Embed Size (px)
Citation preview
1.
Vladislava Gordić Petković
Filozofski fakultet, Novi Sad
MINIMALISM AND GENDER IN ANN BEATTIE'S WALKS WITH MEN
The term "minimalism" defies an all-encompassing definition, and yet it seems that
various "minimalisms" share some common features, such as the interrogation of the limits of the
art. Minimalism in fiction rejects the customary conventions which turn realism into a system of
literary artifice: according to John Barth, American novelist and short story writer, minimalist
fiction is terse, oblique, extrospective and slightly-plotted. This style includes writers such as
Raymond Carver and Frederick Barthelme, who are sometimes called "the sullen nephews of
Hemingway and Chandler".
The paper focuses on Walks with Men (2010), the latest novel by Ann Beattie, the best
representative of the minimalist fiction written by women. Being protean in its manifestations,
literary minimalism is also tightly connected to the visual aspects of the narrative, as will be
shown in Beattie's work, mostly by contrasting her male and female characters and their
understanding of failures in private and professional life. Unlike Raymond Carver, who dealt
with blue-collar workers and their so called low-rent tragedies, Beattie focuses on the New
York white upper middle class, dealing with her characters' grieves, pleasures and fears with a
mixture of empathy and irony.
2.
Georgeta Raţă
Banat University of Agricultural Science and Veterinary Medicine, Timişoara, Romania
TURKISH BORROWINGS IN ROMANIAN AT PHONETIC, MORPHOLOGICAL AND
SYNTACTIC LEVELS
The aim of the present research was to show that the Turkish borrowings in Romanian
are not only lexical, but also, though less important, phonetic, morphological and syntactic. The
approach is a comparative (contrastive) one. At phonetic level, Turkish vowels, long vowels,
consonants, double consonants, consonant groups, and consonant-vowel groups have been
adapted to the Romanian phonetic system; at morphological level, there have been important
lexical impacts due, on the one hand, to the formal aspect of the ending of the Turkish etymon
and, on the other hand, to the natural gender of the referent; at syntactic level, Romanian has
borrowed from Turkish a few conjunctions no longer in use, a preposition, an adverb and phrases
that it has turned into simple words or into compounds, phrases that have been condensed,
calqued, improperly analysed, or whose word order has been changed.
3.
доц. др Жолт Лазар
Филозофски факултет – Одсек за социологију (др Зорана Ђинђића 2), Универзитет
у Новом Саду, Нови Сад, Србија
е-пошта: [email protected]
ФЛОРИЈАН ЗНАЊЕЦКИ И ЈЕДНА (ЗАБОРАВЉЕНА) ТЕОРИЈА НАЦИОНАЛНОГ
ИДЕНТИТЕТА
Под утицајем етнологије и антропологије, у социологији су све до краја шездесетих
година двадесетог века доминирала становишта о етницитету која су наглашавала
културне чиниоце као кључне за етничко разграничење, а најутемељенији је био приступ
Флоријана Знањецког изнет у његовој студији Моgерне нације (F. Znaniecki: Modern
Nationalities, 1952). У овом делу он се позвао на словенски термин нароg и одредио га као
друштвено солидаран колективитет уједињен заједничком културом, али и врстом општег
друштвеног организовања различитог од политичког организовања државе. По њему,
модерни народи формирају gруштва националне културе, која имају "заједничку и јасно
одређену секуларну, књижевну културу, као и независно организовање у циљу очувања,
раста и ширења ове културе". У прегледном раду сагледаће се значај концепције
ационалног идентитета Флоријана Знањецког и то пре свега у контексту његовог схватања
културе.
Кључне речи: нација, народ, култура, Флоријан Знањецки
4.
Жељка Пржуљ, Маријана Радовић
Универзитет у Источном Сарајеву
Филозофски факултет Пале
Катедра за српски језик и књижевност
[email protected];[email protected]
ЖИВИ ПАЛИМПСЕСТИ У САВРЕМЕНОЈ СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
(на примјеру поетског и прозног стваралаштва Бранка Брђанина Бајовића)
Појам живи палимпсести користићемо као метафору под којом подразумијевамо
интертекстуалност, вишеслојност и вишезначност која карактерише дјело поменутог
аутора. Анализом и интерпретацијом романа „Сила (Библиотека Албатрос, Филип
Вишњић, Београд 2010)“ и збирке изабране поезије „Трнов вијенац (Српско просветно и
културно друштво Просвета, 2011)“ покушаћемо да докажемо да је он један од ријетких
савремених аутора који успјешно одговара на све изазове интертекстуалности, и уједно, да
је савремена српска књижевност у сталном дијалогу, како са пјесничком традицијом, тако
и са усменим предањем. Као најзначајнију издвојићемо релацију према дјелу Иве
Андрића, и то на примјеру ауторовог специфичног и оригиналног коришћења есеја „Један
поглед на Сарајево“, као и на структурним и контекстуалним везама са приповијетком
„Пут Алије Ђерзелеза“. На другој страни у збирци пјесама, слиједићемо траг употребе
најрепрезентативнијих мотива српског фолклора и народних пјесама којима је аутор на
изненађујуће жив и експресиван начин приказао страдања српског народа у Босни и
Херцеговини деведесетих година двадесетог вијека. У оба случаја, и у роману и у збирци
пјесама, Брђанинови специфични поетички поступци носе и универзалну поруку о
природи и суштини како самог стваралачког чина, тако и књижевности као умјетности
уопште.
5.
Associate Professor Dr. Hristina Toncheva, Plovdiv University, Bulgaria
Associate Professor Dr. Ivan G. Iliev, Plovdiv University, Bulgaria
CHARACTERISTIC FEATURES OF THE BULGARIAN DIALECT OF PRIPEK,
DZEBEL REGION
In the article is made a description of the interesting and not well researched Bulgarian
dialect, spoken in the village of Pripek, Dzhebel region (South-East Bulgaria). At the beginning
of the article, the authors make a review of the scarce publications which have treated this matter
so far, and the information, given in them. Then, in the main part of this work, a description of
the phonetic, prosodic, morphologic, and some of the syntactic and lexical characteristic features
of the Bulgarian Pripek dialect is given. An important phonetic feature, for example, is the
change e à и in stressed positions: месо à мисо, небо à нибо. Among the interesting
morphological features are the pronominal feminine forms го ’her’ and му ’to her’, identical with
the masculine forms; as well as the forms кутриту ’whoever’, кинату ’whatever’, врит
’everybody’ which may be seen in other South-East Bulgarian dialects, too. Like in other
Bulgarian dialects from the same region, the definite article is not only -ът, -та, -то,- тê; but
also –ъс, -са, -со, -сê; -ън, -на, -но, -нê. One of the preserved archaic syntactic features is the
possibility to express possession synthetically, seen in some expressions. There are interesting
variations in word order, too. Regarding the lexical level of the dialect, in the article are shown
rare words of Slavic origin (the borrowings from Greek and Turkish are discussed in a separate
publication). At the end of the article, the authors make conclusions that although the Pripek
dialect shares some of the common features of the Zlatograd dialect, there are some distinctive
marks which give the former a special place, and it could be treated as separate one.
6.
Nermin Vučelj
Univerzitet u Nišu
Filozofski fakultet
Departman za francuski jezik i književnost
FRANCUSKI PROSVETITELJI O POREKLU GOVORA I PRIRODI JEZIKA
Jedno od preovlađujućih filoloških razmatranja u francuskoj filozofiji osamnaestog veka
jeste pitanje preimućstva jednog jezika nad drugim, i ono je trebalo da pruži pouzdane zaključke
o tome šta je jezička prirodnost, a na osnovu čega bismo onda dokučili i suštinske odlike
prvobitnog govora. Sučeljavajući gledišta Kondijaka (Condillac), Batea (Batteux), Bozea
(Beauzée), Dimarsea (Du Marsais), Žirara (Girard), Didroa (Diderot) i Rusoa (Rousseau), u
ovom izlaganju se ukazuje na nekoliko središnjih lingvističkih polemika francuskih prosvetitelja:
poreklo verbalnog govora, sintaksičke odlike prvobitnog jezika, poređenje starih i modernih
jezika, odnos predstave u duhu i njene verbalizovane oznake, pitanje inverzija u jeziku, odlike
svakodnevnog govora i priroda pesničkog jezika. Namera ovog izlaganja je i da se kritički
sagleda protivurečno ishodište prosvetiteljske teze o preimućstva francuskog jezika nad latinskim
u pogledu prirodnosti sintaksičke konstrukcije i njene saobraznosti predstavama duha koje
odslikava. Ovo izlaganje ima naučni oslonac u istraživanju Anrija Veja (Henri Weil) O redu reču
u starim jezicima u poređenim s modernim jezicima (De l’ordre des mots dans les langues
anciennes comparées aux langues modernes, 1844) i u Fukoovoj (Foucault) studiji Reči i stvari
(Les mots et les choses, 1966).
7.
Радивоје Младеновић
Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу
ПРЕОБЛИКОВАЊЕ МНОЖИНЕ ИМПЕРФЕКТА И АОРИСТА СРПСКИХ
ГОВОРА У СРПСКО-МАКЕДОНСКОМ ПОГРАНИЧЈУ
Предмет интересовања у прилогу је морфолошко преобликовање множине аориста
и имперфекта српских говора у јужној Метохији и јужном Косову. Свођење облика
множине ова два претерита на један у овим говорима објашњава се двама разлозима: а)
преузимањем структурног модела, некада и морфолошких средстава, из оближњих
македонских говора, б) општом експанзијом перфекта, који продире у зону употребе
осталих претерита, са знатном редукцијом па и испадањем имперфекта и
плусквамперфекта, затим са смањењем употребе аориста. Таква судбина глаголске
флексије потврђује општу законитост еволуције словенских идиома: чување именске
флексије подстиче смањење глаголске флексије, смањење именске флексије и продор
аналитизма подстиче смањење глаголских облика, пре свега претериталних.
Свођење аориста и имперфекта на имперфекатски наставак у 3л. мн. у јужној
Метохији (-в < -у < *-ху; о`ни gонесо`в, каза`в ни; има`в) преузимање је и модела и
морфолошког елемента македонског типа, унетог адстратом из јужнијих говора.
Свођењем аориста и имперфекта на аористни наставак -ше у јужном Косову (gоне`соше,
каза`ше; има`ше, појаше), преузет је само модел.
Попуштање 3л. мн. подстакнуто је већ оствареном морфолошком нивелацијом
аориста и имперфекта у 1л. мн. и 2л. мн., али и слабијом позицијом 3л. као неучесника у
непосредној комуникацији.
Судбином 1л. мн. и 2л. мн. говори јужне Метохије и јужног Косова су, иначе, део
српске а не македонске еволуције (gонесосмо, gонесосте; имасмо, имасте).
8.
Julijana Vučo
Univerzitet u Beogradu
JEZIK INTERKULTURNE KOMUNIKATIVNE KOMPETENCIJE U UDŽBENICIMA
ITALIJANSKOG ZA OSNOVNU ŠKOLU
Savremena nastava stranih jezika podrazumeva stav o neodvojivosti učenja, usvajanja i
nastave jezika i kulture zemlje, naroda, areala ciljnog jezika. U širokoj perspektivi kulturnog
zaokreta u ostalim društvenim naukama post-modernog društva (Byram, 2004:159), ovim
pitanjem, kao i kulturnim razlikama i odnosom prema “drugome”, bez obzira na nacionalnu,
etničku, društvenu, regionalnu, institucionalnu ili drugu različitost, između ostalog, bavili su se i
Tomalin & Stempelski, (1993), Byram, (1989, 1994, 2004), Kramsch, (1993), Risager, (1998),
Spolsky& Hult, (2008), Spolsky (2009), Fantini, (2000) Mazzotta, 2002), Pellizza, (2001).
Prihvatanje različitosti uključuje, između ostalog, i udžbenike kao izvore aktivnosti i
obrasce jezika (Vučo, Moderc, 2005:22). Neophodno je stvoriti "međuprostor", "treći prostor",
(Bhabha, 1994), koji omogućava da spoznamo značenje kulture, da prepoznamo druge u sebi, da
odaberemo put koji vodi procenjivanju i vrednovanju razlika između vrednosi i stavova različitih
ljudi, čak i onih koje nam se na prvi pogled učine nepremostivim izbegavajući prostor za sukobe
i polarizaciju (Bhabha, 1992:66).
Na korpusu udžbenika italijasnkog jezika za osnovne škole u Srbiji, u radu se uočavaju
kulturno markirane i nemarkirane teme u različitim fazama didaktičkog udžbeničkog konteksta,
analizuju se nosioci kulturnog transfera i definišu modaliteti interkulturne razmene.
9.
Predrag Novakov
Odsek za anglistiku, Filozofski fakultet, Novi Sad
ENGLESKI MODAL COULD – DISTRIBUCIJA I SRPSKI EKVIVALENTI
Novija anglistička literatura (na primer, Leech 2003) beleži dijahrone promene u
frekventnosti i upotrebi engleskih modala u proteklih nekoliko decenija. Polazeći od te činjenice
i imajući u vidu aktuelnost te tematike, prikupljen je sinhroni korpus primera sa engleskim
modalima i njihovim srpskim ekvivalentima iz popularnog romana američkog autora Dena
Brauna The Lost Symbol iz 2009. godine i njegovog prevoda na srpski Izgubljeni simbol. Od
ukupno zabeleženih 343 primera iz prve polovine romana, 123 primera sadrži modal could
(36%). Primeri iz korpusa omogućiće da se provere postavke o promenama u učestalosti i
distribuciji ovog engleskog modala, odnosno da se utvrdi koja su njegova modalna značenja
prisutna u korpusu i u kom procentu. Pošto relevantna literatura u primarna značenja modala
could ubraja dinamičku sposobnost, epistemičku mogućnost i grupu deontičkih značenja
(dozvola, upustvo, zabrana i slično), primeri će se klasifikovati u ta značenja, kao i u eventualna
dodatna značenja poput značenja tipičnog ponašanja ili opšte karakteristike; uz engleske primere
navodiće se i srpski prevodni ekvivalenti. U zaključku rada prokomentarisaće se brojčani podaci
o distribuciji ovog modala u korpusu, kao i zapažene tendencije u njegovoj upotrebi.
10.
mr Dragana Vuković Vojnović, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički
fakultet, [email protected]
Marija Nićin, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet,
UNIVERSAL VS. CROSS-CULTURAL CONCEPT OF POLITENESS IN THE
CONTEXT OF TOURISM AND HOSPITALITY EDUCATION
In the cross-cultural context of the tourism industry today, there is a growing need for
students of tourism and hospitality to become aware of the concept of politeness, to acquire and
apply its rules and principles. This subject is incorporated in English as a foreign language
syllabus, but it would be expected to find the concept in other university courses, such as Culture
and Communication in Tourism, Ethics in Tourism and Psychology in Tourism. This paper will
investigate if universal concept of politeness is adequate enough to provide the students with
sufficient skills and knowledge to become successful tourism employees in global tourism and
hospitality sector. This subject will be treated in correlation with the concept of English as a
global language.
Key words: politeness, cultural awareness, global English, tourism and hospitality sector
11.
Раздобудько-Чович Л.И. (Лариса Раздобудко-Човић)
Филозофски факултет Универзитет у Приштини (Косовска Митровица)
МОДЕЛИ КУЛЬТУРЫ В АВТОПЕРЕВОДАХ МЕМУАРОВ Н.НАБОКОВА И
ПЕРЕВОДАХ МЕМУАРОВ НА СЕРБСКИЙ И ХОРВАТСКИЙ ЯЗЫКИ
Основная цель настоящей работы – выявить случаи креолизации культурных и жанровых элементов переводящего (первоисточника) и переводного языков. Однако, при более подробном изучении феномена двух автопереводов Мемуаров Владимира Набокова – задача во многом осложняется, так как необходимо выявить случаи креолизации трех культурных элементов и жанровых моделей: во-первых, его английского оригинала Conclusive Evidence (1951), во-вторых, его русифицированного автоперевода (с рядом значительных изменений и дополнений) под заглавием Другие берега (1954) и англизированного автоперевода Других берегов под заглавием Speak, Memory (1966). К анализу трех предыдущих креолизаций моделей культуры автор исследования необходимо добавляет еще анализ наслоений культурных и жанровых особенностей переводов сербского и хорватского переводчиков с разных исходных текстов: для хорватской переводчицы Нады Шолян является исходным англизированный перевод Speak, Memory (1966); для сербского переводчика Петра Вуйичича исходный текст – русифицированный автоперевод Набокова "Другие берега" (1954). В результате проведенного анализа автор приходит к выводу, что, интерпретация оригинального художественного произведения в авторизованном переводе определяется комплексом различных факторов, обусловленных, во-первых, уникальной природой авторизованного перевода как такового, во-вторых, концептуально-эстетическими особенностями исходного текста, в-третьих, лингвокультурной спецификой всех актеров перевода -автора, переводчика и аудитории. Что касается переводов на сербский и хорватские языки, то, для определения креолизации моделей культур важно решить проблему «культурной переводимости», то есть как осуществляется передача культурного, исторического, литературного, бытового контекста в переводе. Кроме того, решить проблему перевода формальных приемов, таких как игра слов, звуковая инструментовка текста, а также решить проблему стилистической идентичности и самоидентичности писателя.
12.
Ана Ранђеловић
Институт за српски језик САНУ
ЈЕЗИКОСЛОВНА ТЕРМИНОЛОГИЈА ЈОВАНА СУБОТИЋА
У раду се анализира престандардни лексикон из области језикословне
терминологије у делима Јована Суботића. Забележена грађа класификована је према
неколиким критеријумима (према пореклу, структури, синонимности, као и према
семантичким пољима којима припадају ексцерпирани термини). Добијене резултате
упоредићемо са Вуковом језикословном терминологијом, али и са савременом
језикословном терминологијом српског језика. Очекује се много термина руског порекла,
затим употреба интернационализама, као и славенизама. Такође се очекује да рад потврди
становиште како термини нису моносемичне речи, већ је њихова полисемна структура у
језику врло разграната. Активирањем хетерогене лексике Суботић постиже разноврсност
израза и својим научним и научно-публицистичким текстовима, што је и реализовано кроз
бројне синониме, најчешће различитог порекла.
13.
Olga Bălănescu
University of Bucharest, Romania
Faculty of Communication and Public Relations
BRAND IS NOWADAYS LIFE
Advertising has obtained its share: it definitely belongs to our every- life being quite difficult
for us to imagine the surroundings deprived of advertising banners. Something would miss in the
landscape. It is well-known that an advertisement should not last more than thirty seconds, yet
advertisers work on months for it. The contemporary market shows us that there are hundreds of
similar products around us, so obvious questions pop up: what to choose? What is better for our
needs? Under such circumstances, it is so very difficult for an advertisement to have a long life,
for its correnpondent product will not benefit of too much of a carreer in the market, too. Yet
there are the BRANDS, namely those powerful trade-marks which had such an impact on the
consumers that they simply cannot avoid making use of it. Or, they seem not to be able to go on
with their lives without it.
The present article deals with the strategies brands use in order to have such a strong impact
upon the target. We will try to distinguish whether their consumer behaviour is due to a real
need, to persuation or to a manipulation act. We will try to bring out into strong relief the
mechanisms which make them have a long and happy life in the market. Pragmatics means will
be of great help for us as pragmatics is the science of spoken language, and advertising is a
sample of spoken language, too. We are interested in finding out the way the theories of
advertising were successfully applied within the advertising creation along time and across
countries.
Key words: theories of advertising, target, guarantee, persuation, compositional structure,
discourse cohesion.
14.
Biljana Radić Bojanić
Jagoda Topalov
Department of English Studies
Faculty of Philosophy
University of Novi Sad
AFFECTIVE FILTER AND THE ACQUISITION OF GRAMMATICAL CONTENT
The paper deals with affective factors in ELT by focussing first on their general implications in
the acquisition of various grammatical categories and then by investigating these claims in a
classroom research dealing with the acquisition of count and non-count nouns. The research
includes an experimental and a control group of college students (N=30+30) at the beginning of
the B2 level, who used the same coursebook. The only difference was the enrichment of the
input in the experimental group with highly creative, stimulating and personalized exercises
intended to deepen the understanding and acquisition of count and non-count nouns, especially
context-bound changes of non-count into count nouns. Both groups were tested at the beginning
and at the end of the research and the results show improvement and deeper understanding of the
subject matter. Finally, wider implications of the affective approach to foreign language teaching
are outlined in the concluding remarks.
15.
Исидора Бјелаковић
Филозофски факултет
Нови Сад
ЕЛЕМЕНТИ МИКРОСТРУКТУРЕ ДИЈАХРОНИЈСКОГ ТЕРМИНОЛОШКОГ
РЕЧНИКА
Будући да је у српској тематској лексикографији релативно мало пажње
посвећено проучавању историјског развоја специјализоване струковне терминологије, у
овом се раду анализирају могући проблеми који се односе на микроструктуру
дијахронијског терминолошког речника, заснованог на предстандардној грађи српског
књижевног језика. Посебна пажња посвећена је анализи леме, граматичке информације,
транскрибовања грађе, дефиниције, потврда, синонима и колокације. На основу
истраживања спроведеног на грађи из приручника и уџбеника из географије с краја 18. и
из прве половине 19. века, даје се предлог концепције лексикографског чланка једног
дијахронијског терминолошког речника.
Кључне речи: терминологија, дијахронијски терминолошки речник,
микроструктура, лексикографски чланак
16.
Doc. dr. sc. Ivo FABIJANIĆ; Frane MALENICA, mag. philol. Angl.
Sveučilište u Zadru, Hrvatska; Pučko otvoreno učilište „Znanje”, Zadar, Hrvatska
[email protected]; [email protected]
ENGLISH BLENDS WITH A GEOGRAPHIC COMPONENT
Blending is not any more seen as an unimportant or peripheral word-formation process in
English. It has become more common and is encountered in media every day. Blends are mainly
witty and involve word play. They occur in advertisements, newspaper and magazine articles. In
advertisements they are intended to be memorable while in speech they fall quickly in disuse.
Our research deals with orthographic, morphological, formational and semantic
characteristics of English blends with geographic components (splinters). Analyses will be
carried out on the corpus of approximately 120 blends and among different questions to be
answered, the following are the most important ones: Which splinter/component contributes
more to a blend and why?, How important is a geographic splinter in uderstanding the meaning
of a blend?, Is the study of blends with geographic splinters comparable and compatible with the
findings of previous studies which dealt with blends in general?.
Along with the analyses of blends on different linguistic levels we will try to present a
possible solution of their lexicographic presentation based on Ingrid Fandrych's theoretical
framework, i.e. the interdisciplinary or a multi-level approach for the analysis of non-
morphematic word-formation processes. It involves semantic, sociolinguistic and pragmatic
criteria, i.e. their structural, cognitive and functional aspects.
17.
Биљана С. Самарџић
Филозофски факултет Пале
ФОНОЛОШКИ ОСВРТ НА ПИСМА КРАЉИЦЕ ЈЕЛЕНЕ ДУБРОВАЧКОЈ
ОПШТИНИ (XIV ВИЈЕК)
У раду су представљене главне фонолошке особености четири писма краљице
Јелене, супруге и насљедника краља Дабише, о потраживању Светодмитарскога и
Стонског дохотка; односно – посебно су праћени елементи народног језика у овој
дипломатичкој грађи. Наиме, опис писама дао је Грегор Чремошник. У питању су писма
писана дипломатичком минускулом. Ми бисмо се у раду посебно бавили питањем
гласовне вриједности јата (у писмима се појављује велики број икавизама, што и јесте
једна од карактеристика споменика са подручја БиХ) и јера. Такође, црте народног језика
уочене су и у писању гласа п мјесто ф, као и у облику тисућа и ријечима са извршеним
једначењем по звучности и слично. Наиме, познато је да српскословенски језик не
обиљежава једначење по звучности до којег долази у народном говору послије губљења
полугласника у слабом положају.
18.
Слободан Новокмет
Институт за српски језик, САНУ, Београд
НОВЕ РЕЧИ СА СУФИКСОМ -ИНА И ЊЕГОВИМ ВАРИЈАНТАМА
У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
Предмет рада су нове речи у српском језику које се творе помоћу суфикса -ина и
његових проширених варијаната. Суфикс -ина се у литератури најчешће бележи у склопу
творбе именица које означавају имена особина, именица субјективне оцене, назива за
разне порезе, намете, плату и именица конкретног или апстрактног значења (као
подскупина најприсутнији су називи за производе од животиња). Под новим речима
подразумевамо оне које нису забележене и описане у три референета дескриптивна
речника српског језика (Речник српскохрватског књижевног језика; 18 објављених томова
Речника српскохрватскога књижевнога и нароgнога језика и Речник српскога језика
Матице српске). Као грађа за овај рад послужио нам је Речник нових и незабележених речи
и Мали речник нових речи Ђорђа Оташевића, а потврде за нове речи тражили смо на
интернет сајтовима и у Електронском корпусу српског језика. Циљеви рада су да на
основу доступних примера из поменутих извора утврдимо а) творбено-семантичке
категорије којима припадају нове речи; б) продуктивност одређених творбених типова и
варијаната суфикса -ина од којих настају нове речи; в) функционално-стилску припадност
нових деривата и г) покушамо да одредимо нормативни и прагматички статус нове
лексике у стандарном српском језику. На основу сакупљене грађе можемо да закључимо и
који су то творбени типови са суфиксом -ина данас више а који мање продуктивни у
српском језику.
19.
dr. sc. Patrick Levačić
Odjel za francuske i iberoromanske studije
Sveučilište u Zadru
MOTIVI GRAALA U RUSKOJ KNJIŽEVNOSTI I IKONOGRAFIJI
Ruski komparatist književnosti A.N.Veselovski (1838.-1906.) prvi je svojim
radovima uspostavljao vezu između graala u francuskoj i njemačkoj književnosti i nekih
graalskih motiva koji se pojavljuju u ruskoj književnosti.
Osim njegove disertacije Slavjanskia skazanija o Solomunu i Kitovrasu i zapadna
legenda o Morolfe i Merline, nadovezat ćemo se na njegov članak « Der Stein Alatyr in den
Localsagen Palästinas und der Legende vom Gral » u Archiv für slavische Philologie, 6/1882.,
str. 33 – 72. U tim radovima se motiv kamena alatira iz staroruskog apokrifa Голубиная книга
(Golubinja knjiga) dovodi u vezu s atributima Graala, kao i motiv kamena šamira iz apokrifne
priče o Salomonu i Kitovrasu - Пoветь o Coлoмoне и Китoврасе.
Naslanjajući se na spoznaje A.N.Veselovskog naš rad ima za cilj dati odgovor gdje
se ruski graalski motivi mogu povezati s francuskim te postoji li neki zajednički izvor tim
motivima. Na osnovu komparativne analize pokazat ćemo da se zajednički predložak nalazi u
Otkrivenju u obliku kriptograma što je novost u odnosu na dosadašnja istraživanja. Uz pomoć
ruske ikonografije Nebeskog Jeruzalema potvrdit ćemo svoju zadanu tezu.
20.
Александра Колаковић
истраживач-сарадник
Балканолошки институт САНУ
СЛИКА ИСТОКА, ЕГЗОТИКЕ И МИСТИЦИЗМА
– СРБИ У ДЕЛИМА ФРАНЦУСКЕ ЛЕПЕ КЊИЖЕВНОСТИ 19. ВЕКА
У време стварања Наполеонових Илирских провинција, Француска је дошла у
ближе суседство Срба и Србије што је као последицу имало веће интересовање за Србе у
француским интелектуалним круговима. Иако су француски слависти посветили
значајнију пажњу словенским народима на Југу, а међу њима и Србима и иако је број
информација о Србима увећаван, ипак све до краја 19. века информације карактерише
непотпуност и непоузданост. Српско народно стваралаштво, познато Французима још од
раније, вести о нестабилности продручја Балкана, путовања уз путописе и фотографије
предела настањених Србима подстицали су машту аутора дела француске лепе
књижевности. Односи у српској владарској породици Обреновића, такође су предмет
интересовања и модел за настанак књижевних дела. Недостатак поузданих информација и
истицање српског народног ствралаштва утичу да се Срби у делима француске лепе
књижевности појављују у склопу уметничке опчињености Оријентом, егзотиком и
мистицизмом. Овај рад има за циљ да прикаже слику Срба у Француској у 19. веку на
основу дела француске лепе књижевности. Истовремено, рад настоји да укаже на
историјски значај поменуте представе Срба у француској јавности у време када је Србија
изграђивала своју модерну државу, а пред крај века и покушавала да пронађе политички,
економски и културни модел приближавања Француској.
Кључне речи: Срби, Француска, француска књижевност, култура, 19. век.
21.
Tvrtko Prćić
Department of English, Faculty of Philosophy, Novi Sad
email: [email protected]
BUILDING CONTACT LINGUISTIC COMPETENCE RELATED TO
ENGLISH AS THE NATIVIZED FOREIGN LANGUAGE
This paper deals with contact linguistic competence, a type of linguistic knowledge, for
the first time identified and described here, which focuses on the use of words and names from
English in a language that regularly comes into contact with it – in this case, the language is
Serbian. In the first part of the paper, the main properties of English as the nativized foreign
language (ENFL) will be summarized; in the second part, the concept of contact linguistic
competence, seen as a component of the wider contact language culture, will be elaborated, from
three interrelated angles: (1) the whys, covering the practical reasons for introducing and
building contact linguistic competence in special language users and, particularly, university
students of English and Serbian language and linguistics, as arguably the most influential
prospective special language users, (2) the whats, covering the theoretical basis and a proposed
checklist of the elements of contact linguistic competence to be acquired and imparted, and (3)
the hows, covering the methodological aspects of building contact linguistic competence
efficiently and effectively, both within and outside the educational system, in an attempt to raise
ENFL-related language awareness and to improve usage of standard Serbian.
22.
Ana Mandić Ivković
Beogradska poslovna škola
PRIMENA RAZLIČITIH PRISTUPA U KREIRANJU NASTAVNOG MATERIJALA
ENGLESKOG JEZIKA STRUKE
Profesori stranih jezika na visokim školama i fakultetima od početka bolonjskog procesa
nalaze se pred velikim izazovom: kako da unesu neophodne promene i osavremene kurseve
stranog jezika struke, a u skladu s tim, i nastavni materijal, kao i pristupe i metode koji se
primenjuju prilikom predavanja. Visoko obrazovanje je pod konstantnim pritiskom društvenih i
ekonomskih promena koje nameću potrebu za širokim spektrom znanja, veština i novih pristupa
u skladu sa visokim zahtevima modernog doba 21. veka. U jednom takvom procesu naš vlastiti
koncept učenja i podučavanja se menja a učenje posmatramo kao proces stalnih transformacija
na ličnom i drušvenom planu. Uloga predavača je da uspešno objedini različite elemente
mnogobrojnih metodoloških pristupa u nastavi u jednu razumljivu i koherentnu celinu.
U ovom radu dat je pregled na koji način su unete novine u cilju osavremenjavanja kursa
engleskog jezika struke na Beogradskoj poslovnoj školi, uvođenjem novog nastavnog programa
koji se zasniva na komunikativnom jezičkom pristupu, leksičkom i metodološkom pristupu
davanja zadataka. Obrazlaže se pomeranje središta pažnje sa gramatike na leksiku što će biti
ilustrovano različitim vežbanjima koja se koriste u cilju usvajanja specifičnog vokabulara jezika
struke i razvoja veštine govora.
Ključne reči: Tradicionalni i komunikativni jezički pristup, leksički i metodološki pristup
davanja zadataka.
23.
Prof. Dr Biljana Đorić Francuski
Katedra za anglistiku
Filološki fakulet
Univerzitet u Beogradu
O [NE]VIDLJIVOSTI PREVODIOCA HETEROLINGVALNE
POSTKOLONIJALNE KNJIŽEVNOSTI
U ovom radu biće prikazani neki od izazova sa kojima se susreće prevodilac heterolingvalnih
književnih dela koja pripadaju domenu postkolonijalne književnosti. U središtu analize je
problem prevođenja postkolonijalne indoengleske književnosti, mada se ovakvo istraživanje lako
može primeniti i na dela čiji autori potiču iz bilo koje od bivših kolonija a pišu na engleskom ili
nekom drugom jeziku nekadašnjeg kolonizatora.
Korpus sastavljen u svrhu dobijanja rezultata za ovu analizu sastoji se od nekoliko romana
savremenih indoengleskih autora objavljenih u prevodu na srpski jezik i njihovih originala na
engleskom, a metodom kontrastiranja dobijen je valjan uzorak na kome je istraživanje dalje
sprovedeno u skladu sa važećim teoretskim postavkama nauke o prevodilaštvu. Jedna od njih je i
odavno uvažena činjenica da su za prevodioce od jezičkih zavrzlama mnogo ozbiljnija prepreka
u radu kulturološke različitosti, što se konkretno u slučaju istraživanja predstavljenog u ovom
radu iskazalo na planu prevođenja onoga što se u translatologiji naziva culture-specific items
(culture-bound words) a najpribližnije se na srpski može prevesti kao 'reči i izrazi sa
kulturološkim značenjem'.
Cilj rada jeste da se sveobuhvatnom i preciznom analizom korpusa, a u skladu sa
Venutijevim smernicama o ulozi prevodioca, preispita u kojoj meri srpski prevodioci teže da
približe ili udalje prevod od izvorne kulture (foreignization / domestication), te da se odgovori na
pitanje da li i u našim uslovima prevodilac heterolingvalnih postkolonijalnih dela može sebi
dopustiti da ostane nevidljiv (invisible), kao i da se ukaže na najadekvatnija rešenja s obzirom na
ogromne kulturološke različitosti između izvorne i ciljne kulture.
24.
Milena Kostić
Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet
SUKOB POLITIČKOG I LIČNOG U ŠEKSPIROVOJ TRILOGIJI HENRI VI
Rad Sukob političkog i ličnog u Šekspirovoj trilogiji Henri VI zamišljen je kao kritička
analiza drama posvećenim jednom od vladara iz Šekspirovog istorijskog opusa. Istraživanje će se
usredsrediti na razmatranje dva ključna pojma: političkog i ličnog – sa posebnim akcentom na
razrešenje dileme izbora između dužnosti i savesti. Ova dva pojma biće sagledana naspram
subverzivnog karaktera Šekspirove trilogije Henri VI. Upravo zbog ambicije da kontrolišu život,
a ne da mu služe, vladari iz Šekspirovog istorijskog opusa ne mogu da postanu kompletne
ličnosti, već ostaju ,,podeljeni’’ (između političkih i ličnih izbora), zbog čega trpe tragične
posledice. T. S. Eliot smatra da treba prevazići ovu disocijaciju senzibiliteta, što nije lak zadatak,
ali nije ni neostvariv - ,podeljen’ čovek može ponovo postati kompletan, i to samo ako služi
životu, a ne kontroliše ga. Pri izradi ovog rada koristiće se kritički uvidi novog istorizma, ali će
neizostavno biti prisutna i humanistička kritika.
Ključne reči: političko/lično, dužnost/savest, novi istorizam, humanistička kritika
25.
Ilona Rajšli
Filozofski fakultet, Odsek za Hungarologiju
O SLOJEVIMA VOJVOĐANSKIH MAĐARSKIH DIJALEKATSKIH REČI
SLOVENSKOG POREKLA
Istraživanje slovenskih pozajmljenica u mađarskom jeziku poseduje značajnu prošlost.
Među velikim zbirkama iz 20. veka (v. delo Ištvana Knježe) slovenske dijalekatske
pozajmljenice su zastupljene u priličnom obimu. U ovom razmatranju se istražuje materija
vojvođanskih dijalekata, a materija dijalekatskih pozajmljenica iz Knježine zbirke – pošto se ona
sa 1960-im godinama okončava – dopunjena je i vlastitom zbirkom. Tako je nastao korpus ove
analize, te je posmatrani fond reči postao pogodan za dijahronijska i sinhronijska istraživanja.
Cilj: Jasno definisanje i ograđivanje slojeva vojvođanskih mađarskih dijalekatskih reči
slovenskog porekla unutar korpusa, sa naročitim osvrtom na tematske grupe pozajmljenica
novijeg porekla, kao i na pragmatičke odnose (metaforičnost, stilska upotreba) pozajmljenih
elemenata.
Metode: U cilju tipološke obrade bitna je fonetska analiza reči u izvornom jeziku, kao i u
jeziku koji ih je preuzeo. Dalje, bitno je uzeti u obzir semantičke momente, kao i
kulturnoistorijske aspekte povezane sa njima. Pošto još ne postoji vojvođanski mađarski
dijalekatski rečnik, teritorijalnu rasprostranjenost i socijalnu vrednost leksike možemo odrediti
samo na osnovu vlastitih istraživanja.
Očekivani rezultati: Smatramo da do sada nisu istraživani slojevi slovenskih
pozajmljenica u vojvođanskim mađarskim dijalektima, ni mogućnosti pronalaženja leksema koji
polako, zajedno sa predmetima i oruđima izumiru, niti vid obnove koji pokazuju pozajmljeni
elementi novijeg porekla.
Oblast: kontaktna lingvistika, dijalektologija
Radni jezik: srpski
26.
Waldemar Kuligowski
Institute of Ethnology and Cultural Anthropology
Adam Mickiewicz University Poznań
GOD AND NON-PLACES. AN ANTHROPOLOGICAL VIEW ON NEW STATUES OF
CHRIST IN BRAZIL, POLAND, PERU, AND CROATIA
Aim: In my paper I would like to present new cultural phenomenon - making of big
statues of Jesus Christ in different countries. The first of all statue was built in Rio de Janeiro in
1931. Increasingly, in last few years we can observed emergence of another new statues in this
same style (Świebodzin, Poland 2010; Lima, Peru 2011; Split, Croatia – work in progress).
Methodology: I would like to use some methods from so called “spatial turn” in
contemporary cultural anthropology (Marc Auge and non-places) and cultural studies (Edward
Soja and spatialization of time and history).
Results: Building of big statues of Jesus Christ are providing an opportunity for reflection
on very important dimensions of contemporary culture like relations with the space,
revitalization, new kind of esthetics and religion, or even nationalism. I would like to
characterize this phenomenon as specific element of local identification in the time of global
flows and glocalization.
27.
Dušanka Zvekić-Dušanović
Filozofski fakultet u Novom Sadu
Odsek za srpski jezik i lingvistiku
MNOŽINA LIČNIH IMENA U SRPSKOM I MAĐARSKOM JEZIKU
U radu se iznose zapažanja o mogućnostima pluralizacije antroponima i patronima u
srpskom i mađarskom jeziku. Prikazuju se neke komunikativne okolnosti u kojima se lična
imena upotrebljavaju u množini (pr. Neka sve Milice dignu ruke; Pisták lépjenek elő), ukazuje se
na razlike u pluralskim obrazovanjima prezimena u srpskom jeziku (Petrovići – bračni par i
Petrovićevi – bračni par i još neki članovi porodice), opisuje se uloga mađarskog nastavka -ék
(Péterék, Horváthék), tzv. „familijarnog znaka za množinu“ (familiáris többesjel), odnosno
„znaka za izražavanje heterogene množine“ (heterogén többességet kifejező többesjel).
U postupku utvrđivanja upotrebe navedenih množinskih oblika u posmatranim jezicima
anketiraće se bilingvalni govornici. Cilj je da se identifikuju najadekvatniji formalni i semantički
ekvivalenti ovih oblika, posebno onih obrazovanja koja ne postoje u oba jezika.
28.
Maša Žeravica
Ured Prevoditelja, Splitska banka d.d., Split / Studentica poslijediplomskog doktorskog
studija humanističkih znanosti pri Sveučilištu u Zadru
NEKI INTERNACIONALIZMI U EKONOMSKOM NAZIVLJU HRVATSKOG,
ENGLESKOG I FRANCUSKOG JEZIKA : KONTRASTIVNA ANALIZA
Nazivlje jest bitna sastavnica svakog standardnog jezika, a nastaje ili stvaranjem
neologizama ili prihvaćanjem internacionalizama ili stranih naziva. U hrvatskom, ali i
francuskom ekonomskom nazivlju danas je najviše posuđenica iz engleskog jezika, pa tako u
ekonomskom nazivlju spomenutih jezika možemo naći velik broj anglicizama. Međutim,
engleski jezik ne posuđuje drugim jezicima samo svoje riječi, već je u velikoj mjeri on jezik
posrednik između klasičnih jezika, koji su pravi izvorni jezici određenih ekonomskih termina -
internacionalizama, i današnjih europskih jezika među kojima i hrvatskog (ekonomija, kredit,
investicija, itd.). U ovom radu prikazat ćemo neke od spomenutih internacionalizama koji se
koriste u ekonomskom nazivlju hrvatskog, francuskog i engleskog jezika, kao i stupanj njihove
adaptacije u navedenim jezicima. Pri tome ćemo se na kratko osvrnuti i na anglicizme koje u
suvremeno doba možemo naći u ekonomskoj terminologiji ovih triju jezika, i na njihovu
adaptaciju u hrvatskom i francuskom jeziku.
Cilj nam je, dakle, usporediti adaptaciju internacionalizama i adaptaciju anglicizama,
kako bismo uočili razlike eventualne razlike u stupnjevima spomenutih adaptacija, te istaknuti
pozitivnu stranu, odnosno učinak kojeg postojanje internacionalizama i anglicizama u
ekonomskom nazivlju ima na bolje međunarodno razumijevanje i povezivanje.
Ključne riječi: hrvatski, engleski, francuski, internacionalizmi, posuđivanje, ekonomija, nazivlje
29.
Dr Slađana Živković, Visoka tehnička škola strukovnih studija i Građevinsko-
arhitektonski fakultet, Univerzitet u Nišu
Doc. dr Nadežda Stojković, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu
RESHAPING IDENTITY IN THE DIGITAL AGE
This paper attempts at exploring the impact of the digital technology on the construction
of identity. It explains the effects the technology, specifically the Internet, has on the individuals.
Today we are becoming aware of how technology is embedded into every area of our lives, and
we are faced with extreme changes. Globalization is the latest phenomenon in the historical
trajectory of modernity which involves changes that result in identity. The rapid expansion of
digital technology is responsible for introducing people to virtual space which opens the door to
new identity experiences. Entering the virtual world where the real characteristics are not directly
evident, we have the possibility to be in a new community, to experience different versions of
selves and, thus, to show and build new identities.
In cyberspace it is hard to distinguish the true identity of individuals. Since some people
want to change identity, to experience life from other people’s perspectives, it is easier for them
to communicate online rather than face-to-face. So, our approach is designed to reveal how
online experiences challenge the way we think and see ourselves.
Ključne reči: globalization, identity, digital age
30.
Nataša Radusin Bardić
Filozofski fakultet, Novi Sad
NORMATIVNI STATUS OBLIKA PARCIJALNOG PITANJA TIPA: UPITNI PRILOG
+ EST-CE QUE U SAVREMENOM FRANCUSKOM JEZIKU
U gramatikama i rečnicima savremenog francuskog jezika, različito se određuje
normativni status oblika parcijalnog pitanja tipa: upitni prilog + est-ce que. Dok se u najnovijem,
tradicionalno konzervativnom, nedovršenom izdanju Rečnika Francuske akademije (1992-)
njegova upotreba opisuje kao odlika „nemarnog govora“ koji treba izbegavati, u nekim novijim
gramatikama ovaj oblik se svrstava u standardni jezik i tretira ravnopravno sa upitnim oblicima
izvedenim pomoću proste ili složene inverzije. Tolerantniji stav u pogledu njegovog
normativnog statusa objašnjava se činjenicom da se ovaj oblik, koji omogućava očuvanje
kanonskog reda reči (subjekat + glagol + objekat), sve više smatra uobičajenim i prihvatljivim,
stilistički nemarkiranim, naročito u govoru, kao što to pokazuju statističke analize učestalosti
pojedinih upitnih oblika direktnih pitanja u francuskom govornom jeziku.
U radu ćemo opisati različit normativni status navedenog upitnog oblika u savremenoj
lingvističkoj literaturi, s posebnim osvrtom na način kako je on definisan u gramatikama
francuskog kao stranog jezika.
31.
Зорка Кашић, Маја Ивановић
Универзитет у Београду, Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију
КАРАКТЕРИСТИКЕ ГОВОРНЕ ЕКСПРЕСИЈЕ СТРАХА
Основни циљ рада је истраживање варирања говорних параметара у експресији
страха у односу на емотивно неангажован говор у артикулационој бази српског језика,
односно циљ је тражење одговора на питање који објективни акустички параметри наводе
нетрениране слушаоце да препознају говорну експресију страха.
Теоријски оквир за ово истраживање представљају испитивања варијабилности
говорног израза, као и досадашња испитивања варијација говорних параметара у
експресији емоција. У истраживању су анализиране просечне вредности и опсег
варијација интензитета и трајања гласова, као и варијације квалитета артикулације,
квалитета гласа и опсег промена основног тона. Испитивање је обављено на делу Корпуса
говорне експресије емоција и ставова у српском језику. Анализирани су гласови у 20
изолованих речи-исказа које је шест изворних говорника српског језика варирало у
неутралном (референтном) изговору и у експресији страха. Сегментација гласова и
анализа трајања и интензитета извршена је софтверским пакетом PRAAT, а статистичка
анализа добијених резултата урађена је у SPSS пакету. Варијације осталих испитиваних
параметара у речима-исказима анализиране су експертским (тренираним) слушањем.
Резултати су показали да експресију страха карактерише: скраћивање говорних
сегмената, повећање интензитета и изразито повећање варијација интензитета, блаже
повећање основног тона и блаже повећање опсега промена основног тона, задихан дрхтав
глас са спорадичним интервалима шапата, чвршћа и прецизнија артикулација.
Кључне речи: интраспикерске варијације, говорна експресија страха, емотивно
неангажован говор, говорни параметри
32.
Мирјана Адамовић
Институт за српски језик САНУ
ПРОСТОРНИ ПРИДЕВИ СА АСПЕКТА ТЕОРИЈЕ СЕМАНТИЧКИХ
ЛОКАЛИЗАЦИЈА
У раду ће бити анализирана просторна значења придева изведених од именица за
означавање страна света, односно придева СЕВЕРНИ, ЈУЖНИ, ИСТОЧНИ и ЗАПАДНИ
на материјалу руског и српског језика са аспекта теорије семантичких локализација
(ТСЛ).
Користећи се концептуалним апаратом теорије семантичких локализација где као
конститутивне елементе приликом изражавања просторног односа издвајамо објекат
локализације, локализатор и оријентир (дати придеви се увек односе на оријентир као
конкретизатор односа између објекта локализације и локализатора), описаћемо ове
придеве са аспекта локативности и транслативности.
Емпиријску основу анализе чинила би грађа из основних функционалних стилова
савременог српског и руског књижевног језика ексцерпирана из електронских и других
корпуса.
33.
Milena Ulčar
ODNOS IMITACIJE I EKSPRESIJE U KULTURI NJEMAČKOG
ROMANTIZMA
Problem imitacije u romantizmu je, u starijoj literaturi koja se bavi ovom temom, najčešće
označavan kao koncept koji se napušta zarad narastajuće samosvijesti umjetnika kao
jedinstvenog, originalnog stvaraoca. Tako knjige poput: Mimesis: The Representation of Reality
in Western Literature (E. Auerbach, 1946.) ili The Mirror and the Lamp: Romantic Theory and
the Critical Tradition (M. H. Abrams, 1953.) prilično zanemaruju period romantizma, što je
slučaj u prvom, ili ističu obrt koji su započeli romantičari prihvatajući ekspresivnost i kreativnost
kao imperative svog stvaralštva, što je slučaj u drugom primjeru.
Ekspresija, kao ideja izražavanja sebe može se učiniti suprotstavljena shvatanju imitacije kao
podražavanja drugog. Ono što se u godinama trajanja romantizma mjenja jeste upravo poimanje
sopstva i njegovog odnosa prema Bogu, prirodi, okruženju. Po učenju filozofa imitacija, kao
princip podražavanja objekta, mjenja svoju suštinu, jer sve prethodno označeno kao drugo,
različito od stvaraoca, prestaje da postoji samo kao objekat i dobija status živog, često
ravnopravnog dijela apsoluta. Zato podražavanje počinje da dobija mnogo subjektivniju formu,
najčešće biva shvaćeno kao vid prepuštanja.
U ovom radu ću pokušati da pristupim problemu imitacije kroz odnos prema, tada
narastajućoj, temi umjetničke ekspresivnosti. Time bih ukazala na to da korišćenje imitacijom i
ekspresijom, u skladu sa novim estetskim modelom „stvaranja“ svijeta, prevazilazi samo
umjetničko, i posebno, samo formalno tretiranje stvarnosti. Ono postaje način razmišljanja o
sebi, o cjelokupnom univerzumu, panteističkom ili teističkom bez razlike, u kom umjetnost
dobija status jedinog potpunog, još uvijek uticajnog njegovog dijela.
34.
Ivona JOVANOVIĆ
UNIVERZITET CRNE GORE
Fakultet za turizam i hotelijerstvo, Kotor
NASTAVA STRANIH JEZIKA U CRNOJ GORI
U KONTEKSTU PRIDRUŽIVANJA EU
U okviru evropske perspektive Crne Gore i sve izraženije potrebe za govornicima radnih jezika
EU, u ovom radu pokušava se pronaći odgovor na sledeća pitanja:
- Da li Crna Gora posvećuje dovoljno pažnje izučavanju radnih jezika Evropske Unije i za
kojim stranim jezicima vlada najveće interesovanje u crnogorskim školama i
Univerzitetima?
- Da li Crna Gora sledi preporuke Evropske komisije o obaveznom izučavanju dva strana
jezika u osnovnim i srednjim školama?
- Da li su nastavni programi usklađeni sa ZEO za žive jezike, odnosno da li je nastava
stranih jezika u Crnoj Gori u dovoljnoj meri efikasna da odgovori sve kompleksnijim
zahtevima multilingvalne Evrope?
Rad se bazira na analizi podataka Zavoda za školstvo Crne Gore o zastupljenosti stranih jezika u
crnogorskim školama, kao i na podacima prikupljenim na Univerzitetu Crne Gore i uporednoj
studiji Evropske komisije o nastavi stranih jezika u zemljama članicama EU.
35.
Silvija Graljuk
Filozofski fakultet u Zagrebu
KAKO SE UDALJAVAJU SRODNI SLAVENSKI JEZICI HRVATSKI I UKRAJINSKI
(NA PRIMJERU UDALJAVANJA ZNAČENJA PRIJEDLOGA KOJI STOJE UZ
AKUZATIV)
Sve češća međujezična komunikacija otvorila je niz nerazjašnjenih pitanja. U članku ću
pokazati na primjeru prijedloga u ukrajinskom i hrvatskom jeziku u kolikoj su mjeri, zbog
stoljeća razdvojenosti, značenja koja se iskazuju akuzativom sa prijedlozima različita. Jer, i
ukrajinski i hrvatski su slavenski jezici i jezgru skupine prijedloga čine oni praslavenskog
porijekla u oba jezika.
Za srodne je slavenske jezike karakteristično da neke u njima "iste" pojave nisu iste, kao
što, primjerice, u ukrajinskome i hrvatskome nije u svemu podudarna upotreba prijedloga на / na
i за / za, zbog čega su, gledajući kontrastivno, u nekim slučajevima zamijenili mjesta, odnosno:
za jedno je hrvatsko značenje akuzativa s prijedlogom za ukrajinski uveo prijedlog s genitivom
для (dlja).
Usporedba popisa prijedloga ukazuje na sličnosti. Prijedlozi u oba jezika mogu se
podudarati tvorbeno i leksički (uz, najčešće, fonološke razlike).
Na primjerima ću pokazati upotrebu prijedloga u dva srodna slavenska jezika, brojne
podudarnosti i manji broj nepodudarnosti koji se razvio tijekom vremena. Kako jezgru skupine
čine prijedlozi praslavenskog podrijetla, ti se prijedlozi ipak nisu znatno udaljili svojim
osnovnim značenjima.
36.
Anamaria Macavei, Drd.
Universitatea Babeş-Bolyai, Facultatea de Istorie si Filosofie, Cluj-Napoca, România
Roxana Dorina Pop, Drd.
Universitatea Babeş-Bolyai, Facultatea de Istorie si Filosofie, Cluj-Napoca, România
CAPTURÂND TRECUTUL. IMAGINEA FAMILIEI ÎN PRESA
TRANSILVĂNEANĂ INTERBELICĂ
Presa scrisă reuşeşte să reflecte anumite norme culturale şi realităţi sociale, ea este un
mijloc de socializare care condiţionează deciziile oamenilor şi conduitele acestora, perpetuează
prejudecăţi şi stereotipuri sau impune modele sociale, standarde şi valori.
Cercetarea pe care o propunem urmăreşte surprinderea şi analiza ipostazelor în care apar
femeile, bărbaţii şi modul în care este promovată imaginea de familie prin intermediul unor
ilustrate. Noutatea temei constă tocmai în utilizarea imaginii ca şi mijloc de surprindere a unor
momente importante din viaţa familială, precum şi realizarea unei comparaţii între epoca
modernă şi perioada interbelică.
În ceea ce priveşte metodologia vom avea în vedere studierea „imaginii familiei” din
perioada interbelică, aşa cum apare ea în presa transilvăneană, atât prin cercetarea textului scris,
cât şi prin analiza imaginii,. Prezenţa în presă a imaginii de familie poate fi încadrată într-o
anume schemă mai rigidă, iar participarea activă în viaţa publică este mai curând prerogativa
bărbatului, în timp ce rolul firesc al femeilor este îngrijirea familiei, a gospodăriei şi creşterea
copiilor, aspect zugrăvit şi prin ilustraţiile prezente în paginile perioadicelor transilvănene.
37.
Jakov Đorđević
Nezaposlen (student master studija istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu
Univerziteta u Beogradu)
KULTURNA ETIMOLOGIJA REČI MACABRE
Razne hipoteze ispletene su oko porekla reči macabre, koja je svoje mesto danas pronašla u
više evropskih jezika. Među tim pretpostavkama pet je ponelo istaknut autoritet unutar naučnih
krugova, stoga će ovo saopštenje upravo biti okrenuto njihovom razmatranju – arapske reči
maqābir (grobovi, groblja; množina od maqbara), hebrejske reči meqaber (grobar), kao i
mogućnosti da je potekla od imena umetnika/pisca prve slike/pesme Plesa smrti, zatim imena
svetog Makarija, i na kraju imena Jude Makavejca.
Neretko su ove pretpostavke više bile usmeravane ka pobijanju „suparničkih“ mogućnosti,
nego ka pokušaju sopstvenog utemeljenja. Upravo iz tog razloga ću ovde pokušati da putem
interdisciplinarnog sagledavanja, svaku od tih pet pojedinačnih mogućnosti ukratko preispitam,
razmišljajući o stepenu njihove verovatnoće, postavljajući ovaj problematičan pridev u vreme i
prostor njegovog nastanka. U saopštenju će biti raspravljano o mogućim načinima i razlozima
prihvatanja određene reči iz jezika „nevernika“ i njene adaptacije u kontekst hrišćanskog Zapada
poznog srednjeg veka. Zatim, govoriće se o moći koju bi reč mogla da ponese, ukoliko bi svoje
poreklo dugvala svetom Makariju, u propagandi crkve koja je neprekidno težila da sebi potčini
svetovnu vlast. A na samom kraju, sa pričom o Judi Makavejskom zaćiće se u predele narodnih
verovanja i običaja u vezi sa mrtvima. Tu će se kroz pokušaj razumevanja razloga nastanka
predstava danse macabre (mesta u kome je ovde razmatrana reč pronašla svoje prvo boravište)
konačno stići i do samog cilja - razumevanja, verujem, ne samo porekla i značenja reči macabre,
već i spoznaje da je i ona sama nosila izvesnu ulogu u upornoj hristijanizaciji stanovništva i
borbi crkve protiv preživelih paganskih verovanja, čime bi se naročito bacilo novo svetlo na
promišljanje njene etimologije.
38.
Klara Buršić-Matijašić
SVEUČILIŠTE JURJA DOBRILE U PULI
Odjel za humanističke znanosti
Odsjek za povijest
Ivana Matetića Ronjgova 1
Pula 52100, Hrvatska
TOPONIMIJA PRAPOVIJESNIH GRADINA ISTRE
Gradine, ostatci prapovijesnih naselja, arheološki su, povijesni i kulturološki fenomen
Istre. Njihova brojnost govori o mnogim aspektima života na Poluotoku tijekom dva posljednja
tisućljeća prije Krista. Osim građevinskih karakteristika te materijalne kulture, jedna od
zanimljivosti su svakako današnji toponimi, odnosno nazivi zemljopisnih mjesta na kojima se
nalaze gradinska naselja ili samo ukazuju na njihovo postojanje.
Riječ gradina ili kašteljer javlja se na vrlo širokom prostoru i u bezbroj inačica. Istarski
prostor u jezičnom je pogledu općenito vrlo zanimljivo područje jer se u njemu prožimaju tri
jezične i etničke zajednice, hrvatska, slovenska i talijanska. U radu će biti izvršena analiza naziva
nalazišta prema motivu postanka imena.
Zbog specifičnosti položaja Istre i njenih povijesnih tokova u toponimima gradinskih
naselja izdvojit ćemo tri povijesna sloja (histarski, rimski i slavenski) te sedam lingvističkih
(predindoeuropski, indoeuropski, indoeuropskoilirski, rimski klasični, rimski vulgarni,
srednjovjekovni romanski i srednjovjekovni slavenski sloj). Jezičnom prosudbom pojedinih
imena nastojat ćemo otkriti kad su i odakle ušla u hrvatski jezik čime ćemo dati doprinos boljem
poznavanju gradina kao i, možda, na temelju toponima, detektiranju dosad nepoznatih.
Cjelokupni problem bit će sagledan interdisciplinarno, kroz rezultate jezičnih,
arheoloških i povijesnih istraživanja.
39.
Nadežda Silaški
Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu
METAPHORS AND CULTURE – EVIDENCE FROM ENGLISH AND SERBIAN
Within the framework of Conceptual Metaphor Theory, as developed by Lakoff and
Johnson (1980) but later modified and adapted so as to accomodate metaphors occurring in
authentic discourse (Charteris-Black 2004; Cameron & Deignan 2006; Semino 2008 etc), the
paper deals with the role culture may play in the type and the frequency of metaphors used in a
particular society. An attempt will be made to establish, by using the evidence from several
cross-cultural studies of metaphors in English and Serbian (Radić-Bojanić & Silaški 2009,
Đurović & Silaški 2010, Đurović & Silaški 2011, etc.) to what extent metaphors may be culture
dependent as well as why some metaphors seem to be more salient or, alternatively, non-existent
in one language compared to the other. The claim that culture shapes metaphors but is also
shaped by them will be illustrated and corroborated by examples of metaphors used in authentic
discourse in English and Serbian, demonstrating that the highlighted aspects of the source
domain heavily depend on the prevalent cultural model. The paper will hopefully show that by
researching metaphors it is possible to gain valuable insight into various cultural components of
a particular society.
40.
Dunja Živanović
Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu
AFS Interkultura Srbija
SRPSKA KULTURA U OKVIRU KULTURNIH MODELA I MAPA SVETA
Ovaj rad istražuje načine na koje je srpska kultura definisana i opisana u okviru
postojećih teorijskih modela kulture, sa ciljem da ih uporedi i prikaže iz kojih se sve perspektiva
vrednosti srpske kulture mogu proučavati i upoređivati sa drugim kulturama sveta. Modeli koji u
sebi sadrže informacije o srpskoj kulturi i čiji je pregled dat u ovom radu jesu modeli Hofstedea,
Trompenara i Hamden-Tarnera, Švarca i Ingleharta. Svaki od modela ističe različite vrednosti
kao temelje kulture i informacije koje se iz njih dobijaju o srpskoj kulturi su različite. Ovi
modeli, odnosno mape kulture otvaraju zanimljiv prostor za analizu i objašnjenja kulturnih
fenomena i mogu se koristiti kao dragocena teorijska osnova u istraživanjima.
Ključne reči: kultura, srpska kultura, modeli kulture
41.
др Владимир Ж. Јовановић
Филозофски факултет
Универзитет у Нишу
мр Владан Павловић
Филозофски факултет
Универзитет у Нишу
СТАВОВИ СТУДЕНАТА ФИЛОЗОФСКИХ ФАКУЛТЕТА У НИШУ И ИСТОЧНОМ
САРАЈЕВУ О ОДНОСУ ЈЕЗИКА И ИДЕНТИТЕТА
Oснoвни циљ рада je дa утврди дa ли кoд студeнaтa Филозофског факултета
Универзитета у Нишу и Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву
прeoвлaђуjу стaвoви o тeснoj пoвeзaнoсти између jeзичког, с једне, и нaциoнaлнoг и
индивидуалног идeнтитeтa, с друге стране, oднoснo дa рaзмoтри дa ли у дaтoj пoпулaциjи
дoминирajу стaвoви кojи сe мoгу смaтрaти рефлескијом језичког национализма, или oни
кojи би се могли окарактерисати као израз језичког космополитизма. Уз то, додатни циљ
рада је и размотрити зaступљeнoст пoмeнутих стaвoвa у oднoсу нa низ дeмoгрaфских
вaриjaбли: пoл, eтничку припaднoст, мeстo рoђeњa и прeбивaлиштa, oбрaзoвaњe рoдитeљa,
вероисповест, тип религиозности испитaникa и сл. У том смислу, као инструмент
истраживања коришћена је анкета (заснована на релевантној социолингвистичкој
литератури), изведена током летњег семестра академске 2011/2012. године, и то на укупно
три департмана (департманима за англистику, социологију и историју) на сваком од два
наведена факултета, при чему је за обраду тако добијених података коришћен програм
SPSS. Очекује се да рад потврди хипотезу да по наведеном питању студенти са два
испитана филолошка департмана заузимају ставове у којима преовлађује језички
космополитизам, док код осталих испитаних студената ставови који би били индикатор
језичког национализма јесу нешто јачи, кaо и да пружи материјал за разматрање додатних,
помоћних хипотеза.
Кључне речи: језик, нација, идентитет, језички национализам / језички
космополитизам, ставови о језику.
42.
Mira Milić
Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Novom Sadu
TIPOLOGIJA ANGLICIZAMA KAO SINONIMA U SRPSKOM JEZIKU
Ovaj rad bavi se tipologijom anglicizama kao sinonima u srpskom jeziku, koja je
definisana na osnovu korpusa književnih i novinskih tekstova od 2006. godine do danas.
Međuodnosi koji se uspostavljaju unutar jednog sinonimskog niza koji čini anglicizam i
domaća/e i odomaćena/e reči u srpskom jeziku podeljeni su u šest kategorija. To su: anglicizmi
kao inercijski sinonimi, prevedeni anglicizmi kao sinonimi, anglicizmi kao hiposinonimi,
anglicizmi kao lažni parovi, anglicizmi kao terminološki dubleti i anglicizmi kao stilski sinonimi
koji su dodatno podeljeni u šest kategorija u zavisnosti od stilskih funkcija. U radu će biti
analizirana domaća i odomaćena leksika sa kojom anglicizmi stupaju u sinonimni međuodnos,
kao i diferencijalna obeležja sinonimnih jedinica na osnovu kojih je izvršena tipologizacija
anglicizama kao sinonima u srpskom jeziku, nakon čega će svaka kategorija biti definisana i
ilustrovana primerima iz korpusa.
43.
Maurizio Barbi
Facoltà di Filologia, Università di Belgrado, Cattedra di Italianistica.
NASCITA, SOPRAVVIVENZA, FINE DEI NEOLOGISMI NELL’ITALIANO
CONTEMPORANEO E POSSIBILI APPLICAZIONI DIDATTICHE
Nel presente lavoro, dopo aver illustrato una sintetica cronologia dell’attenzione dedicata
dai dizionari ai neologismi, verranno esaminati i diversi criteri di classificazione e di
suddivisione di questi ultimi. Inoltre, si tenterà di rispondere ai seguenti interrogativi: come
nascono i neologismi? Cosa determina il loro successo, la loro sopravvivenza o la loro caducità?
Inoltre, verranno presentati i risultati di un questionario rivolto a italofoni, realizzato allo scopo
di testare la conoscenza di alcuni neologismi attraverso domande a scelta multipla. Come
confronto, a fianco di questi risultati ne verranno presentati altri, ottenuti da un corpus costituito
dagli studenti di italiano del IV anno della Facoltà di Filologia dell’Università di Belgrado ai
quali è stato somministrato lo stesso questionario. Come verifica della comprensione dei termini
richiesti, agli stessi studenti è stato somministrato anche un secondo questionario facilitato dalla
presenza di brevi testi.
Infine, verranno presentate alcune possibili applicazioni didattiche riguardanti i neologismi. In
particolare, verranno proposte attività inerenti le abilità di comprensione e di produzione scritta.
44.
Јасмина Дражић
Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду
ПАРАМЕТРИ ЗА ИДЕНТИФИКАЦИЈУ ЛЕКСИЧКИХ КОЛОКАЦИЈА У
СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
У раду се сагледавају семантичка својства лексема које граде постојаније синтагматске
лексичке спојеве – колокације. Основна је хипотеза да ће индикатор колокације бити
семантичка оформљеност лексеме, те с тим у вези обавезна је комплементизација лексема
с непотпуним значењем и подспецификација широкозначних лексема, које се код неких
врста речи могу контекстуално одредити сужавањем перспективе. Фокус истраживања
чиниће стога апстрактне именице и глаголи са ослабљеним значењем или подзначењем,
односно секундарном семантичком реализацијом, чији ће се део значења расветлити
управо значењем с њима удруживих лексема. Истраживање се ослања на постојеће теорије
о испитивању колокација и идентификоване лексичко-семантичке и граматичке скупине
које учествују у конституисању оваквих лексичких спојева. Фреквентност ових спојева
провериће се у Електронском корпусу савремног српског језика, чиме ће се верификовати
степен њихове постојаности. Испитивање почива на поставкама компоненцијалне анализе,
те колокацијске и концептуалне методе, у складу с природом анализиране лексике.
Очекивано исходиште испитивања јесте класификација лексичких колокација с могућом
градацијом у правцу типичности.
45.
Drd. Monica Lucreţia Matei (Stoica)
Universitatea Babeş-Bolyai, Facultatea de Istorie şi Filosofie,
Cluj-Napoca, România
EUGENIA CA DISCIPLINĂ ÎN SOCIETATEA CLUJEANĂ INTERBELICĂ
Apariţia termennului de eugenie s-a materializat ca atare în România pe parcursul
secolului al XX-lea, când statul a încercat prin diferite legi şi norme să modernizeze şi să aducă
societatea la un nivel ridicat de civilizaţie.
În perioada interbelică s-a răspândit ideea necesităţii unei activităţi bazate pe educarea şi
îmbunătăţirea condiţiilor de igienă a populaţiei. Pentru ca societatea să conştientizeze acest lucru
era nevoie de oameni specializaţi care să conlucreze împreună cu autorităţile la o bună dezvoltare
a vieţii sociale. Şcoala de medicină din Cluj a inclus în programa sa disciplina eugeniei după
1918, având iniţiativa de aplicare a ideilor eugeniste în viaţa publică şi de răspândirea lor în
mediul universitar.
Studiul nostru va avea la bază realizarea unei prezentări a impactului pe care l-a avut
“Eugenia” la nivelul învăţământului superior de specialitate şi sesizarea evoluţiei interesului pe
care l-a deţinut această disciplină în mediul medical şi social clujean. Pe lângă acest lucru, vom
aduce în discuţiei existenţa unor personalităţi din sistemul sanitar, care au contribuit din plin la
promovarea, prin diferite evenimentele organizate sau prin lucrări/buletine informative, a ideii
îmbunătăţirii stării sanitare şi vom identifica sursele folosite de intelectuali pentru a răspândii
atitudinea prevenţiei în societatea clujeană şi nu numai.
46.
Tatjana Đurović
Faculty of Economics, Belgrade University
AN APPLIED COGNITIVE LINGUISTIC VIEW ON THE ENGLISH PRESENT
PERFECT
The paper looks at the issue of the present perfect tense in English from a cognitive
linguistic perspective. Drawing on the wide cognitivist theoretical framework (Radden & Dirven
2007; Žic Fuchs 2009; Langacker 1987, etc.), we attempt to show whether an approach which
focuses on the interaction of grammar and cognition, i.e. on the perceptual foundation of the
grammatical categories can offer not only a clearer explanation of the meaning puzzles of present
perfect, but also some directions of how to apply cognitively-oriented insights to the processes of
foreign language teaching and learning. On the basis of examples containing present perfect at
both sentential and discourse level, we try to identify metaphors arrived at via the main meanings
of the given tense which may facilitate learning of this complex grammatical category. The aim
of this paper is to point out how grammatical categories such as present perfect may reflect some
concepts that structure the reality of the given sociocultural community, which in turn may lead
to better understanding and internalisation of the specific grammatical structure.
47.
Olga Panić Kavgić
Univerzitet u Novom Sadu
Filozofski fakultet Novi Sad
Odsek za anglistiku
SLAGANJE SA SAGOVORNIKOM KAO VID POŽELJNOG VERBALNOG
PONAŠANJA U AMERIČKIM I SRPSKIM FILMSKIM DIJALOZIMA
Rad se bavi analizom govornog čina slaganja sa sagovornikom u odabranim dijalozima iz
dva novija američka i srpska filmska ostvarenja. Slaganje kao vid poželjnog verbalnog ponašanja
kojim se izbegava sukobljavanje sa sagovornikom i narušavanje sagovornikove predstave o sebi
u očima drugih biće metodom kvalitativne analize sagledano kroz prizmu teorije učtivosti, na
primerima dijaloga iz američkih filmova Magnolia (1999, rež. Paul Thomas Anderson) i
Thirteen Conversations about One Thing (2001, rež. Jill Sprecher), kao i srpskih ostvarenja
Normalni ljudi (2001, rež. Oleg Novković) i Đavolja varoš (2009, rež. Vladimir Paskaljević).
Cilj rada je da se, uz pomoć kategorizacije koju je uvela A. Pomerantz (1984), ustanove
preovlađujući obrasci verbalnog slaganja sa sagovornikom u dve grupe dijaloga, te da se utvrde
sličnosti i razlike u njihovom ispoljavanju u dva analizirana jezika. Očekuje se da rezultati
istraživanja, kojima će, pretpostavlja se, biti potvrđeni i dopunjeni dosadašnji zaključci koji se
tiču verbalno ispoljene integrativne i individualističke učtivosti u američkoj i srpskoj kulturi,
doprinesu daljem uporednom proučavanju ovog fenomena u savremenom engleskom i srpskom
jeziku.
48.
Dubravka Valić Nedeljković
Filozofski fakultet Univerzitet u Novom Sadu
SKRIVENA PORUKA U POTPISU
Analiza potpisa korisnika onlajn izdanja medija i društvenih mreža
Osnovna pretpostavka je da korisnici onlajn izdanja medija, veb sajtova i društvenih
mreža, u odnosu na kontekst teme i kulturni kontekst institucionalno postavljenog teksta,
kreiraju potpis pod komentar koji su postavili.
Cilj je da se dekonstruišu diskursne strategije korisnika Interneta u kreiranju potpisa pod
komentar da bi se uočilo kako, na eksplicitan, ali i na implicitan način, dodatno iskazuju odnos
prema tekstu, temi, drugim komentatorima, mediju.
Istraživački korpus je prikupljen u oktobru i novembru 2011. i aprilu i maju 2012. Analizirani su
tekstovi o siromaštvu i socijalno isključenim kategorijama stanovništva, studentskim protestima i
penzionerima objavljenim na sajtu B92 najposećenijem onlajn mediju u Srbiji; kao i fejzbuk
stranice političkih partija u vreme predizborne kampanje 2012. u Srbiji.
Rezultati su pokazali da korisnici skrivaju identitet iza metaforičnih potpisa pod
komentar koji su postavili na medijske tekstove, posebno na izveštaje o studentskom protestu.
Metafora je građena tako da predstavlja dodatni komentar na tekst. Korisnici su se potpisivali
punim imenom i prezimenom na komentare postavljene na Fejzbuk stranicama političkih partija
u vreme predizborne kampanje kao vid otvorene podrške stranci koju preferiraju.
49.
Marica Čilaš Mikulić
Filozofski fakultet
Sveučište u Zagrebu
SEMANTIČKI, SINTAKTIČKI I PRAGMATIČKI FAKTORI U ODABIRU
GLAGOLSKOGA VIDA U HRVATSKOME KAO INOME JEZIKU
Pravilna upotreba glagolskoga vida u hrvatskome kao inome (drugome i stranome) jeziku
za neizvorne je učenike, ponajprije one kojima je prvi jezik neki od neslavenskih jezika, vrlo
zahtjevan zadatak. Zahtjevan je zato što uključuje ovladavanje složenom morfologijom
glagolskoga sustava hrvatskoga jezika te spoznavanje i usvajanje funkcija, odnosno značenja,
svršenoga i nesvršenoga vida.
Na temelju višegodišnje nastavne prakse i istraživanja koje je provedeno s heterogenim
skupinama učenika i studenata hrvatskoga kao inoga jezika različitih razina jezične kompetencije
pokazuje se kako je u poučavanju glagolskoga vida bitno krenuti od kategorije koja je nadređena
kategoriji glagolskoga vida – od aspektualnosti. Aspektualnost se u suvremenoj aspektološkoj
literaturi smatra jezičnom univerzalijom. Prema tome, kao što će istraživanje pokazati, u
poučavanju glagolskoga vida treba uzeti u obzir i rečenični kontekst – semantičko-sintaktičke i
pragmatičke elemente koji utječu na odabir glagolskoga vida i tip akcionalnosti (leksički vid/tip
glagolske situacije). Pritom je važno razlikovati obaveznu od fakultativne upotrebe kao i
prototipnu od neprototipne upotrebe vida.
U izlaganju će se pokazati koji su semantičko-sintaktički elementi indikatori svršenoga, a
koji nesvršenoga vida u hrvatskome jeziku te kako pragmatički faktori i izvanjezično znanje
utječu na odabir vida.
Ovakav pristup glagolskomu vidu u hrvatskome kao drugome i stranome jeziku može se
primijeniti i u poučavanju srodnih jezika kao drugih i stranih.
Ključne riječi: hrvatski kao drugi i strani jezik, glagolski vid, aspektulanost
50.
Nikolina Zobenica
Univerzitet u Novom Sadu
SREDNJOVEKOVNO PREDANJE O VITEZU S LABUDOM U SAVREMENOJ
KULTURI
Srednjovekovno predanje o vitezu s labudom je tokom vekova obrađivano u različitim
književnim žanrovima, počev od junačke poezije, preko viteških romana, do bajki i predanja, kao
i libreta u 19. veku. Međutim, od kraja 20. veka ovo predanje prelazi granice književnog teksta i
obrađuje se u drugim medijima i umetnostima, kao što je, na primer, crtani film ili moderna
opera. Isto tako, ostavilo je traga u heraldici i porodičnim istorijama, a već vekovima postoji i
udruženje koje nosi naziv viteza s labudom. U ovom radu će se pratiti intertekstualne,
intermedijalne i interkulturalne transformacije srednjovekovnog predanja u vremenu i prostoru,
sa ciljem da se uoče sličnosti i razlike između kulturnih fenomena koji počivaju na istoj osnovi,
ali se menjaju u skladu s kontekstom u kojem se zatiču i kojem se prilagođavaju.
51.
Igor Loinjak
Poslijediplomski studij povijesti umjetnosti
Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu
Ivan Lučića 3, 10000 Zagreb
VRIJEDNOST UMJETNIČKOG DJELA I PROBLEMI OBLIKOVANJA
KNJIŽEVNOG KANONA
Na području književnosti razmatranju kanona pripada osobit značaj. Možda baš to i jest
razlog brojnim nesuglasicama oko oblikovanja književnoga kanona koje su postale osobito
snažne sedamdesetih i osamdesetih godina 20. stoljeća.
Određeni je oblik kanonizacije postojao još od najranijih vremena. U antičkom se svijetu
nije dovodila u pitanje vrijednost Homerovih i Vergilijevih djela. U narednim su se razdobljima
na sličan način književnom kanonu dobivali novi klasici uz poneku reviziju starih popisa. Kanon
ne treba gledati suviše kruto budući da je i on sklon promjenama te predstavlja odraz određenog
povijesnog trenutka. Razmotrivši spomenutu prepirku oko kanona koju su u prošlome stoljeću
vodili ugledni teoretičari književnosti, može se reći kako je ona čedo svoga vremena i samo je se
pod tim vidikom može adekvatno procjenjivati.
Glavni je zadatak ovoga rada problematski pristupiti književnom kanonu te pokušati
uočiti glavne smjernice u njegovu oblikovanju. Pri tome će pomoći teorijska djela brojnih
književnih teoretičara koji su istom problemu pristupali s različitih teorijskih stajališta. U ovoj
problematici osobita važnost pripada kritici jer određivanje književne vrijednosti i adekvatnog
vrednovanja književnih djela nerijetko predstavlja kamen spoticanja. Upravo je vrednovanje
bitan faktor kanonizacije koji se u suvremenim promišljanjima u znanosti o književnosti sve
češće potiskuje na margine.
52.
Obrocea Nadia
Universitatea de Vest din Timișoara, România
TERMINOLOGIA RELIGIOASĂ ROMÂNEASCĂ: SINONIMIA
Privită prin prisma postulatelor terminologice, terminologia religioasă românească se
caracterizează printr-o mare flexibilitate. Această trăsătură poate fi ilustrată și prin numeroasele
cazuri în care același concept din domeniul religiei este denumit prin intermediul mai multor
termeni.
Lucrarea de față își propune să analizeze sinonimia existentă și funcțională în cadrul
terminologiei religioase românești actuale, de factură ortodoxă, insistând asupra sinonimelor
„etimologice”. În acest sens, cercetarea se deschide în plan diacronic, urmărindu-se originea și
istoria unor termeni religioși fundamentali implicați într-o relație de sinonimie. Această analiză
este completată de o amplă investigație, bazată pe mai multe texte religioase românești, privind
preferențialitatea pentru anumite contexte a sinonimelor avute în vedere.
53.
BĂCILĂ FLORINA-MARIA
Universitatea de Vest din Timişoara – ROMÂNIA
DERIVATE CU PREFIXUL NE- ÎN LIRICA LUI TRAIAN DORZ: NEMARGINE ŞI
NEMĂSURĂ
Lucrarea noastră îşi propune să ia în discuţie semnificaţiile expresive a două derivate
atipice cu prefixul ne-, nemargine şi nemăsură, semnalând rolul lor în configurarea universului
liric al lui Traian Dorz – un poet român contemporan, din păcate mai puţin studiat, autor a mii de
poezii de factură mistică, precum şi a numeroase volume de memorii şi meditaţii religioase. Vom
avea în vedere faptul că cei doi termeni (înregistraţi sporadic sau absenţi din dicţionarele limbii
române) antrenează mai ales accepţii figurate (actualizate în combinaţii lexicale surprinzătoare),
ilustrate şi prin intermediul altor elemente echivalente semantic cu aceste derivate, cum sunt, de
pildă, formaţiile prefixate nehotar şi nemărginire (aparţinând aceleiaşi sfere semantice),
locuţiunile (adjectivale / adverbiale) fără (de) margini, fără (de) măsură sau construcţiile
alcătuite din verbul a fi ori a avea la forma negativă şi bazele de la care s-au format derivatele
menţionate. Dincolo de simpla actualizare a unor sensuri mai mult sau mai puţin cunoscute,
semantica celor două substantive pune în lumină anumite aspecte referitoare la crezul artistic al
autorului şi la concepţia sa despre viaţă sau despre Divinitate.
54.
doc. dr Virginia Popović
Univerzitet u Novom Sadu,
Filozofski fakultet,
Odsek za rumunistiku
PARNASSIAN PHASE IN ION BARBU’S POETRY
Barbu’s first, so called, „Parnassian” phase, which is characterized by a highly developed
prosodic virtuosity, abstract and literary language as well as an emphasized dualistic character of
cognition where a person oscillates between two opposites, between two paths (dionysian and
apollonic) and the eternal endeavour to equilibrate the conflict. The game of substance and
poetry of materialization of images that we encounter in the Parnassian phase leads to a
grandiose and virtuous evocation of ancient civilizations. This is one of the main reasons why the
modern poets came to appreciate the poets of Parnassism as they recognized their spiritual
connection to ancient Greece. As a Parnassist himself, in the early stage of his work, Ion Barbu
finds one of the most important Parnassian features in the „idea of a distinct Greece”.
Key-words: romanian poetry, mathematical symbols, Parnassianism, materialization of
images, Apollonian, Dionysian, dichotomy
55.
Вера Ћевриз-Нишић
Филозофски факултет Пале
О НАГОМИЛАВАЊУ АПОЗИТИВНИХ СИНТАКСИЧКИХ ЈЕДИНИЦА
Tема коју смо овдје одабрали, у ширем смислу, потпада под истраживачко поље
корпусне лингвисике. Уже посматрано, она се тиче лигвостилистике, јер анализа која
стоји у њеној подлози треба, у првом реду, да да одговоре на питања о стуктурно-
стилистичким карактеристикама синтаксички хомофункционалних јединица апозитивног
(апозицијског) типа. Дакле, у раду ћемо се усредсредити на анализу структурно-
стилистичких особености синтаксичких истородних конструкција код којих један члан
конструкције има улогу апозитивне, тј. накнадно додате синтаксичке јединице. Корпус
који смо одабрали за анализу чине књижевноумјетнички текстови Меше Селимовића
(романи Тврђава и Дериш и смрт), будући да у поменутим дјелима синтаксичка
понављања са апозитивним јединицама имају и стилогену вриједност.
Синтаксичка апозиција представља један тип једнородних чланова, за који је
најчешће везан асиндетизам и паузирање. Код поментуог типа синтаксичких јединица
однос хомофункционалних елемената у координираном низу подразумијева на
семантичком плану контекстуалну референцијалну синонимију, а на синтаксичком –
апозитивну функцију редуплициране јединице. На чисто семантичкој равни посматрано,
језичке јединице које образују кумулацију овог типа јесу референцијални синоними,
односно, ван координираног низа не припадају заједничком семантичком пољу
кумулираних јединица. Ми се у овдашњој анализи не ограничавамо само на случајеве тзв.
синтаксичке (именичке) апозиције (именица уз именицу, у истом падежу и постпозицији
(Стевановић: 1966)), будући да она представља само један (основни) тип кумулације са
референцијалним синонимима. Нас ће овдје, између осталог, интересовати и структурно-
стилске особине синтагматских конструкција које садржи корпус, а код којих се на мјесту
апозитивне јединице у кумулираном низу реализује и нека друга синтаксема, дакле, не
само именичка, као нпр.: Вољели бисмо да то буде оgмах, сутра, јер нема разлога за
чекање, хоће да каже – већ су мртви, више им у тврђави нису потребни, а није ни добро
мртваце мртваце дуго држати непокопане, усмрде се (М. Селимовић, Тврђава, 28); или:
Могао би да ме заволи и оваквог, gоброг и беспомоћног, али не би могао и да ме поштује
(Тврђава, 151).
Кад је ријеч о стилематичност датих конструкција, овдје ћемо је посматрати као
резултат међуодноса опетовања исте реченичне позиције, на једној, и семантичке
редпликације, на другој страни, а стилогени аспект тицаће се њихове контекстуалне
вриједности.
56.
проф. др Владислава Ружић
Филозофски факултет у Новом Саду
АРГУМЕНТСКА СТРУКТУРА ИМЕНИЦЕ ВРЕМЕ
У раду се настоји показати како се на синтаксичком плану српског језика одражава
филозофска и когнитивно-психолошка димензија времена. У фокусу је аргументска
структура именице време, чији је основни семантички садржај неодређен. Анализа је
вршена са синтаксичко-семантичког и концептуалног аспекта, при чему су коришћени
резултати теорије валентности и когнитивно-семантичких истраживања.
Концепт времена као кретања, као процеса и као дејствујуће силе садржан је у
семантичкој валентности именице време, што је формализовано на одговарајући начин у
реченици српског језика. Тако синтаксичка реализација именице време и њена
лексичкосемантичка спојивост откривају суштину појма времена: као форме појавā,
трајања, непрекидног кретања и мењања, као и форме чулног опажања субјекта, која има
моћ деловања на човека и његову околину. Будући да се категорија времена у неким
филозофским и лингвистичким учењима доводи у везу са простором (то је заправо
апстракција просторних релација), реч време у позицији субјекaтског аргумента често се
повезује на метонимијској основи с глаголским предикатима који означавају пре свега
кретање човека у простору, нпр.: време иgе / gолази / приближава се. А темпорално-
модални предикатски израз Време је gа устанеш // за устајање (,,сад треба да ...”)
одражава поимање садашњег времена као тачке преласка тренутка саgа у оно што
предстоји.
58.
Vesna Cakeljić
Univerzitet u Beogradu
POSTJUGOSLOVENSKA KNJIŽEVNOST NA FRANCUSKOM: OD EGZILA DO
NOMADIZMA
Književnici poreklom iz bivše Jugoslavije, iseljenici ili nomadi izmešteni iz prostora
sopstvenog identitetskog obrasca, uspešno se pozicioniraju na francuskoj književnoj sceni.
Njihova ostvarenja, većinom prevedena a poneka i frankofona, dobro su ocenjena od kritike.
Žanrovski hibridna, tematski i duhovno raznovrsna, percipirana su kao proizvod one privlačne i
u isti mah odbojne „drugosti“ koja proizvodi niz konfliktnih identiteta, ali i bogato umetničko
stvaralaštvo. Ovaj članak je usredsređen na dva dela objavljena u Parizu gotovo u isto vreme, na
dvadesetogodišnjicu početka rata u Bosni, oba artikulisana oko poznatih dramatičnih zbivanja:
Le serpent du destin, prevod romana Igora Štiksa Elijahova stolica (2006), svojevrstan omaž
Sarajevu kao paradigmi multikulturnog grada koji nestaje, i Sarajevo Omnibus, treći roman
Velibora Čolića napisan na francuskom, čija naracija gravitira oko čuvenog Sarajevskog atentata,
koji je trajno obeležio istoriju Balkana. Pokušaćemo da razmotrimo, imajući u vidu perspektivu
postkolonijalne teorije kao i teze Marije Todorove, na koji način pomenuti pisci provlače kroz
fikciju „Orijent“ Evrope i iskustvo prelaska kulturalnih granica baveći se univerzalnim temama,
pre svega problematikom identiteta.
Ključne reči: postjugoslovenska književnost, postkolonijalna perspektiva, međuprostor,
„balkanizam“, drugost, identitet, stereotipi, Elijahova stolica, Sarajevo omnibus
59.
Др Ивана Кнежевић и Ана Лупуловић
Универзитет у Београду – Православни богословски факултет (bfspc.bg.ac.rs)
АТИПИЧНЕ ОСОБИНЕ НАУЧНОГ СТИЛА У АКАДЕМСКИМ РАДОВИМА С
ПОСЕБНИМ АКЦЕНТОМ НА ТЕОЛОШКЕ НАУЧНЕ РАДОВЕ
Апстрактност и уопштеност научних радова, које представљају његово
препознатљиво обележје, не искључују ипак субјективност и неке карактеристике које су
типичне за друге стилове, посебно за књижевноуметнички, какве су стилске фигуре,
метафора, поређења, као и емоционална и експресивна лексика, и др. Њихова употреба је
ређа, а неретко се суштински разликују од употребе истих у оним стиловима за које су
типичне. У овом раду дате атипичне особености посебно се разматрају у научним
радовима у области теологије и доводе се пре свега у везу са припадношћу одређеном
подстилу научног стила теолошких текстова.
60.
Sonja Filipović-Kovačević
Filozofski fakultet
Univerzitet u Novom Sadu
FLOUTING THE MAXIM OF QUANTITY AND VAGUENESS IN ADVERTISING
The paper examines inferrential communication in advertising from a pragmatic
perspective. The focus is on the maxim of Quantity, according to which the sender`s contribution
should be as informative as is required for the current purposes of the exchange. By analyzing
headlines in English print advertisements, in this research an attempt will be made to show that
the flouting of the maxim of Quantity in advertising regularly involves providing imprecise
information, which results in vagueness. Thus, the aim of the paper is to account for the
connection between flouting the maxim of Quantity and the resulting vagueness, to identify the
linguistic devices which flout the maxim of Quantity, and to explain the communicative reason
for this phenomenon. The analysis is conducted within the framework of implicature theory, the
cooperative principle (Grice 1975) and the theory of semantic underspecification (Radden et al.
2007). It is expected that the results of the research will confirm the hypothesized connection
between flouting the maxim of Quantity and vagueness. Also, the linguistic devices are expected
to be implicit or indeterminate structures (e.g. everything, better, amazing, like never before,
unlike any other, up to 35 hours, …) which leave space for individual positive interpretations
and are thus used for covertly communicating stronger claims.
61.
Prof. Dr. ANA MARIĆ
Odsek za slovakistiku, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
SLOVÁ CUDZIEHO PÔVODU V SLOVENSKOM NÁREČÍ STAREJ PAZOVY
(Reči stranog porekla u slovačkom govoru Stare Pazove)
Slovački govor Stare Pazove je u svojoj leksici arhaičan, jer sadrži stare slovačke reči,
koje u govorima u Slovačkoj više nisu u upotrebi. Dolaskom Slovaka u novu sredinu sa drugim
većinskim jezikom njihov govor je pod jakim uticajem dominantnog domaćeg jezika. Pored
mađarskih reči, koje su delom bile preuzete već u staroj postojbini, preuzimaju se nemačke reči
angažovanjem u službi na tzv. Vojnoj granici. Živi slovački govor Stare Pazove sadrži veliki broj
reči turskog porekla (koje Slovaci u Slovačkoj ne poznaju) a koje su preuzimane uglavnom
posredstvom srpskog jezika. Neke starije reči vode poreklo iz latinskog, francuskog... U današnje
vreme je jak prodor reči iz engleskog jezika zahvaljujući razvitku elektronske tehnologije.
U radu će se posebna pažnja posvetiti rečima turskog porekla preuzetim posredstvom
srpskog jezika.
Jezik izlaganja: slovački
62.
Rita Scotti Jurić, Ivana Lalli Paćelat
Sveučilište Jurja Dobrile u Puli, Odjel za studij na talijanskom jeziku
[email protected], [email protected]
COMPETENZA COMUNICATIVA PLURILINGUE E INTERCULTURALE TRA
APPRENDIMENTO E ACQUISIZIONE
SOMMARIO
L’essere competenti in una lingua significa saper generare frasi, distinguere le ambiguità ed
esprimere giudizi di accettabilità o meno sulla grammatica di una frase. A questa conoscenza
astratta, interiorizzata, si aggiunge un’altra competenza che guida la conoscenza della lingua
attraverso la quale il parlante sa come usare concretamente la lingua in situazioni per conseguire
determinati scopi. In tal modo si vuole ricondurre il processo di apprendimento guidato, in
contesto formale, a quello sviluppato fuori dei contesti formali, a ricomporre un quadro unitario
secondo la prospettiva acquisizionale.
La finalità della preente ricerca condotta su una campionatura di 782 alunni delle scuole
dell’Istria è quella di esaminare l’ambiente multiculturale e plurilinguistico caratterizzato da un
apprendimento e un’acquisizione linguistica della lingua italiana. Nell’individuare le strategie
esplicite/implicite dell’apprendimento/acquisizione della lingua italiana in ambiente pluruilingue
ci siamo serviti di due livelli di analisi: i tipi di apprendimento/acquisizione e le finalità dello
studio linguistico. L’analisi statistica, che verrà discussa nel saggio ha evidenziato differenze
sostanziali fra apprendimento e acquisizione.
63.
Florescu Carmen (Student doctorand)
Anul II Doctorat, Şcoala Doctorală ,,Istorie, Civilizaţie, Cultură’’ Facultatea de Istorie şi
Filosofie, Universitatea Babeş Bolyai, Cluj Napoca, România.
ARHITECTURA ECLECTICĂ ÎN TRANSILVANIA ŞI UNGARIA ÎN PERIOADA
DUALISTĂ (1867-1918)
Perioada 1866-1918 este una dintre cele mai semnificative perioade din istoria modernă, fiind generatoarea unor schimbări majore în evoluţia urbanistică şi arhitecturală a oraşelor din Ungaria şi Transilvania. Modernizarea pe care o impune guvernul de la Budapesta în perioada dualistă se dovedeşte a fi costisitoare pentru Transilvania, motiv pentru care este nevoie de ajutor financiar şi implicarea directă din partea oficialităţilor ungare care aduc în teritoriu aceeaşi arhitecţi care au făcut planurile clădirilor în Budapesta.
Termenul de eclectic derivă din latină electo- a alege. Eclectismul este un stil arhitectural care îmbină diverse stiluri şi interpretări locale. Importanţa stilului stă în faptul că este ales să îmbrace faţadele instituţiilor de stat din Budapesta.
Specificul său îl prezintă sub forma programelor arhitecturale specifice. Astfel există anumite canoane arhitecturale pentru instituţiile publice, pentru instituţiile de cultură (teatrele), pentru administraţie ( primăriile), pentru băncile de stat...În scurt timp toate sediile instituţionale ale oraşelor importante din regiunile imperiului vor fi decorate în aceeaşi manieră.
Deoarece tematica este una atât de istorie cât şi de istoria artei, este nevoie să apelez la o metodologie complexă. Astfel pentru partea de istorie voi folosi sursele primare, cum ar fi documentele din arhive, planurile urbanistice de secol XX, fotografii de epocă. Deoarece arhitectura este considerată o artă vizuală, pentru descrierea monumentelor se întreprind călătorii de studiu la faţa locului. Doar prin contact direct cu clădirea se pot face interpretări şi analize stilistice cât mai coerente. Pentru a obţine mai multe informaţii privind tematica voi consulta şi specialişti în arhitectura eclectică.
Scopul principal al lucrării este să stabilească similitudini stilistice între arhitectura eclectică ungară, în special budapestană şi cea transilvăneană. Prin elaborarea acestei lucrări îmi propun să identific filiera de pătrundere a influenţelor ungare în arhitectura eclectică din Transilvania, dar şi să identific specificul local al arhitecturii din această regiune a imperiului.
64.
Rafaela Božić
Iva Piližota
SVEUČILIŠTE U ZADRU
ODJEL ZA KROATISTIKU I SLAVISTIKU
ODSJEK ZA RUSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST
[email protected], [email protected]
ЛЕКСИКА СЕМАНТИЧЕСКОГО ПОЛЯ ЖИВОТНЫЕ В КОТЛОВАНЕ А. П.
ПЛАТОНОВА
Антиутопическая повесть Котлован писателя А. П. Платонова, написанная в 1930-ом
году, представляет собой критику советского правительства. Лингвистический анализ
лексики семантического поля животные, котору мы разделили в четыре группы:
номинация и атрибуция животных, животные в функции характеризации героев романа,
животные в функции изображения ситуации и антроморфизация животных, как
онтологический вопрос, раскрывает своеобразный подтекст, в котором животные
становятся носителями целого ряда абстрактных понятий. Благодаря роли животных,
повесть Котлован можно рассматривать как антикоммунистическую сказку. Медведь
представляет собой русский народ, его культуру и традицию; собаки представляют собой
тоталитарный режим, власть; птицы, покидающие их края, представляют собой счастье,
свободу; мухи, которые смешиваются со снегом, представляют собой зло, крах;
обобществленниые лошади представляют собой колхоз, а необобществленниые лошади
кулаков.
65.
Vesna Simović
Univerzitet u Nišu
Filozofski fakultet
MESTO I FUNKCIJA KNJIŽEVNOG TEKSTA U UDŽBENICIMA FRANCUSKOG
JEZIKA
Cilj rada je da utvrdi zastupljenost i način prezentacije književnog teksta u savremenim
udžbenicima francuskog jezika. U radu se ispituje kako se književni tekst koristi za učenje
stranog jezika i koja vrsta aktivnosti ga prati. Naime, uprkos izraženom interesovanju stručnjaka
za korišćenje književnih tekstova u nastavi stranih jezika, o čemu svedoče brojni skupovi i
istraživanja proteklih decenija, čini se da autori savremenih udžbenika tretiraju književni tekst
kao bilo koji drugi autentični dokument. Često se predlažu samo aktivnosti za njegovo globalno
razumevanje, bez insistiranja na žanrovskim i estetskim specifičnostima kojima se književni
tekst izdvaja od ostalih vrsta dokumenata korišćenih u nastavi stranog jezika. Da bi se utvrdilo
mesto i funkcija književnog teksta analiziraće se nekoliko savremenih udžbenika francuskih
autora. Očekuje se da navedena analiza, osim vrste pristupa književnom tekstu, pokaže da li je
književni tekst prisutan u celom udžbeničkom kompletu, tj. na svim nivoima učenja, kakva
didaktička aparatura ga prati, koja vrsta književnog teksta je zastupljena, u kom obimu (odlomak,
integralna verzija), da li je zastupljena frankofona ili prvenstveno francuska književnost i sl.
66.
Kristina Dragović Katalin Ozer
Univerzitet u Novom Sadu Univerzitet u Novom Sadu
Filozofski fakultet Filozofski fakultet
Odsek za germanistiku Odsek za germanistiku
[email protected] [email protected]
GOVOR TIŠINE
U radu se razmatra pragmatička funkcija tišine (ćutanja) u raznim situacijama direktne
komunikacije. Stoji hipoteza da su tumačenja (tj. razumevanje) odsustva artikulisanog, odnosno
neizgovorenog verbalnog znaka za „evropske“ jezike (pri čemu se misli na jezike koji pripadaju
evropskom kulturnom prostoru) u velikoj meri ujednačena. Na osnovu primera iz savremenog
nemačkog i srpskog jezika biće izvedeni zaključci koji se odnose kako na konkretne jezike, tako
i oni koji su opštelingvističkog, tj. univerzalnog karaktera. Obratiće se posebna pažnja na sponu
verbalnog i neverbalnog, kao i na ulogu koju pritom imaju kulturološki i psihološki faktori.
67.
Bernarda Katusic
(u procesu obrane habilitacije u Salzburgu na Institutu za slavistiku, Salsburskog
sveucilista, do nedavna radila na Institutu za Slavistiku, Beckog sveucilista)
FIKCIJA I FAKCIJA U PAVIĆEVOM ROMANU HAZARSKI REČNIK
U dosadašnjoj kritici Pavićev roman Hazarski rečnik (1984) nerijetko je označavavan kao
jedno od najreprezentativnijih djela srpske postmoderne (Pantić 1987; Leitner 1991; Burkhart
1992). Kao tipična postmoderna obilježja kojima se Pavić služi u svom višeslojnom tekstu bili
isticani slijedeći literarni postupci: istovremeno korištenje najrazličitijih stilskih i žanrovskih
formacija, intertekstualna prožimanja, autoreferencijalne opaske, propitivanje uloge autora i
čitatelja, tekstovna otvorenost na svim razinama, ispremješanost fikcije i fakcije itd. Suprotno
dosadašnjim tumačenjima Pavićeva djela koja navedena postmoderna obilježja motre izolirano
ne uspostavljajući dublju međusobnu povezanost u prilogu se zastupa teza da je naznačenu
disparatnost literarnih postupaka moguće objediniti postupkom stalnog svojevrsnog njihalnog
kretanjem između fikcije i fakcije koji se stoga nameće kao kruzijalni specifik Pavićeve poetike.
Navedena problematika bit će u prilogu analizirana s aspekta dvaju, već u naslovu isticanih
žanrova, rječnika i romana, pri čemu će rječnik biti poima kao tipičan faktični žanr koji
pretendira stvarnost predstaviti kakva je, a roman kao tipičan fikcijski žanr utmeljen na otklonu
od stvarnosnog.
68.
Tijana Vesić Pavlović
Faculty of Mechanical Engineering, University of Belgrade
ONE STEP FORWARD, TWO STEPS BACK: METAPHORICAL EXTENSIONS OF
MEANING OF LEXEMES STEP AND KORAK
The paper purports to explore the polysemy of the lexemes step and korak and their
derivatives. Extension of their meanings and its possible motivation are observed through the
lens of cognitive linguistics, more precisely, the conceptual metaphor theory. It is the contention
of the cognitive linguistic paradigm that language and conceptual system are grounded in human
experience, and that the extension of meanings into abstract fields occurs via the mechanism of
conceptual metaphor. Since the concept of step is linked to the primary human experience with
motion in space, it is expected that it is used to structure an array of abstract concepts. Analysis
is performed on the representative corpora of English and Serbian. The examples excerpted from
the corpora indicate that the polysemy of lexemes step and korak and the related expressions is
metaphorically motivated, as well as that the appropriate conceptual mappings fit into the
broader frame of the PATH schema. The concluding part discusses possible implications of the
obtained metaphorical mappings and compares English and Serbian with respect to these.
Key words: step, korak, polysemy, conceptual metaphor, PATH schema.
69.
Drd. Alexandru-Bogdan Bud
Facultatea de Istorie şi Filosofie
Universitatea Babeş-Bolyai, Cluj-Napoca, România
ÎNVĂŢĂMÂNTUL AGRONOMIC DIN AUSTRO-UNGARIA. ŞCOALA DE
AGRONOMIE DE LA CLUJ-MANASTUR (1869-1918)
În anul 1867 se formează Monarhia Austro-Ungară, ceea ce însemna nevoia unei reformări a vechiului
sistem, astfel că încă de la început au intrat în vigoare diferite legi, în aproape toate domeniile. Formarea şcolii
de agronomie de la Cluj-Mănăştur are ca fundament legal de fapt legea învăţământului din iulie 1868 a lui
József Eötvös, care după discuţii aprinse în Camera Reprezentanţilor şi Camera Superioară a fost aprobat.
Scopul lucrării este de a pune în prim plan şi totodată de a scoate la lumină importanţa învăţământului
agronomic din cadrul imperiului nou format având ca studiu de caz Institutul Agronomic de la Cluj-Mănăştur.
Datorită legii create de administraţia austro-ungară după care a funcţionat, şcoala de agronomie de la Cluj-
Mănăştur nu numai că reflectă prototipul unei instituţii de învăţământ agronomic, dar scoate la înaintare
metode, practici şi viaţă socială, întâlnită la nivelul tuturor instituţilor de învăţământ agrar din Imperiu.
Şcoala de la Cluj a format pe parcursul existenţei sale o serie de personalităţi, atât studenţi cât şi
profesori cu renume internaţional care au ajutat la ieşirea din umbră a agriculturii transilvănene dar şi a
provinciei ca atare prin cercetările făcute şi prin recunoaşterile muncii în diferite domenii.
70.
Marija Bradaš
Università degli Studi di Padova
NICCOLÒ TOMMASEO E LA ORAL THEORY DI MILMAN PARRY - ALCUNI PUNTI
DI CONTATTO A DISTANZA DI UN SECOLO
Questo studio prende in esame gli scritti teorici che Niccolò Tommaseo (1802-1874) ha
dedicato alla poesia popolare serba mettendoli a confronto con le posizioni elaborate un secolo
più tardi da Milman Parry (1902-1935) nella sua celebre oral theory, al fine di porre in risalto i
punti di contatto tra i due studiosi. Sebbene nel trattato tommaseano “Sul numero” e in vari altri
scritti del poliedrico autore italiano (articoli e introduzioni alle raccolte) ricorrano gli stessi
esempi che Parry avrebbe usato per illustrare le formule epiche presenti sia nei poemi omerici
che nei canti serbi, tali analogie sono state finora trascurate o perlopiù (completamente) ignorate
dalla critica letteraria.
Benché l'autore italiano non parli mai esplicitamente della formula epica, un concetto
affine è presente nei suoi testi: i paralleli istituiti tra queste due produzioni epiche risaltano la
modernità del pensiero di Tommaseo (acuto lettore di Vico), che in un’Italia quasi
completamente disinteressata alla questione omerica dimostrò una sensibilità straordinaria per le
problematiche che solo molto dopo di lui sarebbero divenute attuali. Scopo del nostro lavoro sarà
appunto mettere in evidenza la modernità di Niccolo Tommaseo, il “più periferico scrittore
italiano”, dando così un ulteriore contributo alla rivalutazione della sua figura e della sua opera,
cui la critica letteraria e storiografia italiana hanno dedicato negli ultimi due decenni diversi studi
e edizioni critiche.
71.
Mihaela Lalić
Univerzitet Crne Gore
TVORBA EKSPRESIVNIH IMENICA SA ZNAČENJEM LICA U SRPSKOM I
NEMAČKOM JEZIKU
Predmet izlaganja je sinhrono poređenje tvorbe ekspresivnih imenica sa značenjem lica
(osobe) u nemačkom i srpskom jeziku. Ekspresivna leksika, naročito imenice, zauzima značajno
mesto u leksičkim sistemima oba jezika. Ovaj funkcionalno-stilski markiran leksički sloj
odlikuje, pre svega, složeno značenje, koje osim pojmovnog sadržaja, obuhvata i subjektivne
konotativne značenjske komponente. I nemački i srpski jezik obiluju velikim brojem
ekspresivnih imeničkih tvorenica za obeležavanje lica, ali se ta ekspresivnost različito izražava,
što se najjasnije vidi kada uporedimo tvorbene modele ova dva jezika.
Cilj izlaganja je da se obrazloži različita zastupljenost i razvijenost ekspresivnih
imeničkih tvorenica u tvorbenim sistemima nemačkog i srpskog jezika, kao i da se opiše karakter
tvorbenih tipova i sredstava koji učestvuju u njihovom nastanku. Pored toga, biće data i analiza
motivacionih odnosa ovih imenica, kao i opis jezičkih ekvivalenata pojedinačnih klasa nemačkih
imeničkih tvorenica u srpskom, odnosno ekvivalenata srpskih imeničkih tvorenica u nemačkom
jeziku.
Izlaganje će sadržati pregled i analizu ekscerpiranih primera iz jednojezične i dvojezične
leksikografije, a kao metodološki okvir biće uzeta bilateralna metoda sistemsko-funkcionalnog
poređenja koja omogućava zapažanje sličnosti i razlika kod proučavanih jezičkih pojava, kao i
neke jezičke univerzalije.
72.
Моника Фин
Универзитет у Падови (Università degli Studi di Padova)
НУМИЗМАТИКА И ЕМБЛЕМАТИКА У ПЕТРОВСКОЈ РУСИЈИ И
ИЛУСТРАЦИЈE ОРФЕЛИНОВОГ ЖИТИЈА ПЕТРА ВЕЛИКАГО
Ова студија настаје из жеље да се осветли улога емблема као основног елемента за
иконографију нумизматике петровске епохе, позивајући се првенствено на неке примере
из бакрорезних медаља илустрованог издања Житија Петра Великаго Захарије
Орфелина, прве монографије посвећене руском цару на неком словенском језику.
Нумизматика је постала популарна међу Русима у време Петра Великог: тада су медаље
служиле као споменици славних успеха руског монарха, који их је користио као помоћно
средство пропаганде у свом програму политичких и друштвених реформи.
Иконографија петровских медаља је чврсто повезана са емблематиком, која се приказује
као један од кључних жанрова барокне књижевности јер изражава основно естетско
начело тога времена, као одговор на мото “ut pictura poesis”.
Емблематска литература је прихваћена у руској култури почетком 18. века посредством
западноевропских источника, првенствено немачких и латинских. Захваљујући
иницијативи Петра Великог тада су настали први зборници емблема на руском језику,
који су касније стигли и међу Србе: преко украјинских и руских источника, емблематска
литература петровске епохе оставила је дубоке трагове у српској књижевности и
ликовној уметности и била је од великог значаја у процесу барокизације српске културе.
Након кратког приказа емблематске литературе код Руса и Срба, анализираћемо
композицију неких медаља које је Орфелин користио у илустрацији свог дела, посветивши
посебну пажњу значењу емблема који карактеришу те илустрације.
73.
Vušović Olivera
Univerzitet Crne Gore, Filozofski fakultet, Nikšić
Studijski program za francuski jezik i književnost
[email protected] , [email protected]
VOCABULAIRE DES FAITS DIVERS FRANÇAIS : ANALYSE SÉMIQUE
Dans le présent article nous entreprenons une analyse sémique des mots issus de la
rubrique faits divers de la presse française quotidienne. Le corpus qui fait l’objet de l’analyse est
hétérogène : il est composé des termes juridiques souvent apparaissant dans ce type d’article
ainsi que des mots issus de la langue générale. Les mots sélectionnés sont divisés en quelques
groupes, réunis autour des noyaux sémantiques différents. Afin d’analyser leurs sens, nous
procédons à l’analyse sémique (componentielle), née dans le cadre théorique du structuralisme
où les phonologues s’en sont servis pour décrire les oppositions phonologiques. Le même
modèle est également applicable en sémantique lexicale. Notre objectif est d’analyser les
signifiés des mots sélectionnés à l’aide des traits distinctifs où des sèmes (d’où le nom analyse
sémique) pour arriver à l’éclaircissement des sens proches, mais pourtant nuancés.
74.
Kristina Šekrst
Filozofski fakultet u Zagrebu & Hrvatski Studiji Sveučilišta u Zagrebu
PREPOSITIONAL DOUBLING: A TYPOLOGICAL AND COMPARATIVE ANALYSIS
WITH SPECIAL EMPHASIS ON SOUTH SLAVIC LANGUAGES
Prepositions are considered to be a part of speech usually followed by a noun or a noun
phrase. However, one can observe two typologically independent tendencies - one is synthetical,
and the other is analytical.
The first case introduces us with the formation of a new preposition by combining two
separate adpositions, e.g. Serbian and Croatian ispred, a case of an appositional compound of
two existing prepositions iz and pred (comparable with English underneath) or Russian из-под,
из-за (where the ortography marks the original components). There is also a strong tendency of
forming new prepositions by conversion of a noun or a noun phrase, such as Serbian and
Croatian nakraj, navrh or među (the latter is a frozen locative form).
On the other hand, languages tend to combine two prepositions together syntactically,
and the result is usually a preposition combined with a prepositional phrase, such as English from
underneath + noun or Dutch midden in + noun. There is a similar tendency in South Slavic
languages, for instance sa po + noun phrase or za pod + noun phrase (occuring in Macedonian as
well).
The purpose of this paper is to analyse these two tendencies with special emphasis on
South Slavic languages, especially Serbian and Croatian, to give a cognitive analysis why some
prepositions tend to follow one another and the other ones do not and to present a comparative
and historical point of view on these two strategies.
75.
Davor Rončević
Filozofski fakultet u Zagrebu
A TYPOLOGICAL PERSPECTIVE ON THE CONTRASTIVE ANALYSIS OF ABLAUT
IN GERMANIC AND SOUTH SLAVIC LANGUAGES
The Proto-Indo-European ablaut is a morphonological change of vowels within the root
of a PIE word, which brings additional grammatical information. Nowadays, the old ablaut can
be closely observed in the verb classes. In Croatian and Serbian there is a common tendency of
using the ablaut in aspectual and durative change, which was inherited from the Proto-Slavic
language. In Germanic languages, there are traces of the old ablaut (cmp. English sing - sang -
sung), however it has lost its productivity and significance in the word-formation.
Synchronically, the old umlaut can be analysed as filling the role of the old ablaut in Germanic
languages, which will be diachronically and typologically investigated.
The purpose of this work is to give a typological perspective on the way of expressing
different noun and verb categories (causative, iterative, momentary and similar verbs in Slavic
and the plural formation in Germanic languages etc.) using apophony, to find synchronic
similarities and diachronic patterns and to observe the productive traces of PIE ablaut in Slavic
and Germanic languages.
76.
Ivana Zorica
Visoka poslovna škola strukovnih studija Novi Sad
Jelena Mihailović
Prirodno-matematički fakultet, Novi Sad
KOLOKACIJE U POPULARNOJ EKONOMSKOJ ŠTAMPI NA NEMAČKOM I
FRANCUSKOM JEZIKU
Budući da se u poslednje vreme kolokacijama posvećuje sve više pažnje u kontekstu nastave
jezika struke, zbog potrebe uspešnog savladavanja specifične leksike, a imajući u vidu činjenicu
da se kolokabilnost vezuje za uobičajenu upotrebu jezika (Prćić, 2008: 150), želeli smo da
istražimo u kojoj meri je ona zastupljena u popularnim tekstovima ekonomske struke. Rad se
bavi kontrastivnom analizom kolokacija na nemačkom i francuskom jeziku. Korpus je sačinjen
od primera iz popularnog ekonomskog časopisa „The Economist“ i podeljen na osnovne
strukturne tipove kolokacija, pri čemu se ukazuje na razlike u hijerarhijskom odnosu kolokacija
na nemačkom i francuskom jeziku. Cilj rada je da se predstave mogući problemi pri usvajanju
kolokacija i njihovih prevodnih ekvivalenata kod govornika srpskog jezika u nastavi nemačkog i
francuskog jezika struke.
77.
Ana Makišova
Filozofická fakulta v Novom Sade
Oddelenie slovakistiky
O POMENOVANIACH STROMOV A PLODOV V SLOVENČINE A V SRBČINE
V práci sa zameriame na výskum pomenovaní stromov a plodov v slovenčine a v srbčine.
Treba zdôrazniť, že pri niektorých ovocných druhoch sa používa rovnaké pomenovanie pre
strom a pre jeho plod, napr. orech, hruška, slivka; orah, kruška, šljiva, kým pri iných sa strom
a jeho plod pomenúvajú osobitnými názvami, napr. pomarančovník – pomaranč, figovník – figa,
banánovník – banán; smokva - smokva. Už z uvedeného dokladu vyplýva, že v týchto dvoch
jazykoch neexistujú rovnaké modely tvorenia názvov stromov. V slovenčine pri pomenovaniach
cudzokrajných rastlín pri názvoch stromov rozlišujeme zakončenie na -ovník.
Cieľom nášho výskumu je poukázať ako sa v jednotlivých jazykoch pomenúvajú stromy
a plody a poukázať v čom spočívajú zhody a rozdiely pri uvedených pomenovaniach.
78.
mr Ljiljana Uzunović, viši lektor pri Katedri za italijanski jezik i književnost na
Filološkom fakultetu „Blaže Koneski“ Univerziteta „Sveti Kiril i Metodi“ Skopje
VENEZIA NELLE OPERE DI VLADIMIR PIŠTALO, TIZIANO SCARPA E PREDRAG
MATVEJEVIĆ
Il nostro contributo, usando il metodo comparativo, si propone di analizzare attraverso tre
romanzi degli autori citati, tre punti di vista sulla città e sul tema di Venezia come topos
letterario.
Predrag Matvejević nella “Venezia minima” guarda la città lagunare sotto una lente di
ingrandimento, grazie alla quale certi “elementi minimi”, attraverso numerose nozioni
geografiche, storiche, filologiche, riempiono lo spazio tra le “grandi storie” su questa città. Se il
punto di vista di Matvejević si può definire enciclopedico e rappresenta “la scienza” in veste
narratologica, persino lirica, quello di Tiziano Scarpa in “Venezia è un pesce” è una specie di
glossario veneziano in veste narrativa. È una guida spirituale e sentimentale, a tratti disincantata
e affettuosamente ironica, attraverso la sua città natia. Nel suo romanzo “Venezia” lo sguardo di
Vladimir Pištalo sembra molto più personale e allucinato di quello dei primi due autori, ma
questo non vuol dire privo di erudizione sul tema. Venezia, vista nelle sue metamorfosi
artistiche e letterarie, per lui può essere ovunque, rimanendo però sempre il punto di partenza di
una svolta personale e la scenografia di tanti frammenti di storie. Tre sguardi recenti e dotti, tre
approcci diversi al tema.
79.
mr Nataša Ikodinović
Fakultet za međunarodnu ekonomiju u Beogradu, Univerzitet Megatrend
POREĐENJE STRATEGIJE PREVOĐENJA NEKIH KULTUROLOŠKIH
ELEMENATA U ROMANIMA CACA U METROU I CVETAK NEZABORAVAK
Romani Zazie dans le métro i Les Fleurs bleues francuskog pisca Remona Kenoa
objavljeni su u prevodu na srpski u vremenskom razmaku od tridesetak godina, Caca u metrou
1973. iz pera Danila Kiša, a Cvetak nezaboravak 2001. prevoditeljke Ivanke Pavlović. Oba
romana odlikuju se raskošnim Kenoovim jezikom, polivalentnim stilom, specifičnim humorom
zasnovanim na igri rečima, kalamburima i kolokvijalnim izrazima.
Cilj ovog rada je da se ispita kakve su razlike među strategijama prevodilaca u prenosu
na srpski onih elemenata koji se odnose na kulturološke pojave (lična i geografska imena, nazivi
institucija, jela, pića, žargon i kolokvijalizmi, igra rečima i humor). Ovi elementi ne samo što
povremeno predstavljaju poteškoće za prevodioce, već pre svega otrivaju i njihov stav upogledu
tumačenja sadržaja teksta i njegovog prenosa na drugi jezik. Metodologija istraživanja koje je
osnova ovog rada zasniva se na traduktologiji, pre svega na funkcionalističkom pristupu u
tekstualnoj analizi. Kako u prevođenju dolazi do približavanja jezika i kultura, razmatrali smo
koja prevodilačka strategija čuva u većoj meri kulturološku specifičnost teksta i istovremeno
analizirali postupke prevođenja, s posebnim osvrtom na pitanje u kojoj meri vremenski razmak
utiče na stav prevodilaca prema toj specifičnosti teksta.
80.
Petra Bručić, M.A.
Faculty of Humanities and Social Sciences, University of Zagreb (enrolling in a PhD
program in 2012/2013)
SYNTACTIC LITERACY IN THE LATE 18TH-CENTURY LETTERS WRITTEN BY
DUTCH SEAMEN
The presentation addresses the criteria for and the results of determining a syntactic
literacy of the letter authors coming from different social classes. The corpus used in the research
consists of thirty personal letters in Dutch written in 1781 by Dutch seamen abroad to their
families in the Netherlands.
Syntactic and textual criteria concerning subordinate clauses in particular provided
parameters for qualitative and quantitative analysis of all the letters, i.e. for comparison between
the letters written by the two large groups of the authors: those from the lower classes and those
from the upper classes.
The hypothesis of the research is that the authors from the upper classes have more
advanced syntactic and text production skills due to better education and higher literacy skills
overall, whereas the authors from the lower classes have lower skills in written textual
production.
The expected result is therefore that the authors from the upper classes use syntactically
more complex structures than the authors from the lower classes.
81.
Stanka Radojičić
Prirodno-matematički fakultet Novi Sad
NASTAVA ENGLESKOG ZA GEOGRAFE – NOVI ELEMENTI KURSA
Uzimajući u obzir novi koncept studijskog programa za geografe, zapažanja stečena
tokom višegodišnjeg iskustva u nastavi engleskog jezika za specifične namene, te pregleda
savremenih trendova u nastavi engleskog za geografe, otvorile su se nove mogućnosti za izmene
u cilju poboljšanja nastave engleskog jezika za geografe i smernice za novi koncept udžbenika.
Nove tematske celine predstavljene u okviru tekstova u nastavi engleskog jezika treba da prate
teme iz predmeta koji se izučavaju u toku studija. Akcenat je na osnovama vokabulara koji
pokriva većinu geografskih oblasti i daje mogućnosti za dalje samostalno usavršavanje. Takođe,
postoji potreba da se uključe veštine usmenog prezentovanja sadržaja iz geografskih disciplina,
kao i veštine pismene komunikacije neophodne u akademskom okruženju. Gramatički deo je
koncipiran je kao potpora ostalim sadržajima kursa.
Novi elementi nastave poboljšaće nastavu engleskog jezika za geografe i pružiti
studentima potrebne elemente i veštine stranog jezika struke koji će primenjivati ne samo tokom
studija, nego i u svojoj budućoj profesiji.
Ključne reči: nastava, engleski za geografe, usmena i pismena komunikacija,
82.
Samu Veronika
Károli Gáspár Református Egyetem Japán Szak (Budapest)
Pázmány Péter Katolikus Egyetem Távol-Kelet referens továbbképzési szak (Budapest)
Toshi International Service Kft.
A JAPÁN HANGUTÁNZÓ ÉS HANGULATFESTŐ SZAVAK EGY JAPÁN REGÉNY
FORDÍTÁSÁNAK TÜKRÉBEN
Az egymástól eltérő és távol álló kultúrák közötti közvetítés egyre nagyobb hangsúlyt kap a
műfordításban. Így van ez a japán-magyar és magyar-japán közvetítés esetében is. A
fordítástudományi szakirodalomban sokszor találkozhatunk azzal az állítással, miszerint a
valóság mindannyiunk számára azonos, csak kifejezésének nyelvi eszközei mások, azaz minden
nyelv másképpen tagolja a valóságot. A különböző nyelvek beszélőit más és más hatások,
tapasztalatok érik, ezért fordul elő, hogy a „valóság bizonyos jelenségei túlzott részletességgel
jelennek meg az egyik nyelvben, míg esetleg csak összefoglaló elnevezésük van a másikban”
(Klaudy 2011: 35).
Jelen dolgozat célja, hogy fordítás szempontú elemzéseket folytasson olyan nyelvi
jelenségeken, amelyek a japán nyelvben - eltérően a magyar nyelvtől - az élet szinte minden
területén előfordulnak, és amelyek szempontjából a japán nyelvet a világ nyelvei közül az egyik
leggazdagabbként tartják számon. Ezen nyelvi jelenségek a hangutánzó és hangulatfestő szavak.
Dolgozatomban a japán hangutánzó és hangulatfestő szavak rövid ismertetése után
megvizsgálom, hogy ezen szavak hogyan jelennek meg a magyar fordításban, továbbá –
kiindulva abból, hogy alaktanilag világosan elhatárolódnak a többi szótól – választ keresek arra,
hogy egy japán regényben mely alakokban fordulnak elő a leggyakrabban, és hogy az azonos
alakúak fordításánál a fordító ugyanazokat a fordítási stratégiákat alkalmazza-e.
Korpuszként Murakami Haruki Birkakergető nagy kaland című regényét használom.
83.
Tatjana Glušac
Faculty of Law and Business Studies, Novi Sad
A WAY OF REACHING INDIVIDUAL STUDENTS IN A CLASS
Today, probably more than ever before, students differ widely with respect to their
background knowledge and their mental and physical abilities. Teachers need knowledge and
skills to manage classes of very diverse students and aid them on their personal journey.
The paper presents findings of yearlong research into peer coaching as a means of dealing
with specific classroom challenges. Ten research participants (6 primary and 4 secondary school
English language teachers from Novi Sad) used peer coaching, among other reasons, to reach
individual students with special needs (an autistic child, a child with weak motor abilities),
students with learning difficulties (an unmotivated student), students with psychology-related
problems (a child with low self-esteem, a child with emotional problems) or to learn about each
student’s language competence, participation in class or reaction to the feedback they received
from the teacher. Using peer coaching, the teachers collected data based on whose analysis they
made decisions related to their future activities.
The findings indicate that peer coaching is an effective means of reaching individual
students. It helped the teachers learn about individual student’s needs, abilities, learning styles
and habits owing to which they adapted their teaching to those students and thus helped them
progress.
Key words: individual students, peer coaching, English language teachers.
84.
Ивана Мали
Филолошки факултет Универзитета у Београду
О ДУБЛЕТИМА У АРАПСКОЈ КОМПЈУТЕРСКОЈ ТЕРМИНОЛОГИЈИ
Иако се синонимија сматра пожељном особином у језику, јер пружа веће изражајне
могућности његовим говорницима, за њу нема места у научно-стручној терминологији,
која треба да обезбеди јасну и прецизну комуникацију међу стручњацима. Упркос овој
општепознатој чињеници, терминолошка синонимија, односно дублетност, није ретка
појава у арапском језику – нарочито у областима које се брзо развијају, као што је
рачунарство. Након анализе корпуса арапских компјутерских термина (састављеног од
примера из стручних речникâ, електронских банака термина, стручне литературе и
популарног штива на интернету), примећен је изражен проблем дублетности у овој
области и идентификовано више узрока за то – од различитих страних утицаја, преко
полицентричне стандардизације терминологије, до узрока условљених самом природом
арапског језика. Циљ овог рада је да опише разлоге настанка дублетних термина у овој
области, како би се боље разумео проблем неуједначености компјутерске терминологије
на арапском говорном подручју.
Кључне речи: арапски језик, дублети, синоними, компјутерска терминологија
85.
Anđelka Pejović
Filološko-umetnički fakultet Univerziteta u Kragujevcu
DEBELI I MRŠAVI U SRPSKOJ I ŠPANSKOJ KULTURI I JEZIKU
U radu se analiziraju, najpre, doslovna i figurativna značenja prideva „debeo“ i „mršav“,
kao i značenja desetina drugih sličnih prideva kojima se opisuje nečiji fizički izgled. Budući da
se radi o jezicima koji pripadaju različitim jezičkim porodicama, želimo da utvrdimo ima li i
koliko podudarnosti u njima, u kome od njih su ovi pridevi prisutni u većoj meri, sa kojim
rečima kolociraju, te da li pridevi debeo i mršav (i njima slični) funkcionišu kao antonimi u
različitim kontekstima. Takođe se analiziraju poredbene konstrukcije (npr. jesti kao mećava,
comer como una lima (’jesti kao turpija’), mršav kao čačkalica, delgado como un fideo (’mršav
kao rezanac’) itd), u cilju otkrivanja sličnosti i razlika, čime bismo, smatramo, doprineli i
istraživanjima o frazeološkim univerzalijama. Imajući u vidu da još uvek nisu realizovana
kontrastivna istraživanja u oblasti leksike jela i pića u ova dva jezika (a koja je izuzetno bogata i
heterogena), smatramo da bi dobijeni rezultati bili značajan podstrek za buduće jezičke analize,
kada su ovi ali i drugi jezici u pitanju.
86.
Станислав Станковић
Институт за српски језик САНУ, Београд
Селена Станковић
Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Ниш
ПОСЕСИВНИ ДАТИВ У РОМАНУ НЕЧИСТА КРВ БОРИСАВА СТАНКОВИЋА
И ЊЕГОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У ФРАНЦУСКОМ ЈЕЗИКУ
У раду се на примерима из романа Нечиста крв Борисава Станковића разматрају
дативни енклитички облици личних заменица у функцији посесивног детерминатора;
путем контрастивне анализе утврђују се и његови преводни еквиваленти у француском
језику међу којима се осим дативних облика личних заменица појављују и неколика друга
конкурентна средства за означавање посесивности. Будући да се посесивним дативом на
прагматичком плану исказује одређена заинтересованост посесора, као и његов став према
објекту припадања, анализирају се типови посесивног односа који се исказује између
субјекта и објекта посесивности чија је разноврсност условљена различитим значењским
вредностима именице у служби посеума. И у српском и у француском језику посесивни
датив је обавезни структурни реченични конституент, међутим, уколико је он из самога
контекста очигледан, може бити и изостављен.
87.
Јована Јовановић
Институт за српски језик САНУ, Београд
ОБРАДА ТРПНИХ ПРИДЕВА У ДЕСКРИПТИВНИМ РЕЧНИЦИМА СРПСКОГ
ЈЕЗИКА (С ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА САВРЕМЕНЕ ТЕНДЕНЦИЈЕ)
У раду ћемо са лексикографског и лексичко-семантичког аспекта приступити
проблему обраде трпних придева у описним речницима српског језика. Испитаћемо
услове под којима се трпни придев у савременој српској лексикографији сматра
лексикализованим, при чему му се у речницима даје статус засебне одреднице.
Појединачно ћемо се осврнути на атрибутску и предикативну функцију трпних придева,
уз посебан осврт на примере из корпуса у којима трпни придев налазимо у склопу
сложеног предиката или као допуну семикопулативних глагола. Циљ нам је да укажемо на
случајеве у којима се огледа мањкавост лексичко-семантичког критеријума у поступку
обраде трпних придева, да истакнемо значај функционално-синтаксичког критеријума у
њиховој обради, као и да испитамо условљеност значења трпних придева њиховом
синтаксичком функцијом. Приликом указивања на проблеме који се јављају у обради овог
типа лексема, настојаћемо да предложимо одговарајућа лексикографска решења,
указујући притом на неке савременије тенденције домаће лексикографије, односно на
поступке који се у новије време примењују у Речнику САНУ.
88.
Марија Вучковић
Институт за српски језик САНУ
КОНЦЕПТ ‘ЛОШЕ СМРТИ’ У ЈЕЗИКУ И КУЛТУРИ
Настављајући раније истраживање о језичком концепту ‘лоше смрти’ чији је
лексички израз породица глагола гинути < псл. *gybnǫti, у овом раду ћемо се
усредсредити на однос између језичке концептуализације ‘лоше смрти’ и представе о
‘лошој смрти’ у традиционалној и савременој култури.
Дијахронијски конципиран језички корпус омогућава да се прате промене
референтног оквира и узуса употребе лексеме гинути и њених деривата који одражавају
наслојавање различитих културних образаца и трансформацију културних модела током
времена.
У традиционалној култури ‘лоша смрт’ је маркирана у акционалном коду начином
сахране који одступа од уобичајеног и веровањима у демонска бића потекла од ‘нечистих’
покојника, а у раду ће се испитивати степен синонимије симбола сва три кода: вербалног,
акционалног и кода веровања.
Идеологија индивидуализма утицала је на то да се недостатак индивидуалне
контроле и избора поима као кључни елемент концепта ‘лоше смрти’ у савременој
култури, те ће у раду бити анализирано како се ово преструктурирање концептуалног
садржаја одражава на семантички садржај његових лексичких експонената.
89.
Dušanka S. Vujović
Univerzitet u Novom Sadu
Filozofski fakultet
Odsek za srpski jezik i lingvistiku
NEOLOGIZMI U JEZIKU ŠTAMPE
Društveni razvoj i stalne promene u društvu nepresušan su izvor za pojavljivanje novih
reči - neologizama. U srpskom jeziku se oni ne beleže sistematski i malo je rečnika koji se njima
bave. Zato se u radu daje pregled i analiza neologizama zabeleženih u nekoliko brojeva
nedeljnih novina Nin. Svedoci smo skoro svakodnevnog pojavljivanja novih reči kao što su
avatar, bag, bubica, gadžet, lajkovati, Ninternet, spinovati, tvitovati. Razni su razlozi njihovog
nastanka. Nekada je to potreba da se označi nov pojam a nekada se jave bez ozbiljne potrebe već
iz čiste mode. U radu se oni semantički identifikuju i klasifikuju prema načinu nastanka.
90.
Mijo Lončarić
INTERFERENCIJA HRVATSKIH GOVORA
U VOJVODINI S DRUGIM JEZICIMA
Na temelju literature i osobnih istraživanja daje se pregled rezultata interferencije
hrvatskih narodnih govora u Vojvodini s govorima s kojima su u kontaktu, upravo utjecaj drugih
jezika na hrvatske govore, posebno na kajkavski govor Boke.
Govori u Srijemu, novoštokavski ekavski, jednaki su srpskim srijemskim šumadijsko-
vojvođanskom govorima. U Banatu Hrvati govore također jednakim dijalektom kao i Srbi.
Zabadnobački hrvatski govori, staroštokavski ikavski slavonskoga dijalekta, ima malo
utjecaja bačkih ekavskih govora.
Novoštokavski ikavski dijalekt Hrvata Bunjevaca Hrvati ima više utjecaja bačkih
ekavskih govora.
U Boki kajkavski govori još malo govornika; velik je utjecaj banatskih srpskih govora
na razvoj njihova idioma.
Iznose se značajniji rezultati interferencije na jezičnim razinama – u fonologiji,
morfologiji i leksiku.
91.
Kristina Jordan
Sveučilište u Zadru
KONTRASTIVNA ANALIZA HRVATSKE I TALIJANSKE FRAZEOLOGIJE S
KROMATIZMIMA BIJELO/BIANCO I CRNO/NERO
Frazeološki se izrazi u novije vrijeme sve više istražuju kroz prizmu međujezičnih i
interkulturnih podudarnosti i/ili specifičnosti. U ovom se radu međujezične i interkulturne
specifičnosti i podudarnosti istražuju i razotkrivaju kontrastivnom analizom hrvatske i talijanske
frazeologije s kromatizmima bijelo/bianco i crno/nero.
Analizi se pristupa sa semantičkog i kognitivnog aspekta. Istražuje se veza između
doslovnog i prenesenog značenja kako bi se došlo do koncepata koje stoje iza pojedinih frazema,
i time razotkrivaju razlike u frazeologiji hrvatskoga i talijanskoga jezika.
Pretpostavka je kontrastivne analize da će se uz neke sličnosti pronaći i razlike u
hrvatskoj i talijanskoj frazeologiji iako sadrže iste nazive boja, odnosno da pojedina boja neće
nužno imati jednake konotacije u jednom i drugom jeziku. S druge strane, što se tiče frazema
koji sadrže i bijelu i crnu boju, pretpostavka je da unutar njih neće doći do izražaja one
konotacije bijele i crne boje kakve se mogu pronaći u izrazima sa samo jednom od njih, već da
će crno i bijelo unutar jednog frazeološkog izraza u jednom i u drugom jeziku značiti opoziciju u
bilo kakvom značenju.
92.
Милош М. Ковачевић
Филолошки факултет Београд
Филолошко-уметнички факултет Крагујевац
СИНТАКСИЧКО-СЕМАНТИЧКИ УСЛОВИ ЗА УПОТРЕБУ
ВЕЗНИКА «КАД» У ПОГОДБЕНОМ ЗНАЧЕЊУ
Општеприхваћено је – и у питање никад недовођено – мишљење и у граматичкој и
у научној србистичкој и/или сербокроатистичкој литератури да се везник каg у условном
значењу може употријебити само у сложеној реченици у чије су обје клаузе – дакле и у
надређеној и у подређеној – у предикатима употријебљени облици потенцијала. У
литератури се најчешће тај услов сматра и нужним и довољним, што значи а) да нема
зависносложене реченице с везником каg која би имала условне значење мимо оне с
потенцијалом у оба предиката, и б) да је свака зависносложена реченица с везником каg и
потенцијалима у предикатима обију клауза – условна.
Циљ овога нашега рада јесте да се у анализи, проведеној на богатом
фунцкионалнсотилоски разнообразном корпусу стандардног српског језика, научно
оспоре оба наведена услова – и нужни и довољни, тј. да се покаже а) да има услових
зависносложених реченица с везником каg и ако предикати обију клауза нису изражени
потенцијалом, и б) да зависносложена реченица с везником каg и ако су јој оба предиката
у потенцијалу не мора бити нужно условна (него може бити нпр. временска).
93.
Jasmina Tatar-Anđelić
Univerzitet Crne Gore
PRILOG METODOLOGIJI NASTAVE KONSEKUTIVNOG PREVOĐENJA U CRNOJ
GORI : TERMINOLOGIJA EU INTEGRACIJA
Konferencijsko prevođenje je veoma složena mentalna aktivnost koja, pored
podrazumijevanih profesionalnih vještina i osobnih kvaliteta, podrazumijeva suvereno vladanje
jezičkim strukturama kako jezika sa kojeg prevodimo, tako i onoga na koji prevodimo. Osim
toga, nastava ove vrste prevođenja, pored obaveznog profesionalnog iskustva i jezičkih znanja,
podrazumijeva i poznavanje referentnog teorijskog okvira. Ovaj članak ima za cilj da ukratko
predstavi početna iskustva u univerzitetskoj nastavi konsekutivnog prevođenja u Crnoj Gori (u
jezičkog kombinaciji francusko-crnogorski) sa posebnim osvrtom na put koji treba preći od
polaznog profila studenta (osobni kvaliteti i minimum jezičke kompetencije) do mladog
prevodioca spremnog za tržište rada. Ovaj put je prikazan kroz primjere poteškoća sa kojima se
na tom putu suočavaju i nastavnik i studenti u raznim etapama pedagoške progresije a
obrađivana tematika su EU integracije.
94.
Gordana Ristić
Filozofski fakultet u Novom Sadu
KONCEPTUALNA ANALIZA NEMAČKIH I SRPSKIH SOMATIZAMA U
SEMANTIČKOM POLJU „TUGA“
U radu se metodom konceptualne analize analiziraju nemački i srpski somatizmi u
semantičkom polju TUGA. Rad pripada oblasti kognitivne frazeologije i kontrastivne lingvistike.
Frazeologizmi kao deo kulturne baštine ali i svakodnevne komunikacije veoma često su odraz
različitih emocionalnih stanja sa izraženom ekspresivnom funkcijom, te su stoga pogodni kako i
za kontrastivni, tako i za konceptualni pristup. Ciljevi istraživanja su kontrastivna analiza
somatizama iz domena TUGE u nemačkom i srpskom jeziku i postulisanje konceptualnih
metafora koje doprinose konstituisanju koncepta tuge. U radu se polazi od osnovne Lakofove i
Džonsonove ideje: u jeziku postoje metaforički izrazi koji se mogu svesti na neki uopšteni
zajednički izvorni domen. Korpus je ekscerpiran iz odgovarajućih jednojezičkih i dvojezičkih
rečnika.
Ključne reči: kontrastivna analiza, konceptualna analiza, konceptualna metafora, somatizmi.
95.
Ana Halas
Filozofski fakultet
Univerzitet u Novom Sadu
THE REPRESENTATION OF A MULTIDIMENSIONAL SEMANTIC STRUCTURE IN
ENGLISH MONOLINGUAL LEARNER’S DICTIONARIES
This paper examines the influence of the cognitive conception of polysemy on lexicographical
practice involving organizational strategies adopted by five English monolingual learner’s
dictionaries in their treatment of polysemous lexemes, in particular, the verb drop. The initial
step in the given analysis is to identify the polysemantic structure of the verb drop by applying
the multidimensional radial set model of semantic description. The identified cluster of mutually
interrelated senses is compared to the structure and order of the same senses within the given
entries of the verb drop with the aim of determining the degree to which the five dictionaries
successfully project the underlying multidimensional semantic structure onto the structure of
entries as well as identifying the mechanisms they use to achieve this. Such an analysis forms the
firm basis for shaping the organizational practice of linear sense ordering that provides the most
accurate reflection of the clustered semantic structure.
Key words: lexicography, Cognitive Semantics, polysemy, radial set model, semantic structure,
word senses, entries, organization.
96.
Doc. dr. DRAGAN Bogojević
Filozofski fakultet, Nikšić
PROSVJETITELJSKA MISAO-MJERA KOMPROMISA FRANCUSKOG
IDENTITETA?
Francuska je dugo bila “starija ćerka Crkve” i zemlja kojom vladaju kraljevi.
Viševjekovni obrazac francuskog društva oličen u floskuli: un roi, une foi, une nation-jedan
kralj, jedna vjera, jedna nacija- temeljno se preispituje u 18. vijeku, da bi nakon Francuske
buržoaske revolucije iz 1789. godine doživio totalni krah i obnavljanje države na principima
svjetovnog morala i građanskih vrijednosti. Od tada se provlači nit dvojne matrice francuskog
identiteta unutar dva, uslovno rečeno, protivurječna koncepta. Konzervativne struje pronalaze
uporište u katoličanstvu i kraljevima-moć i tradicija. Građanski nastrojeni duhovi traže
inspiraciju u paganskoj Galiji i tekovinama Revolucije-laicitet i Republika.
U radu se ukazuje na mogućnost uspostavljanja neke vrste konzenzusa oko nacionalnih
kontroverzi francuskog društva pozivanjem na domete i uticaj ideoloških, misaonih, političkih i
filozofskih stavova najznačajnijih umova Prosvjetiteljstva-poput Monteskijea, Voltera, Rusoa,
Didroa. Univerzalnost, svevremenost i izdašnost odlikuju duhovnost vijeka Prosvjetiteljstva.
Takođe, želimo da pokažemo kako isti događaji i ličnosti bivaju različito interpretirani ili
valorizovani zavisno od političkog trenutka i vladajuće ideologije. Ustoličavanje demokratskog
društva, prešlo je (i još prolazi) trnovit put predrasuda, religioznih dogmi, jezuitskih koledža,
revolucionarnih zastranjivanja, kolonijalnih osvajanja, ratova(nja), ali i put veličanstvenog
ispoljavanja bogatstva duha izuzetnih pojedinaca…
Knjige Les Héros des Français, Christian Amalvi-a, Mélancolie française, Eric
Zemmour-a i La pensée française au XVIII siècle, Daniel Mornet-a, predstavljale su
nezaobilaznu inspiraciju za našu studiju.
97.
Saša Savić, doktorand na Filološkom fakultetu u Beogradu,
OŠ "8.oktobar", Vlasotince,
UTICAJ KULTURE NA TEORIJU MULTIPISMENOSTI
Teorija multipismenosti na uticaj engleskog jezika gleda sa dva aspekta, vrednosti
engleskog jezika i učenja istog u cilju omogućavanja bolje društveno-upošljive perspektive
mladih, te kao potencijalnu opasnost po čitave kulture kao i nestanak desetina i stotina „malih“
jezika (Kalantzis, M and Cope, B. 2000). U ovom radu autor ukazuje na neophodnost
osposobljenja učenika za normalan život i rad u globalnom okruženju, te potrebi da im se pruži
prilika da se što lakše i što brže uklope u potrebe novog društveno-poslovnog okruženja.
Obrazovne institucije - škole i univerziteti - uvučene su u praksu i koncept novog kapitalizma,
čime su i primorane da prihvate načine učenja i predavanja koja se uklapaju sa ovom praksom.
Te institucije imaju obavezu da globalizacija i engleski jezik ne uruše kulturno-lingvističke
tradicije naroda, a ponovo, da približe dominantnu jezičku kulturu učenicima kako bi bolje
shvatili njihov način razmišljanja, života i rada.
KLJUČNE REČI: multipismenost, kultura, globalizacija, engleski jezik, obrazovanje,
tradicija, posao, društvo
98.
Cristina Drahta
Université « Ştefan cel Mare » Suceava, Roumanie
TEMPS ET ESPACE CHEZ ŞTEFAN BAȘTOVOI TRADUIT EN FRANÇAIS
Le roman Iepurii nu mor de Ştefan Baștovoi (publié en 2007, deuxième édition chez
Polirom, Roumanie) évoque entre autres certains épisodes significatifs de l’enfance d’Alexandr
Vakulovski, un jeune vivant au début des années 1980 dans un pays annexé par l’ancienne Union
soviétique, à savoir la Bessarabie. Toute une terminologie spécifique à l’appareil oppressif bien
déterminée en roumain sert d’échafaudage à ce roman qui dresse en même temps une chronique
de cette période révolue, mais récente.
La traduction en français de cet ouvrage (réalisée par Laure Hinckel et publiée aux
éditions Jacqueline Chambon cette année, en 2012 – Les lapins ne meurent pas) doit faire face à
une suite d’écueils difficilement surmontables.
La question à laquelle notre communication se propose de répondre est comment réussit cette
traduction à résoudre ce défi terminologique et à restituer les particularités de cet espace de
l’Europe de l’Est sous le bloc communiste. Notre démarche est traductologique et envisage
d’entreprendre une analyse de la traduction des culturèmes.
99.
Hăisan Daniela
Université « Ştefan cel Mare » de Suceava, Roumanie
TRADUIRE AMONTILLADO (E. A. POE) EN FRANÇAIS ET EN ROUMAIN: AMONT,
AVAL ET CONFLUENCE
À partir d’un corpus constitué par la célèbre nouvelle d’Edgar Allan Poe, The Cask of
Amontillado, la version française, non moins célèbre, signée par Charles Baudelaire (1857) et
trois versions roumaines (I. L. Caragiale, 1896; Ion Vinea, 1957; Liviu Cotrău, 2004), nous
proposons une réévaluation de ce que Anthony Pym (1998) appelle, selon le critère de la
proximité temporelle ou culturelle, « retraductions actives » et « retraductions passives ». Une
démarche comparative, applicative, mais qui tient compte des spécificités des trois langues
envisagées, et par-dessus tout du facteur-temps, décisive quant il s’agit de faire la critique d’une
traduction. Traduction-introduction, traduction indirecte, théorie des polysystèmes, nécessité
cyclique de retraduire sont quelques réalités traductologiques qu’on va nécessairement toucher
dans l’analyse, tout en soulignant le fait que les rééditions (Baudelaire, Vinea, Cotrău), de même
que l’écart temporel (environ une symbolique cinquantaine d’années) qui les séparent, renforcent
la validité et la valeur des traductions.
100.
PhD Mihajlo Fejsa, associate professor of the Ruthenian language
University of Novi Sad, Faculty of Philosophy, Department of Ruthenian Studies
[email protected], [email protected]
INNOVATIONS ON THE PHONOLOGICAL LEVEL
IN THE RUTHENIAN LANGUAGE
The English elements have caused several innovations on the phonological level in the
language of the Ruthenians / Rusyns of Vojvodina. There are many deviations from general
place of stress (which is on the penultimate syllable in words of more than one syllable). This
especially applies to compound words with one or no recognizable components when we notice
the occurence of double accentuation (ґлобтротер and ґлобтротер, бадминтон and
бадминтон, аутсайдер and аутсайдер, батерфлай and батерфлай).
Innovations have also been noticed in the distribution of phonemes (primarily of the
consonant type and less significantly of the vowel type). This concerns tens of consonant groups
in the final word position. For ex. -кс (бокс, кекс, гемендекс), -рд (гард, рекорд, стюард), -ст
(тост, тест, твист). Some new consonant groups are made of three consonants (for. ex. -нґл
in синґл and джинґл). There are many middle consonants groups too (for. ex. -нґ- in чунґам,
бунґалов; -бтр- in ґлобтротер; -кстр- in фокстрот; -нґстр- in ґанґстер; -ндв- in сендвич).
Two and three vowels can be seen, for example, in G. шоуа ( < шоу).
The possibility for one of the present allophones – for instance, the allophone /ŋ/ or /w/ –
to obtain the status of a phoneme is not excluded by further admittance of English words. For ex.
аs in the following pairs сон (“dream”) and сонґ (“song”, “jingle”), син (“son”) and синґ
(“sing”), финирац (“finish”) and финґирац (“pretend”), пин (“PIN”) and пинґ (< “ping pong”).
101.
ЈЕЛЕНА В. ЈОВАНОВИЋ
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У НИШУ
ФУНКЦИОНИСАЊЕ ЧЕТМЕНОВОГ СЕМИОТИЧКОГ МОДЕЛА
КОМУНИКАЦИЈЕ У РОМАНИМА С ПОЧЕТКА ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА
Полазећи од схеме наративне комуникације Симура Четмена у којој учествују
стварни и имплицитни аутор, приповедач, наратер, имплицитни и стварни читалац, рад се
бави романима прве деценије двадесетог века. Посебна пажња усмерена је ка проучавању
приповедача који, у складу са модернизацијом књижевног поступка, мења позицију
свезнања и врло често преузима фокус појединих ликова, што доприноси дестабилизацији
његовог ауторитета и објективности. Фокализовано приповедање ствара и приснији однос
између приповедача и лика, с једне, и лика и наратера/читаоца, с друге стране. Овај, за
српску модерну карктеристичан помак, који у центар интересовања ставља унутрашњи
човеков свет, нераскидив је од облика приповедања кроз које се остварује – унутрашњи
монолог и доживљени говор. Бављење наведеним аспектима треба да покаже
иновативност наративне прозе на самом почетку двадесетог века.
102.
Jelena Pralas
Univerzite Crne Gore
Institut za strane jezike
POJAŠNJENJE KAO PREVODILAČKI POSTUPAK U PREVOĐENJU
KULTUROLOŠKI-SPECIFIČNIH ELEMENATA TEKSTA ROMANA FLOBEROV
PAPAGAJ DŽULIJANA BARNSA
Među raznovrsnim prevodilačkim postupcima pojašnjenje u tekstu ili van teksta, najčešće
u podnožnim napomenama, ističe se po tome što se obično upotrebljava kada element teksta
izvora predstavlja toliki prevodilački problem da ga možemo opisati kao neprevodivog, što je
nerijetko slučaj kod prevođenja kulturološki-specifičnih elemenata teksta. U takvim se
situacijama prevodilac odlučuje da čitaocu obznani svoje prisustvo i obrati mu se svojim glasom
intervenišući u tekst, razbijajući najčešće pri tome njegov prirodni tok. Ovaj će se rad baviti
analizom pojašnjenja koja su kao prevodilački postupak korišćena u prevođenju kulturološki-
specifičnih elemenata teksta romana Floberov papagaj. Paralelnim čitanjem, naime, ovog
romana i njegovog prevoda na srpski jezik utvrdićemo situacije u kojima je pojašnjenje
upotrebljeno i analizirati rezultate koji su upotrebom pojašnjenja postignuti u smislu prenošenja
značenja, efekta na čitaoca i kulturološke-specifičnosti teksta cilja.
103.
mr Ana A. Jovanović
Filološki fakultet
Univerzitet u Beogradu
DOMESTICATION ET « EXOTISATION » : DEUX STRATÉGIES
TRADUCTIONNELLES DE L’ŒUVRE DE PROUST
Nous essaierons de déterminer, le dépouillement des exemples aidant, si la traduction de
Živojinović, venant postérieurement à celle de Brandt, Ujević et Tecilazić, confirme ou affaiblit
l’hypothèse dite de « retraduction » selon laquelle les premières traductions sont plutôt
« ciblistes » ou « naturalisantes », à la différence des retraductions dont la nature serait
« sourcière » et «dépaysante ». Dans le cadre des méthodes appartenant à la linguistique
descriptive, l’analyse comparative des deux traductions portera sur deux niveaux.
Au niveau du lexique, nous nous attendons à ce que les synonymes « archaïsants »,
choisis de préférence par Živojinović, confortent la tendance « exotisante ». Il va de même pour
le niveau syntaxique, où « l’altérité » de certaines propriétés stylistiques de la phrase proustienne
sera sauvegardée grâce aux calques syntaxiques appliquée par Živojinović. A titre d’exemple, le
procédé de mise en relief par la dislocation, très fréquent dans la phrase française, calqué dans la
phrase serbe ou croate introduit nécessairement « une note étrange ».
Un dernier objectif du projet serait de déterminer dans quelle mesure la retraduction
figure en tant que manifestation de subjectivité du traducteur.
104.
dr Anja Nikolić-Hoyt
Zavod za lingvistička istraživanja
Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti, Zagreb
TEZAURUSNI PORTRET ČOVJEČJEGA TIJELA
U radu se iznose principi konstrukcije i strukture somatskoga tezaurusa hrvatskoga
jezika, konceptualno ustrojenog rječnika motiviranog čovjekom i dijelovima čovječjeg tijela. U
uvodnom se dijelu sažeto predstavlja dinamička struktura odnosâ koji čine temelj tezaurusne
strukture, a koja od poznatih obrazaca odstupa bogatstvom kodiranih semantičkih veza. Na
primjer, uz krovni somatizam mozak: um, pamet, razbor; živčani (nervni) sustav; veliki mozak,
moždane ovojnice (mozgovnice, meninge), dakle tradicionalni sinonimijski, hijerarhijsko-
hiponimijski i meronimijski odnosi, ali i novi muški vs. ženski mozak (atribucijski), mozgati,
misliti, pamtiti (funkcionalni), te svijest, inteligencija, elektrošokovi (asocijativni), a navode se i
karakteristične frazeološke sveze (mozak na pašu) i drugi izrazi prenesenog značenja (odljev
mozgova, trust mozgova, kolektivna lobotomija). Uz semantičku motivaciju neki su odnosi u
tezaurusu utemeljeni na morfološkoj derivaciji, na primjer: mozgić, mozgovni; misliti/pomisliti,
smisliti, promisliti, domisliti, razmisliti. Također se govori o problemima tezaurusne obrade ove
naizgled jednostavne konceptualno-semantičke domene, koja, premda dostupna osjetilnome
opažanju, uvelike izmiče jednoznačnom i nedvojbenom opisu. To se, prije svega, odnosi na
problem granica i podjela, kako na razini pojedinačnih govornika, tako i pri kontrastivnom
uspoređivanju vokabulara dvaju ili više jezika.
105.
Dr. sc. Alexander Hoyt
Odsjek za anglistiku
Filozofski fakultet u Zagrebu
LANGUAGE CHANGE IN AUSTRO-HUNGARIAN ISTRIA: AN
INTERGENERATIONAL STUDY OF PERSONAL CORRESPONDENCE IN
CROATIAN
Using a digital corpus of late 19th and early 20th century personal letters in Croatian, I
will illustrate some changes that occured in written Croatian over a fifty-year period (1870-
1920). Specifically, I will focus on the letters that Vjekoslav Spinčić (1848-1950), a priest,
historian, teacher, and politician from Kastav (then in Istria) received from his closest friends and
four generations of family relations. At the beginning of the period, each of his correspondents
used one of two distinct codes: either they wrote in what was then standard Štokavian Croatian,
or in the local (Ekavian-Čakavian) dialect of Kastav (depending on whether they attended a
Croatian high school). Due to steady improvements in Croatian primary education in Istria as
well as other factors, this dichotomy grew weaker with each new generation. Not only do
Spinčić's youngest correspondents (those born in the twentieth century) use language that
contains much fewer features of the local dialect (such as 'Reka' or 'Rika' for the city of Rijeka)
than their elders, but it also reflects changes that the standard language itself was undergoing
(e.g., Rieka > Rijeka; izpit > ispit 'test').
106.
Jelena Otašević
Univerzitet „Mediteran“, Fakultet za strane jezike
Podgorica
POJAM HIJERARHIZACIJE U TEORIJI KNJIŽEVNOG PREVODJENJA: PRIMJER
IZ PREVODA POEZIJE ENGLESKOG ROMANTIZMA
Prenošenje samog jezičkog znaka sa jednog jezika na drugi samo je jedan od elemenata
složenog procesa prevođenja književnog teksta, obzirom na književno-estetske, kulturološke,
vremenske i mnoge druge aspekte teksta originala kojima je on neraskidivo vezan sa svojom
izvornom sredinom. Prevodilac mora da izvrši izbor, svjestan da ne može prenijeti baš sve
komponente teksta, čega da se odrekne. Ipak, treba da teži realizaciji elemenata koje je ustanovio
američki pjesnik Ezra Paund i definisao kao logopeju – idejnu i misaonu osnovu pjesme,
fanopeju – tj. sistem slika i melopeju – tj. zvuk kao sastavni dio značenja koji je najteže prenijeti
prevođenjem.
Kako je muzičku stranu sa jednog jezika na drugi jako teško prenijeti obzirom na razlike
među jezicima, prevodilac se mora opredijeliti čemu da dâ prednost, tj. prema riječima Bogdana
Popovića, prevodilac mora da utvrdi hijerarhiju osobina književnog teksta, odnosno pjesme,
prema važnijem ili manje važnijem udjelu koji neka osobina ima u ljepoti pjesničkog djela koje
se prevodi. Tako ovim radom dajemo prilog teoriji na konkretnom primjeru prevođenja dvije
pjesme engleskog romantizma, Andrew Jones Vilijema Vordsvorta i pjesme Kublai Khan
Semjuela Tejlora Kolridža te ukazujemo na uspješno obavljenu hijerarhizaciju, u prvom slučaju,
odnosno loš prevodiočev izbor prioriteta u drugom, pri čemu je u oba prevoda korišćen isti
postupak – odricanje od osnovnog značenja pojedinih riječi zarad očuvanja melodije.
107.
Edita Andrić
Odsek za hungarologiju Filozofskog fakulteta
POZDRAVLJANJE U MAĐARSKOM JEZIKU
Verbalni pozdravi (pa čak i oni neverbalni) se razlikuju u pojedinim kulturama, zavise od
kulturnog okruženja, od društvenog raslojavanja, ali i od trenutačnih trendova, i istorijske
prošlosti.
I pozdravi unutar istog jezika mogu biti različiti, vezani su za funkcionalne stilove,
socijalna i teritorijalna raslojavanja, kao i za društvenu ulogu sagovornika. Na osnovu pozdrava
možemo da izvedemo zaključke o društvenom statusu, o rodnoj pripadnosti, o uzrastu osobe
kome je upućen pozdrav, ali i samog govornika, često i o njihovom zanimanju, i o uzajamnom
odnosu (koji može biti distanciran i solidaran, ili čak intiman).
U interkulturalnom prostoru, u višejezičkim sredinama kao što je Vojvodina, oseća se i
uticaj jezika društve sredine, te se pozdravljanje donekle može razlikovati od onih koji se koriste
u matici.
U radu ću se baviti kategorijama pozdrava u mađarskom jeziku sa posebnim osvrtom na
društvenu ulogu sagovornika, kao što su pervazivne (starosna dob i rod), porodične,
profesionalne, situativne, privatne uloge. Razmotriću i pozdrave koji spadaju u pozajmljenice iz
različitih jezika. Govoriću i o pozdravima u sociolektima ali i o teritorijalnim varijetetima jezika.
Na kraju ću se osvrnuti na ulogu komunikativnih situacija na verbalne pozdrave.
108.
Raluca-Nicoleta BALATCHI, [email protected]
Université Stefan cel Mare, Suceava, ROUMANIE
LES RÉFÉRENTS CULTURELS DANS LES TRADUCTIONS ROUMAINES ET
ANGLAISES DES CONTES DE PERRAULT
Dans la réflexion sur le parcours des langues dans le temps et dans l’espace, la
traductologie, surtout à la lumière de ses développements récents, apporte des enrichissements
importants. Les culturèmes en traduction comptent parmi les éléments qui peuvent faire ressortir
les spécificités de ce parcours. Notre communication propose une analyse des stratégies de
traduction des référents culturels dans les traductions roumaines et anglaises des contes de
Perrault. Il s’agit d’un corpus particulièrement riche, vu que les contes français ont été soumis à
une riche activité de retraduction/ réédition/ adaptation en roumain et en anglais, qui laisse voir
l’évolution des normes et des mentalités, les styles des traducteurs à partir d’un texte source bien
complexe de ce point de vue. Seront visés, dans une perspective comparatiste et traductologique,
les termes relevant du lexique de la cuisine et de la mode, qui engendrent en traduction des choix
particuliers sur l’axe paradigmatique, témoignant à la fois de la créativité du traducteur, de
l’imaginaire linguistique et culturel d’un espace et d’une époque, de l'approche du texte source.
109.
Жељко Марковић
Филозофски факултет у Новом Саду
Одсек за српски језик и лингвистику
ПЕРЦЕПТИВНИ „ФЛИП-ГЛАГОЛИ“ И „ФЛИП-КОНСТРУКЦИЈЕ“ У СРПСКОМ
И СЛОВЕНАЧКОМ ЈЕЗИКУ
Као модел извесног стања ствари саопштеног неким природним језиком опажање у
свом прототипском виду имплицира постојање субјекта опажања (перципијента) и
опажаног објекта. Овај се модел може концептуализовати на два начина. У једном случају
фокус је на субјекту опажања и активирању одређеног опажајног модалитета, што се
исказује реченицама у којима је субјекат опажања уједно и синтаксички субјекат. У
другом случају фокус се помера на дејство опажаног објекта у виду специфичног чулног
стимулуса и то налази свој одраз у посебној структури предикације – позицију
синтаксичког субјекта тада заузима опажани објекат, а субјекат опажања бива изостављен.
У раду ће бити констративно приказана лексичка и синтаксичка средства којима се
у српском и словеначком језику реализују предикације са објектом опажања у позицији
синтаксичког субјекта. У том погледу испитивани језици испољавају некада знатне
разлике.
110.
Krimer-Gaborović Sanja
University of Novi Sad
OSNOVNE FUNKCIJE OPŠTIH I SPECIJALIZOVANIH LEKSEMA KOJIMA SE
IMENUJU BOJE U ENGLESKOM I SRPSKOM JEZIKU
U radu se govori o opštim i specijalizovanim leksemama kojima se izražava značenje
boje u engleskom i srpskom jeziku. Budući da ova dva kontrastna tipa leksema predstavljaju
polazište za raspravu o stratifikaciji leksikona, enkoder ima mogućnost da u zavisnosti od
komunikacione situacije i/ili nameravanih komunikativnih efekata izabere jednu od više
mogućih, a deskriptivno gotovo identičnih leksema. Raspravlja se, nadalje, o tome da značenje
boje može biti i podrobnije definisano oslanjanjem na niz atributskih kvalifikatora, i to atributa
koji označavaju (1) stepen zasićenosti nekog tona boje, (2) stepen svetline nekog tona boje, i (3)
neki opšti utisak o posmatranoj boji. Proizlazi, nadalje, da se dodatna preciznost opisa utiska o
boji može postići takođe upotrebom niza atributskih kvantifikatora. Važno je istaći da rad
pokazuje i kako inventar atributa koji se vezuje za jednu boju predstavlja dinamičku, a ne
statičku kategoriju. Poznato je, naime, da se moda boja menja, što se odslikava i u jeziku a na šta
utiču i individualne i kulturološke preferencije ka određenim koloritima. Konačno, sledi rasprava
o funkcijama koje lekseme kojima se imenuju boje mogu imati (klasifikaciona ili taksonomiska i
deskriptivna ili estetska).
Ključne reči: opšte lekseme kojima se imenuju boje, specijalizovane lekseme kojima se
imenuju boje, stratifikacija leksikona, atributski kvalifikatori.
111.
Jagoda Granić
Filozofski fakultet Sveučilišta u Splitu
[email protected]; [email protected]
DIGLOSIJA I DINOMIJA vs. BILINGVIZAM I BIKULTURALIZAM
Svaka je diglosija – najprije kao fergusonovski pojam koji podrazumijeva upotrebu dvaju
varijeteta jednog jezika, poslije kao fishmanovski pojam koji uključuje dva jezika – u funkciji
komunikacijskog konteksta, odnosno skupa konkretnih okolnosti u vremenu i prostoru.
Višeznačnost konteksta i različite perspektive njegova promatranja u okviru novijih lingvističkih
disciplina ponovno su u fokusu lingvističkih istraživanja. Komunikacija se smatra ''prirodnim''
kontekstom jezika (i govora) pa je stoga i komunikacijska kompetencija kontekstualizirana.
Ovisno o različitim društvenim funkcijama, vremenskim i prostornim koordinatama, neki su
varijeteti, prema Fergusonovu modelu, označeni kao ''visoki'' (high variety) i prestižni (H), a neki
kao ''niski'' (low variety), manje prestižni ili stigmatizirani (L). U promijenjenom društvenom
kontekstu oni mogu zamijeniti svoje statuse: prestižni, većinski mogu postati stigmatizirani,
manjinski, i obrnuto. Ako je riječ o kulturama, onda bi dominantna, tj. mainstream kultura dobila
oznaku H, a ona subordinirana, subkultura, dobila bi oznaku L. Uz prvu se vezuju i
supranacionalna i nacionalna, većinska kultura, a uz drugu lokalna, indigena, manjinska. Ovakva
analogija upućuje na koegzistenciju dviju kultura u jednom društvu, tj. na dinomiju. Bilingvizam
i bikulturalizam, za razliku od diglosije i dinomije, nisu definirani društvenim kontekstom, pa
izbor jezika i kulturnih normi nije ničim uvjetovan te stoga nema ni privilegiranih ni
stigmatiziranih.
112.
Саша Марјановић
Филолошки факултет
Универзитет у Београду
ОБРАДА ПОРЕДБЕНИХ ФРАЗЕМА У СРПСКО-ФРАНЦУСКИМ РЕЧНИЦИМА
Овај рад представља резултате анализе трију општих и трију фразеолошких српско-
француских речника у погледу обраде поредбених фразема. Тежиште анализе прво је
стављено на питање одабира предметне фразеолошке грађе, њене лематизације, као и на
питање на којем је месту у оквиру лексикографског чланка грађа обрађена. Потом се
расветљавају лексикографски поступци при успостављању међујезичке еквиваленције и
нуди се типологија преводних еквивалената у анализираним речницима, да би се на крају
пажња посветила стилским квалификаторима и осталим подацима о употреби фразема.
Циљ рада је да се укаже не само на недостатке анализираних речника, већ и на њихове
предности, како би у раду на новим српско-француским речницима поредбене фраземе
биле системски и доследно обрађене.
113.
Diana Prodanović-Stankić
University of Novi Sad
AN ANALYSIS OF METAPHOR AND METONYMY INTERACTION IN HUMOROUS
DISCOURSE
The main idea behind this paper is to investigate the relationship between literal and
figurative meaning that can serve as the source of humour. The main objective is to show the
humorous potential of conceptual metaphor and metonymy in the light of relevant cognitive and
humour theories. Several explanatory points are raised that pertain to the grounding of metaphor
and metonymy, incongruity between the conceptual domains and multiple interpretations of
highlighted features. The results of the analysis, based on humorous film discourse, indicate that
both metaphor and metonymy frequently serve as the source of humour.
114.
VLEJA Victoria Luminiţa
Universidad de Oeste de Timişoara, Rumanía
Facultad de Letras, Historia y Teología
Departamento de Lenguas y Literaturas Modernas
ORALIDAD FINGIDA EN TRES TRISTES TIGRES Y SU TRADUCCIÓN AL
RUMANO
En el presente trabajo intentaremos cuestionar los elementos de la oralidad fingida,
especialmente los que configuran el diálogo ficcional, en una novela del escritor cubano
Guillermo Cabrera Infante, Tres tristes tigres, y en su traducción al rumano. Se estudiarán y se
compararán algunas estrategias y soluciones adoptadas por el autor y el traductor, soluciones que
se caracterizan principalmente por el deseo de reducir la distancia entre el autor y el lector. La
fertilidad de esta perspectiva no es sorprendente, dada la multitud de géneros y procedimientos
que evocan en la ficción la naturalidad, vivacidad y afectividad que se espera encontrar en la
conversación cara a cara como realización prototípica de la inmediatez comunicativa. Se hará
especial hincapié en la fonética y grafía, en algunos aspectos morfosintácticos, en el lenguaje
marcadamente oral y coloquial.
115.
Radmila Bodrič
Filozofski fakultet u Novom Sadu
RECOGNISING AND CATERING FOR PRIMARY-SCHOOL GIFTED STUDENTS
IN HETEROGENEOUS EFL CLASSES (GRADES 5 TO 8)
Giftedness is a unique combination of exceptional ability, motivation and creativity. It is
not a state students reach by a particular age and, therefore, recognition of such students should
be an ongoing process. Certain common features can enable teachers to recognize gifted
students. Namely, the gifted are articulate and participate more often in communicative
activities; they read avidly, quickly making full sense of text, and are able to call on a wide
repertoire of nuances in their understanding; they write well across a range of text types; they are
interested in problems and can often see more than one solution, making connections more
quickly than their peers; they engage deeply with their work and may develop interests
independently. Gifted students potentially differ from their classmates on three key dimensions:
1) learning speed; 2) depth of understanding; 3) numerous interests. To meet the needs of gifted
students in heterogeneous EFL classes at primary-school level it is necessary to recognise,
address and accommodate these defining characteristics. The paper will explore how and to what
extent it is possible to recognise primary-school gifted students and expose them to challenging
learning environments and whether EFL teachers receive in-service training for dealing with
them.
116.
Kaja Dolar
Univrsité Paris X Nanterre / MoDyCo
Filozofska fakulteta, Univerza v Ljubljani
GORAN VOJNOVIĆ, ČEFURJI, RAUS! KULTURA, SUPKULTURA, JEZIK
U prilogu analiziramo ulogu jezika u odnosu do kulture, supkulture i kulturne identitete.
Kao korpus služiće nam roman Gorana Vojnovića Čefurji, raus!, koji je kod slovenačkih čitaoca
doživeo veliki uspeh i 2008. godine dobio nagradu za najbolji slovenački roman. Radnja romana
se naime odvija na Fužinama, predgrađu Ljubljane, i govori o životu imigranta sa područja
republika »bivše Juge« i njihovi »supkulturi«, o njihovom folkloru, konfliktima, problemima sa
identitetom. Jezik, u kojem Vojnović piše, koji nije ni slovenački ni hrvatski ni srpski ni
bosanski: mogli bi ga nazvati »ćefurski«. Posle analize tog jezičkog konglomerat sa morfološke,
sintaksne i sociolingvističke strane analziraćemo stereotipe o »Ćefurima« i Slovencima, zapravo
toga šta impliciraju tako na lingvističkom kao i na ekstra-lingvističkom (kulturnom?) nivou.
Pragmatička analiza teksta pokazuje kako se stereotipi produciraju i reproduciraju ali
istovremeno je unutar toga moguća i ironična distanca, koja očigledno već postoji i kojom se
efikasno poslužuje roman.
117.
Georgiana LUNGU-BADEA
IDENTITÉS COMPOSITES, FÉDÉRÉES, ÉMIETTES. LE CAS DES ÉCRIVAINS
ROUMAINS D'EXPRESSION FRANÇAISE
Thème de ressources pour les chercheurs, les (en)jeux identitaires séduisent par des
corrélations multiples, organiques ou casuelles. La littérature de Tsepeneag, Tanase et Visniec
porte témoignage des relations identitaires créées selon la manière de chaque écrivain de se
rapporter à l’espace unique, à la multiplicité des espaces dont les valeurs découlent des pratiques
sociales, relationnelles, etc. L’hétérogénéité discursive et spatiale permet d’observer l’expression
identitaire (changeante, urbaine, insulaire, communautariste, etc.) en fonction des interactions
différentes. Il est question dans cette littérature de la manière de saisir l’individu, l’identité et
l’appartenance.
Le premier des volets identitaires abordés est centré sur des écrivains non-traduits,
s’exprimant dans une langue d’adoption, et sur l’identité postmoderne et composite de ces
écrivains. Le deuxième sera consacré à la confédération des identités des écrivains et des
traducteurs ; le troisième concernera le visage caché des écrivains, le dernier, l’identité émiettée
de leurs personnages.
L’étude s’achève avec l’examen des genres et registres nombreux que les quêtes
identitaires recouvrent. Ces écrivains se font l’écho de leurs prédécesseurs avec ce qu’ils ont
recueilli de bon et de mauvais, de juste et d’injuste, de subjectif et d’objectif, d’authentique et
d’artificiel.
118.
Ružica Seder
Filozofski fakultet Novi Sad
IMPLICITNE KONSTRUKCIJE ZA IZRAŽAVANJE KONCESIVNOG ZNAČENJA U
FRANCUSKOM I ITALIJANSKOM JEZIKU I NJIHOVI EKVIVALENTI U SRPSKOM
U ovom radu polazimo od definicije pojma implicitnih konstrukcija za izražavanje
koncesivnog značenja u francuskom i italijanskom jeziku, pri čemu pod tim pojmom
podrazumevamo konstrukcije koje ne sadrže lični glagolski oblik. Nasuprot ovim konstrukcijama
stoje zavisne koncesivne rečenice koje svakako predstavljaju najeksplicitnije sredstvo za
izražavanje ove semantičke kategorije. Analizom korpusa ekscerpiranog iz romana Marsela
Prusta Jedna Svanova ljubav u originalu, i u prevodima na italijanski i srpski jezik, utvrdićemo
stepen formalnog i semantičkog poklapanja ovih konstrukcija u tri posmatrana jezika, pri čemu
ćemo posebno ukazati na raspoloživi repertoar srpskog jezika u ovom domenu. Očekujemo da će
stepen formalnog i semantičkog poklapanja između dva romanska jezika biti visok, dok će srpski
kao slovenski jezik pokazati izvesna odstupanja u strukturisanju iskaza sa naznačenim
značenjem.
119.
Prof. dr Slavica Perović
Institut za strane jezike
Univerzitet Crne Gore
Ul. Jovana Tomaševića 37
81000 Podgorica
TWO MASTER SCRIPTS OF APOLOGY IN MONTENEGRIN
The paper deals with the representation of the speech act of apology through the
theoretical framework of cultural scripts. The universal of apologizing manifested itself in a way
specific to Montenegrin cultural norms which in our research proved to be a relative universal.
The peculiarity of its use, the discourse conditioning and pragmatic realizations led us to
establish a twofold division of apology strategies regarding the degree of face threat. Two master
scripts of apology emerge: non-verbal and verbal, which we labeled as to do is to say and to say
is to do respectively.
The research has been done on a corpus of students’ responses gathered through an
interview of the Discourse Completion Test (DCT) type. The elicited answers demonstrated a
variety of types and strategies of apology and revealed the existence of two broad opposites:
collective values and personal autonomy with an array of subsets. The analysis in this paper
relies heavily on the representation of cultural scripts developed by Anna Wierzbicka and Cliff
Goddard, expressed through the semantic primes of Natural Semantic Metalanguage (NSM).
Key words: NSM, cultural script, apologies, Montenegro, speech act, verbal, non-verbal,
semantic primes
120.
Доц. др Весна З. Дицков
Филолошки факултет
Студентски трг 3, Београд
ПОЕЗИЈА ХОРХЕА ЛУИСА БОРХЕСА:
ПОСЕБНА ИЗДАЊА И ОДЈЕК НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
Хорхе Луис Борхес ступа на српску књижевну сцену касно, тек шездесетих година
прошлог века (1963) и то збирком приповедака Маштарије, која се код нас појавила са две
деценије закашњења у односу на оригинал (Ficciones, 1944). Када је у питању поезија овог
аргентинског писца, временска дистанца пријема била је још већа. Наиме, прва збирка
Борхесових творевина у стиху објављена је почетком девете деценије XX столећа (1982)
под насловом Изабране песме; приређивач, аутор предговора и преводилац са шпанског
језика је био Радивоје Константиновић, чије ће се име и убудуће везивати за антологије
врхунски преведених песничких и прозних дела Хорхеа Луиса Борхеса. Намера овог рада
је да прикаже преводну и интерпретативну рецепцију Борхесовог песничког опуса на
српском језичком подручју. У том циљу, бавимо се одговарајућим посебним издањима
објављеним код нас и критичким одјеком која су ова дела имала у периодичним
публикацијама у виду приказа, чланака и есеја. Временско раздобље нашег истраживања
обухвата XX столеће. Сврха рада је да утврди динамику свих видова пријема Борхесове
поезије у Србији у прошлом веку, са критичким освртом на књижевно-естетичка
достигнућа и уочене рецепционистичке недостатке.
121.
Aleksandar Kavgić
Faculty of Philosophy in Novi Sad, University of Novi Sad
USAGE OF ENGLISH BORROWINGS IN SERBIAN AND CROATIAN FROM THE
ADDRESSOR’S POINT OF VIEW
This pilot study extends a previous small-scale corpus-based research on a corpus of
Serbian computer-related columns (Miodrag Kuzmanović’s column in Svet kompjutera)
published between 2009 and 2012 with a corpus of comparable Croatian columns from the same
period (Ante Vrdelja’s column in Bug). Each occurrence of an English borrowing is annotated in
accordance with the general classification of anglicisms (Prćić 2005) and each sentence is
annotated for its type (statement, question or exclamation), polarity (positive or negative),
emotional charge (emotionally charged or neutral) and information purpose (speculative,
argumentative or factual). The primary goal is to determine the frequency of English borrowings
and gain insight into what communicative purpose licenses the use of English borrowings in a
specialized non-English text (e.g. whether borrowed vocabulary is used to convey new
information, argue a point, restate well-known facts, etc.). This is achieved by analyzing the
correlation between the frequency of borrowings and a particular combination of sentence
features. The second goal is to establish if there are any differences in the actual usage patterns
of borrowed English vocabulary in Croatian and Serbian across different sentence types, which is
achieved by comparing frequency-of-occurrence data in the Croatian and Serbian part of the
corpus.
122.
Sanja Maričić
UVREDA KAO SIMBOL IDENTIFIKACIJE SA VRŠNJAČKOM GRUPOM.
ANTIUČTIVOST U ROMANU HISTORIAS DEL KRONEN.
U skladu sa teorijom o verbalnoj učtivosti, uvreda se smešta izvan društvenih normi i
opisuje se kao govorni čin koji prekida komunikativni proces te je stoga treba izbegavati.
Međutim, u svakodnevnoj komunikativnoj interakciji mladih Španaca uočava se učestala
upotreba ovih činova. Istraživanja o govornom činu uvrede u španskom jeziku nema mnogo, a
još je manje onih koji se bave ovom vrstom činova u komunikativnoj interakciji mladih Španaca.
Zimmerman (2005: 249) smatra da uvrede i drugi neučtivi govorni činovi, izgovoreni u
određenom kontekstu ili među određenim osobama, nemaju funkciju uvrede. Takve činove on
naziva antiučtivim. Dakle, funkcionalna vrednost uvrede, odnosno da li je neučtiva ili antiučtiva,
zavisiće od konteksta u kome je izgovorena i stepena ugrožvanja lica. Sada se postavlja pitanje
kada čin uvrede treba smatrati neučtivim odnosno antiučtivim. Činjenica da uvrede u
kolokvijalnoj interakciji mladih Španaca gube svoju osnovnu funciju nas navodi na pomisao da
je jezik nemoguće posmatrati izvan konteksta budući da situacioni faktori igraju ključnu ulogu u
tumačenju stepena učtivosti. Kontekstualni faktori su ti koji mogu da učine da govorni čin koji su
Braunova i Levinson okarakterisali kao neučitv, funkcioniše savim drugačije. Ako primarni cilj
uporebe uvreda među omladinom nije stvaranje neučtive atmosfere, zbog čega ih mladi Španci
toliko često koriste i koji efekat žele da postignu?
Ključne reči: govorni čin ugrožavanja lica, uvreda, neučtivost, antiučtivost, omladinski
žargon, Hstorias del Kronen.
123.
Лаура Спариосу
Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду
Драгана Радовановић
Институт за српски језик САНУ
Београд
СРПСКА И РУМУНСКА ТРПЕЗА У СЕВЕРНОМ И СРЕДЊЕМ БАНАТУ
Будући да кулинарство спада у области традиционалне културе најподложније
утицајима других култура, у раду ће се, засад у виду кратког огледа, представити један
такав сусрет на трпези северног и средњег Баната; директно бар четири културе – српске,
мађарске, немачке и румунске, и, историјски, директно или посредовањем неких од њих –
турске. Тако ће се показати да су и српском и румунском језику заједнички балкански
турцизми (пекмез, ајвар, шкембићи и сл.), потом поједини германизми (лорбер, цимет и
др.), а непосредне контакте показују и лексеме сковерци, куља, олај итд.
Као корпус ће послужити грађа прикупљана на основу радне верзије Упитника за
прикупљање кулинарске лексике Гордане Вуковић (систематизоване по тематским
целинама: Намирнице, Оброци, Припремање хране, Зимница, Млеко и јела од млека, Супе и
чорбе, Јела од теста, Јела од јаја, Јела од меса, Јела од поврћа, Слаткиши, Пића) и
упитника Софије Милорадовић и сарадника Култура исхране у Војводини кроз обредну
праксу, при чему ће добијени резултати (у мери у којој то грађа буде дозвољавала) бити и
ареално представљени у односу на румунски Банат.
Кључне речи: кулинарска лексика, лексичко-семантичка и етимолошка анализа,
српске и румунске везе, Банат.
124.
Maja Marković
Novi Sad University, Faculty of Philosophy, English Department
BOUNDARY CONSONANTS IN ENGLISH AND SERBIAN: IS THERE A
DIFFERENCE IN THE ARTICULATORY STRATEGY?
The study investigates the difference in the realization of boundary consonants in English
and Serbian. Previous research suggests that English speakers tend to produce consonants at
word boundaries with a greater degree of articulatory overlap than speakers of some other
languages. In this study we compare the articulatory timing of English and Serbian speakers in
the VC#C sequences in their respective native languages. In addition, we investigate whether the
speakers of Serbian tend to transfer the strategies of production from their mother tongue into L2
(English). The sequences we looked into include plosive + plosive, affricate + plosive, fricative +
plosive and fricative + fricative boundary segments. The study is based on recordings of 20
native Serbian speakers, second year students of English, and three native speakers of English.
The parameters taken into consideration include the duration of the segments, the presence or
absence of an audible burst and the presence or absence of assimilatory processes between the
segments. Examination of the timing patterns across different clusters revealed different
articulatory strategies for the two languages and the presence of transfer from the subjects’ L1.
125.
Sabina Halupka-Rešetar
Faculty of Philosophy, Novi Sad
A CONTRASTIVE ANALYSIS OF THE USE OF INVECTIVES IN SERBIAN AND
HUNGARIAN
While societies differ with respect to what counts as verbal abuse, the fact that verbal abuse is an
available linguistic resource in every society suggests that it must be functional as a part of
human existence. The present paper examines the type of verbal abuse directed at humans who
have hurt us in some way. The research is based on a questionnaire containing numerous real life
situations in which one person has done something to hurt/ frighten/ surprise/ offend/ embarrass
another person. The informants were asked to react to the situations by addressing the person
who did something wrong to them without using swearwords (e.g. You idiot! or You stupid
cow!). The situations involved participants who were inferior, equal or superior to the
informants. The research was conducted among native speakers of Serbian, native speakers of
Hungarian and also a number of bilingual subjects, who were tested for the two languages on
two different occasions. The results of the research show that in spite of some minor differences
in the terms of abuse and the syntactic structures most frequently used, Serbian and Hungarian
do not differ much with respect to what counts as verbal abuse, given that the two communities
have similar social conventions.
126.
Veran Stanojević
Filološki fakultet u Beogradu
SUR LA MODIFICATION DES NOMS DE NOMBRE EN FRANÇAIS ET EN SERBE
Dans notre travail, nous allons nous intéresser à la modification des noms de nombre, en
particulier ceux de forme au moins n, au plus n, plus de n, moins de n (la variable n figurant un
nom de nombre: un, deux, trois etc.). Nous examinerons les propriétés syntactico-sémantiques
des modifieurs pouvant intervenir dans les syntagmes nominaux et notamment ceux qui portent
sur les noms de nombre aussi bien en français qu’en serbe. Qui plus est, certains des modifieurs
étudiés n’apparaissent au sein d’un syntagme nominal qu’accompagnant un numéral cardinal (p.
ex des modifieurs de type comparatif comme plus de et moins de). Notre étude reste au fond
descriptive, même si les analyses que nous présenterons font intervenir des notions relevant des
approches formelles en sémantique comme la DRT de Kamp et Rayle, et ceci dans le but de
rendre plus claires et plus facilement modélisables nos intuitions sur le sens des modifieurs.
Nous nous proposons donc de décrire le comportement syntaxique et le rôle sémantique des
modifieurs étudiés dans la construction du sens de syntagmes nominaux aussi bien en français
qu’en serbe.
127.
Predrag Mutavdžić
Univerzitet u Beogradu
Filološki fakultet
Katedra za neohelenske studije
Saša Savić
doktorand na Filološkom fakultetu
Univerziteta u Beogradu
modul: Kultura
ZOONIMI U SLUŽBI KOMPARACIJE U SAVREMENOM
SRPSKOM, GRČKOM I ENGLESKOM JEZIKU
Zoonimi su veoma raširen oblik upoređivanja i ustaljeni su u gotovo svim jezicima u
brojnim frazeologizmima na osnovu kojih se metaforički opisuju i određuju ljudske osobine ili
kvalifikacije. Činjenica je da su frazeologizmi sa zoonimima nedovoljno istraženi u okviru
leksičkih proučavanja, kako na kontrastivno-komparativnom nivou tako i na međujezičkom. Iz
tog razloga osnovni cilj našeg rada predstavlja analizu jednog broja odabranih zoonimskih
frazeoloških jedinica u srspkom, grčkom i engleskom jeziku na morfološkom i semantičkom
nivou gde u obzir uzimamo strukturalno slične ili iste zoonime koji učestvuju u građenju
frazeologizama (poklapanje), različite zoonime (nepoklapanje), potom frazeologizme u kojima
se uočava delimično poklapanje zoonima kao i frazeologizme sa neekvivalentnim zoonimima.
128.
Вања Манић Матић
Сања Маричић
Наташа Поповић
Филозофски факултет у Новом Саду
РЕКЛАМНИ СПОТ КАО АУТЕНТИЧН ДОКУМЕНТ У НАСТАВИ СТРАНОГ
ЈЕЗИКА
У овом раду биће речи о коришћењу рекламних спотова у настави страних језика.
Услед технолошког напретка, данашња настава страних језика налаже употребу нових,
иновативнијих дидактичких средстава. Будући да је реклама данас присутна свуда око нас
и у разним облицима, ми смо се одлучили за рекламне спотове. Чињеница да представљају
кратку, заокружену целину чини их веома захвалним за рад у настави. Реч је о
креативним, оригиналним и аутентичним документима који приказују ситуације из
стварног живота говорника Л2 и омогућавају упознавање елемената језика, културе,
цивилизације, па самим тим и стицање боље интеркултурне компетенције.
Кроз анализу неколико рекламних спотова са француског и шпанског говорног подручја
приказаћемо на које све начине они могу да се користе као аутентични документи и који је
њихов допринос у настави страног језика.
129.
Călin Timoc
(Universitatea de Vest din Timişoara)
THE CASE OF PALMYRENIAN POPULATION IN THE ROMAN PROVINCIAL
WORLD (LANGUAGE AND CULTURE CONSERVATORISM)
Cu toate eforturile Imperiului Roman de a romaniza teritoriile cucerite au existat popoare, triburi care prin religie şi organizare socială au reuşit să-şi păstreze identitatea culturală şi lingvistică. Cel mai cunoscut caz este cel al palmyrenilor care chiar şi în marile oraşe ale statului roman pun inscripţii bilingve, atât în latină cât şi în aramaică. În lucrarea de faţă ne-am propus să analizăm asemănările şi diferenţe ce apar în mesajele acestor inscripţii, precum şi contextul istoric în care ele au fost realizate. Ne limităm la arealul Daciei unde există destule inscripţii rămase de la palmyreni şi care ne permit să analizăm comparativ cu alte comunităţi de colonisti romani (illyro-dalmati, norico-pannonic, maură) felul în care ei se comportă epigrafic şi îşi satisfac nevoia de comunicare în propria limbă (nu doar în latină). Discuţia noastră porneşte de la textul a 9 inscripţii: 4 de la Tibiscum, 3 de la Ulpia Traiana Sarmizgestusa, 1 de la Drobeta şi 1 de la Romula. În sprijinul analizei noastre vom face apel şi la prosopografie şi cronologie. De asemenea suntem nevoiţi să facem des apel în prezentarea noastră la metoda comparativ istorică pentru a putea identifica importanţa contribuţiei palmyrenilor la epigrafia Daciei romane.
Despite all the efforts of the Roman Empire to romanize the conquered territories there were nations, tribes that through religion and social organization were able to keep their cultural and linguistic identity. The most famous case is that of palmyrenians that even in major cities of the Roman state put bilingual inscriptions in both Latin and Aramaic. In the present study we aimed to analyze the similarities and differences that appear in inscriptions and the historical context in which they were made. Dacia confine ourselves to the area where there is enough remaining inscriptions from palmyrenians and allow us to analyze, compared to other communities of Roman colonists (illyrian-dalmatians, noricum-pannonians, african-mauri), the way they behave epigraphic and satisfy their need for communication in their own language (not
only in Latin, the official language of the state). Our discussion starts at 9 inscriptions text: 4 from Tibiscum, 3 from Ulpia Traiana Sarmizgestusa, 1 Drobeta and 1 from Romula (all important cities of the roman province Dacia). In our analysis we support calls to chronology and prosopography. Also we have to do often in our presentation references to orher provinces of the Roman Empire using historical comparative methods to identify the importance of the palmyrenians contribution to Roman Dacia epigraphy.
130.
Душанка Мирић
Универзитет у Новом Саду
КОНФЛИКТНЕ РЕПЛИКЕ У СРПСКОМ И РУСКОМ ДИСКУРСУ
Рад је посвећен истраживању реактивног аспекта дискурса на материјалу српског и
руског језика. Као посебан проблем се издвајају појава конфликта у дискурсу и
дефинисање прагматичких и семантичких карактеристика реплика које се могу сматрати
за конфликтне. Са лингвистичке тачке гледишта оваква манифестација говорног
понашања представља интерес јер није довољно истражена. Као основне њене
карактеристике могу се издвојити супротност параметрима и стратегијама учтивости,
негативна социјално-културна маркираност, етикецијска ненормативност, одсуство или
низак степен контроле испољавања оцјена и емоција.
Конфликтне реакције у дискурсу имају у великој мјери индивидуални карактер,
првенствено због мотива којих их изазивају, али начини реаговања показују уочљив
степен конвенционализованости језичких средстава, при чему се уочава могућност
систематизације. Оваква средства, па и изабране говорне стратегије, могу бити
етнолингвистички специфична и дати релевантне резултате контрастирања. Са друге
стране, врсте односа говорног лица према репликама-стимулима, односно његове
интерпретације стимула, такође могу бити систематизоване, отварајући пут семантичкој
квалификацији конфликтних реакција. Као основ за анализу и контрастирање језичког
материјала послужиће низ негативних реакција у српском и руском језику.
131.
Conf. dr. Simona ConstantinoviciUniversitatea de Vest din TimișoaraFacultatea de Litere, Istorie și TeologieDepartamentul de studii româneștiColectivul de limba română[email protected]
PISICA LUI SCHRÖDINGER. DESPRE VIS ȘI TEXISTENȚĂ ÎN LITERATURA LUI MIRCEA CĂRTĂRESCU
Demonstrăm, în această lucrare, cu mijloacele semanticii și ale stilisticii, că visul este
figura dominantă a scrisului cărtărescian. Însoțit, aproape întotdeauna, de un determinant
(fantastic, nebunesc, atipic, recurent etc.), visul traversează, ca temă, simbol, poveste (text
narativ), context și pretext, întreaga sa operă. Visul cărtărescian e pisica lui Schrödinger. Nu vom
ști niciodată cât e, în construcția lui, realitate și cât e ficțiune. Unde începe și unde se sfârșește.
Cărtărescu ne atrage, prin vis, într-o turbulență imagistică fără precedent în literatura română.
Densitatea lexicală și, implicit, stilistică creează o scriitură puternic hibridizată, în care trimiterile
la teoria fractalilor sunt multiple. Visul e ceea ce însoțește textul, ceea ce-l fragmentează, ca, mai
apoi, să-l reasambleze, e realitate (din perspectiva povestitorului) și ficțiune (din perspectiva
cititorului). Ramificațiile sale pornesc din jurnal, lucrarea cea mai în măsură să decodifice
sensurile creației. Aici, autorul explică, erudit și complex, ce înseamnă, pentru el, visul.
Conceptul de texistență, unic, probabil, în literatura română și universală, inventat de prozator
pentru a(-și) explica scrisul, se poate defini, și el, prin semantica visului. Jurnalul își întinde
ramificațiile onirice și-n celelalte genuri literare în care autorul s-a exprimat, respectiv în poezie
și, mai cu seamă, în nuvele și în roman.
132.
Иван Н. Јовановић (poslao je ranije, kad i Nadežda Silaški)
Филозофски факултет у Нишу
Департман за француски језик и књижевност
ФРАНЦУСКИ ФРАЗЕОЛОГИЗМИ СА ЛЕКСЕМОМ „CHAT-МАЧКА“ И ЊИХОВИ
СРПСКИ ЕКВИВАЛЕНТИ
У раду је приказана, компаративно-контрастивним приступом, лексичка,
семантичка и синтаксичка структура француских фразеологизама са лексемом „chat-
мачка“ и њихових српских еквивалената. Полазећи од теорије Александра Белића по коме
се специфичност правих именица огледа у томе што значе збир особина, наша анализа је
показала да именица „chat-мачка“ у француским фразеологизмима поседује близу 60
особина којима се исказују човекове карактерне и физичке особине, његово сређено и
уобличено животно искуство, различита психолошка стања и емоције, његов материјални
статус. Фразеологизми су конципирани тако што су прво приказани фразеологизми сличне
лексичко-семантичке структуре, затим фразеологизми сличне лексичке, а различите
семантичке структуре, потом фразеологизми различите лексичке, а сличне семантичке
структуре и, на крају, фразеологизми који немају свој еквивалент у српском језику.
Кључне речи: фразеологизми, chat, мачка, збир особина, лексичка, семантичка,
синтаксичка структура.
133.
Elenmari Pletikos Olof (poslali 12. sept.)
Jelena Vlašić Duić
Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu
GOVORNA IZRAŽAJNOST UMJETNIČKOG PROZNOG TEKSTA
U postizanju govorne izražajnosti govorni interpretator služi se prozodijskim sredstvima
koja su povezana i isprepletena: tonom, intonacijom, intenzitetom, tempom govora, načinom
izgovora, bojom glasa, stankama, mimikom i gestom. Njima govornik izražava stavove i
emocije, pomoću njih ostvaruje logičnost izraza, uvjerljivost, komunikacijsku živost i prirodnost.
U radu se na primjeru glumačke i učiteljske interpretacije priče Čudnovate zgode šegrta Hlapića
Ivane Brlić Mažuranić istražuje što govornu izvedbu čini dobrom i zanimljivom. Ulomke čitaju
dva profesionalna glumca (Mira Bosanac i Dubravko Sidor) i šestero učitelja razredne nastave
(tri muška i tri ženska glasa). U analizi percepcije ispitat će se motivacija slušatelja za slušanje
pojedinog interpretatora: čitani ulomci dat će se na procjenu stručnjacima (fonetičarima) te
učenicima trećeg razreda osnovne škole kojima je Šegrt Hlapić obavezna lektira. Pretpostavlja se
da ton, intonacija i stanke imaju ključnu ulogu u ostvarenju govorne izražajnosti, a rezultati
akustičke analize tih parametara usporedit će se s rezultatima percepcije. Istraživanje će pokazati
koliko prozodijski elementi: ton, intonacija i stanke doprinose izražajnosti govorne izvedbe
umjetničkog teksta.
134.
Nina Cuciuc
maitre de conferences,
Iasi, Roumanie
TRANSLATION THROUGH CULTURAL TRANSFER
IN THE RECEIVING LANGUAGES
In the folklore text, the main task of the bilingual ethno-translator is to identify cultural
referents, i.e. "culturems" (the smallest unit of a cultural phenomenon or fact, the common
element of some forms, structures or types of culture). The proper translation of "culturems" will
be the key for the transmission of the socio-cultural atmosphere and of the local flavors of the
national specificities in the source text. The translator of fairy tales, in our case, should prove a
perfect cultural transfer in the process of conveying a cultural context in the source language. He
is required to search and match equivalents, likely to transmit the same emotive reaction to the
reader of the receiving language. The process of translating folk texts which include numerous
cultural units presents several difficulties: linguistic ones (different grammatical structures),
difficulties connected with the socio-ethnological realities which represent an obvious cultural
distinction at comparative level between the two languages engaged in the translation act.
Consequently, in the receiving text there are no longer found, due to the translating act, those
"culturems" that were sacrificed through elimination or omission from the target text.
Keywords: "culturem", ethno-translator, cultural transfer, receiving language.
135.
Ksenija Šulović
Dragana Drobnjak
KONCEPT LJUBAVI U FRANCUSKOJ, ŠPANSKOJ I SRPSKOJ
FRAZEOLOGIJI
Predmet ovog rada jeste koncept ljubavi u francuskom, španskom i srpskom
frazeološkom izražavanju. Cilj rada je da utvrdimo (ne)istovetnost asocijacija koje navedeni
koncept izaziva kod govornika tri posmatrana jezika. Komparativnom i kontrastivnom analizom
francuskih, španskih i srpskih umotvorina utvrdićemo takođe u kojoj meri su one strukturno i
semantički (ne)istovetne, odnosno koji su kontrastivni odnosi (potpune, delimične ili nulte
korespondencije) najzastupljeniji. Pri tom ćemo objasniti i motivaciju svake pojedinačne
umotvorine. Građa za rad biće ekscerpirana iz više jednojezičnih, dvojezičnih i višejezičnih
opštih i frazeoloških francuskih, španskih i srpskih rečnika.
136.
Војкан Стојичић
Филолошки факултет у Београду
ПИСАНА ПРОДУКЦИЈА НА ПОЧЕТНОМ НИВОУ УЧЕЊА ГРЧКОГ ЈЕЗИКА
КАО СТРАНОГ
Предмет овог рада су анализа и класификација најчешћих грешака које се
појављују у писаним радовима студената 1. године неохеленистике. У раду ће бити
анализирано четрдесет састава студената грчког језика и књижевности на Катедри за
неохеленске студије Филолошког факултета у Београду, који су током академске
2011/2012. године похађали наставу из Савременог грчког језика Г-1 и Г-2, и Практикума
из неохеленистике 1 и 2. Истраживање је обављено на испитним задацима студената чија
је писана продукција на А2 нивоу Зајеgничког европског оквира за живе језике и који пре
уписивања студија нису учили грчки језик. На основу грешака које се појављују, пажњу
ћемо посветити граматичким категоријама које студентима представљају највећи проблем,
као што су аспект глагола и употреба члана.
Кључне речи: грчки језик, писана продукција, анализа грешака, CEFR
137.
Dr Magdalena Sztandara
Mgr Goran Injac
Katedra za kulturološke studije
Univerzitet u Opolu, Poljska
O ZABORAVLJENIM NARATIVIMA, MIRAZU I ŽENAMA HEROJIMA
Projekat Miraz jedna je od iložbi koja je inicirala rad novog izložbenog prostora u Ljubljani, novootvorenog Muzeja savremene umetnosti.. Umetnički projekat ima za cilj da relativizuje pitanje kulturološkog nasleđa, shvaćenog kao "miraz" žena sa prostora bivše Jugoslavije. Umetnice iz Sarajeva, Ljubljane, Zagreba i Beograda u predstavljenim radovima pokušavaju da ukažu na novu interpretaciju istorije, te brisanje zajedničkih istorijskih narativa svojstvenih bivšoj zajedničkoj državi. Kontekst u kome su radovi nastali i u odnosu na koji se formira kritički diskurs, predstavlja nove nacionalne države, njihovu noviju istoriju, te stanja društava koji oblikuju nove (nacionalne) identitete i društvene vrednosti.
Uloga žena u kulturi pomenutog prostora, te status same umetnice ili žene umetnika svako je još jedan od problema koje otvara pomenuti zbir radova. Izložba u velikom prevazilazi okvire umetničkog rada i predstavlja materijal za analizu samih kreativnih procesa, tj. analizu stvarnosti, stvarnog stanja. Na izložbi, vidimo uprošćene i trivijalizovane slika, predstave o ženi, koje patrijarhalne tradicije isključuju kao društveni agens, i time jasno određuju poziciju žena i njihov udeo u kulturi. Sa druge strane, umetnice se bave temama koje se odnose na šire kulturološke probleme. Postavljaju pitanje o savremenim modelima junaka, demaskiraju prisutne mitove, potrebu uspostavljanja novih modela i ideala, nostalgiju za proslošću. Postavljaju pitanje šta u novim društvima znači model društvenog heroja-junaka, načine njegovog nazivanja, romantične mitove i problem njihove reprezentacije.
Cilje analize u ovom radu je da na osnovu predstavljenog materijala ukaže na smerove u kojima se kreće uspostavljanje osnovnih društvenih paradigmi u postjugoslovenskim zemljama ,
te odnos samih umetnica, bunt protiv stereotipične slike o njima samima. Na kraju, postavljamo pitanje: Da li savremeni društveni junak u analiziranim kulturološkim kontekstima može biti žena junak i da li je junaštvo koncept koji u tradicionalnom društvu pripada isključivo sferi kulturološki određenoj kao muška?
Rad se zasniva na analizi konkretnih dela u širem društvenom kontekstu i zasniva se na interdisciplinarnoj metodologiji svojstvenoj kulturološkim studijima, te posmatra specifične diskursne strategije i umtničku delatnost kao antropološku naraciju.
138.
Mihai Radan
Université de l’Ouest de Timisoara
SUR D’AUCUNS EMPRUNTS LEXICAUX : DOMAINE DE LA MAISON ET
L’EMPLOI D’OUTILS DE MAISON DANS LES PATOIS SERBES DU BANAT
ROUMAIN
L’étude du lexique de la maison et de l’emploi d’outils de maison, commencée en 1999,
nous la continuons dans cet article. Nous y mettons à profit l’analyse lexicographique réalisée
dans 12 localités du sud, du nord et du centre de Banat, dans lesquelles vivent des Serbes ou une
population formée des Serbes et des Roumains. L’objectif de notre approche diachronique et
synchronique est d’observer aussi bien l’influence de certaines langues sur les patois serbes
anciens et actuels, que le degré de préservation du lexique slave/ serbe et celui d’assimilation des
emprunts dans le domaine de recherche mentionné. Nos conclusions portent sur les causes et les
modalités de l’emprunt lexical, et sur son influence dans les patois serbes du Banat roumain.
139.
Slavica Vrsaljko, prof.
Odjel za izobrazbu učitelja i odgojitelja
Sveučilište u Zadru
NEVERBALNI OBLICI U SVAKODNEVNO, NEFORMALNOJ, GOVORENOJ I
PISANOJ KOMUNIKACIJI
U radu će se analizirati neverbalni oblici u svakodnevnoj neformalnoj govornoj
komunikaciji s jedne strane i u pisanim oblicima s druge strane. Bilježit će se situacije u kojima
se rabe neverbalni oblici koje čine geste ili govor tijela (pokreti ruku, nogu, glave, ramena,
tijela) i mimika (pokreti mišića lica i očiju). Geste i mimika mogu biti pratnja verbalnoj
komunikaciji ili zamjena za verbalnu komunikaciju.
Pisani oblici neformalne svakodnevne situacije najvećim dijelom podrazumijevaju
računalno i mobilno komuniciranje. Poruke napisane tim oblicima komunikacije nerijetko su
popraćene grafičkim oznakama kao zamjeni za različite situacije u govornoj praksi primjerice
različitim mimikama ( smijeh, radost, tuga itd.) Oblici se neverbalne komunikacije zamjenjuju i
sa slikovnim simbolima za osjećaje, stavove i sl. Pod grafičkim se oznakama govorne izvedbe
podrazumijevaju: podebljavanja, podcrtavanja, uskličnici, upitnici i ostali interpunkcijski
znakovi, uz velika slova iterativno pisanje slova i drugih znakova koji služe za približavanje
označavanja prozodijske organizacije teksta, te sintaktičkih i obavijesnih struktura iskaza.
139.
Mirna Vidaković
Ekonomski fakultet u Subotici
REFLEKSIVNA PRAKSA KAO VID STRUČNOG USAVRŠAVANJA PROFESORA
STRANIH JEZIKA
U današnje vreme neosporna je činjenica da se profesori moraju stalno usavršavati kako bi
unapređivali svoju pedagošku praksu i obrazovni sistem uopšte tako da odgovara sve većim
zahtevima društva i vremena. U ovom radu istražuje se refleksivna praksa kao jedan od vidova
stručnog usavršavanja. Autorka polazi od pretpostavke da se u vreme brzih promena, koje su
posledica tehnološke revolucije, sve više okrećemo sticanju novih kompetencija, pri čemu se
dešava da, u manjoj ili većoj meri, zapostavljamo refleksiju kao način na koji možemo evaluirati
sopstvenu praksu, te je i poboljšati. Cilj istraživanja jeste da objasni pojam refleksivne prakse
kao vida stručnog usavršavanja, prikaže načine na koje se ona može sprovoditi i rezultate koji se
njome mogu postići. Autorka će takođe da predstavi rezultate ankete koja za cilj ima da ispita
mišljenja i stavove profesora stranih jezika u vezi sa ovim vidom usavršavanja, te da otkrije u
kojoj meri je ono zaista zastupljeno u praksi.
140.
doc. dr Ljubica Vlahović
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet
Odsek za Romanistiku
LA NÉGATION DANS LES PHRASES COMPARATIVES DU FRANÇAIS ET DU
SERBE
Cet exposé concerne le fonctionnement de la négation dans la quantification comparative
représentée par les phrases comparatives d’égalité et d’inégalité. Sont examinés les instruments
syntactico-sémantiques qui constituent la structure corrélative respective des deux types de
phrases : un élément gradable (quantificateur et / ou adjectif ou adverbe) accompagné d’un
corrélateur de comparaison, adverbe de degré, dans la principale et un connecteur, adverbe de
degré, avec la subordonnée corrélée qu’il introduit. Et notamment sont examinées – sous l’angle
de leurs nature, position et effets sur les autres éléments de la comparaison – les particules
figurant dans les phrases comparatives d’inégalité : en français, le ne négatif, le plus souvent
complété par pas ou par un mot à sens négatif et le ne dit « explétif » et en serbe, le ne négatif
(adverbe simple), alors que le ne « explétif », étant contenu dans nego (connecteur), n’apparaît
pas en particulier dans la subordonnée corrélée. La négation se reflète sur les structures
corrélatives des phrases comparatives françaises et serbes en y produisant certaines
modifications sytactico-sémantiques. Il en résulte que les phrases des deux langues –
fonctionnellement équivalentes – manifestent quelques différences.
141.
Борис Стојковски
Одсек за историју
Филозофски факултет
Универзитет у Новом Саду
Србија
КО ЈЕ ФОТИН ИЗ ДАНТЕОВОГ ПАКЛА?
У Паклу XI, 8-10 међу јеретицима које Данте наводи налази се и једно врло
занимљиво име. У питању је Фотинovo ime. Данте Алигијери је писао да је овај човек увео
папу Анастасија у јерес.
Готово сви коментатори Дантеовог чувеног дела на многим језицима покушавали
су да расветле идентитет и Анастасија и Фотина. Помиње се скоро у свим тумачењима
неки ђакон из Солуна Фотин, али се и бркају папа Анастасије и истоимени византијски
цар. Међутим, одговор је можда посве другачији. На основу великог броја извора и
литературе у раду се настоји доказати да Фотин који се помиње у Паклу није ђакон, него
епископ Сирмијума из IV века, који је од стране Цркве као и од аријанаца био осуђен као
јеретик. Управо је Фотин учио да је Исус Христос рођен као човек и негирао је његово
божаннство.
Са друге стране, папа Анастасије је радио на успостављању јединства и мира у
хришћанској Цркви, посебно са Цариградом и патријархом Акакијем. Можда су ови
његови напори, иначе осуђени од стране Римљана, му и донели место у Дантеовом Паклу.
142.
Марина Пуја Бадеску
Ивана Јањић
Филозофски факултет
Нови Сад
СВАДБЕНИ ОБИЧАЈИ КОД АРУМУНА, ИСТРОРУМУНА И
МЕГЛЕНОРУМУНА
Ауторке у раду приказују значај свадбених обичаја код Арумуна, Истрорумуна и
Мегленорумуна. Подаци о свадби и свадбеним обичајима за Мегленорумуне и
Истрорумуне прреузети су из релевантне научне литературе, док је грађа о свадбеним
обичајима код Арумуна прикупљена на терену током 2009. године. Циљ рада је да се
покажу разлике и сличности у овим обичајима код наведених заједница, као и да се укаже
на то како су остали народи, који су били у директном контакту са Арумунима,
Мегленорумунима и Истрорумунима утицали на очување, модификовање и посебно
схватање свадбених обичаја. Код неких заједница у Румунији, родитељи и даље бирају
партнера за своје дете. У случају смрти, ако је свадба заказана, на сахрани се морају
испоштовати и сви свадбени обичаји, да би се животни циклус остварио. Тема је значајна
због малог броја оваквих компаративних истраживања о свадбеним обичајима на српском
језику.
