadžer nije, niti će ikada moći da postane profesija. Kod nas je objavljeno istraživanje „Profesija menadžera u tranziciji“[4]koje tretira samo neke dimenzije profesionalizacije menadžera kao što su: socijalni status menadžera, pozicija menadžera u organizaciji i stavovi menadžera o profesiji. Ovo istraživanje nije obuhvatilo dimenzije profesionalizacije menadžmenta kao što su: procesi socijalizacije i regrutacije za profesiju menadžer, organizovanost menadžerske profesije, razvijenost profesionalne etike i ideologije, zaštita monopola nad stručnom ekspertizom i prepoznatljivost menadžerske profesije u javnosti.

U monografiji izdatoj na Novosadskom univerzitetu „Univerzitet i preduzetništvo“[9] analiziran je jedan od elemenata menadžerske profesije – socijalizacija za profesiju menadžer. Autor rada T. Kuzmanović dala je pregled zastupljenosti studijskih programa iz oblasti menadžmenta na univerzitetu u Novom Sadu. Na osnovu ovog iscrpnog pregleda studijskih programa možemo zaključiti da je razvijen


142

teoretski korpus znanja, kao jedan od bitnih elemenata profesije, neophodan za profesionalno delovanje menadžera. Našoj literaturi, kao što se iz gornjih navoda vidi, nedostaju istraživanja koja se odnose na: genezu menadžerske profesije u savremenom srpskom društvu, procese formiranja menadžerske profesije u društvu tranzicije (regrutacija i socijalizacija za profesiju menadžer) i specifične profesionalne aktivnosti menadžera i razvijenost profesionalne etike i ideologije.

3. Metodološki prikaz istraživanja

Model koji će se koristi u istraživanju menadžerske profesije je strukturisan od elemenata profesije prisutnih u okviru realističko-istorijske teorije posebno razvijene kod Vilenskog, koju smo detaljnije objasnili u ranijem delu teksta. Elementima Vilenskovog modela dodaće se još neki elementi, a to su: ispitivanje profesionalnih aktivnosti i radnih uloga menadžera, kao i društveno vrednovanje menadžerske profesije. Cilj istraživanja profesije menadžer je da se istraže i identifikuju činioci koji bi doprineli ubrzavanju procesa profesionalizacije menadžmenta u nas. U istraživanju ove teme koristili bi sledeće istraživačke zadatke: a) ispitati teorijske pravce u izučavanju profesije i konstruisati adekvatan teorijski model za proučavanje profesionalizacije menadžmenta, b) sagledati istorijsku pozadinu menadžmenta, c) ustanoviti prisutnost i razvijenost konstitutivnih elementa profesije menadžer, što obuhvata: d) prikazati proces formiranja menadžera kao profesionalaca i e) ispitati društveni položaj profesije menadžer u srpskom društvu kroz sledeće elemente: materijalni položaj, društvena moć i društveni ugled.

Hipoteze od kojih bi se pošlo u ovo istraživanje su sledeće: 1. U savremenom srpskom društvu razvijena su pojedina, ali ne i

sva konstitutivna obeležja profesije menadžer 1.1. Korpus teorijskih znanja potrebnih menadžerima razvijen je na

našim univerzitetima 1.2. Društvena zaštita monopola nad stručnom ekspertizom

menadžera nije u dovoljnoj meri razvijena u našem društvu 1.3. Profesionalna udruženja menadžera nisu razvila aktivnosti

kojima bi omogućavala privrženost menadžera svojoj profesiji


143

1.4. Profesionalna etika i ideologija kao značajni elementi profesionalizacije nisu u zadovoljavajućoj meri razvijeni unutar menadžmenta

1.5. Menadžeri u našem društvu zauzimaju visok društveni položaj (materijalna primanja, moć i ugled)

U istraživanju ispitaćemo dve grupe ispitanika. Prvu grupu će činiti menadžeri, a drugu studenti fakulteta za menadžment.

Procesnom analizom daće se opis sledećih važnih činilaca menadžerske profesije: procesi regrutacije za menadžersku profesiju, proces socijalizacija za menadžersku profesiju i resocijalizacija u organizaciji (radne uloge i profesionalne aktivnosti). Uz pomoć strukturalne analize opisaće se sledeći elementi: korpus osnovnih teorija i tehnika koji čine osnovu za profesionalno delovanje menadžera, organizovanost menadžerske profesije i razvijenost profesionalne etike i ideologije, karakteristike profesionalnog menadžerskog delovanja i društveni položaj menadžera.

Zaključak

Na kraju istraživanja profesije menadžer biće moguće, na osnovu empirijskog prikupljanja i statističke obrade podataka, kao i na osnovu literature i ostale relevantne građe, kao što su statistički bilteni, dati osnovne nalaze o tome u kojoj se meri menadžment profesionalizovao u našem društvu. Na osnovu ovog istraživanja biće moguće dati predlog kako da se menadžment u potpunosti profesionalizuje u nas.

Istraživanje profesije menadžer značajno je ne samo sa aspekta ne postojanja dovoljno sistematizovane elaboracije na ovu temu u domaćoj literaturi, nego profesija menadžer zaslužuje pažnju istraživača i zbog svojih specifičnosti u našim društvenim uslovima. Profesija menadžer postaje sve privlačnija za mlade što dokazuju i podaci statističkih publikacija o broju upisanih i diplomiranih studenta na različitim fakultetima u Srbiji („Diplomirani studenti“, 2008). Istovremeno savremeno srpsko društvo u uslovima ekonomske krize mnogo očekuje od znanja koja pružaju profesionalni menadžeri.

LITERATURA

[1] Bennis, W., & O’Toole, J. (2005), How business schools lost their way, Harvard Business Review, 83(5), 96-104.


144

[2] Barker, R., (2010), No Management Is Not a Profession, Harvard Business Review, July - August

[3] Catherwood F., (1971), Change and the Development of a Management Profession, Management Decision, Vol. 9 No.2 , pp. 160-167

[4] Dimitrijević, S. (1996) Profesija menadžera u tranziciji - sociološko istraživanje profesije menadžera u Nišu, Niš

[5] Greenwood, E., (1957): Atributes of Professions, Social Work, Vol. 2, No. 3 [6] Gyarmati, G.E.,(1974): The Doctrine of the Professions - Basis of a Power

Structure, Intenational Social Science Journal, Vo. XXVII, No. 4 [7] Khurana R., Nohria N., Penrice D., (2005), Is Business Management a

Profession?, Harvard Business School Working Knowledge, The MIT Press [8] Lončarević, R. Mašić, B., Đorđević – Boljanović, J. (2007) Menadžment.

Principi, koncepti i procesi, Univerzitet Singidunum, Beograd [9] Markov S, Stanković F. ur, (2008.), Univerzitet i preduzetništvo,

Univerzitet u Novom Sadu- Unesco katedra za studije preduzetništva, Novi Sad

[10] Parsons, T., (1968): Professions, in: Intenational Encyclopedia of the Sciences, New York

[11] Petković M., Janjićijević N., Bogićević-Milkić B., (2006), Organizacija, Centar za izdavačku delatnost, Ekonomski fakultet, Beograd

[12] Robbins P. S., Coulter M. (2005), Menadžment, Data status, Beograd [13] Ristić D. i saradnici, (2005), Osnovi menadžmenta, Cekom books, Novi Sad, [14] Stoner A.F.Dž., Friman R. D., Gilbert R.D., (2002.), Menadžment, Želdin,

Beograd [15] Šporer, Ž., (1984): Bibliografija radova o sociologiji profesija, Revija za

sociologiju, Vol. XIV, No 1-2 [16] Wilensky, H.L., (1964): The Professionalization of Everyone, American

Journal of Sociology, 70

Upravljanje znanjem menadžera

145

Dr Vilmoš Tot76 Fakultet za poslovnu ekonomiju, Univerzitet Edukons, Sremska Kamenica Mr Tijana Savić Tot77 Fakultet za menadžment, Novi Sad

UPRAVLJANJE ZNANJEM MENADŽERA

MANAGERS’ KNOWLEDGE MANAGEMENT

Rezime: Ako su danas znanje i ljudi kao njegovi nosioci najbitniji resurs kojim treba upravljati, što je prevashodno posao menadžera, postavlja se pitanje koja su znanja menadžerima onda potrebna? U radu je prikazana potreba menjanja obrazovanja (institucionalnog i vaninstitucionalnog), znanja kao i opšteg ambijenta u kome posluju menadžeri. Ključne reči: menadžeri,znanje,obrazovanje Abstract: Today, knowledge and its carrier people are the main resources which need to be managed. Therefore, the main question is which knowledge managers need. The authors have presented in the paper the demand for the change of education (institutional and non-institutional), knowledge and general environment where managers work. Keywords: Managers, Knowledge, Education,

Uvod

U poslednjih najmanje šesdeset godina menadžeri su posmatrani kao ključni elemenat u poslovanju organizacija. P.Drucker78 menadžere posmatra kao profesionalnu kategoriju koja utiče na konkurentnost društva. Uzimajući u obzir zahteve današnjeg poslovnog okruženja u kome su promene stalne, menadžeri moraju biti visokokvalifikovani, fleksibilni i adaptivni kako bi obezbedili konkurentnost organizacije79. Ako je danas pokretačka snaga društva znanje a ljudi kao nosioci znanja najbitniji resurs, postavlja se odgovarajuće pitanje kako se upravlja znanjem na individualnom, organizacionom, nacionalnom nivou? Ako uzmemo u obzir da su menadžeri zaduženi za upravljanje, naravno i

76 [email protected] [email protected] 78 Drucker P.,(2005):Upravljanje u novo m društvu,Adižes,Novi Sad 79Lawler, E. E., Mohrman, S. A., Ledford, G. E. (1998): Strategies for high performance organizations-The CEO report. San Francisco, CA: Jossey Bass Publishers.


146

znanjem, moramo videti onda kakvim znanjima oni moraju biti naoružani.

Možda se deo odgovora krije i u istraživanju poznatog futuriste J. Canton-a80 o 10 najuticajnijih trendova koji se tiču organizacija i poslovnog okruženja: globalni rat za talentovane radnike koji postaju najuticajniji faktor konkurentske prednosti, trend starenja radne snage, povećano učešće žena u poslovanju, radnici sa diverzifikovanim znanjima i veštinama, pronalaženje i zadržavanje visokokvalifikovanih radnika, implementacija inovacione kulture u organizacijama, izgradnja motivacionog i privlačnog okruženja za zaposlene, priprema zaposlenih za rad u stresnom okruženju rapidnih promena u kome se rizičnim situacijama pristupa fleksibilno i efektivno, posvećenost organizacije razvoju zaposlenih i razvijanje sistema privlačenja kvalitetne radne snage.

Kao profesionalna kategorija procenjuje se da će menadžeri u Americi sačinjavati jednu trećinu ukupne radne snage do 201481. U Srbiji se svako može nazvati menadžerom a posledice takvog pristupa su vidljive u uticaju politike, niskoj produktivnosti, lošim finansijskim rezultatima i velikoj nezaposlenosti. Tri najveća problema sa kojima se trenutno suočavamo niska konkurentnost, slab izvoz i nezaposlenost, direktna su posledica lošeg menadžmenta u našoj zemlji..

1. Posao menadžera

Jedan od vodećih stručnjaka u upravljanju promena T.Piters definisao je menadžere kao one koji deluju, M.Porter kao mislioce, A. Zelnik i W. Bennis, kao lidere, dok su ih teoretičari i praktičari u prošlosti kao što su H.Fayol i Urvick L. više posmatrali kao kontrolore poslovanja. Nesumnjivo je da svi autori predlažu svoje viđenje menadžera i njihovog posla kao pravo, ili bar efektivnije od drugih dok se odgovor možda može posmatrati kao sklop svih ovih delova.

Godinama je menadžerski posao, zahvaljujući H.Fayolu, posmatran, kroz funkcije planiranja, organizovanja, komandovanja, koordinacije i kontrole.82 Godinama kasnije istraživanje koje je sproveo H. Mintzberg pokazalo je da se posao menadžera može posmatrati i kroz tri kategorije koje podrazumevaju 10 različitih uloga koje

80 http://www.globalfuturist.com 81 http://www.American Labour of statistics 82 Fayol H., (1916): Industrial and general ad ministration, Paris, Duboa


147

ostvaruje u poslovanju organizacije.83 Verodostojnost koncepta uloga potvrđena je kasnijim istraživanjima84 međutim, uočena je i razlika u važnosti određenih uloga u odnosu na nivo organizacije. I jedan i drugi pristup imaju svoje prednosti i nedostatke. Koncept funkcija i dalje ostaje najpragmatičniji način sagledavanja menadžerskog posla uzimajući u obzir da je obavljanje određenih uloga povezano sa jednom ili više funkcija85 , ali je sam koncept uloga istakao važnost stavova u odnosu na posao menadžera. Važan doprinos u definisanju posla menadžera svakako je dalo istraživanje R.Katza koje je ukazalo na tri osnovne kategorije veština kojima menadžeri moraju da raspolažu kako bi obavljali svoj posao.86

Sama istraživanja koja se bavila problematikom menadžerskog posla doprinela su definisanju aktivnosti koje utiču na efektivnost rada menadžera ali pitanje definisanja tih aktivnosti i dalje su jedinstvene za svaku organizaciju i zavise od uticaja okruženja, ciljeva i potrebe same organizacije.

2. Upravljanje znanjem menadžera

Danas u ekonomiji u kojoj je jedina izvesnost neizvesnost, siguran izvor trajne kompetitivne prednosti postaje primenjeno znanje87 . Znanja koja su menadžeru potrebna u današnjem poslovnom okruženju umnogome se razlikuju od znanja koja su mu bila neophodna pre deset ili dvadeset godina. Industrijsko doba iznedrilo je organizacije sa jasno definisanom hijerarhijom i menadžere čija je uloga usmerena na upravljanje putem funkcija planiranja, organizovanja, rukovođenja i kontrole. Informatizacija, globalizacija, doba znanja i koncept doživotnog obrazovanja ima za posledicu nova znanja, veštine i sposobnosti menadžera. Kada se danas, govori o kompetentnosti menadžera, fokus se pomera sa tvrdih (hard) na meka (soft) znanja odnosno sa znanja koja su usmerena na poznavanje alata i tehnika planiranja, organizovanja i kontrole na sposobnost komunikacije,

83 Mintzberg H., (1973): The Nature of managerial work, Harper Row, New York 84 Martinko M.J., Gardner W.L.,(1990): Structured observation of managerial work: A replication and synthesis, Journal of management studies,maj,str. 330-357 85 Carroll S.J.,Gillen D.A., (1987):Are the classical management functions useful in describing managerial work, Academy of management review, januar, str. 48 86 Katz L.R. (1974):Skills of an effective administrator, Harvard Business review, septembar-oktobar, str.90-102 87 Nanoko, J.,(1991): The Knowledge Creating Company, Harvard Business Review, 69, (6), 96-104


148

veštine stvaranja socijalnih mreža, veštine upravljanja znanjima zaposlenih itd. U suštini, svi zaposleni bez obzira da li pripadaju menadžerskom kadru ili ne će morati da imaju određena menadžerska znanja kako bi odgovorili na zahteve posla.

Godinama unazad teoretičari i praktičari menadžmenta ističu probleme u relevantnosti obrazovanja menadžerskog kadra koji ne odgovara potrebama organizacija88 Autori Porter i McKibbin89 su još 1988. godine istakli problem prevelike fokusiranosti poslovnih škola na analizu problema nasuprot razvijanju sposobnosti identifikacije, implementacije i rešavanja samih problema u poslovanju. Nakon desetak godina ovom stavu pridružili su se i drugi autori poput H.Mintzberga (Mintzberg, 1996; Mintzberg, Gosling, 2002; Mintzberg,Lampel, 2001) i H.Leavitt-a koji smatraju da master studije mogu da pohađaju samo studenti koji su određeni broj godina proveli radeći menadžerske poslove. Svoj stav autori zasnivaju na istraživanjima koje su sproveli i u kojima su došli do podataka da top menadžeri koji su postigli natprosečne rezultate nemaju nikakvu diploma poslovne škole a da menadžeri Motorole I Microsofta nisu završili koledž. Takođe, su došli do saznanja da 40% top menadžera u Americi pomenutih u članku Fortune:zašto top menadžeri propadaju a imaju završene master studije90. čime su i potvrdili svoj stav da master diploma poslovnih studija ne garantuje ni uspeh niti sprečava propast poslovanja. Iako se autori slažu da poslovne škole ne proizvode studente sa adekvatnim veštinama i znanjima ne postoje ni dokazi o uticaju tog obrazovanja na poslovne sisteme.

U Srbiji danas postoji oko 50 fakulteta koji se bave obrazovanjem menadžera. Mnoge delatnosti su prepoznale potrebu za menadžerskim kadrom što je uslovilo otvaranje smerova kao što su menadžment u poljoprivredi, menadžment u zdravstvu, graditeljstvu, medijima, informatici, farmaciji itd. Iako potreba za menadžerima u svim navedenim delatnostima postoji u oglasima za posao su još uvek u formi kvalifikacija srednje stručne spreme, posedovanja vozačke dozvole B kategorije i spremnošću za putovanja, što ni približno ne predstavlja prave zahteve za ovaj posao. Jedan od retkih prepoznatih poslova koji su vezani za menadžment a koji je na našim prostorima

88 Werner M.J., DeSimone L.R., (2008): Human resources development, South Western College 89 Porter, L. W. & McKibbin, L. E. (1988): Management education and deve lopment: Drift of thrust into the 21st century? New York: McGraw Hill, Inc. 90 Charan, R.,Colvin, G. (1999): Why CEOs fail,Fortune magazine 139 (12)


149

postao popularan je marketing menadžer i svakako menadžer ljudskih resursa, s druge strane ostaje neprimećena potreba za: brend menadžerima, proizvodnim menadžerima, menadžera logistike, istraživanja i razvoja, finansija, itd

Pored formalnog obrazovanja koje se stiče u školama i Fakultetima danas zaposleni nastavljaju obrazovni proces u okviru preduzeća. S'obzirom da trećinu svog života provodimo u organizacijama one postaju nova obrazovna snaga društva. Vreme koje će zaposleni provesti u obuci zavisi od organizacionih potreba i sposobnosti pojedinca.

Mnoge kompanije traže od svojih zaposlenih kontinuirani razvoj kriznim obukama i programima usavršavanja. Kompanija Motorola traži da svaki zaposleni 5% svakog radnog dana utroši na obrazovanje. Ona svojim zaposlenima nudi 40 sati obrazovanja godišnje i planira da to vreme poveća tri puta u naredne dve godine. Za inženjere traži da provedu 10% svog radnog vremena u proširivanju znanja da bi ostali na nivou diplomiranih, odnosno 20% do 25% ako žele da zadrže istu vrednost za organizaciju i društvo. Za menadžere se procenjuje da trebaju da potroše 20% godišnjeg radnog vremena u obrazovanju kako bi sprečili zastarevanje znanja.91

Prema rezultatima istraživanja Internacionalne asocijacije korporativnih i profesionalnih resursa92 čiji su članovi eksperti za ljudske resurse karijera menadžera u budućnosti će biti zasnovana na specijalizovanim znanjima, internacionalnom iskustvu, liderskim sposobnostima, veštinama upravljanja samim sobom, fleksibilnosti, integritetu i poverenju93.

Za razliku od poslovnih škola koje su fokusirane na razvoj teorijskih znanja, analitičkog i kritičkog posmatranja poslovnih pojava i njihovih uticaja, sistem razvoja menadžmenta u organizaciji ima praktičniji fokus jer je usmeren na razvijanje pojedinačnih znanja i veština prilagođenih potrebama konkretnog okruženja i organizacije.

Razvoj menadžmenta se definiše na različite načine ali se suština ogleda u organizacionim naporima da obezbede menadžerima

91 Colakoglu S., Lepak P.D., (2006): Measuring Human Resources Management Effectiveness Considering Multiple Stakeholders in Global Context, Human Resources Management Review, 92 International Association of Corporate & Professional Recruitment 93 Allred, B. B., Snow, C. C., & Miles, R. E. (1996): Characteristics of manageria l careers in the 21st century. Academy of Manage ment Executive, 10(4), 17-27.


150

prohodan sistem za unapređenje znanja, veština i sposobnosti u skladu sa organizacionom strategijom. Ovakav način posmatranja sistema sugeriše da je on specifičan za svaku organizaciju i da zavisi od njenog poslovnog okruženja, potencijala samog menadžera kao i usklađenosti sa strategijom. Razvoj menadžmenta podrazumeva tri komponente: obrazovanje iz menadžmenta, obuke i iskustvo stečeno na određenim poslovima94 . Obrazovanje iz menadžmenta se stiče u poslovnim školama, obuke su usmerene na razvoj specifičnih znanja,sposobnosti i veština i iskustvo je usmereno na unapređenje i sticanje novih znanja u svakodnevnim poslovnim aktivnostima. U istraživanju sprovedenom 2006. godine utvrđeno je da organizacije ulažu trećinu budžeta predviđenog za obuku i obrazovanje zaposlenih u razvoju menadžmenta. Najčešće navedeni razlog za ulaganje u razvoj menadžmenta je proširenja znanja, veština i sposobnosti. U organizacije sve češće organizuju sopstvene programe obrazovanja menadžera.

Sistemi razvoja menadžmenta u organizacijama trebali bi da: 1) Precizno definišu opis posla menadžera, 2) Uključe proces razvoja menadžmenta u strategiju

organizacije kako bi razvoj tih znanja i veština bio u funkciji realizacije strategije preduzeća

3) Proceniti mogućnosti obrazovanja menadžera u smislu definisanja relevantnih obuka i kurseva

4) Definisati sistem razvoja menadžmenta Svi ovi podaci dovode do zaključka da organizacije postaju

najvažnije obrazovne ustanove današnjice. Prema procenama one, danas, ulažu u obrazovanje svojih zaposlenih isto toliko novca i truda kao i sve škole i fakulteti zajedno.

Zaključna razmatranja

Menadžerima se danas bitno menja okvir znanja i opisa posla. Potrebno je prvo kod njih kao primarnu funkciju staviti permanentno obrazovanje i stvaranje mreža, potrebu razvijanja soft znanja oslonjenih na socijalnu, duhovnu, emocionalnu inteligenciju. Njihova znanja treba usmeriti u sposobnost otkrivanja i eliminisanja rupa u potrebnim znanjima organizacije. Popunjavanje nedostajućih znanja putem internih resursa odnosno izgradnjom tih znanja kroz zaposlene unutar organizacije ili ako to nije moguće, eksterno putem mreža koje su

94 Werner M.J., DeSimone L.R., (2008): Human resources development, South Western College


151

menadžeri razvili i pronalaskom nosioca potrebnog znanja izvan organizacije. Ono što je bilo teorija danas se u praksi sve više primenjuje da menadžeri od posla trenera idu ka poslu učitelja. Uspešni će biti oni menadžeri koji u okviru svoje organizacije i korišćenjem spoljnih resursa (eksperata, visokoobrazovnih institucija, instituta, ..) najbrže budu eliminisali GEP ove u okviru svojih organizacija.

Uzevši u obzir, neke od činjenica u Republici Srbiji95: 1) Trend starenja stanovništva (prosečna starost radno

aktivnog stanovništva u Srbiji iznosi 43,6 godina), 2) Visoku stopu nezaposlenosti - oko 23%, 3) Nepostojanje nacionalne strategije razvoja, 4) Nepostojanje strategije razvoja privrednih grana, 5) Sistem obrazovanja koji je rezultirao lođim plasmanom u

okviru PISA testiranja (što znači da je upotrebljivost znanja stečenog osnovnim i srednjim obrazovanjem na niži nivoima od ostalih zemalja)

6) Kvalifikacionu strukturu nezaposlenih lica u kojoj dominiraju pojedinci srednje stručne spreme sa 56% i polukvalifikovani i nekvalifikovani radnici sa 37%,

7) Višak profesija koje se ne traže, odnosno deficit zanimanja koja poslodavci traže - znak je strukturne nezaposlenosti na domaćem tržištu rada,

8) Nezaposlenost mladih je čak tri puta veća od nezaposlenosti ove starosne grupe u zemljama EU (48,8%) .

9) Veoma niska konkurentnost privrede (zauzimamo 97 od mogućih 133 mesta)

10) Stav top menadžmenta da slabo čita savremenu literaturu, retko odlazi na stručna usavršavanja a deklarativno je za inoviranje svojih znanja.

Uzevši u obzir sve prethodno navedeno menadžeri se nalaze pred velikim izazovom kao i obrazovne institucije koje se bave obrazovanjem menadžera.

LITERATURA

[1] Bates T., (1990): "Entrepreneur Human Capital Inputs and Small Business Longevity," The Review of Economics and Statistics, MIT Press, vol. 72(4), pages 551-59, November.

95 www.rsz.co.rs


152

[2] Bertrand, Marianne, and Antoinette Schoar, 2003, ‘Managing with Style: The Effect of Managers on Firm Policies’, Quarterly Journal of Economics 118 (4), 1169-1208.

[3] Charan, R.,Colvin, G. (1999) Why CEOs fail, Fortune magazine 139 (12) [4] Crainer, S. & Dearlove, D. (1999). Gravy training: Inside the business of

business schools. San Francisco, CA: Jossey-Bass Publishers. [5] Denison E.F. (1985): Trends in American Economic growth, 1929-

1982, Washington D.C., Brookings Institution [6] Gordon C. Winston & David J. Zimmerman, (2003).: "Peer Effects in

Higher Education," NBER Working Papers 9501, National Bureau of Economic Research, Inc

[7] Honjo, Yuji, 2004, ‘Growth of New Start-up Firms: Evidence from Japanese Manufacturing Industry’, Applied Economics 36, 343-355.

[8] Jorgenson, D. and K. Stiroh (2000): Raising the Speed Limit: U.S. Economic Growth in the Information Age." Brookings Papers on Economic Activity 1: 125|236.

[9] Leonhardt, D. (2000)"Age of Free Agent Economy Turning Out to Be a Myth for Many Workers." Pittsburgh post-gazette, December

[10] Mintzberg H.,(1996): Menadžeri a ne masteri poslovne administracije [11] Mintzberg, H. and Gosling, J. (2002) “Educating Managers Beyond

Borders” in Academy of Management Learning and Education, Vol. 1, No. 1, 64-76

[12] Porter, L. W. & McKibbin, L. E. (1988). Management education and development: Drift of thrust into the 21st century? New York McGraw Hill, Inc.

[13] Salas, E., & Cannon-Bowers, J.A. (2001). The science of training: A decade of progress. Annual Review of Psychology, 52, 471-499.

[14] Savić T.,Aleksić S.,Grubić L.,Tot V., (2009):Prijem zaposlenih u funkciji poboljšanja performansi organizacije,XIV Internacionalni naučni skup,Ekonomski Fakultet, Subotica, Palić

[15] Scherer, F.M. and Keun Huh (1992): ‘Top Managers’ Education and R&D Investment’, Research Policy 21 (6), 507-511.

[16] Solow, R. (1957): Technical Change and the Aggregate Production Function." Review of Economics and Statistics 13: 65|94.

[17] Tot V (2007) Intelektualni kapital strategijskih procesa industrijskih sistema, doktorska disertacija, FTN, Univerzitet Novi Sad

[18] Updated from the book, The Extreme Future: The Top Trends that will Shape the World in the Next 20 Years, Dr. James Canton.

Upravljanje investicijama u metalo prerađivačkoj industriji primenom softverskog programa BPwin

153

Dr Dragan Živković96 VTŠ Novi Beograd Dr Viara Požidaeva97 Univerzitet Ivan Rilski, Sofija Dr Radivoj Popović98 VTŠ Novi Beograd

UPRAVLJANJE INVESTICIJAMA U METALO PRERAĐIVAČKOJ INDUSTRIJI PRIMENOM SOFTVERSKOG

PROGRAMA BPWIN

MANAGING INVESTMENTS IN METALWORKING INDUSTRY APPLICATON OF BPWIN SOFTWARE PACKAGE

Rezime: Investicioni razvoj prateći razvoj tehnologije i proizvodnju proizvodne opreme (sredstava za rad) na domaćem i inostranom tržištu, predlaže uvođenje novih tehnologija odnosno nove opreme, tamo gde je to tehno-ekonomski opravdano. Pre bilo kakve investicije izrađuje se predprojektna studija, tehnološki projekat i ekonomsko finansijska studija. Da bi se pristupilo bilo kakvoj investiciji, tehnoekonomski parametri predprojektne studije, tehnološkog projekta, i ekonomsko finansijska studije moraju biti pozitivni. U radu se razmtra uvođenje informacionog sistema za upravljanje investicijama u metaloprerađivačkoj industriji primenom softverskog programa BPwin. Ključne reči:Informacioni sistem, BPwin alati, Investicioni razvoj, Investicija, Projekat Abstract: Following the development of technology and production of manufacturing equipment (work tools) both on domestic and foreign market the investment development proposes the introduction of new technologies i.e. new equipment when technically and economically feasible. Before any investment one prefeasibilty study, technological design and economical-financial study will be worked. In order to proceed to any investment, technical economical parameters of prefeasibility study, technological design and economical/financial study must be positive. This work considers introducing of the information system for maning investments in metal working industrz application of BPwin softwer package. Keywords: Information system, BPwin tools, Investment development, Investment, Project

96 Dr Dragan Živković, prof.VTŠ Novi Beograd, [email protected] 97 Dr Viara Požidajeva, prof Univerziteta Ivan Rilski, Sofija 98 Dr Radivoj Popović, prof. VTŠ Novi Beograd


154

aaa

Uvod

Savremeno tržište zahteva stalno neprekidno pored novih proizvoda i poboljšanje kvaliteta postojećih proizvoda i usluga. Da bi se to postiglo često je potrebno obezbediti odgovarajuće investicije u razvoj i realizaciju novih proizvoda, kao i investicije u osavremenjivanje postojećih tehnoloških celina. Da bi proces investiranja bio uspešno realizovan, bez greške, potrebno je obzbediti i proces upravljanja tim investicijama. To podrazumeva pored dobrog dokumentovanog sistem koji obuhvata sve poslovne funkcije jednog preduzeća i moderan informacioni sistem podržan računarom. Danas Informacioni sistemi raspolažu različitim softverskim paketima koji obezbeđuju sve pretpostavke za funkcionisanje jedinstvenog, dokumentovanog sistema informisanja, što u stvari predstavlja osnovu savremene proizvodnje. Jedan od tih softverskih paketa je i program BPwin (Business Process modeling that aligns with information technoloqy) je softverski alat za modeliranje poslovanja radnih organizacija i njenih aktivnosti.

1. Proces investiranja

Ako se izvrši analiza procesa investiranja, vidi se da se proces investiranja sastoji iz nekoliko faza, međusobno vrlo povezanih:

– predinvesticiona analiza opravdanosti investiranja, – izrada investicionog programa (studija izvodljivosti), – donošenje odluke o realizaci investicije, – izrada investicionih projekata, – realizacija investicionih projekata, – kvantitativni i kvalitativni prijem i puštanje u rad. Realizacija investicije predstavlja materijalizaciju postavki

prethodnih faza kroz sledeće aktivnosti: – izbor najpovoljnijeg izvođača i ugovaranje investicije, – obezbeđivanje pravne regulative, – praćenje investicije, – prijem objekta.


155

2. Sadržaj investicionog projekta

Investicioni projekat predstavlja skup projekata u kojima se daje tehnička razrada rešenja potrebnih za realizaciju investicije. On mora da sadrži detaljnu razradu svih projekata na osnovu kojih je moguće izraditi investicioni objekat i pustiti ga u rad.

Prema tome Investicioni projekat jeste skup projekata neophodnih za realizaciju planirane investicije, i on obuhvata sledeće projekte (podprojekte):

– generalni projekat, – idejni projekat, – glavni projekat, – izvođački projekat i – projekat izvedenog stanja. Upravljanje izradom investicionog projekta u

metaloprerađivačkoj industriji je veoma složen proces koji obuhvata veliki broj aktivnosti i veliki broj izvršilaca, što uslovljava dobru pripremu, organizaciju, odnosno upravljanje celokupnim procesom da bi se on efikasno obavljao. Primera radi, zbog ograničenosti prostora, biće naveden samo sadržaj glavnog projekata, koji treba da sadrži sledeće projekte, odnosno podprojekte:

– glavni tehnološki projekat, – glavni građevinski projekat, – projekat elektro instalacije, – projekat vodovoda i kanalizacije, – projekat grejanja i ventilacije, – projekat snabdevanja odgovarajućim energentima, – projekat protivpožarne i druge zaštite. Zadatak pri izradi investicionih projekata i njihovoj realizaciji

treba da bude usmeren prvenstveno na pravilan izbor odgovarajućih projektanata i izvođača, potrebnih radova kao i dosledno pridržavanje investicionog projekta pri njegovoj realizaciji.

Da bi se ostvarila uspešna saradnja sa izvođačem radova sva investiciona dokumentacija potrebna za investicionu izgradnju mora:

– jasno definisati radove koje treba izvesti. – jasno definisati zahtev za ponudom, – jasno definisati kriterijume za ocenjivanje podobnosti

izvršioca, – jasno definisati kriterijume za ocenjivanje izvršenih radova.


156

3. Upravljanje investicionom projektima

Upravljanje aktivnostima investicionih projekta odnosi se na utvrđivanje sadržaja poslova i personalne odgovornosti za obavljanje aktivnostima planiranih projektom. Upravljanje projektom počinje sa izdavawem naloga za realizaciju. Upravljanje projektom sprovodi se preko:

– konstantnog praćenja, kontrole planirane realizacije aktivnosti projekta,

– intervenisanja organizacionim i drugim merama kada realizacija zaostaje za planiranom ( po mogućstvu povećavati planske zadatke za sledeće periode kako bi se nadoknadilo propušteno),

– stalnog ažuriranja instrumentata i informacije o praćeju realizacije, a samo prema potrebi vršiti rebalanse plana,

– procene efikasnosti planiranja i upravljanja projektom. Ocenjivanje projekta predstavlja razmatranje načina kako je

izveden projekat i ocenjivanje koliko su bile podesne i efikasne odgovarajuće odluke. Ocenjivanje odluka može biti:

– ocenjivanje mogućih odluka u fazi planiranja, – ocenjivanje mogućih odluka u fazi kontrole realizacije, – ocenjivanje donetih odluka nakon završetka projekta.

4. Informacioni sistem

D. Hini (Heany) kaže da je informacioni sistem: "...skup jasno definisanih pravila, praktičnog iskustva i metoda

rada kod kojih ljudi, grupe (ili i jedni i drugi) treba da rade na unošenju datih podataka u kompjuter, koji će obraditi informaciju tako da može da pruži sve informacije koje će omogućiti pojedincima da se odluče u datim poslovnim situacijama..." [1]

Zadatak informacionog sistema je da ulazne informacije obradi u izlazne informacije, upotrebljive za donošenje određenih odluka. Povratna veza ima zadatak da kontroliše da li je izlazna veličina stvarna vrednost, a ukoliko se na izlazu ne dobije stvarna očekivana vrednost dolazi do provere i korekcije ulaznih podataka (proverava se postojanje greške ili na ulazu ili u obradi. Uvek postoji mogućnost greške u ulaznim informacijama kao i u procesu obrade).


157

Prema tome informacioni sistem je sistem zasnovan na računaru s namenom da pruža informacije korisnicima. Za formiranje jednog informacionog sistema potrebno je:

– prikupiti podatke, – izvršiti obradu podataka, – memorisati (uskladištiti) podatke, – dostaviti podatke i informacije na korišćenje. Svaki informacioni sistem u sebi treba da sadrži sledeće

elemente: – unošenje podataka, – banka podataka, – logička procedura, – formulari i dokumentacija, – uređaj za obradu informacija, – izlaz.

5. Softverski paket BPwin

Za izradu i opisivanje informacionog modela i njegovo dokumentovanje, koriste se odgovarajući softverski programi za izradu odgovarajućih dijagrama, kojima je mnogo lakše opisati kompleksne strukture, aktivnosti i procedure. Slika može biti mnogo bolja nego hiljadu reči, jer daje koncizniju, precizniju i jasniju informaciju. Jedan od najimozatnijih softvera za grafičku prezentaciju projektovanog iformacionog sistema je svakako i program BPwin.

Program BPwin (Business Process modeling that aligns with information technoloqy) je softverski alat za modeliranje poslovanja organizacija, njenih aktivnosti i razvoj informacionih sistema, odnosno BPwin je pod program programa CASE (Computer Aided Software Engineering). Efekati upotrebe CASE alata su sledeći:

– poboljšanje komunikacija između korisnika i projektanta, – manja potreba za promenama koje traže korisnici, – bitna redukcija u troškovima održavanja i – bolje upravljanje projektom. Uz pomoć CASE- alata, odnosno njegovog logičkog podprograma

BPwin mogu se vrlo lako i brzo uraditi sledeći dijagrami: Konteksni dijagram predstavlja osnovni tok podataka, i

predstavlja se jednim procesom i vezama tog procesa sa svojom okolinom. Tu se mogu videti ulazni tokovi informacija u posmatrani


158

proces, izlazni tokovi iz posmatranog procesa, kontrolne funkcije koje deluju na posmatrani proces i potrebni resursi za obradu pristiglih informacija. Konteksni dijagram predstavlja najopštiji dijagram toka podataka.

Hijerarhijska dekompozicija procesa počinje sa definisanjem dijagrama konteksta gde se ceo informacioni sistem tretira kao jedan proces, a završava primitivnim procesom tj. procesom na najnižem nivou za koji se definiše akcioni dijagram (tzv. sekvence procesa).

Dijagram toka podataka predstavlja skup paralelnih procesa i veza između njih sa tokovima podataka kao i datotekama (arhiva) podataka. On je detaljniji od dekompozicionog dijagrama i koristi se tamo gde je moguće definisati procese, ulaze i izlaze iz procesa, arhive i veze sa drugim procesima i drugim susednim dijagramima podataka.

Dekompozicioni dijagram predstavlja grafički prikaz koji hijerarhijski opisuje proces ili objekat koji se sastoji od više podprocesa istog tipa a oni opet od više podprocesa takođe istog tipa. Odnosno složeni proces razvija se u hijerarhiju podprocesa u obliku stabla. Koren stabla je polazni proces a najudaljenije grane predstavljaju najednostavnije procese koje se ne mogu dalje razlagati na podprocese.

Konteksni dijagrami, dijagrami toka podataka i dekompozicioni dijagrami mogu se koristi za prikaz postojećeg informacionog sistema preduzeća, kao i grafički prikaz organizacionih i radnih uputstava sistema kvaliteta.

Primeri kontekstnog dijagrama (slika:1), dijagrama toka (slika:2) i dekompozicionog dijagrama (slika:3) prikazani su na primeru upravljanja investicijama ( procedura Sistema kvaliteta) u jednoj metaloprerađivačkoj fabrici, odnosno Fabrici poljoprivrednih mašina “Zmaj”


159

0

Upravljanjeinvesticijama

predprojektna studijazaht.za predproj.studijom

zaht.za tehn.projektomtehnoloski projekat

zaht.za nabavkom opreme

zaht.za realizacijom projekta

zahtev za otudjivanjem opreme

izvestaj o otpisu opreme

reklamacije

izv.o nabavci i instal. opreme

organicaz.uputstva,standardi,zakonskinormativi

Zaht.za anal.kapac.

resursi

Izvestaj o kapacitetu

ponude,prospekti,prepiska

Stanje osnovnih sredstava

normativi vremena

odluke G.D.

zahtev za ponudom

zahtevi

izvestaj o otudjenju

trazeni izvestaji

Slika 1. Kontekstni dijagram upravljanja investicijama u Fabrici poljoprivrednih mašina “Zmaj”

1

PRACENJE I ANALIZA

KAPACITETA

2

IZRADAPREDPROJEKTNE

STUDIJE

3

IZRADATEHNOLOSKOG

PROJEKTA

4

REALIZACIJAPROJEKTA

5

OTPIS IOTUDJENJE

OPREME

organicaz.uputstva,standardi,zakonskinormativi

resursi

Zaht.zaanal.kapac.

Izvestaj o kapacitetu

zaht.zapredproj.studijom

predprojektna studija

zaht.za tehn.projektom

ponude,prospekti,prepiska

zaht.za nabavkom opreme izv.o nabavci i instal. opreme

zaht.za realizacijom projekta

reklamacije

zahtev za otudjivanjem opreme

izvestaj o otpisu opreme

tehnoloski projekat

Stanje osnovnihsredstava

normativivremena

odluke G.D.

zahtev za ponudom

zahtevi

izvestaj o otudjenju

trazeni izvestaji

Slika 2. Dijagram toka upravljanja investicijama u Fabrici poljoprivrednih mašina “Zmaj”


160

0UPRAVLJANJEINVESTICIJAMA

1 PRACENJE I ANALIZA

KAPACITETA

2IZRA DA

PREDPROJEKTNESTUDIJE

ANALIZA TR@I[TA

KONSTRUKTIVNAANALIZA

TEHNOLO[KAANALIZA

EKONOMSKOFINANSIJSKAANALIZA

3IZRADA

TEHNOLOSKOG PROJEKTA

4

REALIZACIJAPROJEKTA

IZBOR IUGOV ARANJE

OPREME

PRIJEM IINSTALISANJE

OPREME

REALIZACIJAINVESTICIONEIZGRADNJE

5OTPIS I

OTUDJENJEOPREME

OTPISOPREME

OTUDJENJEOPREME

Slika 3. Dekompozicioni dijagram upravljanja investicijama u Fabrici poljoprivrednih mašina “Zmaj”

Zaključak

Primenom odgovarajućeg informacionog sistema i pratećih softverskih paketa, u ovom slučaju programa BPwin u upravljanju investicijama optimizuje njihovu realizaciju, obezbeđuje traženi kvalitet i što je najvažnije onemogućava da dođe do proceduralne greške.

LITERATURA

[1] Maynard, H.B. Savremena organizacija proizvodnje knj.1, Privredni pregled, Beograd.

[2] Živković Dragan Organizacija proizvodnje, VTŠ, Beograd,2007. [3] Jovanič,D. Veljović A. Ranić M. Information Modelling of Welding

Process Specification by Use Idefix Methodology, VII međunarodno savetovanje o dostignućima elektro i mašinske industrije, DEMI-2005, Banja Luka, Republika Srpska, 2005.

[4] Dihovički Đ. Simulacija objekata i procesa primenom Matlab programskog jezika -monografija, Visoka tehnička škola Novi Beograd, Beograd, 2010.

Upravljanje investicijama kao deo finansijskog menadžmenta u proizvodno poslovnim sistemima

161

Dr Julija Avakumović99 Dr Goran Savanović100 Mr Jelena Avakumović101

UPRAVLJANJE INVESTICIJAMA KAO DEO FINANSIJSKOG MENADŽMENTA U PROIZVODNO POSLOVNIM SISTEMIMA

MANAGEMENT OF INVESTMENTS LIKE PART OF THE FINANCIAL MANAGEMENT IN PRODUCTION BUSINESS

SYSTEMS

Rezime: Važan segment finansijskog menadžmenta predstavlja upravljanje investicijama. Investicija je ulaganje kapitala u određeno dobro s ciljem da buduća primanja budu veća od sadašnjih ulaganja. Da bi se uradila adekvatna finansijska ocena investicija koriste se različite metode i dijagrami. Neprekidni proces inovacija proizvoda, procesa, tehnologija i usluga primorava PPS da investira. Ključne reči:finansijsko upravljanje, upravljanje investicijama, proizvodno poslovni sistem PPS, finansijska analiza Abstract: The important segment of the financial management is the management of investments. The investment is a capital investment in particular an order that future earnings are higher than the current investment. In order to do adequate financial evaluation of investment used different methods and diagrams. One continuous process like as innovation products, processes, technologies and services is forcing PBS to invest. Keywords: financial management, management of investments, production business system PBS, financial analyze

Uvod

Upravljanje investicijama predstavlja važan segment finansijskog menadžmenta, jer se tu donose odluke o upotrebi ograničenog kapitala od koga se očekuje rast i razvoj proizvodno poslovnog sistema (PPS). „Investicije i investiciona ulaganja predstavljaju deo globalnog problema razvoja kao kontinuelnog procesa kojim PPS osigurava svoje buduće efikasno poslovanje.“ Investicija je ulaganje kapitala u obliku gotovine u



162

određeno dobro s ciljem da buduća primanja budu veća od sadašnjih ulaganja. Proces investiranja može se posmatrati kao odricanje od potrošnje u sadašnjosti radi dobijanja povećane koristi u budućnosti. PPS koji se nalazi u fazi rasta ulažu kapital u nabavku fiksnih sredstava jer postojećim kapacitetom nije u mogućnosti da zadovolji tražnju za svojim proizvodima. U fazi zrelosti PPS ulaže u zamenu amortizovanih ili ekonomski zastarelih fiksnih sredstava. Donosilac investicione odluke ima veliku odgovornost u izboru alternativa za ulaganje kapitala. On treba da izabere ona ulaganja kod kojih su očekivane koristi relativno veće u odnosu na sumu kapitalnih izdataka. Efikasnost investicionih odluka može se obezbediti primenom odgovarajućih metoda[1].

1. Ocena finansijske isplativosti investicija

1.1.Metodi ocena i rangiranje

Finansijska ocena investicija treba da ukaže na njihovu prihvatljivost i isplativost. U teoriji i praksi se najčešće susreću dve osnovne grupe metoda[2], i to:

– dinamička metoda ocene i rangiranja investicionih projekata i – statički metodi ocene i rangiranja investicionih projekata. Dinamički metodi ocene i rangiranja investicionih projekata,

nazivaju se i savrameni, a smatraju se pouzdanim jer se temelje na vremenskoj vrednosti novca i na planu novčanih tokova investicionih projekata. U ovu grupu spadaju:

– metod neto sadašnje vrednosti i – metod interne stope prinosa. Metod neto sadašnje vrednosti je odlučujući kriterijum za ocenu

projekta. Neto sadašnja vrednost se izračunava na osnovu diskontnog novčanog toka. Pored dinamičkog posmatranja ovaj metod uvažava i vremensku vrednost novca, koja polazi od toga da dinar danas vredi više od dinara primljenog sutra. To znači da se vrednost novčanog priliva u prvoj godini vrednuje kao veći u odnosu na vrednost novčanog priliva u sledećim godinama. Razlika njihove vrednosti se određuje pomoću diskontne stope koja je jednaka ceni kapitala.

Neto sadašnja vrednost, NSV, javlja se kao razlika između sadašnje vrednosti neto novačnog toka od eksploatacije projekta i


163

kapitalnog izdatka u taj projekat, a može se izraziti matematički u vidu formule:

C)k1(

R...

)k1(

R

)k1(

RNSV

n

n

2

2

1

1

tj.kao,

C

k1

RNSV

n

1tt

t

gde je: R...iznos godišnjeg neto novčanog toka u veku trajanja projekta, C...iznos neto kapitalnog izdatka u projekat, k...diskontna stopa, cena kapitala ili standardna stopa prinosa, n...vek trajanja projekta u godinama. Smatra se da je svaki projekat ekonomski efikasani i finansijski

prihvatljiv kod koga je NSV veća od nule. Ako se vrši ocena više projekata, najbolji je onaj sa najvećom NSV. Ako PPS ulaže u projekat čija je neto sadašnja vrednost jednaka nuli, ono će tokom eksploatacije projekta ostvariti stopu prinosa u visini cene kapitala, a ako je neto sadašnja vrednost veće od nule, PPS će ostvariti stopu prinosa koja je veća od cene kapitala. Projekat čija je neto sadašnja vrednost manja od nule se odbacuje jer bi njihovom eksploatacijom PPS stvarao gubitke.

Kod metoda interne stope prinosa, interna stopa prinosa predstavlja diskontnu stopu kojom se izjednačava sadašnja vrednost očekivanog neto novčanog toka sa investicijom, odnosno pri kojoj je neto sadašnja vrednost jednaka nuli.

Diskontna stopa se matimatički može izraziti formulom[1]:

n

n

2

2

1

1

)i1(

R...

)i1(

R

)i1(

RC

tj.kao:

n

1tt

t

i1

RC

gde je: C...sadašnja vrednost izdataka u investicioni projekat, R...godišnji neto novčani tok u veku trajanja projekta, i...interna stopa prinosa, n...vek trajanja projekta u godinama. Osnovni kriterijum za donošenje investicione odluke na bazi

ovog metoda je - prihvatljiv je onaj projekat gde je interna stopa prinosa jednaka ili veća od cene kapitala, ili neke standardne stope prinosa, odnosno gde je i ≥ k.


164

Statistički metodi ocene i rangiranje investicionih projekata ne uvažavaju vremensku vrednost novaca, a najvažniji su:

– metod povraćaja i – metod računovodstvene stope prinosa. Metod povraćaja predstavlja vreme koje je potrebno da se

ulaganja u neki projekat nadoknade iz neto godišnjeg novčanog toka. Rok povraćaja izražava se brojem godina. Što bi na primer, za PPS koji u projekat investira 800.000 dinara i očekuje ujednačen neto novčani tok od 200.000 dinara godišnje tokom sledećih šest godina, period povraćaja (800.000:200.000=4) je 4 odnosno 4 godine. To znači, da će se kapitalni izdatak u taj projekat otplatiti za četiri godine. Ukoliko se radi o neujednačenom godišnjem neto novčanom toku, period povraćaja se utvrđuje sukcesivnim oduzimanjem godišnjeg neto novčanog toka od ostatka ulaganja u projekat, sve dok se inicijalna kapitalna ulaganja ne svedu na nulu. Rangiranje projekata po ovom metodu pretpostavlja postojanje jedninstvenog kriterijuma u smislu utvrđenog vremena za nadoknadu investiranog kapitala. Nezavistan projekat je prihvatljiv ukoliko je njegov period povraćaja kraći od kriterijumom utvrđenog vremena za nadoknadu uloženog kapitala. Kod međusobno isključivih projekata prihvatljiv je onaj čiji je period povraćaja kraći. Metod povraćaja ne predstavlja metod ocene rentabilnosti projekata jer ne izražava prirast uloženog kapitala, već pokazuje likvidnost projekta, odnosno rizik kojem je određeno investiciono ulaganje izloženo. Nedostatak metoda povraćaja je u tome što ne uvažava vremensku vrednost novca, kao i što zanemaruje neto novčani tok projekta posle njegovog perioda povraćaja. Osnovne prednosti ovog metoda su jednostavnost i razumljivost. Zbog ovih karakteristika metod povraćaja treba da bude pomoćni, a ne osnovni za ocenu i rangiranje investicionih projekata.

Metod računovodstvene stope prinosa zasniva se na odnosu između očekivanog dobitka od projekta i investicionih ulaganja u projekat. U zavisnosti od toga kako se utvrđuju dobitak i kapitalna ulaganja postoje brojne varijante ove stope, ali preovladava stopa prinosa koji se izračunava kao odnos prosečnog godišnjeg dobitka i prosečnog godišnjeg iznosa investicionih ulaganja u projekat u veku njegovog trajanja. Računovodstvena stopa prinosa predstavlja odnos prosečnog godišnjeg dobitka i prosečnog godišnjeg ulaganja. Prosečan dobitak utvrđuje se kao prost prosek godišnje očekivanih dobitaka posle amortizacije i poreza, ali pre finansijskih rashoda odnosno


165

kamate, što znači da se insistira na očekivanom prirastu ukupnih poslovnih ulaganja. Prosečni kapitalni izdatak u veku trajanja projekta odnosi se na ulaganja u fiksna sredstva i dodatna obrtna sredstva koja su neophodna za normalnu eksploataciju fiksnih sredstava u veku njihovog trajanja.

Nezavisni projekti prihvatljivi su ukoliko je njihova računovodstvena stopa prinosa viša od stope prinosa utvrđene kriterijumom, a od međusobno isključivih projekata prihvatljiv je onaj čija je računovodstvena stopa prinosa najviša.

1.2. Investicije i rizik

Svaki investicini projekat zahteva veliki utrošak finansijskih, materijalnih i ljudskih resursa i odnosi se na budućnost koja je neizvesna. Investicioni projekat sadrži niz podataka koji su izloženi riziku. Rizik se vezuje za one situacije u kojima distribucija verovatnoće budućih prinosa od razmatranog projekta može da bude procenjena, neizvesnost se pak, poistovećuje sa onim slučajevima u kojima ne postoji dovoljno relevantnih informacija da bi se distribucija verovatnoće očekivanih prinosa mogla proceniti dovoljno pouzdano. Obzirom da ova razlika bitno ne utiče na finansijsku analizu, rizik i neizvesnost tretiramo kao sinonime. Svaki podatak investicionog projekta utiče na iznos investicija, visinu dobitka i neto novčani tok. U proceni distribucije verovatnoće očekivanih prinosa mogu se koristiti statistički podaci i subjektivno procenjivanje donosioca odluke.

Za merenje i izražavanje rizika koriste se različiti metodi: analiza senziviteta, procena verovatnoće, distribucija verovatnoće, standardna devijacija i koeficient varijacije.

Analiza senziviteta sastoji se u tome da PPS vrši i pesimističku i optimističku procenu neto godišnjeg novčanog toka i pomoću metoda za ocenu efikasnosti investicija vrši proračun njihove buduće rentabilnosti. Ovaj metod je pogodan za primenu u uslovima pune neizvesnosti. Procena verovatnoće ima za cilj eliminaciju ograničenja na jednu otimističku, pesimističku i najverovatnije procenu kroz utvrđivanje mogućeg raspona svake varijable i preispitivanje verovatnoće dešavanja svake od mogućih vrednosti varijable unutar tog raspona. Verovatnoća predstavlja procentualnu šansu da će očekivana vrednost biti osvarena. Raspon verovatnoće od 0 do 100 % zavisi od stepena neizvesnosti. Kada je taj stepen veći i raspon će biti veći i obrnuto.


166

Distribucija verovatnoće je grafički metod za prikazivanje odnosa između pretpostavljenih ishoda i njihovih verovatnoća. Najjednostavniji je histogram koji ima određene nedostatke, a odnose se na mali broj mogućih ishoda i njihovih verovatnoća. Standardna devijacija, distribucije prinosa od investicionog projekta predstavlja kvadratni koren iz proseka kvadratnih odstupanja pojedinačnih prinosa odnosno ishoda od očekivane vrednosti. Za utvrđivanje standardne devijacije distribucije treba utvrditi očekivanu vrednost (E) po formuli:

i

n

1i

i PEE

gde je, Ei...prinos u posmatranom slučaju (i), Pi...verovatnoća nastanka posmatranog slučaja i n...broj slučajeva uzetih u razmatranje. Standardna devijacija distribucije verovatnoće obeležava se

sigmom (α) a izražava se jednačinom:

3

1iL

2

i PEEσ

Što je manja standardna devijacija manji je rizik ulaganja u projekat.

Koeficient varijacije (V) je rezultat odnosa standardne devijacije i očekivane vrednosti od eksploatacije projekta

E

σV

Što je veći koeficient varijacije to je veći rizik prihvatanja i eksploatacije projekta i obrnuto.

1.3. Investicione odluke u uslovima rizika i neizvesnosti

Za donošenje investicionih odluka u uslovima rizika i neizvesnosti koriste se različite tehnike od kojih izdvajamo sledeće: stablo odlučivanja, simulaciona analiza i korekcija diskontne stope.

Stablo odlučivanja dobilo je naziv po svom izgledu. Tehnički postupak se sastoji u utvrđivanju očekivane vrednosti od eksploatacije projekta, a ona polazi od varijabilnosti mogučih prinosa i njihovih verovatnoća. Očekivani iskodi od eksploatacije određenog projekta predstavljaju se odgovarajućim brojem grana. S obzirom da je broj varijabli od kojih zavisi rizičnost projekta velika, javlja se problem


167

njihovog kombinovanja i sumiranja, a to predstavlja nedostatak ove tehnike. Primer pokazuje dijagram na slici br 1.

Slika 1. Dijagram-stablo odlučivanja za projekat

Simulaciona analiza polazi od kvantitativnog ocenjivanja više varijanata očekivane vrednosti kako bi se došlo do odgovarajućeg rešenja. Koristi se kod razmatranja velikih, skupih i dugoročnih projekata. To je složen postupak koji se služi kompjuterskom obradom velikog broja podataka. Naime, i na novčana primanja i na novčana izdavanja utiču mnogobrojni faktori. Zahvaljujući odgovarajućim programima kompjuter kombinuje određene faktore i proces ponavlja mnogo puta dok se ne dobije optimalna varijanta, odnosno distribucija verovatnoće neto sadašnje vrednosti projekta.

Korekcija diskontne stope pretpostavlja konstrukciju krive indiferencije na kojoj su kvantificirane subjektivne relacije između rizika i rentabilnosti. Takav slučaj je prikazan na slici br.2.

Stepen rizika meri se koeficientom varijacije, a rentabilnost se izražava diskontnom stopom. Vidimo da kod projekata koji se može proceniti sa izvesnošću V=0 diskontna stopa iznosi 6%. Za svaki rizik veći od nule određuje se i veća diskontna stopa. Iznos za koji je tako formirana stopa veća od stope prinosa na ulaganje bez rizika naziva se premijom za rizik. Premija za rizik raste srazmerno sa povećanjem stepena rizika razmatranog projekta. Nakon korekcije diskontne stope za rizik vrši se obračun neto sadašnje vrednosti posmatranih projekata i donosi investiciona odluka.


168

Slika 2. Subjektivna kriva indiferencije

Zaključak

Finansijsko upravljanje investicijama u poslovno proizvodnim sistemima je veoma značajan element menadžmenta finansijama. Neprekidni proces inovacija proizvoda, procesa, tehnologija i usluga primorava PPS da investira. Investiranje nije ništa drugo nego sadašnje ulaganje radi postizanja budućih efekata, gde je veoma značajno finansijsko upravljanje tim investiranjem. Donosilac investicione odluke ima veliku ulogu i odgovornost u izboru alternativa za ulaganja kod kojih su očekivane koristi relativno veće u odnosu na sumu kapitalnih izdataka. Efikasnost investicionih odluka može se obezbediti primenom odgovarajućeg metoda koje se koriste za finansijsku ocenu investicija.

LITERATURA

[1] AVAKUMOVIĆ J., BOJOVIĆ P.: Savremeni finansijski menadžment, ŽIG, Beograd, 2010.

[2] BOJOVIĆ P ., ŠIKANJIĆ B., AVAKUMOVIĆ J., KRASULJA N. i dr..: Finansijska analiza poslovanja, ŽIG, Beograd, 2010.

[3] ĐURIČIĆ M.: Menadžment investicija, IR-MIR, Užice, 2002. [4] AVAKUMOVIĆ J. AVAKUMOVIĆ Č.: Upravljanje građevinskim projektima, X

medjunarodni simpozijum iz Projekt menadžmetna, Zlatibor, 15-17.maj 2010.

Terotehnološki pristup procesu investiranja

169

Dr Drago Soldat102, prof. struk. studija Visoka tehnička škola strukovnih studija u Zrenjaninu, Zrenjanin

TEROTEHNOLOŠKI PRISTUP PROCESU INVESTIRANJA

TEROTECHNOLOGICAL APPROACH TO THE INVESTMENT PROCESS

Rezime: U radu se obrđuje problematika investiranja u opremu terotehnološkim pristupom, ovom, stalno aktuelnom pitanju. Uticaj održavalaca na proces investiranja treba da počinje sa projektovanjem i konstruisanjem opreme, da bi preko eksploatacije i održavanja, ovaj proces bio završen njenim izdvajanjem iz proizvodnje i ponovnim investiranjem u istu. Uticaj održavalaca ima posebnu ulogu u praćenju i proučavanju prvenstveno zastoja opreme, kao i troškova nastalih zbog njih a u vezi sa eksploatacijom i održavanjem opreme po terotehnološkom principu nakon zavrtšetka određene investicije i početka realizacije redovne proizvodnje. Neophodnost analiza tržišne vrednosti opreme radi njenog izdvajanja iz proizvodnje i preduzimanja aktivnosti investiranja, takođe je jedan od bitnijih zadataka zadatak održavanja a time i održavalaca. Ključne reči: Terotehnologija, održavanje,investiranje Abstract: This paper analyses the issues of investing into equipment based on the terotechnological approach to this question which is of continuous interest. The influence of maintenance professionals upon the investment process should start from the phase of equipment design, extend through the exploitation and maintenance phases and end when the equipment is withdrawn from the production process and new investment is in sight. The influence of maintenance professionals is especially important in monitoring and analysing equipment failures, as well as relative expenses concerning equipment exploitation and maintenance based on the terotechnological principle after completion of investment phase and beginning of production. The necessity of analysing the equipment market value for the scope of its withdrawal from the production and undertaking new investment activity is also one of the key tasks of maintenance and personnel engaged in this process. Keywords: Terotechnology, maintenance, investment.

102 [email protected], tel. +381 11 304 9994


170

Uvod

Uključivanje održavalaca u proces odlučivanja u vezi sa investiranjem u nabavku neophodne opreme treba zasnivati na terotehnološkom pristupu.

Zahtevi u pogledu eksploatacije i održavanja opreme podrazumevaju praćenje zastoja i analizu slabih mesta, kao i analizu troškova koji pri tome nastaju i čine jasne preduslove sagledavanja tehničkih performansi i troškova opreme i indikator su potrebe za preduzimanje investiranja.

Cilj rada je prezentovanje problematike investiranja u opremu analizom uticaja održavalaca na taj proces, proučavanjem prvenstveno zastoja opreme, kao i troškova nastalih zbog njih a u vezi sa eksploatacijom i održavanjem opreme po terotehnološkom principu nakon zavrtšetka određene investicije i početka realizacije redovne proizvodnje.

1. Analiza opreme u procesu rada

Bez obzira na usvojenu strategiju održavanja i primenu odgoovarajućih metda održavanja, neminovno će ipak, doći do zastoja na opremi u procesu eksploatacije, koje inače treba smatrati opravdanim u proizvodnom procesu samo kada su planirani.

Utvrđivanjem i analiziranjem uzroka pojave slabih mesta na opremi u cilju njihovog otklanjanja utiče se u znatnoj meri na smanjenje otkaza a time i na smanjenje zastoja, što pozitivno utiče na efikasnost održavanja.

Primer registrovanja zastoja na opremi u cilju sprovođenja analize slabih mesta dat je u Tabeli 1 [1].

U posmatranom periodu istraživanja, najveći broj zastoja desio se na pumpama, što očito upućuje na to da im u posmatranoj vrsti industrije treba dati prioritet u postupku utvrđivanja i otklanjanja slabih mesta. Praćenjem otkaza na pumpama usledio je zaključak da su oni najčešći na vratilu pumpe.

Rešenja za eliminaciju otkaza, a time i otklanjanje slabih mesta, moguće je poznavanjem simptoma i mogućih uzroka aš to se svodi na uspostavljanje dijagnoze hidrauličnih karakteristika pumpi i njenih mehaničkih karakteristika [1, 2].


171

Tabela 1. Pregled zastoja proizvodne opreme [1]

Red. broj Naziv opreme Neplanirani časovi zastoja u posmatranom periodu

1. Elektro filteri 144 2. Reduktori 48

3. Varijatoori 48 4. Centrifugalne pumpe 336 5. Transporter piritnih izgoretina 144 6. Elevator piritnih izgoretina 192 7. Pumpe za kiselinu 264

8. Kondenz lonci 192

Česti uzročnik zastoja pumpi su i ležajevi zbog preopterećenje u radu. Rešenja za eliminaciju otkaza, što podrazumeva i otklanjanje slabih mesta treba tražiti u izboru pogodnijeg - otpornijeg materijala vratila pumpe, smanjenje radnog opterećenja (pridržavanje propisanog režima rada), postavljanje pumpi u paralelnu vezu (rezervna pumpa).

2. Analiza troškova neplaniranih zastoja opreme

Neplanirane zastoje a time i potrebu za hitnim intervencijama nije moguće izbeći,zbog čega dolazi do određenih troškova [3, 4].

Troškovi zastoja (Tz), odnose se na troškove popravke opreme (Tpo). Ovi troškovi čine zbir troškova održavalaca (Todr), troškova materijala i rezervnih delova (Tmrd) i troškova usluga u vezi sa tim (Tu ).

Tz = Tpo = Todr + Tmrd + Tu ……………………………...............………….....(1)

2.1. Troškovi održavalaca

Troškovi održavalaca na osnovu prethodnih konstatacija iznose: Todr. = Todr.om + Todr.oi......................................................................................(2)

gde je: – Todr.om - troškovi održavalaca na obradi materijala, – Todr.oi - troškovi održavalaca na obradi informacija.

2.2. Troškovi rezervnih delova i materijala

Problematika rezervnih delova potrebnih za otklanjanje nastalih zastoja na opremi u osnovi se svodi na njihovo kontinuirano praćenje,


172

planiranje i uskladištenje uz obavezno definisanje optimalne veličine porudžbine, troškova porudžbine i momenta plasiranja porudžbine.

Matematički model za definisanje optimalne veličine porudžbine može se definisati na sledeći način [3, 4]:

cT

GT2E

d

p

q ..........................................................................................(3)

gde je: – G - procenjene godišnje potrebe odnosne vrste rezervnih

delova, – Tp - procenjeni troškovi po jednoj porudžbini, – Td - troškovi držanja zaliha rezervnih delova u procentima

od nabavne vrednosti, – c - nabavna cena po jedinici rezervnog dela.

Troškovi porudžbi mogu se izračunati na način definisan izrazom (4) [3, 4]:

Eij = Crd ns + C~m tn + Cm tm...........................................................................(4) gde je

– Crd - cena rezervnog dela, – ns- ukupan broj rezervnih delova kiji je nabavljen, – Cčm - cena časa rada mašine (proizvodne opreme), – tn - vreme nabavke rezervnog dela, – Cm - cena časa montaže rezervnog dela, – tm - vreme montaže rezervnog dela.

Moment plasiranja porudžbine može se se izračunati na sledeći način:

MMP = VU + F SD............................................................................................(5) gde je:

– VU - broj jedinica zaliha koje će biti utrošene u intervalu od momenta plasiranja do momenta izvršenja porudžbine,

– F - faktor prihvatljivog nivoa nedostatka zaliha, – SD - standardna devijacija od VU.

2.3. Troškovi usluga

Otklanjanje zastoja opreme često zahteva i korišćenje usluga drugih preduzeća "tuđe usluge", uglavnom specijalizovanih za tačno definisane poslove.

Visina troškova usluga drugih preduzeća reguliše se ugovorom između korisnika i izvršioca određenih radova. Naravno, visina


173

troškova mora biti u skladu sa usvojenim iznosom finansijskih sredstava predviđenim za ove potrebe.

Navedene aktivnosti održavalaca su samo potrebni, ali ne i dovoljni uslovi. Ispunjenje načela potrebe i dovoljnosti dovodi do tačno definisanog rešenja, zbog čega moraju biti tretirana i neka druga pitanja u vezi s tim, a koja se odnose na neophodnost sagledavanja i analizu strukture ekoomskg veka opreme i cenovnu analizu njene tržišne vrednosti zbog potrebe eventualnog preduzimanja aktivnosti investiranja, a to nije predmet razmatranja u ovom radu.

3. Zaključak

Savremeno održavanje zahteva direktno uključenje i kadrova iz održavanja u proces odlučivanja o altenativama novih tehnologija i investiranja u nabavku odgovarajuće opreme po terotehnološkom principu.

Utvrđivanjem i analiziranjem uzroka pojave slabih mesta na opremi u cilju njihovog otklanjanja i definisanjem troškova popravke utiče se u znatnoj meri na smanjenje otkaza a time i na smanjenje zastoja, što pozitivno utiče na efikasnost održavanja. Na ovaj način stiču se tehno - ekonomski uslovi nesmetanog rada opreme u predviđenom ekonomskom veku projekta.

U procesu investiranja, kod opreme čiji je tehnički vek kraći od ekonomskog veka projekta, preduzimaju se aktivnosti vezane za modernizaciju i rekonstrukciju takve opreme u njenom ekonomskom veku, kao i odgovarajuće - valjane metode efikasnog održavanja po obavljenom investiranju i početku redovne eksplooatacije.

LITERATURA

[1] Soldat, D. (1993), Beograd, Efikasnost održavanja, KIZ "Altera”. [2] Soldat, D, Grujić, N. (2009), Zrenjanin, Održavanje mašina i

opreme,Visoka tehnička škola strukovnih studija u Zrenjaninu. [3] Dubonjić, R. (1997), Beograd, Upavljanje troškovima održavanja -

Seminar za inovaciju znanja, Upravljanje održavanjem mašina u preduzeću, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu.

[4] Soldat, D., Grujić, N., Dubonjić, R. (2000), Beograd, Tehnički i ekonomski aspekti investiranja u opremu s obzirom na njeno održavanje, Industrija, vol. 26, no.1 str. 117-129.

Poslovno informisanje donosioca odluka

174


175

Petar Subić103

POSLOVNO INFORMISANJE DONOSIOCA ODLUKA

BUSINESS INTELLIGENCE DECISIONMAKERS

Rezime: Metode poslovnog informisanja koriste centralno stovarište podataka koje omogućava efektivno istraživanje podataka, online analitički način rada, upravljanje izvršenjem poslovanja i vizualizaciju podataka. Arhitektura poslovnog informisanja obuhvata skladište podataka alate poslovne analitike koje koriste krajnji korisnici i odnos sa korisnikom. Ključne reči: poslovno informisanje, podrška odličivanju Abstract: Business intelligence methods utilize a central repository that enables efficient data mining, online analytical processing, business performance management and data visualization. Business intelligence architecture includes the data warehouse, business analyties tools used by end users, and a user interface. Keyword: business intelligence, decision suport

Uvod

Poslovno okruženje u kome danas preduzeća rade postaje sve više složenije i stalno se menja. Preduzeća, privatna i javna, posluju pod povećanim pritiskom koja ih prisiljavaju da na promenu uslova poslovanja reaguju brže i da inoviraju način svog rada. Te aktivnosti zahtevaju da preduzeće bude prilagodljivo zahtevima tržišta i da brzo donosi strategijske, taktičke i operativne odluke, koje su ponekad veoma složene. Donošenje takvih odluka može zahtevati blagovremene i relevantne podatke, informacije i znanja. Radi donošenja adekvatnih odluka njihova priprema mora biti brza, često u realnom vremenu, što opet zahteva neku podršku računara.

Delokrug poslovne informisanosti razvilo se u opšte prikladan artikal prihvatljiv od strane rukovodilaca i analitičara u preduzeću. Termin poslovna informisanost u sebi sadrži alate, arhitekturu informacionog sistema, baze podataka, metodologije projektovanja i tsl. Poslovna informisanost ima mnoge mogućnosti, uključujući izveštavanje, složenije analize, pronalaženje podataka, predviđanje, prognozu i sl., korišćenje izvršnih informacionih sistema, sistema za



176

podršku odlučivanju, ispitivanje i vizualizaciju podataka, primenu operacionih istraživanja, upravljačkih nauka i veštačke inteligencije.

1. Okvir poslovne informisanosti

Koncept i tehnologija podrške odlučivanju realizuje se već 30. godina pod razčitim nazivima sa različitim alatima i metodologijama. Od 2006. g. pojavili su se mnogi projekti pod nazivom poslovna informisanost. Istraživanje o poslovnoj informisanosti započinjemo sa definisanjem i sagledavanjem zašto je to uspešna tehnologija za rešavanje problema donošenja što adekvatnijih odluka.

Definicija poslovne informisanpsti (PI). PI je okvirni termin koji obuhvata arhitekturu, alate, bazu podataka, aplikacije i metodologiju projektovanja. Ovakva definicija može imati različito značenje za neke pojedince. Delimična konfuzija o definiciji poslovne informisanosti izazvana je mešanjem akronima i svakodnevnih reči koje asociraju na poslovnu infomisanost i njene alate. Osnovni cilj PI je da omogući interaktivni pristup podacima (ponekad u realnom vremenu), da omogući upravljanje tim podacima i da obezbedi rukovodiocima i analitičarima sposobnost da izvrše prikladnu analizu poslovanja preduzeća. Na osnovu te analize oni mogu donositi adekvatne odluke. Proces PI je zasnovan na transformaciji podataka u informacije, zatim u odluke i najzad u aktivnosti.

Danas je prihvaćeno da sve informacije koje zadovoljavaju potrebe donosilaca odluka mogu biti korisne u PI – osnovnim informacionim sistemom preduzeća. Dakle, izvorni izvršni informacioni sistem je transformisan u PI. Od 2005. g. PI počeo je da obuhvata mogućnosti veštačke inteligencije kao snažnu analitičku mogućnost. Osim toga, mnogi drugi različiti alati i tehnike mogu biti uključeni u PI. Svi oni obezbeđuju različite mogućnosti PI.

Arhitektura i komponente PI. PI ima četiri osnovne komponente: skladište podataka sa izvornim podacima; poslovnu analizu (skup alata za rukovanje i analizu podataka u skladištu podataka); upravljanje izvršenjem poslovanja na osnovu konrole i analize poslovanja i odnos sa korisnikom. Jedna od komponenata PI u budućnosti može postati sistem koji obuhvata veštačku inteligenciju.

Napominje se da je za okruženje skladišta podataka uglavnom odgovorno tehničko osoblje a da je okruženje analize poslovanja u nadležnosti donosilaca odluka o poslovanju preduzeća.


177

U daljem izlaganju ukazaće se samo na neke osnovne karakteristike osnovnih komponenata poslovne informisanosti.

Skladište podataka je specijalna baza podataka ili stovarište podataka koji su pripremljeni za podršku donošenju odluka i to od jednostavnog izveštavanja i obaveštavanja do složenijih optimalizacija.

Analiza poslovanja. Postoji više softverskih alata koji omogućavaju korisniku da kreira izveštaje na zahtev i upite i da realizuje analizu podataka. Oni se pojavljuju pod zajedničkim nazivom online analytical processing. Njihovim korišćenjem učesnici u donošenju odluka mogu brže i lakše identifikovati ostvarivanje plana poslovnog procesa. Grafičkim prikazom podataka može se podržati mnogo efikasnija analiza. Istovremeno, donosioci odluka mogu brže uočiti, izdvojiti i klasifikovati proizvode, kupce, regione i druge karakteristike koje su značajne za rast ili pad trenda ili analizirati situacije koje stvaraju probleme. Neka rešenja će takođe obuhvatiti potpuno integrisanu funkciju grafičkog prikaza koji omogućuje da korisnik dobije detaljniju vizualizaciju podataka. Za realizaciju analize poslovanja korisniku je potreban interaktivni softver tj posredni softver, međusoftver koji obezbeđuje povezivanje različitih aplikacija i pristup skladištu podataka. Dalji razvoj oblasti analize je u pravcu automatizacije sistema odlučivanja.

Istraživanje podataka je kategorija analize informacija koja je zasnovana na bazi podataka i koja istražuje skriveni obrazac u sakupljenim podacima a koji može biti značajan za predviđanje budućih aktivnosti. Termin istraživanje podataka se često pogrešno koristi da opiše softver koji obezbeđuje podatke na nov način. Autentičan softver za istraživanje podataka ne daje izmenjenu prezentaciju podataka, već otkriva nepoznate odnose između podataka, koji se zatim mogu koristiti za realizaciju specifičnih poslovnih ciljeva. Alati za istraživanje podataka se koriste da popune ili povećaju informisanost donosioca odluka i da otkriju nove značajne odnose, obrasce i trendove.

Upravljanje izvršenjem poslovanja je komponenta koja je na kraju procesa poslovnog informisanja. Ova komponenta je zasnovana na metodologiji usklađivanja mogućnosti preduzeća sa stvarnim poslovanjem. Ona je okvir za definisanje, izvršavanje i upravljanjem strategijom poslovanja preduzeća u cilju povezivanja ciljeva sa stvarnim mogućnostima preduzeća. Upravljanje izvršenjem poslovanja koristi poslovno informisanje radi analize, izveštavanja i upita. Ciljevi


178

upravljanja izvršenjem je da se optimizira celokupno poslovanje preduzeća.

Upravljanje izvršenjem poslovanja obično obuhvata alate koji obezbeđuju obuhvatno, brzo sagledavanje rada kompanije najčešće putem grafičke prezentacije, slično instrumentima na šoferskoj tabli automobila. Oni ukazuju na izvršenje poslovanja, trendove i odstupanja od planiranih zadataka i prikaz integrisanih informacija sa više tačaka poslovnog procesa. Osnovno je da se tim alatima upoređuje stvarno izvršenje sa sistemom mera i indikatorima izvršenja i da se u formi grafičkog prikaza ukaže na potrebu preduzimanja korektivnih aktivnosti.

Korisnički odnos obuhvata alate za prenos informacija. Oni obezbeđuju iscrpni pregled izvršenja poslovanja preduzeća (indikatore poslovanja), trendove i odstupanja na više tačaka proizvodnog procesa. Postoje brojni alati za vizualni prenos podataka kao npr. dachboard (šoferska tabla), corporate portals (korporacijska vrata), digital cockpits (digitalna pilotska kabina) kao i drugi alazi za virtialno prestavljanje podataka.

2. Koristi poslovne informisanosti

Osnovna korist poslovne informisanosti za preduzeće je što obezbeđuje precizne informacije koje su potrebne za donošenje što adekvatnijih odluka. Taj proces obezbeđenja informacija moguće je realizovati u realnom vremenu za ceo poslovni sistem i za njegove pojedinačne delove. Te informacije mogu biti za sve tipove odluka, za strategijsko planiranje poslovanja ili za samo preživljavanje poslovnog sistema. Na osnovu istraživanja u korporacijama (1) ukazuje se na sledeće koristi poslovne informisanosti:

– ušteda vremena odlučivanja (61%) – tačnija informisanost (59%) – poboljšanje strategije i planiranja (57%) – poboljšanje taktičkih odluka (56%) – mnogo efikasnije izvršenje (55%) – ušteda troškova (37%) Thompson (2) daje pregled sledećih osnovnih koristi poslovne

informisanosti: – brže, mnogo tačnije izveštavanje (81%) – poboljšanje donošenja odluka (78%)


179

– poboljšanje usluga kupcima (56%) – povećanje prihoda (49%). Poslovno informisanje se najčešće koristi za potpunije

izveštavanje, analizu prodaje i tržišta, planiranje i predviđanja, finansijsko izveštavanje, planiranje finansijskih pokazatelja i analize rentabilnosti.

Napominje se da su mnoge koristi neopipljive. To je razlog da mnogi rukovodioci ne insistiraju na rigorozno troškovno opravdanje projekta sistema poslovne informisanosti.

3. Poslovno informisanje danas i sutra

U današnjem veoma konkurentnom okruženju, kvalitet i blagovremenost poslovnih informacija za preduzeće nije samo izbor između profita i gubitka – to može biti pitanje opstanka ili bankrotstva. Ne može poslovno preduzeće da se odrekne nesumljive koristi poslovne informisanosti. U narednim godinama može se očekivati da će milioni ljudi koristiti svaki dan različite vizualne alate i analize poslovne informisanosti.

Danas je u preduzećima moguće realizovati mnoge prednosti poslovne informisanosti sa stavljanjem na raspolaganje korisnih informacija većem broju zaposlenih i maksimalno korišćenje mnogobrojnih pristupa podacima. Alati za vizualni prikaz podataka, npr. uključivanjem „šoferske table“ (dashboard), koriste se u procesu proizvodnje, maloprodaji, državnoj upravi, specijalnim agencijama i dr. Sve više se na tržištu pojavljuju specifični analitički alati koji omogučuju izvršenje gotovo svih vrsta analiza i koji olakšavaju informisanje donisioca odluka svih nivoa.

Mogući trend daljeg razvoja PI je verovatno udruživanje sa veštačlom inteligencijom. Veštačka inteligencija je počela da se koristi u poslovnim aplikacijama od 1980.g. i šire je korišćena za rešavanje složenih problema i kao tehnička podrška odlučivanju u realnom vremenu. Može se očekivati da će se uskoro aplikacije veštačke inteligencije sjediniti sa poslovnom infomisanošću i koristiti se za rešavanje problema poslovanja preduzeća. Prvi korak u tom pravcu je automatizovana podrška odlučivanju. Radi omogućavanja te integracije, prodavci alata PI su počeli da razvijaju projekte informacionih sistema na osnovu servis-orijentisane arhitekture i integrisanih informacija preduzeća.


180

Poslovno informisanje se širi na sve: od malih, srednjih do velikih kompanija. Analitički alati za veoma specijalizovane funkcije takođe se pojavljuju na tržištu što može pomoći kompanijama da ih prihvate ako su prikladni i pre nego što se realizuje u celini projekat poslovnog informisanja zasnovan na skladištu podataka.

Poslovna informisanost prihvata prednosti već razvijenih i instaliranih projekata sistema informisanja, što će pomoći kompaniji da iskoristi svoje investiranje u informacionu tehnolgiju i da koriste sve podatke arhivirane u nasleđenim i realizovanim sistemima. Za mnoge velike kompanije koje su već utrošile veća finansijska sredstva za projektovanje skladišta podataka, sada je pogodan trenutak da realizuju poslovno informisanje kao korak koji će obezbediti punu korist od dosadašnjeg investiranja. Ipak, bez obzira što se neke komponente poslovnog informisanja, kao što je skladište podataka, mogu promeniti (npr. podatak može biti arhiviran online), potreba za realizacijom projekta poslovnog informisanja se povećava zbog brzih promena poslovnog okruženja.

LITERATURA

[1] Eckerson, W. (2003). Smart Companies in the 21st Century: The Secrets of Creating Successful Business Intelligent Solutions. Seattle, WA: Data Warehousing Institute.

[2] Thompson, O. (October 2004). „Business Intelligance Success, Lessons Learned.“ Technology Evaluation.com.

[3] Turban, E., Sharda R., Aronson J., King D. (2008). Business Intelligance. Prentice Hall.

Reinženjering poslovnih procesa i menadžment informacioni sistemi

181

Dr Slavoljub Milovanović 104 Ekonomski fakultet, Niš

REINŽENJERING POSLOVNIH PROCESA I MENADŽMENT INFORMACIONI SISTEMI

BUSINESS PROCESS REENGINEERING AND MANAGEMENT INFORMATION SYSTEMS

Rezime: Mnoga preduzeća investiraju u razvoj novih informacionih sistema (IS) koji mogu unaprediti i inovirati njihove poslovne procese. Neki od tih projekata IS izazivaju radikalno restruktuiranje i transformaciju poslovnih procesa, dok drugi izazivaju postepenije promene. Radikalna transformacija načina izvršavanja poslovnih pocesa je poznata kao reinžinjering poslovnih procesa. Različite informacione tehnologije (IT) se mogu efektivno iskoristiti u reinžinjeringu poslovnih procesa, pa se zato svim sadašnjim i budućim menadžerima preporučuje kontinuirano obrazovanje u ovoj oblasti i permanentno proučavanje mogućnosti tih tehnologija u radikalnim i postepenim transformacijama poslovnih procesa. Ovaj rad predstavlja doprinos kontinuiranom obrazovanju naših menadžera u oblasti dizajniranja poslovnih procesa i informacionih sistema. Ključne reči: Informacioni sistemi, Reinženjering, Poslovni procesi Abstract: Many enterprises invest in development of new information systems (IS) which can improve and inovate their business processes. Some of the IS projects generate radical restructuring and transformation of business processes while the others generate more incremental changes. Radical transformation of business processes is known as business process reeingeneering. Various information technologies (IT) can be effectively used in business process reeingeneering and therefore continual education of today and future managers in the field is recomended. The managers should permanently study abilities of the technologies in radical and incremental business process transformation. The paper represents contribution to continual education of our managers in area of business processes and IS design. Keywords: Information systems, Reengineering, Business processes

Uvod

Poslovni proces se može definisati kao skup logički povezanih zadataka koji se izvršavaju da bi se ostvario definisani poslovni rezultat.



182

Skup procesa čini poslovni sistem - način na koji poslovna jedinica ili skup jedinica vodi poslovanje. Reinženjering poslovnih procesa (BPR - Business Process Reengineering) podrazumeva radikalnu promenu i transformaciju načina izvršavanja poslovnih pocesa preduzeća. Procese karakterišu dve važne osobine: procesi imaju klijente, odnosno definisane poslovne izlaze koje ti klijenti primaju i procesi prelaze organizacione barijere (granice), odnosno odvijaju se između organizacionih jedinica (nezavisni su od formalne organizacione strukture). Tipični primeri procesa koji zadovoljavaju ove karakteristike su: razvoj novog proizvoda, naručivanje robe od dobavljača, kreiranje marketinškog plana i sl. [1]

Glavni cilj ovog rada je da pruži sadašnjim i budućim menadžerima osnovne informacije i znanja o mogućnostima korišćenja informacionih sistema u reinženjeringu poslovnih procesa i poslovnim inovacijama. Drugi deo rada objašnjava u čemu se sastoji inovacija u odnosu na klasičan metod dizajniranja poslovnih procesa. U trećem delu rada se analiziraju koraci koje treba preduzeti u reinženjeringu poslovnih procesa uz podršku informacionih sistema, dok se u četvrtom delu rada daju zaključna razmatranja.

1. Uticaj IT na reinženjering poslovnih procesa

U devedesetim godinama prošlog veka, mnoga preduzeća razvijenih zemalja su počela da sa šireg aspekta posmatraju i shvataju IT i poslovne aktivnosti, kao i odnos između njih. Uočeno je da su IT i reinženjering poslovnih procesa u međusobnoj zavisnosti, odnosno u tzv. rekurzivnom odnosu, kao što se može videti na slici 1. Kada se razmišlja o IT, uzima se u obzir kako ta tehnologija može da, umesto poslovnih funkcija, podrži nove ili redizajnirane poslovne procese. S druge strane, poslovne procese i njihovo unapređenje treba razmatrati zajedno sa mogućnostima koje pruža IT. Mogućnosti korišćenja IT u reinženjeringu (redizajniranju) poslovnih procesa su prikazane u tabeli 1. [2]

Prema tome, osnovni nedostatak klasičnog pristupa automatizaciji poslovnih procesa je što se prvo projektuje (dizajnira) sam poslovni proces, pa se posle razvija IS koji podržava takav proces. Savremeno projektovanje poslovnih procesa i IS znači da se u ranijim fazama projekta uzme u obzir IT, koja ne samo da podržava poslovni proces, već ga može radikalno transformisati.


183

Mogu nosti ITć BPR

Kako IT može da podrži poslovne procese?

Kako se poslovni procesi mogu transformisatiuz podršku IT?

Slika 1. Rekurzivan odnos između IT i BPR

Tabela 1: Mogućnosti IT i uticaj na BPR Mogućnosti IT Uticaj/koristi za preduzeće

Transakcion a IT može transformisati nestruktuirane procese u rutinsk e transakcije

Geografska IT može preneti informacije sa velikom brzinom i lakoćom izm eđu dve udaljene distance, tako da proces nije zavistan od geografskog prostora

Mogućnost automatizacije

IT može da smanji ili u potpunosti zameni ljudski rad u procesima

Analitička IT može obezbediti kompl eksne analitičke metode za analizu procesa

Informaciona IT može da obezbedi veliku količinu detaljnih informacija o procesu

Sekvencijalna IT omogućava promenu redosleda zadataka u procesu, tako da je moguće izvršavati više zadataka simultano

Upravljanj e znanjem

IT dozvoljava č uvanje i širenje znanja i eks pertize za unapređenje procesa

Praćenje IT dozvoljava detaljno praćenje statusa zadataka, ulaza i izlaza

Eliminisanj e posrednik a

IT može biti iskorišćena za povezivanje dve strane unutar procesa koje bi inače komunicirale preko pos rednika (internog ili eksternog)

Pošto poslovni procesi često prevazilaze granice jedne

organizacione jedinice i funkcije preduzeća, potrebno je formirati timove čiji članovi mogu pripadati različitim poslovnim funkcijama, što znači da su za projektovanje poslovnih procesa i IS potrebne nove fleksibilnije organizacione forme. S obzirom da većina procesa ima interfunkcionalnu prirodu (prolazi kroz više poslovnih funkcija), nije uvek lako identifikovati rukovodoca neke funkcije koji treba da preuzme odgovornost za poslovni proces. [3]


184

2. Faze u reinženjeringu poslovnih procesa

BPR uz podršku IT se može odvijati u pet osnovnih faza: 1. kreiranje poslovne vizije i ciljeva procesa, 2. identifikovanje procesa koje treba redizajnirati, 3. razumevanje i merenje postojećih procesa, 4. identifikovanje mogućnosti IT i 5. projektovanje i izgradnja prototipa novog procesa. [4]

Kreiranje poslovne vizije i ciljeva procesa. U prošlosti, redizajniranje poslovnih procesa je obično bilo usmereno na jednostavno “racionalisanje” procesa, odnosno eliminisanje očiglednih uskih grla i neefikasnosti. Redizajniranje nije obuhvatalo neku poslovnu viziju ili kontekst. Međutim, uspešno redizajniranje se može ostvariti samo ako najviše rukovodstvo razvije široku strategijsku viziju u koju se BPR uklapa. Iz svake strategijske vizije proizilaze specifični ciljevi BPR, koji najčešće mogu da budu: smanjenje vremena i troškova, kvalitet izlaza, kvalitet radnog okruženja (života), učenje, dobijanje većih ovlašćenja (empowerment) i sl.

Identifikovanje procesa koje treba redizajnirati. Usled velikog broja poslovnih procesa koji postoje u jednom preduzeću, treba identifikovati samo one koji su kritični za funkcionisanje i uspeh preduzeća. Prvi pristup identifikovanju poslovnih procesa se sastoji u pokušaju identifikovanja svih procesa, da bi se napravio prioritet među njima sa stanovišta hitnosti redizajniranja. Suština drugog pristupa se ogleda u identifikovanju samo najvažnijih procesa ili onih koji su u najvećem konfliktu sa poslovnom vizijom i ciljevima.

Razumevanje i merenje postojećih procesa. Postoje dva primarna razloga za razumevanje i merenje procesa pre redizajniranja. Prvo, problemi moraju da se razumeju, kako se ne bi ponavljali. Drugo, precizno merenje može da služi kao uputstvo za buduća unapređenja. Ukoliko je cilj reinženjeringa smanjenje vremena i troškova, onda vreme i troškove odvijanja određenog procesa treba tačno izmeriti.

Identifikovanje mogućnosti IT. Sve do nedavno, mogućnosti IT su se razmatrale tek nakon reinženjeringa poslovnog procesa. Prvo su se definisale potrebe procesa ili nekog drugog poslovnog entiteta, pa tek onda razvijao IS koji bi zadovoljavao te potrebe. Problem kod ovakvog tradicionalnog pristupa je što svest o mogućnostima IT može i treba da utiče na projekat poslovnog procesa. Veoma je korisno imati listu osnovnih mogućnosti IT u unapređenju poslovnih procesa. Jedna takva lista mogućnosti sa koristima koje se mogu dobiti je prikazana u


185

tabeli 1. U najširem smislu, sve te mogućnosti obuhvataju unapređenje koordinacije i pristupa informacijama kroz organizacione jedinice. Na taj način bi se omogućilo efektivnije upravljanje zadacima koji su međusobno povezani.

Projektovanje i izgradnja prototipa novog procesa. Krajnji rezultat nije gotov projekat poslovnog procesa već njegov prototip. Prototip se dalje usavršava kroz sukcesivne iteracije. Glavni faktori i taktike koje treba razmotriti u kreiranju i usavršavanju prototipa procesa uključuju: korišćenje IT kao alata za projektovanje, definisanje različitih kriterijuma za ocenu alternativa projekta i kreiranje organizacionog prototipa koje obuhvata izradu prototipa aplikacije IT, kao i izgradnju prototipa poslovnog procesa i odgovarajuće organizacione strukture.

Zaključak

Inovativni pristup dizajniranju poslovnih procesa podrazumeva da se mogućnosti IT analiziraju na samom početku projekta, tako da te mogućnosti značajno utiču na sam dizajn procesa. Tradicionalni pristup uzima u obzir mogućnosti IT tek na kraju projekta, kada je uticaj IT na značajniju promenu poslovnog procesa veoma mali. U tom slučaju, poslovni proces se automatizuje, da bi se učinio efikasnim, ali se ne postiže njegovo radikalno poboljšanje i transformacija. Menadžmentu preduzeća se preporučuje savremeni pristup redizajniranju poslovnih procesa uz konstantno ispitivanje i biranje onih procesa koji zaslužuju najveću pažnju i proučavanje mogućnosti IS u njihovom redizajniranju.

LITERATURA

[1] Turban E., Leidner, D., McLean, E. and Wetherbe, J. (2006). Information Technology for Management: Transforming Organizations in the Digital Economy, 5th Edition, Prentice Hall, New Jersey.

[2] Davenport, T.H. and Short, J.E. (1990). The New Industrial Engineering, Sloan Management Review, Summer., p. 11-27.

[3] Havey, M. (2005). Essential Business Process Modeling, O'Reilly Media, Inc., Sebastopol.

[4] Broadbent, M., Weill, P. (1999). The Implications of Information Technology Infrastructure for Business Process Redesign, MIS Quarterly, Vol. 23 Issue 2, p. 159-182.

Lanci Markova u funkciji poboljšanja navigacije adaptivnih veb sajtova

186


187

Mr Željko Eremić105 Visoka tehnička škola strukovnih studija u Zrenjaninu, Zrenjanin

LANCI MARKOVA U FUNKCIJI POBOLJŠANJA NAVIGACIJE ADAPTIVIH VEB SAJTOVA

MARKOV CHAINS IN ORDER TO IMPROVE NAVIGATION OF ADAPTIVE WEB SITES

Rezime: U svetu elektronskog poslovanja jedna od najvažnijih i najprepoznatljivijih aktivnosti je aktivnost elektronske prodaje roba i usluga putem veb sajtova. Log fajlovi sadrže u sebi podatke o ponašanju posetilaca u standardizovanoj formi, koja je pogodna za dalju obradu na računaru. Adaptivni Web sajtovi automatski menjaju sopstvenu strukturu i prikaz na osnovu podataka o ponašanju posetilaca. Shortcut – ovanje je pristup koji ostvaruje povezivanje između dva dokumenta koja do tada nisu bila povezana. Korišćenjem metoda zasnovanih na lancima Markova moguće je vršiti izračunavanje verovatnoća prelaska sa tekućeg na sledeći dokument. Poznavanje ovih verovatnoća omogućava posetiocima veb sajtova da lakše i brže dođu do željenih sadržaja ili informacija o robama i uslugama, a sve korišćenjem novodobijenih veza među dokumentima. Ključne reči: log, prečica, lanci Markova , adaptivni veb sajtovi Abstract: In the world of e-business one of the most important and most prominent activity is the activity of electronic sales of goods and services through Web sites. Log files contain information about the behaviour of visitors in a standardized form, which is suitable for further computer processing. Adaptive Web sites automatically modify its own structure and presentation of the data according to the behaviour of visitors. Shortcutting is an approach that enables the connection between the two documents that had not been connected. It is possible to calculate the probability of transition from current to the next document using methods based on Markov chains. Knowledge of these probabilities allows website visitors to easily and quickly reach the desired content or information about goods and services using newly founded links between documents. Keywords: Log, Shortcut, Markov chains, Web sites



188

Uvod

U svetu elektronskog poslovanja jedna od najvažnijih i najčešće korišćenih aktivnosti je aktivnost elektronske prodaje roba i usluga putem veb sajtova. Za uspešnost ovog vida prodaje pored faktora niske cene, uštede vremena i osećaja sigurnosti predstavljenih u [1] postoje takođe neki faktori koji mogu uticati na bolje rezultate prodaje. U situacijama kada postoji sve više informacija na sajtu, korisniku je veoma bitno da na što brži i efikasniji način dođe do one informacije koja mu je potrebna. Jedan od pristupa koji se koristi za postizanje ovakve efikasnosti je analiza prethodnog ponašanja posetilaca veb sajta. Bitan deo ponašanja korisnika veb sajta se može naći u log fajlovima koji se automatski generišu na veb serveru. Informacije dobijene iz log fajlova koje su obrađene na odgovarajući način mogu u dobroj meri da rekonstruišu način ne koji su korisnici posećivali stranice veb sajta. Na osnovu rekonstrukcije ovog ponašanja moguće je ostvariti određeno predviđanje u ponašanju novih korisnika. Lanci Markova predstavljaju teoretsku osnovu u ovom radu koja bi trebala da omogući predviđanje budućeg ponašanja posetilaca veb sajta na osnovu njihovog trenutnog stanja i prethodnih ponašanja posetilaca.

1. Elektronsko poslovanje i elektronska trgovina

U svetu poslovanja poslednjih decenija je prisutan termin Elektronsko poslovanje. ”Elektronsko poslovanje predstavlja jedan novi faktor za organizaciju poslovanja. On ima uticaja na većinu poslovnih procesa unutar kompanija, a njegovi uticaji su prisutni i u odnosima sa klijentima, i klijenti sve više postaju glavni resursi kompanija, kojima se ostali faktori prilagođavaju. Poslovni procesi doživljavaju transformacije koje su direktna posledica elektronskog poslovanja.”, [1].

Jedna od korišćenih definicija je ”Elektronsko poslovanje, e-poslovanje (e-business) podrazumeva upotrebu sredstava i platformi za vođenje poslovanja kompanije“, [2].

Elektronska trgovina predstavlja jedan od najvažnijih delova elektronskog poslovanja. ”Elektronska trgovina, e-trgovina (electronic commerce) se odnosi na kupovinu i prodaju putem Interneta; kada se to kaže potrošači odmah pomišljaju na modele kakav je Amazon. Elektronska trgovina podrazumeva mnogo toga, a ne jednostavno elektronski moderiranu finansijsku transakciju između kompanije i


189

njenih potrošača. Mnogi pod elektronskom trgovinom podrazumevaju sve elektronski moderirane transakcije između kompanije i svih drugih strana sa kojima posluju. Po ovoj definiciji, nefinansijske transakcije kao što su zahtevi potrošača za dodatnim informacijama takođe se smatraju delom elektronske trgovine.”, [3].

2. Log fajlovi

Log fajlovi su datoteke sa standardizovanim formatom zapisa. Zahvaljujući ovoj standardizaciji log fajlovi su pogodni za analizu u različitim računarskim programima. Postoje više formata koji se koriste u log fajlovima, ali standardni format je CLF (Common Log Format), koji će se koristiti u ovom radu. Primer zapisa u log datoteci u CLF formatu je dat:

„127.0.0.1 - frank [10/Oct/2000:13:55:36 -0700] "GET/apache_pb.gif HTTP /1.0" 200 2326“, [4].

3. Predprocesiranje podataka

Kao preduslov za primenu predviđanja potreba korisnika veb sajta potrebno je uraditi predprocesiranje sirovih zapisa iz log fajla. U nastavku će biti dat teoretski opis ovog postupka.

Slika 1. Postupak predprocesiranja podataka prema [5]

Prvi korak koji je potreban je spajanje, “Merging“, zapisa iz više log fajlova u jednu jedinstvenu listu. Jedan predlog gde bi ova lista


190

mogla da se čuva je tabela u bazi podataka. Pri tome treba voditi računa o tome da se eliminišu eventualni dupli zapisi, a svi preostali validni zapisi trebaju biti sortirani po vremenu pristupa, i snimljeni u takvom redosledu.

“Data Cleaning“ predstavlja korak u kome su uklanjaju svi nepotrebni podaci iz spiska zapisa. Nepotrebni podaci su pre svega podaci koji ne odslikavaju uspešno ponašanje korisnika: posete veb robota, “crawlera“-a, zatim oni zahtevi koji u sebi sadrže ekstenzije koji nisu relevantne (poput zahteva za slikama). Takođe se eliminišu zahtevi koji su neuspešni a njih prepoznajemo tako što je polje statusa u zapisu izvan intervala 200-299.

Ovako pročišćen spisak zapisa se zatim podvrgava postupku “Sesionalizacije“: Na osnovu kriterijuma IP adresa posetilaca iz spiska zapisa vrši se grupisanje zapisa po IP adresi (tako da svaka grupa koja sadrži isti IP predstavlja jednog posebnog korisnika), i iz svake od tih grupa se izdvajaju jedna ili više sesija. Kriterijum za razdvajanje sesija u okviru zapisa sa istom IP adresom je taj da je između dva vremenski najbliža zapisa prošlo 30 minuta.

Kada su na gore opisani način formirane sesije potrebno je od njih stvoriti korisničke putanje ukoliko je to moguće. Dobijene sesije sadrže liste zapisa, s svaki zapis nosi informaciju o dokumentu kome je pristupljeno i trenutku u kome server izvršio ovaj zahtev. Na osnovu ovih informacija se formiraju liste putanja korisnika gde svaki član liste sadrži informaciju o posećenom dokument (veb stranici) i vremenu provedenom na tom dokumentu. Provedeno vreme na dokumentu se izračunava tako što se informacija o vremenu tekućeg dokumenta oduzme od informacije o vremenu sledećeg elementa. Poslednji element u putanju nema izračunato vreme zadržavanja.

Treba napomenuti da bi postojale mogućnost da se i vreme zadržavanja na poslednjem elementu putanje izračunava, ali bi to zahtevalo najčešće korišćenje takozvanih "istorijski obogaćenih digitalnih objekata" (History-enriched digital objects),, koji opet za sobom povlače neke potencijalne komplikacije vezane za privatnost i tako da ovakve mogućnosti neće biti razmatrane u ovom radu. "Istorijski obogaćeni digitalni objekti" poput ostalih tehnika za beleženje ponašanja povlače za sobom pitanja privatnosti”, [6].

Još jedna stvar u okviru predprocesiranja koju je potrebno uraditi je određivanja spiska dokumenata između kojih je potrebno posmatrati postojanje i frekvenciju veza. Moguće rešenje je izdvajanje


191

svih jedinstvenih zahteva stranica iz spiska zapisa log fajlova i zatim ručna selekcija onih dokumenata koji bi bili relevantni za određivanje predviđanja verovatnoća njihovih pojavljivanja.

Primer selekcije bi mogao biti sajt za elektronsku prodaju koji želi da predviđa pojavljivanje samo stranica koji sadrže detalje o proizvodima. Primer iz polja zahteva bi mogao biti "GET/productinfo.php?productid=123 HTTP/1.0". U ovom slučaju relevantni za predviđanje bi bili samo oni zapisi koji u polju zahteva sadrže „productinfo.php?productid=“.

4. Predviđanje zasnovano na lancima Markova

Lanci Markova, opisani u [7], predstavljaju osnovu različite modele predviđanja. Po završetku koraka iz prethodne sekcije podaci su spremni za obradu u cilju stvaranja procena budućeg ponašanja posetilaca. Spiskovi putanja se dele po granicama koje predstavljaju dokumenti koji su označeni kao dokumenti nad kojima se posmatra predviđanje. Tako da se jedna putanje deli na nijednu, jednu ili vise nizova koji ćemo nazvati isečci. Ovo deljenje će biti ilustrovano na jednom intuitivnom primeru:

Neka su P1 i P2 primeri dve putanje. Neka prva putanja sadrži niz od 9 posećenih dokumenata a putanja P2 niz od 7 posećenih dokumenata:

P1: A, B, C, D, E ,F, G,C,G P2; H, A, C, I, J,K, L Takođe neka postoji spisak elemenata koji su označeni kao

relevantni za predviđanje ponašanja SRPP={A,C,G,K}. Za date putanje P1 i P2, i spisak SRPP dobijaju su sledeći isečci za koje važi pravilo da moraju početi i završiti se elementom is spiska SRPP:

I1: A, B, C I2: C, D, E, F, G I3: C, G I4: A, C I5: C, I, J, K Element H iz putanje P2 nije ni u jednom isečku jer mu ne

prethodi ni jedna element iz spiska SRPP niti mu dokument pripada, a dokument L takođe ne pripada ni jednom isečku jer mu ne sledi ni jedan element iz spiska SRPP, niti mu dokument L pripada.


192

Pošto za model predviđanja predstavljen u ovom radu međuelementi nemaju značaj vrši se transformacija isečaka, tako što se izbacuju svi elementi iz isečaka koji nisu na prvom ili poslednjem mestu, tako da se dobija sledeće stanje isečaka u na navedenom primeru:

I1: A,C I2: C,G I3: C,G

I4: A,C I5: C,K

Dakle evidentirana su dva (posredna ili neposredna) prelaska sa dokumenta A na dokument , dva prelaska sa dokument C na G, i jedan prelazak sa dokumenta C na dokument K

Tabela 1. Ilustracija tabele koja se koristi za smeštanje verovatnoća prelazaka

između izabranih dokumenata

Početni dokument

Odredišni dokument

Frekvencija veze (I)

Ukupna frekv. početnog

dokumenta (II) Odnos I/II

A C 2 2 1 C G 3 3 0,67 C K 1 3 0,33

U koloni ”Odnos I/II” mogu se videti verovatnoće prelaska sa

početnog dokumenta na odredišni dokument na osnovu prethodnih iskustava. Tako je da se osnovu ove dve putanje (P1 i P2) mogu izvući sledeći zaključci:

– Kada je korisnik na dokumentu A, postoji 100% verovatnoće da ukoliko korisnik pređe na neku dokument iz spiska SRPP to će biti dokument C.

– Kada je korisnik na dokumentu C verovatnoće prelaska na neki od SRPP dokumenata su 67% da će to biti dokument G, i 33% da će to biti dokument K.

– Kada je korisnik na dokumentima G i K ne postoji procena verovatnoće prelaska na bilo koji drugi dokument.

Navedeni primer se može predstaviti i matricom prelaska lanca Markova - između dokumenata (stanja):

A =

Slika 2. Matrica prelaska lanca Markova gde su navedene verovatnoće prelaska između dokumenata iz spiska SRPP={A,C,G,K}.


193

Na sledećem grafiku je prikazana situacija iz opisanog primera:

Grafik 1. Verovatnoće prelaska među dokumentima na osnovu verovatnoće iz matrice prelaska lanca Markova A

5. Implementacija dobijenog rešenja na veb sajtu

Kada je dobijen spisak kandidata za prečice potrebno je izvršiti procenu perspektivnosti svake od predloženih prečica. Predlog autora bi mogao biti da se postavi granica verovatnoće prelaska kao kriterijum za prihvatanje predložene prečice kao relevantne. Još jedan faktor za odluku bi mogao biti rang kandidata za prečicu u odnosu na ostale prečice koje vode sa tekućeg dokumenta. Tako bi na primer mogla da se postavi granica od 10%, i granica za rang 5, pa bi bile prihvaćene samo privih 5 prečica na tekućem dokumentu pri čemu svaka od njih mora da ima verovatnoću prelaska u A matrici od minimalno 0,1.

Na sledećoj slici se može videti predlog kako je moguće dodati ove novodobijene prečice na postojeće stranice. Najjednostavnije, a verovatno i najbolje rešenje je dodati nove linkove, a pri tome ne uklanjati stare. Pri tome se bolje rangirane prečice mogu naglasiti većim ili izraženijim fontom u cilju njihove bolje vidljivost, mada ovo nije obavezno, a sam prikaz najviše zavisi od već postojećeg dizajna veb sajta.


194

Slika 3. Mogući načini primene spiska dobijenih prečica na stranici veb sajta, [8]

Zaključak

U svetu elektronskog poslovanja je prisutan konstantan rast raspoloživih informacija, i postoji izazov na polju obezbeđenja željenih informacija. Adaptivni veb sajtovi na osnovu dosadašnjih ponašanja posetilaca, koje je zabeleženo u log fajlovima, mogu uz odgovarajuće transformacije i korišćenja modela za predviđanje, izračunati koji su to dokumenti kojima će se najverovatnije pristupiti sa tekućeg dokumenta. Na osnovu ovako dobijenih spiskova predloženih prečica mogu se formirati prečice među dokumentima veb sajta na način na koji to odgovara osobi koja kontroliše sam veb sajt, i na taj način ostvariti doprinos poslovnim ciljevima.

LITERATURA

[1] Eremić, Ž. (2010) „Analiza i sistematizacija faktora za unapređenje on-line kupovine“, magistarska teza, Zrenjanin, T.F. “Mihajlo Pupin”.

[2] (2003), Oxford Dictionary of Business, Oxford University Press. [3] Ivković, M., Milošević, S., Subić, Z. and Dobrilović, D., (2005), “Elektronsko

poslovanje”, Vizartis, Beograd. [4] http://en.wikipedia.org/wiki/Common_Log_Format [preuzeto 16.11.10] [5] Raju, G. and Satyanarayana, P., (2008), “Knowledge Discovery from Web

Usage Data: Complete Preprocessing Methodology”, IJCSNS International Journal of Computer Science and Network Security, Vol. 8.

[6] Hill, W. and Hollan, J., (1993), “History-Enriched Digital Objects,” Proceedings of Computers, Freedom, and Privacy (CFP’93), available from http://hackvan.com/etext/CFP93-Readwear-paper. [preuzeto 16.11.10]

[7] http://nlp.stanford.edu/IR-book/html/htmledition/markov-chains-1.html [8] Lee, J., Shiu, W., (2007) “An adaptive website system to improve efficiency

with web mining techniques”, Advanced Engineering Informatics, Vol 18, pp. 129-142.

Vizija industrije zavarivanja

195

Mr Dušan Jovanić106 Visoka tehnička škola strukovnih studija u Zrenjaninu

VIZIJA INDUSTRIJE ZAVARIVANJA

VISION FOR WELDING INDUSTRY

Rezime: U ovom radu je dat prikaz pravaca razvoja industrije zavarivanja, odnosno vizija industrije zavarivanja do 2020 godine, prema dokumentu koji je sačinila američka asocijacija za zavarivanje –AWS. Ključne reči: zavarivanje, faktori budućnosti zavarivanja. Abstract: This paper reviews trends in the development of welding industry and the vision for welding industry by 2020, according to a document that was prepared by the American Association for Welding-AWS. Keywords: Welding, Welding future.

Uvod

Kako se industrija zavarivanja priprema da zadovolji buduće potrebe kupaca, ona prati veći broj faktora koji oblikuju njenu poslovnu startegiju.

Ključni faktori budućnosti zavarivanja su: 1. Tržište i kupci 2. Obrazovanje i radna snaga 3. Poslovna praksa i ekonomija 4. Dostignuća u informacionoj tehnologiji 5. Kvalitet, pouzdanost i mogućnost servisiranja 6. Regulacija,sertifikati i standardi 7. Integracija proizvoda i procesa 8. Razvoj materijala 9. Bezbednost i zdravlje na radu

10. Nove tehnološke startegije

1. Tržište i kupci

Zavarivačka industrija moraće da se nadmeće sa alternativnim procesima, kao što su oblikovanje, procesi depozicije, adhezivne tehnologije, mašinska obrada velikom brzinom, rapid prototyping itd.



196

Zavarivanje je priznata metoda u brodogradnji, mostogradnji, procesnoj industriji, proizvodnji i preradi nafte, za raznu konstrukcionu opremu. Odlični rezultati već su postignuti u automobilskoj i avio industriji. U budužnosti se očekuje velika primena zavarivačke industrije u razvoju infrastrukture . Drugo tržište za industriju zavarivanja biće razvoj proizvoda koji će podržati medicinske zahteve, kreirajući nove mogućnosti spajanja u tehnologijama kao što su biokompatibilni implanti. Takođe se očekuje primena zavarivanja i tehnika spajanja u vojnoj industriji. Tendencije su sve manjeg izdvajanja za NIR, tako da je prepušteno zavarivačkoj industriji da formira partnerstva u cilju finansiranja istraživanja i razvijanja novih tehnologija.

2. Obrazovanje i radna snaga

Industrija ima potrebu za osobljem vrhunskog kvaliteta u oblasti zavarivanja, od inženjera do zavarivača. Osoblje u zavarivanju mora neprekidno usavršavati svoju veštinu i fleksibilnost.

Prema smernicama IIW (EN ISO 14731:2004 KOORDINACIJA U ZAVARIVANJU – ZADACI I ODGOVORNOSTI) postoji 6 nivoa osposobljavanja osoblja:

– Međunarodni inženjer zavarivanja- IWE – Međunarodni specijalista zavarivanja- IWT – Međunarodni tehnolog zavarivanja- IWS – Međunarodni inspector zavarivanja- IWI – Međunarodni praktičar zavarivanja- IWP – Međunarodni zavarivač- IW

Osposobljavanje zavarivača u Evropi sprovodi se po ujednačenim programima u zemljama članicama EWF (Evropske federacije za zavarivanje, spajanje i sečenje) koje imaju odobreno nacionalno telo (ANB) za sprovođenje i nadzor nad takvim načinom osposobljavanja.

Osposobljavanje se sprovodi za: – gasno zavarivanje PL(G), – ručno elektrolučno zavarivanje REL (MMA), – zavarivanje pod zaštitom gasa netopivom elektrodom (TIG) i – zavarivanje pod zaštitom gasova topivom elektrodom

(MIG/MAG). Obučavanje se sprovodi prema sledećim dokumentima:

– Gasno zavarivanje (G): Doc EWF 480-01


197

– REL zavarivanje (MMA): Doc EWF 452-94 – TIG zavarivanje: Doc EWF 481-01 – MIG/MAG zavarivanje: Doc EWF 467-01

Na slici 1 se vidi pojednostavljena šema osposobljavanja, a na slici 2, podrobnije je prikazana šema osposobljavanja REL zavarivača.

Slika 1. Pojednostavljena šema osposobljavanja


198

Slika 2. Šema osposobljavanja REL zavarivača.

3. Poslovna praksa i ekonomija

Sledeća odrednica budućnosti industrije zavarivanja je povećanje produktivnosti kroz:

– promene u investicionim odlukama koje se tiču zavarivanja. Npr. investiranje u oblasti kao što su obrazovanje i oprema,

– Korišćenjem informacionih tehnologija proizvođači će biti u mogućnosti da ugrade virtualne/integrisane tehnike u proizvodni proces i da ih iskoriste za smanjenje troškova.

– Modeliranje će sigurno biti važno za smanjenje vremena između konstruisanja i početka proizvodnje.

– Korišćenje tehnologije simulacije – Povećani kvalitet proizvoda i mogućnost servisiranja.


199

4. Dostignuća u informacionoj tehnologiji

Procesi zavarivanja, zasnovani na rigoroznim inženjerskim analizama, numeričkom modeliranju, i kompjuterski baziranoj automatskoj proizvodnji, biće u širokoj upotrebi i u velikoj meri će se oslanjati na informacionu tehnologiju koja će omogućiti smanjenje troškova i povećanja produktivnosti. Treba da postoji širok pristup već razvijenim procedurama. S tim u vezi, istorija prošlih rešenja treba da bude lako dostupna u bazi podataka.

5. Kvalitet, pouzdanost i mogućnost servisiranja

Konkurencija će dovesti do toga da proizvodi imaju nula defekata i da imaju mogućnost popravke kroz čitav vek trajanja. Naslućuje se namera industrije da insistira na superiornom “6 sigma kvalitetu” za sve proizvode vezane za zavarivanje. Mogućnost modeliranja i analize zavarenih spojeva biće važan korak u poboljšanju njihovog kvaliteta. Tehnike simulacije će se koristiti da predvide ponašanje zavarenih spojeva Jedan od pokretača u budućnosti zavarivanja, biće napor za poboljšanjem estetskog izgleda zavarenih spojeva.

6. Pravila i standardi

Nova pravila i standardi mogu biti nametnuti od strane vlade, da bi se ograničila industrijska potrošnja energije i uticaj industrije na životnu okolinu.Da bi ostala u igri u brzopromenljivoj, globalnoj proizvodnoj sredini budućnosti, zavarivačka industrija će verovatno usvojiti fleksibilni sistem kodiranja i standarda. Glavni izazov je preći na grupu univerzalno prihvaćenih internacionalnih standarda, dozvoljavajući proizvođačima da se nadmeću na bilo kom tržištu.

Druge legalne stvari vezane za zavarivačku industriju,uključuju probleme vezane za intelektualnu svojinu koji proizilaze iz istraživačkih poduhvata.

7. Integracija proizvoda i procesa

Zavarivanje će sve više biti automatizovano kako bude integrisano u projektovanje proizvodnje i koordinisano usavršenim informacionim sistemima. Među predviđenim tehnikama su integracija


200

projektovanja, senzorske i procesne kontrole i razvoj opreme za modularno procesiranje za osiguranje kompatibilnosti raznih sistema. Alati za kompjutersko modeliranje i simulaciju omogućiće stvaranje“virtualne fabrike” . Ovi alati omogućavaju modeliranje varova, i ovi modeli se mogu integrisati u razumljivije informacione sisteme.

8. Razvoj materijala

Osnovna potreba u oblasti zavarivanja je bolje razumevanje metalurgije u oblasti zavarenih materijala. Osnovna potreba u oblasti zavarivanja je bolje razumevanje metalurgije u oblasti zavarenih materijala. Novi koncept u ovoj oblasti uključuje razvoj materijala koji će smanjiti potrebe za potrošnjom energije. Manje energije biće korišćeno u svrhu predgrevanja i naknadnog zagrevanja. Pametni materijali imaće ugrađen čip, koji će pratiti fizičke karakteristike materijala, tokom procesa proizvodnje, i omogućiti inženjerima da tačno znaju kako će se materijal ponašati tokom korišćenja gotovog proizvoda.

Drugi izazov biće da se osigura zavarivanje nesličnih materijala

9. Bezbednost i zdravlje

Zavarivačko okruženje je danas često viđeno kao mračno, prljavo i opasno. Ova percepcija se menja, primenom novorazvijenih zavarivačkih tehnologija. Zakoni i propisi, promena poslovne prakse i intenzivnija briga za životnu okolinu će dovesti do toga da proizvodno okruženje postane tiše , čistije, zdravije, i bezbednije za radnike

Zaključak

Zavarivačka industrija treba da povede tehnološki razvitak koji će, zauzvrat omogućiti brzu i fleksibilnu proizvodnju novih proizvoda koji će zadovoljiti zahteve kupaca.

Da bi se ovo postiglo, treba sprovesti se sledeće: – Učiniti današnje procese pouzdanijim i robusnijim – Omogućiti veću primenu automatizacije procesa – Razviti zavarivačku tehnologiju u skladu sa razvojem novih

materijala


201

– Razviti procese i metode koji uključuju spajanje metala, stakla, keramike, plastike i drugih materijala, tako da se optimiziraju performanse gotovog proizvoda

– Implementirati metode integracije zahteva zavarivanja i znanja u oblasti zavarivanja, u celokupno proizvodno planiranje i informacione sisteme za upravljanje.

LITERATURA

[1] www.aws.org/research/vision.pdf [2] www.iiw-iis.org [3] www.ewf.be

Metoda za analizu prenosa toplote u podnom grejanju kao procesu sa čistim vremenskim kašnjenjem

202


203

Dr Milorad Rančić107, dipl.inž.maš. Spec. Veselin Mulić108, dipl.ing. VTŠSS, Đorđa Stratimirovića 23, 23000 Zrenjanin Miomir Notaroš, dipl. ing. arh. AD "Servo Mihalj Inženjering", Petra Drapšina 15, Zrenjanin

METODA ZA ANALIZU PRENOSA TOPLOTE U PODNOM GREJANJU KAO PROCESU

SA ČISTIM VREMENSKIM KAŠNJENJEM

THE METHOD FOR ANALYSIS OF FLOOR HEATING APPROACH AS A PROCESS OF TIME DELAY

Rezime: Rad prikazuje matematički model podnog grejanja jednog stambenog prostora dobijen matematičkim modeliranjem. Određen je vremenski odziv i kretanje termodinamičkog procesa podng grejanja kao sistema sa kašnjenjem. Stabilnost matematičkog modela podnog grejanja ispitana je kriterijumom stabilnosti za sisteme sa kašnjenjem. Ključne reči: podno grejanje, matematički model, dinamika objekta i procesa, kašnjenje Abstract: The work deals wiht the floor heating problems in the residental premises, from the as applied and the movement of thermodinamics process of floor heating deladed system. The stability of matematical model of the floor heating is investigated and exemined of the deladed system. Keywords: floor heating, matematical model, dinamical object, and deladed system

1. Arhitektonsko građevinski opis

Horizontalna termoizolacija (stiropor d=6cm u prizemlju) postavljena je preko konstrukcije od betona, a vertikalna termo-izolacija-dilatacija (stiropor d=3cm) pored zidova. Izvedena je dilatacija (stiropor d=1cm) između ploča grejnog estriha u različitim prostorijama ili većim od 20m2. Urađene su kade preko stiropora od tetrapak folije (PVC folija, aluminijumska folija, hartija i PVC folija) u rolni širine 130cm, sa preklopima i lepljenjem spojeva lepljivom PVC širokom trakom. Kada je dubina 8cm, ugrađena je mrežasta armatura 15/15cm, Φ5mm. Izvedeni su prodori PEX cevi kroz dilatacione spojnice i zidove objekta od rebrastih plastičnih cevi



204

Φ22mm (namenjenih elektro instalacijama), postavljene u dužini 15 do 20cm od tetrapak folije sa obe strane dilatacije ili zida. Nakon ugradnje PEX cevi zaptiven je ulaz u rebrastu cev sa obe strane lepljivom PVC trakom. Cevi PEX se slobodno pomeraju u rebrastoj cevi (30 do 60cm), zbog "plivanja", širenja i skupljanja grejnog estriha različito od ostale konstrukcije objekta. Montirane su PEX cevi na rastojanju od 7.5 i 15cm. Jednostavnost polaganja cevi omogućuje mrežasta armatura svojim pravilnim rasterom od 15cm. Uz spoljašnje zidove rastojanje između cevi je 7.5cm u pojasu od 30cm (sl.1). Cevi su vezivane za mežastu armaturu bakarnim izolovanim jednožilnim kablom 1.5 ili 2.5mm2. Nakon završtka instalacije podnog grejanja, izvršena je proba na vodeni pritisak. Cevi su ostale pod pritiskom od 2 bara za sve vreme izrade estriha i preko njih su postavljene daske (d=5cm) za zaštitu cevi, kade i izolacije od mehaničkog oštećenja. Estrih je spravljen u el. mešalici za beton od 50 litara bez dodavanja aditiva za termostabilnst (nije ih bilo na tržištu!) sledećeg sastava i količine za 1m3 gotovog estriha: cement PC350 300kg, granulisani šljunak ("A" frakcija) 1.30m3 i voda oko 0.20m3.

Slika 1.

Kod ugradnje betona vođeno je računa da betonska masa dobro prione uz spoljašnju površinu PEX cevi. Prvi sloj betona do pokrivanja cevi spravljen je žitkiji, a drugi, završni, gušći radi bolje i lakše završne (gornje) površine estriha. Oba sloja izvedena su bez vremenskog prekida. Veliki problem može prouzrokovati prevelika količina vode (onemogućeno je oticanje vode iz kade od tetrapak folije) koja se izdvaja na gornjoj površini estriha i spira cement. Nakon stvrdnjavanja estriha takva površina se kruni i može doći do odlepljivanja parketa, čime se gubi monolitnost estriha i parketa, koja je jedan od preduslova pravilnog i dobrog grejanja. Usledilo


205

je negovanje betona narednih dana čuvanjem od mehaničkih oštećenja i vlaženja. Nakon čišćenja i pripreme estriha za polaganje podova, izveden je od pod od lamelnog hrastovog parketa (sl.1) debljine 7mm. Zalepljeni parket je završno obojen po dva puta sandolinom i lakom. Postavljene su ugaone lajsne između poda i zida objekta, pričvršćene vijcima za zid, kao mehanička i vizuelna zaštita vertikalne izolacije -dilatacije.

Tabela 1. Konstruktivne i radne karakteristike

NAZIV VELIČINE OZNAKA DIMENZIJA VREDNOST

Masa 1m2 poda m kg/m2 198

Spoljašnji poluprečnik cevi rs mm 10

Unutrašnji poluprečnik cevi ri mm 8

Poluprečnik savijanja cevi r m 0.01

Dubina postavljanja cevi u podu h m 0.05

Rastojanje cevi u podu S m 0.15; 0.075

Debljina lamelnog parketa d0 mm 7

Površina poda A m2 70

Koeficijent provođenja toplo te kroz cev c w/mK 0.41

Koeficijent toplotne provodnosti vazduha v w/mK 0.25

Koeficijent provođenja toplo te poda w/mK 1.25

Termički otpor poda Re m2K/w 0.0064

Termički otpor folije Rf m2K/w 0.003

Termički otpor stiropora Rs m2K/w 1.316

Termički otpor betonske ploče na tlu Rb m2K/w 0.48

Specifična toplota poda c J/kgK 1050

Koeficijent zračenja poda na vazduh C w/m2K4 5.4

Temperatura tla Θt C 10

Temperatura v azduha prostorije - nominalna ΘiN C 20

Temperatura površine poda - željena Θpž C 27

Temperatura grejne vo de - polazna nominalna ΘwvN C 60

Temperatura grejne vo de - povratna nominalna ΘvrN C 40

Temperatura grejne vo de srednja - nominalna ΘNvs C 50

Broj cevi postavljenih u 1m2 poda N Kom/m2 6.5

Pretpostavka 1. Grejni estrih je prema literaturi ravna ploča sa dve beskonačne dimenzije i konačnom debljinom i paralelnim stranicama sa ravnomerno raspoređenim izvorima toplote. Ploča je izotropna i homogena.

Pretpostavka 2. Temperaturno polje grejnog fluida je jednodimenzijsko i prema literaturi ima dovoljno tačnu vrednost iz formule sv = (wv + vr).


206

2. Matematički model grejnog estriha

Pretpostavka 3. Temperatura površine poda dovoljno tačno se mož opisati jed.(1) kao za ravnu ploču sa malim unutrašnjim toplotnim otporom.

Pretpostavka 4. Toplotni gubici kroz vertikalnu izolaciju su zanemarljivo mali. Kf je koeficijent uticaja podne obloge na specifični toplotni fluks.

Slika 2.

)qqq``q`q(Kdt

θd

A

mcpzkf

p

. (1)

U jed. (2 - 6) predstavljene su: dovedena količina toplote iz grejne vode u PEX cevima na pod (estrih+lamelni parket), odvedena količina toplote sa poda na tle, konvktivna, zračeća, provedena količina toplote vazduha sa površine poda.

)θθ(K)m/w`(q pvsuk

2 , (2)

)θθ(K)m/w``(q tvsC2 , (3)

)θθ(α)m/w(q ipk

2

k , (4)

)θθ(α)m/w(q ipz

2

z , (5)

)θθ(d

λ)m/w(q ip

v2p . (6)

Pretpostavka 5. Provođenje toplote odvija se po Furijeovom zakonu, jed. (6), kroz vazduh, ali se može zanemariti već na malim rastojanjima od površine poda, prema literaturi.

Jed. (7) i (8) predstavljaju konvektivne i zračeće koeficijente prelaza toplote sa površine poda na vazduh prostorije.

25.0

ip

2

k )θθ(25.3)Km/w(α , (7)


207

Cθθ

)100/θ()100/θ()Km/w(α

ip

4i

4p2

z

. (8)

Pretpostavka 6. Štefan-Bolcmanov zakon dovoljno tačno određuje toplotu zračenja u jed. (5 - 8).

Pretpostavka 7. Koeficijent zračenja ima konstantnu vrednost C = 5.4(W/m2K4) prema literaturi.

Slika 3.

Otpori prolazu toplote u nizu cevi u poluograničenom masivu i zidu cevi su definisani u jed. (9) i (10).

s

hπ2Sh

rπ

sl

πλ2

1)mw/Km(R n

21 , (9)

i

sc

2

2 r

rlnλ

2

1)w/Km(R . (10)

Pretpostavka 8. Može se smatrati da koeficijenti prelaza toplote od grejne vode do grejnog estriha i tla, definisani jed. (11) i (12), imaju konstantnu vrednost.

21

ukRR

n)m/w(K

, (11)

b5sfe

2c

RRRR

1)Km/w(K

. (12)

Uvrštavanjem jed. (2 - 6), relativnih odstupanja temperatura prema jed. (13) za nominalni režim grejanja (pž, vsN, iN) u jed. (1), dobija se blok dijagram (sl.3) nelinearnog matematičkog modela prikazanog jed. (14 - 16).


208

pz

pzp

iθ

θθx

,

iN

iNi1 θ

θθz

,

vsN

vsNvs2 θ

θθz

, (13)

)(Δ25.3θzK)θzθz(Kθmc

AK

dt

dx1vsN2ciN1vsN2uk

pz

fi

)θzθx(d

λ)(Δ4.5 iN1pzi

v2 (14)

25.1iNpz

25.1

iN1pzi1 )θθ(θ)1z(θ)1x()(Δ , (15)

4

iN

4

pz

4

iN1

4

pzi

2100

θ

100

θ

100

θ)1z(

100

θ)1x()(Δ .(16)

Pretpostavka 9. Pretpostavlja se da postoje uslovi za linearizaciju nelinearnog matematičkog modela (14 - 16) prema literaturi.

3. Odziv i kretanje procesa

Linearizacijom nelinearnog matematičkog modela (14) i Laplasovom transformacijom tako dobijene diferencijalne jednačine (19), određen je odziv temperature površine poda na promene temperature vazduha i grejne vode, jed. (20). Koeficijenti linearizazcije određeni su jed. (21-23).

212111i11i zfzfxax , (19)

)s(Zas

f)s(Z

as

f)s(X 2

11

121

11

11i

, (20)

4v

3

pz25.0iNpz

f

i

11 10295.8d

λ

100

θ22.0)θθ(1.4

mc

AK

x

fa

, (21)

d

λ

100

θ22.0)θθ(1.4K

θmc

AKθ

z

ff v

3

pz25.0iNpzuk

pz

fiN

1

11, (22)

)KK(θmc

AKθ

z

ff cuk

pz

fvsN

2

12

(23)

Pretpostavka 10. Pretpostavlja se da postoje uslovi za Laplasovu transformaciju jed. (19) prema literaturi. Posmatranjem grejnog estriha podnog grejanja kao procesa sa kašnjenjem prome-ne temperature poda u odnosu na promenu temperature grejne vode, jed.


209

(2), prema lite-raturi dobija oblik dat jed. (24). U njoj je konstantno vremensko čisto kašnjenje zbog kog razlikujemo p(t) od p(t), a diferencijalna jednačina dinamičkog ponašanja poda u vremenskom i odziv u kompleksnom domenu ima oblik dat jed. (25) i (26).

)]τt(θθ[K`q pvsuk , (24)

)t(zf)t(zf)τt(xa)t(x 212111i11i , (25)

)s(Zeas

f)s(Z

eas

f)s(X 2sτ

11

121sτ

11

11i

. (26)

Upoređivanjem odziva temperatura poda sa kašnjenjem, jed.(26), i bez kašnjenja, jed.(19), uočava se eksponencijalni-transcedentni član. Pade-ova aproksimacija, jed.(27), primenom Matlab 5.0 iz literature oslobađa nas postojanja kvazipolinoma prema jed.(28), pa odziv (temperatura poda) u kompleksnom domenu poprima oblik dat jed. (29).

2

sτ1

2

sτ1

e sτ

. (27)

Diferencijalna jednačina podnog grejanja kao sistema sa kašnjenjem u vremenskom domenu na osnovu jed. (28) dobija oblik jed. (29), očito je da je vremensko kašnjenje povećalo njen "red".

)s(Z

as12

τs

2

τ

s2

τ1f

)s(Z

as12

τs

2

τ

s2

τ1f

)s(X 2

11

2

12

1

11

2

11

i

, (28)

22

11

1211

11

11ii1i

22 z

2

τz

a

fz

2

τz

a

fxxTxT . (29)

Konstante T1 i T2 prikazane su jed. (30). Konstanta T1 za matematički model sa kašnjenjem zavisi od vremena kašnjenja za razliku od matem. modela koji ne uzima u obzir proces kašnjenja p u odnosu na sv.

11

22

a2

τT

;

11

k1

a

12

τ

T

;

11

1a

1T

. (30)

4. Stabilnost procesa

Primenom kriterijuma Mihajlova na jed. (26) ispitana je stabilnost procesa podnog grejanja kao sistema sa kašnjenjem, što je dato jednačinom karakterističnog kvazipolinoma (31) i hodografom Mihajlova (32). Prema literaturi


210

sistem sa kašnjenjem je nestabilan pošto hodograf Mihalova )e,s(f ωτj pri

promeni učestanosti od 0 do + (tabela 2) prolazi kroz koordinatni početak. sτ

11sτ eas)e,s(f , (31)

)ω(jV)ω(U)ωτsinaω(jeaωj)e,ωj(f 11στj

11ωτj . (32)

Za matematički model procesa u grejnom estrihu koji ne uzima u obzir kašnjenje, čiji je karakteristični polinom dat jed. (33) važio bi kriterijum stabilnosti o negativnom realnom delu kompleksnog pola.

01 asa)s(f ; 11as)s(f , (33)

)010295.8as(Re 411 karakterističnog polinoma.

Tabela 2. U() V() = ( a11sin) 0 0 0

/2 0 /2 a11 >0 a11< 0 / 0 /

3/2 0 3/2 a11 >0 a11< 0 2/ 0 2/ 3/ 0 3/

Zaključak

U radu blok dijagram nelinearnog matematičkog modela procesa podnog grejanja grafički ilustruje strukturnu zavisnost arhitektonsko-građevinskih i termodinamičkih karakteristika. Nelinearni i linearizovani matematički model predstavljaju analitički model zavisnosti temperatura: poda, grejne vode i vazduha prostorija i bez ograničenja za konkretne vrednosti mogu se koristiti za računarske simulacije. Uticaj vremenskog kašnjenja promene temperature poda u odnosu na promenu temprature grejne vode detaljno je prikazan u diferencijalnim jednačinama ponašanja, Laplasovim transformacijama, izrazima za vremenske konstante i analizi stabilnosti.

LITERATURA

[1] D.Lj. Debeljković, "Sistemi automatskog upravljanja sa kašnjenjem", Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 1987.

[2] D.Lj. Debeljković, "Dinamika objekata i procesa - Matematički modeli objekata i procesa u sistemima automatskog upravljanja", Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 1989.

[3] D. LJ. Debeljković, "Zbirka zadataka iz dinamike objekata i procesa", Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 1990.

Modeliranje gasnog grejača vazduha farmi “Systema – Infra” za potrebe “Euroteh - gas” – a

211

Dr Cvijan Žepinić109,prof Spec Veselin Mulić 110 dipl.inž. Visoka tehnička škola strukovnih studija u Zrenjaninu, Zrenjanin

MODELIRANJE GASNOG GREJAČA VAZDUHA FARMI "SYSTEMA - INFRA" ZA POTREBE ZASTUPANJA

"EUROTEH-GAS"-A

MODELLING A GAS HEATER OF AIR FOR FARMING ”SYSTEMA-INFRA” FOR NEEDS OF REPRESENTING

A “EUROTEH – GAS”

Rezime: U radu su analizirani motivi " Euroteh-Gas”-а u zastupanju “Systema-Infra” na našem tržištu pomoću usvojenog modela procesa u modulnom infra-gasnom grejaču vazduha (MIGGV). Uvođenjem pretpostavki određen je model procesa sagorevanja i zračenja kao i stepen idealizacije (MIGGV). Na osnovu formiranog matematičkog modela grejača definisanjem kontrolnih granica i bilansnih jednačina tabelarno i grafički prikazani su rezultati u grejanju vazduha farmi za uzgoj pilića. Određivanjem broj- čanih vrednosti konstanti matematičkog modela (MIGGV) objašnjeni su razlozi smanjenja: smrtnosti i oboljenja disajnih organa pilića kao i utrošene energije i troškova radne snage. Ključne reči: model procesa, infra-gasni grejač, matematički model, farma pilića

Summary: The work analysis motives of “Euroteh-gas” in representing a “System – Infra” on the over market by adopting a model for process in modular form for the air gas heater (MAGH).By introducing presumptions a model for combustion and radiation is defined, as well as teh degree of idealisation of the model. On the bases of certain mathematical model for heater by defining the control surfaces and balance equations the results of heating the air on the farms for chicken broiling in tabular and graphical forms are demonstrated. Evaluating the valves for the constants of the mathematical model (MAGH): the reduction of the mortal rate and long sicilnes of the broilers as well as the energy consumption and cost of the labor are explaind. Finaly the model is verified by comparing the simulation of the mathematical model with the experimantalyobtaiwed curves for the valves of the comustion and radiation. Keywords: model for process, air gas heater, mathematical model, farms for chicken



212

Uvod

U radu se zastupanje uvoznog gasnog infra-grejača "Infra 6" dovodi u vezu sa matematičkim modeliranjem i indentifikacijom procesa u njemu. Model opisuje, imitira suštinske osobine i neophodne informacije pomenutog savremenog termotehničkog uređaja. Model je kompromis stvarnog procesa i svoje upotrebljivosti kao i mogućnosti današnje matematike. Model grejača primenljiv je u: konstruisanju, izvođenju i ispitivanju. Pored zastupanja gasnih-infra grejača "Euroteh-gas" je desetogodišnji proizvođač 9 vrsta gasnih uređaja u 77 različitih varijanti za grejanje vode i vazduha. Razvojne ambicije "Euroteh-gas"-a u grejanju farmi je rezultat stečenog iskustva u grejanju vazduha stambenih i poslovnih prostora kao i sanitarne vode.

1. Model procesa

Na slici 1 prikazana je uprošćena funkcionalna šema gasnog infra-grejača. Prirodni gas zapreminskog protoka Df kroz ventil 1, diznu 2, ulazi u komoru 4 i meša se sa vazduhom. Elektrode 3 pale mešavinu koja sagoreva u komori 5 i kao dim temperature du biva odsisana ventilatorom 7 kroz zračeću cev 6 temperature z u atmosferu sa temperaturom di. Kontrolna granica obeležena je isprekidanom linijom i obuhvata spoljašnju površinu zračeće cevi 6. Tačke obeležene sa I-V jesu merna mesta merenja temperature zida cevi i pritiska dima u cevi prema literaturi [1] u nominalnom režimu. Temperatura poda farme p na slici 2 zajedno sa dimenzijama ozračene površine za datu visinu montaže grejača.Refelktor 8 oblikuje zonu ugodnosti. Sanduk 9 sadrži gorionik, ventilator i automatiku.

Slika 1. Funkcionalna šema gasnog infra-grejača


213

Na slici 2 prikazan je dijagram procesa na kome su poremaćajne veličine du i p, a izlazna veličina je z. Matematički model gasnog infra-grejača biće dat za njegov model određen pretpostavkama:

P1. temperatursko polje dima u cevi je jednodimenzijsko, nehomogeno duž ose ,, P2. temperatursko polje zida cevi je jednodimenzijsko, nehomogeno duž ose ,, P3. specifična toplota dima u cevi je konstantna, P4. Njutnov zakon o prelazu toplote sa dima na zid cevi dovoljno tačno određuje razmenjenu količina toplote i u nestacionarnom stanju, P5. Štefan-Bolcmanov zakon o zračenju toplote sa zida cevi na pod farme dovoljno tačno određuje razmenjenu količinu toplote i u nestacionarnom stanju, P6. koeficijent prelaza toplote sa dima na zid cevi je konstantan i izračunava se iz (1) prema literaturi 7, P7. toplotni otpor zida cevi kao i provođenje tolote duž ose zanemarljivo su mali.

)1...(Km

W;

d

w42.4α

225.0d

75.0d

dz

Slika 2. Zona ugodnosti

Slika 3. Dijagram procesa


214

2. Matematički model procesa

Na osnovu prethodno izloženih pretpostavki postavljene su jednačine toplotnog bilansa za posmatrnu diferencijalnu zapreminu dim i zid zračeće cevi grejača:

ξd)ξ,t(θ)ξ,t(θOαQ

)2...(Qξdξ

)ξ,t(θ)ξ,t(θDρc)ξ,t(θDρcξd

t

)ξ,t(θAρc

zddzdzdz

dzd

dddpddddpdd

ddpd

)3...(100

273)t(θ

100

273)ξ,t(θσQξd

t

)ξ,t(θAρc

4

p

4

zzpdz

zzzz

Pomoćne geometrijske i kinematske veličine u dimnom traktu i zidu cevi opisane su izrazima :

)7;...(AwD)...6;...(πdα

AρcT;

εσO

AρcT;

Oα

AρcT

)5;...(πdO;πdO)...4;...(4

πddA;

4

πdA

ddd

ddz

ddpd

d

zpcz

zzzzp

dzdz

zzzdz

ddzzz2d

2zz

2d

d

Štefan-Bolcmanova konstanta infra-toplotnog zračenja cevi grejača na pod farme je data isto-imenim zakonom :

)8...(ξdπdA;A

Aω;

1ε

1ω

ε

1

σσεσ zR

p

R

pz

cczppε

Uvođenjem izraza (4 - 7) u jednačine (2) i (3) nastaju parcijalne nelinearne diferencijalne jednačine nestacionarnog i nehomogenog temperaturnog polja u zidu zračeće cevi i dima u njoj:

)9...()ξ,t(θ)ξ,t(θT

1

ξ

)ξ,t(θw

t

)ξ,t(θzd

d

dd

d

)10...(100

273)t(θ

100

273)ξ,t(θ

T

1)ξ,t(θ)ξ,t(θ

T

1

t

)ξ,t(θ4

p

4

z

zp

zd

dz

z

Jednačine (9) i (10) važe za svaki pa i nominalni režim rada , za koji poprimaju sledeći oblik:


215

)11...()ξ(θ)ξ(θT

1

ξ

)ξ(θw zNdN

d

dNd

)12...(100

273θ

100

273)ξ(θ

T

1)ξ(θ)ξ(θ

T

14

pN

4

zN

zp

zNdN

dz

Ljapunovljevom transformacijm koordinata veličina procesa definisana su njihova odstupanja :

)13...(θ

θ)t(θ)t(θΔ;

)ξ(θ

)ξ,t(θ)ξ,t(θ)ξ,t(θΔ;

)ξ(θ

)ξ(θ)ξ,t(θ)ξ,t(θΔ

pN

pNp

p

zN

zNzz

dN

dNdd

)14...()ξ,t(θΔK)ξ,t(θΔT

1

ξ

)ξ,t(θΔw

t

)ξ,t(θΔzzd

dz

dd

d

)15...((*)Δ(*)ΔT

1)ξ,t(θΔ)ξ,t(θΔK

T

1

t

)ξ,t(θΔ 4p

4z

zpN

zdd

dz

z

Oduzimanjem jednačina (11) i (12) od jednačina (9) i (10) uz uvođenje relativnih odstupanja (13) dobijaju se parcijalne diferencijalne nelinearne jednačine ponašanja grejača i vremenskih konstanti (18):

)16...(100

273θ

100

273)1)ξ,t(θΔ(θ*Δ

4

zN

4

zzN4

z

)17...(100

273)1θ

100

273)1θΔ(θ(*)Δ

4

pN

4

pNpN4

p

)18...(θTT;θ

θK zNzpzpn

zN

dNd

Parcijalna diferencijalna jednačina data izrazima (15-17) je nelinearna i kratko se zapisuje u :

)19...()t(θΔ);ξ,t(θΔ);ξ,t(θΔft

)ξ,t(θΔpNzd2

z

P8. Relativna odstupanja svih veličina procesa dovoljno su mala, tako da se funkcija f2 može linearizovati :

).t(θΔ)t(θ

f)ξ,t(θΔ

)ξ,t(θ

f

T

K)ξ,t(θΔ

T

K

t

)ξ,t(θΔp

Np

2z

Nz

2

d

dd

d

dz


216

Koeficijenti linearizacije nelinearne funkcije f2 nominalnom režimu su oblika :

)20...(100

θ273

T

θ4

)t(θ

f;

100

θ273

T

θ16

T

1

)ξ,t(θ

f3

pN

xpN

pN

Np

2zN

zpN

zN

dNz

2

)21...(

σw

T

1s

)σ,s(θΔT

K)0,s(θΔ

w

1)σ,s(θΔ

d

dz

z

dz

zd

d

d

)22...(

)σ,s(θΔ

f

T

Ks

)s(θΔ)s(θΔ

f)σ,s(θΔ

T

K

)σ,s(θΔ

z

2

d

d

p

p

2d

d

d

z

Laplasovom transformacijom iz vremenskog i dužinskog

domena t, običnih diferencijalnih jednačina (15) i (20) dobijaju se algebarske jednačine izlaza gasnog grejača u kompleksnom domenu (s,:

Inverznom Laplasovom transformacijom jednačine (21) po dobija se kvazipolinom sa eksponencijalnim članom (23), što je osobina kašnjenja. Padeova aproksimacija eksponencijalnog člana, prema literaturi 8, pretvara ga u racionalni kompleksni polinom (24):

)24...(

w2

s1

w2

s1

e);23...(e)ξ,s(θΔT

K)0,s(θΔe

w

1)ξ,s(θΔ

d

dw

s

w

s

z

dz

zd

wT

1

d

dddddz

Analizom nula i polova karakterističnog polinoma kompleksnog dela prenosne funkcije (24) i pojačanja (23) prema literaturi 6 uočava se dominantan uticaj brzine dima wd u zračećoj cevi.

3. Identifikacija procesa

Rezultati indentifikacije karakteristika procesa u grejaču nalaze se u tabeli 1. Vrednosti konstanti i koeficijenata procesa i kompleksni oblici prenosnih funkcije navedeni su u izrazima u (25):


217

)25;...(s1539

9.0W;

s1539

667W;

s6

s642.0W;

s6

s623.0W

9,0)t(θ

f;872

)ξ,t(θ

f

;1036T;6,0K;7,1K;0009.0T;4,3T;95,0T;5,4σ;0009,0T

zpzddzdo

Np

2

Nz

2

zpndzdzzpdzzpd

Tabela 1. Karakteristike gasnog infr- grejača " Infra-6"

NAZIVNA VELIČINA ZNAK MERA BROJ

Brzina dima u zračećoj cevi wd m/s 8 Unutrašnji prečnik zračeće cevi dd M 0.107 Spoljšnji prečnik zračeće cevi dz M 0.114 Dužina ozračene površine poda ap M 7

Širina ozračene površine poda bp M 12 Visina ozračene površine poda hp M 8 Dužina zračeće cevi L M 6 Gustina dima d Kg/m3 0.525

Gustina zida zračeće cevi z Kg/m3 7850

Specifična toplota zida zračeće cevi cz J/KgK 0.574 Specifična toplota dima cpd J/KgK 1.151

Koeficijent emisije površine poda p - 0.94

Koeficijent emisije površine cevi z - 0.8

Konstanta emisije crnog tela c W/m2K4 5.67

Zaključak

1. U jednačinama (25) karakteristični polinomi prenosnih funkcija imaju po jedan negativan pol. To je dokaz stabilnosti temperature zračeće cevi na spoljne poremećaje tipa: ulazna temperatura dima u zračeću cev i temperatura poda. Stabilna temperatura cevi proizvodi konstantnu temperaturu ambijenta u kome su pilići. Prema iskustvu "Systeme" smanjena je smrtnost pilića u farmama sa konstantnom temparturom unutrašnjeg vazduha.

2. U ambijentu sa konstantnom temparturom manja je razmena toplote uz minimalnu konvekciju između tela pilića i okoline, pa je veći prinos mesa za istu količinu hrane.


218

3. Stabilnost prostiranja toplote sa površine zračeće cevi na površinu poda farme smanjuje sadržaj vlage u vazduhu, pa je smanjeno i bolovanje živine od bolesti disajnih organa.

4. Infra-grejači direktno greju pod koji poput niskotemperturnih "panela" zagreva vazduh unutrašnjosti farme i štedi gorivo. Niskotemperaturno grejanje lako i jeftino se koristi i održava.

LITERATURA

[1] Systema, atestni i kataloški materijal, Padova, 1989 [2] Buljak, V: Plintehov gasni vodič, Plinteh, Zrenjanin, 1997 [3] Debeljković, D: Dinamika objekata i procesa, Mašinski fakultet,

Beograd, 1989 [4] Debeljković, D: Osnovi teorije indentifikacije objekata i procesa,

Mašinski fakultet, Beograd, 1986 [5] Milinčić, D: Prostiranje toplote, Naučna knjiga, 1989 [6] Ćalasan, L, Petkovska, M.,: Matlab i dodatni moduli , Mikro knjiga,

Beograd, 1996 [7] Kreuh,L: Generatori toplote, Školska knjiga, 1978, Zagreb [8] Debeljković, D: Sistemi automatskog upravljanja sa kašnjenjem,

GIP"Kultura", Beograd, 1994 [9] Mulić, V: Akreditovana laboratorija gasnih uređaja, 24 Konferencija

JUSK-a, Beograd, 1997, str.217

Energetska efikasnost biogasa kao novog vida energije

219

Nataša Soldat, dipl.inž.maš.111 Student doktorskih studija na Mašinskom fakultetu u Beogradu

ENERGETSKA EFIKASNOST BIOGASA KAO NOVOG VIDA ENERGIJE

ENERGY EFFICIENCY OF BIOGAS AS A NEW TYPE OF ENERGY

Rezime: U radu je prezentovana analiza energetske efikasnosti i stanje u svetu i Srbiji, pri čemu je posebna pažnja posvećena biogasu kao novom vidu energije koji se dobija energetskom valorizacijom biomase, koja pored energije sunca, energije vodotokova, energije vetra i energije mora spada u obnovljive energetske izvore (OIE). Poseban značaj biogasa ogleda se u mogućnosti korišćenja za zaštitu životne srenine, za dopunu energije u poljoprivredi i stočarstvu i raznim drugim granama prehrambene industrije. Kao jeftiniji energent, biogas pretenduje da bude značajan pokretač razvoja malih i srednjih preduzeća. Ključne reči: Biogas, efikasnost, energija. Abstract: This paper analyzes energy efficiency and its current state both globally and locally in Serbia, where special considerations have been made in regard to biogas as a new type of energy that is generated by the processing of biomass, which together with solar energy, hydro power, wind power and ocean power creates the pool of renewable energy source (RES). The special significance of biogas lies in the possibility to use it as a means for protection of environment, for additional energy in agriculture and cattle breeding an various other branches of the food industry. As a cheap energy source, biogas claims to become a major driving force for small and medium enterprises. Keywords: biogas, efficiency, energy.

Uvod

Zbog poznate energetske krize iz sedamdesetih godina proslog veka u svetu je poraslo interesovanje za bolje i racionalnije korišćenje postojećih energetskih izvora uz istovremeno traganje za novim vrstama i vidovima energije.

111 [email protected], mob.tel.: +381 11 342 4994


220

Kada se govori o energiji i energetskim izvorima, treba znati da postoje neobnovljivi (NIE) (ugalj, nafta i prirodni gas) i obnovljivi energetski izvori (OIE) (energija vodotokova, energija vetra, energija sunca, energija mora i energija biomase). Valja posebno izdvojiti energiju biomase za koju je karakteristično da može biti valorizovana na različite načine [1]. Jedan od načina energetske valorizacije biomase je anaerobno vrenje koje predstavlja proces razgradnje organskih materija na određenoj temperaturi bez prisustva kiseonika, gde kao proizvod nastaje gasovito gorivo koje se naziva biogas.

U biogasu pre svega, treba gledati ogromne mogućnosti za zaštitu životne sredine, zatim za dopunu energije u poljoprivredi i stočarstvu, kao i drugim raznim granama prehrambene industrije u gradovima [2]. On bi kao jeftiniji energent, mogao bi biti značajan pokretač razvoja malih i srednjih preduzeća.

Realizacija intenzivnije proizvodnje biogasa, kako u svetu, tako i u Srbiji, s ciljem stvaranja uslova za obezbeđenje značajnih energetskih resursa, mora se odvijati u skladu sa zakonskim propisima koji regulišu ovu materiju.

Cilj rada je analiza energetske efikasnosti i stanja u svetu i Srbiji sa posebnim osvrtom na biogas, kao novi vid energije.

1. Zakonska regulativa u proizvodnji biogasa u svetu i Srbiji

Zakonima i pratećim propisima radi smanjenja zagađenja atmosfere, zaštitu životne sredine, veće korišćenje obnovljivih energenata iz poljoprivrede, kao i omogućavanje dodatnih izvora prihoda poljoprivrednicima, uz istovremeno podsticanje razvoja novih tehnologija, u razvijenim zemljama Evrope, stvoreni su pravna sigurnost i preduslovi za ekonomičnu proizvodnju električne struje od biomase, a posebno biogasom.

Uprkos eksplozivnom porastu broja biogas postrojenja tokom poslednjih deset godina u zemljama Evropske unije (EU) i izvesne euforije za biogasom među poljoprivrednicima, treba imati na umu da je ekonomski opravdana eksploatacija postrojenja na biogas danas moguća samo u određenim zakonima projektovanim uslovima okruženja, uz državnu finansijsku podršku.

U tom smislu, a u vezi sa Zakonom o energetici („Službeni glasnik RS”, broj 84/04), Vlada Srbije je donela je više Uredbi koje se odnose na


221

mere podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem OIE i kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije, na uslove za sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije i kriterijumima za ocenu ispunjenosti tih uslova, kao i na izmene i dopune u vezi sa utvrđivanjem programa ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine. [3, 4, 5].

Iskustva evropskih zemalja u vezi sa ovom materijom odnose se na obavezu država EU da njihovo učešće u proizvodnji energije iz obnovljivih izvora OIE na nivou EU bude 22% u potrošnji električne energije i 12% u ukupnoj potrošnji energije. Poštujući navedenu obavezu sve države EU su donele odgovarajuće nacionalne propise kojima se podstiče korišćenje OIE.

Pored finansijskih mera, usvojene su i dodatne mere podsticanja proizvodnje električne energije iz OIE, koje najčešće podrazumevaju umanjenje ili oslobađanje od poreza, a zatim učešće u investicionim ulaganjima (najčešće ne preko 20%) pri izgradnji postrojenja.

Bespovratna podsticajna sredstva za investicije u projekte proizvodnje toplotne energije primenjuju neke zemlje srednje i istočne Evrope (Austrija, Češka, Slovačka, Bugarska, Slovenija). S druge strane, neke zemlje iz ovog regiona uopšte, finansijskim merama ne podstiču proizvodnju toplotne energije iz OIE (Rumunija i Mađarska).

Povećanje energetske efikasnosti u Srbiji, očito treba bazirati na korišćenju OIE, pri čemu je, pored ostalog, proizvodnja biogasa iz biomase od posebnog značaja. Proizvodnju biogasa treba zasnivati na energetskim mogućnostima Srbije koja su značajna, posebno u njenom severnom delu. U tom smislu zakonodavnoj aktivnosti treba posvetiti veću pažnju i predvideti dodatne podsticajne mere u vidu bespovratnih sredstava za investiranje u projekte koji se odnose na OIE.

2. Energetski potencijal biogasa u zemljama Evropske unije

Iako se poljoprivredna proizvodnja u zemljama EU visoko subvencioniše, prihodi poljoprivrednika sve su niži. Poljoprivrednici i njihova udruženja, komore i državni organi traže i pronalaze mogućnosti za dodatne prihode iz nepoljoprivrednih delatnosti, kao što su turizam na selu, održavanje komunalnih zelenih i površina pored javnih puteva, prerada biološkog otpada.


222

Poljoprivreda i poljoprivrednici sve više postaju i proizvođači energije. U poljoprivrednim biogas - postrojenjima, osim stajskog đubriva i osoke fermentišu se i ratarske kulture do metana, koji se savrmenim biogas-motorima i generatortorima pretvaraju u toplotu i struju. Razvoj tehnike omogućio je izgradnju brojnih uspešnih postrojenja za proizvodnju struje na poljoprivrednim gazdinstvima. Proizvodnji biogasa iz tečnog stajnjaka i iz ostataka iz šumarstva i drvne industrije poklanja se posebna pažnja. Broj postrojenja na biogas u Nemačkoj je od 1992.godine u stalnom porastu, a od 1998. je u eksponencijalnom porastu [6].

3. Energetski potencijal biogasa u Srbiji

Energetski potencijal biomase u Srbiji koji čine ostaci u šumarstvu i drvnoj industriji procenjen je na 1 milion toe, dok su ostaci u ratarstvu, stočarstvu, voćarstvu, vinogradarstvu i primarnoj preradi voća procenjeni u iznosu od oko 1,7 miliona toe.

Energetski potencijal biomase u stočarstvu koji je pogodan za proizvodnju biogasa (raspoložive količine tečnog stajnjaka odnose se na stajnjak sa živinarskih i stočnih farmi srednjeg i velikog kapaciteta) procenjen je na 42200 toe. Ova količina tečnog stajnjaka dobijenog sa stočnih farmi omogućava da instalisana snaga elektrana na biogas u Srbiji bude najviše do 80 MWe. Biogas proizveden iz tečnog stajnjaka ima energetski, ali i ekološki značaj. Kao rezultat proizvodnje anaerobne digestije, pored biogasa se dobija tečni ostatak koji se koristi kao đubrivo. S obzirom na veliku defragmentaciju poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, preporučuje se da se u jednom postrojenju prikuplja i tretira stajnjak prikupljen sa više farmi.

4. Strategija razvoja i planovi energetskog potencijala iz OIE u Srbiji

Plan proizvodnje električne i toplotne energije iz biogasa kao OIE (pored vetra, sunčevog zračenja, biomase i geotermalni izvora, čiji podaci nisu prikazani), dat je u Tabeli 1 i 2112.

112 Ilić, M., Predlog izmena i dopuna Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike – Poglavlje 13. – ''Obnovljivi izvori energije''.....


223

Tabela 1. Plan proizvodnje električne energije iz biogasa Godina 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020

MW/god. 1 2 3 3 3 2 2 2 1 1

MW total 1 3 6 9 12 14 16 18 19 20 GWh/god. 6,5 19,5 39 58,5 78,0 91,0 104 117 123,5 130,0

Tabela 2. Plan proizvodnje toplotne energije iz biogasa

Godina 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020

MW/god. 2 4 6 6 6 4 4 4 2 2

MW total 2 6 12 18 24 28 32 36 38 40 GWh/god. 13,0 39,0 78,0 117,0 156,0 182,0 208,0 234,0 247,0 260,0

Zaključak

Na osnovu izvršenih analiza moguće je izvesti sledeće zaključke: Kao jeftiniji energent biogas pretenduje da bude značajan

pokretač razvoja malih i srednjih preduzeća. Realizacija njegove intenzivnije proizvodnje, kako u svetu, tako i u Srbiji, s ciljem stvaranja uslova za obezbeđenje značajnih energetskih resursa, mora se odvijati u skladu sa zakonskim propisima koji regulišu ovu materiju, posebno iz oblasti zaštite životne sredine.

Poljoprivreda i poljoprivrednici sve više postaju i proizvođači energije zbog čega se u poljoprivrednim biogas - postrojenjima, osim stajskog đubriva i osoke digestiraju i ratarske kulture do metana, koji se savrmenim biogas-motorima i generatortorima pretvaraju u toplotnu i električnu energiju.

LITERATURA

[1] Đulbić, M. (1986), Biogas (dobijanje, korišćenje i gradnja uređaja), Beograd, Novinsko-izdavačka radna organizacija ''Tehnička knjiga''.

[2] Radišić, M. (2006), Proizvodnja i primena biogasa, Zrenjanin, VTŠ. [3] ***: Uredba o merama podsticaja za proizvodnju električne energije

korišćenjem OIE i kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije, Službeni glasnik RS 99/2009.

[4] ***: Uredba o uslovima za sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije i kriterijumima za ocenu ispunjenosti tih uslova, Službeni glasnik RS 72/2009.

[5] ***: Izmene i dopune Programa ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007 - 2012., Službeni glasnik RS 99/2009.


224

Numerički strug TU – 480 u rekonstrukciji isplačne pumpe

225

Spec Veselin Mulić 113 Mr Dušan Jovanić 114 Mr Aleksandar Rajić115 Visoka tehnička škola strukovnih studija u Zrenjaninu, Zrenjanin

NUMERIČKI STRUG TU- 480 U REKONSTRUKCIJI ISPLAČNE PUMPE

NUMERICAL PLANE TU480 IN RECONSTRUCTION OF IMPULSIV PUMP

Rezime: Numeričkim strugom TU480 izražena je funkcionalnija i pouzdanija kontura usisnog i potisnog ventila isplačne pumpe u odnosu na konturu izraženu na univerzalnom strugu. U radu se prikazuje tehnološki postupak ručnog programiranja upravljačke jedinice “Philips 3000CNC”. Laboratorija za merenje i kontrolu Više tehničke škole, Tehnička škola i Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu istražuju primenu TU480 u NIS ”Održavanje” kao osnovu za pokret kvalitat ISO 9000. Ključne reči: strug, pumpa, kontura, ventil. Abstract: With numerical plane TU480 we made more functional and more reliable contour of absorbing and impulsive valve of impulsive pump than chtour made on universal plane. Tecnologisal procedure of manual programming of a operating unit “PHILIPS 3000 NC” is showed during the work. Laboratory for measuring and kontrol at “VTŠ“, technical school and tehnical faculty “Mihajlo Pupin” in Zrenjanin are researcming the use of TU480 in NIS “ODRŽAVANJE” as a base for a qality ISO9000. Keywords: plane, pump, contour, valve.

Uvod

Pouzdanost isplačne pumpe u bušenju tla (nafte) zavisi od zaptivne konture njenih usisnih i potisnih ventila. Ventili mašinski obrađeni na univerzalnom strugu imaju zaptivnu konturu prikazanu na slici 1, levo. Takav oblik konture često je bio uzrok havarija (erupcija gasa, nafte i vode). Konstruisani su novi ventili sa zaptivnom konturom koja se ne može izraditi na univerzalnom strugu, već numeričkom.U



226

radnoj organizaciji “NAFTAGAS-ODRŽAVANJE” koriste se dva numerička struga TU480. Na slici 1, desno, prikazana je rekonstruisana zaptivna kontura usisnog i potisnog ventila koja se izrađuje na pomenutim numeričkim strugovima. Na slici 1, levo, konturu zaptivne površine usisnog i potisnog ventila isplačne pumpe čine tri vertikalne i dve horizontalne linije. Elementi zaptivne (složena linija) konture na slici 1, desno, su tri vertikalne, četiri konusne, tri kružne i jedna horizontalna prosta linija.

Slika1. Zaptivna kontura uisinog i potisnog ventila isplačne pumpe

1. Tehnički podaci NU struga TU480

NU strug TU480 je numerički upravljana mašina alatka koju čine mehanički deo i upravljačka jedinica. Programira se ručno tastaturom upravljačke jedinice. Podešavanje jednog od više alata je u revolver glavi prema referentnom alatu za koji se određuje startna tačka. Nulta tačka na čelu pripremka, obradka, određuje startnu tačku alata i koordinatni početak radnog prostora. U tabeli 1 prikazani su najvažniji tehnički podaci numeričkog struga.

Tabela 1.

OPIS MERA VREDNOST Prečnik nad klizačima/suportom mm 680/380 Prečnik unutrašnjeg struganja mm 370 Dužina struganja mm 1000 Područije broja obrtaja o/min 20 – 4000 Broj stepeni menjača 4

Snaga pogonskog motora Kw 33

Revolver glava 12 alata

Masa Kg 8000


227

2. Upravljačka jedinica “PHILIPS 3000 CNC”

Upravljačka jedinica “Philips” izrađuje se u verzijama 3000CNC i 3580CNC i najvažniji tehnički podaci dati su u tabeli 2.

Tabela 2.

OPIS MERA VREDNOST Upravljane ose kom 2, (x, z) Interpolacija kom 2, (kružna i linearna) Kapacitet memorije KB 16 Ciklusi automatski kom 3, (struganje, bušenje i navoj) Inkrement mm 0,001

3. Isplačna pumpa

Horizontalna petocilindrična klipna pumpa utiskuje vodu u naftnu bušotinu tla. Čine je pogonska (kolenasto vratilo, klipnjače, unakrsne glave) i hidraulička (ventili, plunžeri, cilindri) grupa. Ventil usisni i potisni su isti i prikazani su na slici 2 koja predstavlja kombinaciju Crteža detalja izradka i Plana prvog stezanja. Crtež detalja pripremka i Plan drugog stezanja nisu prikazani zbog ograničene dužine rada, a standradnog su izgleda u sastavu Tehnološkog postupka.

Slika 3.


228

4. Programski list

U pogonu “Mašinska obrada” programeri, inženjeri, tehnološko tehničke pripreme na standardnom Programskom listu ručno programiraju kretanje vrha strugarskog noža, kretanje alata. Tabela 3 prikazuje najvažnije programske reči korišćene u Programskom list. Tabela 3.

PROGRAMSKA REČ OPIS G54 Memorisanje kretanja u nultu tačku. G96 Konstantna brzina rezanja (m/min). G0 Kretanje brzim hodom. G1 Linearni posmak.

G38 Automatski ciklus aksialnog struganja. G2 Kružna interpolacija u smeru kazaljke na satu.

M43 Područije broja obrtaja 1 (100-200). M8, M9 Uključivanje, isključivanje sredstva za hlađenje.

S Broj obrtaja glavnog vretena. (obr/min) F Posmak (mm/obrt.).

ALATI: T606 0,8 PCLNR2525 CN0408 PCP125 T808 0,5 R/L S71 2525 M16 KNUX160405 R11 P15 T1010 0,5 SPECIJALNI U Tabeli 4 dat je pojednostavljen Programski list sa kolonama za

svaku programsku reč kako zbog preglednosti tako zbog skraćenja dužine rada. Prikazan je program prvog stezanja pošto je ono karakteristično. U koloni (*) upisane su stajne tačke obeležene na Planu kretanja alata. Pomenuta kolona je zamena za Objašnjenje Programa koje zbog svoje dužine nije prikazano.


229

Tabela 4. N G X Z T I D S M F C J *

9 001

10 54

20 606,3 43

30 96 0 1200 120 3

40 71,25 -100 8 1

50 1 27 0,25 2 60 0 29 -85,2 3

70 1 22 4

80 0 24 -61,4 5

90 1 17,5 6

100 0 20 2 7

110 11,5 8

120 1 17,5 -4 9

130 0 69,25 -98 10

140 38 53,6 112 0,25 2 4,345

150 0 53,6 -98 11

160 38 38 -103,75 1,95

170 0 38 -98 12

180 38 27,1 -103,5 2,18 3,03

190 0 42 -101,4 13

200 1 55 -105 14

210 0 120 100 9 15

220 808,3

230 0 19 -32 8 16

240 1 15,55 0,2 17

250 R6 2 18,4 -37,1 18

260 1 -55,5 19 270 R6 2 21,55 -61,5 2

280 0 -32,8 2

290 1 17 22

300 R6 2 14,15 -37,9 23

310 1 -55,5 24

320 R6 2 20,15 -61,5 25

330 0 2 26

340 10,6 27

350 1 15,85 -3,25 28

360 -32,8 29

370 R6 2 13 -37,9 30

380 1 -55,5 31

390 2 19 -61,5 32

400 1 20 33

410 20,5 -62 34

420 -79,2 35

430 20,75 -79,45 36

440 -85,3 37

450 24,9 38

460 25,4 -85,8 39

470 -99,93 40

480 R1 2 25,766 -100,412 41 490 1 38,08 -103,831 42

500 48,5 43


230

510 53,1 -105,11 4

520 -108,001 45

530 70,6 -112,86 46 540 0 120 100 9 47

550 1010,3

560 0 36 -100 8 48

570 1 -103,353 0,2 49

580 53,1 -108,1 50

590 -103 9 51

600 0 120 100 52

610 606,3

620 30

5. Plan kretanja alata

Plan kretanja vrha strugarskog noža prikazan je za prvo stezanje na slici 4. Koordinate stajnih tačaka (x,z) vrha strugarskog noža (tačke kopčanja) su :

1(71;-100) 10(69; -98) 20(22;-62) 30(13; -38) 40(26;-100) 50(53;-103)

2(27;-100) 11(54; -98) 21(22;-33) 31(13; -56) 41(38;-104) 51(120;100)

3(29; -85) 12(38; -98) 22(17;-33) 32(19; -62) 42(49;-104)

4(22; -85) 13(42;-101) 23(14;-38) 33(20; -62) 43(53;-105)

5(24; -61) 14(55;-105) 24(14;-56) 34(21; -62) 44(53;-108)

6(16; -61) 15(120;100) 25(20;-62) 35(21; -79) 45(71;-113)

7(20; 2) 16(19; -32) 26(20; 2) 36(21; -85) 46(120;100)

8(12; 2) 17(16; -32) 27(11; 2) 37(25; -85) 47(36;-100)

9(18; -4) 18(18; -37) 28(16; -3) 38(25; -86) 48(36;-103)

19(18; -56) 29(16;-33) 39(25;-100) 49(53;-108)


231

Slika 4. Plan kretanja vrha strugarskog noža

Zaključak

Tehnološki postupak ručnog programiranja zaptivne konture na numeričkom strugu TU480 je očigledan primer uspešne primene NUMA u izradi mašinskih delova koji su konstruisani na hipotezama o nelinearnoj zavisnosti napona i deformacije u mašinskim materijalima. Mogućnosti TU480 jesu podrška tehnolozima bušenja tla (nafte) u daljim istraživanju “prave zaptivne konture”. Programski list kao deo tehničke dokumentacije Tehnološkog postupka ručnog programiranja iz ugla ISO9000 predstavlja preciznu proceduru izrade usisnih i potisnih ventila isplačne pumpe i zato je predmet posebnog interesovanja Laboratorije za merenje i kontrolu.

LITERATURA

[1] Prvomajska: Uputstvo za upotrebu struga TU480, Raša, 1990; [2] Prvomajska: Uputstvo za programiranje upravljačke jedinice PHILIPS

3000 CNC, Raša, 1990; [3] V. Mulić, A. Tasevski, Parametarsko programiranje NU struga TU480, VI

Međunarodna konferencija Fleksibilne tehnologije, 1997, pg. 803-809

Dizajniranje, provera napona i optimizacija prese za briketiranje piljevine primenom programa SolidWorks

232


233

Milovan Mijatov116 spec.struk.inž.maš. Lazar Čelar117 spec.struk.inž.maš.

DIZAJNIRANJE, PROVERA NAPONA I OPTIMIZACIJA PRESE ZA BRIKETIRANJE PILJEVINE PRIMENOM PROGRAMA

SOLIDWORKS

DESIGNING, CHEKING THE STRESS AND OPTIMIZING A MACHINE FOR MATING BRIKETS FROM SOWDUST

USING THE PROGRAM SOLIDWORKS

Rezime: Savremenim CAD softverima moguće je izvršiti dizajniranje, proveru napona u kritičnim presecima i optimizaciju pojedinih elemenata konstrukcije, time prevazići moguće previde u konstruisanju i znatno skratiti vreme do izlaska proizvoda na tržište. Ključne reči: CAD softver, SoldWorks, kritični napon, stepen sigurnosti, optimizacija Abstract: Using modern CAD sowtvare systems, it`s possible to make designing, cheking the stress in critical cuting and optimizing some elements of construction, and by that overdraw possible mistakes in constructioning and by allthat significantly reduce product on the market Keywords: CAD sowtware, SoldWorks, critical stress, FOS, optimizing

Uvod

Savremeno projektovanje je, u današnje vreme, nezamislivo bez podrške računara. Uspešnost u projektovanju i konstruisanju u mnogome zavisi od znanja, veštine i motivacije projektanta kao i od potreba i mogućnosti sredine u kojoj radi.

1. CA tehnologije

1.1. Računarski orijentisano projektovanje

Projektovanje, kao i mnoge druge inženjerske aktivnosti, u periodu od 1960. godine su pod konstantnim uticajem računarskih tehnologija.



234

Tendencije razvoja ovih tehnologija: hardvera i softvera nagovestile su mogunost efikasnog rešavanja problema projektovanja u svim oblastima gde je ta delatnost moguća i potrebna. Računari su u prvo vreme uvedeni u proizvodnju da bi se izračunavalu i kontrolisalo kretanje alata mašine alatke. Proizvodnja, u kojoj računar ima veliku ulogu u vođenju i kontroli proizvodnih procesa, ostvarljiva je pravilnom implementacijom (CAM) Computer Aided Manufacturing koncepta. [1]

1.2. SolidWorks 3D CAD paket

SoldWorks predstavlja moćan 3D CAD softver koji je jednostavan za upotrebu i omogućava brzo ovladavanje svim njegovim funkcijama. SoldWorks podrazumeva čitav paket programa u okviru koga se nude rešenja za sve industrijske grane:

– Razvoj proizvoda i industrijski dizajn – Projektovanje mašina, procesne opreme i složenih sistema – Projektovanje svih vrsta alata – Izrada kvalitetne tehničke dokumentacije – Upravljanje projektnom dokumentacijom – Proračuni i simulacije – Solid CAM [2]

Slika 1. 3D model Glavni sklop prese za briketiranje piljevine [3]

2. Analiza napona u kritičnom preseku lopatice rotora za procenu krutosti i čvrstoće

Za analizu napona koji vladaju u presecima lopatice rotora iskorišten je softverski alat “Simulation Study”. [4]


235

Slika 2. 3D model Lopatica rotora integrate [3]

2.1. Parametari opterećenja potrebni za izvođenje simulacije

– Vrsta opterećenja: pritisak – Intenzitet opterećenja: Na osnovu podataka proizvođača

(prema podacima iz tehničkog opisa prese za briketiranje) vreteno, čiji je sastavni deo lopatica rotora, se obrće 60 puta u minutu a pogoni ga elektromotor snage od 1,5 kW.

Obrtni moment koji EM prenosi na vreteno [5]

= = 9549 = 238,7 (Nm)

Sila koju izazove obrtni moment = 1085 (N)

Površina na koju deluje sila pritiska A = 0,445 0,05 = 0,02225 (m2)

Pritisak koji može da proizvede lopatica rotora na okolinu, odnosno sila kojom okolina (masa za briketiranje) deluje na lopaticu. Ovo je osnovni podatak za izvođenje simulacije.

P = = = 48764 ( ) 50 000 ( )

Konstrukciju lopatice rotora opterećujemo sledećim pritiscima:

50 000 ( ) 38 000 ( ) 25 000 ( )

Nakon aktiviranja simulacije pritiska na računaru dobijamo sledeće rezultate:

2.2. Pritisak na lopaticu rotora P =50 000 ( )

Slika 3. Prikaz rezultata napona i deformacija(levo) i stepena sigurnosti (desno)

nakon simulacije [6]


236


Slika 4. Prikaz rezultata napona i deformacija(levo) i stepena sigurnosti (desno) nakon simulacije [6]


Slika 5. Prikaz rezultata napona i deformacija(levo) i stepena sigurnosti (desno) nakon simulacije [6]

Slika 6. Poređenje rezultata napona (levo) i stepena sigurnosti (desno) nakon simulacije


237

2.5. Prikaz stepena sigurnosti po unutrašnjosti elementa

Slika 7. Raspored stepena sigurnosti unutar elementa presecanjem pomoću ravni (levo) i pomoću lopte (desno)

Slika 8. Raspored stepena sigurnosti unutar elementa presecanjem pomoću ravni, lopte i valjka (levo) i izgled tako presečenog elementa (desno)

Na slici 7 se vidi telo lopatice rotora presečeno pomoću ravni

(levo) i pomoću lopte (desno) kao i pomoću valjka na slici 8 (levo) da bi se stekao uvid u raspodelu stepena sigurnosti unutar tela elementa tako da je, po prvi put, uz pomoć ovog programa, moguće izvršiti analizu stepena sigurnosti po kompletnom preseku. Takođe je moguće izvršiti, na sličan način, i analizu napona po različitim presecima, sagledati ugrožena i predimenzionisana mesta kako bi se izvršila optimizacija dimenzija.

3. CAE alati, alati za proveru napona i optimizaciju dimenzija, optimizacija

Metod konačnih elemenata pripada grupi najpopularnijih savremenih numeričkih metoda za definisanje napona, deformacija, prenosa toplote, raspodela magnetnog polja, protok fluida, itd.. Metod


238

konačnih elemenata se zasniva na rešavanju sistema velikog broja algebarskih linearnih jednačina u matričnoj formi. [7]. Kako se može videti u tački 2.2 napon u kritičnom preseku vrata lopatice rotora prevazilazi dozvoljene vrednosti što je prikazano na slici 3 pa je pribegnuto optimizaciji dimenzija. Na slici 9 pokazan je raspored stepena sigurnosti po preseku lopatice (engl. FOS) i na njoj se vidi da je polovina preseka ugrožena pod dejstvom pritiska. To je, pored analize napona, još jedan pokazatelj da je optimizacija dimenzija neophodna.

Slika 9. Lopatica rotora FOS po preseku (levo) i izgled ekrana u toku optimizacije

Slika 10. Lopatica rotora naponi u presecima (levo) i faktor sigurnosti nakon optimizacije (desno)

4. Analiza dobijenih rezultata

Poređenjem dobijenih rezultata može se utvrditi da je nakon optimizacije naponsko stanje u proveravanim zonama Lopatice rotora u granicama normale što je rezultiralo povećanjem debljine zida lopatice sa 6 na 9 mm. Kada uporedimo napone nastale simulacijom različitih pritisaka (sl. 3) vidimo da napon izazvan pritiskom od 50 kPa u kritičnom preseku lopatice prelazi, po intenzitetu, vrednost napona na granici razvlačenja. Stepen sigurnosti iznosi 0,72 (sl. 3) što nije dovoljno da se održi stabilnost konstrukcije. Kada lopaticu opteretino pritiskom


239

od 38 kPa (sl. 4) tada toliki pritisak izazove napon u kritičnom preseku koji je još uvek iznad granice napona na granici razvlačenja što je nedozvoljeno a stepen sigurnosti iznosi 0,95 što, takođe nije dopustivo. Na kraju, lopaticu rotora opterećujemo pritiskom od 25 kPa (sl. 5) i tada toliki pritisak izazove najveći napon, u kritičnom preseku, koji je ispod vrednosti napona na granici razvlačenja. Stepen sigurnasti protiv plastičnih deformacija je u granicama dozvoljenog i iznosi 1,4. Dakle možemo konstatovati da je prilikom konstruisanja napravljen privid i da dimenzije lopatice rotora u kritičnom preseku ne zadovoljavaju. Zato se moralo pribeći optimizaciji preseka odnosno korekciji dimenzija. Tako je simulacijom opterećenja, analizom i optimizacijom dimenzija dela konstrukcije prevaziđen previd u konstruisanju i izbegnuto da se, nakon proizvodnje cele konstrukcije, radi korekcija na pojedinim njenim elementima što, u mnogome, dovodi do skraćenja vremena potrebnog za plasiranje proizvoda na tržište.

Zaključak

Postojeća dokumentacija za proizvodnju prese za baliranje piljevine bila je dobra osnova za prezentaciju mogućnosti softverskog paketa SolidWorks. U praktičnom radu izvršeno je trodimenzionalno modeliranje celog sklopa prese za briketiranje piljevine (slika 1), pripadajućih podsklopova kao i prikaz upotrebljenih standardnih elemenata. Poređenjem dobijenih rezultata može se utvrditi da je nakon optimizacije naponsko stanje u proveravanim zonama Lopatice rotora u granicama normale.

Tako je simulacijom opterećenja, analizom i optimizacijom dimenzija dela konstrukcije prevaziđen previd u konstruisanju i izbegnuto da se, nakon proizvodnje cele konstrukcije, radi korekcija na pojedinim njenim elementima što, u mnogome, dovodi do skraćenja vremena potrebnog za plasiranje proizvoda na tržište. Optimizacijom kritičnih mesta na konstrukciji eliminišu se eventualni previdi u konstruisanju a tim se skraćuje vreme izlaska proizvoda na tržište. Dalja istraživanja mogla bi da se razvijaju u pravcu potpune simulacije protoka mase za briketiranje kroz geometriju sklopa prese, kao i analizi čvrstoće otpresaka odnosno gotovih proizvoda.


240

LITERATURA

[1] Deverdžić G.: Softverska rešenja CAD/CAM sistema, Mašinski fakultet u Kragujevcu, Univerzitet u Kragujevcu, Kragujevac, 2004.

[2] Lombard M.: SolidWorks 2009 do kraja, Kompjuter biblioteka, Beograd, 2009.

[3] Milovan Mijatov, 3D modeliranje i optimizacija prese za baliranje piljevine primenom programa SolidWorks, Završni rad specijalističkih studija,VTŠSS Zrenjanin, 2010.

[4] Miltenović V.: Mašinski elementi - oblici, proračun, primena, II - dopunjeno izdanje, Mašinski fakultet, Univerzitet u Nišu, Niš, 1999.

[5] Shih R. H., Schilling P.J.: SolidWorks 2008 parametarsko modeliranje, Kompjuter biblioteka, Beograd, 2008.

[6] Todić V., Stanić J.: Osnove optimizacije i tehnoloških procesa izrade i konstrukcije proizvoda, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 2002.

[7] www.solidworks.com

Štetna zračenja čovekove radne i životne sredine

241

Dr Borislav Nikin118 Miloš Sivački

ŠTETNA ZRAČENJA ČOVEKOVE RADNE I ŽIVOTNE SREDINE

Rezime: U radu je prikazano stanje elektromagnetnog zagađenja u halama tekstilne konfekcije koje potiče prvenstveno od indukcionih motora kao deo celokupne konstrukcije radnog stola za kojim sede radnice. Istaknute su izmerene vrednosti magnetne indukcije u prostoru koji okupira radnica za mašinom i prikazani rasipni uplivi koje stvaraju indukcioni motori kao pogonske mašine. Data je jedna od mogućih preliminarnih zaštita koja je eksperimentalno potvrđena na pet radnih mašina, nakon čega je merenjem utvrđeno da je magnetno polje oko radnice smanjeno za oko 40 puta. Ključne reči: elektromagnetno polje, indukcioni motori, elektromagnetno zagađenje, biološki sistemi

Uvod

Problem delovanja elektromagnetnih polja EMP na biološke sisteme privlači pažnju širokog kruga istraživača interdisciplinarnih nauka. To je i razumljivo, ako se ima u vidu činjenica da se svakim danom sve više koriste novi uređaji koji se priključuju na električnu mrežu i postaju izvori zračenja EMP. Jedan interval je sa ekstremno niskom učestalošću END do 300 Hz, a drugi je interval sa učestalošću od 3 kHz do 300 GHz. Niže učestalosti od 50 Hz se koriste za komunikaciju medu brodovima, vozovima. Danas se izuzetna pažnja poklanja studiji dejstva EMP END na biološke sisteme sa osnovnim ciljem da se ustanove eventualne štetne posledice koje čovek trpi.

Broj naučnika koji se bavi problematikom štetnog dejstva EMP radi u naučnim institutima razasutim u celom svetu i u stalnom je povećanju. Ovo je lako zaključiti posmatrajući svake godine i broj novih naučnih radova i broj istraživača. Tako na primer, na drugom Svetskom kongresu za Elektricitet i Magnetizam u Biologiji i Medicini koji je održan u Bolonji, Italija, od 8. do 13. juna 1997. godine, prezentovano je oko 1300 radova od daleko većeg broja naučnika iz celog sveta. Pošto je problematika interdisciplinarna po prirodi razumljivo je što su naučno-istraživački timovi bili sastavljeni od naučnika raznih profila po



242

strukama kao što su Medicinske nauke, Biofizika, Genetika, Biologija, Elektrotehnika, Fizika i druge. Primetno je da su i rezultati radova sve preciznije rasvetljavali neke od ranijih nedoumica u ogromnom prostranstvu opšte problematike. Početne hipoteze od kojih se pošlo sedamdesetih godina, kada su epidemiološke studije ukazivale na uzročno - posledičnu vezu dejstva EMP na biološke sisteme, sada se ta veza polako popunjava karikom koja povezuje uzročnost i posledicu. Doduše ova se veza još uvek obazrivo izražava verovatnom ali ogroman broj radova toj verovatnoći daje sve veću vrednost. Veliki broj radova obuhvata značajnu raspravu o efektima EMP u oblasti ENU sa naglaskom da postoji mogući potencijalni uzrok kancerogenih efekata od ovih polja na biološke sisteme. U ovom radu mi ćemo se pozabaviti problemom zaštite u domenu END koja se može veoma lako izvesti i puno doprineti da veliki broj mladih radnica radi za svojim mašinama bez opasnosti od elektromagnetnog zračenja.

1. Uvođenje zaštite

Sve ove godine borbe naučnog mišljenja polako napreduju ka osvajanju dokaza da EMP štetno deluje na biološki sistem ugrožavajući

mu zdravlje. Bez obzira koliko će vremena još trebati da dokazi budu egzaktni, trebalo bi pomoći biološkom sistemu bar na onim mestima gde je to moguće. A to znači osmisliti zaštitu za pojedine električne aparate i uređaje. Zaštita bi se svela na problem kako rasuti magnetni upliv koji uređaj generiše oko sebe, svesti na vrednost koja isključuje mogućnost štetnog dejstva.

Slika 1.

Kao primer u ovom radu uzećemo hale sa radnim mestima u

tekstilnoj konfekciji. U tim halama radna mesta su stolovi na kojima se nalaze mašine za šivenje, pletenje ... Ispod radnog stola se nalazi pogonski motor naizmenične struje (indukcioni) koji goni mašinu pomoću kaiša. Za mašinama je uglavnom ženska radna snaga. Upravljanje radom motora radnica ostvaruje svojim desnim kolenom pritiskajući na pedalu koja je udaljena od kućišta motora 8 cm. To je izuzetno intimni odnos jednog od ekstremiteta radnice u odnosu na


243

električni uredaj kojim upravlja što je prikazano na slici br. 1. Prirodni položaj levog kolena je u raskoraku od 10 cm i nešto povučeno od kućišta motora. Ovakav položaj je uslovljen konstrukcijom cele mašine što je prikazano na slici br. 2.

Kada radnica uključi motor, namotaj statora motora stvori obrtno magnemo polje koje se obrće stalnom sinhronom brzinom po obimu statora a i u neposrednom okolnom prostoru motora stvarajući u tom prostoru rasipni magnetni upliv koji prožima radnicu. Na slici br. 3. je prikazan ovaj rasuti magnetni upliv van kućišta motora koji zauzima prostor oko jedan metar kružno od motora. Ovaj magnetni upliv stvara magnetnu indukciju u tom prostoru koja je promenljiva u vremenu i prostoru.

Na slici br. 4. je prikazan dijagram vrednosti magnetne indukcije koju motor generiše za vreme rada u funkciji distance od kućišta motora u smeru ka radnici. Na ovom dijagramu su predstavljene dve krive linije i u ovom trenutku ćemo posmatrati krivu magnetne indukcije bez zaštite. Ordinate ove krive su vrednosti magnetne indukcije izražena u μT.

Slika 3. Slika 4.

Na slici br. 5. je prikazan položaj radnice za radnim stolom i

istovremeno dijagram magnetne indukcije koja je upliviše. Evidentno je da su donji ekstremiteti radnice izloženi velikoj magnetnoj indukciji koja opada po vrednosti ka reproduktivnim organima i lumbalnom delu kičme.

Slika 2.


244

Tehnološki proces u ovoj vrsti proizvodnje je neprekidan u toku radnog vremena izuzev za vreme pauze. Dužina vremena boravka u ozračenoj sredini predstavlja jedan od veoma važnih parametara u studiji uticaja EMP na biološke sisteme. Drugi, takođe važan parametar, je intenzitet magnetne indukcije koji je dat gornjim dijagramom.

Sledeći takođe važan parametar u ovom slučaju je uslovljen

rasporedom radnih mesta, odnosno mašina. Mašine su postavljene u kolonama u kojima je razmak među mašinama toliki da radnica može da zauzme svoje radno mesto. Tu se sada pojavljuje dodatni problem jer rasuti magnetni upliv motora jedne mašine upliviše i radnicu koja sedi ispred te mašine u predelu njene kičme što je prikazano na slici br. 6.

Slika 6. Kako je magnetna indukcija vektorska veličina to se u tačkama

prostora koji zauzimaju kolone radnih stolova vrednosti magnetne indukcije sabiraju vektorski, čija se vrednost najlakše može utvrditi merenjem, pa se stoga i razvila industrija mernih instrumenata koji se koriste u ovoj problematici. Za ovu priliku navešćemo izmerene vrednosti magnetne indukcije u dvema kolonama čiji su rezultati prikazani u Tabeli 1.

Brojne vrednosti u Tabeli 1. predstavljaju izmerene vrednosti intenziteta magnetne indukcije u predelu kolena, lumbalnog dela kičme i glave. Merenja su obavljena sa instrumentom AC Milligaussmeter Model 42B-1 proizvođača Monitor Industries USA.

Slika 5.


245

Tabela 1. Kolona 1. Kolona 2.

Kolena Leđa Glava Kolena Leđa Glava 20 1,6 1,4 60 1,3 2,2 40 1,0 2,0 42 13,0 9,5 20 1,3 0,34 22 10,0 2,0 22 16 1,4 30 12,0 2,5 26 0,7 0,4 40 2,8 1,5 55 3,6 1,8 30 15,0 5,0 40 1,7 1,7 18 8,0 3,3 22 8,2 1,4 16 5,0 2,0 22 0,5 0,45 18 1,0 0,9 30 1,5 0,7 12 8,0 0,4 40 3,2 3,2 16 5,0 0,7 60 1,8 3,0 14 10,0 1,0 25 26 3,0 16 3,4 0,8 31 6,2 2,6 18 1,4 0,7 30 - 0,4 16 3,0 1,0

Prilikom merenja merni kolut instrumenta ne registruje zemno

geomagnetsko polje tako da ono nije prisutno u izmerenim vrednostima. Opseg merne učestanosti instrumenta je od 40 Hz do 1000 Hz, što znači da obuhvata i više harmonike. U tabelarnom pregledu Tabele 2. date su vrednosti magnetne indukcije jednog posebno odabranog indukcionog motora koji je ugrađen na pet radnih mašina i čija je indukcija na rastojanju od 8 cm od kućišta motora 105 μT. Ove vrednosti iz Tabele 2. su predstavljene dijagramski na slici br. 7. Kriva lokacije 1 predstavlja izmerene vrednosti magnetne indukcije uzduž prave koja je upravna na kućište motora i tangira unutrašnji deo desnog kolena radnice protežući se do predela lumbalnog dela. Vrednosti krive na lokaciji 2 su merene uzduž prave paralelne sa prethodnom na razmaku od 10 cm koja tangira unutrašnji deo levog kolena. To je prirodni raskorak (razmak) kolena radnice koja sedi za mašinom. Iz dijagrama se vidi da je desna noga radnice u većoj magnetnoj indukciji u odnosu na levu nogu. Isti slučaj je i sa rukama.

Da bi se radnice zaštitile od prikazanog magnetnog polja potrebno je u ovom problemu sprečiti rasipanje magnetnog upliva van kućišta motora. Jedan od mogućih metoda je montiranje dodatnih namotaja feromagnetnih limova oko kućišta motora. Masa i oblikovanje kružnog prstena zavise od oblika samog kućišta, od raznih priključaka koji su montirani na kućištu i od snage motora.

Masa zaštitnog prstena mora odstojati od kućišta da se motor ne bi pregrevao. Lokacija mase prstenova mora biti izvedena tako da maksimalno smanji magnetni upliv u prostoru koji okupira radnica.


246

Slika 7.

U posmatranom primeru upotrebljena su dva prstena širine od

po 4 cm sa ukupnom težinom po motoru od 6 kg. Njihov međusobni razmak je bio 1 cm. Vazdušni prostor izmedu kućišta motora i prstenova je bio 2 cm. Sa takvom zaštitom magnetna indukcija je bila smanjena za oko 40 puta, što je evidentno iz Tabele 2. Na slici br. 8. šematski je prikazan položaj zaštitnih prstenova.

Tabela 2

Ova je zaštita eksperimentalno postavljena na pet radnih mašina i merenjem je utvrđen efekat što je predstavljeno na slici br. 7. kao kriva magnetne indukcije sa zaštitom. Da bi se izbeglo ovakvo štetno dejstvo


247

mogla bi se izvršiti i dislokacija motora na samoj mašini pomerajući ga dalje od radnice po horizontalnoj liniji bar za 80 cm, što bi doprinelo da radnica bude u polju dozvoljenih vrednosti magnetne indukcije.

Međutim, to bi imalo za posledicu znatno razređenje radnih stolova u koloni pa prema tome i daleko manje iskorišćenja prostora hala u kojima se odvijaju ovakvi procesi. To bi značilo dogradnju novih građevinskih

objekata što bi bila za sada nepredviđena investicija. Međutim, navedeni zaštitni materijal se ne proizvodi kod nas već je uvozni. Iz ovog primera se vidi da ova problematika zaštite od elektromagnetnog zračenja zahteva nova sredstva koja za sada niko nije u mogućnosti da sagleda u celosti. To i jeste jedan od bitnijih razloga koji oponira naučnim radovima tražeći od njih egzaktnost iako je iz epidemioloških studija veoma jasno da ovaj problem postoji i da će se i dalje povećavati jer se čovek neće odreći upotrebe električne energije.

Radno vreme radnica je 7 sati dnevno i 5 dana nedeljno. Analizom krvne plazme i eritrocita (7) nađeno je da ovakva magnetna polja Utiču na koncentraciju Na, K i Cl kako u plazmi tako i u eritrocitima. Promena propustljivosti membrane ćelije utiče na rad Na – K pumpe tako da je više Na a manje K nađeno u eritrocitima eksponirane grupe radnica u odnosu na kontrolnu grupu što je predstavljeno u Tabeli 3. Tabela 3. Krvna slika Izložene (EX) i kontrolne (CON) grupe

EX CON DIFF (%) Na u plazmi (mmol/l) 141,1 +1,5 137,1 +1,3 +3% K u plazmi (mmol /l) 5,21 +0,33 4,43 +0,43 +18% Cl u plazmi (mmol/l) 107,7 +1,5 105,3 +2,38 +2% Na u eritrocitima (mmol /l) 24,5 +5,8 15,0 +5,1 +63% K u eritroci tima (mmol/l) 90,5 +5,2 95,2 +4,6 -5%

Radi potpunog eksperimentalnog utvrđivanja efekata zaštite

potrebno je istu ugraditi na svih trideset mašina radnica iz eksperimentalne grupe pa nakon tri meseca ponoviti analize nad krvnom plazmom i eritrocitima da se vide efekti zaštite.

Slika 8.


248

Zaključak

Predlaže se zaštita od EMP asinhronih motora kao pogonske mašine koja je montirana na radnim stolovima u tekstilnoj konfekciji. Sa praktične tačke gledišta zaštita je lako izvodljiva i trajna, a njena primena se preporučuje sve dok proizvodači ne odluče da tu zaštitu dograde na kućištu motora. Sa zaštitom radnice u trudnoći mogu sedeti za mašinom i do sedmog meseca trudnoće bez bojazni da će ugroziti razvoj fetusa. Sada one, odmah po saznanju da su trudne, napuštaju radnu organizaciju i odlaze na trudničko bolovanje što je praksa od 1992 godine kada su merenja bila izvršena.

LITERATURA

[1] Charles Polk, Elliot Postow: CRC HANDBOOK OF BIOLOGICAL EFFECTS OF ELECTROMAGNETIC FIELD S ; CRC PRESS Inc FLORIDA 1986.

[2] Andrew A. Marino: MODERN BIOELECTRICITY; MARCEL DEKKER Inc NEW YORK; 1988.

[3] Borislav Nikin, Bogosav Lažetić, Oskar Hrubik: HEALTH HAZARDS OF EXTREMLY LOW FREQUENCY FIELD ON HUMANS; IV International Nikola Tesla Symposium, Belgrade 1991., 223 – 231.

[4] Lažetić Bogosav, Nikin Borislav, Pekarić – Nađ Neda: THE EFFECTS OF THE INTRAUTERINE EXPOSURE OF RATS TO LOW INTENSITY AC EM FIELDS; Procedings of THE FIRST WORLD CONGRESS FOR ELECTRICITY AND MAGNETISM IN BIOLOGY AND MEDICINE, SAD, Orlando, jun 1992.

[5] Borislav Nikin, Bogosav Lažetić, Pekarić – Nađ Neda: THE EFFECTS 50 Hz MAGNETIC FIELDS INFLUENCE Na – K PUMP OF BLOD, Symposium on Electromagnetic Compatibility, Tel Aviv, 1992.

[6] Bogosav Lažetić, Borislav Nikin, Pekarić – Nađ Neda: THE EFFECTS OF INTRAUTERINE EXSPOSURE OF RATS TO LOW INTENSITY AC EM FIELDS, Electrity and Magnetism in Biology and Medicine, Editor Martin Blank, San Francisko Press Inc. 1993., 349 – 350.

[7] Borislav Nikin, Bogosav Lažetić, Pekarić – Nađ Neda, Dragica Koledin: THE EFFECTS OF LOW INTENSITY 50 Hz MAGNETIC FIELD ON Na – K AND Cl CONCETRATIONS IN HUMANS BLOOD. Rewiew on Environmem and Health, Frend Publishing House, London – Tel Aviv, 1993.

[8] Blank M, Soo L. Na – K ATPASE ACTIVITY AS A MODEL FOR THE EFFECTS OF ELECTROMAGNETIC FIELDS ON CELLS, Abstract Book of the First World Congress for Electrity and Magnetism in Biology and Medicine, Lake Buena Vista, Florida, 1992. 37.


249


250

CIP – Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад

005(082)

НАУЧНО стручни скуп Предузетништво, инжењерство и менаџмент (1 ; 2010 ; Зрењанин) Zbornik radova / I naučno stručni skup Preduzetništvo, inženjerstvo i menadžment [održan] 10. 12. 2010., Zrenjanin ; [glavni i odgovorni urednik Smiljana Mirkov]. - Zrenjanin : Visoka tehnička škola strukovnih studija, 2011 (Zrenjanin : Visoka tehnička škola strukovnih studija). - 248 str. : ilustr. ; 30 cm Tiraž 60. - Rezimei na engl. jeziku uz većinu radova. - Bibliografija uz svaki rad. ISBN 978-86-84289-41-6

а) Мeнаџмент – Зборници COBISS . SR – ID 262243847

Documents

vtssszr_zbornik_prvi_naucni_skup_2010_04042011.pdf