Српски језик5. и 6. разред

Уџбеници за5. и 6. разред

ПРЕМА НОВОМПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

2019/20.

w��.���� .r�

Нема вишерупа у знању!

www.eucionica.rs

Позивамо вас да у шестом разреду наставимо сарадњу уз коришћење уџбеничког комплета за Српски језик и књижевност Издавачке куће „Klett”. Нови уџбенички комплет настао је на темељу проверених стручних и методичких знања аутора, а уз сугестије наставника--практичара. Осмишљен је према захтевима реформисаног Програма наставе и учења и обликован тако да подстиче креативност и истраживачки дух ученика, као и њихову способност да стечена знања практично примене.

Богатство података изнетих у Читанки и Граматици и обрађених у складу са узрастом ученика, функционална корелативност елемената програма, поступност и систематичност при организовању наставног градива, уз подстицање ђака да стваралачки откривају и увезују понуђене садржаје, јесу само неке од одлика ових уџбеничких комплета.

Радујемо се наставку нашег заједничког путовања кроз чудесни свет српског језика и књижевности, чији сте ви темељ.

Проф. др Зона Мркаљ, уредник за српски језик и књижевност

Поштоване колегиницеи колеге,

Графички приказ броја наслова Издавачке куће „Klett” од 2004. до 2019. године

2004. 2019.

3из

дањ

а

80

7и

здањ

а

100% уџбеници написани на основу новог Плана и програма наставе и учења

100% прилагођени узрасту и омогућавају применљивост наученог у свакодневним ситуацијама

100%

100% „Klett” издања омогућава и обезбеђује остваривање свих предвиђених исхода и циљева наставе

ГОДИНА ЗАЈЕДНО СТВАРАМО КВАЛИТЕТНО ОБРАЗОВАЊЕ

Уџбеници

Савремени уџбеници у потпуности усклађени с новим Планом и програмом наставе и учења

Дигитални уџбеници

Јединствено интегративно решење за сваког наставника, с разноврсним филмовима, интерактивним задацима,симулацијама и галеријама фотографија

Штампани приручници и е-приручници за наставнике

Оперативни и глобални планови усклађени са исходима учења, с детаљно разрађеним припремама за сваки час и предлозима додатних активности

Додатни дидактички материјали

Петнаестоминутни тестови за све ученике у одељењу

Правопис српског језика

Нема више рупа у знању!

HOBO! Уџбенички комплет за пети и шести разредПРЕМА НОВОМ ПЛАНУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

+

+

Петнаестоминутни тестови за проверу

знања

Петнаестоминутни тестови за проверу

+Приручник за наставнике са

дневним припремама

РАЗРЕД

РАЗРЕД

HOBO!

Дигитални уџбенициЧитанка Граматика Радна свеска

Читанка Граматика Радна свескаHOBO! HOBO! HOBO!

Дигитални уџбенициHOBO!

+Приручник за наставнике са

дневним припремама

HOBO!Петнаестоминутни тестови за проверу

знања

Петнаестоминутни HOBO!

Е-приручник са дневним припремама

за кориснике дигиталних уџбеника

Е-приручник са дневним припремама

за кориснике дигиталних уџбеника

HOBO!

+

+

+

+Правопис

српског језикаПравопис

српског језика

УЏБЕНИК +ПРИРУЧНИК

ЗА НАСТАВНИКЕ

СРПСКИ КАО НЕМАТЕРЊИ

ЈЕЗИК

HOBO!

Î Расковник – нова читанка за 5. разред у потпуности је усклађена с новим Планом и програмом наставе и учења. Самим тим, у први план су стављени исходи, и аутори су се трудили да их на што креативнији али и функционалнији начин примене у овој књизи.

Î Новине се огледају, пре свега, у томе што је број текстова за обраду смањен, а у школе је враћена домаћа лектира. Задржан је, као обавезан, основни корпус националне књижевности, али је повећана изборностосталих текстова.

Î Оно по чему су досад биле препознатљиве наше читанке – атрактиван дизајн и богата галерија уметничких репродукција, фотографија и допадљивих илустрација – дају додатни квалитет и овом издању.

Читанка

252стране

165илустрација

319задатака

Аутори: Зона Мркаљ, Зорица Несторовић

Испод сваког наслова налази се уводни текст, који ученику приближава тему или контекст на који се дело односи, или се дају основне информације о програмским садржајима који ће се у датом одломку с посебном пажњом обрађивати.

ПОЈМОВНИК уводи нове књижевнотеоријске појмове, али и подсећа на раније савладано градиво.

РАЗРЕД

У питањима, налозима и задацима у апаратури ТРАГОМ РЕЧИ, који су распоређени тако да иду од лакших у белом пољу ка сложенијим у осенченим пољима, указано је на кључне елементе одређеног текста (тема, композиција, идеја, стилске фигуре, везе текста са делима истог писца као и са делима осталих писаца...).

Ово поље је намењено унутарпредметном повезивању садржаја из књижевности, граматике и језичке културе.

На крају свих текстова налазе се основне био--библиографске информације о писцима.

Избор књижевних делаи добро структуриране и осмишљене апаратуреомогућавају компаративни приступ проучавању књижевности, уз одабир различитих нивоа интерпретације.

Постоје бројне пословице чија је тема занат. Неке пословице су прешле у приче, а неке

су из прича прешле у говор, као што је то случај с насловом следеће народне приповетке.

Присети се још неке пословице о занату, а затим прочитај приповетку.

Присети се још неке пословице о занату, а затим прочитај приповетку.

е е али за а

Пође некакав цар са својом женом и са кћери да се шета по мору

на лађи. Кад мало одмакну од бријега, онда дуне вјетар, па га баци

чак у некакву земљу, ђе се о његову царству ништа и не чује (као ни

он о овоме што до сад ништа није чуо ни знао). Кад изиђу на суво,

он није смијо ни казати да је цар, а новаца нијесу имали са собом

ништа, а не знајући никака заната, нијесу се могли друкчије ’ранити,

него се он најми да чува сеоска говеда. Пошто ту преживе тако

неколике године, угледа син цара од оне земље његову кћер, која је

била врло лијепа и већ дорасла до удаје, па каже свом оцу и мајци,

да се другом никаком ђевојком неће оженити, до кћери говедара из

тога и из тога села! Отац и мати и други дворани стану га одвраћати

да се прође те срамоте; како би он, царски син, узео говедарску кћер,

код толики’ други’ царски’ и краљевски’ кћери итд. Али све залуду!

Он каже: „Ја њу, ја ниједну!” Кад већ виде да друкчије не може бити,

онда цар пошље једнога свог везира, да јави говедару, да ће цар да

му узме кћер за сина. Кад везир отиде и јави то говедару, а говедар

га запита: „Какав занат зна царев син?” Везир се упропасти: „Бог с

тобом, човече! Како ће царев син знати занат? Што ће занат цареву

сину? Занате људи уче да се ’ране њима, а царев син има земљу и

градове.” Говедар каже опет: „Е, ако не зна никаква заната, ја му не

дам моје кћери!” Везир се врати, те каже цару шта говори говедар.

Сад постане чудо још веће. Они су мислили да ће то за говедара бити

највећа милост и чест, што му царски син узима кћер; а он пита какав

везир – високи државни чиновник

у турској царевини;

министар, гувернер

рогожина – рогозина,

груб ћилим, покривач, простирка

исплетена од рогоза,

асура

150

неколике године, угледа син цара од оне земље његову кћер, која је

била врло лијепа и већ дорасла до удаје, па каже свом оцу и мајци,

да се другом никаком ђевојком неће оженити, до кћери говедара из

тога и из тога села! Отац и мати и други дворани стану га одвраћати

да се прође те срамоте; како би он, царски син, узео говедарску кћер,

код толики’ други’ царски’ и краљевски’ кћери итд. Али све залуду!

н каже: „Ја њу, ја ниједну!” Кад већ виде да друкчије не може бити,

онда цар пошље једнога свог везира, да јави говедару, да ће цар да

му узме кћер за сина. Кад везир отиде и јави то говедару, а говедар

га запита: „Какав занат зна царев син?” Везир се упропасти: „Бог с

тобом, човече! Како ће царев син знати занат? Што ће занат цареву

сину? Занате људи уче да се ’ране њима, а царев син има земљу и

градове.” Говедар каже опет: „Е, ако не зна никаква заната, ја му не

дам моје кћери!” Везир се врати, те каже цару шта говори говедар.

Сад постане чудо још веће. Они су мислили да ће то за говедара бити

највећа милост и чест, што му царски син узима кћер; а он пита какав

РАЗРЕД

НА КРАЈУ ПОГЛАВЉА је рубрика којом се затвара свака целина у читанци. То су систематизације градива дате у облику занимљивих текстова, табеларних приказа и шема.

Велику новину ове читанке представљају ТЕСТОВИ ЗА САМООЦЕЊИВАЊЕ, којима су обухваћени најважнији садржаји из књижевности за пети разред. Тестови садрже скалу за оцењивање.

Многе непознате речи објашњене су поред самих текстова, што умногоме олакшава ученицима читање и разумевање.

Читанка обилује илустрацијама по укусу и сензибилитету

нових генерација.

Читанка

Читанка је подељена на седам целина, од којих свака носи поетски назив, који симболично обједињује све текстове унутар целине. На крају читанке налазе се Регистар појмова, Речникнепознатих речи из текстова, Тестови за самооцењивање и Решења тестова.

1. Том Сојер, Марк Твен, роман2. Дјевојка цара надДјевојка цара надДјевојка цара на мудмудму рила дрила д 3 ЖенидЖенидЖени ба Душанова 13. Капетан Џон Пиплфокс4. мраз/зима5. једночинкаједночинка, трагедијатрагедија, комедијакомедија6. а) Т, б) Т, в) Н7. КАПЕТАН: ПЕЋИНА:8. Нисам уопште знао који је наставник на часу ни шта говори; читаво време само једна мисао

Нисам уопште знао који је наставник на часу ни шта говори; читаво време само једна мисао била је у мени:била је у мени:9. а) 4; б) 5; в) 3; г) 1; д) 210. Експозиција11. Антон Павлович Чехов12. Сјајни ко небо које се плави Сјајни ко небо које се плави 13. пудар – пољар, баштован; ашчија – гостионичар, кувар; штедар – дарежљив; адамско колено – племенита особа; поглавит – посебан14. Ракови као оклопници; шум као звекет гвожђазвекет гвожђа; пипципипци као живо шибље од змијаживо шибље од змија15. б) персонификација, епитети, поређење16. а) 3, б) 4, в) 1, г) 2 17. а) пословица, б) загонетка, в) питалица 18. епилог 19. храшћехрашће – плашће; траватрава – глава 20.

Наслов књижевног Књижевна врста

– Помози Бог, кадо!– Бог ти помогао, кмете! А одакле

е за амооце и а е – е е а

е за амооце и а е (Тест на крају петог разреда)

ПитањаБодови

1. Прочитај одломак па наведи наслов дела, аутора и књижевну врсту којој дело

припада.

,,Учитељ, господин Добинс, зашао је већ био у половину људског века са

једном неиспуњеном частољубивом жељом. А та његова најслађа жеља

била је да постане доктор; међутим, сиромаштина је одлучила да се он не

уздигне изнад сеоског уче. И сваки дан он би извлачио из своје катедре неку

тајанствену књигу, па би се сав заносио у њу чим не би било читања наглас и

срицања у разреду.”

Наслов дела:

Име и презиме аутора:

Књижевна врста:

3

2. Повежи наслове књижевних дела са порукама које се на та дела односе тако

што ћеш поред наслова сваког дела на линији написати број који се налази

испред наведене поруке. Једна порука је сувишна.

Дјевојка цара надмудрила

Женидба Душанова

1. Тешко свуда своме без својега.

2. Од колевке па до гроба најлепше је ђачко доба.

3. Невоља свачему човека научи.

2

3. На основу понуђеног описа препознај књижевног јунака.

„Мада су овог јунака пензионисали, а његовој посади одузели заставе и

оружје, позван је да, као неустрашиво храбар, ослободи свет од седмоглавог

чудовишта.”

Напиши пуно име књижевног јунака..

1

4. На линији напиши назив главног мотива који препознајеш у следећем стиху

песме.

„Оштар мраз спалио зелено лисје”

Назив мотива је .

1

5. У следећем низу подвуци називе драмских врста. (Има их три.)

елегија анегдота једночинка трагедија новела комедија цртица 3

245

Решења служе за проверу тачности одговора.

Митолошке песме су лирске народне песме које су у својој основи сачувале слике веома старих веровања, према којима светом управљају небеска тела (Сунце, Месец, звезде), природне појаве (громови и муње), као и митолошка бића (виле и змајеви, вештице, душе предака). Овим песмама

заједничко је осећање свеопште повезаности ствари и појава у свету: „Митолошке песме – казујући о томе како је некада могао бити стваран свет из загонетних дубина хаоса, из којег су однекуд израњали Сунце, Месец и звезде, да га обасјају и загреју – чувају слојеве прастарих веровања. У њима

небеска тела, воде, ветрови у својим женидбама, градитељским подухватима, путовањима, игри, превладавају хаос евоцирајући ликове и догађаје из времена прастварања” (Карановић 1996: 255). Небеска тела су у митолошким песмама схваћена као велика и складна по ро ди ца (Сунце је живо биће,

Месец му је брат или стриц, звезде су му сестре, Да ница је Ме сечева сестра). У митолошким песмама човек је саставни део не беских збивања. Он уче ству је, заједно са природним и божанским силама, у стварању света, песмама ко је славе ле поту и дубљи, суштински смисао тог света. Веза између

човека и природе је у митолошким песмама дубока и нера ски ди ва. Кључни актери митолошке лирике су Сунце, Месец и звезде, најчешће Даница и/или Преодница, небо и земља, вода и роса, злато и сребро, сјај рађања и смирај живота. Свет је саливен у један космички одливак, угравиран у

небески прстен златне ко ви не. Митолошке песме се каракте ри шу сагласјем небеских дешавања и људских по сло ва, израз су дубљег унутрашњег скла да изме ђу човека, природе и виших сила које тим светом управљају.У основи ових песама сто ји љубав као активна стваралачка енергија која пло ди

и обнавља жи вот у свим његовим видовима. Митолошке песме прослављају и бла госиљају жи вот, који је схваћен као светковина боја, мириса, раскоши и обиља. Свет припада сви ма, или боље речено, свему што постоји. Преци су заступљени у по томцима, по то мци у себи носе прегршт предачких

завета. Човек се стапа са при ро дним пло до вима. Песме прате процесе рађања, узрастања и зрења, али и опадања и ци кличног обнављања живота у смрти: „Светом управљају Сунце, Месец, звезде, громови, муње, виле, змајеви, вештице, душе предака. Сунце хита небеском путањом да би што пре

огрејало сирочад без мајки. Виле зидају градове на облаку; некад и на земљи, од јуначких костију. Вештице отварају груди заспалом човеку и односе му срце. Змај пролеће са уграбљеном девојком” (Недић 1969: 21).опут људи, и небеска тела се, високо над нама, воле и препиру, љу бе и над ме ћу, гложе

и мире, пратећи човеково обредно време и његове по ро ди чне и дру штве не односе. У центру космоса обитава Сунце, које представља благо сло вени круг, прстен златне ко вине, животодавни извор топлоте и светлости. Оби чно се до ча рава атрибутом „жар ко“. Низ је веровања у српскоме народу која

повезују Сунце и про ме не у вези са њим са натприродним женским бићима: „Међу Србима граничарима се верује да се ‘кад Сунце сија и кишица ромиња’ рађа вила. Деца тада говоре: Ро ди ла се вила. У Шумадији ‘кад Сунце греје а киша пада сељаци веле порађа се ве шти ца’” (Ђорђевић 1958/I: 25).

Месец такође има запажену улогу. У склопу изузетно раширених народних ве ровања о Месецу, које се поистовећује са божанством у словенској митологији, по се бно се из два ја ју она везана за жене у вези са њеном обно ви тељ ском мо ћи пло дно сти.У низу лирских народних песама Сунце, Месец

и звезде представљени су у чо ве коли ком обличју. Небеска те ла најчешће немају очеве већ само мајке, које се у њи ховом од су ству брину о кући и баве до ма ћим пословима. Месец, Сунце и звезде представљени су као мала небеска по ро ди ца која се радује, светкује, дели свако дне вне бриге и весеља

заједно. По се бно су честе митолошке песме о небеској свадби. По знате су и песме о женидби сјајног Месе ца муњом.

Животни ритмови Сунца, Месеца и звезда усклађени су са ритмовима чо ве ко вог породичног и друштвеног живота и често су засновани на паралелним радњама и веома старим народним веровањима. Мишљење у аналогијама одговара првобитним ми тским обрасцима на којима је човек

утемељио своје умно биће. Покушавајући да утиче на свет око себе и да умилостиви више силе и природне појаве од којих му је зависио опстанак, првобитни човек се стављао под окриље и заштитничко озрачје Сунца и виших сила: „Уводни, формулативни стихови ‘Осу се небо звездама, / И равно

поље овцама’ уп ра во својим психолошким паралелизмом омогућавају унутарње поређење ‘детета Радоја’ са Месецом, прихватање ‘детета’ као овчара, његово изједање попут Месеца (задржано у из ре ци ‘изједе се као Месец’). Психолошки паралелизам и иначе настаје као активно поређење, као

аниматистичко пројектовање човекових осећања на природу, као једно од најстаријих сти ли сти чких принципа фолклорног стварања” (Милошевић-Ђорђевић 1999: 9). У митолошким песмама реч плоди и прочишћује, лечи и об навља; то је „жи ва“ реч, која има магијску моћ да утиче на свет око

себе. Троврати вилински град, ко ји се диже „на грани од облака“, представља тво ре вину од сјаја смештену на пла ни ну ваздуха, међу озарене сватове, у раскошном ам би јенту небеске свадбе. Лир ски из нијансиране слике својом хармонијом теже да ука жу на могућност чо ве ко вог скла да са природом.

На љубав која се пропиње у висине, на преливе мла до сти, сја ја и ле по те међу звездама.У основи митолошких песама почива једно ви та ли сти чко, ак ти вно схватање при роде и не бе ских тела: „Не бе ски свод, Земља, Су нце, Ме сец, дан и ноћ представљају једну од ре ђе ну ствар са нау чног становишта. Са

жи во тног ста новишта они су нешто друго, па чак и за чо века који да нас зна доста из ас тро но мије и ас трофизике, метеорологије и дру гих наука. Мо жемо да не ве рујемо у њихово бо жа нство, можемо да се на ору жа мо свим ар гу ме нти ма науке, да би смо их посматрали као фи зичка тела или чи њенице,

али по сматрање лепог пла вог неба, зве здане ноћи, сјајног ме се ца, уз бур ка ног хоризонта, оставља далеко ду бље утиске од ма какве астрономске тео рије ма ко ли ко савршена била, и то и на нас и на дру ге кул тур ни је и мање културне љу де. Стављени у та кав однос, мо же мо да схватимо пое зију. Ако

уло жимо још већи напор у ра зумевање пое зије, можемо прећи на ра зу ме ва ње мита, али не мита у схематском об лику и пре тво ре ног у отрцану реторичку фигуру, већ мита као не чег животног” (Бароха 1979: 19).У митолошким песмама срећемо низ устаљених стилских средстава која су, не када,

несумњиво, имала магијско дејство: данас су то стални епитети, метафоре, сло венске анти те зе и поређења којима се људски послови и дани изједначавају са не беским првоизворима. Ове поетске слике, истовремено, доприносе сложености зна чења и естетским ква литетима песме. Слике које су

усменим преношењем пренете из дре вне митолошке старине понекад су не са мо за савремене тумаче већ и за извођаче и публику не чи тљи ве и нејасне:„Сачувао се читав један мали круг песама о Сунцу, Сунчевој сестри и Месецу. Понека од тих песама допрла је до нас у помућеном, нејасном облику.

Није сасвим јасна, на пример, иначе врло занимљива песма Изједен овчар (Вук I, 237) у којој се пева како су овчара Радоја ‘изеле вештице’, мајка му срце извадила, а стрина ‘лучом светлила’“ (Латковић 1991: 178). Породичне песме су краће народне лирске песме о животу у породици и осе ћа њима

чланова заједнице (в. Пешић–Милошевић-Ђорђевић 1997: 204). Најчешће се пе вају у породичном окружењу. У њима се описују мајчинска љубав и пожртво ва ност према деци, блискост и брижност браће и сестара, несрећа девојке због удаје за недрагог, али и туга ближњих због гу би тка најмилијих:

„Већина песама одише тугом. Најчешће теме су умирања и погибије, и дубока људска потреба очувања духовне и емотивне везе оних који одлазе са онима који остају, да би, притом, певач непрестано пазио да не позледи танано ткиво осећајности ни код једних ни код других” (Милошевић-

Ђорђевић 1999: 18). Породичне народне песме су се певале у породичном окружењу, у дому, крај колевке. Њи хо ви стихови зависе од мелодије која их прати и могу бити разнолики по дужини и ри тму. Најчешће су испеване у осмерцу или десетерцу. Породичне песме, у по ве за но сти различитих

видова уметности, у себи често крију веома стара народна ве ро ва ња: „Србљи приповиједају да је кукавица била жена и имала брата, па јој брат умро и она за њим тако много тужила и кукала, док се није претворила у тицу (једни кажу да се брату досадило њено кукање и јаукање, па је он проклео

те се претворила у тицу, а једни опет кажу да се Бог на њу расрдио што је тако много тужила за братом, кога је он био узео, па је претворио у кукавицу да кука довијека), зато готово свака Српкиња којој је брат умро, и данас оплаче кад чује кукавицу гдје кука” (Вук, Српски рјечник 1852, 441). У

нашој народној књижевности, породичне песме су веома разноврсне. Ве зу ју се за различите односе, ситуације и околности породичног живота, за раз ли чита осе ћања и расположења. Стога оне не представљају тематски чврсту целину: „У породичним песмама опеван је живот у породици и сеоској

задрузи. Песме се пе ва ју у уском породичном кругу. У ову врсту лирске усмене поезије убрајамо и успаванке и пе сме о бабинама, а уобичајено је да се убрајају и печалбарске и војничке песме зато што у њима, поред љубавне чежње супружника, доминирају слике из породичних односа“ (Бован 2013:

136–137).Породичне песме, како то истиче Владан Недић, у знатној мери „обасјавају та мне стране старог породичног живота“. Посебно када се ради о положају жене у па тријархалној породици: „У њиховом средишту налази се удес женске чељади, која се патријархалним је зи ком називала ‘робље’.

Девојку, не питајући, дају за човека кога први пут види обично тек о ве нчању. И у новоме дому све се окреће против ње. Муж поступа с њом као господар; и све крва, и свекар. Немајући од срца порода, жена везује око појаса камен станац у пустој на ди да ће врачањем умилостивити богове. Ако је

обдарена породом, жена у кратком пре даху од ра да пева успаванке, али само мушком чеду, скривајући материнску љубав између сти хова пе сме-бајалице“ (Недић 1969: 25). У средишту породичних односа је мајка. Она носи најважнију улогу у по ро ди чном животу бринући се о сложним односима

у заје дни ци:„Средишна личност у породици је мајка; о оцу као старешини породице у лирским пе смама се много ређе пева. То је због тога што се и у патријархалној заједници у првом ре ду мајка бринула о васпитању деце, што је она давала тон породичном животу, а свакако и ус лед тога што се у

лирским па и у лирско-епским песмама најчешће ради о интимним осе ћа њима, која су приступачнија мајци него оцу“

Посленичке народне лирске песме су се у прошлости певале уз рад, при же тви, на моби и прелу, приликом чувања стоке, на ко сидби и уз друге, углавном сео ске послове. Певале су и о раду, посебно о тешким условима рада. Као и остале врсте лирске народне поезије, настале су вео ма давно. Већ

у 15. веку у Шибенику се поми њу песме певане приликом це ђе ња ма сли новог уља. Потичу из времена кад су се људи бавили првенствено зе мљо радњом и сточарством. Везане су за колективне послове. Вероватно је њихов ритам пр во би тно пра тио ритам ратарских послова. Посленичке песме су

сачувале стара схватања о скла дним одно си ма између чо века и природе и благотворном дејству људског рада по од но се у заје дни ци. У да ле кој прошлости изража ва ле су човеков ми тски однос према природи и све ту. У пре дставе о вилама уткале су народна ве ро ва ња у постојање виших сила са

ко јима човек живи у миру и хармонији. Пуне су лепих слика и ведрих осећања све та и жи вота. Че сто су шаљивог тона. Одликују их ра зи гра ност младости, живописне сли ке при ро де и при гу ше на љубавна тематика. У посленичким песмама рад је ства ра лачки чин, он доноси благодет заје дни ци

и корист људском друштву. Пе сме о раду су нешто шире ос но ве. У њима се може опе вати и тешка страна рада, по себно ако је везана за вековну потлаченост народа под туђинском влашћу. Песме на прелу веома су разнородне. У њима препознајемо елементе мито ло шке лирике, али и атмосферу

љубавних песама. Песме су означене како тематиком, тако и наменом и околностима извођења: „Прело и супредак. Бива обично с вечера. То се разумије да на прело иду дјевојке и младе, и кашто дође по које и од познате момчади те се с дјевојкама и с младама разговарају и шале. На прелу се ноћу

преде или домаћици на мобу или свака преља себи. Ако се преде на мобу, онда домаћица ваља преље да части; ако ли преде свака себи, онда им домаћица не даје ништа за јело, него ако која донесе што од куће” (Вук, Живот и обичаји народа српскога, Етнографски списи: 194). Предење и ткање,

вез и шивење у нашој народној лирској поезији спадају у по слове који су намењени женама и породичној сфери живота. Прате их песме ко ји ма се прославља топлина породичног огњишта, али и обележава стваралачки чин уопште. Обично су везане за зимски период и за дуге вечерње часове у

тишини и са мо ћи. Често имају љубавну тематику, попут девојчиног разговора са гајтаном који плете будућем војну: „Све се ту нашло у стихове преточено: хиперболизована издвојеност од других људи (на високо, на широко) и у таквом тренутку једино могући разговор, са самим собом; те ме-

ди тативно успоравање времена, у понављањима и набрајањима радњи које се не завршавају (Сви лу преде, гајтан плете / С гајтаном се разговара).” (Послови и дани 1994: 11). У песми „Кујунџија и хитропреља” све је дато у митском озрачју. Два људска бића представљају два града. Два града су два

сучељена света. Као два митска бли занца, истоветна су им и имена: Јанко и Јања. У златној аури од лепоте и сјаја, ова два сродна имена представљају суверене делатнике лепоте. Кујунџија, онај који кује непроцењиве драгоцености, венце и обоце, зла тни и сребрни накит и прстење. Јања, изврсно

окарактерисана сложеницом хитропреља, чиме се посредно оз начава и да је хитроумна, брза и спретна. Два града саткана на два митска рога од је ле на пре дста вљају два упоришта лепоте, игре, љубавног задир ки вања. Не извр шиви за да ци из бајке овде ће, у љупкој игри полова, проузроковати

задавање других, још тежих задатака. Разложним одговорима девојка ће надмудрити мо мка. Улог у игри која се води очима, речима и умом је дар љубави. Овај дар је пре дста вљен предметима који су саставни део свадбеног обреда: шатор и ко шу ља, за му шкарца; вјенци и обоци, за девојку.

Завршетак песме не су мњи во упућује на амбијент свадбе у коме је била извођена: А што теби од тога остане,Дискретну љубавну тематику има и лепа песма „Преди, момо, дарове” из Ву ко ве збирке Једна од најлепших лирских народних песама, „Израсло ми је дрво зелено”, за бележена у XVIII веку

на терену Војне границе, опева у истој мери танана љу ба вна осећања и човекову посвећеност раду као стварању ле по те у свету. (Латковић 1991: 186). Мајка се брине о кћеркиној удаји, грди је и прекорева. Сину, младом Лазару, саветује да не гледа на спољашње богатство већ на девојчин ход и

на поглед када бира девојку за себе: Митолошке песме су лирске народне песме које су у својој основи сачувале слике веома старих веровања, према којима светом управљају небеска тела (Сунце, Месец, звезде), природне појаве (громови и муње), као и митолошка бића (виле и змајеви, вештице,

душе предака). Овим песмама заједничко је осећање свеопште повезаности ствари и појава у свету: „Митолошке песме – казујући о томе како је некада могао бити стваран свет из загонетних дубина хаоса, из којег су однекуд израњали Сунце, Месец и звезде, да га обасјају и загреју – чувају слојеве

прастарих веровања. У њима небеска тела, воде, ветрови у својим женидбама, градитељским подухватима, путовањима, игри, превладавају хаос евоцирајући ликове и догађаје из времена прастварања” (Карановић 1996: 255). Небеска тела су у митолошким песмама схваћена као велика и складна

по ро ди ца (Сунце је живо биће, Месец му је брат или стриц, звезде су му сестре, Да ница је Ме сечева сестра). У митолошким песмама човек је саставни део не беских збивања. Он уче ству је, заједно са природним и божанским силама, у стварању света, песмама ко је славе ле поту и дубљи, суштински

смисао тог света. Веза између човека и природе је у митолошким песмама дубока и нера ски ди ва. Кључни актери митолошке лирике су Сунце, Месец и звезде, најчешће Даница и/или Преодница, небо и земља, вода и роса, злато и сребро, сјај рађања и смирај живота. Свет је саливен у један

космички одливак, угравиран у небески прстен златне ко ви не. Митолошке песме се каракте ри шу сагласјем небеских дешавања и људских по сло ва, израз су дубљег унутрашњег скла да изме ђу човека, природе и виших сила које тим светом управљају.У основи ових песама сто ји љубав као активна

стваралачка енергија која пло ди и обнавља жи вот у свим његовим видовима. Митолошке песме прослављају и бла госиљају жи вот, који је схваћен као светковина боја, мириса, раскоши и обиља. Свет припада сви ма, или боље речено, свему што постоји. Преци су заступљени у по томцима, по то мци

у себи носе прегршт предачких завета. Човек се стапа са при ро дним пло до вима. Песме прате процесе рађања, узрастања и зрења, али и опадања и ци кличног обнављања живота у смрти: „Светом управљају Сунце, Месец, звезде, громови, муње, виле, змајеви, вештице, душе предака. Сунце хита

небеском путањом да би што пре огрејало сирочад без мајки. Виле зидају градове на облаку; некад и на земљи, од јуначких костију. Вештице отварају груди

Лектира за разред

На методичан и стручан начин припремамо комплет књига лектире у ком се налазе одабрани текстови из обавезног и допунског корпуса домаће лектире, као и изборни и научнопопуларни текстови прописани програмом. У њима се налазе репрезентативни текстови народне и ауторске књижевности које ученици могу да читају у слободно време. Тиме се развијају читалачке навике ученика, они стичу основна знања о месту, улози и значају језика и књижевности у српској и светској култури, развија се љубав према српском језику и књижевностии негују најшира хуманистичка знања. Избор из домаће лектире помоћи ће наставницима у реализацији наставних садржаја, а ученицима у успешном усвајању предвиђених знања.

развија се љубав према српском језику и књижевности

Ј Е Д И Н С Т В Е Н А Л Е К Т И РА

С А М Е ТО Д И Ч К О М А П А РАТ У Р О М

Митолошке, породичне и посленичке лирске народне песме

Народне епске песме о Немањићима и Мрњавчевићима

Српске и словенске народне бајке Шаљиве народне приче и новеле

Кратке фолклорне форме Бранислав Нушић: Хајдуци

– Помози Бог, кадо!– Бог ти помогао, кмете! А одакле – Помози Бог, кадо!– Бог ти помогао, кмете! А одакле

Примери одломака

– Помози Бог, кадо!– Бог ти помогао, кмете! А одакле

Наслов књижевног Наслов књижевног Примери одломака

– Помози Бог, кадо!– Бог ти помогао, кмете! А одакле

Наслов књижевног Наслов књижевног Наслов књижевног Примери одломака

– Помози Бог, кадо!– Бог ти помогао, кмете! А одакле

Књижевна врстаделаделаПримери одломака

– Помози Бог, кадо!– Бог ти помогао, кмете! А одакле

Комплет од књига6

У следећем тексту подвуци непроменљиве речи које стоје испред именице фудбал и утичу на то да она промени падеж.

Не могу да замислим живот без фудбала. Сваки дан је са фудбалом или о фудбалу. Кроз фудбал се доказујем, и све мерим према фудбалу.

Подвучене речи називају се предлози.

Предлози су непроменљиве речи које означавају различите односе међу речима у реченици (без, са, о, кроз, према). Обично стоје испред именица и именичких заменица и утичу на њихов облик.

Кад смо говорили о падежима у нашем језику, уз сваки зависни падеж поменули смо предлоге који најчешће иду уз њега.

Заокружи предлоге који се могу употребити уз више падежа.

генитив од, до, из, изнад, испод, иза, збогдатив ка, премаакузатив у, на, о, под, пред, за, међу, кроз, уз, низинструментал са, над, под, пред, међулокатив у, на, о, по, при, према

Допуни реченице облицима именице КЊИГА уз исте предлоге, а различите падеже.

а) Загледала сам се у , јер су илустрације у њој веома лепе.

б) У смо прочитали неке ствари о којима ништа нисмо знали.

в) Спустила сам наочаре на коју сам управо прочитала.

г) Наочаре су ми остале на .

д) Нагла сам се над .

ђ) Заспала сам над .

Да ли знаш која је најчешћа пра-вописна грешка у ученичким пис-меним задацима?

Ђаци најчешће греше у писању СА + МНОМ спојено, а треба одвојено.

Погрешно је: Правилно је:самном са мном

Предлози се пишу ОДВОЈЕНО од заменица у инструменталу:

преда мномнада мномза мномс тобомс њимс њом

Неки предлози имају два облика – са самогласни-ком а или без њега. Најчешће се употребљава предлог с/са. У већини случајева може се равноправно употре-бити и један и други облик (с Милицом или са Мили-цом), али некад је обавезан облик са а на крају (са се-стром, са мном).

Седим са Сањом.

Седим с Николом.

Допуни реченице одговарајућим обликом предлога у загради.

а) Договорио сам се (с/са) Стефаном да идемо заједно у град.

б) О заједничком одласку у град разговарао је и (с/са) мном.

в) Видели смо се (с/са) другарима.

г) Често телефоном разговарам (с/са) братом.

Заокружи слова испред реченица у којима је било оба-везно уписати предлог са.

Шта запажаш? Уз именице које почињу на с и уз об-лик мном увек употребљавамо са, јер би без а изговор био тежак.

е лози

1

2

3

4

5

Пази, уз предлог С не треба писа-ти апостроф!

Погрешно је: Правилно је:с’ братом с братом са братом

Предлози се пишу ОДВОЈЕНО и у следећим спојевима са имени-цама:

на примеру ствари

Неп

роме

нљив

е ре

чи

74 75

Î И нова Граматика за 5. разред у потпуности је усклађена с новим Планом и програмом наставе и учења. Структуру чине 4 области: Граматика, Правилан изговор, Језичка култура и Правопис. Уџбеник је радног карактера, што се показало као најбољи концепт за рад како ученика тако и њихових наставника.

Î Садржај новог програма углавном је редукован, тако да се у овој граматици, за разлику од досадашње, не обрађују, на пример, придевски вид и неличне заменице. Радни глаголски придев, с друге стране, обрађује се у оквиру перфекта.

Î Кључне новине у односу на претходну Граматику 5: текстови су осавремењени, на крају сваке целине налази се систематизација под називом КРАТАК ПРЕГЛЕД НАУЧЕНОГ; решења свих задатака налазе се на крају уџбеника, а као посебно значајно, ту су и ТЕСТОВИ ЗА САМООЦЕЊИВАЊЕ (15 тестова из свих области), као и њихова решења.

Граматика

176страна

75илустрација

310задатака

Аутор: Весна Ломпар

Многе лекције почињу примерима или, чак, задацима, а затим се

обрађује теорија.

РАЗРЕД

У следећем тексту подвуци непроменљиве речи које стоје испред именице фудбал и утичу на то да она промени падеж.

Не могу да замислим живот без фудбала. Сваки дан је са фудбалом или о фудбалу. Кроз фудбал се доказујем, и све мерим према фудбалу.

Подвучене речи називају се предлози.

Предлози су непроменљиве речи које означавају различите односе међу речима у реченици (без, са, о, кроз, према). Обично стоје испред именица и именичких заменица и утичу на њихов облик.

Кад смо говорили о падежима у нашем језику, уз сваки зависни падеж поменули смо предлоге који најчешће иду уз њега.

Заокружи предлоге који се могу употребити уз више падежа.

генитив од, до, из, изнад, испод, иза, збогдатив ка, премаакузатив у, на, о, под, пред, за, међу, кроз, уз, низинструментал са, над, под, пред, међулокатив у, на, о, по, при, према

Допуни реченице облицима именице КЊИГА уз исте предлоге, а различите падеже.

а) Загледала сам се у , јер су илустрације у њој веома лепе.

б) У смо прочитали неке ствари о којима ништа нисмо знали.

в) Спустила сам наочаре на коју сам управо прочитала.

г) Наочаре су ми остале на .

д) Нагла сам се над .

ђ) Заспала сам над .

Да ли знаш која је најчешћа пра-вописна грешка у ученичким пис-меним задацима?

Ђаци најчешће греше у писању СА + МНОМ спојено, а треба одвојено.

Погрешно је: Правилно је:самном са мном

Предлози се пишу ОДВОЈЕНО од заменица у инструменталу:

преда мномнада мномза мномс тобомс њимс њом

Неки предлози имају два облика – са самогласни-ком а или без њега. Најчешће се употребљава предлог с/са. У већини случајева може се равноправно употре-бити и један и други облик (с Милицом или са Мили-цом), али некад је обавезан облик са а на крају (са се-стром, са мном).

Седим са Сањом.

Седим с Николом.

Допуни реченице одговарајућим обликом предлога у загради.

а) Договорио сам се (с/са) Стефаном да идемо заједно у град.

б) О заједничком одласку у град разговарао је и (с/са) мном.

в) Видели смо се (с/са) другарима.

г) Често телефоном разговарам (с/са) братом.

Заокружи слова испред реченица у којима је било оба-везно уписати предлог са.

Шта запажаш? Уз именице које почињу на с и уз об-лик мном увек употребљавамо са, јер би без а изговор био тежак.

е лози

1

2

3

4

5

Пази, уз предлог С не треба писа-ти апостроф!

Погрешно је: Правилно је:с’ братом с братом са братом

Предлози се пишу ОДВОЈЕНО и у следећим спојевима са имени-цама:

на примеру ствари

Неп

роме

нљив

е ре

чи

74 75

Проширене су лекције о предлозима и прилозима.

Рубрика ПАЖЊА! ученицима доноси нове занимљиве информације које их подстичу да усавршавају културу говора и писања.

Сви задаци јасно су нумерисани. Граматика обилује мноштвом нових, занимљивих задатака.

ТЕСТОВЕ ЗА САМООЦЕЊИВАЊЕ и њихова решења прати талон у који се уписују резултати на тестовима.

ПРЕ-гле-да-ти

пре-ГЛЕ-да-ти

Наставник је почео прегледати задатке.

За два сата ће прегледати све задаке.

4. Повежи различито наглашену реч са одговарајућом реченицом.

5. Повежи различито наглашену реч са одговарајућом реченицом.

а)

б)

в)

6. У следећем одломку подвуци облик речи капетан у којој је наглашен први слог.

а)

б) У ком падежу је именица КАПЕТАН кад је наглашен први слог?

о-ТВО-ри

О-тво-ри

Ови отвори у зиду се морају зазидати.

У соби је топло, отвори прозор!

ОД-го-во-ри

од-го-ВО-ри

Сви одговори на тесту су ми били тачни.

Одговори ми на мејл што пре.

вре-МЕ-на

ВРЕ-ме-на

Прочитај прогнозу времена за сутра.

Највеће откриће свих времена!

зго а а е гла о а

зго а а е ечи

1. Увежбавај изговор тешких и необичних сугласничких скупова изговарајући следеће

брзалице:

• Птрптрковић птрптрче с птрптрковићима птрптрковић.

• Павте и под павтама потпавтак и под потпавтком потпавтак.

• Ја пасох покрај злокотлокрпове куће, ђе злокотлокрп котле крпи, а злокотлокрповица

ручак кува; око њих триста и троје злокотлокрпчади.

2. Заокружи слово испред брзалице погодне за увежбавање изговора сугласника Р.

а) Сестра Сања седи сама у соби. б) Четири чавчића на чунчићу чучећи цијучу.

в) На врх брда врба мрда. г) Шаш деветерошаш, како се раздеветерошашио!

1. Заокружи слова испред примера у којима је правилно подвучен наглашени слог.

1) а) де-вој-чи-ца б) де-вој-чи-ца в) де-вој-чи-ца

2) а) гим-на-сти-ка б) гим-на-сти-ка в) гим-на-сти-ка

3) а) и-гра-о-ни-ца б) и-гра-о-ни-ца в) и-гра-о-ни-ца

4) а) по-бе-ђи-ва-ти б) по-бе-ђи-ва-ти в) по-бе-ђи-ва-ти

5) а) фо-то-гра-фи-ја б) фо-то-гра-фи-ја в) фо-то-гра-фи-ја

6) а) ре-че-ни-ца б) ре-че-ни-ца в) ре-че-ни-ца

2. Подвуци наглашени слог у следећем примеру.

ра-чу-нар

3. У датом низу подвуци примере у којима је наглашен трећи слог.

у-чи-о-ни-ца ва-тер-по-ло че-ка-о-ни-ца так-ми-че-ње ле-то-ва-ли-ште

КАПЕТАН: А, питам вас, тако вам мора, да ли бисте хтели да видите то чудовиште?

ГУСАРИ: Свакако, капетане!

78

79

Î Нова радна свеска за српски језик и књижевност у 5. разреду у потпуности прати начин излагања и целине у граматици и читанци, и са њима чини уџбенички комплет. Знатно је проширена у односу на претходна издања, и доприноси остваривању исхода новог Плана и програма учења.

Î Задаци су функционални, модернии, првенствено, научно и методички постављени. Решења свих задатака из области језика и књижевности (390 + 70) налазе се иза одговарајућих целина у радној свесци.

Î Уз велики подстицај истраживачким способностима различитих типова ученика, питања из радне свеске за 5. разред пружају основу за усвајање градива следећег разреда основне школе, али и за систематизовање и обнављање знања из овог и претходних разреда.

Радна свеска

164стране

66илустрација

460задатака

Аутори: Весна Ломпар, Зона Мркаљ, Зорица Несторовић

По новом плану учења ПРАВИЛАН ИЗГОВОР је издвојен као засебна целина, и у граматици и у радној свесци.

У радној свесци је присутан велики број различитих налога, за подвлачење, уписивање, заокруживање и сл., прецизно формулисаних и блиских ученичком искуству.

РАЗРЕД

ПРЕ-гле-да-ти

пре-ГЛЕ-да-ти

Наставник је почео прегледати задатке.

За два сата ће прегледати све задаке.

4. Повежи различито наглашену реч са одговарајућом реченицом.

5. Повежи различито наглашену реч са одговарајућом реченицом.

а)

б)

в)

6. У следећем одломку подвуци облик речи капетан у којој је наглашен први слог.

а)

б) У ком падежу је именица КАПЕТАН кад је наглашен први слог?

о-ТВО-ри

О-тво-ри

Ови отвори у зиду се морају зазидати.

У соби је топло, отвори прозор!

ОД-го-во-ри

од-го-ВО-ри

Сви одговори на тесту су ми били тачни.

Одговори ми на мејл што пре.

вре-МЕ-на

ВРЕ-ме-на

Прочитај прогнозу времена за сутра.

Највеће откриће свих времена!

зго а а е гла о а

зго а а е ечи

1. Увежбавај изговор тешких и необичних сугласничких скупова изговарајући следеће

брзалице:

• Птрптрковић птрптрче с птрптрковићима птрптрковић.

• Павте и под павтама потпавтак и под потпавтком потпавтак.

• Ја пасох покрај злокотлокрпове куће, ђе злокотлокрп котле крпи, а злокотлокрповица

ручак кува; око њих триста и троје злокотлокрпчади.

2. Заокружи слово испред брзалице погодне за увежбавање изговора сугласника Р.

а) Сестра Сања седи сама у соби. б) Четири чавчића на чунчићу чучећи цијучу.

в) На врх брда врба мрда. г) Шаш деветерошаш, како се раздеветерошашио!

1. Заокружи слова испред примера у којима је правилно подвучен наглашени слог.

1) а) де-вој-чи-ца б) де-вој-чи-ца в) де-вој-чи-ца

2) а) гим-на-сти-ка б) гим-на-сти-ка в) гим-на-сти-ка

3) а) и-гра-о-ни-ца б) и-гра-о-ни-ца в) и-гра-о-ни-ца

4) а) по-бе-ђи-ва-ти б) по-бе-ђи-ва-ти в) по-бе-ђи-ва-ти

5) а) фо-то-гра-фи-ја б) фо-то-гра-фи-ја в) фо-то-гра-фи-ја

6) а) ре-че-ни-ца б) ре-че-ни-ца в) ре-че-ни-ца

2. Подвуци наглашени слог у следећем примеру.

ра-чу-нар

3. У датом низу подвуци примере у којима је наглашен трећи слог.

у-чи-о-ни-ца ва-тер-по-ло че-ка-о-ни-ца так-ми-че-ње ле-то-ва-ли-ште

КАПЕТАН: А, питам вас, тако вам мора, да ли бисте хтели да видите то чудовиште?

ГУСАРИ: Свакако, капетане!

78

79

Посебну вредност радној свесци дају ЈЕЗИЧКЕ МОЗГАЛИЦЕ које прате област граматике, намењене онима који желе и могу више, али и свим ученицима расположеним да уче кроз забаву.

Вежбања у оквиру дела радне свеске који се

односе на књижевност носе исте наслове као одговарајуће целине у

читанци.

Народна (усмена) књижевност Ауторска (писана) књижевност

Сва дела усмене књижевности која

један народ ствара и преноси кроз

читав низ генерација.

На пример: Народна бајка: Биберче

Сва књижевна дела чији је аутор

(писац, песник, књижевник) познат.

На пример:Љубиша Ђокић: Биберче

1. Ако је тврдња тачна, напиши Т, а ако је нетачна, напиши Н.

Аутор је обично познат кад је реч о лирској народној песми.

Бајка постоји и у народној и у ауторској књижевности.

Ако је песник познат, реч је о ауторској књижевности.

Ауторска књижевност преноси се усменим путем.

2. Подвуци два дела која припадају народној књижевности.

Женидба Душанова, Шашава песма, Певам дању, певам ноћу,

Дјевојка цара надмудрила, Хајдуци, Робинсон Крусо

3. Подвуци називе књижевних врста које припадају и народној (усменој) и

ауторској (писаној) књижевности.

бајка, новела, родољубива песма, басна, комедија

4. Заокружи слово испред стиха који припада ауторској књижевности.

а) Град градила б’јела вила

б) Збор зборила господа ’ришћанска

в) Певам, селе, што год ’оћу

8

Î Извор – нова читанка за шести разред основне школе обликована је у потпуности према захтевима новог Програма наставе и учења.

Î Избор одломака из обавезног и допунског корпуса текстова омогућује систематично планирање дистрибуције наставног рада, према редоследу појављивања тематских блокова у Читанци.

Î Одабрани сегменти текстова домаће лектире дати су у функцији мотивисања ученика за читање целовитих садржаја, а радна апаратура усмерена је ка остваривању наставних исхода, обликованих према стандардима ученичких постигнућа за крај обавезног образовања.

Читанка

260страна

158илустрација

320задатака

Испред свих поглавља налази се целина посвећена подсећању на градиво 5. разреда. Систематизовањем кључних наставних садржаја обрађених у 5. разреду дата је могућност да ученици лако и поуздано повежу своја стечена знања са новим програмским захтевима.

РАЗРЕДHOBO!

Аутори: Зона Мркаљ, Зорица Несторовић

Народна (усмена) књижевност Ауторска (писана) књижевност

Сва дела усмене књижевности која

један народ ствара и преноси кроз

читав низ генерација.

На пример: Народна бајка: Биберче

Сва књижевна дела чији је аутор

(писац, песник, књижевник) познат.

На пример:Љубиша Ђокић: Биберче

1. Ако је тврдња тачна, напиши Т, а ако је нетачна, напиши Н.

Аутор је обично познат кад је реч о лирској народној песми.

Бајка постоји и у народној и у ауторској књижевности.

Ако је песник познат, реч је о ауторској књижевности.

Ауторска књижевност преноси се усменим путем.

2. Подвуци два дела која припадају народној књижевности.

Женидба Душанова, Шашава песма, Певам дању, певам ноћу,

Дјевојка цара надмудрила, Хајдуци, Робинсон Крусо

3. Подвуци називе књижевних врста које припадају и народној (усменој) и

ауторској (писаној) књижевности.

бајка, новела, родољубива песма, басна, комедија

4. Заокружи слово испред стиха који припада ауторској књижевности.

а) Град градила б’јела вила

б) Збор зборила господа ’ришћанска

в) Певам, селе, што год ’оћу

8

Прочитај роман Орлови рано лете у целини. Док читаш, води дневник у који ћеш записивати занимљиве појединости, своје утиске, шале, повезивати догодовштине Јованчетове дружине са својим школским несташлуцима, илустровати поједина поглавља (на пример, како замишљаш да изгледа стари млин у Прокином гају или Николица с приколицом).

Речи Николица, носић, дјечачић су деминутиви. То су именице којима се означава умањење појма од којег су настале (Николица од Никола, носић од нос, дјечачић од дјечак). Оне имају велику стилско-изражајну улогу јер откривају лични однос и присност. Често се називају речима одмила.

Насупрот деминутивима стоје аугментативи. То су именице којима се означава увећање појма од којег су настале (кујетина од куја, дјечачина од дјечак, главетина од глава, комадина од комад). Као и деминутиви, и аугментативи означавају лични став који може бити и похвалан, али врло често и погрдан.

1. О коме говори овај одломак? Опиши како је главни јунак добио надимак. Из наведеног низа особина издвој оне које се односе на њега: тврдоглав; безобразан; осећајан; колебљив; ћутљив; кукавица; паметан; тужибаба. Објасни зашто издвајаш одређене особине и пронађи места у тексту која потврђују да је дечак необичног надимка баш такав као што тврдиш.2. Препричај централни догађај из одломка. Наведи ликове који у њему учествују. Како их је писац приказао? По чему су слични Николица и Стриц? 3. Дијалог Николице с приколицом и Стрица представља прави мали двобој речима. Анализирај га и одреди стилску фигуру на којој почива. У којем делу дијалога настаје преокрет? Издвој комичне елементе. Шта на основу њих сазнајемо о ликовима оба дечака?

4. О верности пса и других животиња свом господару приповедано је у неколико текстова у овој читанци, као и у оним из претходних разреда. О каквој верности говори овај одломак? Опиши поступке који ту верност доказују. Посебно размисли о поступку малог Николице, који престаје да се инати онда када је у питању Жујин живот. Доведи то у везу с мудрим мислима о верности, љубави и пријатељству које знаш.

У надметању Николице с приколицом и Стрица у томе који ће од њих двојице дуже издржати, један на дрвету, а други под дрветом, наводе се следећи временски интервали: сто година, триста година, хиљаду година, хиљаду стотина и педесет година. У ком је падежу именица година у овим примерима?

179

У Бележници ћете пронаћи објашњење мање познатих појмова и израза који се могу чути у свакодневном говору.

Рубрика Радионица може бити подстицај за организовање пројектне наставе. Она садржи предлоге истраживачких задатака из области историје, географије, културне историје Срба, музике, сликарства, медија, свакодневног живота.

Помоћу рубрике Путоказ остварује се унутарпредметна корелација. На примерима из књижевности, ученици могу да провере своје познавање граматике и правописа.

Читанка је подељена на девет целина, тематски здружених и усклађених са динамиком месечног савладавања наставног градива из књижевности. На почетку сваке области читанке издвојене су кључне речи.

РАЗРЕД

Сва се српска причестила војска,најпослије три војводе бојне:једно јесте Милошу војвода,а друго је Косанчић Иване,а треће је Топлица Милане;ја се онде деси на вратима,кад се шета војвода Милошу,красан јунак на овоме свету,сабља му се по калдрми вучесвилен калпак, оковано перје,на јунаку коласта аздија,око врата свилена марама,обазре се и погледа на ме,с’ себе скиде коласту аздију,с’ се скиде, па је мени даде:,,На, девојко, коласту аздију,по чему ћеш мене споменути,по аздији, по имену моме:ево т’ идем погинути, душо,у табору честитога кнеза;

моли Бога, драга душо моја,да ти с’ здраво из табора вратим,а и тебе добра срећа нађе,узећу те за Милана мога,за Милана Богом побратима,кој’ је мене Богом побратио,вишњим Богом и Светим Јованом; ја ћу теби кум венчани бити.”За њим иде Косанчић Иване,красан јунак на овоме свету,сабља му се по калдрми вучесвилен калпак, оковано перје,на јунаку коласта аздија,око врата свилена марама,на руци му бурма позлаћена;обазре се и погледа на ме,с руке скиде бурму позлаћену,с руке скиде, па је мени даде:,,На, девојко, бурму позлаћену,по чему ћеш мене споменути,

Косовка Девојка, Урош Предић, 1919.

голема – врло велика, огромна

братучед – братовљев син, брат од стрица

по греку родитељ – по греху родитељ, прави отац

делија – јунак

красан – угодан, пријатан, леп

калдрма – плочник од камена, пут

коласта аздија – скупоцен плашт

табор – логор

калпак – свечана капа од крзна или коже опшивена свилом по врху

на – узми

побратим – пријатељ који је изабран за брата

ручни девер – обично младожењин брат или брат од стрица који изводи младу и води је на венчање

131

Сва се српска причестила војска,најпослије три војводе бојне:једно јесте Милошу војвода,а друго је Косанчић Иване,а треће је Топлица Милане;ја се онде деси на вратима,кад се шета војвода Милошу,красан јунак на овоме свету,сабља му се по калдрми вучесвилен калпак, оковано перје,на јунаку коласта аздија,око врата свилена марама,обазре се и погледа на ме,с’ себе скиде коласту аздију,с’ се скиде, па је мени даде:,,На, девојко, коласту аздију,по чему ћеш мене споменути,по аздији, по имену моме:ево т’ идем погинути, душо,у табору честитога кнеза;

Одмах после причести српских јунака који су се спремали за Косовски бој, у Самодрежи

цркви, Косовка Девојка наишла је на три велика јунака: Милоша војводу, Косанчића Ивана

и Топлицу Милана, који су је заветовали. Обичај заветовања пред полазак јунака у рат

јесте најважнији разлог због којег девојка креће на бојиште у рано јутро после сукоба. Она

обилази крваво разбојиште, умива и залаже вином и хлебом преживеле ратнике и наилази

на тешко рањеног јунака Орловића Павла. Кроз дијалог девојке и ратника изнета су

збивања пред сам бој и извештај о исходу боја. Прати, док читаш песму, без чега је Косовка

Девојка остала.Девојка остала.

Ј

Уранила Косовка Девојка,

уранила рано у недељу,у недељу прије јарка сунца,

засукала бијеле рукаве,засукала до бели лаката,

на плећима носи леба бела,

у рукама два кондира златна,

у једноме лађане водице,

у другоме руменога вина.

она иде на Косово равно,

па се шеће по разбоју млада,

по разбоју честитога кнеза,

те преврће по крви јунаке;

ког јунака у животу нађе,

умива га лађаном водицом,

причешћује вином црвенијем

и залаже лебом бијелијем.

Намера је намерила била

на јунака Орловића Павла,

на кнежева млада барјактара,

и њега је нашла у животу,

десна му је рука осечена,

и лијева нога до колена,

вита су му ребра изломљена,

виде му се џигерице беле;

измиче га из те млоге крвце,

умива га лађаном водицом,

причешћује вином црвенијем

и залаже лебом бијелијем;

Кад јунаку срце заиграло,

проговара Орловићу Павле:

,,Сестро драга, Косовко Девојко,

која ти је голема невоља,

те преврћеш по крви јунаке?

Кога тражиш по разбоју млада?

Или брата, или братучеда?

ал’ по греку стара родитеља?”

Проговара Косовка Девојка:

,,Драги брато, делијо незнана,

ја од рода никога не тражим:

нити брата, нити братучеда,

ни по греку стара родитеља;

мож’ ли знати, делијо незнана,

кад кнез Лазар причешћива војску

код прекрасне Самодреже цркве –

три недеље тридест калуђера?

уранити – рано поћи,

устати, отпочети нешто

кондир – суд у коме се

чувају вода и пиће и из

кога се послужују

лађана – хладна

разбој – бојно поље, место битке, бојиште

причест (причешће) –

причестити се; црквени

обред у којем верници

примају комадиће белог

хлеба и вино као знак

опроштаја греха

залагати – хранити

Орловић Павле –митски јунак, историјски

непознат; према предању, био је син војводе Вука, који је управљао Соко-градом, а

сам Павле је био војвода

Новог Брда и управљао

очевим поседима на планини Рудник

заветовати – обавезати

на нешто

130

Као и у читанци за 5. разред, заступљени су ТЕСТОВИ ЗА САМООЦЕЊИВАЊЕ, којима су обухваћени најважнији садржаји из књижевности за 6. разред. Тестови садрже скалу за оцењивање.

Многе непознате речи објашњене су поред самих текстова, што умногоме олакшава ученицима читање и разумевање, нарочито када је реч о народној књижевности.

Читанка обилује квалитетним илустрацијама и репродукцијама.

Уџбеник

Обрада понуђених програмских садржаја обезбеђује јачање многих међупредметних компетенција, гради корелације са другим наставним областима, утврђује вештину разумевања прочитаног на различитим типовима текстова.

HOBO!

у једноме лађане водице,

у другоме руменога вина.

она иде на Косово равно,

па се шеће по разбоју млада,

по разбоју честитога кнеза,

те преврће по крви јунаке;

ког јунака у животу нађе,

умива га лађаном водицом,

причешћује вином црвенијем

и залаже лебом бијелијем.

Намера је намерила била

на јунака Орловића Павла,

на кнежева млада барјактара,

и њега је нашла у животу,

десна му је рука осечена,

и лијева нога до колена,

,,Сестро драга, Косовко Девојко,

која ти је голема невоља,

те преврћеш по крви јунаке?

Кога тражиш по разбоју млада?

Или брата, или братучеда?

ал’ по греку стара родитеља?”

Проговара Косовка Девојка:

,,Драги брато, делијо незнана,

ја од рода никога не тражим:

нити брата, нити братучеда,

ни по греку стара родитеља;

мож’ ли знати, делијо незнана,

кад кнез Лазар причешћива војску

код прекрасне Самодреже цркве –

три недеље тридест калуђера?

причест (причешће) –

причестити се; црквени

обред у којем верници

примају комадиће белог

хлеба и вино као знак

опроштаја греха

залагати – хранити

Орловић Павле –митски јунак, историјски

непознат; према предању, био је син војводе Вука, који је управљао Соко-градом, а

сам Павле је био војвода

Новог Брда и управљао

очевим поседима на планини Рудник

заветовати – обавезати

на нешто

130

1. На линији напиши назив риме коју препознајеш у следећим стиховима.Жуљаве руке одмара на плугу.Дубоко дише, и као да дремље.А ветар, ћухом пробуђене земљеНадојен, тресе седу влас му дугу.

Назив риме је: .

2. Заокружи словo испред тачне тврдње.а) Стеван Раичковић је аутор збирке Велико двориште.б) Јован Дучић је живео и стварао у 21. веку.в) Дечак Пепо Крста је јунак романа „Дечаци Павлове улице”.

3. Како се зове јунакиња на коју се односи следећи одломак?„Иза ограде кућерка пригнутог к земљи хучи улица притиснута јаром јулског

сунца. Топот копита меша се с гласовима пролазника, али мршава девојчица, скривена у расушеном бурету при дну баште, не чује ни шум улице, ни гласове другарица које је зову да бере купине поред реке.”

Име те јунакиње је: .

4. Напиши наслове три приче Гроздане Олујић., ,

.

е за амооце и а е а к а ог оме еч а

5. Због чега је деда Раде из приче „Чудесна справа” Бранка Ћопића према сату гајио страхопоштовање? Заокружи слово испред тачног одговора.а) Деда није био довољно образован и зато се плашио те справе.б) Мислио је да сат мери откуцаје срца његовог побратима Петрака.в) Веровао је да су сатови веома скупи и недостојни свакога.г) Деда је желео да насмеје унука, па се тако понашао.

На линији напиши назив риме коју препознајеш у следећим стиховима.

„Иза ограде кућерка пригнутог к земљи хучи улица притиснута јаром јулског сунца. Топот копита меша се с гласовима пролазника, али мршава девојчица, скривена у расушеном бурету при дну баште, не чује ни шум улице, ни гласове другарица које

,

Због чега је деда Раде из приче „Чудесна справа” Бранка Ћопића према сату гајио

б) Мислио је да сат мери откуцаје срца његовог побратима Петрака.

На крају поглавља:

1. Епске народне песме покосовског тематског круга („Смрт војводе Пријезде”, „Диоба Јакшића”...)2. Епске народне песме о хајдуцима и ускоцима („Мали Радојица”, „Стари Вујадин”, „Старина Новак и кнез Богосав”; „Иво Сенковић и ага од Рибника”, „Ропство Јанковић Стојана”)3. Свети Сава у књижевности: – одломак из Житија Светог Симеона (o опроштају оца од сина); – избор из народних прича и предања (на пример „Свети Сава и ђаво”, легенде о Светом Сави); – избор из ауторске поезије о Св. Сави (на пример Матија Бећковић: „Прича о Светом Сави”)4. Мирослав Антић: Плави чуперак и Шашава књига (избор)5. Антоан де Сент Егзипери: Мали Принц; Момо Капор: Мали Принц6. Јован Стерија Поповић: Покондирена тиква7. Душан Ковачевић: Свемирски змај 8. Дејан Алексић: Ципела на крају света / Игор Коларов: Дванаесто море

1. Душица Лукић: Земља је у квару (избор)2. Гордана Малетић: Катарке Београда (прича „Зебња”)3. Урош Петровић: Загонетне приче4. Александар Манић: У свитање света5. Јасминка Петровић: Лето када сам научила да летим6. Градимир Стојковић: Хајдук у Београду 7. Мина Тодоровић: Вир светова / Гамиж (одломци)8. Корнелија Функе: Срце од мастила9. Гордана Брајовић: из збирке песама Индија, Индија 10. Душан Поп Ђурђев: Лет лионског Икара11. Јелена Димитријевић: Седам мора и три океана (одломци)

246

НА КРАЈУ ПОГЛАВЉА је рубрика којом се затвара свака целина у читанци. То су систематизације градива дате у облику занимљивих текстова, табеларних приказа и шема, али и предлога за даљи рад.

Лектира за разредразред

Митолошке песме су лирске народне песме које су у својој основи сачувале слике веома старих веровања, према којима светом управљају небеска тела (Сунце, Месец, звезде), природне појаве (громови и муње), као и митолошка бића (виле и змајеви, вештице, душе предака). Овим песмама заједничко је

осећање свеопште повезаности ствари и појава у свету: „Митолошке песме – казујући о томе како је некада могао бити стваран свет из загонетних дубина хаоса, из којег су однекуд израњали Сунце, Месец и звезде, да га обасјају и загреју – чувају слојеве прастарих веровања. У њима небеска тела, воде,

ветрови у својим женидбама, градитељским подухватима, путовањима, игри, превладавају хаос евоцирајући ликове и догађаје из времена прастварања” (Карановић 1996: 255). Небеска тела су у митолошким песмама схваћена као велика и складна по ро ди ца (Сунце је живо биће, Месец му је брат или стриц,

звезде су му сестре, Да ница је Ме сечева сестра). У митолошким песмама човек је саставни део не беских збивања. Он уче ству је, заједно са природним и божанским силама, у стварању света, песмама ко је славе ле поту и дубљи, суштински смисао тог света. Веза између човека и природе је у митолошким

песмама дубока и нера ски ди ва. Кључни актери митолошке лирике су Сунце, Месец и звезде, најчешће Даница и/или Преодница, небо и земља, вода и роса, злато и сребро, сјај рађања и смирај живота. Свет је саливен у један космички одливак, угравиран у небески прстен златне ко ви не. Митолошке песме се

каракте ри шу сагласјем небеских дешавања и људских по сло ва, израз су дубљег унутрашњег скла да изме ђу човека, природе и виших сила које тим светом управљају.У основи ових песама сто ји љубав као активна стваралачка енергија која пло ди и обнавља жи вот у свим његовим видовима. Митолошке песме

прослављају и бла госиљају жи вот, који је схваћен као светковина боја, мириса, раскоши и обиља. Свет припада сви ма, или боље речено, свему што постоји. Преци су заступљени у по томцима, по то мци у себи носе прегршт предачких завета. Човек се стапа са при ро дним пло до вима. Песме прате процесе

рађања, узрастања и зрења, али и опадања и ци кличног обнављања живота у смрти: „Светом управљају Сунце, Месец, звезде, громови, муње, виле, змајеви, вештице, душе предака. Сунце хита небеском путањом да би што пре огрејало сирочад без мајки. Виле зидају градове на облаку; некад и на земљи, од

јуначких костију. Вештице отварају груди заспалом човеку и односе му срце. Змај пролеће са уграбљеном девојком” (Недић 1969: 21).опут људи, и небеска тела се, високо над нама, воле и препиру, љу бе и над ме ћу, гложе и мире, пратећи човеково обредно време и његове по ро ди чне и дру штве не односе. У

центру космоса обитава Сунце, које представља благо сло вени круг, прстен златне ко вине, животодавни извор топлоте и светлости. Оби чно се до ча рава атрибутом „жар ко“. Низ је веровања у српскоме народу која повезују Сунце и про ме не у вези са њим са натприродним женским бићима: „Међу Србима

граничарима се верује да се ‘кад Сунце сија и кишица ромиња’ рађа вила. Деца тада говоре: Ро ди ла се вила. У Шумадији ‘кад Сунце греје а киша пада сељаци веле порађа се ве шти ца’” (Ђорђевић 1958/I: 25).Месец такође има запажену улогу. У склопу изузетно раширених народних ве ровања о Месецу, које

се поистовећује са божанством у словенској митологији, по се бно се из два ја ју она везана за жене у вези са њеном обно ви тељ ском мо ћи пло дно сти.У низу лирских народних песама Сунце, Месец и звезде представљени су у чо ве коли ком обличју. Небеска те ла најчешће немају очеве већ само мајке, које се

у њи ховом од су ству брину о кући и баве до ма ћим пословима. Месец, Сунце и звезде представљени су као мала небеска по ро ди ца која се радује, светкује, дели свако дне вне бриге и весеља заједно. По се бно су честе митолошке песме о небеској свадби. По знате су и песме о женидби сјајног Месе ца муњом.

Животни ритмови Сунца, Месеца и звезда усклађени су са ритмовима чо ве ко вог породичног и друштвеног живота и често су засновани на паралелним радњама и веома старим народним веровањима. Мишљење у аналогијама одговара првобитним ми тским обрасцима на којима је човек утемељио своје умно биће.

Покушавајући да утиче на свет око себе и да умилостиви више силе и природне појаве од којих му је зависио опстанак, првобитни човек се стављао под окриље и заштитничко озрачје Сунца и виших сила: „Уводни, формулативни стихови ‘Осу се небо звездама, / И равно поље овцама’ уп ра во својим психолошким

паралелизмом омогућавају унутарње поређење ‘детета Радоја’ са Месецом, прихватање ‘детета’ као овчара, његово изједање попут Месеца (задржано у из ре ци ‘изједе се као Месец’). Психолошки паралелизам и иначе настаје као активно поређење, као аниматистичко пројектовање човекових осећања на природу, као

једно од најстаријих сти ли сти чких принципа фолклорног стварања” (Милошевић-Ђорђевић 1999: 9). У митолошким песмама реч плоди и прочишћује, лечи и об навља; то је „жи ва“ реч, која има магијску моћ да утиче на свет око себе. Троврати вилински град, ко ји се диже „на грани од облака“, представља тво ре вину

од сјаја смештену на пла ни ну ваздуха, међу озарене сватове, у раскошном ам би јенту небеске свадбе. Лир ски из нијансиране слике својом хармонијом теже да ука жу на могућност чо ве ко вог скла да са природом. На љубав која се пропиње у висине, на преливе мла до сти, сја ја и ле по те међу звездама.У основи митолошких

песама почива једно ви та ли сти чко, ак ти вно схватање при роде и не бе ских тела: „Не бе ски свод, Земља, Су нце, Ме сец, дан и ноћ представљају једну од ре ђе ну ствар са нау чног становишта. Са жи во тног ста новишта они су нешто друго, па чак и за чо века који да нас зна доста из ас тро но мије и ас трофизике, метеорологије

и дру гих наука. Мо жемо да не ве рујемо у њихово бо жа нство, можемо да се на ору жа мо свим ар гу ме нти ма науке, да би смо их посматрали као фи зичка тела или чи њенице, али по сматрање лепог пла вог неба, зве здане ноћи, сјајног ме се ца, уз бур ка ног хоризонта, оставља далеко ду бље утиске од ма какве астрономске

тео рије ма ко ли ко савршена била, и то и на нас и на дру ге кул тур ни је и мање културне љу де. Стављени у та кав однос, мо же мо да схватимо пое зију. Ако уло жимо још већи напор у ра зумевање пое зије, можемо прећи на ра зу ме ва ње мита, али не мита у схематском об лику и пре тво ре ног у отрцану реторичку фигуру,

већ мита као не чег животног” (Бароха 1979: 19).У митолошким песмама срећемо низ устаљених стилских средстава која су, не када, несумњиво, имала магијско дејство: данас су то стални епитети, метафоре, сло венске анти те зе и поређења којима се људски послови и дани изједначавају са не беским првоизворима.

Ове поетске слике, истовремено, доприносе сложености зна чења и естетским ква литетима песме. Слике које су усменим преношењем пренете из дре вне митолошке старине понекад су не са мо за савремене тумаче већ и за извођаче и публику не чи тљи ве и нејасне:„Сачувао се читав један мали круг песама о Сунцу,

Сунчевој сестри и Месецу. Понека од тих песама допрла је до нас у помућеном, нејасном облику. Није сасвим јасна, на пример, иначе врло занимљива песма Изједен овчар (Вук I, 237) у којој се пева како су овчара Радоја ‘изеле вештице’, мајка му срце извадила, а стрина ‘лучом светлила’“ (Латковић 1991: 178).

Породичне песме су краће народне лирске песме о животу у породици и осе ћа њима чланова заједнице (в. Пешић–Милошевић-Ђорђевић 1997: 204). Најчешће се пе вају у породичном окружењу. У њима се описују мајчинска љубав и пожртво ва ност према деци, блискост и брижност браће и сестара, несрећа девојке

због удаје за недрагог, али и туга ближњих због гу би тка најмилијих: „Већина песама одише тугом. Најчешће теме су умирања и погибије, и дубока људска потреба очувања духовне и емотивне везе оних који одлазе са онима који остају, да би, притом, певач непрестано пазио да не позледи танано ткиво осећајности

ни код једних ни код других” (Милошевић-Ђорђевић 1999: 18). Породичне народне песме су се певале у породичном окружењу, у дому, крај колевке. Њи хо ви стихови зависе од мелодије која их прати и могу бити разнолики по дужини и ри тму. Најчешће су испеване у осмерцу или десетерцу. Породичне песме, у

по ве за но сти различитих видова уметности, у себи често крију веома стара народна ве ро ва ња: „Србљи приповиједају да је кукавица била жена и имала брата, па јој брат умро и она за њим тако много тужила и кукала, док се није претворила у тицу (једни кажу да се брату досадило њено кукање и јаукање, па је он

проклео те се претворила у тицу, а једни опет кажу да се Бог на њу расрдио што је тако много тужила за братом, кога је он био узео, па је претворио у кукавицу да кука довијека), зато готово свака Српкиња којој је брат умро, и данас оплаче кад чује кукавицу гдје кука” (Вук, Српски рјечник 1852, 441). У нашој народној

књижевности, породичне песме су веома разноврсне. Ве зу ју се за различите односе, ситуације и околности породичног живота, за раз ли чита осе ћања и расположења. Стога оне не представљају тематски чврсту целину: „У породичним песмама опеван је живот у породици и сеоској задрузи. Песме се пе ва ју у уском

породичном кругу. У ову врсту лирске усмене поезије убрајамо и успаванке и пе сме о бабинама, а уобичајено је да се убрајају и печалбарске и војничке песме зато што у њима, поред љубавне чежње супружника, доминирају слике из породичних односа“ (Бован 2013: 136–137).Породичне песме, како то истиче Владан

Недић, у знатној мери „обасјавају та мне стране старог породичног живота“. Посебно када се ради о положају жене у па тријархалној породици: „У њиховом средишту налази се удес женске чељади, која се патријархалним је зи ком називала ‘робље’. Девојку, не питајући, дају за човека кога први пут види обично тек о

ве нчању. И у новоме дому све се окреће против ње. Муж поступа с њом као господар; и све крва, и свекар. Немајући од срца порода, жена везује око појаса камен станац у пустој на ди да ће врачањем умилостивити богове. Ако је обдарена породом, жена у кратком пре даху од ра да пева успаванке, али само мушком

чеду, скривајући материнску љубав између сти хова пе сме-бајалице“ (Недић 1969: 25). У средишту породичних односа је мајка. Она носи најважнију улогу у по ро ди чном животу бринући се о сложним односима у заје дни ци:„Средишна личност у породици је мајка; о оцу као старешини породице у лирским пе смама

се много ређе пева. То је због тога што се и у патријархалној заједници у првом ре ду мајка бринула о васпитању деце, што је она давала тон породичном животу, а свакако и ус лед тога што се у лирским па и у лирско-епским песмама најчешће ради о интимним осе ћа њима, која су приступачнија мајци него оцу“

Посленичке народне лирске песме су се у прошлости певале уз рад, при же тви, на моби и прелу, приликом чувања стоке, на ко сидби и уз друге, углавном сео ске послове. Певале су и о раду, посебно о тешким условима рада. Као и остале врсте лирске народне поезије, настале су вео ма давно. Већ у 15. веку у Шибенику

се поми њу песме певане приликом це ђе ња ма сли новог уља. Потичу из времена кад су се људи бавили првенствено зе мљо радњом и сточарством. Везане су за колективне послове. Вероватно је њихов ритам пр во би тно пра тио ритам ратарских послова. Посленичке песме су сачувале стара схватања о скла дним одно си ма

између чо века и природе и благотворном дејству људског рада по од но се у заје дни ци. У да ле кој прошлости изража ва ле су човеков ми тски однос према природи и све ту. У пре дставе о вилама уткале су народна ве ро ва ња у постојање виших сила са ко јима човек живи у миру и хармонији. Пуне су лепих слика и ведрих

осећања све та и жи вота. Че сто су шаљивог тона. Одликују их ра зи гра ност младости, живописне сли ке при ро де и при гу ше на љубавна тематика. У посленичким песмама рад је ства ра лачки чин, он доноси благодет заје дни ци и корист људском друштву. Пе сме о раду су нешто шире ос но ве. У њима се може опе вати и

тешка страна рада, по себно ако је везана за вековну потлаченост народа под туђинском влашћу. Песме на прелу веома су разнородне. У њима препознајемо елементе мито ло шке лирике, али и атмосферу љубавних песама. Песме су означене како тематиком, тако и наменом и околностима извођења: „Прело и супредак.

Бива обично с вечера. То се разумије да на прело иду дјевојке и младе, и кашто дође по које и од познате момчади те се с дјевојкама и с младама разговарају и шале. На прелу се ноћу преде или домаћици на мобу или свака преља себи. Ако се преде на мобу, онда домаћица ваља преље да части; ако ли преде свака себи,

онда им домаћица не даје ништа за јело, него ако која донесе што од куће” (Вук, Живот и обичаји народа српскога, Етнографски списи: 194). Предење и ткање, вез и шивење у нашој народној лирској поезији спадају у по слове који су намењени женама и породичној сфери живота. Прате их песме ко ји ма се прославља

топлина породичног огњишта, али и обележава стваралачки чин уопште. Обично су везане за зимски период и за дуге вечерње часове у тишини и са мо ћи. Често имају љубавну тематику, попут девојчиног разговора са гајтаном који плете будућем војну: „Све се ту нашло у стихове преточено: хиперболизована

издвојеност од других људи (на високо, на широко) и у таквом тренутку једино могући разговор, са самим собом; те ме ди тативно успоравање времена, у понављањима и набрајањима радњи које се не завршавају (Сви лу преде, гајтан плете / С гајтаном се разговара).” (Послови и дани 1994: 11). У песми „Кујунџија и

хитропреља” све је дато у митском озрачју. Два људска бића представљају два града. Два града су два сучељена света. Као два митска бли занца, истоветна су им и имена: Јанко и Јања. У златној аури од лепоте и сјаја, ова два сродна имена представљају суверене делатнике лепоте. Кујунџија, онај који кује непроцењиве

драгоцености, венце и обоце, зла тни и сребрни накит и прстење. Јања, изврсно окарактерисана сложеницом хитропреља, чиме се посредно оз начава и да је хитроумна, брза и спретна. Два града саткана на два митска рога од је ле на пре дста вљају два упоришта лепоте, игре, љубавног задир ки вања. Не извр шиви за да ци

из бајке овде ће, у љупкој игри полова, проузроковати задавање других, још тежих задатака. Разложним одговорима девојка ће надмудрити мо мка. Улог у игри која се води очима, речима и умом је дар љубави. Овај дар је пре дста вљен предметима који су саставни део свадбеног обреда: шатор и ко шу ља, за му шкарца;

вјенци и обоци, за девојку. Завршетак песме не су мњи во упућује на амбијент свадбе у коме је била извођена: А што теби од тога остане,Дискретну љубавну тематику има и лепа песма „Преди, момо, дарове” из Ву ко ве збирке Једна од најлепших лирских народних песама, „Израсло ми је дрво зелено”, за бележена у

XVIII веку на терену Војне границе, опева у истој мери танана љу ба вна осећања и човекову посвећеност раду као стварању ле по те у свету. (Латковић 1991: 186). Мајка се брине о кћеркиној удаји, грди је и прекорева. Сину, младом Лазару, саветује да не гледа на спољашње богатство већ на девојчин ход и на поглед

када бира девојку за себе: Митолошке песме су лирске народне песме које су у својој основи сачувале слике веома старих веровања, према којима светом управљају небеска тела (Сунце, Месец, звезде), природне појаве (громови и муње), као и митолошка бића (виле и змајеви, вештице, душе предака). Овим песмама

заједничко је осећање свеопште повезаности ствари и појава у свету: „Митолошке песме – казујући о томе како је некада могао бити стваран свет из загонетних дубина хаоса, из којег су однекуд израњали Сунце, Месец и звезде, да га обасјају и загреју – чувају слојеве прастарих веровања. У њима небеска тела, воде,

ветрови у својим женидбама, градитељским подухватима, путовањима, игри, превладавају хаос евоцирајући ликове и догађаје из времена прастварања” (Карановић 1996: 255). Небеска тела су у митолошким песмама схваћена као велика и складна по ро ди ца (Сунце је живо биће, Месец му је брат или стриц, звезде

су му сестре, Да ница је Ме сечева сестра). У митолошким песмама човек је саставни део не беских збивања. Он уче ству је, заједно са природним и божанским силама, у стварању света, песмама ко је славе ле поту и дубљи, суштински смисао тог света. Веза између човека и природе је у митолошким песмама дубока и

нера ски ди ва. Кључни актери митолошке лирике су Сунце, Месец и звезде, најчешће Даница и/или Преодница, небо и земља, вода и роса, злато и сребро, сјај рађања и смирај живота. Свет је саливен у један космички одливак, угравиран у небески прстен златне ко ви не. Митолошке песме се каракте ри шу сагласјем

небеских дешавања и људских по сло ва, израз су дубљег унутрашњег скла да изме ђу човека, природе и виших сила које тим светом управљају.У основи ових песама сто ји љубав као активна стваралачка енергија која пло ди и обнавља жи вот у свим његовим видовима. Митолошке песме прослављају и бла госиљају

жи вот, који је схваћен као светковина боја, мириса, раскоши и обиља. Свет припада сви ма, или боље речено, свему што постоји. Преци су заступљени у по томцима, по то мци у себи носе прегршт предачких завета. Човек се стапа са при ро дним пло до вима. Песме прате процесе рађања, узрастања и зрења, али и

опадања и ци кличног обнављања живота у смрти: „Светом управљају Сунце, Месец, звезде, громови, муње, виле, змајеви, вештице, душе предака. Сунце хита небеском путањом да би што пре огрејало сирочад без мајки. Виле зидају градове на облаку; некад и на земљи, од јуначких костију. Вештице отварају груди

Митолошке песме су лирске народне песме које су у својој основи сачувале слике веома старих веровања, према којима светом управљају небеска тела (Сунце, Месец, звезде), природне појаве (громови и муње), као и митолошка бића

(виле и змајеви, вештице, душе предака). Овим песмама заједничко је осећање свеопште повезаности ствари и појава у свету: „Митолошке песме – казујући о томе како је некада могао бити стваран свет из загонетних дубина хаоса, из

којег су однекуд израњали Сунце, Месец и звезде, да га обасјају и загреју – чувају слојеве прастарих веровања. У њима небеска тела, воде, ветрови у својим женидбама, градитељским подухватима, путовањима, игри, превладавају хаос

евоцирајући ликове и догађаје из времена прастварања” (Карановић 1996: 255). Небеска тела су у митолошким песмама схваћена као велика и складна по ро ди ца (Сунце је живо биће, Месец му је брат или стриц, звезде су му сестре, Да-

ница је Ме сечева сестра). У митолошким песмама човек је саставни део не беских збивања. Он уче ству је, заједно са природним и божанским силама, у стварању света, песмама ко је славе ле поту и дубљи, суштински смисао тог света.

Веза између човека и природе је у митолошким песмама дубока и нера ски ди ва. Кључни актери митолошке лирике су Сунце, Месец и звезде, најчешће Даница и/или Преодница, небо и земља, вода и роса, злато и сребро, сјај рађања и

смирај живота. Свет је саливен у један космички одливак, угравиран у небески прстен златне ко ви не. Митолошке песме се каракте ри шу сагласјем небеских дешавања и људских по сло ва, израз су дубљег унутрашњег скла да изме-

ђу човека, природе и виших сила које тим светом управљају.У основи ових песама сто ји љубав као активна стваралачка енергија која пло ди и обнавља жи вот у свим његовим видовима. Митолошке песме прослављају и бла госиљају жи-

вот, који је схваћен као светковина боја, мириса, раскоши и обиља. Свет припада сви ма, или боље речено, свему што постоји. Преци су заступљени у по томцима, по то мци у себи носе прегршт предачких завета. Човек се стапа са при-

ро дним пло до вима. Песме прате процесе рађања, узрастања и зрења, али и опадања и ци кличног обнављања живота у смрти: „Светом управљају Сунце, Месец, звезде, громови, муње, виле, змајеви, вештице, душе предака. Сунце хита

небеском путањом да би што пре огрејало сирочад без мајки. Виле зидају градове на облаку; некад и на земљи, од јуначких костију. Вештице отварају груди заспалом човеку и односе му срце. Змај пролеће са уграбљеном девојком” (Недић

1969: 21).опут људи, и небеска тела се, високо над нама, воле и препиру, љу бе и над ме ћу, гложе и мире, пратећи човеково обредно време и његове по ро ди чне и дру штве не односе. У центру космоса обитава Сунце, које представља благо-

сло вени круг, прстен златне ко вине, животодавни извор топлоте и светлости. Оби чно се до ча рава атрибутом „жар ко“. Низ је веровања у српскоме народу која повезују Сунце и про ме не у вези са њим са натприродним женским

бићима: „Међу Србима граничарима се верује да се ‘кад Сунце сија и кишица ромиња’ рађа вила. Деца тада говоре: Ро ди ла се вила. У Шумадији ‘кад Сунце греје а киша пада сељаци веле порађа се ве шти ца’” (Ђорђевић 1958/I: 25).Месец

такође има запажену улогу. У склопу изузетно раширених народних ве ровања о Месецу, које се поистовећује са божанством у словенској митологији, по се бно се из два ја ју она везана за жене у вези са њеном обно ви тељ ском мо ћи пло-

дно сти.У низу лирских народних песама Сунце, Месец и звезде представљени су у чо ве коли ком обличју. Небеска те ла најчешће немају очеве већ само мајке, које се у њи ховом од су ству брину о кући и баве до ма ћим пословима. Месец,

Сунце и звезде представљени су као мала небеска по ро ди ца која се радује, светкује, дели свако дне вне бриге и весеља заједно. По се бно су честе митолошке песме о небеској свадби. По знате су и песме о женидби сјајног Месе ца муњом.

Животни ритмови Сунца, Месеца и звезда усклађени су са ритмовима чо ве ко вог породичног и друштвеног живота и често су засновани на паралелним радњама и веома старим народним веровањима. Мишљење у аналогијама одговара

првобитним ми тским обрасцима на којима је човек утемељио своје умно биће. Покушавајући да утиче на свет око себе и да умилостиви више силе и природне појаве од којих му је зависио опстанак, првобитни човек се стављао под окриље

и заштитничко озрачје Сунца и виших сила: „Уводни, формулативни стихови ‘Осу се небо звездама, / И равно поље овцама’ уп ра во својим психолошким паралелизмом омогућавају унутарње поређење ‘детета Радоја’ са Месецом, прихватање

‘детета’ као овчара, његово изједање попут Месеца (задржано у из ре ци ‘изједе се као Месец’). Психолошки паралелизам и иначе настаје као активно поређење, као аниматистичко пројектовање човекових осећања на природу, као једно од

најстаријих сти ли сти чких принципа фолклорног стварања” (Милошевић-Ђорђевић 1999: 9). У митолошким песмама реч плоди и прочишћује, лечи и об навља; то је „жи ва“ реч, која има магијску моћ да утиче на свет око себе. Троврати

вилински град, ко ји се диже „на грани од облака“, представља тво ре вину од сјаја смештену на пла ни ну ваздуха, међу озарене сватове, у раскошном ам би јенту небеске свадбе. Лир ски из нијансиране слике својом хармонијом теже да ука-

жу на могућност чо ве ко вог скла да са природом. На љубав која се пропиње у висине, на преливе мла до сти, сја ја и ле по те међу звездама.У основи митолошких песама почива једно ви та ли сти чко, ак ти вно схватање при роде и не бе ских тела:

„Не бе ски свод, Земља, Су нце, Ме сец, дан и ноћ представљају једну од ре ђе ну ствар са нау чног становишта. Са жи во тног ста новишта они су нешто друго, па чак и за чо века који да нас зна доста из ас тро но мије и ас трофизике, метеорологије

и дру гих наука. Мо жемо да не ве рујемо у њихово бо жа нство, можемо да се на ору жа мо свим ар гу ме нти ма науке, да би смо их посматрали као фи зичка тела или чи њенице, али по сматрање лепог пла вог неба, зве здане ноћи, сјајног ме се ца, уз-

бур ка ног хоризонта, оставља далеко ду бље утиске од ма какве астрономске тео рије ма ко ли ко савршена била, и то и на нас и на дру ге кул тур ни је и мање културне љу де. Стављени у та кав однос, мо же мо да схватимо пое зију. Ако уло жимо

још већи напор у ра зумевање пое зије, можемо прећи на ра зу ме ва ње мита, али не мита у схематском об лику и пре тво ре ног у отрцану реторичку фигуру, већ мита као не чег животног” (Бароха 1979: 19).У митолошким песмама срећемо низ

устаљених стилских средстава која су, не када, несумњиво, имала магијско дејство: данас су то стални епитети, метафоре, сло венске анти те зе и поређења којима се људски послови и дани изједначавају са не беским првоизворима. Ове поетске

слике, истовремено, доприносе сложености зна чења и естетским ква литетима песме. Слике које су усменим преношењем пренете из дре вне митолошке старине понекад су не са мо за савремене тумаче већ и за извођаче и публику не чи тљи-

ве и нејасне:„Сачувао се читав један мали круг песама о Сунцу, Сунчевој сестри и Месецу. Понека од тих песама допрла је до нас у помућеном, нејасном облику. Није сасвим јасна, на пример, иначе врло занимљива песма Изједен овчар (Вук

I, 237) у којој се пева како су овчара Радоја ‘изеле вештице’, мајка му срце извадила, а стрина ‘лучом светлила’“ (Латковић 1991: 178). Породичне песме су краће народне лирске песме о животу у породици и осе ћа њима чланова заједнице (в.

Пешић–Милошевић-Ђорђевић 1997: 204). Најчешће се пе вају у породичном окружењу. У њима се описују мајчинска љубав и пожртво ва ност према деци, блискост и брижност браће и сестара, несрећа девојке због удаје за недрагог, али и

туга ближњих због гу би тка најмилијих: „Већина песама одише тугом. Најчешће теме су умирања и погибије, и дубока људска потреба очувања духовне и емотивне везе оних који одлазе са онима који остају, да би, притом, певач непрестано

пазио да не позледи танано ткиво осећајности ни код једних ни код других” (Милошевић-Ђорђевић 1999: 18). Породичне народне песме су се певале у породичном окружењу, у дому, крај колевке. Њи хо ви стихови зависе од мелодије која

их прати и могу бити разнолики по дужини и ри тму. Најчешће су испеване у осмерцу или десетерцу. Породичне песме, у по ве за но сти различитих видова уметности, у себи често крију веома стара народна ве ро ва ња: „Србљи приповиједају

да је кукавица била жена и имала брата, па јој брат умро и она за њим тако много тужила и кукала, док се није претворила у тицу (једни кажу да се брату досадило њено кукање и јаукање, па је он проклео те се претворила у тицу, а једни

опет кажу да се Бог на њу расрдио што је тако много тужила за братом, кога је он био узео, па је претворио у кукавицу да кука довијека), зато готово свака Српкиња којој је брат умро, и данас оплаче кад чује кукавицу гдје кука” (Вук, Српски

рјечник 1852, 441). У нашој народној књижевности, породичне песме су веома разноврсне. Ве зу ју се за различите односе, ситуације и околности породичног живота, за раз ли чита осе ћања и расположења. Стога оне не представљају тематски

чврсту целину: „У породичним песмама опеван је живот у породици и сеоској задрузи. Песме се пе ва ју у уском породичном кругу. У ову врсту лирске усмене поезије убрајамо и успаванке и пе сме о бабинама, а уобичајено је да се убрајају и

печалбарске и војничке песме зато што у њима, поред љубавне чежње супружника, доминирају слике из породичних односа“ (Бован 2013: 136–137).Породичне песме, како то истиче Владан Недић, у знатној мери „обасјавају та мне стране старог

породичног живота“. Посебно када се ради о положају жене у па тријархалној породици: „У њиховом средишту налази се удес женске чељади, која се патријархалним је зи ком називала ‘робље’. Девојку, не питајући, дају за човека кога први пут

види обично тек о ве нчању. И у новоме дому све се окреће против ње. Муж поступа с њом као господар; и све крва, и свекар. Немајући од срца порода, жена везује око појаса камен станац у пустој на ди да ће врачањем умилостивити богове.

Ако је обдарена породом, жена у кратком пре даху од ра да пева успаванке, али само мушком чеду, скривајући материнску љубав између сти хова пе сме-бајалице“ (Недић 1969: 25). У средишту породичних односа је мајка. Она носи најважнију

улогу у по ро ди чном животу бринући се о сложним односима у заје дни ци:„Средишна личност у породици је мајка; о оцу као старешини породице у лирским пе смама се много ређе пева. То је због тога што се и у патријархалној заједници у

првом ре ду мајка бринула о васпитању деце, што је она давала тон породичном животу, а свакако и ус лед тога што се у лирским па и у лирско-епским песмама најчешће ради о интимним осе ћа њима, која су приступачнија мајци него оцу“

Посленичке народне лирске песме су се у прошлости певале уз рад, при же тви, на моби и прелу, приликом чувања стоке, на ко сидби и уз друге, углавном сео ске послове. Певале су и о раду, посебно о тешким условима рада. Као и остале

врсте лирске народне поезије, настале су вео ма давно. Већ у 15. веку у Шибенику се поми њу песме певане приликом це ђе ња ма сли новог уља. Потичу из времена кад су се људи бавили првенствено зе мљо радњом и сточарством. Везане су за

колективне послове. Вероватно је њихов ритам пр во би тно пра тио ритам ратарских послова. Посленичке песме су сачувале стара схватања о скла дним одно си ма између чо века и природе и благотворном дејству људског рада по од но се у заје-

дни ци. У да ле кој прошлости изража ва ле су човеков ми тски однос према природи и све ту. У пре дставе о вилама уткале су народна ве ро ва ња у постојање виших сила са ко јима човек живи у миру и хармонији. Пуне су лепих слика и ведрих

осећања све та и жи вота. Че сто су шаљивог тона. Одликују их ра зи гра ност младости, живописне сли ке при ро де и при гу ше на љубавна тематика. У посленичким песмама рад је ства ра лачки чин, он доноси благодет заје дни ци и корист људском

друштву. Пе сме о раду су нешто шире ос но ве. У њима се може опе вати и тешка страна рада, по себно ако је везана за вековну потлаченост народа под туђинском влашћу. Песме на прелу веома су разнородне. У њима препознајемо елементе

мито ло шке лирике, али и атмосферу љубавних песама. Песме су означене како тематиком, тако и наменом и околностима извођења: „Прело и супредак. Бива обично с вечера. То се разумије да на прело иду дјевојке и младе, и кашто дође

по које и од познате момчади те се с дјевојкама и с младама разговарају и шале. На прелу се ноћу преде или домаћици на мобу или свака преља себи. Ако се преде на мобу, онда домаћица ваља преље да части; ако ли преде свака себи, онда

им домаћица не даје ништа за јело, него ако која донесе што од куће” (Вук, Живот и обичаји народа српскога, Етнографски списи: 194). Предење и ткање, вез и шивење у нашој народној лирској поезији спадају у по слове који су намењени

женама и породичној сфери живота. Прате их песме ко ји ма се прославља топлина породичног огњишта, али и обележава стваралачки чин уопште. Обично су везане за зимски период и за дуге вечерње часове у тишини и са мо ћи. Често имају

љубавну тематику, попут девојчиног разговора са гајтаном који плете будућем војну: „Све се ту нашло у стихове преточено: хиперболизована издвојеност од других људи (на високо, на широко) и у таквом тренутку једино могући разговор,

са самим собом; те ме ди тативно успоравање времена, у понављањима и набрајањима радњи које се не завршавају (Сви лу преде, гајтан плете / С гајтаном се разговара).” (Послови и дани 1994: 11). У песми „Кујунџија и хитропреља” све је

дато у митском озрачју. Два људска бића представљају два града. Два града су два сучељена света. Као два митска бли занца, истоветна су им и имена: Јанко и Јања. У златној аури од лепоте и сјаја, ова два сродна имена представљају суверене

делатнике лепоте. Кујунџија, онај који кује непроцењиве драгоцености, венце и обоце, зла тни и сребрни накит и прстење. Јања, изврсно окарактерисана сложеницом хитропреља, чиме се посредно оз начава и да је хитроумна, брза и спретна.

Два града саткана на два митска рога од је ле на пре дста вљају два упоришта лепоте, игре, љубавног задир ки вања. Не извр шиви за да ци из бајке овде ће, у љупкој игри полова, проузроковати задавање других, још тежих задатака. Разложним

одговорима девојка ће надмудрити мо мка. Улог у игри која се води очима, речима и умом је дар љубави. Овај дар је пре дста вљен предметима који су саставни део свадбеног обреда: шатор и ко шу ља, за му шкарца; вјенци и обоци, за девојку.

Завршетак песме не су мњи во упућује на амбијент свадбе у коме је била извођена: А што теби од тога остане,Дискретну љубавну тематику има и лепа песма „Преди, момо, дарове” из Ву ко ве збирке Једна од најлепших лирских народних песама,

„Израсло ми је дрво зелено”, за бележена у XVIII веку на терену Војне границе, опева у истој мери танана љу ба вна осећања и човекову посвећеност раду као стварању ле по те у свету. (Латковић 1991: 186). Мајка се брине о кћеркиној удаји,

грди је и прекорева. Сину, младом Лазару, саветује да не гледа на спољашње богатство већ на девојчин ход и на поглед када бира девојку за себе: Митолошке песме су лирске народне песме које су у својој основи сачувале слике веома старих

веровања, према којима светом управљају небеска тела (Сунце, Месец, звезде), природне појаве (громови и муње), као и митолошка бића (виле и змајеви, вештице, душе предака). Овим песмама заједничко је осећање свеопште повезаности

ствари и појава у свету: „Митолошке песме – казујући о томе како је некада могао бити стваран свет из загонетних дубина хаоса, из којег су однекуд израњали Сунце, Месец и звезде, да га обасјају и загреју – чувају слојеве прастарих веровања.

У њима небеска тела, воде, ветрови у својим женидбама, градитељским подухватима, путовањима, игри, превладавају хаос евоцирајући ликове и догађаје из времена прастварања” (Карановић 1996: 255). Небеска тела су у митолошким

песмама схваћена као велика и складна по ро ди ца (Сунце је живо биће, Месец му је брат или стриц, звезде су му сестре, Да ница је Ме сечева сестра). У митолошким песмама човек је саставни део не беских збивања. Он уче ству је, заједно са

природним и божанским силама, у стварању света, песмама ко је славе ле поту и дубљи, суштински смисао тог света. Веза између човека и природе је у митолошким песмама дубока и нера ски ди ва. Кључни актери митолошке лирике су Сунце,

Месец и звезде, најчешће Даница и/или Преодница, небо и земља, вода и роса, злато и сребро, сјај рађања и смирај живота. Свет је саливен у један космички одливак, угравиран у небески прстен златне ко ви не. Митолошке песме се каракте-

ри шу сагласјем небеских дешавања и људских по сло ва, израз су дубљег унутрашњег скла да изме ђу човека, природе и виших сила које тим светом управљају.У основи ових песама сто ји љубав као активна стваралачка енергија која пло ди и

обнавља жи вот у свим његовим видовима. Митолошке песме прослављају и бла госиљају жи вот, који је схваћен као светковина боја, мириса, раскоши и обиља. Свет припада сви ма, или боље речено, свему што постоји. Преци су заступљени

у по томцима, по то мци у себи носе прегршт предачких завета. Човек се стапа са при ро дним пло до вима. Песме прате процесе рађања, узрастања и зрења, али и опадања и ци кличног обнављања живота у смрти: „Светом управљају Сунце,

Месец, звезде, громови, муње, виле, змајеви, вештице, душе предака. Сунце хита небеском путањом да би што пре огрејало сирочад без мајки. Виле зидају градове на облаку; некад и на земљи, од јуначких костију. Вештице отварају груди

29

ва сестра). У митолошким песмама човек је саставни део не беских збивања. Он уче ству је, заједно са природним и божанским силама, у стварању света, песмама ко је славе ле поту и дубљи, суштински смисао тог света. Веза између човека и природе је у

митолошким песмама дубока и нера ски ди ва. Кључни актери митолошке лирике су Сунце, Месец и звезде, најчешће Даница и/или Преодница, небо и земља, вода и роса, злато и сребро, сјај рађања и смирај живота. Свет је саливен у један космички одливак,

угравиран у небески прстен златне ко ви не. Митолошке песме се каракте ри шу сагласјем небеских дешавања и људских по сло ва, израз су дубљег унутрашњег скла да изме ђу човека, природе и виших сила које тим светом управљају.У основи ових песама сто ји

љубав као активна стваралачка енергија која пло ди и обнавља жи вот у свим његовим видовима. Митолошке песме прослављају и бла госиљају жи вот, који је схваћен као светковина боја, мириса, раскоши и обиља. Свет припада сви ма, или боље речено, свему

што постоји. Преци су заступљени у по томцима, по то мци у себи носе прегршт предачких завета. Човек се стапа са при ро дним пло до вима. Песме прате процесе рађања, узрастања и зрења, али и опадања и ци кличног обнављања живота у смрти: „Светом

и идемо преко села, ј додо, ој додо ле

облаци преко неба, ј додо, ој додо ле

ми брже, облак брже, ј додо, ој додо леблаци нас претекоше, ј додо, ој додо леито, вино поросише, ј додо, ој додо ле

ДОДОЛСКЕ ПЕСМЕКАД ИДУ ПРЕКО СЕЛА

На методичан и стручан начин припремамо комплет књига лектире у ком се налазе одабрани текстови из обавезног и допунског корпуса домаће лектире, као и изборни и научнопопуларни текстови прописани програмом. У њима се налазе репрезентативни текстови народне и ауторске књижевности које ученици могу да читају у слободно време. Тиме се развијају читалачке навике ученика, они стичу основна знања о месту, улози и значају језика и књижевности у српској и светској култури, развија се љубав према српском језику и књижевностии негују најшира хуманистичка знања. Избор из домаће лектире помоћи ће наставницима у реализацији наставних садржаја, а ученицима у успешном усвајању предвиђених знања.

развија се љубав према српском језику и књижевности

Ј Е Д И Н С Т В Е Н А Л Е К Т И РА

С А М Е ТО Д И Ч К О М А П А РАТ У Р О М

Обредне лирске народне песме

Народне епске песме о Косовском боју

Народне епске песме о Марку Краљевићу

Вук Стефановић Караџић: Живот и обичаји народа српскога

Бранислав Нушић: Аутобиографија Бранислав Нушић: Једночинке

ва сестра). У митолошким песмама човек је саставни део не беских збивања. Он уче ству је, заједно са природним и божанским силама, у стварању света, песмама ко је славе ле поту и дубљи, суштински смисао тог света. Веза између човека и природе је у

митолошким песмама дубока и нера ски ди ва. Кључни актери митолошке лирике су Сунце, Месец и звезде, најчешће Даница и/или Преодница, небо и земља, вода и роса, злато и сребро, сјај рађања и смирај живота. Свет је саливен у један космички одливак,

угравиран у небески прстен златне ко ви не. Митолошке песме се каракте ри шу сагласјем небеских дешавања и људских по сло ва, израз су дубљег унутрашњег скла да изме ђу човека, природе и виших сила које тим светом управљају.У основи ових песама сто ји

љубав као активна стваралачка енергија која пло ди и обнавља жи вот у свим његовим видовима. Митолошке песме прослављају и бла госиљају жи вот, који је схваћен као светковина боја, мириса, раскоши и обиља. Свет припада сви ма, или боље речено, свему

љубав као активна стваралачка енергија која пло ди и обнавља жи вот у свим његовим видовима. Митолошке песме прослављају и бла госиљају жи вот, који је схваћен као светковина боја, мириса, раскоши и обиља. Свет припада сви ма, или боље речено, свему

што постоји. Преци су заступљени у по томцима, по то мци у себи носе прегршт предачких завета. Човек се стапа са при ро дним пло до вима. Песме прате процесе рађања, узрастања и зрења, али и опадања и ци кличног обнављања живота у смрти: „Светом

Комплет од књига6

Напиши речи према следећим захтевима и посматрај шта се десило са подвученим гласовима.

а) датив једнине именице ПРОДАВАЦ

б) компаратив придева БРЗ

в) направи умањеницу именице КЊИГА

г) од именице СВАТ направи другу именицу наставком -БА

д) од радног глаголског придева ЧЕКАЛА напиши мушки род једнине

У свим овим примерима дошло је до неких про-мена у вези са гласовима. Оне се обично називају гласовне промене.

Шта се крије испод крова?

Испод крова – заправо, у речи кров – крије се једна прастара гласовна промена, која се у нашим школама ретко помиње и објашњава, а у језичкој пракси није баш тако ретка. А није ни неваж-на. Јер, без познавања те промене тешко ћемо схватити порекло и значење многих речи.Изгледа чудно, али реч кров по-стала је од крити. Кад се добро размисли, кров стварно крије, тј. покрива кућу. Оваквих речи, које су настале променом вокала у корену, има код нас доста: брати – берем – бирати – избор. Све се то дешавало у прадавна времена, кад су сви словенски, па и други, тзв. индоевропски језици, били у једној заједници. Зато се та промена задржала и у другим језицима. Сети се тога када будеш учио облике глагола певати у немачком: singen – sang – gesungen, или у енглеском: sing – sang – sung.

(Милан Шипка, Занимљива граматика, прилагођено)

Гласовне промене дешавају се када се одређени гласо-ви нађу један до другог у различитим облицима једне речи или при грађењу нових речи.

ла о е оме е

1.

До ових промена најчешће долази ради лакшег изговора. Најважније гласовне промене у нашем јези-ку јесу: непостојано а, промена л у о, палатализација, сибиларизација, јотовање, једначење сугласника по звучности, једначење сугласника по месту изговора и губљење сугласника. Неке од њих извршиле су се давно, а неке се врше и данас.

30

Î И нова Граматика за 6. разред у потпуности је усклађена с новим Планом и програмом наставе и учења. Структуру чине 4 области: Граматика, Правилан изговор, Језичка култура и Правопис. Уџбеник је радног карактера, што се показало као најбољи концепт за рад како ученика тако и њихових наставника.

Î Нови програм је растерећен у односу на претходни. На пример, у оквиру гласовних промена не обрађује се више асимилација и сажимање самогласника, од глаголских облика обрађују се само времена (и то имперфекат на нивоу препознавања) итд. Растерећење програма оставља више простора за увежбавање градива, па је и број задатака у уџбенику повећан.

Î Кључне новине у односу на ранију Граматику 6: текстови су осавремењени, број вежбања је повећан; решења свих задатака налазе се на крају уџбеника, а као посебно значајно, ту су и ТЕСТОВИ ЗА САМООЦЕЊИВАЊЕ (15 тестова из свих области), као и њихова решења.

Граматика

168страна

70илустрација

300задатака

Аутор: Весна Ломпар

Скоро свака лекција почиње примерима

или задацима, а затим се уводи градиво.

РАЗРЕДHOBO!

Допуни табелу.

е о о а о а

1.

2. Подвуци речи у чијој промени запажаш непостојано а.

женка, мачка, разуман, поштован, стигао, дојахао, нобеловац, мудрац

Час га видиш,

час га не видиш!

Обрати пажњу на то да ли се обележено а (између с и ц) јавља у свим падежима. Напиши падеже у којима се јавља: и

.Такво а назива се непостојано а.

Непостојано а је назив за гласовну промену при којој се самогласник а из основе речи у једним облицима јавља, а у другим облицима исте речи се губи.

Ову промену запажамо:• у номинативу једнине и генитиву множине великог броја именица мушког рода:

странац – странца – странаца, глумац – глумца – глумаца и сл.;• у генитиву множине неких именица женског и средњег рода:

црква – цркава, девојка – девојака, писмо – писама, средство – средстава и сл.;• у номинативу једнине мушког рода неких придева:

храбар – храбра, плитак – плитка, вредан – вредна, добар – добра и сл.;• у радном глаголском придеву неких глагола:

могао – могла, ишао – ишла, рекао – рекла, легао – легла, дигао – дигла и сл.

Једнина МножинаН. писацГ.Д.А.В.И.Л.

31

Глас

овне

про

мене

Напиши речи према следећим захтевима и посматрај шта се десило са подвученим гласовима.

а) датив једнине именице ПРОДАВАЦ

б) компаратив придева БРЗ

в) направи умањеницу именице КЊИГА

г) од именице СВАТ направи другу именицу наставком -БА

д) од радног глаголског придева ЧЕКАЛА напиши мушки род једнине

У свим овим примерима дошло је до неких про-мена у вези са гласовима. Оне се обично називају гласовне промене.

Шта се крије испод крова?

Испод крова – заправо, у речи кров– крије се једна прастара гласовна промена, која се у нашим школама ретко помиње и објашњава, а у језичкој пракси није баш тако ретка. А није ни неваж-на. Јер, без познавања те промене тешко ћемо схватити порекло и значење многих речи.Изгледа чудно, али реч кров по-стала је од крити. Кад се добро размисли, кров стварно крије, тј. покрива кућу. Оваквих речи, које су настале променом вокала у корену, има код нас доста: брати – берем – бирати – избор. Све се то дешавало у прадавна времена, кад су сви словенски, па и други, тзв. индоевропски језици, били у једној заједници. Зато се та промена задржала и у другим језицима. Сети се тога када будеш учио облике глагола певати у немачком: singen – sang – gesungen, или у енглеском: sing – sang – sung.

(Милан Шипка, Занимљива граматика, прилагођено)

Гласовне промене дешавају се када се одређени гласо-ви нађу један до другог у различитим облицима једне речи или при грађењу нових речи.

ла о е оме е

1.

До ових промена најчешће долази ради лакшег изговора. Најважније гласовне промене у нашем јези-ку јесу: непостојано а, промена л у о, палатализација, сибиларизација, јотовање, једначење сугласника по звучности, једначење сугласника по месту изговора и губљење сугласника. Неке од њих извршиле су се давно, а неке се врше и данас.

30

Занимљиви текстови у рубрици Занимљивости забавиће, заинтересовати и насмејати ученике.

ТЕСТОВЕ ЗА САМООЦЕЊИВАЊЕ и њихова решења прати талон у који се уписују резултати на тестовима.

Уџбеник је прожет многобројним илустрацијама у форми стрипа, које на духовит, али и врло функционалан начин илуструју одређене програмске садржаје.

а мо а чили е ом аз е

1. Прочитај следећи текст и издвој из њега тражене врсте речи.

Предвече сам поново пребацио хармонику на леђа и стегао каишеве.

Пошли смо улицом. У Драгановом џепу звецкао је новац, а цокуле су

му ударале о асфалт. Застали смо код излога пуног црвених мандарина.

а) Подвуци све именице у тексту!

б) Све глаголе из текста напиши у инфинитиву: ,

, , ,

, .

в) У тексту је употребљена само једна заменица. Која?

г) Само један придев у тексту је присвојни. То је:

д) Која променљива врста речи није заступљена у тексту?

ђ) Издвој све предлоге: , , ,

.

е) Издвој све прилоге: , .

2. Поред сваког питања напиши број одговора који се на њега односи, а затим у

правоугаонике напиши који је то падеж.

а) Ко долази? 1) Јелени.

б) Од кога је писмо? 2) Са Јованом.

в) Коме пишеш? 3) Милан.

г) Кога чекаш? 4) О Милану.

д) С ким путујеш? 5) Јелену.

ђ) О коме разговарате? 6) Од Душана.

За који падеж нема питања?

Уз које падеже никад не стоје предлози?

Уз који падеж увек стоје предлози?

6

3. Поред сваке реченице напиши у ком је падежу подвучена именица у њој.

а) На улици је јутрос било много аутомобила.

б) Аутобусом се могло ићи само до моста.

в) До центра града стигли смо пешице.

г) Гужва у саобраћају била је неподношљива.

д) Видели смо само једног саобраћајца.

ђ) Колона је кренула према мосту.

е) Граде мој, нећеш ме скоро видети!

4. У следећој шали прецртај предлог са који је погрешно употребљен.

− Могу да подигнем слона са једном руком.

− Али, где да нађеш слона са једном руком?

5. Распореди наведене придеве према томе да ли су у облику позитива, компаратива или

суперлатива:

6. Замени именицу ЛАЗАР одговарајућим обликом заменице ОН.

а) Иван је Лазару позајмио лопту. Иван је позајмио лопту.

б) Иван седи са Лазаром од првог разреда. Иван седи са од првог разреда.

в) Иван станује близу Лазара. Иван станује близу .

г) Иван је Лазара срео испред школе. Иван је срео испред школе.

најлепши, новији, блистав, најугледнији, жући,

најскупљи, црвен, плашљивији, плаховит

Позитив: Компаратив: Суперлатив:

7

Î Радна свеска за 6. разред прати начин излагања и целине у граматици и читанци, и са њима чини целовит уџбенички комплет.

Î Поред увежбавања и утврђивања градива, ученици ће се у радној свесци сусрести са различитим играма, осмишљеним у функцији мотивисања за читање и учење: асоцијације, квизови, Човече, не љути се, укрштенице...

Î Посебан сегмент овог дела уџбеничког комплета чине предлози пројектних часова и тестови за увежбавање вештине разумевања прочитаног.

Радна свеска

164стране

66илустрација

460задатака

Понављање градива из претходног разреда усклађено је са новим програмом за пети разред и допуњено великим бројем вежбања.

РАЗРЕДHOBO!

Аутори: Весна Ломпар, Зона Мркаљ, Зорица Несторовић

3. Поред сваке реченице напиши у ком је падежу подвучена именица у њој.

а) На улици је јутрос било много аутомобила.

б) Аутобусом се могло ићи само до моста.

в) До центра града стигли смо пешице.

г) Гужва у саобраћају била је неподношљива.

д) Видели смо само једног саобраћајца.

ђ) Колона је кренула према мосту.

е) Граде мој, нећеш ме скоро видети!

4. У следећој шали прецртај предлог са који је погрешно употребљен.

− Могу да подигнем слона са једном руком.

− Али, где да нађеш слона са једном руком?

5. Распореди наведене придеве према томе да ли су у облику позитива, компаратива или

суперлатива:

6. Замени именицу ЛАЗАР одговарајућим обликом заменице ОН.

а) Иван је Лазару позајмио лопту. Иван је позајмио лопту.

б) Иван седи са Лазаром од првог разреда. Иван седи са од првог разреда.

в) Иван станује близу Лазара. Иван станује близу .

г) Иван је Лазара срео испред школе. Иван је срео испред школе.

најлепши, новији, блистав, најугледнији, жући,

најскупљи, црвен, плашљивији, плаховит

Позитив: Компаратив: Суперлатив:

7

Посебну вредност радној свесци дају ЈЕЗИЧКЕ МОЗГАЛИЦЕ које прате област граматике, намењене онима који желе и могу више, али и свим ученицима расположеним да уче кроз забаву.

Присутна је разноврсност у одабиру типова задатака,

тако да ће ученици моћи да уписују, повезују,

подвлаче итд., што смањује монотоност у раду.

Распореди наведене придеве према томе да ли су у облику позитива, компаратива или

је позајмио лопту.

од првог разреда.

је срео испред школе.

7

1. Следећи низ слова поређан је по неком реду. Које слово треба да стоји уместо знака питања?

А В Е З И К О Р У ? а) Т б) Ћ в) Ф г) Х Заокружи слово испред тачног одговора.2. Које је слово у нашој азбуци 4. по реду после слова које је непосредно пре 21. слова

наше азбуке?То је слово .

3. Који вокали у нашем језику, кад се напишу ћирилицом, имају исти облик и у огледалу постављеном на папиру изнад њих?То су вокали: .

4. Алиса је, упавши у Земљу чуда, наишла на необичан лавиринт. Да би изашла из њега,

морала је брзо да одлучи да ли да прође кроз врата изнад којих је писало:

Размишљала је. Зец јој је пре неки дан рекао да ће праве поруке открити ако звучне шумне сугласнике замени њиховим безвучним парњацима. Шта је Алиса одлучила? а) Одлучила је да уђе.

б) Одлучила је да не уђе.в) На основу поруке није могла ништа да одлучи.Заокружи слово испред тачног одговора.

Дамо, уђи!(Не дај завет.)

Језичке мозгалице

15

www.eucionica.rs

РАЗРЕД

Дигитални уџбеници

Атрактивни мултимедијални и интерактивни садржаји прате сваку лекцију у е-уџбенику.

Помоћу навигације, кретање кроз садржаје је веома једноставно и лако.

Помоћу звучних записа ученици могу

лакше савладати лекције из области

правилног изговора.

Е-уџбеник садржи различите типове интерактивних задатака, помоћу којих се остварују исти исходи као и у штампаном уџбенику.

ÎÎ Е-уџбеник представља нов приступ дидактичко--методичком обликовању материјала. Кретање кроз лекције у овом уџбенику налик је кретању по веб-у – садржаји се отварају у посебним прозорима.

ÎÎ У овом уџбенику заступљене су све лекције које постоје и у штампаном уџбенику и он се може самостално користити у настави.

ÎÎ Е-уџбеник је у потпуности прилагођен модерној, динамичној и креативној настави.

Увећавање садржаја

Задаци или тестови

Галеријеслика или

фотографија

Додатнисадржај

Видео--материјали

Спољни садржај

Аудио- -материјали

Игрице

НАЈЧЕШЋИ ТИПОВИ САДРЖАЈА

Искористите предности дигитализације у настави и заједно са нама закорачите у свет нових и узбудљивих могућности!

Ученик одмах добија повратну информацију о томе да ли је успешно решио дати задатак.

Лако од штампаног издањадо мултимедијалног садржаја

Едукативни филмови и анимације нуде нови модел усвајања градива. У кратким филмовима снимљеним за потребе ових уџбеника пантомима се користи као важно помоћно средство у савладавању градива о падежима.

Помоћу задатака у форми квизова, асоцијација, игре „вешала” или игре меморије наставник може организовати час на потпуно другачији начин.

1. Покрените апликацију

за скенирање QR кода.

2. Камеру уређаја уперите

у QR код који скенирате.

3. Потврдите отварањескенираног садржаја.

У САМО 3 КОРАКА

На одређеним местима у штампаном издању налазе се QR кодови. Они вам омогућавају директан приступ додатним мултимедијалним садржајима који прате уџбеник и чине учење интересантнијим! Да бисте користили ове материјале, потребан вам је само мобилни телефон или таблет са приступом интернету и бесплатна апликација за скенирање кода.

Више од

175интерактивних

задатака

Више од

40аудио -

-прилога

Више од

11видео-прилога

и анимација

Више од

10галерија

Лекције су обогаћене различитим типовима интерактивних задатака, аудио и видео записима, ПП презентацијама, галеријама слика

ÎМултимедијални PDF уџбеник задржава исту форму и садржај као и штампани уџбеник, али је обогаћен мултимедијалним садржајима који су јасно означени одговарајућим иконицама и повезани са одређеним делом лекције.

РАЗРЕД

Виртуелна учионицаÎ Јединствена образовна платформа e-учионица нуди

персонализовано учење, прилагођено сваком ученику.

Î Кроз интерактивне тестове и задатке у е-уџбенику, ученици могу да провере колико су успешно савладали градиво, а прегледом статистике наставник одмах стиче увид у којој је мери сваки од ученика усвојио одређене садржаје.

Î Персонализован приступ у настави наглашава важност улоге наставника, а ученицима омогућава не само да постигну бољи успех, већ и да развију различите вештине и оснаже самопоуздање.

Богати дигитални уџбеници са разноврсним

материјалима (филмови, анимације, симулације,

интерактивне вежбе, галерије фотографија, додатни

материјали, игрице, аудио-записи и

корисни линкови)

Дигитални уџбеници

Сви текстови у читанци имају и звучне записе.

Мултимедијални PDF

www.eucionica.rs

Помоћу препознатљивe иконицe за видео материјал приступа се филмовима и 2D анимацијама.

Ученици Наставник

Статистика

Праћење и анализа рада и напретка ученика и одељења

Приручник за наставнике

који прати е-уџбеник

Кретање кроз садржаје у овим уџбеницима је једноставно, а кориснику су доступне и опције као што су обележавање текста и остављање коментара.

РАЗРЕД

Î Приручник за наставнике који прати е-уџбеник садржи детаљна објашњења дигиталних садржаја, као и упутство за коришћење тих садржаја у настави.

Î У приручнику се налази предлог глобалног плана, предлози месечних планова, као и дневне припреме за часове.

Î Дневне припреме за часове намењене су наставницима који користе е-уџбеник за граматику и конципиране су тако да прате ток часа из минута у минут.

Î Приручнику приступате путем платформе Е-учионица. Сваки наставник који изабере да користи одређени дигитални уџбеник добија приступ наставним материјалима који су му потребни за припрему и извођење часа.

Приручниккоји прати е-уџбеник

Приручник је подршка у свим сегментима наставе – планирању, реализацији, праћењу и вредновању.

У предлозима е-припремa за час детаљно је објашњен ток часа, као и употреба е-уџбеника.

Предлози месечних планова садрже све неопходне елементе којима се на квалитетан начин планира настава.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА (10 минута)

Наставник отвара страну бр. 6 лекције Глаголи. Заједно са ученицима решава задатак на овој страни, тј. подвлачи глаголе у тексту. Код глагола у перфекту поново (као и претходног часа) наглашава да се обавезно подвлачи и помоћни глагол. Затим, на исти начин, решава и други задатак на овој страни, па кратко коментарише илустрацију на којој је пластично приказана прелазност глагола прескакати (објекат у акузативу без предлога је козлић).

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА (30 минута)

Затим наставник прелази на следећу страну (стр. 7) и отвара иконицу Подсети се, одређујући ученика који ће наглас прочитати дефиницију правог објекта. Потом наставник упућује ученике на текст у првом наранџастом боксу, па један за другим отвара текстове у два наредна наранџаста бокса и кратко их коментарише са ученицима.

На следећој страни (стр. 8) наставник упућује ученике на дефиницију прелазних и непрелазних глагола, подстичући их да и сами наведу неколико примера, да би дефиниција била што боље илустрована. Потом прозива ученика да реши задатак на овој страни.

На страни бр. 9 наставник прво отвара текст преко иконице Пажња, упућујући ученике да текст прочитају у себи. После два до три минута, проверава да ли су ученици разумели прочитано тако што им задаје да преко предложеног начина одреде да ли су глаголи прелазни или непрелазни. Да би ово доказао, наставник пита ученике (према тексту у плавом боксу) да ли је могуће употребити глаголе без се у датим реченицама. Као закључак, наглас чита дефиницију повратних глагола у жутом боксу подстичући ученике да и сами наведу неколико примера повратних глагола..

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА (5 минута)

На крају, наставник прозива ученика да уради задатак на страни бр. 10.

49

Додатни радЗа додатни рад опредељују се ученици изнадпросечних способности и посебних

интересовања за наставу српског језика, односно за продубљивање и проширивање знања

из свих или само појединих програмско-тематских подручја редовне наставе (књижевност,

језик, култура изражавања, филмска и сценска уметност). То су они ученици чија се знања,

интересовања и даровитост изразитије испољавају већ у I, II и III разреду, или касније. Такве

ученике уочавају, прате и подстичу наставници разредне наставе и педагошко-психолошка

служба школе све до IV разреда, када се први пут организује додатни рад (изводи се све до

завршног разреда).Додатни рад се организује и изводи један час недељно током целе наставне године. Изу-

зетно је важно да се започета динамика додатног рада одржи док се не реализује утврђени

програм. Уколико се, изузетно, додатни рад организује само у једном делу наставне године,

пожељно је да се интересовање даровитих ученика за овај рад доцније не гаси, односно да се

они подстичу на самостални рад другим формама рада (нпр. појачаном индивидуализацијом

рада у редовној настави, давањем посебних задатака, ангажовањем у одговарајућим

слободним активностима и др.).Додатни рад је заснован на интересовању ученика за проширивање и продубљивање

знања, умења и вештина и он непосредније активира ученике и оспособљава их за

самообразовање, развија њихову машту, подстиче их на стваралачки рад и упућује на

самостално коришћење различитих извора сазнања. Под руководством наставника

ученици се у додатном раду самостално служе књижевном и некњижевном грађом (у

учењу и истраживању), те припремају и излажу своје радове (усмене, писмене, практичне)

пред својом групом, разредом или целом школом. Знања, умења и вештине које су стекли

истраживачким, индивидуалним и групним радом ученици користе у редовној настави,

слободним активностима и у другим приликама (конкурси, такмичења, школске и друге

приредбе). Ученике који се посебно истичу у додатном раду треба и посебно стимулисати

(похвале, награде, стипендије за даље школовање, упис у одговарајућу средњу школу и др.).

Уочавање потенцијално даровитих ученика у овој области остварује се непосредним

праћењем од стране наставника разредне и предметне наставе, анализом радова ученика

и остварених резултата на смотрама, такмичењима, интервјуисањем ученика и родитеља

и применом одређених инструмената од стране школског психолога/педагога. На основу

добијених резултата праћења и испитивања, интересовања и жеља даровитих ученика,

наставник заједно са ученицима утврђује (конкретизује) програм додатног рада с групама или

појединим даровитим ученицима. Програмом рада обухватају се сегменти оријентационих

садржаја програма (зависно од интересовања и жеља ученика: сва подручја или само

књижевност, односно језик, односно култура изражавања, односно филмска или сценска

уметност). То значи да наставник није обавезан да с појединцем или групом ученика оствари

оријентационе програмске садржаје у целини. Битно је да планирани програмски садржаји

буду у складу са интересовањима и жељама ученика, као и са расположивим годишњим

фондом часова.Додатни рад из српског језика може се реализовати као индивидуализовани (примерен

појединим ученицима) и групни (за групе ученика једног или више разреда који се посебно

интересују за исте програмске садржаје додатног рада). Зависно од интересовања ученика и

програмских тема, групе се могу мењати (флексибилност састава групе).

За додатни рад опредељују се ученици изнадпросечних способности и посебних

интересовања за наставу српског језика, односно за продубљивање и проширивање знања

из свих или само појединих програмско-тематских подручја редовне наставе (књижевност,

језик, култура изражавања, филмска и сценска уметност). То су они ученици чија се знања,

интересовања и даровитост изразитије испољавају већ у I, II и III разреду, или касније. Такве

ученике уочавају, прате и подстичу наставници разредне наставе и педагошко-психолошка

служба школе све до IV разреда, када се први пут организује додатни рад (изводи се све до

Додатни рад се организује и изводи један час недељно током целе наставне године. Изу-

зетно је важно да се започета динамика додатног рада одржи док се не реализује утврђени

програм. Уколико се, изузетно, додатни рад организује само у једном делу наставне године,

пожељно је да се интересовање даровитих ученика за овај рад доцније не гаси, односно да се

они подстичу на самостални рад другим формама рада (нпр. појачаном индивидуализацијом

рада у редовној настави, давањем посебних задатака, ангажовањем у одговарајућим

Додатни рад је заснован на интересовању ученика за проширивање и продубљивање

знања, умења и вештина и он непосредније активира ученике и оспособљава их за

самообразовање, развија њихову машту, подстиче их на стваралачки рад и упућује на

самостално коришћење различитих извора сазнања. Под руководством наставника

ученици се у додатном раду самостално служе књижевном и некњижевном грађом (у

учењу и истраживању), те припремају и излажу своје радове (усмене, писмене, практичне)

пред својом групом, разредом или целом школом. Знања, умења и вештине које су стекли

истраживачким, индивидуалним и групним радом ученици користе у редовној настави,

слободним активностима и у другим приликама (конкурси, такмичења, школске и друге

приредбе). Ученике који се посебно истичу у додатном раду треба и посебно стимулисати

(похвале, награде, стипендије за даље школовање, упис у одговарајућу средњу школу и др.).

Уочавање потенцијално даровитих ученика у овој области остварује се непосредним

праћењем од стране наставника разредне и предметне наставе, анализом радова ученика

и остварених резултата на смотрама, такмичењима, интервјуисањем ученика и родитеља

и применом одређених инструмената од стране школског психолога/педагога. На основу

добијених резултата праћења и испитивања, интересовања и жеља даровитих ученика,

наставник заједно са ученицима утврђује (конкретизује) програм додатног рада с групама или

појединим даровитим ученицима. Програмом рада обухватају се сегменти оријентационих

садржаја програма (зависно од интересовања и жеља ученика: сва подручја или само

књижевност, односно језик, односно култура изражавања, односно филмска или сценска

уметност). То значи да наставник није обавезан да с појединцем или групом ученика оствари

оријентационе програмске садржаје у целини. Битно је да планирани програмски садржаји

буду у складу са интересовањима и жељама ученика, као и са расположивим годишњим

Додатни рад из српског језика може се реализовати као индивидуализовани (примерен

појединим ученицима) и групни (за групе ученика једног или више разреда који се посебно

интересују за исте програмске садржаје додатног рада). Зависно од интересовања ученика и

програмских тема, групе се могу мењати (флексибилност састава групе).44

Инклузија у образовању7

Инклузија у образовању подразумева укључивање деце/ученика са сметњама у развоју или

са посебним образовним потребама у систем редовних школа, у којима ће им се омогућити

квалитетно образовање и развој. Циљ инклузије у образовању је обезбеђивање квалитетног

образовања за сваког ученика, под једнаким условима за све, јер је право на образовање,

као људско право, загарантовано ратификованим међународним правним актима, Уставом

Републике Србије и законима који ближе регулишу остваривање људских права у области

образовања и васпитања.8

Инклузивно образовање подразумева да сва деца треба да добију квалитетно образовање

у оквиру редовних школа без обзира на пол, национално, верско и социо-економско порекло,

способности и здравствено стање. Истовремено, то значи да школе и предшколске установе

треба да се прилагоде образовним потребама деце, а не да се образују само она деца која могу

да се уклопе у постојећи образовни процес.

Према Закону о васпитању и образовању деце са посебним образовним потребама, деца са

посебним образовним потребама су: деца са сметњама у развоју – деца са телесном, менталном

и сензорном сметњом, и деца с комбинованим сметњама и са тешкоћама у развоју – деца са

поремећајима у понашању; тешким хроничним обољењима; дуготрајно болесна деца и друга

деца која имају потешкоће у учењу и друге тешкоће узроковане емоционалним, социјалним,

језичким и културолошким препрекама. Уједно, у децу са посебним образовним потребама

спадају и даровити ученици.

Практични савети за наставнике при раду са децом са посебним потребама

• Тешкоће у разумевању невербалних порука

Аутистична и слабовида деца имају тешкоће у разумевању невербалних порука. Потребно

је пажљиво пратити комуникацију да би се видело где су застоји и како их отклонити.

Тешкоће које се јављају у развоју говора могу бити: нејасна аритикулација, ограничена

експресивна функција и рецептивна функција; сиромаштво речника, развијање способности

слушања, идентификација битних елемената поруке, вештина започињања комуникације.

• Подстицање комуникације ометеног детета и његових вршњака

Начин на који наставник комуницира са ометеним дететом утицаће на однос вршњака

према њему. Не треба комуницирати на инфантилан начин, већ као и са свом другом децом

истог узраста. Ученику треба давати подршку при самосталном укључивању у групу, како не

би био претерано зависан од наставника. Додатну подршку треба пружати у довољној мери,

али не претеривати. Ометено дете треба укључивати у групни рад, али тако да не ремети другу

децу. Претерана подршка није увек од користи, јер ће ометено дете друга деца опажати као

незрело.

Тешкоће у групном раду и заједничким активностима: ученици без ометености се често

понашају као учитељи ометеној деци, имитирају начин на који учитељи разговарају са њима,

не дају повратне информације ометеном детету или се тешко уздржавају да не ураде задатак

уместо ометеног детета.

7 Текст је прилагођен према дипломском раду Марије Миљић, Инклузивно образовање у настави српског језика и

књижевности, одбрањеном 8. 12. 2014. на Филолошком факултету у Београду.

8 Тони Бут и Мел Ајнсков, Приручник за инклузивни развој школе, Завод за вредновање квалитета образовања и

васпитања, Београд, 2010, стр. 45.

Приручник је подршка

реализацији, праћењу и

Инклузија у образовањуИнклузија у образовању7

Инклузија у образовању подразумева укључивање деце/ученика са сметњама у развоју или

са посебним образовним потребама у систем редовних школа, у којима ће им се омогућити

квалитетно образовање и развој. Циљ инклузије у образовању је обезбеђивање квалитетног

образовања за сваког ученика, под једнаким условима за све, јер је право на образовање,

као људско право, загарантовано ратификованим међународним правним актима, Уставом

Републике Србије и законима који ближе регулишу остваривање људских права у области

Инклузивно образовање подразумева да сва деца треба да добију квалитетно образовање

у оквиру редовних школа без обзира на пол, национално, верско и социо-економско порекло,

способности и здравствено стање. Истовремено, то значи да школе и предшколске установе

треба да се прилагоде образовним потребама деце, а не да се образују само она деца која могу

Према Закону о васпитању и образовању деце са посебним образовним потребама, деца са

посебним образовним потребама су: деца са сметњама у развоју – деца са телесном, менталном

и сензорном сметњом, и деца с комбинованим сметњама и са тешкоћама у развоју – деца са

поремећајима у понашању; тешким хроничним обољењима; дуготрајно болесна деца и друга

деца која имају потешкоће у учењу и друге тешкоће узроковане емоционалним, социјалним,

језичким и културолошким препрекама. Уједно, у децу са посебним образовним потребама

Практични савети за наставнике при раду са децом са посебним потребама

Аутистична и слабовида деца имају тешкоће у разумевању невербалних порука. Потребно

је пажљиво пратити комуникацију да би се видело где су застоји и како их отклонити.

Тешкоће које се јављају у развоју говора могу бити: нејасна аритикулација, ограничена

експресивна функција и рецептивна функција; сиромаштво речника, развијање способности

слушања, идентификација битних елемената поруке, вештина започињања комуникације.

Подстицање комуникације ометеног детета и његових вршњака

Начин на који наставник комуницира са ометеним дететом утицаће на однос вршњака

према њему. Не треба комуницирати на инфантилан начин, већ као и са свом другом децом

истог узраста. Ученику треба давати подршку при самосталном укључивању у групу, како не

би био претерано зависан од наставника. Додатну подршку треба пружати у довољној мери,

али не претеривати. Ометено дете треба укључивати у групни рад, али тако да не ремети другу

децу. Претерана подршка није увек од користи, јер ће ометено дете друга деца опажати као

Тешкоће у групном раду и заједничким активностима: ученици без ометености се често

понашају као учитељи ометеној деци, имитирају начин на који учитељи разговарају са њима,

не дају повратне информације ометеном детету или се тешко уздржавају да не ураде задатак

Инклузивно образовање у настави српског језика и

, одбрањеном 8. 12. 2014. на Филолошком факултету у Београду.

, Завод за вредновање квалитета образовања и

64

Оријентациони план рада

Бр.

Наставна јединица

Тип часа

1. Уводни час

Уводни

2. Диктат

Утврђивање

3. Иницијални тест (провера усвојености градива из млађих разреда) Провера

4. Народна бајка: Биберче

Обрада

5. Домаћа лектира: Народне бајке (избор)

Обрада

6. Анализа иницијалног теста

Утврђивање

7. Анализа домаћег задатка (1): Моја бајка

Утврђивање

8. Променљиве и непроменљиве речи

Обрада

9. Именице (подела према значењу, граматичке категорије)Обрада

10. Именице

Утврђивање

11. Љубиша Ђокић, Биберче (одломак)

Обрада

12. Густав Шваб, Бог сунца и његов син (одломци)

Обрада

13. Промена именица по падежима (деклинација)

Обрада

14. Народна лирска песма: Вила зида град

Обрада

15. Писмена вежба: У вилином граду

Утврђивање

16. Номинатив

Обрада

17. Џон Р. Р. Толкин, Хобит (одломци)

Обрада

18. Предлози

Обрада

19. Генитив

Обрада

20. Употреба наводника

Утврђивање

21. Датив

Обрада

22. Падежи

Утврђивање

23. Анализа домаћег задатка (2): Мој сусрет са чаробњакомУтврђивање

24. Народна епска песма: Женидба Душанова (одломци)Обрада

25. Домаћа лектира: Народне епске песме преткосовског тематског

круга

Обрада

26. Говорна вежба: Исповест епског јунака (Милоша Војиновића, цара

Душана, краља Вукашина, Гојковице)

Утврђивање

27. Акузатив

Обрада

28. Припрема за први писмени задатак

Утврђивање

Школа _________________________

МЕСЕЧНИ ПЛАН РАДА ЗА НОВЕМБАР

Школска 20__ / __.

Назив предмета: СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ Разред: Недељни број часова:

Наст. тема

Р. бр.

часа

Назив наставне јединице

Тип часа Облик рада Наставне

методе Корелација

Исходи, према образовним стандардима

Међупредметне компетенције

Језик 35. Локатив Обрада Фронтални, индивидуални

Дијалошка, текстовна, аналитичко-синтетичка, демонстративна

Ученик је у стању да: - разликује променљиве

речи од непроменљивих;

- разликује категорије рода, броја, падежа речи које имају деклинацију;

- разликује основне функције и значења падежа;

- употребљава падежне облике у складу са нормом;

- разликује основне реченичне чланове (у типичним случајевима);

- чита са разумевањем и опише свој доживљај различитих врста књижевних дела;

Рад с подацима и информацијама, сарадња, компетенција за учење

Књижевност 36. Милован Глишић, Прва бразда

Обрада Фронтални, индивидуани

Монолошка, дијалошка, текстовна, аналитичко-синтетичка

Историја

Комуникација, сарадња, решавање проблема

Књижевност 37. Милован Глишић, Прва бразда

Утврђивање Фронтални, индивидуани

Монолошка, дијалошка, текстовна, аналитичко-синтетичка

Историја

Комуникација, сарадња, решавање проблема

Језик 38. Падежи (квиз)

Утврђивање Групни

Дијалошка, текстовна, аналитичко-синтетичка

Компетенција за учење, решавање проблема, сарадња

Приручникса дневним припремама

108

ПРИПРЕМА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ЧАСА

Редни број часа 13.

Школа и разред

Наставник

Датум одржавања

Наставна област, врста (тип) часа

Језик; обрада

Наставна јединица Промена именица по падежима (деклинација)

Облици рада Фронтални, групни, рад у пару

Наставне методе Дијалошка, текстовна, аналитичко-синтетичка

Наставна средства Наставни листић, табла, креда/фломастер, школске свеске

Циљ часа Оспособљавање ученика за препознавање најчешћих падежних

грешака у говору и писању.

Исходи, према образовним стандардима

Ученик је у стању да: разликује променљиве речи од

непроменљивих; разликује категорије рода, броја, падежа речи које

имају деклинацију.

Кључни појмови Језик, граматика, падежи, деклинација

Међупредметне компетенције и корелације

Компетенција за учење, решавање проблема, сарадња

Литература за наставнике

Весна Ломпар и сар., Квизови у настави српског језика и

књижевности, Klett, Београд, 2017.

Милан Шипка, Занимљива граматика, Нови Сад, Прометеј, 2007.

Уводни део часа

Наставник ће мотивисати ученике за усвајање падежа краћим текстом о падежима из

Занимљиве граматике Милана Шипке (стр. 171–173).

Главни део часа

Уводну лекцију о падежима из Граматике 5 (стр. 14 и 15) наставник ће проћи са ученицима.

За одређене активности на часу предлаже се коришћење штампаног уџбеника.

Свака дневна припрема садржи образац за уписивање обавезних података о часу, детаљан опис тока часа и илустративни приказ мултимедијалног PDF-а са предложеним активностима.

Î Тежиште савремене наставе премешта се на процес самосталног стицања знања, а наставник организује наставу са унапред осмишљеним планом и додатним материјалима.

Î Приручник за наставнике замишљен је као модел додатног материјала који олакшава планирање и реализовање наставе.

Î Доноси нова и мултимедијална решења, која вам омогућавају да организујете занимљивије часове и подстакнете активност ученика.

Î Приручник садржи предлог годишњег плана рада, предлоге месечних планова и пажљиво осмишљене предлоге дневних припрема за извођење свих часова.

Аутори приручника:Зона Мркаљ, Весна Ломпар

Аутори припрема за часове: Наташа Кљајић, Биљана Никић, Жељко Тешић, Саша Чорболоковић

РАЗРЕД

HOBO!

Све што је потребно за рад

наставника на једном месту

108

ПРИПРЕМА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ЧАСА

Редни број часа 13.

Школа и разред

Наставник

Датум одржавања

Наставна област, врста (тип) часа

Језик; обрада

Наставна јединица Промена именица по падежима (деклинација)

Облици рада Фронтални, групни, рад у пару

Наставне методе Дијалошка, текстовна, аналитичко-синтетичка

Наставна средства Наставни листић, табла, креда/фломастер, школске свеске

Циљ часа Оспособљавање ученика за препознавање најчешћих падежних

грешака у говору и писању.

Исходи, према образовним стандардима

Ученик је у стању да: разликује променљиве речи од

непроменљивих; разликује категорије рода, броја, падежа речи које

имају деклинацију.

Кључни појмови Језик, граматика, падежи, деклинација

Међупредметне компетенције и корелације

Компетенција за учење, решавање проблема, сарадња

Литература за наставнике

Весна Ломпар и сар., Квизови у настави српског језика и

књижевности, Klett, Београд, 2017.

Милан Шипка, Занимљива граматика, Нови Сад, Прометеј, 2007.

Уводни део часа

Наставник ће мотивисати ученике за усвајање падежа краћим текстом о падежима из

Занимљиве граматике Милана Шипке (стр. 171–173).

Главни део часа

Уводну лекцију о падежима из Граматике 5 (стр. 14 и 15) наставник ће проћи са ученицима. (стр. 14 и 15) наставник ће проћи са ученицима.

МОГУЋИ ТОК ЧАСА

109

Наставник заједно са ученицима ради интерактивне задатке на стр. 14 и 15 у

дигиталној граматици. Наставник пушта једноставну анимацију са стр. 15.

Завршни део часа

Наставник ће направити краћи подсетник назива падежа и питања за падеже. Потом ће

урадити краћу вежбу у којој треба понуђене наставке за облик ставити уз одређени падеж

именице кућа. Наставци се могу исећи и дати сваком пару ученика да их стави на одговарајуће

место. Илустрација, на пример, може изгледати као кућа.

Наставник може (условно) пустити ученицима звучни запис на стр. 30 у дигиталној

граматици и упутити их на интерактивни задатак који се односи на овај звучни запис.

Предложене активности подстрек су за извођење

интерактивне наставе.

Мултимедијални PDF може бити

значајан сегмент часа. Предлози активности

које подразумевају коришћење

мултимедијалног PDF-а посебно су означени.

Припреме за часове садрже и предлоге тестова, контролних вежби и пројектних задатака

Приручник за наставнике са дневним припремама за часове намењен је наставницима који користе штампани уџбеник и/или мултимедијални PDF.

Сарађујте са нама.Учествујте у евалуацији наших уџбеника.

Издавачка кућа „Klett” д.o.o. Маршала Бирјузова 3–5, 11000 Београд, телефон: 011/3348-384, факс: 011/3348-385, имејл: saradnja@klett.rs, www.klett.rs

saradnja@klett.rs 011/3348-372

Посебне погодности за наставникеЗА КОРИСНИКЕ KLETT УЏБЕНИКА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ ЗА 5. И 6. РАЗРЕД ПРИПРЕМИЛИ СМО:

Уџбенички компет

Дигитални уџбеник

Приручник са дневним припремама за часове

Е-приручник са дневним припремама уз е-уџбеник

Тестове за проверу знања

Мој дневник

Пратећи дидактички материјалПравопис српског језика

Комплет одштампаних петнаестоминутних тестова за проверу знања за 5. и 6. разред

Î 8 тестова у 4 различите групе(по разреду) садрже задатке у 3 нивоа сложености.

Î Питања су у функцији провере остварености исхода из одређеног градива.

Î Одштампани за све ученике у одељењу.

Правопис српског језика

HOBO!