Intervju

Voja Brajović

ekskluzIvnoPrimeur degustacija u Bordou

toP 50 vInarIja ex-yuverus, Ormož

WIne&foodrestoran Šaran

PutoPIsnovi zeland

WIne&artdana Maar

Wine StyleSpecijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima ISSN 1452-6646 Broj 34 / april 2012.

NIje za prodaju

4 WINE STylE

Wine Style

w w w . w i n e s t y l e . r s

od 2006. godIne

Broj 21 Broj 22 Broj 23 Broj 24

Intervju

jadranka jovanovIć

ekskluzIvnoPrimeur degustacijau Bordou

toP 50 vInarIja ex-yuPodrum aleksandrović

slaganje hrane I vInaPaste

automoBIlIBmW seria 5

Wine StyleNije za prodaju

Broj 22 april 2010.Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima iSSN 1452-6646

Intervju

nebojša GloGovac

top 50 vInarIja ex-yuZlatan otok - plenković, Hvar

SlaGanje Hrane I vInapršuta

IZa etIketeMarco caprai

autoMobIlIHonda legend

Wine StyleNije za prodaju

Broj 23 jun 2010.Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima iSSN 1452-6646

Wine StyleNije za prodaju

Broj 24 avgust 2010.Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima iSSN 1452-6646

top 50 vinarija ex-yuChateau Kamnik, Skoplje

Slaganje vina i hrane rečna riba

pleaSureWellness krstarenje

intervju

jovan Ćirilov

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima ISSN 1452-6646 Broj 15 februar 2009.

Wine StyleENO KUTAKNovo vinarstvo Srbije (IV)

SPECIALWS u Istri: Vodnjan

SLAgANjE hrANE I VINA Pečurke

AUTOMOBILINoviteti

INTErVjU

DUŠAN KOVAČEVIĆ

NIjE zA PrOdAjU NIJE ZA PRODAJU

Broj 17 jun 2009.

Wine StyleSpecijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima ISSN 1452-6646

SLAGANJE HRANE I VINAŠkoljke

VINSKITURIZAMHotel Belica

INTERVJU

MASSIMO SAVIĆ

NIJE ZA PRODAJU

Broj 18 avgust 2009.Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima ISSN 1452-6646

WINE&FOODRestoran Zigante

EKSKLUZIVNO150 godina vinarije Louis Jadot

AUTOMOBILIMINI jubilej

ENO KUTAKEko-vinogradarstvo

Wine Style

INTERVJU

DRAGOLJUB LJUBIČIĆMIĆKO

top 50 vinarija ex-yupodrum radovanović, Krnjevo

Slaganje hrane i vinaĆuretina

BuSineSS cluB Dejan racić, gen. direktor Delta real estate-a

automoBilinoviteti

intervju

ŽeljKo oBraDoviĆ

Broj 25 / oktobar 2010.Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima ISSN 1452-6646

NIje za prodaju

Wine Styletop 50 vinarija ex-yuMovia, Goriška brda

SlaGanje hrane i vinanovogodišnja trpeza

BuSineSS cluB Božo prelević

autoMoBiliaudi a7 Sportback

intervju

draGanaoGnjenović

Nije za prodaju

Wine StyleSpecijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima iSSN 1452-6646 Broj 26 / decembar 2010.

Nije za prodaju

top 50 vinarija ex-yuŠčurek, Goriška brda

SlaGanje hrane i vina

pačetina

putopiStoskana

hoteliCrillon le Brave,

provansa

intervju

Zoran predin

Wine StyleBroj 28 / april 2011.Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima iSSN 1452-6646

Broj 04 Broj 05 Broj 06

Broj 07 Broj 10

Broj 14 Broj 15 Broj 16 Broj 17 Broj 18

Broj 19

Broj 25

Broj 31 Broj 32 Broj 33

Broj 26 Broj 27 Broj 28 Broj 29 Broj 30

Broj 20

Broj 11 Broj 12Broj 08 Broj 09

Broj 13

Broj 01 Broj 02 Broj 03

Iz da vač SPE CI Al PRESS d.o.o. Be o grad

glav ni i od go vor ni ured nik Alek­san­dar­Du­ko­vić

zamenik urednika Milorad­Cilić

dizajn Branko­Žužić

fo to gra fi Vladimir­Miloradović,­Dalibor­Danilović,­Mikica­Petrović,­ Vladimir­Antić,­Mladen­Tomić

sa rad ni ci Bran­ko­Čečen,­Ste­van­Raj­ta,­Ðuro­Tošić,­Thomas­Curtius,­Novak­Sladić,­Tatjana­Nježić,­Katarina­Vuković,­Dragana­Zdelar,­Željko­Broćilović­

advertising manager Vuk­Tripković­

office manager Tatjana­Antić

lek tor Biljana­Branić-Latinović

Prepress Black­Box

Štam pa Ro­to­gra­fi­ka,­Su­bo­ti­ca

di stri bu ci ja Ro­to­gra­fi­ka­i­Spe­ci­al­Press

adre sa re dak ci je Mačvanska­18,­11­000­Be­o­grad Tel/fax:­011/344­53­10 www.winestyle.rs redakcija@winestyle.rs­ marketing@winestyle.rs

Di na mi ka iz lažen ja dvo­me­sečna

na slov na stra naFo­to:­Dalibor­Danilović

Wine Style

CIP­-­Katalogizacija­u­publikacijiNarodna­biblioteka­Srbije,­Beograd­64WINe­STyLe­:­specijalizovani­magazin­o­vinu­i­alkoholnim­pićima/­glavni­i odgovorni­urednik­Aleksandar­Duković.­-­God.­1­,­br.­2­(2006)­-­­­.­-­Beograd(Petrogradska­10)­:­Special­press­,­2006­-­(Subotica­:­Rotografika)­.­-­30­cmDvomesečnoISSN­1452-6646­=­Wine­Style­COBISS­.­SR­-­ID­134481932

Iz­da­vač­ne­od­go­va­ra­za­sa­držaj ob­jav­lje­nih­ogla­sa

Aleksandar Dukovi}

Glavni i odgovorni urednik

SPECIjAlIzovANI mAgAzIN O­VINu­I­ALKOhOLNIM­PIćIMA

Sa­velikim­zadovoljstvom­moram­da­primetim­da­je­ovogodišnja­Konferencija­o­vinu­u­organizaciji­našeg­magazina­okupila­više­ljudi­nego­ ikad­ do­ sada.­ To­ potvrđuje­ da­ oni­ koji­ se­ bave­ vinom,­ bilo­ u­ulozi­proizvođača,­distributera,­trgovaca­ili­ugostitelja,­shvataju­da­je­edukacija­ za­njih­ veoma­važna.­Mislim­da­ je­ i­ sadržaj­Konferencije­opravdao­ očekivanja­ i­ zadovoljio­ tu­ potrebu­ u­ punoj­meri.­ Ove­ go-dine­ proizvođači­ vina­ mogli­ su­ da­ čuju­ zanimljive­ informacije­ iz­Ministarstva­poljoprivrede­koje­se­tiču­zakonske­regulative­u­oblasti­vinogradarstva i vinarstva; da na konkretnim primerima vide kako i­ zbog­ čega­ se­ učestvuje­ na­ velikim­međunarodnim­ sajmovina;­ da­čuju­zanimljivo­viđenje­marketinškog­nastupa­kada­je­vino­u­pitanju.­Distributeri­ su­ mogli­ da­ se­ informišu­ o­ plasmanu­ vina­ u­ velikim­trgovinskim­lancima,­a­ugostitelji­ i­somelijeri­da­nauče­nešto­o­pro-movisanju­lokalnih­vina­u­restoranima.

Podjednako­ zadovoljstvo­ donosi­ i­ činjenica­ da­ je­ publika­ na­ovogodišnjem­Salonu­vina­pokazala­viši­nivo­razumevanja­vina,­kao­i­želju­za­informisanjem­kroz­razgovor­sa­proizvođačima­i­uvoznicima.

Ono­što­najviše­raduje­jeste­porast­kvaliteta­domaćih­vina,­koja­se­očigledno­približavaju­evropskim,­ali­i­velika­zainteresovanost­stranih­proizvođača­koji­prepoznaju­Srbiju­kao­vinsko­tržište­sa­potencijalom.

Uvodnik

»

»

»

ekskluzIvnoI ove godine, peti put zaredom, magazin Wine style učestvovao je na Primeur degustaciji u Bordou. svoja zapažanja sa ovog prestižnog događaja, kao i same opise nekih od najboljih francuskih vina iz poslednje berbe, prenose Milorad Cilić i Novak Sladić

Moj IzBorNovosadska glumica Jovana Balašević na poetičan način opisala je svoju strast prema vinu

enografIjaĐuro Tošić u svojoj rubrici ovog puta upoznaje nas sa belim vinima Pijemonta. Iako je ova italijanska regija poznata pre svega po crvenim vinima, postoji nekoliko belih vina ove regije koja im pariraju

22

30

32

SaDrŽaJ

3434

Broj

Broj

»

»

»

IntervjuLežernost, šarmantnost i duhovitost oružja su kojima se naš proslavljeni glumac Voja Brajović nosi sa teškim vremenima. razloga za optimizam, kaže, uvek ima dovoljno

WIne&foodDuga tradicija, fantastičan ambijent, kvalitetna selekcija morske i rečne ribe, dobar izbor vina - dovoljno razloga za posetu restoranu Šaran na zemunskom keju

WIne&artMlada beogradska multimedijalna umetnica dana Maar, po vokaciji grafički dizajner, u svojim radovima oslikava urbani duh svetskih metropola

54

60

66

SaDrŽaJ

3434

Broj

Broj

»

»

»

72

82

86

SaDrŽaJ

PleasureSezona letnjih odmora se bliži, pa u susret tome predstavljamo ekskluzivnu luksuznu varijantu krstarenja

najBolje vInarIje u regIonuIz knjige top 50 vinarija ex-yu u ovom broju predstavljamo slovenačku vinariju verus. ova nova vinska kuća za kratko vreme stekla je brojnu publiku, prvenstveno zahvaljujući kvalitetnim sortnim belim vinima

PutoPIsu serijalu Šta sve možeš u... predstavljamo jednu daleku, egzotičnu destinaciju. Pogledajte zašto je film gospodar prstenova sniman baš na novom zelandu

3434

Broj

Broj

wine style info

18 WINE STylE

Quet vina na Žabaruu­prijatnom­ambijentu­restorana­Žabar­vinarija­Fruškogorski vinogradi­organizovala­je­prezentaciju­

i­degustaciju­vina­nastalih­u­vinogradima­na­obroncima­Fruške­gore.­Veliki­broj­ zvanica,­ ljubitelja­ i­poznavalaca­vina­uživao­je­u­ukusima­i­aromama­vrhunskih­sorti­iz­serije­nazvane­QueT.­Predstavljeni­su Italijanski rizling,­Pinot Blanc,­Chardonnay, Sauvignon Blanc,­Traminac­ iz­berbe­2011,­dok­je­berbu­2010.­predstavljao­Pinot Noir - barrique,­stono­suvo­crveno­vino.

Wine shop arenaNedaleko­od­Beogradske­Arene­početkom­marta­otvorena­je­vinoteka­Wine Shop Arena. U ponudi

se­nalazi­preko­400­vinskih­etiketa­iz­Srbije,­regiona,­evrope­i­Novog­sveta.­Osim­vina­i­šampanjaca,­u­ponudi­je­i­veliki­izbor­alkoholnih­pića,­single­malt­viskija,­vrhunskih­konjaka,­cigareta,­kao­i­prateće­vinske­opreme­-­čaša,­otvarača,­dekantera...­

Adresa:­Bulevar­Zorana­Ðinđića­45g­(ex­Blue­market)­Radno­vreme:­radnim­danima­i­vikendom­od­7:30­do­22:00

WS

WS

promocija novih jagodinskih vinau­okviru­finalne­večeri­pozorišnog­festivala­Dani komedije­u­Jagodini­predstavljena­su­vina­nove­

vinarije­iz­ovog­grada­Jagodinska vinarija 1897.­Tom­prilikom­ova­vinska­kuća­promovisala­je­tri­vina­iz­ berbe­ 2011­ -­Rizling rajinski,­ Šardone,­ a­ sa­ posebnim­ zadovoljstvom­ i­ novu­Ružicu,­ tradicionalno­ružičasto­vino­ovih­krajeva.

wine style info

20 WINE STylE

međunarodni sajam vina u Londonu 2012.

Ovogodišnji­LIWF (London International Wine Fair)­biće­usmeren­na otkrivanje novih­vina i­ alkoholnih­ pića,­ novih­ proizvođača,­novih­vinskih­regija­i­centara.­Sve­to,­zajedno­sa­ brojnim­ seminarima,­ diskusijama i ra-dionicama,­ ponudiće­ Londonski sajam vina. Preko­ 35­ zemalja predstaviće­ se­ sa­ više­ od­20.000 vina i­žestokih­­alkoholnih­pića,­tako­da­će­ovogodišnji­Sajam­biti­sjajna­prilika­za­skeniranje­­i­identifikaciju­najnovijih­trendo-va­na­tržištu­vina.

ove godine LIWF biće­ i­domaćin godiš-njeg­ izbora­ za­Najboljeg sommeliera Velike Britanije.­ Reč­ je­ o­ takmičenju­ sa­ tradicijom­od­preko­ trideset­godina,­koje­ će­ se­ove­go-dine­po­prvi­put­organizovati­u­okviru­Sajma­vina­ u­ Londonu.­ Takođe,­ unija­ grand cru vinarija­iz­Bordoa­-­Union des Grands CRU-de Bordeaux (UGC) će­ostvariti­povratnu­posetu­londonskom međunarodnom­ sajmu vina i to sa ekskluzivnom degustacijom grand cru i vina­ iz berbe 2008. više od šezdeset­ pet članova­ovo­čuvene­vinske­unije­predstaviće neke od najprestižnijih vinarija­ iz­ oblasti­Margaux, Pauillac, Médoc, Pessac-Léognan, Saint-Emilion, Pomerol i Sauternes.

WS

eLek tron sko iz da nje ma ga zi na Wi ne styLe

Na­kon­ nepunih­ šest­ godina­ po­sto­ja­nja­ u­štam­pa­noj­ for­mi,­ ma­ga­zin­ Wi ne Style od sada mo­že­da­se­pre­li­sta­i­u­elektronskoj­formi­i­to­na­saj­tu­www.wi nestyle.rs.­Ta­ko­đe,­pregled­sajta­je­prilagođen­i­mobilnim­telefonima.

wine style eno kutak

22 WINE STylE

Bordeauxekskluzivne degustacije na premijernom predstavljanju najvećih i najboljih vina bordoa iz poslednje berbe

Kod svih „ozbiljnih“ aktera na svetskom tržištu vina, prva nedelja aprila bila je rezervisana za primeur degustaciju berbe 2011. Kako bi se što bolje uklopila u funkcionisanje vinske regije sa najvećim akcentom na „tradicionalnom“, ekipa magazina wine style već petu godinu zaredom aktivno učestvuje na bordoškoj primeur degustaciji

en Primeur 2011.

Premijeru­ vina­ iz­ 2011.­ očekivali­ smo­ sa­nestrpljenjem­iz­više­razloga,­i­sa­jednim­

pitanjem­–­„postoje­li­granice?“Naime,­ 2009.­ i­ 2010.­ su­ bile­ izuzetne­

godine,­ sa­ izuzetnim­ vinima­ –­ pljuštale­ su­„stotke“­ na­ ocenjivanjima­ (maksimalnih­ 100­poena),­a­izlazne­cene­vina­nakon­prve­degus-tacije­ otišle­ su­ nebu­pod­ oblake.­Da­ bi­ splet­okolnosti­ bio­ upotpunjen,­ navedeno­ je­ ispra-tila­i­eksplozija­istočnog­tržišta,­a­potražnja­i­

potrošnja­su­porasli­pre­svega­u­Kini,­ali­ i­u­Rusiji­ i­ Indiji.­ Tradicionalni­ kupci­ iz­ evrope­i­ Sjedinjenih­ Država­ akcenat­ su­ stavili­ na­price performance­vina,­utrkujući­se­ko­će­prvi­da­ otkrije­novi­hit­ u­moru­proizvođača.­ Iako­se­vina­ iz­2009.­ još­nisu­pojavila­na­ tržištu,­aktuelna­ cena­ onih­ dobro­ izabranih­ je­ već­dvostruko­veća­u­odnosu­na­izlaznu.­

Da­ su­ vinari­ dobro­ poslovali,­ primetili­smo­već­u­prolazu.­Veliki­broj­šatoa­se­reno-

Milorad Cilićnovak sladić

Tekst i foto:

WINE STylE 23

wine style eno kutak

vira,­a­u­poslednjih­godinu­dana­kompletno­nove­ podrume­ izgradili­ su­ i­ čuveni­ šatoi­Cheval Blanc i Mouton Rothschild.­Investicije­su­značajne­i­primetne,­a­najbolji­se­utrkuju­u­ stvaranju­ jedinstvenog­ i­ prepoznatljivog.­Želju­ za­ izdvajanjem­primetićete,­ recimo,­ i­u­izboru­sudova­za­vinifikaciju­–­u­Latouru grožđe­ fermentiše­u­metalnim­ (inoksanim)­tankovima,­ u­Moutonu u drvenim tankovi-ma,­a­u­Cheval Blancu­u­tankovima­od­beto-na!­A­sve­je­podređeno­održavanju­najvišeg­nivoa kvaliteta.

Na­najvišem­nivou­bila­ je­ i­organizaci-ja­ nedelje­ degustacije.­ Statistički­ podaci­pokazuju­ da­ je­ blizu­ 6.500­ registrovanih­posetilaca­ reprezentovalo­ 68­ država,­ a­ ku-riozitet­ je­ porast­ broja­ profesionalnih­ po-setilaca­iz­evrope,­u­odnosu­na­one­iz­Azije­i­Sjedinjenih­Država.

Međutim,­ ove­ godine­ atmosfera­ je­ bila­malo­drugačija.­

Godina­2011.­zvanično­je­najavljena­kao­klasična,­ odnosno­ karakteristična­ bordoška­berba.­ Sa­ dva­ bitna­ talasa­ kiše,­ u­ junu­ i­početkom­septembra,­veoma­sušnim­letom­i­značajno­skraćenim­periodom­za­sazrevanje­grožđa,­vina­iz­2011.­u­potpunosti­oslikavaju­stil­ i­ snagu­proizvođača,­ odnosno­ ideju,­ po-tencijal­vinograda­i­umeće­vinara.­

Na­ levoj­ obali,­ vina­ 2011.­ su­ precizna,­veoma­ dobra­ i­ na­ najbolji­ način­ dočaravaju­stil­ šatoa­ iz­ kojeg­ dolaze.­ Za­ veći­ deo­ de-sne­ obale,­ prećutni­ komentar­ je­ „pristojno,­korektno,­ ali­ ne­ spektakularno!“­ Bolja­ vina­treba­očekivati­iz­Pomerola.

Dobro­ pripremljeni­ za­ ono­ što­ nas­očekuje,­ nedelju­ degustacija­ započeli­ smo­baš­ u­ Pomerolu,­ sa­Michaelom­Rollandom,­koji­nas­je­dodatno­informisao­„šta­od­koga­očekivati“,­ i­ odmah­ zatim,­ nakon­ degusta-cije­ u­Cheval Blancu,­ pažnju­ smo­ posvetili­suvim­belim­vinima­iz­Pessac-Leognana.

Ekipa magazina Wine Style sa Michelom Rolandom

wine style eno kutak

24 WINE STylE

BELA VINA

Chateau Haut-Brion Blanc(42,1%­SB,­57,9%­SeM)u­mirisu­dominantniji­sovinjon,­sa­dosta­citrusa­i­agruma.­Kompleksno­vino,­veoma­puno,­sa­izuzetnom­koncentracijom­arome­i­dobro­inte-grisanim drvetom.

Chateau La Mission Haut-Brion Blanc(27,1%­SB,­72,9%­SeM)Intenzivnog­mirisa­cveća­i­agruma,­sa­aromom­fine­hrastovine.­Na­uku-su­puno,­dugotrajno,­prijatne­slasti­i­dobrih­kiselina.

Domaine de Chevalier BlancIntenzivnog­mirisa­suvog­cveća­i­tropskog­voća,­na­ukusu­puno­i­aromatično,­sa­izuzetno­integrisan-im­kiselinama­koje­mu­obezbeđuju­dug­život­u­boci.

Chateau Pape-Clement BlancSnažno,­potentno­vino­citrusnog­karaktera,­sa­dominantnom­aromom­hrastovine.­Impresija­se­nastavlja­i­na­ukusu,­a­perzistencija­je­izuzetna.

Chateau Smith-Haut-Lafitte BlancMiris­umerenog­intenziteta,­sovin-jonski.­Na­ukusu­u­prvom­planu­drvo,­sa­primetnim­kiselinama­i­umerenom­perzistencijom.

Cos d’Estournel Blanc(67%­SB,­33%­SeM)Veoma­intenzivno­na­mirisu,­gotovo­nestvarno. Na ukusu aroma agru-ma,­a­naknadno­se­javlja­prijatna­nota­drveta.­Bogato­i­puno­vino,­do-brih­kiselina­za­dalje­sazrevanje.

Chateau Latour-Martillac BlancIntenzivan­miris­koji­najviše­podseća­na­liči­i­marakuju.­Na­ukusu­u­prvi­plan­izbijaju­kiseline­i­dobar­citrusni­karakter,­ali­fali­malo­punoće.­Vino­koje­će­brzo­biti­u­top­formi­za­konzumaciju.

Chateau Carbonnieux BlancNa­mirisu­karakter­sovinjona­i­izraženi­uticaj­drveta,­dok­se­na­ukusu­sagledavaju­snaga­vina,­izuzetne­kiseline­i­nešto­teže­ sovinjonske­arome.­

Chateau de Fieuzal BlancVeoma­bogato­vino,­izražene­voćnosti­i­citrusnog­karaktera,­sa­dobro­integrisanim­drvetom­koje­se­nazire­u­pozadini.­Vino­koje­će­dugo­sazrevati.

Chateau La Louviere BlancKoncentrisane­sovinjonske­arome,­sa­dobrim­drvetom.­Na­ukusu­puno,­intenzivno­i­dugotrajno,­tipično­vino Pessaca­sa­potencijalom­za­dug­napredak.

Pavillon Blanc du Chateau MargauxVeoma­intenzivan­miris­sovinjona,­bogat­i­kompleksan.­Na­ukusu­odlično­integrisano­drvo­u­telo­vina,­puno­i­ekstraktivno,­izuzetan­utisak­slasti­u­naknadnoj­impresiji.

Chateau Picque-Caillou BlancNa mirisu dominira karakter grejpfruta­sa­dosta­drveta.­Na­uku-su­puno­i­aromatično,­dugotrajno­vino­sa­odličnim­potencijalom­za­dalji­napredak­u­boci.

CRVENA VINA

S obzirom na to da smo u crve-nim vinima Medoca probali goto-vo sve predstavljeno, prenosimo samo utiske o favoritima:

Chateau Mouton Rothschild, 1er Cru Classe(90%­CS,­7%­MeR,­3%­CF)Iza­startnog­napada­arome­drveta­i­crnog­voća,­otvara­se­izuzetan­miris­ljubičica­–­kompleksan­i­slatkast­miris.­Na­ukusu­veoma­puno­vino,­ali­dobro­izbalansirano­i­ostavlja­utisak­mekoće.­Dobra­zrelost­i­ekstrakcija­omogućuju­da­vino­bude­relativno­brzo­spremno­za­konzumaciju,­ali­sa­potencijalom­za­više­decenija­sazrevanja­u­boci.

Chateau Haut Brion, 1er Cru Classe(34,8%­MeR,­18,9%­CF,­46,3%­CS)Na­mirisu­kombinacija­cvetnog­i­jako­zrelog­voća,­zaokružena­hrastovinom.­Izuzetna­koncentracija­i­punoća,­dobra­struktura­vina­i­velika­količina­reaktivnih­tanina­koji­će­vinu­doneti­značajan­napredak­u­boci.

Chateau Cos d’Estournel, Grand Cru Classe(65%­CS,­30%­MeR,­5%­CF)Zrele­arome­crnog­voća,­pre­svega­kupine­drenjine,­sa­drvetom­u­poza-dini.­ukus­karakteriše­odličan­balans,­veoma­sočno,­mesnato­vino,­finih­tanina­i­dobro­integrisanih­kiselina.­u­naknadnom­ukusu­podjednako­zastupljeni­voćnost­i­hrastovina,­što­dodatno­govori­o­balansu.

WINE STylE 25

wine style eno kutak

Chateau Pontet Canet, Grand Cru ClasseKoncentrisana­aroma­borovnice,­crne­ribizle­i­kafe.­Na­ukusu­puno,­ali­elegantno,­izuzetno­izbalansi-rano­vino.­Značajne­voćnosti­koja­dugo­traje.­Vino­koje­umnogome­prenosi/oslikava rad u vinogradu.

Chateau Lafite Rothschild, 1er Cru Classe(80%­CS,­20%­MeR)Kompleksna­aroma,­umerenog­in-tenziteta,­sa­dobro­zrelim­voćem­i­hrastovinom.­u­prvom­delu­impre-sije­ukusa­dominantno­drvo,­ali­se­zatim­javlja­i­koncentrisana­voćna­aroma.­Veoma­koncentrisano­vino,­sa­dosta­strukturalnih­tanina.

Chateau Pichon Longueville-Comtesse de Lalande, Grand Cru Classe(78%­CS,­8%­MeR,­12%­CF,­2%­PV)Izuzetno­obojeno­vino,­mirisa­na­zrelo­crveno­voće,­sa­notama­hrastovine.­Na­ukusu­meko,­pri-jatnih­kiselina,­sa­dosta­voćne­arome.­elegantno­vino,­somotaste­strukture.

Chateau Latour, 1er Cru Classe(84,5%­CS,­15%­MeR,­0,5%­PV)Miris­umerenog­intenziteta,­sa­dominantnim­cvetnm­karakterom­–­ljubičica.­Na­ukusu­snažno,­puno­i­veoma­koncentrisano­vino,­sa­velikom­količinom­tanina,­za­čiju­potpunu­harmonizaciju­treba­više­godina.

Chateau Margaux, 1er Cru ClasseCvetni­miris­upotpunjen­aromama­crvenog­bobičastog­voća.­Na­ukusu­umereno­puno,­primetnih­tanina­sa­visokim kiselinama.

Chateau Pichon Longueville-Baron, Grand Cru Classe(82%­CS,­18%­MeR)Na­mirisu­dominantan­zreo­kaber-ne,­odnosno­aroma­crne­ribizle.­Na­ukusu­izuzetna­elegancija,­veoma­izbalansirano­vino,­dobre­taninske­strukture.

Le petit Mouton de Mouton Rothschild(70%­CS,­30%­MeR)Intenzivnog­mirisa­zrelog­crnog­voća,­karakterističan­kaberne.­Meko­i­bogato­vino,­dobre­taninske­strukture,­naknadnog­ukusa­po­drvetu.

Premda 2011. godina nije „prava“ za St. Emilion i okolinu, sa desne obale ne treba propustiti:

Chateau Ausone, 1er Grand Cru Classe A(55%­CF,­45%­MeR)Izuzetno­kompleksnog­mirisa­zrelog­crnog­bobičastog­voća,­upotpunjenog­najfinijom­hrastovi-nom.­Na­ukusu­finoća­i­elegancija.­Puno­i­ekstraktivno­vino,­izuzetno­harmonično­sa­potencijalom­za­dug­napredak­u­boci.

Chateau Cheval Blanc, 1er Grand Cru Classe A(52%­CF,­48%­MeR)Miris­zrelog­voća,­kompleksan­i­intenzivan.­Značajno­se­razvija­na­vazduhu.­Na­ukusu­umereno­pun,­mek­i­balansiran.­Veoma­fina,­umekšana taninska struktura.

Chateau Trottevielle, 1er Grand Cru Classe B(50%­CS­i­CF,­50%­MeR­)Veoma­dopadljivog­mirisa­u­kojem­se­prepliću­zrelo­voće­sa­aromama­kafe­i­vanile­iz­hrastovine.­Na­uku-su­puno,­ekstraktivno­vino,­odlične­strukture.

Chateau Troplong Mondot, 1er Grand Cru Classe BIntenzivno,­začinsko­vino­sa­do-brom­integracijom­hrastovine.­Na­ukusu­više­elegantno,­sa­manje­snage­nego­što­miris­najavljuje.

Chateau Pavie-Macquin, 1er Grand Cru Classe BSlatkastog­mirisa­veoma­zre-log­crvenog­voća­i­hrastovine.­umereno­puno­do­puno,­sa­dobrim­kiselinama i lepo integrisanim ta-ninima.

Chateau Figeac,1er Grand Cru Classe BDopadljivog­mirisa­crvenog­voća,­umereno­zrelog.­Pravo­vino­da­osli-ka­karakter­berbe­2011.­Na­ukusu­umereno­puno,­sveže,­sa­primet-nim kiselinama.

Međutim,­koliko­je­talas­vlage­onemogućio­da­crno­grožđe­dozri­po­želji­vinara,­toliko­je­doneo­jednu­od­boljih­berbi­za­grožđe­zahvaćeno­plemenitom­plesni,­odnosno­za­proiz-vodnju­slatkih­vina­Sauternesa i Barsaca.Daleko­najjači­utisak­u­nedelji­Primer­degustacije­na­nas­je­ostavio­Chateau d’Yquem.­Na­mirisu­medno­i­kremasto,­dominantnog­ citrusnog­ karaktera,­ a­ sve­ zaokruženo­ naj-finijom­hrastovinom.­u­drugom­planu,­ javljaju­se­ i­arome­zrelog­belog­voća.­Na­ukusu­veoma­intenzivno,­dugotrajno,­

sa­mnogo­arome,­koja­ostaje­dugo­u­ustima.­Jedna­od­naj-boljih­godina­za­d’Yquem,­sličnih­karakteristika­kao­2001.Definitivno,­ iz­ 2011.­može­ se­ pametno­ izabrati.­ Veliko­ je­interesovanje­kupaca,­ali­više­nego­bilo­kada,­izlazna­cena­vina­biće­najznačajniji­činilac.­ukoliko­cene­budu­korektne,­eto­i­tržišta­za­ova­vina.­u­nekoliko­ reči,­ suštinu­ je­ rekao­ jedan­od­poznatijih­ lon-donskih­ trgovaca,­Stephen­Browett:­ „Ovo­nije­godina­koju­bi­iko­morao­da­kupi.­Ali,­zainteresujte­ljude­cenom!“­WS

wine style nova vina

26 WINE STylE

CUVÉE BRUT RÉSERVE - TAITTINGEROblast:­RemsSazreva­u­podrumima­duže­od­tri­godine,­u­kojima­dostiže­pravu­aromu­koja­ga­čini­specifičnim.­Pažljivo­balansirani­odnos­šardonea­(40%)­i­pino­noara­(60%)­čini­ovaj­šampanjac­zlatnožute­boje­vrlo­prepoznatljivim.­Cena:­4.950­dinara

CUVÉE PRESTIGE ROSÉ - TAITTINGEROblast:­RemsOdlikuje­ ga­ intezivna­ i­ blistava­ roze­ boja.­ Ovaj­ blend­ je­ komplikovan­ za­proizvodnju,­a­samim­tim­i­skuplji­od­standardnih­šampanjaca.­ Ima­ izražene­arome­crvenog­voća,­a­osećaj­na­nepcima­se­može­opisati­kao­živ,­voćni­i­svež.­Može­se­konzumirati­i­na­kraju­i­na­početku­večeri,­kao­aperitiv­ili­kao­pratnja­dezertima­sa­crvenim­voćem.Cena:­5.820­dinara

Uvoznik: Vending

BRICCOTONDO PIEMONTE DOC BARBERA - FONTANAFREDDAOblast:­Monferrato­and­the­Langhe,­PijemontRubincrveno­vino­sa­voćnim­notama­kupine­i­šljive,­ističući­malo­i­začine­crni­biber­ i­cimet.­Slatki­ i­meki­ tanini­spajaju­se­sa­voćem­stvarajući­odličnu­tek-sturu,­dok­oštra­svežina­daje­dugotrajan­ukus.­Ovo­vino­je­najbolje­nakon­3-4­godine­ odležavanja.­ Savršeno­kao­ aperitiv,­ uz­ sušeno­meso­ i­ sveže­ i­ srednje­stare sireve.Ovo vino se proizvodi i u bocama od 0,5 l, koje se zovu volumi bollati.Cena boce od 0,75 l: 1.350 dinaraCena boce od 0,5 l: 1.100 dinara

PRADALUPO ROERO ARNEIS - FONTANAFREDDAOvo­vino­je­već­prisutno­na­domaćem­tržištu­u­standardnim­bocama­od­0,7­l,­ali­odnedavno­je­dostupno­i­u­bocama­od­0,5­l,­i­to­sa­drugačijom­etiketom.Cena:­900­dinara

Uvoznik: ADS Wine

SOFIA TAMJANIKA - BRAĆA RAJKOVIĆ 2011Oblast:­Župa,­AleksandrovacVino­ je­ karakterističnog­mirisa­ egzotičnog­ voća,­ meda,­ zove,­ kajsije­ i­ dinje.­Na­ukusu­je­puno,­sveže,­svilenkasto­i­zaokruženo,­ izrazito­prijatnih­kiselina­koje­se­odlično­slažu­uz­bela­mesa,­ribu,­morske­plodove,­deserte­i­sveže­voće.­Služiti­na­temperaturi­od­9­do­11­stepeni­C.Cena:­750­dinara

Proizvođač: Vinarija Braća Rajković

wine style nova vina

28 WINE STylE

CHARDONNAY SANCT VALENTIN - CANTINA SAN MICHELE APPIANOOblast:­Alto­Adige,­Južni­TirolNa­nosu­su­prisutne­zemljane­note,­voćna­slast­i­svežina,­suptilan­utisak­bari-ka­i­ tonovi­vanile.­Moćno­vino,­postojano,­dugotrajno­u­ustima.­Ima­lep­dodir­hrasta,­svežinu,­odličan after taste­i­blagu­prijatnu­gorčinu­u­završnici.­Služiti­na­temperaturi­od­12­stepeni­C,­sa­morskom­i­rečnom­ribom­sa­grila,­telećim­fileom­u­sosu­berne,­svinjskim­pečenjem.Cena:­2.300­dinara

SAUVIGNON SANCT VALENTIN - CANTINA SAN MICHELE APPIANOOblast:­Alto­Adige,­Južni­TirolNa­ mirisu­ su­ izraženi­ cvetni­ tonovi­ i­ aroma­ smokve,­ sa­ nežnim­ začinskim­tonovima.­Puno­na­paleu,­lepog­balansa­i­svežine,­sa­mineralnom­završnicom.­Služiti­na­temperaturi­od­12­stepeni­C,­sa­svežim­salatama,­ribom­i­morskim­plodovima.Cena:­2.300­dinara

PINOT GRIGIO ANGER - CANTINA SAN MICHELE APPIANOOblast:­Alto­Adige,­Južni­TirolNa­mirisu­se­osećaju­arome­zrele­kruške­i­ jabuke,­malo­koštunjavog­voća,­sa­blagim­naznakama­bagrema.­Lepa­svežina,­postojan­ukus­na­nepcima,­fina­mi-neralnost­i­dobra­završnica.­Služiti­na­temperaturi­od­12­stepeni­C,­sa­telećim­pečenjem,­salatama­od­morskih­plodova,­grilovanim­kozjim­sirom.Cena:­1.500­dinara

PINOT BIANCO SCHULTHAUSER - CANTINA SAN MICHELE APPIANOOblast:­Alto­Adige,­Južni­TirolNa­mirisu­ se­prožimaju­ arome­ jabuka­ i­ kajsija,­ kao­ i­ blage­note­kedra.­Vino­je­punog­tela,­puterasto,­naznačene­svežine­i­delikatno­na­nepcima.­Služiti­na­temperaturi­od­12­stepeni­C,­ sa­ špikovanom­ teletinom,­ ribom­smuđ­u­belom­sosu.Cena:­1.500­dinara

CHATEAU CARBONNIEUX BLANC - CANTINA SAN MICHELE APPIANOOblast:­Alto­Adige,­Južni­TirolIntenzivni­mirisi­orašastog­voća­ i­breskve,­a­na­ukusu­ izraženi­ tonovi­svežih­zelenih­jabuka­i­meda.­Odlične­svežine­i­mineralnosti,­sa­intenzivnom­i­lepom­završnicom.­Služiti­na­temperaturi­od­13­stepeni­C,­sa­belim­i­crvenim­mesima,­ribom­sa­žara,­tunom­sa­bademima.Cena:­4.900­dinara

Uvoznik: Sun trade

30 WINE STylE

wine style MOJ iZBOR

Maja Nikolićnovinar i voditelj

JOVANA BALAŠEVIĆglumica

Piše: Zlatomir GajićFoto: lična arhiva

Sreća sa mirisom vanilin šećera

WINE STylE 31

wine style MOJ iZBOR

Ma da je kao ćer ka slav nog kan ta u to ra od ra sta la pred oči ma uvek jed na ko ra do zna le jav no sti i bes kru pu lo znih me di ja, mla da no vo sad ska glu mi ca Jo va na Ba la še vić hra bro i do sto jan stve no no si po zna to pre zi me. Iako je uvek bi la i osta la ne ras ki di vo ve za na za po ro di cu, ova atrak tiv­na umet ni ca je do sa mo o stva re nja u ve o ma zah tev noj pro fe si ji do šla pr ven stve no ta len tom, upor nim ra dom i ve rom u lič ne spo sob no sti. Ove se zo ne igra u de vet pred sta va u svo joj ma tič noj ku ći, Srp skom na rod nom po zo ri štu u No vom Sa du. Uz se o be, Pa ra stos u be lom, Će la vu pe va či cu, Zoj kin stan, Je li bi lo kne že ve ve če re i dru ge pred sta ve na da ska ma naj sta­ri jeg srp skog te a tra, Jo va na bli sta i na sce ni ze mun skog Ma dle ni ja nu ma u taj ni Gre te Gar bo i Mi ri su ki še na Bal ka nu, a tu je, na rav no, i us pe šan de bi na ve li kom plat nu, ulo gom Ma le Vi dre u fil mu Kao ra ni mraz u re ži ji nje nog oca, Đor đa Ba la še vi ća

Vi nODžon­hju­ston­je­pred­kraj­ži­vo­ta­re­kao:­„Sa­mo­jed­nog­mi­je­žao,­što­sam pio vi ski ume sto vi na.“­u­to­me­je­i­mo­ja­ra­dost,­što­uvek­pi­jem­vi­no,­cr­ve­no...­Po­bo­gu,­to­li­ko­je­pe­sa­ma­na­te­mu­vi­na,­još­su­sta­ri­Gr­ci­obo­ža­va-li­vi­no­i­pi­li­ga­u­sla­vu­Di­o­ni­sa.­I­sa-da,­po­red­sve­ga­to­ga,­da­za­žmu­rim­i­po­ru­čim­pi­vo­-­ne­ma­šan­se,­ha­ha...­Ali,­na­rav­no,­tre­ba­bi­ti­ume­ren...­Za-hva­lju­ju­ći­do­brom­do­zi­ra­nju­cr­ve­nog­vi­na,­po­pra­vi­la­sam­gvo­žđe­u­krv­noj­sli­ci.­Čo­vek­mo­ra­to­li­ko­da­po­zna­je­se­be,­da­kroz­hra­nu­i­pi­će­se­bi­ipak­uči­ni­do­bro,­a­ne­lo­še.­A­to­ni­je­kom-pli­ko­va­no...­Sva­ka­čast­oni­ma­ta­mo­ne­gde­u­za­pad­nom­Sre­mu,­što­su­se­se­ti­li­da­svo­ja­be­la­vi­na­na­zo­vu­Prin-cip i Inat.­Pa­sad,­pi­ješ­li­iz­prin­ci­pa­ili­iz­ina­ta...­Po­pi­jem­ne­kad­zbog­jed-nog,­al’­i­zbog­ovog­dru­gog.

HRA nAVoj­vo­đan­ska,­bač­ka,­te­ška,­uku­sna,­ma­sna,­što­se­pam­ti,­po­ne­kad­do­sad-na,­ali­-­mo­ja!­Vo­lim­da­je­dem,­ali­ne­do­ži­vlja­vam­to­kao­strast.­Ima­ve­ćih­stra­sti,­a­hra­na­je­go­ri­vo.­Mo­ra­da­bu­de­za­do­volj­stvo,­pa­ne­vo­lim­ka­da­mi se do go di da ne mam vre me na i da­ni­ne­ose­tim­šta­je­dem.­uku­si­su­ve­o­ma­va­žni,­da­ose­tiš,­da­žva­ćeš,­da­uži­vaš,­a­ne­da­gu­taš­ni­ne­zna-ju­ći­šta.­Mi­slim­da­je­to­za­do­volj­stvo­ne­gde­po­ve­za­no­i­sa­zdra­vljem.­Ne­mo­že­dru­ga­či­je.­I­da:­za­i­sta­mi­slim­da­se­„ne­kad­do­bro­je­lo,­baš“,­ako­ne­i­bo­lje.­Ova­br­zi­na,­ru­ti­na,­bor­ba­za­sta­tus­i­op­sta­nak­sve­nas­ubi­ja­i­či-ni­ta­ko­is­pra­znim­i­fri­gid­nim.­Ko­se­da­nas­ma­lo­za­u­sta­vi­i­ume­si­krof­ne­ko­je­zah­te­va­ju­ozbilj­nu­pri­pre­mu­u­smi­slu­vre­me­na­ko­je­će­te­odvo­ji­ti?­Ko?­Mo­ja­ma­ma.­I­ka­da­ku­ća­za­mi-ri­še­na­va­ni­lin­se­ćer,­mo­gla­bih­da­ka­žem­da­ta­ko­mi­ri­še­sre­ća...

iZ lA ZAK Iz­la­sci­su­mi­po­sta­li­na­por­ni­i­be­smi-sle­ni­još­kad­sam­ima­la­23.­Iz­la­zak­za­me­ne­mo­ra­da­sa­dr­ži­do­bar­po­vod,­ina­če­ne­mr­dam.­Sve­je­ma­nje­lju­di­ko­ji­me­za­in­te­re­su­ju­to­kom­raz­go­vo-ra.­Ako­ne­po­sto­ji­raz­log­da­se­iza­đe,­da­se­ne­če­mu­na­zdra­vi,­jed­no­stav­no­ne­iz­la­zim.­u­su­prot­nom­ose­tim­ka­ko­sam­ba­ci­la­ener­gi­ju­i­vre­me,­od­go­va-ra­ju­ći­na­ista­pi­ta­nja:­šta­ima­no­vo,­ka­ko­su­tvo­ji,­je­l’­si­se­uda­la,­je­l’­si­sad­u­Be­o­gra­du­ili­ov­de...­Ko­lek-tiv­otu­plju­je­ne­za­vi­snu­mi­sao.­Tre­ba­bu­ja­ti­u­sa­mo­ći­i­po­sta­vlja­ti­se­bi­su­štin­ska­pi­ta­nja­po­sto­ja­nja.­Ži­vi­mo­u­is­tro­še­nom­dru­štvu:­te­a­tral­nom­po­svo­joj­umet­no­sti,­po­svom­ži­vo­tu,­pa­čak­i­po­svo­joj­bo­go­bo­ja­žlji­vo­sti.­Ne,­ni­sam­nam­ćor,­ali­sam­vr­lo­se­lek­tiv-na,­a­svu­gde­je­ve­o­ma­za­di­mlje­no:­Tur­ci­su­uči­ni­li­svo­je­osta­vi­vi­ši­nam­gen­za­dža­mlje­nje.­Ima­ma­uti­sak­da­smo­na­ci­ja­ko­ja­je­de­ci­ga­re­te­i­to­mi­sme­ta,­ve­o­ma.­Za­to­se­moj­iz­la­zak­sa­dra­gim­lju­di­ma­svo­di­na­re­če­ni­cu:­vi­di­mo­se­ka­da­kre­nu­ba­šte.­I­kao­što­mi­sli­i­Ti­šma:­„Ima­jed­no­go­di­šnje­do­ba.­Le­to.­Osta­la­ni­su­ni­šta­dru­go­ne­go­pre­pre­ke­da­se­ovo­jed­no­us-po­sta­vi­ne­pre­ki­nu­to.“­Za­me­ne­je­pra­vi­iz­la­zak­tek­u­le­to...­eto.­Šet­nja­po­ke­ju,­od­la­zak­na­sa­laš­i­bes­kraj­ne­vo­žnje­mo­to­rom­sa­jed­nim­pla­vim­štrum­fom­či­ne­mo­je­iz­la­ske.­WS

Ni­je­sa­svim­si­gur­no­ko­je­glav­ni­„kri­vac“­za­pr­ve­lo­ze­u­ovoj­re­gi­ji,­da­li­su­to­bi­li­Sta­ri­Gr­ci­ili­etrur­ci,­ali­sa­mi­Ri­mlja­ni­ni­su­po­seb-

no­ce­ni­li­vi­na­Pi­je­mon­ta.­Tek­ne­gde­oko­13.­ve­ka­sve­šte­ni­ci­ i­mo­na­si­udah­nju­ju­no­vi­ži­vot­vi­nar­stvu­u­pod­nož­ju­Al­pa­i,­na­rav­no,­glav­na­ulo­ga­do­de­lje­na­je­cr­ve­nim­vi­ni­ma­i­već­po­me­nu­tom­ne­bi­o­lu.­Ipak,­na­po­ja­vu­pr­vog­ozbilj­nog­i­su­vog­ne­bi­o­la,­za­ko­ji­je­bio­za­slu­žan­fran­cu­ski­eno­log­Lo­u­is­Oudart,­če­ka­lo­se­sve­do­1850.­go­di­ne.­Za­to­vre­me­be­la­vi­na­su­shva­ta­na­kao­jed­no­stav­na,­la­ga­na­kuć­na­vi­na,­a­uglav­nom­su­se­slu­ži­la­po­ma­lim­tra­to­ri­ja­ma.­

Tek­ne­gde­oko­1950.­go­di­ne­po­ja­vlju­je­se­am­bi­ci­o­zni­ama­ter­ski­pro-iz­vo­đač­Vit­to­rio­Sol­da­ti,­ko­ji­u­svo­joj­vi­na­ri­ji­La Scol ca do­ka­zu­je­da­i­od­kor­te­zea­(cor te se)­mo­že­da­se­pro­iz­ve­de­so­lid­no­vi­no.­Na­rav­no,­re­še­nje­je­bi­lo­u­sma­nje­nju­pri­no­sa,­što­je­u­di­rekt­noj­ko­re­la­ci­ji­sa­kva­li­te­tom­vi­na.­Sa­mi­ni­mal­nim­ula­ga­nji­ma­u­teh­no­lo­ške­ka­pa­ci­te­te­vi­na­ri­je,­a­sa­ve­ćim­ula­ga­nji­ma­u­sam­pro­ces­pro­iz­vod­nje,­kon­tro­li­sa­nu­hlad­nu­fer-men­ta­ci­ju­i­kon­tro­lu­pri­no­sa,­on­je­za­vr­lo­krat­ko­vre­me­us­peo­da­do­đe­do­ sa­svim­ so­lid­nog­ vi­na,­ ko­je­ je­ na­zvao­Ga vi di Ga vi (na­zva­nom­ po­obla­sti­Ga­vi­iz­ko­je­po­ti­če).­Ne­du­go­za­tim,­1998.­go­di­ne,­to­vi­no­je­do-bi­lo­DOCG­sta­tus­i­to­pod­ime­nom­cor te se di Ga vi­(ma­da,­ka­da­pri­ča­mo­o­sma­nje­nim­pri­no­si­ma­do­zvo­lje­ni­pri­no­si­za­ga­vi­su­do­sta­bo­ga­ti,­pa­iz­no­se­oko­9,5­to­na­po­hek­ta­ru).

Da­kle,­ga­vi­se­pro­iz­vo­di­od­autoh­to­ne­sor­te­kor­te­ze,­a­kad­je­naj­bo-lji­on­da­su­to­su­va­i­hr­ska­va­vi­na,­sa­pri­jat­nim­ci­tru­snim­i­mi­ne­ral­nim­no­ta­ma.­u­sa­mom­Pi­je­mon­tu­po­sto­ji­oko­30­vi­na­ra­ko­ji­su­se­spe­ci­ja­li­zo-va­li­za­ga­vi,­ma­da­ve­ći­na­pi­je­mont­skih­vi­na­ra­u­svo­joj­po­nu­di­oba­ve­zno­ima­ne­ki­ma­kar­pri­sto­jan­ga­vi.­Naj­bo­lji­iz­bor­kad­je­u­pi­ta­nju­sla­ga­nje­vi­na­i­hra­ne­sa­ovim­vi­ni­ma­je­ste­mor­ska­hra­na.­Ne­ki­od­naj­bo­ljih­pro-iz­vo­đa­ča­ga­vi­ja­su­vi­na­ri­je­La Scol ca,­Te nu ta san Pi e tro,­Fon ta na fred da,­Ba ta si ol lo,­Ste fa no Fa ri na...

Bela vina PijemontaIako se na pr vi po gled mo že uči ni ti da kli ma i po lo žaj Pi je mon ta vi še po go du ju be lim sor ta ma, ipak je neb bi o lo ov de za si jao pu nim sja jem i po sta vio ja ko vi­so ke stan dar de kva li te ta. Za to je vr lo te ško sta ti uz ra me sa iz vr snim cr ve nim vi ni ma ove re gi je, kao što su ču ve ni ba ro lo i bar ba re sco, a taj za da tak ima ne ko li ci na in te re sant nih be lih sor ti ­ cor te se, ar ne is i mo sca to. Osim tra di ci o­nal nih su vih vi na, u Pi je mon tu se pro iz vo de i dve va ri jan te pe nu ša va ca, asti i mo sca to d’asti, kao i oja ča no i aro ma ti zo va no vi no ver mo uth

Piše: Đuro Tošić

32 WINE STylE

wIne sTyle enografija

wIne sTyle enografija

WINE STylE 33

U re gi ji Pi je mont na la zi se oko 58.000 hek ta ra vi no gra da, od če­ga je sa mo 30� pod za sa di ma be lih sor ti. Go di šnja pro iz vod nja vi na iz no­si oko 3,5 mi li o na hek to li ta ra, od če­ga 55� spa da u DOC ka te go ri za ci ju, što zna či da je kla si fi ko va no kao vi no naj vi šeg kva li te ta.

Foto

: V

ladi

mir

Ant

ić

34 WINE STylE

wIne sTyle enografija

Dru­ga­po­zna­ta­be­la­sor­ta­Pi­je­mon­ta­je­ar­ne-is.­Na­rav­no,­kod­nas­je­mno­go­ma­nje­po­pu­lar­na­ali­kva­li­te­tom­uop­šte­ne­za­o­sta­je­za­kor­te­ze­om,­tač­ni­je­za­vi­ni­ma­ga­vi.­Vr­lo­je­ve­ro­vat­no­da­će­te­na­ći­mno­go­bo­lji­od­nos­ce­ne­i­kva­li­te­ta­ar­ne­i­sa­ne­go­ ga­vi­ja.­ Glav­ne­ obla­sti­ u­ ko­ji­ma­ se­ uz­ga­ja­ova­sor­ta­na­la­ze­se­ se­ver­no­od­gra­da­Ta­na­ra,­ i­to­za­jed­no­sa­još­jed­nom­autoh­to­nom­ali­da­le­ko­ma­nje­po­zna­tom­sor­tom­po­ime­nu­fa­vo­ri­ta.­Du­go­su­se­ove­dve­sor­te­ko­ri­sti­le­uglav­nom­kod­ku-pa­ži­ra­nja­ i­sma­tra­ne­su­sor­tama­za­sto­na­vi­na,­a­on­da­je­ne­ko­li­ci­na­vi­na­ra,­sma­nju­ju­ći­pri­no­se­i­po­ve­ća­va­ju­ći­kva­li­tet,­pro­iz­ve­la­od­ar­ne­i­sa­vr­lo­kva­li­tet­na­vi­na.­Da­nas­se­ar­ne­is­ga­ji­na­oko­500­hek­ta­ra,­ma­da­je­ i­ to­plod­ve­li­kog­tru­da,­po­naj-vi­še­ dve­ju­ ku­ća­ -­ Bru no Gi a co sa i Ce ret to­ (ova­sor­ta­ je­1989.­go­di­ne­do­bi­la­DOC­sta­tus­ i­ to­za­lo­ka­ci­je­na­br­di­ma Ro­e­ro­i­Lang­he).­Kva­li­tet­vi­na­umno­go­me­ je­ za­vi­stan­ od­ pri­no­sa,­ pa­ se­mo­že­re­ći­da­ima­mo­dve­vr­ste­ar­ne­i­sa­-­onu­jed­no­stav-nu,­sa­ve­ćih­pri­no­sa­ko­ja­da­je­jed­no­stav­na­vi­na­la­ga­nog­te­la,­voć­nog­iz­ra­za­i­sa­bla­gim­ki­se­li­na-ma,­kao­i­onu­kom­plek­sni­ju,­sa­div­nim­cvet­nim­aro­ma­ma­ pra­će­nim­ voć­nim­ iz­ra­zi­ma­ kaj­si­je,­bre­skve­i­ja­bu­ke.

Osim­ove­dve­vr­ste­vi­na­jed­no­od­naj­po­zna-ti­jih­ime­na­Pi­je­mon­ta­je­asti,­ko­ji­je­naj­po­zna­ti­ji­

pe­nu­ša­vac­po­red­pro­se­ka,­a­po­zna­ti­ji­je­pod­ime-nom asti spu man te.­(Ita­li­ja­ina­če­pro­iz­vo­di­naj­vi-še­ pe­nu­ša­vih­ vi­na­na­ sve­tu­ od­ raz­li­či­tih­ sor­ti).­Asti­je­po­lu­slat­ko­pe­nu­ša­vo­vi­no­pro­iz­ve­de­no­od­sor te mo sca to,­ko­ja­se­uglav­nom­ga­ji­na­ju­go­i­sto-ku­Pi­je­mon­ta­i­po­seb­no­u­oko­li­ni­gra­do­va­Al­ba­i­Asti.­Ne­da­le­ko­od­tih­gra­do­va­na­la­zi­se­ma­lo­se­lo­Ca­nel­li,­u­ko­jem­je­po­kre­nu­ta­pro­iz­vod­nja­ovog­la­ga­nog­ vi­na­ još­ dav­ne­ 1800.­ go­di­ne.­ Po­ne­kad­mo­že­te­ ču­ti­me­šta­ne­ka­ko­ovo­gro­žđe­na­zi­va­ju­mo sca to di ca nel li,­ali­čak­ni­to­ni­je­do­volj­no,­pa­po­sto­ji­ i­ tre­će­ ime­ tog­ gro­žđa­ -­mo sca to bi an co (u­Fran­cu­skoj­je­po­zna­to­kao­mu scat blanc a pe-tits gra ins).­Du­go­je­ovo­vi­no­pra­ti­lo­loš­imidž,­a­na­ro­či­to­po­sle­Dru­gog­svet­skog­ra­ta­ka­da­su­se­ogrom­ne­ko­li­či­ne­ne­kva­li­tet­nog­asti­ja­iz­vo­zi­le­u­SAD­-­ta­da­se­to­vi­no­sma­tra­lo­„šam­panj­cem­za­si­ro­ti­nju“.­ Da­na­šnja,­ mo­der­na­ i­ kva­li­tet­na­ asti­vi­na­su­da­le­ko­od­tog­imi­dža­-­iz­ra­zi­to­su­voć­nog­sti­la­u­ko­jem­je­slat­ko­ća­vr­lo­do­bro­iz­ba­lan­si­ra-na.­Aro­me­ko­je­se­ose­ća­ju­pod­se­ća­ju­na­sa­vr­še-no­zre­le­bre­skve­i­kaj­si­je,­uz,­na­rav­no,­mu­skat­ne­to­no­ve­ko­ji­su­pre­po­zna­tlji­vost­ove­sor­te.­Asti­je­uglav­nom­do­sta­la­ga­no­vi­no­i­pro­ce­nat­al­ko­ho­la­kre­će­se­od­7­do­9­od­sto.­Ser­vi­ra­se­ohla­đen­na­tem­pe­ra­tu­ri­ iz­me­đu­ od­5­ do­8­ ste­pe­ni­C.­Ve­ći-na­asti­ja­da­nas­se­pro­iz­vo­di­char mat me­to­dom,­

Foto: arhiva vinarija Fontanafredda

wIne sTyle enografija

36 WINE STylE

dok­ve­o­ma­ma­li­broj­pro­iz­vo­đa­ča­i­da­lje­ko­ri­sti­cham pa no i se me tod.

Naj­ve­ći­pro­iz­vo­đa­či­asti­ja­uglav­nom­su­ve­li-ke­kom­pa­ni­je,­kao­što­su­Cin za no,­Fon ta na fred-da,­Mar ti ni & Ros si i ot pri li ke se sva ke go di ne pro­iz­ve­de­de­set­pu­ta­vi­še­asti­ja­ne­go­ba­ro­la.

Dru­ga­i­kva­li­te­ni­ja­ver­zi­ja­asti­ja­je­mo sca to d’asti,­ko­ji­pro­iz­vo­de­uglav­nom­ma­li­pro­iz­vo­đa­či­i­ to­ sa­vi­no­gra­da­ni­skih­pri­no­sa,­ko­ri­ste­ći­pro-bra­no­gro­žđe.­Vi­no­je­de­li­kat­no,­la­ga­no,­slat­ka-sto­ i­ sa­ma­lim­ pro­cen­tom­ al­ko­ho­la­ (oko­ 5,5%).­Osim­to­ga,­mo sca to d’asti­ima­i­ma­nje­me­hu­ri­ća,­pa se ne sma tra spu man te vi ni ma ne go friz zan-te.­Po­što­stva­ra­znat­no­ma­nji­pri­ti­sak­u­bo­ci,­za­za­tva­ra­nje­se­ne­ko­ri­ste­če­po­vi­za­šam­panjac­sa­ži­com,­ već­ uglav­nom­ obič­ni­ pam­pu­ri­ kao­ kod­nor­mal­nih­ vi­na.­ uglav­nom­ se­ ser­vi­ra­ do­bro­ohla­đen­ i­ u­ stan­dard­nim­ ča­ša­ma­ za­ be­lo­ vi­no,­a ne u flu te ča­ša­ma­za­šam­panjac.­Zbog­ma­log­pro­cen­ta­al­ko­ho­la­vi­no­je­ iz­u­zet­no­ne­žno­i­ ima­vr­lo­kra­tak­ži­vot­ni­vek,­pa­bi­ga­tre­ba­lo­kon­zu-mi­ra­ti­ne­po­sred­no­na­kon­pla­si­ra­nja­na­tr­ži­šte.

Bi­lo­ bi­ ne­pra­ved­no­ pri­ča­ti­ o­ Pi­je­mon­tu­ a­ne po me nu ti ver mo uth,­ko­ji­se­po­mi­nje­još­dav-ne­1700­go­di­ne.­Ver­mut­ je­be­lo­ ili­cr­ve­no­vi­no­sa­ do­da­tom­ taj­nom­me­ša­vi­nom­ ko­ja­ se­ sa­sto­ji­od­vi­še­ od­ sto­ti­nu­za­či­na­ -­ gor­kih­ tra­va,­ ani­sa,­gor­kog­ ba­de­ma,­ ka­mi­li­ce,­ ci­me­ta,­ ko­ri­jan­de­ra,­đumbira,­ša­fra­na…­(dok­ni­je­bio­za­bra­njen­zbog­svo­je­otrov­no­sti­ i­ ab­sint­ je­ula­zio­u­sa­stav­ver-mu­ta).­ u­ po­čet­ku­ se­ za­ pro­iz­vod­nju­ ko­ri­sti­lo­do­ma­će­mu­skatno­gro­žđe­pa­je­ve­ći­na­ver­mu­ta­bi­la­be­la,­dok­se­da­nas­u­pro­iz­vod­nji­uglav­nom­ko­ri­ste­sto­na­vi­na­sa­ju­ga­Ita­li­je­pa­je­i­kva­li­tet­vi­na­na­ma­lo­ni­žem­ni­vou­ne­go­što­je­bio­ra­ni­je.­Na­kon­ što­ se­ vi­no­ ople­me­ni­ aro­ma­ma­ za­či­na,­

po­ja­ča­va­mu­se­i­ni­vo­al­ko­ho­la­(od­16%­do­21%).­Naj­ve­će­ kom­pa­ni­je­ za­ pro­zvod­nju­ ver­mu­ta­ su­Mar ti ni&Ros si,­Cin za no,­Punt e Mes,­i­uglav­nom­se­ svi­ na­la­ze­ u­ oko­li­ni­ To­ri­na,­ ina­če­ glav­nog­gra­da­Pi­je­mon­ta.­

Ka­da­je­u­pi­ta­nju­na­še­tr­ži­šte,­ne­ki­od­naj-po­zna­ti­jih­ pro­iz­vo­đa­ča­ su­ već­ pri­sut­ni­ u­ Sr­bi­ji­ta­ko­da­mo­že­te­na­ći­i­ve­li­ka­ne­po­put:­Pio Ce sa re, Fon ta na fred da,­Ste fa no Fa ri na, Ba ta si o lo...­Na­ža-lost,­ ne­do­sta­ju­ još­ mno­gi­ po­zna­ti­ pro­iz­vo­đa­či,­re­ci­mo­Ce ret to,­ko­ji­je­ne­kad­bio­u­Sr­bi­ji,­pa­La Scol ca,­Bru no Gi a co sa,­Lu ci a no San dro ne,­Mar ca-ri ni,­Pru not to...

Što se ti če ce na, one su u ve li kom ra spo­nu i u ma lo pro da ji se kre ću od 800 di na ra za Mo sca to d’asti Ste fa no Fa ri na, dok Ga vi iz iste ku će sta je oko 1.000 di na ra. Ar ne is Fon ta na fred da je oko 1.100 di na ra, kao i Ga vi Fon ta na fred da. Ga vi Ba ta si o lo je pri bli žno iste ka te go ri je i mo že te ga na ći za 1.050 do 1.200 di na ra u vi no te ka ma, dok za Ga vi Pio Ce sa re tre ba da se iz dvo ji bli zu 1.700 di na ra. Ga vi To le da na sta je oko 2.100 di na ra.

Ce ne u re sto ra ni ma su na rav no ve će i kre ću se od 1.500 do 2.000 di na ra za pro­se čan ga vi ili mo sca to d’asti, dok ova vi na ne kih pro iz vo đa ča do sti žu ce ne i do 5.000 di na ra. WS

U pret hod nom bro ju do šlo je do teh nič ke gre ške. Pi sa lo je da ce na vi na Ba ro lo Fon ta na­fred da u ma lo pro da ji iz no si 9.500 di na ra. Za pra vo, ce na ovog vi na u mal opro da ji je od 3.300 do 3.500 di na ra, dok u re sto ra ni ma ko šta od 5.000 do 7.000 di na ra.

degustacijetim sa rad ni ka ma ga zi na Wi ne style ura dio je blind ta sting (de gu sta ci ja na sle po) tri bela vina iz Pijemonta ko ja su me đu naj pro da va ni­ji m u do ma ćim re sto ra ni ma

Stevan Rajta

Miša Cilić Đuro Tošić

wine sTyle degusTaCije

38 WINE STylE

wine sTyle degusTaCije

Navedene­su­prosečne­nabavne­cene­u­restoranima

WINE STylE 39

gaVi BatasiOLO 2010

proizvođač:­Batasiolosorta:­corteseoblast:­Pijemont,­Italijaprocenat­alkohola:­12,5%cena:­895­dinara­

Vino­je­svetložute­boje­sa­zele-nim­odsjajem,­dobre­bistrine­i­refleksije.­Na­mirisu­je­izražen­mineralni­i­začinski­karakter,­sa­manjim­primesama­nota­citrusnog­voća,­pre­svega­mandarine­i­grejp-fruta.­Na­ukusu­je­srednjeg­tela­sa­veoma­izraženim­kiselinama,­dok­je­završnica­srednje­duga­sa­pri-jatnim­naknadnim­ukusom.

Ocena:­

gaVi FRaNcO FiORiNa 2010

proizvođač:­Franco­Fiorinasorta:­corteseoblast:­Pijemont,­Italijaprocenat­alkohola:­12%cena:­900­dinara­

Svetložute­boje,­dobre­bistrine­i­pokertljivosti­u­čaši.­Na­mirisu nešto­zatvorenije,­ali­je­ipak­uočljivo­prisustvo­prepoznatljivih­sortnih­aroma­voćnog­karaktera,­sa­notama­lajma­i­belog­cveća,­kao­i­naznakama­mineralnosti.­Na­ukusu­je­srednje­puno,­sa­vrlo­smirenim­kiselinama,­srednjeg­in-tenziteta­sekundarne­impresije,­sa­blagom­gorčinom­na­samom­kraju.

Ocena:­

PRadaLuPO 2010

proizvođač:­Fontanafreddasorta:­arneisoblast:­Pijemont,­Italijaprocenat­alkohola:­12,5%cena:­995­dinara

Vino­je­svetložute­boje,­zelenkas-tog­odsjaja,­odlične­refleksije­sa­primetnim­sitnim­mehurićima­na­početku.­Na­mirisu­se­izdvajaju­prepoznatljive­citrusne­arome,­sa­dominantnom­notom­grejpfruta,­uz­prisustvo­nijansi­začinskih­i­biljnih­aroma.­Na­ukusu­je­puno,­sveže,­sa­veoma­lepim­i­pri-jatnim­kiselinama­i­intenzivnom­završnicom.

Ocena:­

wine style info

40 WINE STylE

Ivwine style ReGionAlnA KonfeRenCiJA o VinU

Foto: Vladimir Miloradović

WINE STylE 41

wine style info

wine style ReGionAlnA KonfeRenCiJA o VinU

Magazin WINE STYLE četvrti put zaredom organizovao je godišnju Regionalnu konferenciju o vinu, i to 30. marta u hotelu ZIRA u Beogradu. Nakon uvodnog izlaganja Aleksandra Dukovića, urednika magazina wine style, oko 120 posetilaca, uglavnom profesionalaca iz vinskog sveta, moglo je da čuje pet predavanja iz oblasti proizvodnje, marketinga, distribucije i plasmana vina.

Svojevrsnu atrakciju priredio je Tomaž Kavčič, koji je doneo hranu i vino iz Slovenije kako bi praktično demonstrirao slaganje hrane sa lokalnim vinima. Nešto kasnije, tokom svog izlaganja, on je u sali pripremio svoj čuveni sladoled sa vinom, koji su posetioci sa zadovoljstvom degustirali. Vrlo zanimljiva i korisna izlaganja imali su i Darko Jakšić, Rastko Ulić, Thomas Curtius i Voja Žanetić.

Prijatelji Četvrte regionalne konferencije o vinu bili su Delta Generali, Delhaize Serbia (Maxi) i Turistička organizacija Srbije, a oficijelna voda Aqua Viva.

wine style info

42 WINE STylE

„Za­dobru­prezentaciju­i­promociju­vina­u­restoranu,­mislim­na­sva­vina­ne­samo­na­lokalna,­veoma­je­važno­da­su­konobari­dobro­edukovani­po­tom­pitanju.­To­je­vrlo­važno,­da­bi­vina­mogla­brže,­lakše­i­bolje­da­se­prodaju.­Ja­lično­više­volim­da­prodajem­kupaže,­jer­one­čuvaju­dušu­podneblja,­one­se­manje­menjaju,­dok­se­sortna­vina­više­razlikuju­od­berbe­do­berbe.­Kupaže­nose­taj­jak­lični­pečat­vinara.

Takođe,­ filozofija­ cena­ je­ kompleksna­ i­ zato­ je­ neophodna­ što­ bolja­ i­intenzivnija­saradnja­između­ugostitelja­i­vinara.­Ne­mogu­samo­ugostitelji­da­budu­zaduženi­za­promociju­lokalnih­vina,­na­tome­moraju­svi­zajednički­da­rade.­u­celom­svetu­je­praksa­da­se­najviše­promovišu­lokalna­vina,­jer­gosti­ hoće­ da­ kroz­ hranu­ i­ vino­ osete­ nešto­ od­ određenog­ podneblja,­ taj­specifičan­duh­ambijenta­u­kome­se­nalaze.­u­mom­restoranu­najviše­pro-dajemo­lokalna­vina,­ona­su­zastupljena­sa­80­odsto,­ali­imamo­u­ponudi­i­neka­kvalitetnija­ francuska­ i­ italijanska­vina.­Generalno,­prodaja­vina­nije­opala,­ali­se­sada­sve­više­vino­konzumira­na­čašu­i­naš­je­zadatak­da­što­više­animiramo­goste­kako­bi­oni­konzumirali­vina.­A­to­animiranje­je­jako­važno­kod­prodaje­lokalnih­vina,­jer­iza­toga­mora­da­stoji­neka­interesantna­priča­o­samom­podneblju.“

„evropska­unija­ je­ još­2008.­godine­započela­ reformu­zakonske­regulative­u­oblasti­vinogradarstva­i­vinarstva­i­Srbija­se­trenutno­usaglašava­sa­novom­reformi-sanom­zajedničkom­organizacijom­tržišta­za­vina­u­eu.­To­je­veliki­izazov­za­Srbiju,­jer­je­njihova­regulativa­rezultat­kompromisa­interesa­27­zemalja,­a­mi­moramo­da­im­se­prilagodimo,­ali­tako­da­naši­proizvođači­budu­u­najpovoljnijem­položaju.­Taj­proces­nije­nimalo­lak,­ali­će­sigurno­doneti­rezultate­koji­će­svima­biti­od­koristi.­Najvažnije­je­da­za­početak­razumemo­šta­moramo­da­uradimo­i­šta­će­te­promene­da­donesu.­u­vezi­evropske­unije­i­našeg­položaja­u­odnosu­na­ovo­veliko­tržište­postoje­brojne­zablude.­Tako­na­primer­mnogi­smatraju­da­su­vina­iz­eu­preplavila­naše­ tržište,­ što­nije­ tačno,­pošto­Srbija­ostvaruje­veći­ izvoz­u­eu­nego­uvoz,­pa­smo­u­2011.­godini­ostvarili­kvotu­za­bescarinski­izvoz­vina­u­rinfuzu­za­više­od­sto­odsto­i­pedeset­jedan­odsto­za­vina­u­originalnom­pakovanju.­Takođe,­na­osnovu­strukture­izvoza­vina,­zaključuje­se­da­je­upravo­eu­naše­najveće­tržište.­Jedna­od­zabluda­je­i­zabrana­podizanja­vinograda­po­ulasku­u­eu.­Međutim,­novom­refor-mom­u­eu­će­biti­dozvoljeno­podizanje­vinograda,­mada­će­ovo­pitanje­verovatno­biti­ još­ razmatrano­zbog­nezadovoljstva­evropskih­vinara.­u­cilju­prilagođavanja­evropskoj­regulativi­uradili­smo­i­novi­pravilnik­o­deklarisanju,­pa­će­tako­etikete­od­sada­morati­da­sadrže­određene­podatke­u­skladu­sa­eu­zahtevima.­

Puno­ se­ radi­ i­ na­ usaglašavanju­ sistema­ geografskog­ porekla­ sa­ novim­ eu­zahtevima,­ pa­ trenutno­ je­ u­ sistemu­ kontrole­ proizvodnje­ vina­ sa­ geografskim­poreklom­ 64­ proizvođača­ sa­ ukupno­ 196­ vina,­ dok­ je­ samo­ 13­ vina­ od­ osam­proizvođača­u­2011.­godini­dobilo­ ljubičaste­markice­kao­najbolja­vina.­ Jedna­od­novina­je­i­novi­pravilnik­o­kvalitetu­vina,­prema­kojem­sva­vina­podležu­fizičko-hemijskom­ ispitivanju­ sedam­ parametara­ kvaliteta­ i­ senzornom­ ocenjivanju­ od­strane­Panela­ili­Komisije.

Takođe,­kategorizacija­vina­je­usaglašena­sa­eu­kategorizacijom­i­uvedene­su­markice­kvaliteta­i­porekla­za­vina­sa­geografskim­poreklom,­tako­da­potrošači­lako­prepoznaju­kvalitet­vina­na­osnovu­boje­markica.“

T o m a ž K a v č i č

vlasnik i šef kuhinje slovenačkog restorana Gostilna pri Lojzetu

D a r k o J a k š i ć

savetnik za vinogradarstvo i vinarstvo u Ministarstvu za poljoprivredu Republike Srbije

WINE STylE 43

wine style info

T h o m a s C u r t i u s

nosilac WSET - Wine&Spirit Education Trust diplome, član Wine&Spirit instituta u Londonu, dobitnik nagrade za Autora najboljeg evropskog rada na temu vina i to za diplomski rad Integrisani marketinški koncept za vrhunska vina iz Srbije

„Značajno­je­da­u­maloprodaji­kategorija­vina­beleži­rast­prometa.­u­ovom­trenutku­postoji­prostor­da­vino­zauzme­i­mnogo­veći­deo­ponude­u­maloprodajnim­lancima,­posebno­uzimajući­u­obzir­rastuću­popularnost­kulture­uživanja­u­vinu.­Odabir­vina­je­jedna­vrsta­emotivne­kupovine­u­kojoj­ svaki­potrošač,­pored­potrebe­da­ „dobro­prođe“,­ želi­ da­dobije­mogućnost­izbora­i­adekvatan­prateći­asortiman.­upravo­iz­tog­razloga,­uspeh­ostvaruju­jedino­oni­koji­su­spremni­da­iskorače­iz­uobičajenog­načina­poslovanja­u­kome­se­sve­svodi­na­nivo­racionalne­prodaje.­Kako­bismo­ povećali­ zadovoljstvo­ postojećih­ i­ pridobili­ nove­ kupce­ na­ ovoj­kategoriji,­mesto­kupovine­mora­dobiti­novi­kvalitet,­mora­postati­eduka-ciona­platforma.­Mesto­gde­potrošači­mogu­testirati­vino,­čuti­kvalitetnu­preporuku,­naučiti­nešto­o­proizvođaču,­sorti,­načinu­proizvodnje...­To­se­pokazalo­i­na­nekim­konkretnim­primerima,­kao­recimo­kada­smo­u­Maxi objektima­organizovali­ekskluzivnu­promociju­božole­vina,­tokom­koje­su­potrošači­mogli­da­probaju­vino­i­da­od­somelijera­saznaju­više­o­tradiciji­slavljenja­novog­božolea.­Rezultat­je­bio­skok­prodaje­na­celoj­kategoriji,­i­naravno,­odlična­prodaja­samog­božolea.­Ovaj­primer­jedne­male­akcije­pokazuje­da­ulaganja­u­informisanje­mogu­dati­velike­rezul-tate.­ Svi­ zajedno,­ proizvođači,­ distributeri,­ uvoznici­ i­ trgovci,­moramo­da­ulažemo­u­potrošače,­jer­samo­tako­možemo­da­iskoristimo­ogroman­potencijal­koji­vino­ima­na­našem­tržištu.“

R a s t k o U l i ć

potpredsednik za marketing i strategiju kom-panije Delhaize za Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu

„Za­ efikasno­ učestvovanje­ na­ velikim­međunarodnim­ sajmovima­vina,­pri­tom­mislim­na­one­u­Londonu,­Dizeldorfu,­Beču,­Veroni­i­slične,­izuzetno­je­važno­da­se­nastup­dobro­isplanira­i­osmisli.­u­suprotnom,­to­je­onda­bačen­novac­jer­neće­biti­nikakvog­efekta.­Na­takvim­sajmovima­prodefiluje­i­po­nekoliko­desetina­hiljada­posetilaca,­prisutno­je­nekoliko­hiljada­izlagača,­i­ako­želite­da­vas­u­toj­ogromnoj­masi­neko­uopšte­pri-meti,­a­naročito­da­vas­zapamti,­onda­morate­dobro­da­razmislite­kako­ćete­da­privučete­njihovu­pažnju.

Postoji­ nekoliko­ vrlo­ jeftinih­ a­ efikasnih­ načina­ da­ se­ to­ uradi.­Recimo,­doručak­za­novinare­je­zgodan­način­da­se­pridobiju­njihove­simpatije,­a­to­je­od­velikog­značaja.­Mnogi­to­potcenjuju,­ali­novinari­su­ti­koji­će­sutra­pisati­ili­neće­o­vama­i­vašim­vinima.­Takođe,­treba­iskoristiti­ popularnost­ nekog­ poznatog­ vinara­ i­ njega­ staviti­ u­ prvi­plan,­pod­pretpostavkom­da­ga­ imate,­ i­omogućiti­posetiocima­da­sa­njim­razgovaraju.­Iskustvo­je­pokazalo­da­dve­hostese­nikada­ne­mogu­da­ostvare­učinak­kao­kada­je­vinar­tu­za­štandom.­Važno­je­i­da­se­or-ganizuju­neki­događaji­na­štandu,­degustacije,­testiranja­i­slično.­Ipak,­najvažnije­ je­da­se­unapred­sve­ isplanira­vrlo­pažljivo,­do­najsitnijih­detalja.­Verujte­da­neke­naizgled­nevažne­stvari­kasnije­mogu­da­imaju­vrlo­snažan­uticaj­na­prodaju­vaših­vina.­Što­se­tiče­izbora­sajmova­na­kojima­ćete­učestvovati,­to­možete­da­uradite­na­osnovu­planova­koje­imate­u­vezi­sa­izvozom­na­određena­tržišta.­Zapamtite,­za­efikasno­po-javljivanje­na­sajmovima­važne­su­četiri­stvari:­dobro­planiranje,­kako­bi­vaš­nastup­bio­kvalitetan­i­po­nečemu­specifičan;­odabir­ciljne­grupe­kojoj­ ćete­ se­ obraćati;­ organizovanje­ posebnih­ događaja­ na­ vašem­štandu;­profesionalnost,­ljubaznost­i­uslužnost­osoba­za­štandom.“

wine style info

44 WINE STylE

V o j a Ž a n e t i ć

kreativni direktor marketinške agencije Mosaic

Nakon Konferencije usledila je degustacija vrhunskih vina iz Pijemonta, koju je vodio Enzo Agresta, direktor izvoza čuvene italijanske vinarije Fontanafredda. Kroz gavi, arneis, barolo i barberu vinarije Fontanafredda gosti su mogli da uoče neke zajedničke karakteristike specifične za ovu italijansku regiju.

„u­svetu­se­dešavaju­velike,­ne­samo­ tržišne­već­ i­ mentalne­ promene.­ Mi­ u­ stvari­ nismo­ ni­svesni­ da­ smo­ svakodnevno,­ tokom­ celog­ dana,­okruženi­ brendovima.­ Na­ neki­ način­ raj­ se­ tako­danas­pretvorio­u­prodavnicu,­jer­možete­da­odete­u­ radnju­ i­ da­ za­ sto­ evra­ kupite­ nešto­ od­ svojih­omiljenih­brendova­ i­da­se­bar­na­kratko­osećate­kao­ da­ ste­ u­ raju.­ A­ vino­ je­ deo­ raja­ u­ svakom­obliku.­ Ono­ ima­ u­ sebi­ nešto­ rajsko,­ samo­ treba­otkriti­šta­je­to.

Vino­ je­ esencijalno­ uživanje­ i­ pripada­ jed-noj­ određenoj­ vrsti­ kulture,­ jednom­ određenom­životnom­stilu.­Vino­ je­drugačije­ od­ svega­ostalog­i­to­je­njegova­najveća­prednost.­Zato­će­i­opstati.“

wine style info

46 WINE STylE

Ivwi ne style sA lon Vi nADan na kon kon fe ren ci je, 31. mar ta ta ko đe u ho te lu Zi ra, ma ga zin Wi ne Style or ga ni zo vao je če tvr ti po re du sa lon vi na. Ove go di ne oko 3.000 go sti ju mo glo je da pro ba 247 vr hun skih vi na iz ce log sve ta, ko ja je pred sta vi lo 82 vin ske ku će, a me đu iz la ga či ma su bi le naj bo lje vi na ri je iz re gi o na ex-Yu i naj zna čaj ni ji uvo zni ci vi na u Sr bi ji. Ovom vin skom do ga đa ju pri su stvo va le su i broj ne po zna te lič no sti - Ci le Ma rin ko vić, Dragan Velikić, Dra gan Bje lo gr-lić, Sr đan Dra go je vić, Vla di mir Gra ić, Mar ko Kon, Mi loš Mi lo va no vić... Pri ja te lji Wi ne Style sa lo na vi na bi li su Del ta Ge ne ra li i Del ha i ze Ser bia (Ma xi), a ofi ci jel na vo da Aqua Vi va.

WINE STylE 47

wine style info

Foto: Dalibor Danilović i Mladen Tomić

wine style u svetu vinara

48 WINE STylE

vino je odraz podnebljaWS: Izvoz na američko tržište je veoma značajan za

vinariju Tikveš. Pa, da li ste i kako prilagođavali vina američkom tržištu, odnosno ukusu tamošnjih konzume-nata?

Odabrali­ smo­ neka­ naša­ vina­ za­ koja­ smo­ pretpostavili­da­će­odgovarati­potrebama­tog­ tržišta­–­u­smislu­karakteris-tika­samog­vina,­a­naročito­po­pitanju­odnosa­cene­i­kvaliteta.­Nismo­posebno­radili­vina­za­to­tržište,­već­smo­odabrali­neka­od­postojećih.­

WS: Kako ste odabrali sorte, odnosno vina koja ćete im ponuditi?

Teroar­ vina­ su­ prihvaćena­ i­ cenjena­ širom­ sveta,­ tako­da­ je­ logičan­ izbor­ bio­ naša­ teroar­ linija­ crvene­ kupaže­ vina­Barovo i Bela voda.­Na­ to­ smo­dodali­ još­ dva­ vina­napravljena­od­autohtonih­balkanskih­sorti­grožđa,­Vranac i Rkaciteli Special Selection.­Prvo,­mislimo­da­ova­vina­najbolje­reprezentuju­kara-kteristike­podneblja­ i­da­su­vrlo­specifična,­a­druga­ je­da­smo­

tikveš predstavio crveno vino Bela voda 2010

ekskluzivna linija teroar vinaSpecifičnosti­ podneblja,­ velike­ investicije­ u­ tehnologiju­ i­ saradnja­ sa­ vrhunskim­ svetskim­

enolozima­doneli­su­rezultate­makedonskoj­vinariji­Tikveš. „Izuzetan­kvalitet­ovog­vina­potvrđuje­i­ocena­od­94­poena­od­mogućih­100,­koje­je­dobilo­od­ugled-

nog­vinskog­kritičara­Roberta­Parkera.­Takođe,­to­je­i­prvo­vino­iz­Makedonije­koje­je­ocenjivao­jedan­ocenjivač­tog­renomea“,­izjavili­su­predstavnici­Tikveša­na­promociji­crvenog­vina­Bela voda 2010.

Zvaničnom­predstavljanju­ovog­vina­na­tržištu­Srbije,­koje­je­za­stručnu­vinsku­javnost­organi-zovano­u­beogradskom­restoranu­Kalemegdanska terasa,­prisustvovao­je­i­Filip­Kambi,­jedan­od­pet­vodećih­svetskih­enologa.­Zajedno­sa­Markom­Stojakovićem,­glavnim­enologom­vinarije­Tikveš,­bio­je­kreator vina Bela voda 2010,­a­u­intervjuu­za­Wine Style­potencirao­je­značaj­teroara­za­karakter­vina.­­

Crveno vino Bela voda 2010 je jedinst-vena kupaža sorti vranac i plavac mali i deo je nedav-no lansirane linije ekskluz-ivnih teroar vina vinarije Tikveš. Proizvedeno je u limitiranoj seriji od 16.000 boca, a osim na srpsko i makedonsko, plasirano je i na tržište SAD. Distribucija ovog vina u Srbiji ograničena je na odabrane ugostiteljske objekte, vinoteke i vinske barove.

Piše: Aleksandar Duković

WINE STylE 49

wine style u svetu vinara

kao­ciljnu­grupu­konzumenata­odabrali­ ljude­koji­pripadaju­nekim­prosečnim,­recimo­običnim­grupama.­Konkretno,­odabrali­smo­vina­koja­imaju­zaista­jedinstvene­karakteristike,­a­koje­istovremeno­ima-ju­onu­potrebnu­dozu­nekih­već­široko­prihvaćenih­karakteristika.

WS: U poslednje vreme tržište sve više već unapred određuje tip vina, odnosno daje smernice vinarima kakva vina bi trebalo da proizvedu. Koliko tu ima prostora za kreativnost i slobodu samih vinara i enologa?

Postoji­ velika­ razlika­ između­ stvarno­ dobrih­ i­ komercijalnih­vina.­Mislim­da­u­procesu­stvaranja­kvalitetnih­vina­uvek­postoji­prostor­ da­ kreator­ vina­ sprovede­ neku­ svoju­ ideju,­ dok­ je­ kod­komercijalnih­taj­prostor­sužen­jer­su­neki­parametri­već­unapred­zadati.­Nama­je­u­tom­smislu­bilo­jako­važno­da­plasiramo­vina­na­američko­ tržište,­ jer­ je­ono­mnogo­otvorenije­od­ostalih.­Tamo­su­ljudi­spremni­da­uvek­probaju­nešto­novo,­dok­recimo­u­evropi­pub-lika­više­voli­proverene­stvari.­To­nam­je­dalo­dodatnu­slobodu,­a­istovremeno­je­bilo­i­dobro­testiranje,­otvorilo­nam­je­put­na­druga­tržišta.­Sada­planiramo­izvoz­i­u­Kanadu,­Nemačku...­­

WS: Koliko ste Vi lično spremni na eksperimente?Svaki­vlasnik­vinarije­ima­neke­svoje­želje­kojima­vi­kao­kon-

sultant­morate­da­se­prilagodite,­ali­treba­imati­na­umu­činjenicu­da­devedeset­odsto­kvaliteta­vina­zavisi­od­sorte,­odnosno­od­samih­vinograda,­a­to­opet­zavisi­od­vinarije.­Svaki­vinograd­je­drugačiji­i­onda­radimo­eksperimente­na­nivou­mikrovinifikacije­kako­bismo­videli­ šta­ je­ najbolje­ što­može­ da­ se­ dobije­ iz­ jednog­ vinograda.­u­suštini,­mora­da­se­eksperimentiše,­ jer­ako­se­ne­ isproba­više­različitih­varijanti­onda­ne­može­da­se­dođe­do­najboljeg­rešenja.­

WS: Potencirate koncept teroara i karakteristike podne-blja. Koje su specifičnosti teroara sa kog dolazi Bela voda, a koje mogu da se osete u vinu?

Za­mene­je­to­pre­svega­pitkost­tih­vina,­ ta­specifična­aroma­koja­traje­tokom­cele­degustacije.

WS: Kad smo kod teroara, na njemu počiva koncept fran-cuskog vinarstva, dok sa druge strane postoji izražena tržišna orijentacija vinarija u zemljama takozvanog Novog sveta. Da li će koncept teroara pobediti u toj utakmici?

Svi­sada­prihvataju­koncept­teroara.­Recimo,­mnogi­francuski­enolozi­rade­u­Južnoj­Americi,­drugo,­tamo­se­insistira­na­kontro-lisanom­ geografskom­ poreklu­ vina,­ a­ to­ je­ u­ suštini­ zastupanje­koncepta­teroara.­Čak­i­vinari­u­Kaliforniji,­gde­se­najviše­gaje­pino­noar­i­širaz,­traže­tačno­određene­lokacije­na­kojima­ove­sorte­mo-gu­da­daju­najbolje­karakteristike,­kako­bi­mogla­da­se­proizvedu­vina­sa­jasnim­identitetom­koji­oslikava­podneblje.­Dakle,­koncept­teroara­je­svuda­u­svetu­prihvaćen­i­on­se­nikada­neće­napustiti,­jer­je­u­tome­suština­nastanka­kvalitetnih­vina.­WS

FILIP KAMBI (Philippe Cambie)

Rođen­je­1962.­godine­u­Pezenasu­na­jugu­Francuske,­gde­je­familija­njegove­majke­imala­svoje­vinograde.­Svoju­strast­prema­vinarstvu­usmerio­je­na­školovanje,­pa­je­diplomirao­kao­poljoprivredno-prehrambeni­inženjer,­usko­se­specijalizujući­za­enologi-ju.­Ovaj­bivši­uspešni­ragbista­od­1998.­go-dine­zaposlen­je­u­ICV-u­(Institut­coopératif­du­vin­-­udruženju­deset­enoloških­labora-torija­na­jugu­Francuske,­koje­zapošljava­preko­150­osoba). Za­veliki­broj­svojih­vina­dobio­je­ocene­preko­90­poena,­a­često­i­100­kod­čuvenog­ocenjivača­vina­Roberta­Parkera­(reč­je­o­vinima­koja­je­kreirao­za­vinarije­Le Clos du Caillou,­Tardieu-Laurent,­Domaine Olivier Hillaire,­Domaine Saint Damien,­kao­i­za­cr-veno vino Bela voda­vinarije­Tikveš).

„Oduvek me je veoma interesovalo pronalaženje lokalnih, autohtonih sorti iz kojih se trudim da izvučem najbolje karakter-istike podneblja. Zahvaljujući upotrebi inovativnih tehnologija, ovo vino u sebi sadrži sve karakteristike podneblja Bela voda sa koga i dolazi“

50 WINE STylE

wine style PReDstAVlJAnJe

Na{ naj bol ji some lij er. No si lac mno gih di plo ma pre sti`nih evrop skih i svet skih {ko la za som e li je re. Pr vi je na{ some lij er ko ji je u~estvo vao na Pr ven stvu Evro pe, i to dva pu ta. Du go go di{nje is ku stvo ste kao je ra de}i po broj nim eks klu ziv nim bro do vi ma, ho­te li ma i re sto ra ni ma u zem lji i ino stran stvu, kao i za mno ge vin ske ku}e svet skog re no mea

Ste van Raj ta

u­ovom­broju­somelijer­Stevan­Rajta­za­čitaoce­magazina­Wine Style­predstavlja­pet­vina:PO­DRuM­RA­DO­VA­NO­VIć­–­CA­BeR­NeT­SA­u­VIG­NON­Re­SeR­Ve­DO­MA­I­Ne­De­NIS­DO­BO­uR­DI­eu­ChA­Te­Au­DO­ISy­DAËNe­–­ChA­Te­Au­DO­ISy-DAËNeAR­NAL­DO­CA­PRAI­–­ANI­MA­uM­BRAQu­IN­TA­DA­RO­Me­I­RA­–­PRO­VA­RÉGIA­PRe­MI­uMSTO­BI­–­STO­BI­ChAR­DON­NAy

NA ZIV VI NA: CA BER NET SA U VIG NON RE SER VEBER BA: 2008SOR TA: CA BER NET SA U VIG NONPRO IZ VO ÐAČ: PO DRUM RA DO VA NO VIĆOBLAST: ŠU MA DIJ SKO VI NO GOR JE, KR NJE VO, SR BI JASA DR ŽAJ AL KO HO LA: 13,5%

Po­ro­dič­ni­po­drum­vi­na­Ra do va no vić­iz­Kr­nje­va,­u­bli­zi­ni­Ve­li­ke­Pla­ne,­pro-sla­vio­se­ iz­u­zet­nim­cr­ve­nim­vi­ni­ma­od­sor­te­ka­ber­ne­so­vi­njon.­Vla­snik­vi­na­ri­je­Mi­o­drag­Ra­do­va­no­vić,­ina­če­eno­log,­to­kom­dva­de­se­tak­go­di­na­ra-da­sa­ovom­sor­tom­us­peo­je­da­stvo­ri­iz­u­zet­nu­pa­le­tu­vi­na­ko­ja­su­već­go-di­na­ma­me­đu­naj­po­pu­lar­ni­jim­i­naj­bo­ljim­srp­skim­vin­skim­bren­do­vi­ma.­Vi­no­je­od­le­ža­va­lo­u­ra­znim­ba­rik­bu­ra­di­ma­-­od­fran­cu­skog,­ame­rič­kog,­sla­von­skog­ i­do­ma­ćeg­hra­sta,­ či­me­ je­ ste­klo­ve­li­ku­kom­plek­snost.­Bo­ja­mu­ je­ in­ten­ziv­no­ tam­no­cr­ve­na­sa­ sve­tlo­lju­bi­ča­stim­od­sja­jem­na­obo­du.­Ima­kom­plek­san­bu­ke,­sa­iz­ra­že­nim­voć­nim­aro­ma­ma­cr­nog­bo­bi­ča­stog­vo­ća­ i­ pri­jat­nim­no­ta­ma­ hra­sto­vi­ne,­ kao­ i­ za­čin­skim­na­go­ve­šta­jem.­Na­nep­ci­ma­je­pu­nog­te­la­i­iz­ra­že­nog­voć­nog­ka­rak­te­ra,­sa­do­mi­na­ci­jom­no­ta­ku­pi­ne­i­šlji­ve,­ko­ji­je­do­bro­iz­ba­lan­si­ran­sa­ki­se­lo­šću­i­sve­ži­nom.­Pri­jat­na­ta­nin­ska­struk­tu­ra­za­o­kru­žu­je­slo­je­vi­tost­i­uti­caj­hra­sto­vi­ne.­Za­vr­šni­ca­je­po­sto­ja­na,­voć­no-za­čin­ska.­Slu­ži­ti­ga­uz­cr­ve­na­me­sa,­na­ro­či­to­uz­bif­te­ke­i­ram­ste­ke,­me­so­di­vlja­či,­jag­nje­ti­nu,­pe­če­nja­i­po­lu­ma­sne­si­re­ve.­Tem­pe­ra­tu­ra­ser­vi­ra­nja:­od­16­do­18­ste­pe­ni­CPro­seč­na­ce­na­u­vi­no­te­ka­ma:­1.900­di­na­ra

51WINE STylE

wine style PReDstAVlJAnJe

NA ZIV VI NA: CHA TE AU DO ISY-DAËNEBER BA: 2009SOR TA: SA U VIG NON BLANCPRO IZ VO ÐAČ: DO MA I NE DE NIS DO BO UR DI EU CHA TE AU DO ISY DAËNEOBLAST: BAR SAC, BOR DE A UX, FRAN CU SKASA DR ŽAJ AL KO HO LA: 13%

Ovaj­ču­ve­ni­fran­cu­ski­po­sed­kra­si­bo­ga­ta­i­uspe­šna­isto­ri­ja.­Pr­vi­pi­sa­ni­tra­go­vi­po­ti­ču­iz­1832.­go­di­ne,­ka­da­ga­je­i­osno­vao­An­dre­Jul­lien.­u­to­vre­me­je­­ovaj­po­sed­spa­dao­u­dva­de­se­tak­naj­bo­ljih­ima­nja­za­pro­iz­vod-nju­bor­do­ških­be­lih­vi­na.­Da­nas­ ima­njem­upra­vlja­De­nis­Do­bo­ur­di­eu,­ko­ji­je­po­znat­u­vin­skom­sve­tu­kao­ve­li­ki­struč­njak­za­pro­iz­vod­nju­kva-li­tet­nih­de­sert­nih­vi­na.­Ta­ko­đe­se­is­ti­če­i­ume­ćem­u­pro­iz­vod­nji­vi­na­od­so­vi­njon­bla­na,­kao­i­nje­go­vog­ba­ri­ki­ra­nja­sa­ce­lim­gro­zdo­vi­ma.­Vi­no­ima­ble­do­žu­tu­bo­ju­sa­iz­ra­že­nim­ze­len­ka­stim­to­no­vi­ma­na­obo­du,­vr­lo­je­bi­stro­i­ulja­no­u­ča­ši.­Na­no­su­su­pri­sut­ne­in­ten­ziv­ne­sort­ne­aro-me,­a­u­voć­nom­ka­rak­te­ru­do­mi­ni­ra­ju­no­te­grej­pa­i­be­lih­bre­sa­ka.­Na­nep­ci­ma­je­sve­že,­pu­no­i­kom­plek­sno,­sa­me­ša­vi­nom­voć­nog,­za­čin­skog­i­her­bal­nog­ka­rak­te­ra,­dok­je­sa­ma­za­vr­šni­ca­ve­o­ma­du­ga,­aro­ma­tič­na­i­mi­ne­ral­na.­Ovo­vi­no­je­po­god­no­za­od­le­ža­va­nje.­Slu­ži­ti­ga­sa­ko­zjim­si­rom,­be­lom­ri­bom,­be­lim­me­si­ma,­bo­ga­tim­sa­la­ta­ma.­Tem­pe­ra­tu­ra­ser­vi­ra­nja:­od­11­do­13­ste­pe­ni­CPro­seč­na­ce­na­u­vi­no­te­ka­ma:­2.300­di­na­ra

NA ZIV VI NA: ANI MA UM BRABER BA: 2008SOR TA: SAN GI O VE SE 85%, CA NA I O LO 15%PRO IZ VO ÐAČ: AR NAL DO CA PRAIOBLAST: UM BRI JA, ITA LI JASA DR ŽAJ AL KO HO LA: 14%uspe­šni­bi­zni­smen­u­tek­stil­noj­in­du­stri­ji­Ar­nal­do­Ca­prai­1971.­go­di­ne­ušao­je­u­svet­vi­na­ta­ko­što­je­ku­pio­pet­hek­ta­ra­vi­no­gra­da­u­ita­li­jan­skoj­re­gi­ji um­bria,­u­kojoj­ je­ ina­če­naj­ra­zvi­je­ni­ja­ lo­kal­na­sor­ta­sa gran ti no,­ko­ja­ je­bi­la­sko­ro­za­bo­ra­vlje­na.­De­ve­de­se­tih­go­di­na­nje­gov­sin­Mar­ko­uči­nio­ je­ ve­li­ki­ po­mak­ in­ve­sti­ra­njem­u­ teh­no­lo­ške­ ino­va­ci­je­ i­ na­uč­no­is­tra­ži­va­nje­u­pro­iz­vod­nji­i­za­po­čeo­je­sa­rad­nju­sa­mi­lan­skim­uni­ver­zi-te­tom­za­is­tra­ži­va­nje.­Na­kon­ne­ko­li­ko­go­di­na­us­peo­je­da­do­bi­je­od­go­va-ra­ju­ći­klon­sa gran ti na,­ko­ji­je­ka­sni­je­i­pro­sla­vio­ovu­vi­na­ri­ju.­Vi­no­ ima­ ru­bin­ka­stopur­pur­nu­ bo­ju,­ do­bre­ je­ bi­stri­ne­ i­ re­flek­si­je.­ Na­mi­ri­su­su­iz­ra­že­ne­ele­gant­ne­voć­ne­aro­me­sa­bla­gim­to­no­vi­ma­va­ni­le­i­hra­sto­vi­ne.­Voć­ni­ka­rak­ter­sa­no­ta­ma­tre­šnje­i­šlji­ve­fi­no­se­iz­ra­ža­va­na­nep­ci­ma,­gde­je­u­skla­du­sa­sve­ži­nom­i­ume­re­nim­te­lom.­Za­vr­šni­ca­je­ bo­ga­ta,­ sa­ in­ten­ziv­nim­ to­no­vi­ma­ cr­ve­nog­ vo­ća,­ sve­žim­ ta­ni­ni­ma­ i­cvet­no-her­bal­nim­no­ta­ma.­ Slu­ži­ti­ ga­ sa­pa­sta­ma,­ ja­čim­ko­zjim­ si­rom,­ri­žo­tom,­je­li­ma­sa­ro­šti­lja­i­pr­že­nom­pi­le­ti­nom.­Tem­pe­ra­tu­ra­ser­vi­ra­nja:­od­15­do­17­ste­pe­ni­CPro­seč­na­ce­na­u­vi­no­te­ka­ma:­750­di­na­ra

52 WINE STylE

wine style PReDstAVlJAnJe

NA ZIV VI NA: STO BI CHAR DON NAYBER BA: 2010SOR TA: CHAR DON NAYPRO IZ VOÐAČ: STO BI OBLAST: TI KVE ŠKI RE GION, MA KE DO NI JASA DR ŽAJ AL KO HO LA: 12,5%

No­va­ma­ke­don­ska­vi­na­ri­ja­Sto bi­na­la­zi­se­u­cen­tral­nom­de­lu­Ma­ke­do­ni-je,­a­u­Ti­kve­škom­vi­no­gor­ju­po­se­du­je­oko­6.000­hek­ta­ra­vi­no­gra­da.­Vla-snik­vi­na­ri­je­Min­čo­Jor­da­nov­ulo­žio­je­ve­li­ke­in­ve­sti­ci­je,­ta­ko­da­vi­na­ri­ja­ras­po­la­že­naj­sa­vre­me­ni­jom­opre­mom­za­pro­iz­vod­nju­vi­na,­či­ji­su­ka­pa-ci­te­ti­oko­pet­mi­li­o­na­li­ta­ra.­Sve­vi­no­od­le­ža­va­u­pot­pu­no­no­vim­ba­rik­ba­čva­ma,­i­to­u­po­dru­mu­ko­ji­­za­do­vo­lja­va­i­naj­vi­še­estet­ske­kri­te­ri­ju­me.Vi­no­ima­pro­zir­nožu­tu­bo­ju­sa­ze­len­ka­stim­to­no­vi­ma­na­obo­du.­Na­no­su­se­ iz­dva­ja­ju­kom­plek­sne­aro­me­vo­ća,­me­đu­ko­ji­ma­do­mi­ni­ra­ju­mi­ri­si­ja­bu­ke­i­bre­skve,­a­u­sa­moj­po­za­di­ni­ga­kra­se­to­no­vi­ba­gre­mo­vog­cve­ta­i­hra­sto­vi­ne.­Pu­nog­je­te­la,­me­ka­ne­struk­tu­re,­sklad­nog­voć­no-cvet­nog­ka­rak­te­ra,­ kre­ma­sto­ i­ slo­je­vi­to.­ Na­ za­vr­šni­ci­ je­ po­sto­ja­no,­ do­volj­no­du­go­traj­no­i­de­li­mič­no­za­čin­ski­i­aro­ma­tič­no.­Slu­ži­ti­ga­sa­mor­skom­ri-bom,­be­lim­me­si­ma,­ra­znim­bo­ga­tim­sa­la­ta­ma,­pa­sta­ma­sa­kre­ma­stim­so­so­vi­ma,­pr­šu­tom­i­su­vim­si­re­vi­ma.­Tem­pe­ra­tu­ra­ser­vi­ra­nja:­od­10­do­12­ste­pe­ni­CPro­seč­na­ce­na­u­vi­no­te­ka­ma:­420­di­na­ra

NA ZIV VI NA: PRO VA RÉGIA PRE MI UMBER BA: 2010SOR TA: ARIN TOPRO IZ VO ÐAČ: QU IN TA DA RO ME I RAOBLAST: BU CE LAS, POR TU GA LI JASA DR ŽAJ AL KO HO LA: 13%

Ima­nje­Qu in ta da Ro me i ra­da­ti­ra­još­iz­1703.­go­di­ne,­ka­da­je­pri­po­je­no­ve­li­kom­ima­nju­Mor ga dio de San ta Cat he ri na,­ina­če­na­zva­nom­po­že­ni­en­gle­skog­kra­lja­Čar­lsa­II.­Raz­voj­ima­nja­kao­vi­na­ri­je­za­po­či­nje­1988.­go­di­ne,­ka­da­ je­ura­đe­na­ re­sta­u­ra­ci­ja­po­sto­je­ćih­obje­ka­ta­ i­ sad­nja­oko­osam­de­set­hek­ta­ra­vi­no­gra­da.­Naj­ra­spro­stra­nje­ni­ja­sor­ta­je­arin to,­ko­ja­je­i­naj­za­slu­žni­ja­za­vr­hun­ski­kva­li­tet­vi­na­ovog­re­gi­o­na.Ima­sve­tlo­žu­tu­bo­ju­sa­ze­len­ka­stim­to­no­vi­ma­na­obo­du,­bi­stro­je­i­sjaj-no,­sa­le­pim­pre­la­ma­njem­u­ča­ši.­Na­mi­ri­su­is­po­lja­va­sort­ne­ka­rak­te­ri-sti­ke,­bo­ga­to­je­aro­ma­ma­bre­skve­i­kaj­si­je­ko­je­i­je­su­od­li­ka­ove­sor­te,­a­u­po­za­di­ni­su­pri­sut­ni­la­ga­ni­i­sve­ži­to­no­vi­ana­na­sa.­Na­nep­ci­ma­iz-ra­ža­va­slast,­ali­ne­pre­na­gla­še­no­po­što­je­ovo­po­lu­su­vo­vi­no­sa­do­brim­ba­lan­som­sve­ži­ne­ i­ki­se­li­na.­Aro­ma­tič­no­ je­ i­mi­ne­ra­la­no,­što­mu­da­je­do­dat­nu­no­tu­pit­ko­sti.­Za­vr­šni­ca­je­in­ten­ziv­na,­po­sto­ja­na­i­aro­ma­tič­na.­Slu­ži­ti­ga­sa­mor­skim­plo­do­vi­ma,­ lju­ska­ri­ma,­ri­bom­i­ple­snji­vim­si­re-vi ma. Tem­pe­ra­tu­ra­ser­vi­ra­nja:­od­9­do­11­ste­pe­ni­CPro­seč­na­ce­na­u­vi­no­te­ka­ma:­900­di­na­ra

Piše: Tatjana Nježić

Vojislav Voja Brajović

Optimizam u teškim trenucima

Jedan bolešljiv, nemiran i ne baš naklonjen školi dečak kasnije je, u tinejdžerskim godinama, počeo da razmišlja o umetnosti. Najpre se nadao da bi mogao da prodaje karte u pozorištu ili bioskopu! Srećom po srpsko glumište, put ga iz Valjevske gimanzije nije odveo na šaltere blagajni, već pravo na scenu. Vojislav Voja Brajović od tada je igrao u četrdesetak filmova, za televiziju je snimio više stotina sati tV serija i dra-ma, imao impozantan broj pozorišnih rola i dobitnik je gotovo svih relevant-nih glumačkih nagrada među kojima su i tri Sterijine, kao i Dobričin prsten

wiNe STyle interVJu

54 WINE STylE

wiNe STyle interVJu

WINE STylE 55

Foto

: D

alib

or D

anilo

vić

wiNe STyle interVJu

56 WINE STylE

Ne­ki­ka­žu­da­­je­u­pri­ro­di­sva­kog­glum­ca­da­na­iz­ve­stan­na­čin­mo­že­da­ šar­mi­ra­u­ sva­kom­ tre­nut­ku­ ili­ da­uči­ni­

tre­nu­tak­pri­jat­nim.­Da­li­je­to­pri­sut­no­kod­sva­kog,­što­bi­Zo-ran­Rad­mi­lo­vić­ re­kao,­ „iz­vo­đa­ča­ glu­mač­kih­ ra­do­va“­ pi­ta­nje­je­za­se­be,­ali­kod­Vo­je­Bra­jo­vi­ća­to­je­po­seb­no­iz­ra­že­no.­Vr­lo­če­sto­ i­ spontano­ će­ de­mon­stri­rati­ spe­ci­fi­čan­ na­čin­ hu­mo­ra­i­ne­ki­po­se­ban,­ za­vo­dljiv­ ci­ni­zam­ li­šen­zlu­ra­do­sti,­ ko­ji­ vam­ne­će­do­zvo­li­ti­da­i­jed­nog­tre­nut­ka­po­mi­sli­te­da­pred­so­bom­ima­te­čo­ve­ka­ko­ji­je­svo­je­vre­me­no­bio­i­mi­ni­star­kul­tu­re.­Bar­ne­ta­ko­ste­re­o­ti­pan­i­for­ma­lan­ka­ko­to­obič­no­iz­gle­da.­

Na­ ovaj­ raz­go­vor­ do­šao­ je­ u­ svom­ pre­po­zna­tlji­vom­ sti-lu­-­le­že­ran­a­ele­gan­tan,­sa­go­to­vo­ne­iz­o­stav­nim­še­ši­rom.­uz­ne­ko­li­ko­du­ho­vi­tih­opa­ski,­ raz­go­vor­ je­ne­ka­ko­spon­ta­no­po-čeo­od­pri­če­o­glu­mač­kim­pri­zna­nji­ma.­Onim­zva­nič­nim,­od­stra­ne­ra­znih­ži­ri­ja,­ali­i­onim,­po­nje­go­vim­re­či­ma,­ne­zva­nič-nim­a­ne­mer­lji­vo­bit­nim­ko­ja­da­je­pu­bli­ka­svo­jim­apla­u­zi­ma,­na­klo­no­šću­ i­ na­da­sve­ po­ve­re­njem­ ko­je­ uka­zu­je­ glum­cu­ na­raz­ne­ na­či­ne.­ Za­ ozbilj­ne­ lju­de,­ ka­že,­ „po­pu­lar­nost­ ­ je,­ pre­sve­ga,­po­ve­re­nje­ko­je­vam­lju­di­uka­zu­ju.­A­po­ve­re­nje­za­slu-žu­je­du­bok­na­klon.“

WS: Na gra đe ni ste na ne dav nim Glu mač kim sve ča­no sti ma u Po ža rev cu, u sko ru Va ših na gra da je i ona naj­ve ća, Do­bri­čin­pr­sten. Ka kav je Vaš od nos pre ma nji ma?

Ne­znam­da­li­je­to­baš­za­no­vi­ne­ali,­isti­ni­za­vo­lju,­raz-go­va­rao­sam­sa­ne­kim­pri­ja­te­lji­ma­i­o­to­me­da­me­to­ve­li­ko­pri­zna­nje­na­ne­ki­na­čin­čak­i­po­sti­đu­je.

WS: Po sti đu je?Iskre­no­ go­vo­re­ći,­ bez­ ob­zi­ra­ da­ li­ o­ to­me­ go­vo­ri­ ili­ ne,­

čo­vek­se­u­se­bi­stal­no­pre­i­spi­tu­je­šta­je,­ka­ko­i­ko­li­ko­ura­dio.­Opet,­sa­dru­ge­stra­ne,­u­tim­si­tu­a­ci­ja­ma­ne­znaš­šta­da­ka­žeš,­od­no­sno,­ ­ sve­ što­ iz­go­vo­riš­ či­ni­ ti­ se­ ne­a­de­kvat­nim.­ Lič­no,­naj­lep­še­ bih­ se­ ose­ćao­ ka­da­ bi­ u­ ta­kvim­ tre­nu­ci­ma­mo­gao­sa­mo­da­se­ra­du­jem.­A­va­žno­mi­ je,­ve­o­ma­mi­ je­va­žno,­da­se­sa­mnom­ra­du­ju­i­mo­je­ko­le­ge,­sa­rad­ni­ci,­svi­oni­ko­ji­či­ne­moj­ži­vot.­Kad­kod­njih­pre­po­znam­ra­dost,­to­je­pra­va­po­tvr­da.­

WS: Ne gde je za be le že no da vam je vest o Do­bri­či­nom­pr ste nu sti gla dok ste igra li kar te?

Ni­ma­nje­ni­vi­še­ne­go­u­tre­nut­ku­mog­slo­bod­nog,­re­kre­a-tiv­nog­vre­me­na­ka­da­ve­žbam­mo­žda­ne­vi­ju­ge­i­dru­žim­se­sa­svo­jim­pri­ja­te­lji­ma­igra­ju­ći­pre­fe­rans.­Na­mer­no­in­si­sti­ram­na­iz­ra­zu­„re­kre­a­ci­ja”­jer­mo­ji­pri­ja­te­lji­i­ja­to­na­zi­va­mo­spor­tom.­

WS: I, šta Vam je u tom tre nut ku pr vo pa lo na pa met?Iz­me­đu­osta­log­po­ne­ka­ulo­ga.

WS: Na pri mer?Vi­še­njih.­Re­ci­mo­ona­ko­ja­ je­ve­za­na­za,­svo­je­vre­me­no,­

stva­ra­nje­jed­nog­no­vog­po­zo­ri­šta,­Zve zda ra te a tra. Pred sta va Mre šće nje ša ra na­sjaj­nog­Ace­Po­po­vi­ća­u­re­ži­ji­De­ja­na­Mi­ja-ča­ i­ ulo­ga­Va­se­Vu­ču­ro­vi­ća.­ Div­no­ is­ku­stvo­ sa­Mi­ja­čem,­ sa­Mi­rom­ Ka­ra­no­vić,­ Bo­rom­ To­do­ro­vi­ćem,­ La­zom­ Ri­stov­skim,­Bran­kom­Cve­ji­ćem,­Ra­dom­Ðu­ri­čin...­ Bi­la­ je­ to­ ne­ve­ro­vat­na­eki­pa!­To­su­stva­ri­ko­je­se­jed­no­stav­no­de­se.­Te­ško­ih­je­ob-

ja­sni­ti­ i­ opi­sa­ti.­ eto,­ de­si­ se­mo­žda­ jed­nom­u­do­sta­go­di­na,­mo­žda­u­ne­koj­po­seb­noj­vre­men­skoj­zo­ni...­De­si­se­i­obe­le­ži­či­tav­ je­dan­pe­riod,­ a­mo­žda­ i­ne­či­ju­ka­ri­je­ru.­Ka­sni­je­ su­se­ni­za­la­za­do­volj­stva,­ka­ko­ja­vo­lim­da­na­zi­vam­ulo­ge.­uvek­ka-da­go­vo­rim­o­glu­mi­in­si­sti­ram­na­ko­lek­tiv­nom­za­do­volj­stvu.­Raz­mi­šlja­ti­sa­mo­o­se­bi­bez­ika­kvog­za­ni­ma­nja­i­ob­zi­ra­pre-ma­dru­gi­ma­–­to­jed­no­stav­no,­ni­je­do­bro.­A­pi­ta­nje­je­i­ko­li­ko­je­to­umet­nost­glu­me.

WS: Šta je po Va ma glu ma?Sa­jed­ne­stra­ne,­pre­ska­ka­nje­ra­znih­pre­pre­ka­u­na­me­ri­

da­ bu­deš­ naj­bo­lji­ i­ da­ ka­ ci­lju­ ideš­ bez­re­zer­vno­ se­ da­ju­ći,­kon­cen­tri­san,­sve­stan­naj­ma­nje­tri­stva­ri.­Da­se­tak­mi­čiš­sa­ne­čim­što­ je­ ira­ci­o­nal­no­kao­što­ je­vre­me,­da­ti­ je­za­uspeh­neo­p­ho­dan­ i­ ko­lek­tiv­ni,­ tim­ski­ uz­let­ i­ da­ te­žiš­ re­zul­ta­tu­ za­ko­ji­ne­mo­žeš­po­u­zda­no­zna­ti...­ne­mo­že­sam­glu­mac­ni­kad­da­bu­de­si­gu­ran­da­je­baš­on­taj­ko­ji­je­od­re­đe­ni­san­pre­tvo­rio­u­ja­vu.­Od­sna­ge­sno­va­i­ide­a­la­u­ne­kom­tre­nut­ku­za­vi­si­re-al­nost­u­onom­sle­de­ćem,­tre­nut­ku­ko­ji­do­la­zi.­To­je­ne­što­što­va­ži­uop­šte­uzev,­ne­sa­mo­ka­da­ je­o­glu­mi­reč.­A­glu­ma­ je,­re­ci­mo,­i­Šek­spi­rov­So net 66.

Šek spi rov so net 66

Umor nom od sve ga u smrt mi se žu ri.Jer vi deh za slu žnog ka ko bed no pro si,I ni tko va što se bo ga to kin đu ri, I oda nost ka ko po ni že nja sno si.

I zlat na od lič ja o po gre šnom vra tu, I sa vr šen stvo u blat nom beš ča šću, I de vi ce si lom pre da ne raz vra tu,I sna gu stra će nu ne spo sob nom vla šću,

I umet nost ko joj moć nik uzde sta vlja,I zlo čin ce ka ko vla da ju do bro tom,I mrač nja štvo ka ko mu dro šću upra vlja, I ka ko iskre nost br ka ju s pro sto tom:

Skr han, spo koj noj smr ti ću se da ti, Od nje me tek lju bav mo že sa ču va ti.

WS: Ka ri je ru ste gra di li i na fil mu, TV­u, po zo ri štu…uvek­ sam­ go­vo­rio­ da­ je­ za­ me­ne­ pri­mar­no­ po­zo­ri­šte.­

Ne­ka­da­ su­ ter­mi­ni­ za­ sni­ma­nje­ fil­mo­va­ i­ se­ri­ja­uskla­đi­va­ni­pre­ma­po­tre­ba­ma­po­zo­ri­šta.­Na­pri­mer,­ ka­da­ je­ sni­man­Po-vra tak ot pi sa nih­te­le­vi­zi­ja­je­pre­u­ze­la­Acu­Ber­če­ka­i­me­ne­iz­Ju go slo ven skog dram skog,­pre­u­ze­la­na­še­pla­te­i­pla­ti­la­na­dok-na­du­po­zo­ri­štu.­Sni­ma­li­smo­dve-tri­go­di­ne,­ali­smo­igra­li­sve­pred­sta­ve­na­re­per­to­a­ru.­Da­nas­je­to­sve,­na­rav­no,­dru­ga­či­je,­ali­me­ni­je­i­da­lje­po­zo­ri­šte­na­pr­vom­me­stu

WS: Ulo ga Ti hog u Ot pi sa ni ma Vas je ne sum nji vo obe le ži la?

To­je­pi­ta­nje­me­di­ja,­od­no­sno­te­le­vi­zi­je,­kao­i­per­cep­ci­je­onih­ko­ji­vas­jed­no­stav­no­iden­ti­fi­ku­ju­–­i­ to­ je­go­to­vo.­Ka­da­

WINE STylE 57

wiNe STyle interVJu

bi­se­sa­da­pra­vio­ne­ka­kav­ri­mejk­Ot pi sa nih­ te­ško­da­bi­ne­ko­mo­gao­da­za­me­ni­Pr­le­ta­ ili­Ti­hog,­čak­ i­ka­da­bi­bi­li­bo­lji.­To­je­sud­bi­na­glum­ca.­Lju­di­u­svo­ju­svest­uda­re­pe­čat­o­nje­mu­i­go­to­vo.­evo,­zi­mus­sam­u­Za­gre­bu­sni­mao­film­ko­ji­ra­di­mla­da­re­di­telj­ka­ Ivo­na­ Ju­ka,­u­ko­me­sam­igrao­sta­ri­jeg­čo­ve­ka­ko­ji­pa­ti­od­al­chaj­me­ro­ve­bo­le­sti.­Jed­nog­da­na­smo­sni­ma­li,­od­no-sno­pr­vo­pro­ba­li,­u­jed­noj­pro­met­noj­uli­ci­u­cen­tru.­Tem­pe­ra-tu­re­ su­bi­le­mi­nus­pet­na­est.­ Shod­no­ sce­na­ri­ju­ tu­ma­rao­ sam­uli­ca­ma­iz­gu­bljen,­u­pi­dža­mi.­Na­pra­vi­la­se­ve­li­ka­gu­žva,­gra-đa­ni­u­auto­mo­bi­li­ma­ne­ski­da­ju­ru­ke­sa­si­re­na,­op­šti­me­tež.­Do­šla­mi­li­ci­ja­da­in­ter­ve­ni­še.­Mla­di­mom­ci.­Stro­go­me­pi­ta­ju­šta­ra­dim­tu,­za­što­ome­tam­sa­o­bra­ćaj,­tra­že­lič­na­do­ku­men­ta,­go­vo­re­da­će­me­pri­ve­sti…­Ka­žem­da­sni­mam­film.­Ne­ve­ri­ca,­za­pit­ki­va­nje…­Kad,­je­dan­od­njih­se­ma­lo­pri­bli­ži­i­go­to­vo­uz-vik­nu:­„Ti­hi,­pa­to­si­ti,­a­mi­ima­li­do­ja­vu­da­ne­ka­une­zve­re­na­bu­da­la­ome­ta­sa­o­bra­ćaj“.­Me­ni­i­da­nas­sti­žu­zva­nič­na­pi­sa­ma­na­ko­ji­ma­sto­ji­„go­spo­din­Vo­ji­slav­Bra­jo­vić­-­Ti­hi“.­Kao­da­onaj­ko­ji­to­pi­še­mo­ra­da­na­pi­še­da­me­ne­uvre­di­ili­da­do­ka­že­da­on­tač­no­zna­o­ko­me­se­ra­di­(smeh).

WS: Gle da te li da nas Ot pi sa ne, ne ret ko se re pri zi ra ju?Ni­kad­ni­sam­od­gle­dao­sve­epi­zo­de.­A­gle­dam­po­ne­kad­sa­

svo­jim­si­nom­Re­ljom.­To­je­zbi­lja­do­bro­ura­đe­na­se­ri­ja­ko­ja­se,­pre­sve­ga,­ba­vi­pi­ta­njem­do­bra­i­zla.

WS: Ka ko re a gu je de se to go di šnjak Re lja?Po­ma­lo­je­zbu­njen­raz­li­kom­u­iz­gle­du.

WS: Po re di te li vre me, u po zo ri štu i van nje ga, ka kvo je bi lo ne kad a ka kvo sa da?

Če­sto.­Mi­slim­ da­ je­ po­re­đe­nje­ po­treb­no,­ ali­ ne­ kao­ ne-ka­kva­ žal­ za­ pro­šlo­šću.­ To­ su­ be­da­sto­će.­Ni­je­ u­ to­me­ stvar.­I­on­da­smo­se­mi­bu­ni­li­pro­tiv­ lo­šeg­si­ste­ma­vred­no­sti­ iako­je­(vi­di­mo­to­da­nas)­bo­lji­ne­go­sa­da­ka­da­tran­zi­ci­ja,­ iz­me­đu­osta­log,­ omo­gu­ća­va­ stra­šnu­ ma­ni­pu­la­ci­ju­ lju­di­ma,­ nji­ho­vo­po­ni­ža­va­nje…­Tre­nu­tak­u­ko­me­ži­vi­mo­je­ta­kav­da­pre­sve­ga­mo­ra­mo­bi­ti­ sve­sni­ ko­li­ko­ je­ te­žak.­Od­ra­stao­ sam­u­ takvim­trenucima.­Mo­ji­ro­di­te­lji­su­se­uze­li­mla­di.­Otac­je­imao­22­a­maj­ka­16.­Ro­đen­sam­1949,­moj­brat­1946.­Oca­sam­upo­znao­tek­kad­je­iza­šao­iz­za­tvo­ra.­Bi­lo­je­to­do­ba­In­for­mbi­roa.­Imao­sam­de­vet­me­se­ci­ka­da­su­u­ku­ću­ušli­ne­ki­lju­di,­oca­od­ve­li­a­nas­is­te­ra­li.­Maj­ka­se­sa­dvo­je­ma­le­de­ce­vra­ti­la­u­rod­no­Va­lje-vo,­a­za­oca­ni­je­zna­la­ni­gde­je.­Tra­ži­la­ga­je­go­di­na­ma­i­pro-na­šla­ga­je­u­za­tvo­ru­Sta­ra­Gra­di­ška.­Bi­li­su­iz­lo­že­ni­stra­ho­vi-tim­tor­tu­ra­ma.­Če­sto­se­se­tim­jed­ne­nje­go­ve­pri­če.­Na­i­me,­bio­je­par­ti­zan­i­za­vre­me­ra­ta,­dok­su­oslo­ba­đa­li­Pro­zor,­spa­sao­je­jed­nog­mla­di­ća­i­dao­mu­ko­nja­da­po­beg­ne.­Ka­da­je­do­speo­u­za­tvor­Sta­ra­Gra­di­ška­(pret­hod­no­je­bio­na­Go­lom­oto­ku)­to­je­već­bi­la­1950.­Ta­mo­je­taj­isti­mla­dić­bio­su­ro­vi­nad­zor­nik­ko­ji­ mu­ je­ stal­no­ lju­ti­to­ go­vo­rio:­ „Ban­dit­ Bra­jo­vić,­ marš­ na­pra­nje­klo­ze­ta!“­Otac­ je­ka­sni­je­shva­tio­da­mu­ta­ko­spa­sa­va­ži­vot,­jer­je­ostat­ke­hra­ne­za­mo­ta­ne­u­no­vi­ne­ba­cao­po­red­ru-pe­u­klo­ze­tu.­Ni­je­smeo­dru­ga­či­je­da­mu­po­mog­ne,­bio­je­to­re­vanš­za­ono­što­je­otac­za­nje­ga­uči­nio­pri­li­kom­oslo­bo­đe­nja­Pro­zo­ra.­Ka­da­je­otac­od­ve­den­na­Go­li­otok,­ja­sno,­maj­ka­je­sa­dvo­je­ma­le­de­ce­ja­ko­te­ško­ži­ve­la,­a­od­ve­den­je,­na­rav­no,­zbog­

O ka fa na ma i vi nu

Ma njež je ka fa na mo je mla do sti. Za one ko ji ne zna ju na la zi se sa dru ge stra ne par ka kod Ju go slo ven skog dram skog po­zo ri šta. Ne ka da je to bi la jed na ru pa gde se sku pljao umet nič ki i in te lek tu al ni krem Be o gra da. Mi slim da Fa kul tet dram skih umet no sti ni je je di ni na ko me sam di plo­mi rao, bro ji se i onaj ko ji sam za vr šio u ka fa ni. U ka fa ni sam na u čio mno go to ga, ne sa mo o stva ri ma u ve zi sa umet no šću, ne go i o ži vo tu. Kao mla di, me đu so bom smo sku plja li pa re za ka fa nu. Ne ko je imao sto ti nu, ne ko pet na est di na ra. Va­žno je bi lo da smo se oku pi li, da ima mo za vi no. A ka da smo ne što za ra di li on da smo išli po pro to ko lu od ape ri ti va, pre ko ve če re do ko nja ka He ne si na kra ju. Ni­smo pre ska ka li ni šta od ži vo ta. Na rav no, naj va žni je su nam bi le že ne.

i da nas vo lim cr ve no vi no i to, ovo ni je za no vi ne, sa le dom. Zbog tog le da me svi gle da ju kao da či nim naj ve ću je res. Zo ran Živ ko vić mi ni je da vao ni da ku pim nje­go vo vi no. Ta ko da, eto, u ku ći pi jem s le dom a, van ku će, pri zna jem, ne smem (smeh).

wiNe STyle interVJu

58 WINE STylE

be­smi­sli­ce.­Imao­sam­pri­li­ke­da­či­tam­nje­gov­do­si­je.­Tra­gi­ko-mič­no.­Tra­gič­na­si­tu­a­ci­ja­sa­ma­po­se­bi,­a­kad­pro­či­ta­te­do­si­je­po­sta­je­ pot­pu­no­ ko­mič­no.­ Sve­ to­ go­vo­rim­ sli­ko­vi­to­sti­ ra­di,­zbog­im­pul­sa­op­ti­mi­zma­ži­vo­ta­u­si­ro­ma­štvu,­u­ne­pri­li­ka­ma­vis­ma­i­or,­u­ne­prav­di.­Op­ti­mi­zam­u­ te­škim­ tre­nu­ci­ma.­Ovo­vre­me­ bih­ oka­rak­te­ri­sao­ upra­vo­ ta­ko.­ Ve­ru­jem­ da­ i­ da­nas­ima­op­ti­mi­zma,­i­raz­lo­ga­za­nje­ga.­Ni­je­op­ti­mi­zam­to­što­je-ste­sa­mo­ka­da­je­to­plo,­udob­no­i­ugod­no.­Op­ti­mi­zam­se­ra­đa­i­ka­da­je­naj­te­že,­jer­bez­nje­ga­ne­ma­ži­vo­ta,­ne­ma­da­lje.­To­go­vo­rim­ja­ko­ga,­ve­ro­vat­no­s­pra­vom,­sma­tra­ju­de­fe­ti­stom­i­čo­ve­kom­ko­ji­va­zda­ima­mrač­ne­vi­zu­re.

WS: Va sa Vu ču ro vić, Va ša ulo ga u Mre­šće­nju­ša­ra­na, po vrat nik je sa Go log oto ka. Je ste li vo di li oca da gle da pred sta vu?

Tek­na­ju­bi­lar­no,­sto­to­iz­vo­đe­nje.­Ni­sam­smeo­ra­ni­je.­Bi­la­je­maj­ka,­Mi­ca.­Ona­pot­pu­no­za­ro­za­na­od­pla­ča,­a­on,­po­no­sno­se­uda­ra­ju­ći­po­pr­si­ma­ka­že:­„Ih,­la­ko­je­nje­mu­da­igra,­pa­on­igra­me­ne.“­Kad­čo­vek­ozbilj­no­raz­mi­sli,­ni­je­mi­ja­sno­ka­ko­su,­ka­ko­smo­uop­šte­pre­ži­ve­li­i­osta­li­či­ta­vi.­Ne­ma­dru­gog­ob-ja­šnje­nja­sem­tog­op­ti­mi­zma­u­te­škim­tre­nu­ci­ma.

WS: Če ga se, re ci mo se ća te iz tih te ških go di na, iz ra nog de tinj stva?

Iz­me­đu­osta­log­ i­ to­ga­ko­li­ko­ je­ma­ma­vo­le­la­da­sve­bu-de­ le­po.­Sko­ro­da­ni­smo­ ima­li­ le­ba­da­ je­de­mo,­ali­ smo­za­to­mo­ra­li­da­bu­de­mo­le­po­ob­u­če­ni,­sve­„ko­iz­Bur­de“­i­či­sti­do­pre­te­ri­va­nja.­Ona­je,­re­ci­mo,­ima­la­čip­ke­na­klo­zet­skoj­šo­lji.­Ka­da­ sam­ kre­nuo­ na­ pri­jem­ni,­ na­ Aka­de­mi­ju,­ sa­ši­la­ mi­ je­ko­šu­lju­i­pan­ta­lo­ne­od­tek­sa­sa.­Zna­la­je­da­je­to­mo­der­no,­ali­ni­smo­mo­gli­da­ku­pi­mo.­I,­eto­nas­opet­kod­već­po­mi­nja­nog­op­ti­mi­zma­u­te­škim­tre­nu­ci­ma.­

WS: Se ća te li se ka da ste pr vi put raz mi lja li o glu mi kao po zi vu?

Po­mi­slio­sam,­či­ni­mi­se­da­je­to­bi­lo­u­dru­gom­raz­re­du­gim­na­zi­je,­ka­ko­bih­mo­gao­da,­na­pri­mer,­pro­da­jem­kar­te­u­po­zo­ri­štu­ili­ne­što­ta­ko.­Va­ljev­ska­gim­na­zi­ja,­či­ji­sam­uče­nik­bio,­ima­la­je­dram­sku­sek­ci­ju­do­ko­je­se­vr­lo­dr­ža­lo.­u­toj­sek-ci­ji­sam,­kad­sam­bio­pr­vi­raz­red,­igrao­dra­ma­ti­zo­va­no­Tra žim po mi lo va nje­De­san­ke­Mak­si­mo­vić.­Bio­sam­dru­gi­raz­red­ka­da­smo u KUD Abra še vić­ ra­di­li­Mo­li­jer­vog­Mi zan tro pa. Sa tom pred­sta­vom­smo­do­bi­li­pr­vu­na­gra­du­na­BRAMS-u,­na­smo­tri­ama­te­ra­Sr­bi­je­u­Ku­li,­na­tak­mi­če­nju­ama­te­ra­iz­ce­le­on­da­šnje­ze­mlje­na­hva­ru...­Mo­že­te­za­mi­sli­ti­na­tak­mi­če­nju­na­hva­ru­u­ži­ri­ju­ su­bi­li­hu­go­Klajn,­ Isak­Amar,­Pe­ro­Bu­dak!­e,­ne­ki­nji­ho­vi­ko­men­ta­ri­i­opa­ske­su­me­mo­ti­vi­sa­li­da­raz­mi­šljam­o­glu­mi.­Pa,­ako­ni­šta,­mo­gao­bih­da,­re­ci­mo,­pro­da­jem­kar­te­u­po­zo­ri­štu­ili­u­bi­o­sko­pu.

WS: Još kao stu dent po sta li ste član ču ve nog i pre sti­žnog Ju go slo ven skog dram skog?

Mo­gli­bismo­re­ći­da­je­to­bi­lo­slu­čaj­no.­Kao­stu­den­ti­smo­bi­li­an­ga­žo­va­ni­da­za­pred­sta­vu­Aga mem non igra mo ar giv ske star­ce.­Za­pra­vo­ni­ko­u­an­sam­blu­po­zo­ri­šta­ni­je­hteo­da­igra­

star­ce,­ pa­ smo­ igrali­ mi.­ Sta­vi­li­ su­ nam­ bra­de,­ na­šmin­ka­li­nas.­Ta­ko­sam­pr­vi­put­igrao­u­tom­po­zo­ri­štu.­On­da­smo­bi­li­po­zva­ni­u­ta­da­šnje­Sa vre me no po zo ri šte­na­Cr­ve­nom­Kr­stu­i­pre­šli­smo­ta­mo,­ali­nas­je­Bo­jan­Stu­pi­ca­(ta­da­šnji­uprav­nik­Ju go slo ven skog dram skog),­ ko­ji­ je­ vo­leo­ da­ oku­plja­ mla­de­glum­ce,­ku­pio­za­pet­hi­lja­da­di­na­ra.­Pi­tao­nas­je­ko­li­ku­pla­tu­ima mo u Sa vre me nom,­mi­smo­re­kli­„pe­de­set­hi­lja­da“,­a­on­je­re­kao­„do­bi­će­te­ov­de­pe­de­set­pet­hi­lja­da“.­Ta­ko­je­po­če­lo.­Ja­sam­imao­de­vet­na­est­go­di­na­ka­da­sam­an­ga­žo­van.­To­je­bi­lo­naj­u­spe­šni­je­ po­zo­ri­šte­ u­ ta­da­šnjoj­ Ju­go­sla­vi­ji,­ u­ na­šem­biv-šem­ži­vo­tu,­a­i­sa­da­je.­

WS: Da li Vas je po li ti ka, s ob zi rom na to da ste bi li mi ni star kul tu re a sa da ste sa vet nik pred sed ni ka dr ža ve, odvo ji la od glu me?

Ni­je.­Je­zi­kom­broj­ki:­da­nas­imam­šest­ta­ko­zva­nih­„ži­vih“­na­slo­va,­od­no­sno­pred­sta­va­ko­je­igram.­Ka­da­sam­po­stao­mi-ni­star­kul­tu­re­imao­sam­ih­dva­na­est.­Igrao­sam­ih­i­igram­ih­zdu­šno,­ sa­ža­rom,­pot­pu­no­po­sve­ćen.­Ni­je­ni­ka­kva­ taj­na­da­ni­sam­član­ni­jed­ne­stran­ke,­a­da­je­sam,­ka­ko­se­to­ka­že,­ak-ti­van­sim­pa­ti­zer­De­mo­krat­ske­stran­ke.­Sva­ku­svo­ju­po­li­tič­ku­an­ga­žo­va­nost­do­ži­vlja­vao­sam­kao­du­žnost­i­oba­ve­zu­ko­ju­se­tru­dim­da­is­pu­nim­naj­bo­lje­što­mo­gu­i­na­do­bro­bit­svo­ga­ro-da.­Ni­ka­da­se­to­ga­po­sla­i­te­du­žno­sti­ni­sam­pri­hva­tao­da­bih­se­bi­obez­be­dio­od­re­đe­ni­dru­štve­ni­na­pre­dak­ili­mo­guć­nost­za­ne­ki­ bo­lji­ ži­vot.­ Po­li­tič­ki­ an­ga­žman­ne­ vi­dim­ kao­ ak­tiv­nost­kroz­ko­ju­ću­da­se­ostva­ru­jem­i­pro­spe­ri­ram,­ni­ti­mi­to­tre­ba,­već­pre­sve­ga­kao­jed­nu­ča­snu­oba­ve­zu.­Se­be­u­po­li­ti­ci­vi­dim­kao­slu­gu.­Ve­li­ka­je­pri­vi­le­gi­ja­i­za­do­volj­stvo­ka­da­ima­te­mo-guć­nost­da­ura­di­te­ne­što­čime­će­te­bi­ti­slu­ga­svom­na­ro­du.­u­tom­smi­slu­ru­ko­vo­di­me­i­že­lja­da­na­ša­kul­tur­na­po­li­ti­ka­ide­u­ko­rak­sa­ovim­na­šim­tra­si­ra­nim­pu­tem­ka­evro­pi.­uosta­lom,­mi­ je­smo­evro­pa,­pri­pa­da­mo­nje­noj­ci­vi­li­za­ci­ji­ i­kul­tu­ri.­Pa,­oda­kle­smo?­Ni­smo­sa­Mar­sa!

WS: U svo jim me dij skim na stu pi ma po vo dom na gra-da ko je ste do bi ja li, a i van to ga, go vo ri li ste i o to me da vam je glu ma – sud bi na, a da ve ru je te u čo ve ka i umet­nost?

Da.­ Glu­mac­ sam,­ glu­ma­ je­ mo­ja­ sud­bi­na.­ Ve­ro­va­li­ ili­ne­i­da­nas­me­dr­ži­uz­bu­đe­nje,­us­hi­će­nje­ko­je­sam­kao­de­te­i­ kao­mlad­glu­mac­ imao­u­ svom­do­ži­vlja­ju­po­zo­ri­šta,­ u­ toj­uz­ne­se­no­sti­zbog­onog­što­se­ču­je­i­de­ša­va­na­sce­ni.­I­da­nas­me­pri­vla­či­da­se­kroz,­re­ci­mo­Šek­spi­ro­ve­ko­ma­de­ili­broj­na­sjaj­na­de­la­dru­gih­pi­sa­ca­iden­ti­fi­ku­jem­sa­ko­zna­ka­kvim­sve­pri­ča­ma,­li­ko­vi­ma,­sta­nji­ma.­Glum­ci­su,­ka­žem,­od­one­vr­ste­lju­di­ko­ji­od­sna­pra­ve­ ja­vu.­Ako­me­ne­pi­ta­te,­ni­je­ma­lo.­A­što­se­ve­re­u­čo­ve­ka­i­u­umet­nost­ti­če­mo­žda­sam­uto­pi­sta,­ako­ i­ je­sam­ne­ka­ sam,­ ali­ zbi­lja­ ve­ru­jem­u­hu­ma­ni­zam­pa­i­ po­vra­tak­ re­ne­san­se.­ Ni­je­ is­klju­če­no­ da­ ta­ko­ le­čim­ svo­ju­de­pre­si­ju,­ali­ve­ru­jem­u­moć­le­po­te­umet­no­sti.­Ka­da­gle­da­te­ne­ku­ sli­ku,­ slu­ša­te­mu­zi­ku,­ či­ta­te­ po­e­zi­ju,­ pra­ti­te­ pred­sta-vu­-­pa­ka­ko­da­vas­le­po­ta­ne­po­ne­se…­ka­ko­da­vas­ne­oza­ri­mi­sao­da­su­to­ lju­di­stvo­ri­li…­ka­ko­da­vam­to­ ipak­ne­vra­ti­ve­ru­u­čo­ve­ka!­WS

WINE STylE 59

wiNe STyle interVJu

“Glum ci su ti ko ji od sno va pra ve ja vu. Od sna ge da na šnjih sno­

va i ide a la za vi si re al nost bu duć­no sti. Ne sa mo

u glu mi. U ži vo tu mo žda i vi še ne­

go u glu mi.”

wine style wine&food

60 WINE STylE

Piše: Ka ta ri na Vu ko vić

Iako u Ša ran­ula­zi­mo­iz­ba­šten­skog­de­la,­ne­pro­mi­če­nam­da­po-sto­ji­ još­ je­dan­ulaz­i­ to­sa­stra­ne,­na­ćo­šku,­što­se­u­pot­pu­no­sti­

po­kla­pa­ sa­ do­bro­ nam­ po­zna­tom­ pri­čom­ na­ ko­joj­ po­či­va­ isto­ri­jat­re­sto­ra­na.­Na­i­me,­ pre­ vi­še­ od­ jed­nog­ ve­ka­ ču­ve­ni­ ze­mun­ski­ alas­Vi­ćen­ti­je­Vu­ko­tić­u­pri­ze­mlju­svo­je­po­ro­dič­ne­ku­će,­sme­šte­ne­tik­uz­de­snu­oba­lu­Du­na­va,­otvo­rio­je­ka­fa­nu­vo­de­ći­se­tra­di­ci­jom,­a­ko­ja­je­na­la­ga­la­da­će­ka­fa­na­po­slo­va­ti­„sa­sre­ćom“­is­klju­či­vo­uko­li­ko­je­njen­ulaz­pro­se­čen­na­ćo­šku.­

Od­tog­pe­ri­o­da­pa­do­2004.­go­di­ne,­ka­da­ga­pre­u­zi­ma­da­na­šnja­vla­sni­ca­Ja­smi­na­Ve­kić,­Ša ran­je­va­žio­za­ti­pi­čan­ala­ski­re­sto­ran­reč-ne­ri­be.­Me­đu­tim,­sa­vla­snič­kim­pro­me­na­ma­na­me­ni­sti­žu­i­mor­ski­

Bu đe nje he do ni zma na Ze mun skom ke juU re sto ran Ša ran na Ze mun skom ke ju ne mo že te da ode te bez iz ve snog pre du­be đe nja. Ta ko je to sa do ma ćin skim ku ća ma, či ji ži vot ne dik ti ra ju ni vla sni ci ni go sti, ne go tra di ci ja. U ovom slu ča ju du ga či ta vih 137 go di na. Da kle, to me sto na ko jem se na spe ci fi čan na čin ukr šta ju austro u gar ska ar hi tek tu ra i me di te ran ska at mos fe ra jed no stav no u va ma bu di he do ni stu, hte li vi to ili ne

Re sto Ran Ša Ran

WINE STylE 61

wine style wine&food

Foto

: V

ladi

mir

Milo

rado

vić

wine style wine&food

62 WINE STylE

spe­ci­ja­li­te­ti,­ko­ji­sa­svim­lo­gič­no­sa­so­bom­no­se­i­ ne­ke­ ar­hi­tek­ton­ske­ iz­me­ne.­ Pri­me­ću­je­mo­ da­su­kla­sič­ni­la­lo­ški­tre­mo­vi­upot­pu­nje­ni­me­di­te-ran­skim­ele­men­ti­ma,­ko­ji­sva­ka­ko­či­ne­da­se­s­vre me na na vre me ose ti mo kao da smo ne gde u Bo­ki­i­da­je­Du­nav­u­svoj­svo­joj­ši­ri­ni­pre­ra­stao­u­mo­re...­A,­mo­žda­je­sa­mo­u­pi­ta­nju­i­sun­ča­ni­dan,­ko­ji­smo­ta­ko­du­go­če­ka­li.­

Lju­ba­zno­oso­blje­sme­nju­je­se­ ta­kvom­br­zi-nom,­da­go­sti­ni­jed­nog­tre­nut­ka­ni­su­us­kra­će­ni­za­ bi­lo­ ko­ji­ od­ zah­te­va.­ Za­ su­sed­nim­ sto­lom­po­ma­žu­go­sti­ma­da­si­pa­ju­ri­blju­čor­bu­iz­tra­di-ci­o­nal­nih­ko­tli­ća,­a­mi­ba­ca­mo­le­ti­mi­čan­po­gled­na­me­ni.­Pa­žnju­nam­pri­vla­če­no­vi­ne,­pre­sve­ga­na­vin­skoj­kar­ti.­Svi­đa­nam­se­što­no­vi­ne,­kao­u­ve­ći­ni­pre­sto­nič­kih­re­sto­ra­na­ne­pod­ra­zu­me­va­ju­top­bren­do­ve,­jer­oni­ni­ka­ko­ne­bi­od­go­va­ra­li­Ša-ra nu.­To­su,­pre­ma­na­šem­skrom­nom­mi­šlje­nju,­bren­do­vi­ re­zer­vi­sa­ni­ za­ sa­vre­me­ne­ slow food

re­sto­ra­ne,­ili­ame­ri­can­style fu sion­ku­hi­nju.­Ak-ce­nat­ je,­da­kle,­u­skla­du­sa­afi­ni­te­ti­ma­ iz­bir­lji-vih­re­dov­nih­go­sti­ju­Ša ra na­sta­vljen­na­ozbilj­ne­autoh­to­ne­ vin­ske­ sor­te,­ a­ mi­ s­ odo­bra­va­njem­gle­da­mo­na­či­nje­ni­cu­da­na­i­la­zi­mo­na­tra­di­ci­ju­is­pred­sve­ga,­a­ne­na­„br­zu­pri­ču“.­

Vla­sni­ca­Ja­smi­na­Ve­kić­ob­ja­šnja­va­da­je­sa­se­zon­skim­ ob­na­vlja­njem­ bo­ga­te­ vin­ske­ kar­te,­ko­ja­ina­če­bro­ji­vi­še­od­170­eti­ke­ta,­no­vi­ne­kla-si­fi­ko­va­la­po­re­gi­o­ni­ma,­te­sa­svim­lo­gič­no­pri­ču­za­po­či­nje­ od­ Sr­bi­je.­ Vi­na­ri­ja Je lić­ spe­ci­jal­no­ je­za­ ku­ću­ Ša ran­ na­pra­vi­la­ ku­pa­žu­ Pre mi um­ -­ u­pi­ta­nju­su­be­lo­i­cr­ve­no­vi­no,­a­to­če­se­na­ča­šu­i­slu­že­u­bo­cu­ni­ma.­uz­pr­vi­gu­tljaj­sa­zna­je­mo­da­je­be­lo­vi­no­me­ša­vi­na­šar­do­nea,­rajn­skog­ri­zlin-ga,­so­vi­njo­na­i­autoh­to­ne­mo­ra­ve,­dok­je­cr­ve­no­na­sta­lo­od­fran­kov­ke,­pi­no­no­a­ra­i­ka­ber­nea.

Od­po­nu­de­iz­re­gi­o­na,­pr­vo­se­in­te­re­su­je­mo­za­Dal­ma­ci­ju­i­Is­tru.­Jed­no­stav­no­nam­je­lo­gič­no­

WINE STylE 63

wine style wine&food

da­ne­što­no­vo­mo­ra­do­ći­iz­po­me­nu­tih­obla­sti­s­ob­zi­rom­na­to­da­Ša ran­go­di­na­ma­ne­gu­je­tra­di-ci­ju­odr­ža­va­nja­ma­ni­fe­sta­ci­ja­Da ni Hva ra i Da ni Is tre.­ Me­đu­ dal­ma­tin­skim­ vi­ni­ma­ uoča­va­mo­pla­vac­ ma­li­ i­ bog­da­nu­šu,­ autoh­to­ne­ sor­te­ tog­pod­ne­blja,­ dok­ istar­sku­ mal­va­zi­ju­ pred­sta­vlja­ču­ve­na­vin­ska­ku­ća­Ko zlo vić,­ko­ja­je­ta­ko­đe­pri-sut­na­ i­ sa­ do­bro­ po­zna­tom­ San ta Lu ci om. ono što­ sva­ka­ko­ za­slu­žu­je­ po­hva­lu­ je­ste­ uvo­đe­nje­su­vog­mu­ska­ta,­kao­vr­ste­di­že­sti­va,­bez­ko­jeg­je­po­nu­du­ri­bljeg­re­sto­ra­na­ jed­no­stav­no­ te­ško­za-mi­sli­ti.­uz­pri­ču­o­dal­ma­tin­skim­vi­ni­ma­ima­mo­oba­ve­zu­ da­ do­da­mo­ i­ jed­nu­na­po­me­nu­ oso­blja­-­ dal­ma­tin­ska­ vi­na­ pre­po­ru­ču­ju­ se­ is­klju­či­vo­go­sti­ma­ ko­ji­ su­ sve­sni­ nji­ho­ve­ si­li­ne­ i­ sna­ge.­Ma­nje­is­ku­sni­ma­se­pak­pre­po­ru­ču­je­da­se­osi-gu­ra­ju­ta­ko­što­će­uz­bi­lo­ko­ju­od­po­me­nu­tih­eti-ke ta sa Ša ra no vog­me­ni­ja­gu­sti­ra­ti­ja­ke­bu­za­re,­i­to­one­spre­mlje­ne­od­če­ti­ri,­pet­vr­sta­školj­ki.­­

Što­se­slo­ve­nač­kih­eti­ke­ta­ti­če,­u­sa­rad­nji­sa­jed­nim­ od­ naj­bo­ljih­ vi­na­ra­ iz­ re­gi­o­na,­ Ale­šom­Kri­stan­či­čem,­ eks­klu­ziv­no­ za­ re­sto­ran­ Ša ran ura­đen­je­no­vi­vin­ski­brend­Srod ne du še i to vi na Na še be lo i Na še cr ve no.­Me­đu­tim,­do­bri­po­zna-va­o­ci­vi­na­pri­me­ću­ju­da­je­Ja­smi­ni­Ve­kić­po­šlo­za­ru­kom­ono­što­mo­gu­sa­mo­vla­sni­ci­pre­mi­um­re­sto­ra­na,­ a­ to­ je­ da­ pla­si­ra­mag­num­ bo­cu­ od­li­tar­ i­po­(što­se­mo­že­na­zva­ti­vr­hun­skim­svet-skim­tren­dom­kuć­ne­po­nu­de­re­sto­ra­na).­

u­ skla­du­ sa­ ob­no­vlje­nom­ vin­skom­ po­nu-dom,­šef­ku­hi­nje­Ne­nad­Lu­čić­iz­dvo­jio­je­za­nas­ne­ko­li­ko­ tra­di­ci­o­nal­nih­ je­la,­ ko­ja­ se­ u­ Ša ra nu ni­ka­ko­ ne­ sme­ju­ za­o­bi­ći.­ Ga­stro­nom­sku­ po­nu-du­otvo­rio­je­ri­bljim­pa­pri­ka­šem­kao­sa­vr­še­nim­pred­je­lom.­Ra­đen­na­tra­di­ci­o­na­lan­na­čin,­pa­pri-kaš­ se­ pra­vi­ od­ krup­nih­ ko­ma­da­ sve­že­ reč­ne­ri­be­(prim.­aut.­sto­ga­ne­moj­te­da­vas­ču­di­ka­da­na­i­đe­te­na­ne­ku­ri­blju­kost,­jer­se­u­Ša ra nu­ri­blji­

wine style wine&food

64 WINE STylE

pa­pri­kaš­za­i­sta­pra­vi­od­ ri­be),­ a­ ser­vi­ra­ sa­do-ma­ćom­te­ste­ni­nom,­na­rav­no­u­ko­tli­ću.­uz­pa­pri-kaš­ pre­po­ru­ču­je­Pre mi um kuć no vi no po dru ma Je lić­i­to­bo­cu­od­0.25,­pa­la­ga­no...­

Me­đu­ broj­nim­ pred­je­li­ma­ po­seb­no­ nas­ je­iz­ne­na­di­la­po­nu­da­ri­blje­pa­šte­te,­i­to­one­ra­đe­ne­po­ tra­di­ci­o­nal­noj­ re­cep­tu­ri­ sta­rih­ ala­sa,­ jer­ se­ret­ko­na­la­zi­na­re­sto­ran­skim­me­ni­ji­ma­(za­lo­gaj­„u­ če­ti­ri­ ka­ši­ke“­ za­ istin­ske­ gur­ma­ne,­ na­ ko­ji­su­Be­o­gra­đa­ni,­či­ni­nam­se­za­bo­ra­vi­li).­Osno­vu­ala­ske­ pa­šte­te­ či­ni­ som­ „za­či­njen“­ di­mlje­nim­ša­ra­nom,­ tek­ to­li­ko­ da­ pru­ži­ onu­ neo­p­hod­nu­gur­man­sku­ no­tu,­ dok­mor­ska­ pa­šte­ta­ pred­sta-vlja­ kom­bi­na­ci­ju­ škar­pi­ne,­ osli­ća­ i­ sku­še.­ Obe­su­ser­vi­ra­ne­na­sit­no­sec­ka­noj­sal­si­od­pa­ra­daj-za­sa­ma­lo­ru­ko­le­i­pre­pe­če­nim­to­stom­i­obe­se­pre­po­ru­ču­ju­kao­ide­a­lan­bla­gi­star­ter.­

No,­pre­ne­go­što­smo­pre­šli­na­glav­no­ je­lo­ni­smo­ mo­gli­ a­ da­ ne­ pro­ba­mo­ naj­po­pu­lar­ni-je­ spe­ci­ja­li­te­te­ pro­šlog­ le­ta­ -­ tar­tar­ od­ lo­so­sa­ i­kar­pa­ćo­ od­ bran­ci­na.­ S­ ra­do­šću­ smo­ pri­hva­ti­li­

po­nu­du­da­nam­tar­tar­od­lo­so­sa­pra­ve­za­sto­lom,­što­ je­ bi­la­ svo­je­vr­sna­ atrak­ci­ja.­ Ve­li­ki­ ko­ma­di­sve­žeg­ (ne­ di­mlje­nog)­ lo­so­sa­ sit­no­ se­ isec­ka­ju­no­žem,­ pre­ma­žu­ se­ mor­skom­ so­lju,­ za­tim­ se­do­da­ma­lo­ka­pa­ra­i­ta­ba­ska,­i­do­sta­ma­sli­no­vog­ulja.­u­jed­no­stav­no­sti­je,­sa­zna­je­mo­na­li­cu­me-sta,­trik­pri­pre­me­sa­vr­še­nog­tar­ta­ra.

Kar­pa­ćo­ od­ bran­ci­na­ ne­ pri­pre­ma­ se­ od­„por­ci­ja­ša“,­ već­ sve­žih­ bran­ci­na­ od­ ki­lo­gram,­ko­ji­se­se­ku­na­du­ge­tan­ke­li­sto­ve.­Po­tom­se­po-leg­nu­na­ru­ko­lu­i­bla­go­po­li­ju­so­kom­od­li­mu­na­i­ma­sli­no­vim­uljem.­uz­ovaj­spe­ci­ja­li­tet­pro­sto­ste­u­oba­ve­zi­da­pi­je­te­ne­što­ve­o­ma­la­ga­no.­

­ ­uz­Na še be lo,­bren­da­Srod ne du še,­spa­ru-je­mo­pred­je­lo­-­ra­vi­o­le­od­gam­bo­ra­sa­so­som­od­ša­fra­na­i­pa­pri­ke.­Do­ma­će­ra­vi­o­le­od­spa­na­ća­ili­bli­tve­pu­ne­se­sme­som­od­gam­bo­ra,­ko­ji­se­ce­li­ku­va­ju­ i­me­lju,­ te­ se­pri­ gu­sti­ra­nju­ ove­pi­kan-te­ri­je­mo­gu­ ose­ti­ti­ ko­ma­di­ći­ gam­bo­ra.­ Pa­pri­ka­ovom­spe­ci­ja­li­te­tu­da­je­spe­ci­fič­nu­bo­ju,­a­ša­fran­se­ sa­vr­še­no­ ukla­pa­ sa­ uku­som­ Kri­stan­či­će­vog­

wine style wine&food

Na šeg be log,­jer­u­me­đu­sob­nom­sa­dej­stvu­ima­ju­za­ni­mlji­vu­crispy­re­ak­ci­ju.­Du­nav­je­i­da­lje­ve­li-ki,­lep­i­ta­ko­bli­zu...

S­ ob­zi­rom­ na­ Ša ra no vo­ kon­ti­nu­i­ra­no­ ba-lan­si­ra­nje­ iz­me­đu­ reč­ne­ i­mor­ske­ ri­be,­ glav­nu­ga stro nom sku po nu du otva ra mo pre po ru kom jed­nog­ reč­nog­ i­ jed­nog­ mor­skog­ spe­ci­ja­li­te­ta.­Me­đu­tim,­ po­štu­ju­ći­ tra­di­ci­ju­ Ša ra na­ kao­ pr­vo-bit­no­ reč­nog­ re­sto­ra­na,­ pr­vo­ se­ pre­pu­šta­mo­gur­man­lu­ku­ reč­nih­ spe­ci­ja­li­te­ta­ i­ to­ -­ fi­le­ti­ma­smu­đa­ sa­ so­som­ od­ mla­dog­ lu­ka­ i­ di­mlje­nog­si­ra­ ser­vi­ra­nim­ na­mu­sa­ki­ od­ krom­pi­ra.­ Iz­bor­ni­je­slu­ča­jan.­Smuđ­je­ri­ba­ko­ju­pro­ve­re­no­vo­le­i­stra­sni­lju­bi­te­lji­reč­ne­ri­be­i­oni­ko­ji­uop­šte­ne­vo­le­ ri­bu.­ ukus­ ko­ji­ da­je­ kom­bi­na­ci­ja­ soč­nog­smu­đa­sa­ja­či­nom­pro­pr­že­nog­mla­dog­lu­ka­i­di-mlje­nog­si­ra­sa­vr­še­no­ide­uz­ja­ko­vi­no,­kao­što­je­re­ci­mo­Kri­stan­či­će­vo­Na še cr ve no.

Sle­de­ći­ na­ re­du­ su­ fi­le­ti­ ša­ra­na­ sa­ su­vim­šlji­va­ma.­Ovo­smo­iza­bra­li­za­to­što­ret­ko­na­i­la-zi­mo­na­kom­bi­na­ci­ju­reč­ne­ri­be­ i­su­vih­šlji­va,­ko­je­su­skoro­pot­pu­no­is­ti­snu­te­sa­tra­di­ci­o­nal-nog­me­ni­ja.­Od­še­fa­ku­hi­nje­Ne­na­da­Lu­či­ća­sa-zna­je­mo­re­cep­tu­ru.­Dok­se­pr­že­ko­tle­ti­ša­ra­na,­

cr­ve­ni­ luk­se­ka­ra­me­li­zu­je­sa­su­vim­šlji­va­ma.­Po­što­se­luk­i­šlji­ve­zgu­snu­u­gu­sti­sos,­nji­me­se­pre­li­ju­ko­tle­ti,­sve­se­za­pe­če­u­rer­ni­ i­slu­ži­u­gli­ne­noj­po­su­di.

Iz­ bo­ga­te­ po­nu­de­ mor­skih­ spe­ci­ja­li­te­ta,­od­lu­ču­je­mo­ se­ za­ -­ fi­le­te­ ora­de­ sa­ sre­mu­šom­(u­ osta­lim­ ku­hi­nja­ma,­ pri­me­ću­je­mo­ po­ma­lo­za­bo­ra­vlje­nim,­ a­ ve­o­ma­ efekt­nim­ di­vljim­ lu-kom),­ ser­vi­ra­nim­na­pa­len­ti­me­ša­noj­ sa­su­vim­pa­ra­daj­zom,­tač­ni­je­su­še­nim­če­ri­pa­ra­daj­zom­u­ma­sli­no­vom­ulju.­Ovo­je­lo­gu­sti­ra­mo­uz­Ko­zlo­vi-će­vu­mal­va­zi­ju,­dok­Du­nav­i­da­lje­le­po­mi­ri­še...

Bo­ga­tu­ga­stro­nom­sku­po­nu­du­za­tva­ra­mo­po-sla­sti­ca­ma­i­to­-­su­tli­ja­šem­sa­so­som­od­po­mo­ran-dže,­ra­đe­nim­na­fran­cu­ski­na­čin­sa­ma­lo­al­ko­ho­la­i­ko­la­čem­od­ ro­ga­ča.­uz­su­tli­jaš­pre­po­ru­ču­je­mo­la­ga­no­is­pi­ja­nje­Ko­zlo­vi­će­vog­mu­ska­ta,­a­uz­ko­lač­od­ro­ga­ča,­ko­ji­se­ser­vi­ra­uz­in­te­re­san­tan­krem,­ko­ji­pod­se­ća­na­fran­cu­ske­kre­mo­ve­pra­vlje­ne­na­pa­ri,­ ku­glu­ sla­do­le­da­ od­ va­ni­le­ i­ sit­no­ sec­ka­nu­sve­žu­na­nu­-­je­dan­krat­ki­espre­so.­­­­­­

Sa­svim­ pri­klad­no­ za­ za­o­kru­ži­va­nje­ jed­ne­div­ne­ vin­sko-gur­man­ske­ pri­če.­ Jed­nog­ le­pog­pro­leć­nog­da­na­na­oba­li­Du­na­va­u­Ze­mu­nu.­WS

wine style wine&art

66 WINE STylE

Piše: Aleksandar Duković

Ur ba ni kon tekst sa vre me ne Umet no stiUr ba ni ži vot me tro po la, duh sva ko dnev nog am bi jen ta i iden ti­tet ve li kih gra do va, osnov ne su po ru ke i te me ko ji ma se kroz svo je ra do ve ba vi Da na Ma ar. Na kon tri sa mo stal ne iz lo žbe u Be o gra du, dve u Pa ri zu, kao i na kon uče stvo va nja na vi še grup nih iz lo žbi u Pa ri zu, Lon do nu, i Be o gra du, ova dva de­set pe to go di šnja be o grad ska i pa ri ska gra fič ka di zaj ner ka i mul ti me di jal na umet ni ca pred sta vi la se pre ne ko li ko me se ci i do ma ćoj pu bli ci i to na svo joj sa mo stal noj iz lo žbi u Ga le ri ji Atri jum Bi bli o te ke gra da Be o gra da. S ob zi rom na to da je po vo ka ci ji gra fič ki di zaj ner, ne ču di što je oda bra la ko la že da kroz njih pre ne se svo je vi đe nje sve ta

dis­tan­ci­raš­ i­ uđeš­ u­ svo­ju­ in­tro­vert­nost.­umet­nik­to­lak­še­mo­že­da­pod­ne­se,­jer­mo-že­ da­na­pra­vi­ svo­ju­ oazu,­ da­ iz­gra­di­ svoj­mi­kro­svet.­ Ipak,­ ta­mo­ su­ lju­di­ ras­te­re­će-ni­ji­ne­go­ov­de­ i­ lak­še­pri­stu­pa­ju­ži­vot­nim­pre­pre­ka­ma.­ Sve­sni­ su­ svog­me­sta,­ svo­je­tra­di­ci­je,­ kul­tu­re...­ Ima­ju­ ba­zu,­ a­ ka­da­ je­imaš­ on­da­ lak­še­ ko­ra­čaš­ kroz­ ži­vot.­ Oni­zna­ju­ ko­li­ko­ vre­de­ i­mi­slim­ da­ su­ sve­sni­kon­tek­sta­vre­me­na­i­me­sta­u­ko­ji­ma­ži­ve.­Kon­kret­no,­Pa­riz­i­Lon­don­ima­ju­slič­no­sti,­ali­ i­ ogrom­ne­ raz­li­ke.­ Za­pra­vo,­ ve­o­ma­ su­kom­pa­ti­bil­ni.­ Lon­don­ je­ ja­ko­ di­na­mi­čan,­ta­mo­je­sve­in­ten­ziv­no,­a­lju­di­su­di­rekt­ni,­ri­gid­ni­ i­ prag­ma­tič­ni.­ Fran­cu­zi­ su­ po­e­tič-ni­ji,­ ima­ju­ vi­še­ šar­ma­ a­ i­ sam­ vo­ka­bu­lar­fran­cu­skog­je­zi­ka­omo­gu­ća­va­op­šir­ni­je­iz-ra­ža­va­nje.­Ima­vi­še­pro­sto­ra­za­opi­si­va­nje,­dok­en­gle­zi­di­rekt­ni­je­idu­ka­ci­lju.­Ta­ko­je­i­u­umet­no­sti.­en­gle­ska­vi­še­pra­ti­ tren­do-

WS: Te ma tvo jih ra do va je ži vot u me tro po la ma. Za što te to in spi ri še?

Ko­mu­ni­ka­ci­ja­iz­me­đu­jav­nog­pro­sto­ra,­uli­ce,­ga­le­ri­je,­zgra­da,­ve­o­ma­je­za­ni­mlji­va­te­ma­ i­ za­to­ sam­ se­ od­u­vek­ ba­vi­la­ te­mom­gra­do­va.­ Za­me­ne­ oni­ pred­sta­vlja­ju­ sli­ku­na­šeg­od­no­sa­pre­ma­ži­vo­tu.­Ka­da­sa­gle­daš­grad­kao­ vi­zu­el­nu­ma­pu,­ kroz­nju­mo­žeš­da­stvo­riš­ i­pred­sta­vu­o­se­bi­u­ tom­am­bi-jen­tu,­o­od­no­su­pre­ma­dru­gim­lju­di­ma­i­da­na­ taj­ na­čin­ lak­še­ do­đeš­ do­ su­šti­ne­ svog­po­sto­ja­nja.

WS: Za vr ši la si Aka de mi ju pri me­nje nih umet no sti u Pa ri zu i ma ster stu-di je u Lon do nu. Ka ko si ti do ži ve la Pa riz i Lon don?

Mi­slim­ da­ tre­nut­no­ vla­da­ jed­no­ psi-ho­lo­ško­ i­ mo­ral­no­ pre­op­te­re­će­nje­ svu­da­u­ sve­tu.­A­ to­ te­ te­ra­ da­ se­na­ne­ki­ na­čin­

WINE STylE 67

DA NA MA Ar ­ DA Ni cA MA riN ko vić

wine style wine&art

Foto

: Že

ljko

Sino

bad

wine style wine&art

68 WINE STylE

ve,­a­Fran­cu­zi­ne­gu­ju­tu­svo­ju­le­pr­ša­vost­i­le­žer­nost.

WS: Ko li ko gra do vi de ter mi ni šu lju de?Lju­di­ se­ po­na­ša­ju­ u­ kon­tek­stu­ okru-

že­nja,­ što­ je­ pri­rod­no.­ Ta­ko­ je­ re­ci­mo­ u­Pa­ri­zu­ sve­ le­po,­ što­ te­ pod­sti­če­ da­ lep­še­i­ po­zi­tiv­ni­je­ raz­mi­šljaš.­ Ako­ imaš­ ose­ćaj­slo­bo­de­ on­da­ tvo­ja­ per­cep­ci­ja­ ide­ da­lje,­ni­si­ de­ter­mi­ni­san­ svo­jim­ pro­ble­mi­ma.­ To­se­ogle­da­ i­u­ko­mu­ni­ka­ci­ji­me­đu­ lju­di­ma,­ko­ja­je­na­ne­ki­na­čin­ogle­da­lo­dru­štva.­Ta­in­ter­ak­ci­ja­iz­me­đu­čo­ve­ka­i­oko­li­ne­je­ja­ko­va­žna.­ Ži­vot­ni­ pro­stor­ je­ mno­go­ vi­še­ od­sa­mog­ me­sta­ pre­bi­va­li­šta.­ u­ tom­ smi­slu­je­ vr­lo­ va­žno­ da­ se­ pu­tu­je,­ jer­ kad­ čo­vek­ne­ zna­ za­ dru­ga­či­je­ on­da­ ne­ma­ ni­ to­le-ran­ci­ju­ za­ raz­li­či­to­sti.­Me­ni­ je­ vr­lo­ va­žno­što­mi­kao­po­ro­di­ca­mo­že­mo­da­ži­vi­mo­na­re­la­ci­ji­Be­o­grad-Pa­riz-Lon­don,­što­mo­že­mo­da­obi­la­zi­mo­ga­le­ri­je­i­mu­ze­je,­da­pra­ti­mo­zbi­va­nja­na­svet­skoj­umet­nič­koj­sce­ni.­Mo-raš­ da­ bu­deš­ ak­tu­e­lan,­ da­ se­ in­for­mi­šeš,­da­po­zna­ješ­glo­bal­nu­sce­nu.­Za­to­je­da­nas­bi­ti­umet­nik­di­na­mič­na­i­kom­plek­sna­pro-fe­si­ja.­

WS: Kao i ve ći na dru gih. Uosta lom, i umet nost sve vi še po sta je tr ži šno ori­jen ti sa na, po sta je ozbi ljan bi znis, zar ne?

Na­rav­no,­ umet­ni­ci­ ni­su­ vi­še­ oso­be­ko­je­vo­de­ is­klju­či­vo­bo­em­ski­zi­vot.­Da­nas­ima­mo­ ozbilj­no­ tr­ži­šte­ ko­je­ pod­le­že­ eko-nom­skim­ za­ko­ni­to­sti­ma­ kao­ i­ sva­ dru­ga.­To­mo­žda­ni­je­ do­bro­u­ smi­slu­ odr­ža­va­nja­kva­li­te­ta,­ali­ je­do­bro­što­se­umet­nost­sve­vi­še­po­pu­la­ri­zu­je.­Mi­slim­da­je­eli­ti­zam­bio­ve­li­ka­pre­pre­ka­ iz­me­đu­sa­me­umet­no­sti­ i­pu­bli­ke.­ Re­ci­mo,­ u­ Lon­do­nu­ su­ bes­plat­ne­po­se­te­Na­ci­o­nal­noj­ i­ga­le­ri­ji­Tejt,­ i­ tu­mo-že­te­da­vi­di­te­lju­de­iz­naj­ra­zli­či­ti­jih­mi­ljea­ko­ji­ su­ vr­lo­ za­in­te­re­so­va­ni­ za­ umet­nost.­Su­šti­na­je­u­to­me­da­ona­mo­ra­da­se­pri­bli-ži­lju­di­ma.­Mi­slim­da­i­kod­nas­po­sto­ji­do-vo­ljan­ broj­ lju­di­ ko­ji­ ima­ju­ in­te­re­so­va­nje,­ali­im­to­ni­je­do­volj­no­do­stup­no.­

WS: Kad smo kod pu bli ke, mi sliš li da je umet ni ci ma da nas lak ša ko mu ni­ka ci ja sa njom?

Ka­ko­ da­ ne.­ Da­nas­ ima­mo­ in­ter­net,­teh­no­lo­gi­ja­ je­mno­go­ na­pre­do­va­la,­ me­di­ji­su­sve­br­ži­i­to­mno­go­olak­ša­va­ve­zu­umet-ni­ka­sa­pu­bli­kom.­A­to­nam­omo­gu­ća­va­da­

WINE STylE 69

wine style wine&art

stal­no­evo­lu­i­ra­mo.­en­di­Vor­hol­je­bio­je­dan­od­ ini­ci­ja­to­ra­ te­ in­ter­ak­ci­je.­ On­ se­ dao,­ a­umet­ni­ku­ je­mo­žda­ te­ško­ da­ se­ da­me­di-ju,­ali­mo­raš­da­shva­tiš­da­kroz­njih­ša­lješ­svo­ju­po­ru­ku.­

WS: Na ne ki na čin on je prak tič no uveo umet nost u sva ko dnev ni ži vot, ili obr nu to, sve jed no.

Vor­hol­ je­ pri­ka­zi­vao­ svoj­ ži­vot­ i­ za­to­je­ bi­lo­ va­žno­da­ se­ to­ po­pu­la­ri­zu­je.­On­ je­pu­bli­ci­ pred­sta­vljao­ ne­što­ što­ su­ oni­ sva-ko­dnev­no­ gle­da­li,­ ali­ ne­kim­ dru­ga­či­jim­oči­ma.­Kao­što­sva­ko­ je­lo­mo­že­da­se­pri-pre­mi­ na­mno­go­ na­či­na.­ Če­sto­ je­ go­vo­rio­da­su­nje­go­ve­sli­ke­u­stva­ri­on­sam,­nje­go-va­ lič­nost,­ i­da­ iza­to­ga­ne­ma­ni­če­ga­vi­še.­umet­nik­ne­mo­že­da­bu­de­in­tro­ver­tan,­on­stva­ra­da­bi­svo­ju­umet­nost­po­ka­zao,­da­bi­ne­ko­me­ pri­čao­ o­ to­me,­ da­ bi­ iz­neo­ svo­je­

sta­vo­ve­ i­ emo­ci­je­ kroz­ ra­do­ve.­ Mi­slim­ da­je­ u­ to­me­ po­en­ta.­ umet­nik­ kroz­ svoj­ rad­za­pra­vo­pred­sta­vlja­se­be.

WS: Ko li ko je u tvo jim ra do vi ma za-stu pljen taj lič ni aspekt?

Pri­lič­no,­ jer­ pre­ko­ mo­jih­ ra­do­va­ ja­ko­mu­ni­ci­ram­ sa­ ostat­kom­ sve­ta.­ Mi­slim­da­ je­ sme­lost­ ta­ ko­ja­ od­re­đu­je­ lju­de,­ i­ u­ode­va­nju,­ i­ u­ umet­no­sti,­ i­ u­ na­či­nu­ ži­vo-ta­ -­ u­ sve­mu.­ Bi­ti­ od­re­đen­ da­ mo­žeš­ da­no­siš­jar­ke­bo­je,­da­sli­kaš­nji­ma,­da­mo­žeš­da­sta­neš­ iza­ to­ga­što­si­ura­dio.­To­ je­kod­me­ne­od­raz­mog­vas­pi­ta­nja­u­ fran­cu­skom­du­hu,­jer­sam­ta­mo­na­u­či­la­da,­ako­si­ne­što­re­kao­on­da­si­re­kao,­ako­si­ura­dio­ura­dio­si.­To­si­ti­i­za­to­se­u­umet­nič­kim­kon­tek­sti­ma­čo­vek­ne­mo­že­odvo­ji­ti­od­svog­ra­da,­ni­ka-rak­ter­no,­ni­psi­ho­lo­ški.­To­je­vr­lo­po­ve­za­no­i­za­to­umet­ni­ci­je­su­spe­ci­fič­ni.

o vi nU

Ako ne maš od nos pre ma vi nu ko je pi ješ, to je kao da pri čaš a ne znaš šta že liš da ka žeš

To­kom­de­tinj­stva­če­sto­sam­sa­ro­di­te­lji­ma­išla­u­Pro­van­su,­gde­smo­po­se­ći­va­li­ma-ni­fe­sta­ci­je­ko­je­po­ve­zu­ju­umet­nost­ i­vi­no,­na­ko­ji­ma­je­Ci­le­go­di­na­ma­uče­stvo­vao.­Ka-sni­je­sam­obi­la­zi­la­raz­ne­vi­na­ri­je­po­Fran­cu­skoj­i­shva­ti­la­sam­da­vi­no­no­si­dru­štve­ni­mo­me­nat,­da­­ni­je­sa­mo­is­pi­ja­nje­ne­kog­pi­ća,­već­jed­na­ši­ra­pri­ča.­Re­ci­mo,­dok­sam­bi­la­u­gim­na­zi­ji­mo­ji­pri­ja­te­lji­su­od­la­zi­li­u­Pro­van­su­da­ra­de­na­ber­ba­ma­ka­ko­bi­za­ra­di­li­za­dže­pa­rac­i­to­je­bi­lo­to­li­ko­po­pu­lar­no­da­su­se­ta­mo­skla­pa­la­mno­ga­pri­ja­telj­stva,­ra­đa­le­lju­ba­vi.­Ka­sni­je­je­po­sta­lo­nor­mal­no­da­se­ka­že:­„upo­zna­li­smo­se­na­­ber­bi“.­u­Fran­cu-skoj­se­iz­u­zet­no­ne­gu­je­kul­tu­ra­kon­zu­mi­ra­nja­vi­na,­ali­pre­sve­ga­po­sto­ji­ogrom­no­po­što-va­nje­pre­ma­vi­nu.­Što­je­i­nor­mal­no,­jer­vi­no­je­je­dan­spe­ci­ja­lan,­kom­plek­san­pro­iz­vod,­pre­bo­žan­ski­ne­go­luk­su­zan­i­za­to­se­ne­sme­oma­lo­va­ža­va­ti.­u­Pro­van­si­sam­vi­de­la­da­se­tač­no­zna­kad­se­pi­je­ko­je­vi­no­i­ka­ko,­i­da­uz­to­po­sto­ji­i­od­re­đe­ni­ko­deks­po­na­ša-nja.­ Ili­ kad­ sam­bi­la­kod­dru­ga­ri­ce­u­Šam­pa­nji,­ gde­ sam­pri­me­ti­la­ jed­nu­ fa­sci­nant­nu­po­sve­će­nost­lju­di­ko­ji­pro­zvo­de­vi­no.­I­ja­sam,­ta­ko­đe­iz­gra­di­la­ta­kav­od­nos.­Na­pri­mer,­ka­da­uzmem­ča­šu­i­za­tvo­rim­oči­istog­tre­nut­ka­vi­dim­lju­de­ko­ji­su­bra­li­gro­žđe,­nji­ho­ve­uma­za­ne­ru­ke,­vi­dim­bu­rad,­ose­tim­mi­ri­se­tih­po­dru­ma...­pro­đe­mi­ceo­film­kroz­gla­vu.­Vi­no­mo­ra­da­se­kon­zu­mi­ra­kroz­pri­ču,­jer­dru­ga­či­je­gu­bi­svoj­smi­sao.­Mo­ra­da­sa­ču­va­ele­gan­ci­ju­i­da­bu­de­za­be­le­ška­vre­me­na.­Kao­što­je­kom­ple­tan­pro­ces,­kad­se­ser­vi­ra­ili­de­kan­ti­ra,­mo­žda­i­bit­ni­ji­od­sa­mog­gu­tlja­ja.­

Mno­go­vo­lim­ro­ze­vi­na,­la­ga­ni­ja­su,­neo­ba­ve­zni­ja,­le­žer­ni­ja.­Cr­ve­na­su­zah­tev­ni­ja,­ima­ju­ve­ću­do­zu­ozbilj­no­sti,­i­u­sa­mim­vi­ni­ma­i­u­pri­stu­pu­istom.­Kao­i­ne­ka­be­la­vi­na,­re­ci­mo­vi­na­iz­re­gi­je­Ša­bli.­u­mo­joj­po­ro­di­ci,­kao­i­sa­svo­jim­pri­ja­te­lji­ma­ta­ko­đe,­po­štu­je-mo­kult­vi­na,­pi­je­mo,­pri­ča­mo­o­nje­mu,­o­vi­na­ri­ja­ma,­mi­ri­si­ma...­Za­pra­vo­je­pre­va­zi­đen­od­nos­da­„cr­ve­no­vi­no­ide­uz­cr­ve­no­me­so,­a­be­lo­uz­ri­bu“.­Mi­slim­da,­ako­do­ži­vljaj­kon-zu­mi­ra­nja­vi­na­ni­je­kom­plek­san,­on­da­sve­ne­sta­je.

rad

Dan

e m

aar

wine style wine&art

70 WINE STylE

WS: Za što si oda bra la baš ko la že kao umet nič ki iz raz?

Još­ kao­ ma­la­ sli­ka­la­ sam­ uz­ oca­(slikara­ Cileta­Marinkovića,­ prim.­ aut.)­ i­oda­tle­ po­ti­če­mo­ja­ sklo­nost­ ka­ vi­zu­el­noj­umet­no­sti.­ Ve­ro­vat­no­ je­ to­ ge­net­sko­ na-sle­đe.­I­Ci­le­je­ne­kad­ra­dio­ko­la­že,­ko­ji­su­bi­li­u­mo­joj­so­bi­ta­ko­da­sam­prak­tič­no­od-ra­sla­sa­nji­ma.­ Ina­če,­od­u­vek­sam­vo­le­la­da­se­igram­sa­pa­pi­rom,­ča­so­pi­si­ma,­da­ih­sec­kam,­i­le­pim­u­svom­kon­tek­stu.­Ko­la­ži­ima­ju­slič­nu­te­ma­ti­ku­i­ener­gi­ju­kao­i­sli-ke,­sa­mo­je­dru­ga­či­ji­iz­raz,­sa­vre­me­ni­ji­je.­Ja­sam­gra­fič­ki­di­zaj­ner­i­kroz­ce­lu­mo­ju­edu­ka­ci­ju,­ i­ ra­de­ći­ uz­ Ci­le­ta,­ ima­la­ sam­po­tre­bu­ da­ svo­je­ ra­do­ve­ sve­dem­ u­ ne­ki­sa vre me ni kon tekst.

WS: Ko li ko je in te re so va nje pu bli-ke ge ne ral no za ko la že?

Mi­slim­ da­ je­ sve­ ve­će.­ Ja­ se­ tru­dim­da­mo­je­ po­ru­ke­ bu­du­ što­ di­rekt­ni­je,­ baš­zbog­to­ga­da­bi­pu­bli­ka­lak­še­mo­gla­da­ih­pri­hva­ti­i­raz­u­me.­Kad­mo­gu­da­vi­de­od­re-đe­no­li­ce­na­fo­to­gra­fi­ji,­da­pro­či­ta­ju­ja­sno­reč,­on­da­im­je­po­ru­ka­ja­sni­ja­i­ne­mo­ra­ju­da­se­pi­ta­ju­šta­je­umet­nik­hteo­da­ka­že.­Ka­da­pro­či­taš­moj­rad,­on­iz­gle­da­kao­ana-li­za­ ele­me­na­ta,­ kao­ po­e­zi­ja,­ fra­za,­ tekst,­kao­ne­što­kon­kret­no.­Ko­ri­stim­ma­te­ri­ja­le­iz­ ča­so­pi­sa,­ knji­ga,­ saj­to­va,­ to­ su­ mo­je­bo­je­ i­čet­ka­sa­mo­što­ra­dim­dru­gom­teh-ni­kom.­Mi­slim­ da­ to­ po­ti­če­ od­ gra­fič­kog­di­zaj­na,­da­shva­tiš­da­ti­u­stva­ri­pri­čaš­sa­čo­ve­kom­ko­ji­po­sma­tra­tvoj­rad.­Ko­la­ži­će­za­si­gur­no­osta­ti­moj­umet­nič­ki­pra­vac.­

WS: Po što če sto pu tu ješ, ko je tren­do ve pri me ću ješ u sfe ri vi zu el ne umet­no sti?

To­je­kao­mo­da.­Re­ci­mo,­i­u­mo­jim­ra-ni­jim­ra­do­vi­ma­se­ose­ća­re­tro­ele­ment,­a­u­no­vi­jim­ono­što­je­sa­da­ak­tu­el­no.­uvek­mi­je­bit­no­in­for­mi­sa­nje,­jer­umet­nik­mo-ra­ da­ bu­de­ ak­tu­e­lan.­ Je­di­no­ ta­ko­ mo­žeš­da­znaš­gde­ se­na­la­ziš­u­ono­su­na­ lju­de­i­svet.­Tre­nut­no­ je­ trend­da­se­sve­vra­ća­jed­no­stav­no­sti.­Re­ci­mo,­kad­su­u­pi­ta­nju­vi­na,­ u­ Fran­cu­skoj­ se­ vra­ća­ju­ na­ obič­nu­fla­šu­i­eti­ke­tu,­ne­pre­di­zaj­ni­ra­nu.­Kad­sve­poč­ne­da­se­mo­di­fi­ku­je,­da­se­re­di­zaj­ni­ra,­on­da­na­kra­ju­po­sta­je­ja­sno­da­je,­na­pri-mer,­ ta­sto­li­ca­sa­mo­sto­li­ca,­da­ je­obič­na­

ča­ša­obič­na­ča­ša.­Jed­no­stav­no­šću­se­do­la-zi­do­su­šti­ne.

WS: Ko li ko ti je este ti ka va žna u ra du, a ko li ko pre no še nje ne kih tvo jih po ru ka, sta vo va?

Imam in tu i ti van od nos pre ma ra du. umet­nik­ne­kad­ne­sve­sno­to­kom­ra­da­do-đe­do­po­ru­ke­ko­ju­že­li­da­po­ša­lje­po­sma-tra­ču.­ Kao­ ču­lo,­ kao­ po­tre­ba­ za­ vo­dom.­Je­do­stav­no­ sed­nem­ i­ ra­dim,­ imam­po­tre-bu­za­tim.­On­da­rad­sa­gle­dam­kao­pri­ču,­ma­te­ri­ja­li­su­kao­re­če­ni­ce.­este­ti­ka­do­la­zi­sa­ma­od­se­be.­Ona­ne­mo­že­da­bu­de­pr-vo­bit­ni­cilj,­ne­mo­žeš­da­ka­žeš­„sad­ću­da­na­pra­vim­ ne­što­ le­po“.­ Ona­ za­pra­vo­ ima­svoj­pro­ces­na­sta­ja­nja.­

WS: Od u vek je kod mla dih umet ni-ka bio iz ra žen ne ki sve op šti bunt, ne ka ogrom na že lja za pro me na ma. Pre po­zna ješ li to kod se be?

mi slim da imam pred nost što sam stu­di­ra­la­ i­ ži­ve­la­ u­ Fran­cu­skoj,­ jer­ ta­mo­po­sto­ji­ hra­brost­ da­ se­ iz­ra­ziš­ i­ da­ ka­žeš­šta­ mi­sliš.­ Na­rav­no­ da­ sam­ i­ ja­ usvo­ji­la­ta­kav­na­čin­raz­mi­šlja­nja.­Lju­di­oče­ku­ju­ i­že­le­ da­ vi­de­ eks­tra­va­gant­nog­ umet­ni­ka.­Za­to­im­tre­ba­da­ti­ne­što­no­vo,­dru­gi­ni­vo­ži­vo­ta,­dru­gu­per­cep­ci­ju­i­na­čin­raz­mi­šlja-nja.­Ov­de­kao­da­se­lju­di­pla­še­da­iza­đu­iz­stan­dard­nih­okvi­ra,­sve­je­vi­še­kon­for­mi-zma.­Fa­li­taj­je­dan­ko­rak­vi­še,­ko­ji­me­nja­sve.­ Sve­ što­ je­ avan­gard­ni­je,­ to­ je­ i­ te­že­ne što ura di ti. za to su u sve tu uspe šni oni ko­ji­pre­po­zna­ju­ tre­nu­tak­ i­ ima­ju­sme­lost­da ura de ne što no vo.

WS: Kao im pre si o ni sti. Iako ni su bi li pri mlje ni u Pa ri ski sa lon, sre ćom po umet nost na sta vi li su da ra de u istom prav cu.

Bez­is­traj­no­sti­ne­ma­ve­li­kih­de­la.­Ne­mo­že­lju­di­ma­uvek­da­se­da­je­ono­što­oni­že­le,­jer­ako­oni­sa­mi­ne­mo­gu­da­po­me­re­gra­ni­ce­on­da­umet­ni­ci­to­mo­ra­ju­i­mo­gu.­To­ je­nji­hov­za­da­tak­ i­ za­to­oni­ ima­ju­va-žnu­ulo­gu.­WS

M S C Y A C H T C L U B

J e d i n s t v e n d o ž i v l J a J e k s k l u z i v n o g k r s t a r e n J a

wine STYLe pleasure

72 WINE STylE

za što se sve ve ći broj lju di od lu ču je da svoj od mor pro ve de na kr sta re nju? od go vor se na me­će sam po se bi. pro bu di ti se sva ki dan na no voj de sti na ci ji, bez na por nog pu to va nja, ner vo ze, za sto ja na pu te vi ma; uži va ti u sla snim ob ro ci ma ko je pri pre ma ju vr hun ski maj sto ri ku hi nje, a pri li ke za za ba vu i opu šta nje ma me na sva kom ko ra ku. kr sta re nje će is pu ni ti oče ki va nja, pa čak ih i nad ma ši ti!ako se od lu či te na ova kvo pu to va nje, oda be ri te za se be ono naj bo lje – MsC kr sta re nje. u MsC flo ti na la zi se 11 bro do va iz gra đe nih i opre mlje nih da pru že pot pu no za do volj stvo svo jim put ni ci ma, a pa žnja je po klo nje na i naj ma njim de ta lji ma.

wine STYLe pleasure

74 WINE STylE

MSC YACHT CLUB SVE PRE MA ŽE LJA MA GOSTIJU

Per­ja­ni­ce­flo­te,­bro­do­vi­MSC Splen di da i MSC Fan-ta sia,­ kri­ju­ po­seb­nu­ oazu­pri­vat­no­sti­ i­ eks­klu­ziv­no­sti­-­ ­MSC Yacht Club­ ko­ji­ nu­di­ broj­ne­ sa­dr­ža­je­ te­ ve­li­ki­iz­bor­ je­din­stve­nih­ uslu­ga­ pri­la­go­đe­nih­ upra­vo­ va­šim­po­tre­ba­ma.­To­su­de­ta­lji­ko­ji­či­ne­MSC Yacht Club­naj-ek­sklu­ziv­ni­jim­pri­vat­nim­klu­bom­na­mo­ru.­

MSC Yacht Club­nu­di­sa­svim­no­vi­do­ži­vljaj­kr­sta­re-nja­uz­uži­va­nje­u­pot­pu­noj­pri­vat­no­sti,­te­lič­nog­ba­tle­ra­ko­ji­vam­sto­ji­na­ras­po­la­ga­nju­24­ča­sa­dnev­no­za­sve­va­še­že­lje.­Bi­lo­da­vam­po­ma­že­da­ras­pa­kujete­ili­spa-kujete­ko­fe­re,­upo­zna­je­sa­pred­no­sti­ma­i­pri­vi­le­gi­ja­ma­ko­je­uži­va­te­kao­go­sti­MSC Yacht Clu ba,­do­no­si­omi­lje-ne­dnev­ne­no­vi­ne­sva­kog­ju­tra,­po­slu­žu­je­hra­nu­i­pi­će­u­vaš­apart­man­ili­sa­ve­tu­je­o­sve­mu­od­iz­bo­ra­vi­na­do­atrak­ci­ja­ko­je­mo­že­te­vi­de­ti­ to­kom­iz­le­ta,­ne­će­te­mo­ći­ne­pri­me­ti­ti­da­uslu­ga­ba­tle­ra­za­i­sta­či­ni­raz­li­ku.

go sti MSC Yacht Clu ba­mo­gu­da­uži­va­ju­u­ras­ko­šno­opre­mlje­nom­Top Sail Lo un ge­sa­lo­nu,­sun­ča­nju­i­ku­pa-nju­u­ba­ze­ni­ma­na­ iz­dvo­je­noj­pa­lu­bi­The One,­pri­vat-nom­re­sto­ra­nu­s­vre­me­nom­ru­ča­va­nja­po­že­lji,­pa­žlji­vo­di­zaj­ni­ra­nim­ pro­stra­nim­ apart­ma­ni­ma­ opre­mlje­ni­ma­mer­mer­nim­ku­pa­ti­lom,­du­še­ci­ma­od­me­morijske­pe­ne,­čar­ša­vi­ma­od­naj­fi­ni­jeg­egi­pat­skog­pa­mu­ka­i­Nin ten do Wii­kon­zo­lom,­ te­u­ko­ri­šće­nju­ni­za­po­seb­nih­uslu­ga­ i­sa­dr­ža­ja.­Pi­ća­u­svim­pro­sto­ri­ja­ma­MSC Yacht Clu ba i u­mi­ni­ba­ru­apart­ma­na­su­bes­plat­na.­Bo­ra­ve­ći­u­ovoj­oazi­ luk­su­za­ko­ja­ se­na­la­zi­ sa­mo­na­naj­bo­ljim­bro­do-vi­ma­ MSC­ flo­te,­ osi­gu­ran­ vam­ je­ po­vla­šćen­ pri­stup­pr­vo­kla­snim­sa­dr­ža­ji­ma­za­sport,­za­ba­vu­ i­opu­šta­nje.­mak si mal no is ko ri sti te sva ki tre nu tak!

WINE STylE 75

wine STYLe pleasure

www.msckrstarenja.com

wine STYLe pleasure

wine style pleasure

SVET UŽI VA NJA

Na sva kom bro du na la zi se i pre fi nje ni MSC Aurea SPA wel lness cen tar, po znat po kva­li te tu po nu de tret ma na, za ko je su do bi li broj­na pri zna nja, uklju ču ju ći i ono od pre sti žnog Ber litz vo di ča za kr sta re nja. Odvo ji te ne ko li ko tre nu ta ka i pre pu sti te se tra di ci o nal nim i ino­va tiv nim tret ma ni ma ko ji vas smi ru ju, pod mla­đu ju i re ge ne ri šu.

Za mi sli te mi ris esen ci jal nih ulja i ori jen­tal nih sve ća ka ko se me ša u va zdu hu s ne žnim zvu ci ma mu zi ke dok struč ne ru ke ba lij skog ma se ra smi ru ju vaš um i te lo. Upra vo to je is ku stvo ko je će te do ži ve ti u MSC Aurea SPA cen tru. Go sti MSC Yacht Clu ba ima ju pri o ri tet pri li kom re zer va ci je ter mi na, pri vat ni di rekt ni pri stup lif tom te bes plat ni tret man u tur skom ku pa ti lu i sa u ni kao znak do bro do šli ce. WS

UKR CA VA NJE I U DU BROV NI KU

Uži va ti u ča ri ma MSC Yacht Clu ba od sa da će bi ti mo gu će i s ukr canjem u Du brov ni ku! Ve li čan stve na no vo grad nja MSC Di vi na će na­kon sve ča nog kr šte nja u Mar se ju 26. ma ja uz ku mu So fi ju Lo ren za plo vi ti pre ma Du brov ni ku već na svom pr vom, ina u gu ral nom kr sta re nju gde će za me ni ti brod MSC Mag ni fi ca ko ji je uz MSC Mu si ca re dov ni po se ti lac Du brov ni ka (ukr­ca va nje je mo gu će sva kog pet ka i su bo te). MSC Di vi na će sva kog pet ka do kra ja ok to bra plo vi ti pre ma atrak tiv nim de sti na ci ja ma Ita li je, Grč ke i Tur ske. Za sve re zer va ci je MSC Yacht Club apart ma na s po la skom iz Du brov ni ka mo gu će je na zah tev ostva ri ti po se ban po pust od 10% u od no su na re dov ne ce ne.

Do bro do šli u svet MSC Yacht Clu ba! Svet eks klu ziv no sti i luk su za za sve one ko ji že le pot pu nu pri vat nost i dis kre ci ju, ko ji že le pro­sla vi ti po seb nu pri li ku sa sti lom ili jed no stav no uži va ti u pot pu no no vom do ži vlja ju kr sta re nja.

Namenjen ljubiteljima vina i uživanja u životu!

WINE STYLE CLUB formirali smo u želji da svim ljubiteljima vina i drugih lepih stvari omogućimo da to uživanje sebi mogu da priušte češće i po povoljnijim uslovima; da na događajima koje će organizovati magazin Wine Style saznaju ponešto novo, da se zabave i međusobno povežu...

Učlanjenjem u WINE STYLE CLUB ostvarujete pravo na:

• Godišnju pretplatu na magazin Wine Style (magazin se ne nalazi u slobodnoj prodaji)

• Prisustvo svim događajima u našoj organizaciji - edukativnim degustacijama, promocijama vina, Wine Style salonu vina

• Mogućnost organizovanih poseta vinarijama u zemlji i regionu po promotivnim cenama

• Popuste u vinotekama, wine barovima, restoranima, hotelima, wellness i sportskim centrima…

VINOTEKE I WINE BAROVI

Wine Bar & ShoP MaGnuMDositejeva 13, Beograd

Wine ShoP arenaBul. Zorana Đinđića 45g, Beograd

aroMatica & WineBelville, Jurija Gagarina 14ž/8, Beograd

aroMatica & PleaSureĐure Jakšića 7, Beograd

coMPania de VinoSKalenićeva 3, Beograd

PaMPour Barugao njegoševe i Prote Mateje, Beograd

PreMierStrahinjića bana 13a, Beograd

PodruM Wine artugao Gospodar Jevremove i Višnjićeve, Beograd

HEDONISTKralja Milana 3, Beograd

RESTORANI

BALZAC Strahinjića Bana 13, Beograd

ŽABARKej oslobođenja bb, Zemun

TRIBECAKralja Petra 20, Beograd

TRAčMileševska 39, Beograd

RESTORAN HOTELA ZIRA Ruzveltova 35, Beograd

Picollo TC Zira, Ruzveltova 33, Beograd

BiStro la Merugao Bul. cara lazara 94 i Đorđa Servickog 17, novi Sad

ZLATAN BORZlatibor

NAšA KUćABanjička bb, užice

ĆatoViĆa MliniMorinj, Boka Kotorska, crna Gora

HOTELI

ZIRARuzveltova 35, Beograd

hyatt reGency BeoGrad Milentija Popovića 5, Beograd

SqUARE NINEStudentski trg, Beograd

hotel PaliSadZlatibor

WELLNESS I SPortSKi centri

SqUASHLANDKneza Višeslava 27, Beograd

CITY WELLNESSKraljice natalije 38-40, Beograd

PriJaVe Za uČlanJenJe: 011/ 34 45 310, 011/ 24 44 481 redakcija@winestyle.rs, marketing@winestyle.rs

inForMaciJe o aKtiVnoStiMa KluBa i aKtuelniM PoPuStiMa: www.winestyle.rs, www.facebook.com/winestylemagazine

Prijatelji Wine Style club-a

članarinacena godišnje članarine: 2.900 dinara

wine style iza etikete

80 WINE STylE

Piše: Vuk Tripković

WS: Kako ste se našli u svetu vina?Karijeru­u­vinariji­Concha Y Toro­započela­sam­

na­poziciji­prevodioca,­sa­portugalskog­na­engleski­i­obrnuto.­ujedno,­moj­angažman­u­vinariji­bio­ je­ i­prva­ prava­ prilika­ da­ se­ bolje­ upoznam­ sa­ vinom.­Nedugo­ zatim­ završila­ sam­ školu­ za­ somelijere­ u­Čileu.­ Nakon­ pet­ godina­ u­ vinariji­ kao­ prevodilac,­napustila­sam­posao­i­posvetila­se­putovanjima,­obi-lascima­vinarija­i­čuvenih­vinskih­regija.­Kada­sam­se­ vratila­ u­ Čile,­ ponovo­ su­me­ pozvali­ iz­ vinarije­Concha y Toro.­ Ali­ ovoga­ puta­ na­ poziciju­ vinskog­ambasadora.

WS: Šta je posao vinskog ambasadora?Posao­ vinskog­ ambasdara­ je­ da­ približi­ vina­

ljudima,­da­ ih­nauči­nešto­ više­ o­njima,­ ali­ i­ da­ ih­nauči­ kako­ da­ ih­ na­ pravi­ način­ konzumiraju.­Moj­posao­ nije­ da­ naučim­ ili­ motivišem­ ljude­ da­ piju­velike­količine­vina,­već­da­to­čine­na­pravi­način­i­u­pravim­prilikama.­Moj­posao­je­i­da­upoznam­ljude­sa­vinarijom­Concha y Toro,­sa­našim­vinima,­i­to­lju-de­koji­žive­van­granica­Čilea.­Ove­godine­zadužena­sam­za­tržišta­nordijskih­zemalja,­ali­ i­za­Portugal,­Španiju­i­Rusiju,­kao­i­još­neke­zemlje­evrope.­evo,­trenutno­ sam­ u­ Srbiji.­ Posao­ je­ jako­ dinamičan,­mnogo­se­putuje,­ali­osim­putovanja­ imamo­i­česte­treninge,­razne­obuke­u­Čileu.­Nedavno­je­bila­berba­u­našim­vinogradima­i­ja­sam­bila­tamo,­učila­sam­o­procesu­proizvodnje­vina­u­vinariji.­Veoma­ je­ lepo,­jer­ se­ stiču­ brojna­ iskustva­ i­ svaki­ dan­možete­ da­naučite­ nešto­ novo.­ Takođe­ imamo­ i­ treninge­ koje­organizujemo­za­naše­distibutere­širom­sveta,­što­je­takođe­deo­mog­posla,­kao­i­­treninge­sa­zaposlenima­u restoranima.

Daniela Perez Parrawine ambasador vinarije Concha y toro

U vinski svet „uplivala“ je radeći kao prevodilac sa engleskog jezika u čuvenoj čileanskoj vinariji Concha y toro. U poslednje dve godine Daniela Perez Parra sve više vremena provodi putujući i

upoznajući najpoznatije vinske regije sveta, što joj je omogućilo da bolje upozna svet vina. Stečeno

iskustvo kvalifikovalo ju je za poziciju vinskog amba-sadora vinarije Concha y toro, koju obavlja nekoliko

meseci. za wine style pričala je o svom poslu, ali i o promenama u vinskom svetu koje se dešavaju na

globalnom tržištu.

s vinom kroz svet

Foto

: M

lade

n To

mić

WINE STylE 81

wine style iza etikete

WS: Kakva je trenutno pozicija vinarije Concha y Toro na globalnom nivou?

Concha y Toro­ je­ najveća­ vinarija­ u­ Latinskoj­Americi.­ u­ 2011.­ godini­ dobili­ smo­ nagradu­ za­najprepoznatljiviji­vinski­brend­na­svetu,­a­druga­smo­vinarija­u­svetu­po­površini­sopstvenih­vinograda.­I­u­Čileu­ je­ naša­ pozicija­ veoma­ dobra,­ iako­ je­ većina­naše­ proizvodnje­ namenjena­ inostranim­ tržištima.­Više­od­70­odsto­naših­vina­se­izvozi.­Jedan­od­razlo-ga­ velike­ popularnosti­ naših,­ ali­ i­ čileanskih­ vina­uopšte,­ jeste­ i­ jedinstven­ geografski­ položaj­ Čilea.­Na­neki­način­on­ je­„zaključan“­Andima,­Pacifikom­i­Atlantskim­okeanom.­uslovi­ su­kao­na­ ostvu,­ kao­na­Kipru­recimo,­a­ to­ je­veoma­važno­zato­što­nam­omogućava­da­poizvodimo­vrlo­zdrave­proizvode.­Ne­mislim­samo­na­vina,­već­i­na­hranu,­maslinova­ulja…­Gotovo­svi­proizvodi­iz­Čilea­su­izuzetno­zdravi.­To­je­i­ zajednička­ karakteristika­ svih­ čileanskih­ vina,­ od­onih­najboljih,­do­onih­koja­se­prodaju­u­bag in boxu.

WS: Pošto izvozite vina u mnogo zemalja, zanima nas kako se prilagođavate različitim tržištima? Verovatno uz neku opštu postoje i posebne, lokalne strategije?

Sva­ tržišta­ na­ kojima­ smo­ prisutni­ su­ nam­izuzetno­ važna.­ Bukvalno­ sva,­ bez­ izuzetka.­ u­Srbiji­nemamo­tako­veliku­prodaju,­kao­na­primer­u­Velikoj­Britaniji­ili­nekim­drugim­velikim­zemljama,­ali­ vaše­ tržište­ nam­ je­ takođe­ jako­ važno.­Dodatni­problem­je­ i­recesija­u­kojoj­se­nalazi­vaša­zemlja.­Osim­toga,­bez­obzira­na­recesiju,­naš­koncept­je­da­na­vašem­i­vama­sličnim­tržištima­budemo­prisut-ni­ isključivo­ sa­ našim­ vrhunskim­ vinima.­ Mislim­prvenstveno na naše premium­ linije­ Casillero del Diablo i Don Melchor.­Bez­obzira­na­krizu­i­priličnu­nestabilnost­ tržišta,­ mislimo­ da­ je­ to­ pravi­ put.­Inače,­naše­marketinške,­kao­i­strategije­nastupa­na­tržištima­su­globalne.­Kao­što­sam­već­navela,­kon-cept­vinarije­Concha y Toro u­poslednje­dve­godine­zaniva­se­na­vrhunskim­–­premium vinima­i­to­važi­za­sva­tržišta.­Svesni­smo­da­postoje­razlike­u­navi-kama­i­stilovima­života­od­zemlje­do­zemlje,­ali­bez­obzira­na­to­naš­pristup­je­jedinstven­za­sve­zemlje.­

WS: Da li se promenio način poslovanja od početka ekonomske krize?

u­ Čileu­ se­ ne­ osećaju­ velike­ posledice­ svets-ke­ ekonomske­ krize­ i­ mogu­ da­ kažem­ da­ imamo­

jednu­veoma­stabilnu­ekonomsku­situacija­u­zemlji.­Nažalost,­najavljuje­se­da­će­u­ junu,­ julu­ ipak­biti­određenih­promena­i­na­našem­tržištu.­Ali­spremni­smo­ za­ to,­ pa­ i­ dalje­ imamo­ veoma­ ambiciozne­planove.­Od­novih­tržišta­jako­nam­je­interesantna­Južna­Afrika,­a­naš­udeo­na­tom­tržištu­trenutno­je­oko­10­odsto­od­­ukupne­prodaje­vina.­To­je­sjajan­rezultat,­koji­nas­ je­podstakao­da­ tamo­otvorimo­ i­našu­kancelariju.­eto,­to­je­samo­deo­planova,­a­za­ostalo­ćete­već­ubrzo­čuti.­WS

WS: navikli smo na inovacije iz vaše vi-narije. Šta je trenutno aktuelno?

Proše godine kupili smo još jednu vi-nariju i to u Kaliforniji. Reč je o vinskoj kući Fetzer, u okrugu Mendokino, tako da sada imamo i vina ove vinarije u svojoj ponudi. Osim toga, s vremena na vreme povećavamo naš portfolio novim vinima, jer se trudimo da ljubiteljima naših vina i našim partnerima uvek ponudimo neko prijatno iznenađenje. Deo toga je i naša saradnja sa fudbal-skim klubom Manchester United, koja traje od 2010. godine. Ona je rezul-tat obostranog interesovanja i dala je odlične rezultate širom sveta - u Indiji, Kini, africi, latinskoj americi... ne radi se tu o klasičnom sponzorstvu, više je reč o partnerstvu jer postoji više stvari koje spajaju Manchester United i Concha y Toro - tradicije duge više od stotinu godina, reč je o velikim globalnim brendovima... Takođe, kako se navijači Mančestera nazivaju red Devils, u ovom trenutku našu saradnju vezujemo isključivo za promociju linije Casillero del Diablo. Širom sveta organizujemo i konkurse, čije pobednike šaljemo na utakmice Manchester Uniteda.

82 WINE STylE

wine style nAJBOlJe VinARiJe U ReGiOnU

Foto

: V

ladi

mir

Milo

rado

vić Rajko­Žličar

Danilo­ŠnajderBožidar­Grabovac

WINE STylE 83

Predstavljamo vinarije iz knjige Top 50 vinarija ex-YU, druge sPecijalne Publikacije magazina Wine style

„Iza Verus (pravih) vina stoji pravo prijateljstvo.“

verusOrmož

wine style nAJBOlJe VinARiJe U ReGiOnU

Piše: Milorad CilićTrojica dugogodišnjih prijatelja, svaki sa porodičnim vinogra-darskim nasleđem i poslovnim iskustvom u vinskoj industriji, udružila su svoju strast prema vinu i slična poslovna interesovanja. Zahvaljujući neuobičajeno posvećenom pristupu samih vlasnika, vinarija Verus na tržištu se predstavila vrlo kvalitetnim vinima, sa izraženim sortnim karakteristikama i specifičnim odlikama Ormoža, male oblasti u Sloveniji. Posebno su bela vina ove kuće lako pronašla put do ljubitelja vina i izvan regiona, možda najviše zbog činjenice da se vlasnici vinarije ne opterećuju previše količinom proizvedenog vina.

84 WINE STylE

wine style nAJBOlJe VinARiJe U ReGiOnU

Trojica­ prijatelja,­ diplomiranih­ agronoma,­ Rajko­Žličar,­Danilo­Šnajder­i­Božidar­Grabovac,­potiču­iz­

vinogradarskih­porodica.­Od­rođenja­čvrsto­povezani­sa­vinogradarstvom,­ iskustva­ su­ sticali­ radeći­ u­ velikim­vinarijama.­ Rajko­ već­ petnaest­ godina­ radi­ u­ marke- tingu­ i­ prodaji,­ Danilo­ je­ bio­ glavni­ enolog­Ormoškog podruma,­ odgovoran­ za­ proizvodnju­ pet­miliona­ litara­vina,­ a­ Božidar­ rukovodilac­ proizvodnje­ u­ istoj­ firmi,­rukovodeći­sa­500­hektara­vinograda.­Vođeni­istom­ide-jom­da­ se­ potencijal­ ormoškog­ vinogorja­ predstavi­ na­bolji­ način,­ krenuli­ su­ od­ početka,­ pod­ imenom­Verus vinogradi.„Velike­ razlike­dnevnih­ i­noćnih­ temperatura­ tokom­ je-seni,­odnosno­u­vreme­finalnog­sazrevanja­grožđa,­u­vi-nogradima­između­Ljutomera­i­Ormoža­omogućuju­proiz-vodnju­vina­intenzivno­izraženih­sortnih­karakteristika.“­Takvu­ predispoziciju­ terena,­ odnosno­ karakteristike­podneblja,­u­Verusu­su­znalački­uklopili­u­proizvodnju­vina­koja­na­najbolji­mogući­način­oslikavaju­sortu,­go-dinu­ i­ geografsko­ poreklo.­ Vina­ čiste,­ jasno­ izražene­sortne­ definicije,­ koja­ su­ istovremeno­ zrela,­ puna­ i­harmonična,­dopadljiva­i­lako­prihvatljiva.­ubrzo­ nakon­ osnivanja­ vinarije,­ vina­ iz­ prvih­ berbi­Verus vinograda­skrenula­su­na­sebe­pažnju­i­to­na­naj- probirljivijim­tržištima,­kakva­su­Velika­Britanija,­SAD,­Nemačka­i­Italija.­„Planovi­su­da­se­sličan­efekat­postigne­i­u­zemljama­u­okruženju,­a­da­povećanje­proizvodnje­prati­napredak­u­kvalitetu.“A­vina­su­zaista­pravi­(verus)­predstavnik­ormoškog­vino-gorja,­date­berbe­i­velikog­znanja­ljudi­koji­stoje­iza­njih.

godina osnivanja 2007. adresa Hardek 34a, 2270 Ormož, + 386 2 7415 440 www.veusvino.com, info@verusvino.com posete vinariji uz zakazivanje vlasnik Rajko Žličar, Danilo Šnajder, Božidar Grabovacvinar Danilo Šnajderpovršina vinograda 18 ha vlastitih sorte sauvignon blanc, chardonnay, pinot gris, furmint, riesling, muskateller, pinot noirgodišnja proizvodnja 100.000 boca etikete bela vina

SAUVIGNON, SIVI PINOT, CHARDONNAY, ŠIPON, RENSKI RIZLING, LAŠKI RIZLING (kasna berba / late harvest), ŽUTI MUŠKAT (poluslatko / semisweet)

WINE STylE 85

wine style nAJBOlJe VinARiJe U ReGiOnU

karakteristike vina

Najveći­ utisak­ u­ Verusu­ ostavio­ je­ njihov­ vrlo­ jed-nostavan­ pristup­ -­ od­ najboljeg­ grožđa­ proizvesti­karakterno­ vino­ u­ kome­ će­ se­ prepoznati­ sorta,­regija­i­stil­vinara.­Sovinjon­je­izražene,­čiste­arome,­odličnih­ kiselina­ ugrađenih­ u­ telo­ vina,­ dugotrajan­i­ veoma­ svež.­u­ pinou­ sivom­prednjači­ aroma­ zre-log­ belog­ voća,­ a­ alkohol­ povećava­utisak­punoće­ i­prijatne­ slasti.­ Rajinski­ rizling­ iz­ 2008.­ odličan­ je­primer­vina­od­ove­sorte.­Miris­ je­ izražen,­razvijen­i­veoma­karakaterističan­za­sortu,­a­zbog­herbalnih­nota­najviše­asocira­na­miris­vreža­paradajza.­Onaj­iz­2007.­ ima­zahtevniju,­kompleksniju­aromu­petrolej- skog­karaktera­sa­primesama­herbalnog.­Odlično­se­razvio,­ a­malo­neprevrelog­šećera­dodatno­uvećava­utisak­„mesnatosti“­ i­slasti.­ Iako­ je­sovinjon­startni­favorit,­ posebnu­ pažnju­ treba­ obratiti­ na­ šipon­ ili­furmint­iz­2008,­vino­lokalne­sorte­koje­karakteriše­višeslojna­ koncentrisana­ terpenska­ aroma,­ uz­prisutne­note­hrastovine.­umerene­je­punoće,­u­sva-kom­slučaju,­nesvakidašnje­i­interesantno.­WS

wine style putopis

86 WINE STylE

Iako će te to kom pu to va nja u vi še na vra ta ve ro vat no po mi sli ti da po se ta ovoj ze mlji „na kra ju sve ta“ mo žda i ni je bi la na pa met nja od lu ka, tih če tr­de set osam sa ti pro ve de nih u pu tu za bo ra vi će te ubr zo po do la sku. Shva­ti će te i za što je re ži ser Go spo da ra pr ste no va kao lokaciju za snimanje filma izabrao baš ova ostr va. No vi Ze land je ze mlja ne ve ro vat nih pre de la, re lak si ra ju će ze le ne bo je tra ve i pla vet ni la ko je se sa ne ba pre li va u mo re. Te ško da će te ne što slič no na ći bi lo gde u sve tu

Šta sve možeš u...

Novi Zeland

WINE STylE 87

wine style putopis

Tekst i foto: Nataša Biočanin

No­vi­Ze­land­ je­ge­o­graf­ski­naj­i­zo­lo­va­ni­ja­dr­ža­va­na­sve­tu.­Na­la­zi­se­u­ ju­go­za­pad-nom­de­lu­Ti­hog­oke­a­na­i­sa­sto­ji­se­od­dva­ve­li­ka­ostr­va,­Se­ver­nog­i­Ju­žnog­i­mno-

štva­ma­lih.­u­ge­o­lo­škom­po­gle­du­na­la­zi­se­u­zo­ni­pod­vla­če­nja­pa­ci­fič­ke­pod­austra­lij-sku­tek­ton­sku­plo­ču,­što­zna­či­da­su­ze­mljo­tre­si­i­vul­ka­ni­ov­de­uobi­ča­je­na­po­ja­va,­kao­i­da­je­mi­ne­ral­ni­sa­stav­tla­iz­u­zet­no­ra­zno­vr­stan­i­bo­gat.­u­kom­bi­na­ci­ji­sa­ume­re­nom­i­bla­gom­mor­skom­kli­mom­i­obi­ljem­vla­ge,­to­je­pra­vi­raj­za­bilj­ni­svet.­Pri­ro­da­je­ov­de­vr­lo­oču­va­na,­pre­sve­ga­za­hva­lju­ju­ći­izo­lo­va­no­sti­ze­mlje­i­ma­loj­gu­sti­ni­na­se­lje­no­sti,­ali­i­iz­u­zet­no­pa­žlji­vom­od­no­su­sta­ro­se­de­la­ca­i­do­se­lje­ni­ka­pre­ma­svom­okru­že­nju.­

Ge­o­graf­ska­po­zi­ci­ja­ove­ze­mlje­u­ko­joj­kao­da­vre­me­spo­ri­je­te­če­uti­ca­la­je­i­na­nje­ne­sta­no­vni­ke.­Luk­su­za­na­No­vom­Ze­lan­du­ne­ma,­jer­on­ta­mo­ni­ko­me­i­ni­je­po­tre-ban.­Čak­bi­iz­gle­dao­sme­šno­u­po­re­đe­nju­sa­„luk­su­zom“­ko­ji­je­pri­ro­da­po­da­ri­la­ovom­de­lu­pla­ne­te.­A,­ako­bi­at­mos­fe­ru­i­na­čin­ži­vo­ta­No­vo­ze­lan­đa­na­tre­ba­lo­da­upo­re­di­mo­sa­ne­čim,­on­da­bi­to­mo­žda­naj­slič­ni­je­bi­lo­ži­vo­tu­u­biv­šoj­Ju­go­sla­vi­ji.­Mir­no,­ti­ho­i­bez-bri­žno,­ali­ni­ka­ko­do­sad­no,­ta­ko­ot­pri­li­ke­iz­gle­da­ži­vot­u­nji­ho­vim­gra­do­vi­ma.­Sti­če­se­

wine style putopis

88 WINE STylE

uti­sak­da­svi­ima­ju­do­volj­no,­ni­ko­pre­vi­še,­kao­i­da­su­lju­di­vi-še­okre­nu­ti­pri­ro­di.­u­ve­ći­ni­me­sta­ra­di­se­od­8­do­16­h,­ka­da­se­i­sve­za­tva­ra,­a­lju­di­idu­da­pro­vo­de­vre­me­sa­svo­jom­po­ro-di­com.­Ta­da­na­pla­ža­ma­mo­že­te­da­vi­di­te­broj­ne­pa­ro­ve­ka­ko­še­ta­ju­po­red­mo­ra,­bo­so­no­gu­de­cu­ka­ko­trč­ka­ra­ju­po­pe­sku­i­sku­plja­ju­školj­ke,­raz­dra­ga­ne­kuć­ne­lju­bim­ce­ka­ko­se­igra­ju­i­mno­go­„re­kre­a­ti­va­ca“.­Go­to­vo­svi­na­No­vom­Ze­lan­du­su­„lu­di“­za­zdra­vim­ži­vo­tom­-­tr­ča­nje,­bi­ci­kli­zam,­pli­va­nje,­ve­sla­nje­i­pla­ni­na­re­nje­su­omi­lje­ni­vi­do­vi­re­kre­a­ci­je.­No­vo­ze­lan­đa­ni­pri-lič­no­vo­le­da­se­ba­ve­eks­trem­nim­spor­to­vi­ma,­pa­ni­je­ni­ču­do­sto­ su­ ko­mer­ci­jal­ni­ ban­dži­ sko­ko­vi­ pa­ten­ti­ra­ni­ upra­vo­ ov­de­

sre­di­nom­osam­de­se­tih.­Ge­ne­ral­no,­sti­če­se­uti­sak­da­se­No­vi­Ze­land­po­sti­lu­ži­vo­ta­umno­go­me­ raz­li­ku­je­od­ve­ći­ne­ raz­vi-je­nih­ ze­ma­lja,­ a­ da­ bi­ste­ u­ pra­vom­ smi­slu­mo­gli­ da­ ose­ti­te­duh­ove­ze­mlje,­po­treb­no­je­da­se­pre­ba­ci­te­na­ne­ki­dru­ga­či­ji­na­čin­ raz­mi­šlja­nja­ od­ onog­ na­ ko­ji­ smo­ svi­ na­vi­kli.­ Ba­rem­ka­da­je­reč­o­za­pad­njač­kim­ze­mlja­ma­u­ko­ji­ma­tem­po­ži­vo­ta­po­sta­je­di­na­mi­čan­po­ne­kad­i­do­ne­pod­no­šlji­vih­gra­ni­ca.

Ov­de­ ne­će­te­ ra­di­ti­ ni­ vi­de­ti­ ne­ke­ stva­ri­ „nor­mal­ne“­ za­osta­tak­sve­ta.­Ako­ste­ ima­li­u­pla­nu­da­se­„lu­do“­pro­ve­de­te­u­noć­nim­iz­la­sci­ma,­uži­va­te­u­auten­tič­noj­do­ma­ćoj­ku­hi­nji­ili­se­di­vi­te­isto­rij­skim­i­ar­hi­tek­ton­skim­ču­di­ma­i­da­se­ku­pa­te­

WINE STylE 89

wine style putopis

u­mir­nom­ i­ to­plom­mo­ru­ –­ na­ po­gre­šnom­ ste­me­stu!­ Tu­ i­ta­mo­će­te­uži­va­ti­u­opu­šte­nom­ve­čer­njem­ iz­la­sku,­ jer­ je­na­No­vom­Ze­lan­du­sve­ta­ko­–­kraj­nje­opu­šte­no.­Ako­je­reč­o­hra-ni,­na­rav­no­da­ne­će­te­osta­ti­glad­ni­po­red­mno­štva­re­sto­ra­na­po­zna­tih­svet­skih­ku­hi­nja­-­za­pre­po­ru­ku­su­azij­ski,­mek­sič­ki­i­me­di­te­ran­ski­-­ali­ni­šta­no­vo­i­spe­ci­fič­no­ne­će­te­pro­ba­ti­jer­pra­va­no­vo­ze­land­ska­ku­hi­nja­i­ne­po­sto­ji.­Ar­hi­tek­ton­ska­ču­da­ta­ko­đe­ne­će­te­pro­na­ći,­ali­će­te­za­to­mo­ći­da­uži­va­te­še­ta­ju­ći­uli­ca­ma­ sa­div­nim­po­gle­dom­na­mo­re,­ u­mir­nim­kra­je­vi­ma­gra­da,­u­ko­ji­ma­se­po­ro­dič­ne­ku­će­ne­utr­ku­ju­u­luk­su­zu­i­ve­li-či­ni­ne­go­u­ma­što­vi­to­sti­ure­đe­nja­vr­to­va­i­ra­zno­li­ko­sti­bilj­nih­

vr­sta.­Ru­zma­rin­je­ina­če­za­stu­pljen­u­sva­kom­dvo­ri­štu­i­te­ško­da­ne­gde­na­sve­tu­mi­ri­še­ta­ko­in­ten­ziv­no­kao­ov­de.­

Ako­se­od­lu­či­te­da­pro­ve­de­te­od­mor­na­No­vom­Ze­lan­du,­po­ku­šaj­te­ da­ on­ tra­je­ bar­ tri­ ne­de­lje.­ To­ je­ naj­kra­će­ vre­me­po­treb­no­ da­ bi­ste­ mo­gli­ da­ pro­pu­tu­je­te­ ovom­ ze­mljom­ od­se­ve­ra­do­ ju­ga­ i­ da­ se­upo­zna­te­ sa­Auc­klan­dom,­Wel­ling­to-nom,­ Christchur­chom,­ ha­mil­to­nom­ i­ Du­ne­di­nom.­ Ta­ko­đe,­pre­po­ru­ka­je­da­pu­tu­je­te­u­vre­me­ka­da­je­kod­nas­zi­ma­–­od­de­cem­bra­do­mar­ta.

Na­ se­ve­ru,­ ne­ bi­ tre­ba­lo­ da­ pro­pu­sti­te­ da­ po­se­ti­te­ ter-mal­ne­ iz­vo­re­ u­ Rotorui­ i­ naj­i­stoč­ni­ju­ tač­ku­ No­vog­ Ze­lan­da­

wine style putopis

90 WINE STylE

–­grad­Gis­borne­sa­ne­stvar­no­le­pim­pla­ža­ma,­dok­su­na­ju­gu­Queenstown­–­pla­nin­sko­tu­ri­stič­ko­me­sto­i­„me­ka“­eks­trem­nih­spor­to­va,­kao­i­je­ze­ro­Wanaka,­ne­za­o­bi­la­zne­de­sti­na­ci­je.­

us­put­će­te­mo­ći­da­se­di­vi­te­ne­pre­gled­nim­plan­ta­ža­ma­vi-no­gra­da,­ko­jih­ima­i­na­se­ve­ru­i­na­ju­gu,­ i­da­svra­ća­te­u­ma­le­pri­vat­ne­vi­na­ri­je­na­de­gu­sta­ci­je­vi­na.­Ne­moj­te­se­iz­ne­na­di­ti­ako­su­vla­sni­ci­sa­pro­sto­ra­biv­še­Ju­go­sla­vi­je,­a­naj­vi­še­ih­ima­iz­hr-vat­ske,­jer­su­se­oni­na­No­vi­Ze­land­ise­lja­va­li­i­pre­i­po­sle­Drugog­svet­skog­ra­ta,­dok­su­lju­di­sa­pod­ruč­ja­Sr­bi­je­u­naj­ve­ćem­bro­ju­do­šli­kra­jem­XX­ve­ka.­hr­va­ti­su­ina­če­znat­no­do­pri­ne­li­uspo­nu­vi­nar­stva,­ jer­ su­ov­de­pre­ne­li­ svo­je­ tra­di­ci­o­nal­no­vi­nar­sko­na-sle­đe.­No­vi­Ze­land­je­ze­mlja­be­lih­vi­na­(ka­da­se­uže­li­te­cr­ve­nih­on­da­idi­te­u­Austra­li­ju,­a­ona­je­na­uda­lje­no­sti­od­„sve­ga“­1.500­ki­lo­me­ta­ra).­ Na­ro­či­to­ se­mo­že­ po­hva­li­ti­ od­lič­nim­ so­vi­njo­ni­ma,­ko­ji­su­i­naj­za­stu­plje­ni­ji,­a­ne­ki­od­naj­bo­ljih­do­la­ze­iz­re­gi­je­Marl-bo­ro­ugh­ko­ja­se­na­la­zi­u­se­ver­nom­de­lu­Ju­žnog­ostr­va.­

WINE STylE 91

wine style putopis

wine style putopis

92 WINE STylE

Ta­ko­đe­mo­že­te­pro­ba­ti­i­od­lič­ne­šar­do­nee,­ali­i­vr­lo­za­ni­mlji­ve­pi­no­no­a­re,­ko­ji­su­naj­po­pu­lar­ni­ji­me­đu­cr­ve­nim­vi­ni­ma.­No­vo­ze-land­ska­vi­na­odav­no­već­ni­su­ne­po­zna­ta­u­sve­tu,­a­sva­ke­go­di­ne­sve­je­vi­še­vi­na­ri­ja­či­ja­vi­na­osva­ja­ju­vr­lo­vi­so­ke­oce­ne­na­pre­sti-žnim­ svet­skim­ oce­nji­va­nji­ma.­ Jed­na­ od­ naj­po­zna­ti­jih­ i­ naj­bo­ljih­vi­na­ri­ja­ na­ No­vom­ Ze­lan­du­ je­ Ba bič,­ ko­ju­ su­ osno­va­li­ hr­vat­ski­do­se­lje­ni­ci,­a­nji­ho­va­vi­na­pri­sut­na­su­i­na­srp­skom­tr­ži­štu.­Osim­vi­no­gra­da,­us­put­će­te­vi­de­ti­i­ne­pre­gled­ne­plan­ta­že­vo­ća,­far­me­sr-na­i,­na­rav­no,­ne­pre­gled­na­sta­da­ova­ca­od­ko­jih­se­go­to­vo­sve­be­li.

Ka­da­ste­već­sti­gli­dov­de,­on­da­ne­moj­te­da­pro­pu­sti­te­pri­li­ku­da­se­upo­zna­te­sa­pin­gvi­ni­ma,­del­fi­ni­ma,­mor­skim­la­vo­vi­ma,­ki­to-

WINE STylE 93

wine style putopis

vi­ma,­ fo­ka­ma­ i­al­ba­tro­si­ma.­No­vi­Ze­land­ je­ i­pra­vo­car­stvo­pti­ca,­a­ i­ je­di­na­ je­ te­ri­to­ri­ja­na­ sve­tu­na­ko­joj­mo­že­te­ vi­de­ti­ pti­ce­ki­vi,­ka­ka­po­i­ta­ka­heu.­

Ka­da­ sve­ to­ obi­đe­te,­ pre­po­ru­ka­ je­ da­ se­ vra­ti­te­ u­Auckland­ i­po­sve­ti­te­ je­dan­ceo­dan­Okland­skom­mu­ze­ju­u­ko­me­ je­pri­ka­za­na­ce­lo­kup­na­isto­ri­ja­-­od­do­la­ska­Po­li­ne­ža­na­do­da­na­šnjih­da­na­-­kom-ple­tan­ bilj­ni­ i­ ži­vo­tinj­ski­ svet,­ ge­o­lo­gi­ja­ i­ još­mno­go­ to­ga.­A­ ka­da­vas­pred­ve­če­za­bo­le­no­ge,­on­da­sed­ni­te­u­ne­ki­re­sto­ran­po­red­mo­ra,­na­ru­či­te­ ne­ki­mor­ski­ spe­ci­ja­li­tet­ i­ uz­ ča­šu­ so­vi­njon­ bla­na,­ re­ci­mo­vi­na­ri­je­Oyster Bay­i­-­udah­ni­te­du­bo­ko.­Bu­di­te­sve­sni­da­ne­ma­baš­mno­go­lju­di­ko­ji­će­ima­ti­pri­vi­le­gi­ju­da­bu­du­na­va­šem­me­stu.­WS

www.vrhunskavina.rs

vredi probati

WINE STylE 97

wine style vinski rečnik

S

Piše: Dragana Zdelarsommelierdraganazc@yahoo.com

Kako bi svi postojeći, ali i potencijalni ljubitelji vina mogli lakše da se snalaze u lavirintu vinskog sveta, objavljujemo serijal „Vinski rečnik“ – praktičan vodič kroz vinsku terminologiju koji će sadržati osnovne pojmove o vinu. Kada govorimo o vinu, možda je bolje koristiti originalne izraze na francuskom ili engleskom jeziku, nego upotrebljavati bukvalne ili često netačno prevedene izraze na našem jeziku. Serijal objavljujemo po abecednom redu

SASSICAIA DOC (SASIKAJA) –­ovo­je­zaštićeno­ime­za­blend­(kupažu)­cabernet sauvignon–cabernet franc­u­italijanskoj­vinskoj­regiji­Toskana.­Godine­1994.­italijanska­vlada­odobrila­je­da­Sassicaia nosi­DOC­oznaku­kvaliteta.­Inače,­porodica­Marchesi­Incisa­della­Rocchetta­zaslužna­je­za­prve­zasade­francuskih­sorti­cabernet sauvignon i cabernet franc­u­Toskanskoj­oblasti­Tenuta­San­Guido­u­Bolgheriju,­kao­i­za­nastanak­ovog­izuzetnog­vina­koje­po­stilu­podseća­na­velika­bordoška­stila.­Sassicaia­odležava­u­baricima­od­francuskog­hrasta­od­18­do­24­meseci­pre­flaširanja.

SAUTERNES AC (SOTERN)­–­poznata­apelacija­(vinska­oblast)­u­regiji­Bordo­u­Francuskoj.­u­svetu­je­poznata­po­proizvodnji­iz-vanrednih,­po­mnogima­najkvalitetnijih­prirodnoslatkih­(desertnih)­vina.­Dominantna­sorta­u­Soternu­je­semillion­(semijon),­mada­se­u­kupažama­može­pojaviti­i­sauvignon blanc,­a­ponekad­i­mala­količina­muscadellea­(muskadela).­u­nekim­godinama,­kada­su­klimatski­fak-tori­odgovarajući,­u­vinogradima­se­stvaraju­uslovi­da­se­na­grožđu­za-pati­i­razmnoži­botrytis cinerea­(plemenita­plesan),­a­desertna­vina­se­proizvode­upravo­od­takvog­grožđa.­Najkvalitetnije­i­najskuplje­slatko­vino­u­Soternu­i­najcenjenije­u­svetu­jeste­Chateau d‘Yquem. Ne posto-je­svake­godine­adekvatni­uslovi­da­se­oformi­botritis­u­vinogradima­i­tih­godina­se­proizvode­suva­vina­koja­nisu­ni­približno­kvalitetna­ni­cenjena­kao­desertna­vina­iz­ove­oblasti,­ali­tada­ih­flaširaju­i­prodaju­pod etiketom Bordeaux AC ili Bordeaux Superieur AC.

SAUVIGNON BLANC (SOVINJON BLAN) –­internacionalna­bela­sorta­grožđa­koja­se­primarno­gaji­u­Bordou­i­dolini­reke­Loare­u­Francuskoj,­ali­je­ima­i­u­skoro­svim­vinskim­regionima­sveta.­Izuzetne­karakteristike­je­dala­na­Novom­Zelandu,­a­vina­od­ove­sorte­inače­su­prepoznatljiva­po­svojim­herbalnim­tonovima­i­aromi­sveže­košene­trave.

SAUVIGNON ROUGE­–­poznatiji­je­pod­imenom­cabernet sauvig-non.­Crna­sorta­grožđa­nastala­ukrštanjem­jedne­bele­(sauvignon blanc)­i­jedne­crne­sorte­(cabernet franc).

SAVORY (PIKANTNO) –­opšti­naziv­za­vina­koja­su­bogata,­za-okružena,­punog­tela­i­začinskog­karaktera.

SCHAUMWEIN (PENUŠAVO VINO) –­shchaum­znači­mehurići,­pena­ili­peniti­se.­Ovo­je­naziv­za­penušava­vina­nižeg­kvaliteta­u­Nemačkoj,­dok­se­penušava­vina­višeg­kvaliteta­nazivaju­qualitä-tschaumwein­i­poznatija­su­kao­sekt vina.

wine style vinski rečnik

98 WINE STylE

BeogradWINE SHOP ARENABulevar Zorana Đinđića 45g, 011/ 65 57 382

WINE BAR & SHOP MAGNUMDositejeva 13, 011/ 26 26 267

PAMPOUR BARUgao Njegoševe i Prote Mateje, 062/ 293 103; 011/ 308 55 69

MALA TOSKANAKraljevića Marka 5, 011/ 21 82 200

AROMATICA & WINEBelville - Ljubičica, Jurija Gagarina 14ž/8, 011/ 63 00 810

AROMATICA & PLEASUREĐure Jakšića 7, 011/ 21 86 510

WONDERLANDSvetog Save 25, 011/ 38 30 455

HEDONISTKralja Milana 3, 011/ 32 28 041

COMPANIA DE VINOSKalenićeva 3, 011/ 24 49 407; 24 36 038

VINOTEKAMakedonska 24, 011/ 32 24 047

ENOTEKA PREMIERStrahinjića bana 13a, 011/ 29 10 381

PODRUM WINEART Ugao Jevremove i Višnjićeve, 011/ 26 25 237

SRPSKA KUĆA VINABraničevska 1, 011/ 38 36 965

VINO I TAKO TONjegoševa 40, 011/ 30 87 700

ENOTEKA ROYALKarađorđeva 3, 011/ 30 33 024

MAISON DE VINSPožarevačka 13, 011/ 34 42 422

FINO VINOKralja Petra 91, 011/ 26 21 669

VINOTEKA CHIANTILomina 41, 011/ 26 44 148

REVINIčkova 29, 011/ 30 59 499

VINO & GRADKajmakčalanska 9, 011/ 38 37 484

VINE & PLEASUREBulevar oslobođenja 117, 063/ 84 06 395

WINE STORYBulevar Mihajla Pupina 10z, 011/ 31 16 231

AG WINE BAR & SHOPVojvode Stepe 20, 011/ 39 73 798

BUTELJKABulevar kralja Aleksandra 114, 011/ 24 37 811

SRPSKA KUĆA VINA 2Antifašističke borbe 15, 011/ 21 37 474; 069/ 21 37 475

CASA DEL VINOBulevar Zorana Đinđića 45v, 011/ 31 16 357

VINA SRBIJEBulevar Mihajla Pupina 10g, lok. 26, 064/ 14 14 592

Novi SadDULKAVojvode Bojovića 9, 021/ 57 17 11

VINO I TAKO TO Maksima Gorkog 17a, 021/ 66 23 090

SremSki karlovciVINOTEKATrg Branka Radičevića 5, 021/ 88 41 10

Bačka PalankaBOLJI DANIKralja Petra I 21, 021/ 21 00 057

kragUJevacWINE & WINEKralja Aleksandra I Karađorđevića 160, 034/ 367 327

Adr

esar

vin

otek

a

SCHLOSS­–­na­nemačkom­znači­zamak.­Kada­se­na­etiketi­vina­nalazi­ime­samog­zamka,­to­ima­slično­značenje­kao­i­kad­se­na­eti-ketama­francuskih­vina­nalazi­ime­šatoa­(chateau),­što­znači­da­je­vino­proizvedeno­od­grožđa­iz­sopstvenog­vlasništva­a­ne­od­koope-ranata,­ili­od­kupljenog­grožđa­(na­primer,­Schloss Johannisberg).

SEC­–­francuski­izraz­koji­bukvalno­znači­suvo,­što­u­vinskom­rečniku­znači­bez­slasti,­da­nije­slatko.­Kada­opisujemo­obična­(ni-je­isto­za­penušava)­vina,­ovo­znači­da­po­završetku­fermentacije­skoro­ili­uopšte­nema­preostalih­šećera,­odnosno­da­se­ukupna­količina­ugljenih­hidrata­pretvorila­u­alkohol.­Kad­je­reč­o­penuša-vim­vinima­ili­šampanjcima,­oznaka­sec­na­etiketi­govori­da­je­vino­relativno­slatko,­demi-sec­da­je­još­slađe,­dok­se­za­penušava­vina­koja­su­suva­koristi­izraz­brut ili extra brut ako­su­veoma­suva,­kao­i­izraz­brut nature.

SECCO –­italijanski­izraz­za­brut,­odnosno­suvo.

SECO­–­španski­izraz­za­suvo.

SECOND FERMENTATION (DRUGA, DODATNA, NAKNADNA FERMENTACIJA) –­kada­se­proizvode­penušava­vina­tradicionalnom­metodom­u­flaši­se­izaziva­ponovna­(druga)­fermentacija­i­to­dodavanjem­manje­količine­vina,­ugljenih­hidrata­i­novog­kvasca­(liqueur d’tirage)­u­već­gotovo­vino.

SECONDARY FERMENTATION (SEKUNDARNA FERMENTACIJA) –­kod­proizvodnje­penušavih­vina­druga­fer-mentacija­se­naziva­i­sekundarnom­fermentacijom,­dok­se­kod­pro-izvodnje­običnih­vina­sekundarnom­fermentacijom­može­nazvati­malolaktička­fermentacija­(konverzija­jabučnih­u­mlečne­kiseline).

SECOND GROWTH (DEUXIÈME CRU) –­francuski­izraz­koji­označava­drugu­potkategoriju­vrhunskih­vina­(cruss classe)­u­kla-sifikaciji­vina­šatoa­u­oblastim­Medok­i­Sotern­u­Bordou.­Po­klasi-fikaciji­iz­1855.­godine­vrhunska­vina­u­Bordou­su­naznačena­kao­vina grand cru classe,­a­njihova­dodatna­klasifikacija­uključuje­još­pet­podgrupa,­počevši­od­premier­cru­(najvišeg­kvaliteta),­zatim­deuxième cru,­troisièmes cru...

SEDIMENT (SEDIMENTI, VINSKI TALOG, DEPOZIT) –­trunči-ce,­mala,­fina­zrnca­koja­se­mogu­naći­na­dnu­flaše­kod­vina­koja­su­dugo­negovana­(kod­odležalih­vina).­Ovi­sedimenti­ne­predstavljaju­nedostatak­nekog­vina,­naprotiv,­ovo­je­karakteristika­kvalitetnih­vina­da­se­iz­njih­vremenom­izdvajaju­sitne­čestice­polimerizovanih­tanina,­tartarata­i­pigmentnih­materija­koje­se­s­vremenom­vezuju­jedne­za­druge­i,­pošto­su­teže­od­tečnosti,­talože­se­na­dnu­flaše.­Ovi­sedimenti­se­mogu­bez­problema­eliminisati­iz­vina­dekatiranjem­(pretakanjem­vina­iz­flaše­u­drugi,­posebno­dizajniran­stakleni­sud).­Vinski­talog­se­uglavnom­vezuje­za­fina,­kvalitetna­crvena­vina,­ma-da­se­može­oformiti­i­u­nekim­belim­vinima.­WS