wp12 11/01-SBOzje Kraljevstvo, koje je stvarna vladavina na nebu, uskoro okon ˇ cati sve zlo i pretvoriti zemlju u raj. Podsti ˇ ce nas da verujemo u Isusa Hrista, koji je umro kako

345671. NOVEMBAR 2012.

ˇSta biste vi pitali Boga?

SVRHAˇ

CASOPISA Strazarska kula jeste da slavi Jehovu Boga, Vrhovnog Vladara citavog svemira. Ovaj casopisnam otkriva znacenje svetskih doga�aja u svetlu biblijskih prorocanstava, bas kao sto su se sa strazarskih kulau drevna vremena mogla pratiti desavanja u daljini. Tesi ljude dobrom vescu da ce Bozje Kraljevstvo, koje jestvarna vladavina na nebu, uskoro okoncati sve zlo i pretvoriti zemlju u raj. Podstice nas da verujemo u IsusaHrista, koji je umro kako bismo mogli da dobijemo vecni zivot i koji sada vlada kao Kralj Bozjeg Kraljevstva.Ovaj casopis izdaju Jehovini svedoci jos od 1879. Ne bavi se politikom i temelji se iskljucivo na Bibliji.

Ovaj casopis se ne prodaje. On se izdaje u okviru me�unarodnog biblijskog obrazovnog dela, koje se podupire dobrovoljnim prilozima. Ukoliko nije drugacije naznaceno, biblijski stihoviu ovom casopisu uzeti su iz savremenog prevoda Novi svet.

34567 Tiraz svakog izdanja:42 182 000 NA 195 JEZIKA

NOVEMBER 1, 2012

TEMA IZDANJA3 Da li je na mestu postavljati pitanja Bogu?4 Prvo pitanje: Da li moj zivot ima neku svrhu?6 Drugo pitanje:

ˇSta ce se desiti sa mnom posle smrti?

8 Trece pitanje: Zasto Bog dopusta da patim?

RUBRIKE10 Biblija menja zivote15 Da li ste znali?16 Upoznajmo Bozju Rec

Da li ce Bog uspostavitivlast nad celim svetom?

18 Vazni koraci ka porodicnoj sreciSuocavanje sa dugovima

22 Priblizimo se BoguˇSta Jehova „trazi od tebe“?

23 Pitanja citalacaDa li je religija emocionalnoutociste za slabe?

24 Moja biblijska skolica

OSTALIˇ

CLANCI26

ˇZivot u biblijska vremenaPastir

29 Evropski sud potvr�uje pravona prigovor savesti

NEKI smatraju da nije u redu postavljatipitanja Bogu. Mozda misle da ne bi-

smo pokazali postovanje ako bismo traziliod Boga da nam objasni zasto se odre�enestvari desavaju. Da li je to i vase misljenje?

Ako jeste, mozda bi vas iznenadila cinje-nica da su mnogi dobri ljudi trazili odgo-vore od Boga. Zapazite sta su neki od njihzeleli da znaju.

Bogobojazan covek po imenu Jov: „Za-sto oni koji su zli zive, starost docekaju i obo-gate se vise nego drugi?“ (Jov 21:7).

Verni prorok Avakum: „Zasto gledas onekoji postupaju neverno i cutis kad zli prozdi-re pravednijeg od sebe?“ (Avakum 1:13).

Isus Hrist: „Boze moj, Boze moj, zasto sime ostavio?“ (Matej 27:46).

Ako procitamo kontekst ovih stihova, vi-decemo da se Jehova� Bog nije uvrediozbog ovih iskrenih pitanja.

ˇStavise, ne tre-

ba da nas iznenadi sto je on toliko toleran-tan. Na primer, Boga ne vre�a kada ga mo-

� Sveto pismo otkriva da je Jehova Bozje ime.

limo da zadovolji nase osnovne potrebekako bismo sacuvali svoje zdravlje. On dra-ge volje odgovara na takve molbe (Matej6:11, 33). Slicno tome, on nam rado pruzaodgovore koji ce nam pomoci da sacuva-mo mentalno i emocionalno zdravlje (Fi-lipljanima 4:6, 7). Zapravo Isus je rekaosvojim ucenicima: „Molite, i dace vam se!Trazite, i naci cete!“ (Matej 7:7). Jasno je danije govorio samo o materijalnim stvarimavec i o pronalazenju odgovora na vazna pi-tanja.

Da imate priliku, koje biste od sledecihpitanja postavili Bogu?

˘ Da li moj zivot ima neku svrhu?˘

ˇSta ce se desiti sa mnom posle smrti?

˘ Zasto dopustas da patim?

Posto je Sveto pismo „nadahnuto od Bo-ga“, u njemu mozemo pronaci odgovorekoje on pruza (2. Timoteju 3:16). Pogledaj-mo sta je neke ljude navelo da postave tapitanja, kao i odgovore koji se nalaze u Sve-tom pismu, to jest Bibliji.

Da li jena mestupostavljatipitanja Bogu?

STRAˇ

ZARSKA KULA ˙ 1. NOVEMBAR 2012. 3

ROZALIND, koja je odrasla u Engleskoj,osecala je neutoljivu ze� za znanjem. Tako-�e je zelela da pomaze ljudima. Kada jezavrsila skolu, pronasla je cenjen posaokoji je obuhvatao brigu o beskucnicima, apomagala je i osobama sa hendikepom iporemecajima ucenja. Iako je imala posaokoji ju je ispunjavao i bila materijalno obe-zbe�ena, ona kaze: „Godinama sam se pi-tala: ’Zasto postojimo? Koja je svrha zivo-ta?‘“

Zasto se javlja to pitanje? Za razliku od zi-votinja, ljudi su razumna bica. Imamo spo-sobnost da ucimo iz proslosti, planiramobuducnost i da tragamo za smislom zivota.

Kako neki odgovaraju? Mnogi smatrajuda je svrha zivota pronalazenje srece pu-tem sticanja bogatstva i slave.

Koje glediste stoji iza tog odgovora? Misami odre�ujemo sta treba da nam budenajvaznije u zivotu.Nase zelje su vaznije odBozje volje.ˇ

Sta Biblija kaze? Kralj Solomon je stekaoogromno bogatstvo i priustio sebi mnogeuzitke, ali je uvideo da se u tome ne nala-zi pravi smisao. Razumevsi sta je svrha zi-vota, napisao je: „Zakljucak svega sto si cuojeste ovo: Boj se istinitog Boga i drzi se nje-govih zapovesti. Jer to je sva duznost cove-ku“ (Propovednik 12:13).

ˇSta znaci drzati

se Bozjih zapovesti?Bozja namera za ljude, izme�u ostalog,

jeste da se raduju zivotu. Solomon je rekao:„Nema za coveka nista bolje nego da jede

PRVO PITANJE

Da li moj zivotima neku svrhu?

34567Da li biste zeleli vise informacija ili biste voleli davas neko poseti kako bi s vama besplatno proucavaoBibliju? Molimo vas pisite na odgovarajucu adresu.Za spisak svih adresa, videti www.jw.org/contact.

Albanija: Kutia postare 118, Tirane. Australija: PO Box 280, Ingleburn,NSW 1890. Bosna i Hercegovina: p. fah 303, BiH-71000 Sarajevo. Bu-garska: PO Box 424, 1618 Sofia. Velika Britanija: The Ridgeway, LondonNW7 1RN. Grcka: Kifisias 77, GR-15124, Marousi. Italija: Via della Bufalot-ta 1281, I-00138 Rome RM. Ma�arska: Pf. 20, H-1631 Budapest. Makedoni-ja: Pf 800,1000 Skopje. Nemacka: 65617 Selters. Rumunija: Casuta Postalanr. 132, Oficiul Postal nr. 39, Bucuresti. Rusija: PO Box 182, 190000 St. Pe-tersburg. Slovacka: PO Box 2, 830 04 Bratislava 34. Slovenija: pp 22, SI-1241Kamnik. Srbija: p. fah 173, 11080 Beograd. Ukrajina: PO Box 955, 79491Lviv-Briukhovychi. Francuska: BP 625, F-27406 Louviers Cedex. Hrvatska:PP 58, HR-10090 Zagreb-Susedgrad. Svedska: PO Box 5, SE-732 21 Arboga.

Strazarska kula je polumesecnik. Izdavac srpskog izdanja:Jehovini svedoci — hriscanska verska zajednica, Tosin bunar58-60, 11080 Beograd. CIP — Katalogizacija u publikaciji, Na-rodna biblioteka Srbije, Beograd: ISSN 1820-5771. Odgovorniurednik:

ˇSandor Palfi.

˘ 2012 Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania.Sva prava zadrzana. Printed in GermanyDruck und Verlag: Wachtturm Bibel- und Traktat-Gesellschaft der Zeugen Je-hovas, e. V., Selters/Taunus. Verantwortliche Redaktion: Ramon Templeton, Sel-ters/Taunus

Vol. 133, No. 21 Semimonthly SERBIAN (Roman)

4

i da pije i da mu dusa uziva u dobru od tru-da njegovog. Video sam da i to dolazi izruke istinitog Boga“ (Propovednik 2:24).

Bog tako�e zeli da volimo svoju porodi-cu i brinemo o njoj. Evo nekih jednostav-nih, prakticnih saveta za svakog clana po-rodice.

„Muzevi treba da vole svoje zene kaosvoje telo“ (Efesanima 5:28).

„ˇZena neka duboko postuje svog muza“

(Efesanima 5:33).„Deco, slusajte svoje roditelje“ (Efesani-

ma 6:1).Primenjivanje tih biblijskih nacela moze

nam doneti srecu i zadovoljstvo. Me�utim,najvaznije je da sto vise naucimo o nasemStvoritelju i priblizimo mu se kao prijate-lju.

ˇStavise, Biblija nas poziva: „Priblizite se

Bogu.“ Zatim nam obecava: „On ce se prib-liziti vama“ (Jakovljeva 4:8). Ako prihvati-mo taj poziv, nas zivot ce imati pravi smi-sao.

Rozalind, pomenuta na pocetku, smatrada je pronasla svrhu zivota. Na 10. stranimozete procitati sta ona kaze da joj je po-moglo u tome.

Ako zelite da saznate vise o tomekako da svojim nacinom zivota

ugodite Bogu, procitajte 12. poglavljeknjige Sta Biblija zaista naucava?

Ovu knjigu mozete preuzeti sa sajta

www.jw.org

Isus je tacno znao sta je svrha njegovogzivota. On je rekao: „Ja sam se zato rodioi zato sam dosao na svet, da svedocim zaistinu“ (Jovan 18:37). Svoj zivot je posvetiopoucavanju ljudi istini o Bogu i njegovimnamerama.Nas zivot ce imati pravi smisao ako se ug-ledamo na Isusa. Zapravo, on nas pozivada ucimo od njega (Matej 11:29). Osmo-trimo dva nacina na koja to mozemo ciniti.Isus je govorio da je za srecu neophodnoda budemo „svesni svojih duhovnihpotreba“ (Matej 5:3). Duhovne potrebemozemo zadovoljiti tako sto usvajamoznanje o ’jedinom istinitom Bogu i onomekoga je poslao, Isusu Hristu‘ (Jovan 17:3).Isus je svojim sledbenicima zapovedioda drugima prenose ono sto su naucili.Rekao je: „Zato idite i stvarajte ucenike odljudi iz svih naroda, krsteci ih u ime Ocai Sina i svetog duha, uceci ih da se drzesvega sto sam vam zapovedio“ (Matej28:19, 20).Oni koji proucavaju Bibliju i primenjujuono sto uce zadovoljice svoje duhovnepotrebe i zivot ce im se promeniti nabolje.A kada pocnu da pomazu drugima da uceo Bogu, bice jos sigurniji da njihov zivotima pravu svrhu.

ˇSta je Isus rekaoo svrsi zivota?

SADA IZLAZI NA 195 JEZIKA: azerbejdzanski, azerbej-dzanski (cirilica), ajmara,� albanski, amharski, arapski, aco-li, afrikans, baoule, bengalski, bikol, bislama, bugarski, valiski,varaji-varaji, venda, vijetnamski, volaita, ga, garifuna, gvara-ni,�� grenlandski, gruzijski, grcki, gun, gudzarati, danski,� eve,engleski,�� estonski, efik, zande, zapotecki (Istmus), zulu,igbo, iloko, indonezanski, islandski, isoko, italijanski,�� jap, ja-panski,�� jermenski, jermenski (zapadni), joruba, kazaski,kambodzanski, kanada, kaonde, katalonski, kvangali, kvanja-ma, kecua (Ankas), kecua (Ajakuco), kecua (Bolivija),� kecua(Kusko), kikongo, kikuju, kiluba, kimbundu, kineski (pojedno-stavljeni), kineski (tradicionalni)� (audio-snimci samo na

mandarinskom), kinjaruanda, kirgiski, kiribati, kirundi, kicua,kongo, korejski,�� kosa, landa, letonski, lingala, litvanski, luva-le, luganda, luo, ma�arski,��maja, makedonski, makua, mala-jalam, malgaski, malteski, mihe, mjanmarski, marati, marsal-ski, mauricijski kreol, mizo, mongolski, more, nahuatl (severnaPuebla), ngabere, ndebele, ndonga, nemacki,�� nepalski,nzema, niue, norveski,� njaneka, oromo, otetela, palau, pan-gasinanski, pandzapski, papijamento (Aruba), papijamento(Kurasao), persijski, pidzin Solomonskih ostrva, poljski,�� po-napeanski, portugalski,�� rarotonganski, rumunski, ruski,��samoanski, sango, svati, svahili, sebuano, sejselski kreol, sesu-to, sepedi, silozi, sinhaleski, slovacki, slovenacki, sranantongo,

srpski, srpski (latinica), tagalog,� taj, tamilski, tatarski, tahi-canski, tvi, telugu, tetum, tiv, tigrinja, tok pisin, tonganski, to-tonak, tuvalu, turski, ukrajinski, umbundu, urdu, uruund, fin-ski,� fidzijski, francuski,�� haicanski kreol, hausa, hebrejski,hiligajnon, hindi, hiri-motu, holandski,�� hrvatski, cvana, con-ga, cocil, cva, ceski,� cibemba, ciluba, citonga, citumbuka, ci-ceva, cukski, svedski,� sona, spanski�� Dostupno i na Brajevom pismu� Moze se dobiti i CD� Moze se dobiti i u MP3 formatu na CD-u� Dostupni su i audio-snimci na www.jw.org

ROMAN je bio decak kada je njegov do-bar drug poginuo u saobracajnoj nezgodi.„Gubitak prijatelja me je strasno pogodio“,kaze on. „Nakon te tragedije, godinamasam se pitao sta se desava s nama kadaumremo.“

Zasto se javlja to pitanje?ˇ

Coveku je teskoda se pomiri sa smrcu. Bez obzira na nasegodine, normalno je da ne zelimo daumremo. Mnogi strahuju od toga sta se de-sava posle smrti.

Kako neki odgovaraju? Mnogi veruju daposle smrti neki deo osobe nastavlja dazivi. Smatraju da ce dobri ljudi biti nagra-�eni zivotom na nebu dok ce zli zbog svo-jih greha biti kaznjeni vecnim mucenjem.Drugi misle da prilikom smrti covek pre-staje da postoji i da se s vremenom potpu-no zaboravlja na njega.

Koje glediste stoji iza tih odgovora? Prvoverovanje podrazumeva da osoba zapravonikada ne umire. Prema drugom, zivotnema nikakvog smisla. Oni koji tako raz-misljaju cesto usvajaju fatalisticki stav ko-ji se ogleda u recima: „Jedimo i pijmo,jer cemo sutra umreti“ (1. Korincanima15:32).ˇ

Sta Biblija kaze? Biblija ne kaze da prili-kom smrti neki deo osobe nastavlja da zivi.Kralj Solomon je pod Bozjim nadahnucemnapisao: „

ˇZivi su svesni toga da ce umreti,

a mrtvi nisu svesni nicega“ (Propovednik9:5). Oni koji „nisu svesni nicega“ uopstene znaju sta se desava oko njih. Oni nistane osecaju niti ista mogu da urade. Zatomrtvi ne mogu ni pomoci ni nauditi zi-vima.

Za razliku od onoga u sta mnogi veruju,Bog nije nameravao da ljudi umiru. On jestvorio prvog coveka tako da zivi zauvek nazemlji. Bog je spomenuo smrt samo kada

DRUGO PITANJEˇSta ce se desitisa mnomposle smrti?

6

je Adamu rekao sta je kazna za neposlus-nost. Zabranio mu je da jede plod sa odre-�enog drveta i zatim ga upozorio da ce,ukoliko bude jeo, ’sigurno umreti‘ (Posta-nak 2:17). Da su Adam i Eva bili poslusni,zauvek bi ziveli na zemlji i oni i svi njiho-vi potomci verni Bogu.

Adam je izabrao da se oglusi o Bozje upo-zorenje. Bio je neposlusan i time pociniogreh zbog kog je morao da umre (Rimlja-nima 6:23). Nijedan deo njega nije nasta-vio da zivi nakon smrti. On je prestao dapostoji. Bog mu je rekao: „U znoju svoglica jesces hleb dok se ne vratis u zemlju,od koje si i uzet. Jer si prah i u prah ces sevratiti“ (Postanak 3:19). Posto svi poticemood Adama, svi smo nasledili greh i smrt(Rimljanima 5:12).

Uprkos Adamovom losem izboru, Bog ceispuniti svoju nameru da zemlja bude na-stanjena Adamovim potomcima (Postanak1:28; Isaija 55:11). Uskoro ce Jehova vrati-ti u zivot mnoge koji su umrli. Apostol Pav-le je o tom vremenu rekao: „Bog [ce] uskr-snuti i pravednike i nepravednike“ (Delaapostolska 24:15).

Roman, citiran u uvodu clanka, prouca-vao je Bibliju i saznao sta ona govori osmrti i o Jehovi Bogu. To je duboko utica-lo na njega.Na 11. strani ovog casopisa mo-zete procitati njegovu pricu.

Ako zelite da saznate vise o tomesta se desava posle smrti,

procitajte 6. poglavljeknjige Sta Biblija zaista naucava?


www.jw.org

Isus se nije slozio sa verskim vo�amasvog vremena koje su govorile da mrtvinece uskrsnuti (Luka 20:27). Niti je re-kao da neki deo osobe nastavlja da ziviposle smrti. Nasuprot tome, Isus je nau-cavao sledece.Smrt je poput sna. Kada je njegov pri-jatelj Lazar umro, Isus je rekao: „Lazarje zaspao, ali idem da ga probudim.“Isusovi ucenici nisu razumeli sta je timemislio, pa su rekli: „Gospode, ako spa-va, ozdravice.“ Biblija dalje objasnjava:„Isus je govorio o njegovoj smrti, a onisu mislili da govori o spavanju, o snu.Tada im je Isus otvoreno rekao: ’Lazarje umro‘ “ (Jovan 11:11-14).Mrtvi ce uskrsnuti. Kada je Isus stigaou Lazarevo mesto, utesio je njegovusestru Martu recima: „Tvoj brat ceustati.“ Zatim je dao sledece upecatlji-vo obecanje: „Ja sam uskrsenje i zivot.Ko iskazuje veru u mene, ako i umre,ozivece.“ To nisu bile samo prazne reci.Isus je pred mnostvom ocevidaca uskr-snuo Lazara, koji je bio mrtav cetiridana (Jovan 11:23, 25, 38-45).U otkrivenju koje je dao apostolu Jova-nu, Isus je ponovo obecao da ce mrtviuskrsnuti. Opisao je buduce vreme kadace smrt osloboditi one koji su takoreci unjenom ropstvu (Otkrivenje 20:13).

ˇSta je Isus rekao o smrti?

STRAˇ


IJANOV otac je mnogo pio. Iako je Ijan umaterijalnom pogledu imao sve sto mu jebilo potrebno, u emotivnom pogledu muje nedostajala podrska oca. „Nikada ga ni-sam mnogo voleo, najvise zbog toga sto jepio i zbog toga kako se ophodio prema mo-joj majci“, kaze Ijan. Kada je bio malo sta-riji, poceo je da dovodi u pitanje postojanjeBoga. ’Ako Bog zaista postoji‘, razmisljao je,’zasto dopusta da ljudi pate?‘

Zasto se javlja to pitanje?ˇ

Cak i ako u zi-votu nemate tako teske probleme, mozdavas kao pravdoljubivu osobu poga�a patnjaneduznih ljudi. Me�utim, pitanje zasto po-stoji patnja dobija poseban znacaj kada po-put Ijana licno dozivite nevolju ili kada seneko vama drag razboli ili umre.

Kako neki odgovaraju? Neki smatraju daBog dopusta patnju da bi nas poucio poni-znosti i saosecajnosti. Drugi veruju da jepatnja kazna za grehe ucinjene u pretho-dnom zivotu.

Koje glediste stoji iza tih odgovora? Bog jeokrutan i ne mari za ljudsku patnju. Zato gaje tesko voleti.ˇ

Sta Biblija kaze? Biblija jasno kaze da Bognije kriv za ljudsku patnju. „Kad je u kus-nji, neka niko ne govori: ’Bog me iskusava.‘Jer se Bog ne moze iskusavati zlim stvarimaniti on ikoga zlom iskusava“ (Jakovljeva1:13).

ˇStavise, tvrdnja da je Bog odgovoran

za patnju nije u skladu s biblijskim opisomBozje licnosti. Zasto se to moze reci?

Ljubav je jedna od Bozjih glavnih osobi-na (1. Jovanova 4:8). Da bi se istakla ta ci-njenica, u Bibliji se njegova osecanja upo-re�uju sa osecanjima majke prema bebi.Bog postavlja pitanje: „Moze li zena zabo-raviti dete koje je dojila i ne smilovati sesinu utrobe svoje?“ Zatim dodaje: „A ako biga ona i zaboravila, ja tebe necu zaboravi-

TRE´

CE PITANJE

Zasto Bogdopustada patim?

8

ti“ (Isaija 49:15). Mozete li zamisliti da maj-ka namerno povre�uje dete koje voli? Na-ravno da ne, jer ce brizan roditelj uciniti sveda ublazi detetov bol. Isto tako, Bog ne na-nosi patnju neduznim ljudima (Postanak18:25).

Me�utim, neduzni ljudi ipak pate. Mo-zda se pitate: ’Ako je Bogu stalo do nas i akoje svemocan, zasto ne ukloni uzroke pa-tnje?‘

Bog s dobrim razlozima dopusta da pa-tnja jos uvek postoji. Osmotrimo samo je-dan od njih. Najcesce patnju prouzrokujusami ljudi. Mnogi nasilnici i tirani kojiugrozavaju druge ne zele da se promene. Dabi uklonio jedan od osnovnih uzroka pa-tnje, Bog ce morati da unisti te ljude.

Apostol Petar objasnjava zasto Bog josnije unistio one koji cine zlo: „Jehova nekasni s ispunjenjem svog obecanja, kao stoneki misle da kasni, vec je strpljiv s vamajer ne zeli da iko propadne, vec da svi do�udo pokajanja“ (2. Petrova 3:9). Strpljenjekoje pokazuje Jehova Bog odraz je njegoveljubavi i milosr�a.

Me�utim, Jehova Bog ce uskoro nestopreduzeti. On ce ’uzvratiti nevolju onimakoji nanose nevolju‘ neduznima. Svi kojiprouzrokuju patnju bice „kaznjeni vecnompropascu“ (2. Solunjanima 1:6-9).

Ijan o kome smo govorili na pocetku pro-nasao je uverljive odgovore na svoja pitanjao patnji. To je promenilo njegov pogled nazivot. Procitajte njegovu pricu na 13. strani.

Ako zelite da saznate vise o tomezasto Bog dopusta patnju i sta ce

preduzeti, procitajte 11. poglavljeknjige Sta Biblija zaista naucava?


www.jw.org

Isus nije krivio Boga za patnju koja ga jeokruzivala. Osmotrimo zasto to mozemoreci.Isus je pokazao da Bog ne kaznjava ne-duzne ljude tako sto im nanosi patnju.Lecio je bolesne, hrome i slepe (Matej15:30). Iz cuda koja je cinio mozemoizvuci dve vazne pouke. Kao prvo, Isuspomocu Bozje sile nije nanosio patnjudrugima, vec im je olaksavao teret. Kaodrugo, kada je lecio ljude, to je cinios puno osecanja. Sazalio se na ljude kojipate (Matej 20:29-34). Isus je na savrsennacin pokazao sta njegov Otac oseca kadavidi patnju. Zato iz njegovih reci i delaucimo da Boga poga�a ljudski bol i dazeli da ga ublazi (Jovan 14:7, 9).Isus je otkrio ko je najveci uzrocnikljudske patnje — Satana Ðavo. „On jebio ubica ljudi od kada se pobunio“,rekao je (Jovan 8:44). Tako�e je objasnioda je Satana Ðavo „vladar ovog sveta“i da „zavodi ceo svet“ (Jovan 12:31;Otkrivenje 12:9).Isus nam je pruzio nadu da ce patnjidoci kraj. On je svoje sledbenike ucio dase mole: „Oce nas, koji si na nebesima[...] Neka do�e kraljevstvo tvoje. Nekabude volja tvoja, kako na nebu tako i nazemlji“ (Matej 6:9, 10). Kad do�e BozjeKraljevstvo, nece biti patnje na zemlji kaosto je nema ni na nebu.U otkrivenju koje je dao apostolu Jovanu,Isus je opisao kako ce ziveti podaniciBozjeg Kraljevstva. U to vreme, Bog ce„obrisati svaku suzu s njihovih ociju i smrtivise nece biti, ni tuge, ni jauka, ni bolavise nece biti. Nestalo je ono sto je nekadbilo“ (Otkrivenje 1:1; 21:3, 4).

ˇSta je Isus rekao o patnji?

10 STRAˇ

ZARSKA KULA ˙ 1. NOVEMBAR 2012.

MOJ NEKADAˇ

SNJI NAˇ

CINˇ

ZIVOTA: Ro�e-na sam u Krojdonu, u juznom delu Londo-na, kao sesto od devetoro dece u porodici.Moji roditelji su poreklom sa karipskog os-trva Sent Vinsent. Majka je posecivala me-todisticku crkvu, ali ja nisam zelela da ucimo Bogu iako sam imala neutoljivu ze� zaznanjem.

ˇSkolske raspuste sam provodila

pokraj obliznjeg jezera, citajuci knjige izbiblioteke.

Par godina nakon sto sam zavrsila skolu,shvatila sam da zelim da pomazem ugroze-nim ljudima. Pronasla sam posao koji jeobuhvatao pomaganje beskucnicima, kao iosobama sa hendikepom i poremecajimaucenja. Zatim sam poha�ala univerzitetskapredavanja iz oblasti primene nauke u me-dicini. Na moje iznena�enje, nakon diplo-miranja sam pronalazila mnoge cenjene

poslove i pocela da zivimluksuznije. Posto sam bila sa-mostalni konsultant za me-nadzment i bavila se sociolo-skim istrazivanjem, sve stomi je trebalo za posao bili sumoj laptop i pristup interne-tu. Povremeno bih odlazilau inostranstvo na nekolikosedmica, odsedala u omilje-nom hotelu, uzivala u prele-pom okruzenju i isla u banjei teretane da bih odrzavalaformu. Mislila sam da je topravi zivot. Ali nikada nisam

prestala da marim za potlacene.

KAKO MI JE BIBLIJA PROMENILAˇ

ZIVOT:Godinama sam se pitala: ’Zasto postojimo?Koja je svrha zivota?‘ Ali odgovore nika-da nisam trazila u Bibliji. Jednog dana1999. godine, moja mla�a sestra Margaret,koja je postala Jehovin svedok, posetila meje sa jos jednom Svedokinjom koja je poka-zala licno zanimanje za mene. Iznenadivsisamu sebe, pristala sam da proucavam Bib-liju s njom, ali sporo sam napredovala jer sumi karijera i nacin zivota uzimali previsevremena.

U leto 2002, preselila sam se na jugo-zapad Engleske. Tamo sam upisala post-diplomske studije u oblasti socioloskog is-trazivanja, s ciljem da doktoriram. Pocelasam da sa svojim malim sinom cesce odla-

BIBLIJA MENJAˇ

ZIVOTE

KAKO je jedna mlada zena koju nije zanimao Bog i koja je imala uspesnukarijeru pronasla pravu svrhu zivota? Kako je jednog mladog katolika istinao smrti navela da promeni svoj zivot? I sta je mladic koji je bio razocaranu zivot saznao o Bogu, sto ga je podstaklo da postane hriscanin?Procitajte sta oni kazu o tome.

„Godinama samse pitala: ’Zastopostojimo?‘“ROZALIND D

ˇZON

GODINA ROÐENJA: 1963.

ZEMLJA ROÐENJA: VELIKA BRITANIJAU PRO

ˇSLOSTI: IMALA PRESTI

ˇZNU

KARIJERU

zim na sastanke u Dvoranu Kraljevstva. Iakosam sticala visoko obrazovanje, proucava-nje Biblije mi je mnogo vise pomoglo da ra-zumem zivotne probleme i prona�em rese-nja. Shvatila sam istinu iz Mateja 6:24, gdepise da ne mozemo sluziti dvojici gospoda-ra. Morala sam da biram izme�u Boga i bo-gatstva. Znala sam da je potrebno da pre-ispitam svoje prioritete u zivotu.

Prethodne godine sam cesto odlazila namanje sastanke Svedoka u privatnim kuca-ma, na kojima se proucavala knjiga Postojili Stvoritelj kojem je stalo do tebe?� Uverilasam se da samo nas Stvoritelj, Jehova Bog,ima resenje za probleme covecanstva. S dru-ge strane, na univerzitetu sam ucila da Stvo-ritelj nema veze sa svrhom naseg zivota. Tome je naljutilo. Nakon dva meseca, napusti-la sam studije i odlucila da vise vremena po-svetim svojoj duhovnosti.

Biblijski stihovi koji su me naveli da sepromenim nalaze se u Poslovicama 3:5, 6:„Uzdaj se u Jehovu svim srcem svojim, a nasvoj razum nemoj se oslanjati. Na svim pu-tevima svojim imaj ga na umu, i on ce is-praviti staze tvoje.“ Ucenje o Bogu i njego-voj ljubavi ispunjavalo me je vise negomaterijalno bogatstvo i doktorsko zvanje

� Izdali Jehovini svedoci.

koje sam mogla imati.ˇSto sam vise ucila o

Jehovinoj nameri za zemlju i Isusu koji jezrtvovao svoj zivot za nas, to sam vise zele-la da posvetim zivot nasem Stvoritelju.Krstila sam se u aprilu 2003. Potom sam po-stepeno pojednostavljivala zivot.

KAKO MI JE TO KORISTILO: Moje prija-teljstvo s Jehovom je neprocenjivo. Osecampravi unutrasnji mir i radost zbog toga stoga poznajem. Tako�e me usrecuje druzenjes drugim Bozjim slugama.

Ono sto ucim iz Biblije i na hriscanskimsastancima veoma dobro zadovoljava mojuze� za znanjem. S radoscu govorim drugi-ma o svojoj veri. To je sada moja karijera,koja mi omogucava da zaista pomazem lju-dima da imaju bolji zivot vec danas i divnunadu u zivot u novom svetu. Pocev od juna2008, punovremeno ucestvujem u sluzbipropovedanja, zbog cega sam srecnija i za-dovoljnija nego ikada. Pronasla sam pravismisao zivota i za to sam iskreno zahvalnaJehovi.

MOJ NEKADAˇ

SNJI NAˇ

CINˇZIVOTA: Odrastao sam uAustriji, u malom gradu poimenu Braunau. To je bio bo-gat kraj sa vrlo malo krimi-nala. Moji roditelji su mekao katolici poucavali svojojveri.

Jedan doga�aj iz detinjstvaduboko je uticao na mene.Bilo je to 1984, kada sam

’Gubitak prijateljame je pogodio‘ROMAN IRNEZBERGER


ZEMLJA ROÐENJA: AUSTRIJAU PRO

ˇSLOSTI: KOCKAR

12 STRAˇ


imao jedanaest godina. Igraosam fudbal sa dobrim dru-gom. Istog popodneva, onje poginuo u saobracajnomudesu. Gubitak prijatelja meje strasno pogodio. Nakon tetragedije, godinama sam sepitao sta se desava s namakada umremo.

Kada sam zavrsio skolu,zaposlio sam se kao elektri-car. Iako sam bio strastvenkockar i igrao s velikim nov-canim ulozima, nisam imao finansijskihproblema. Tako�e sam se puno bavio spor-tom i zavoleo sam hevi metal i pank rokmuziku.

ˇZivot mi se vrteo oko diskoteka i

zurki. Jurio sam za uzicima i ziveo nemo-ralno. Ipak, osecao sam prazninu.


ZIVOT:Godine 1995, jedan stariji Svedok pokucaoje na moja vrata i ponudio mi knjigu u ko-joj se razmatra biblijski odgovor na pitanjesta se desava nakon smrti. Tragicna smrtmog druga jos uvek me je mucila pa sam jeuzeo. Nisam procitao samo poglavlje osmrti vec celu knjigu!

Tu sam nasao odgovore na svoja pitanja,ali i vise od toga. Posto sam odgajan kao ka-tolik, poucen sam tome da je Isus najvazni-ja licnost za jednog vernika. Me�utim, paz-ljivo proucavanje Biblije pomoglo mi je darazvijem blisko prijateljstvo sa IsusovimOcem, Jehovom Bogom. Odusevilo me jeto sto Jehova nije tajanstven i udaljen vecotkriva svoju licnost onima koji ga traze(Matej 7:7-11). On ima osecanja i uvek drzisvoju rec. Zbog toga sam se zaintereso-vao za biblijska prorocanstva i poceo daistrazujem njihovo ispunjenje. Ono sto samsaznao ojacalo je moju veru u Boga.

Ubrzo sam uvideo da jedino Jehovini sve-doci iskreno zele da pomognu ljudima da

razumeju Bibliju. Obratio sam paznju nabiblijske stihove u njihovim publikacijamai trazio ih u svom katolickom prevodu.

ˇSto

sam vise istrazivao, bio sam sigurniji dasam pronasao istinu.

Zahvaljujuci Bibliji, shvatio sam da Jeho-va ocekuje da zivim po njegovim merilima.Na osnovu onoga sto sam procitao u Efesa-nima 4:22-24 bilo mi je jasno da treba daskinem „staru licnost“, koja je bila obliko-vana „ranijim nacinom zivota“, i da obu-cem „novu licnost koja je stvorena po Boz-joj volji“. Zato sam prekinuo s nemoralnimzivotom. Tako�e sam razumeo da treba daostavim kockanje posto podstice na materi-jalizam i pohlepu (1. Korincanima 6:9, 10).Znao sam da je neophodno da staro dru-stvo zamenim novim prijateljima koji ima-ju ista merila kao ja.

Te promene nisu bile lake. Ali poceosam da idem na sastanke Jehovinih svedo-ka i da sklapam prijateljstva u skupstini.Tako�e sam nastavio da licno proucavamBibliju. Ti koraci su mi pomogli da prome-nim svoj muzicki ukus, postavim nove ci-ljeve u zivotu i dovedem u red svoj licniizgled. Krstio sam se kao Jehovin svedok1995.KAKO MI JE TO KORISTILO: Stekao samuravnotezeno glediste o novcu i materijal-

STRAˇ


nim stvarima. Nekada sam bio nagle nara-vi, ali sada sam stalozeniji. Uz to, vise ni-sam preterano zabrinut za buducnost.

Raduje me sto sam deo me�unarodne or-ganizacije koja sluzi Jehovi. U njoj vidim

ljude koji uprkos problemima verno sluzeBogu. Zbog toga svu svoju snagu i vreme netrosim vise na udovoljavanje sopstvenimzeljama vec na sluzenje Jehovi i pomaganjedrugima.

MOJ NEKADAˇ

SNJI NAˇ

CINˇ

ZIVOTA: Ro-�en sam u Engleskoj, ali kada sam imao ot-prilike sedam godina, moja porodica se pre-selila u Australiju.

ˇZiveli smo na Zlatnoj

obali, popularnom turistickom mestu uKvinslendu. Iako nismo bili bogati, uveksmo imali ono sto nam je trebalo.

I pored toga, nikada nisam osecao pravusrecu. Veoma sam se razocarao u zivot. Mojotac je bio alkoholicar. Nikada ga nisammnogo voleo, najvise zbog toga sto je pio izbog toga kako se ophodio prema mojojmajci. Tek kasnije, kada sam saznao sta je sveproziveo kao vojnik u Malaji (sadasnjoj Ma-leziji), bolje sam razumeo zasto je bio takav.

Poceo sam da se opijam dok sam bio usrednjoj skoli. U sesnaestoj godini sam na-

pustio skolu i otisao u ratnumornaricu. Isprobavao samdroge i postao zavisnik odduvana. Tako�e, zavisnostod alkohola je bila sve jaca.Nisam pio samo vikendom,vec svaki dan.

U kasnim tinejdzerskimi ranim dvadesetim godina-ma, poceo sam da dovodimu pitanje postojanje Boga.’Ako zaista postoji‘, razmi-sljao sam, ’zasto dopusta daljudi pate i umiru?‘

ˇCak sam

pisao i pesme okrivljujuciBoga za sve zlo u svetu.

Napustio sam vojsku sa 23 godine. Me-njao sam poslove i cak proveo godinu danau inostranstvu, ali nista mi nije pomoglo. Idalje sam bio potisten. Nisam imao zelju dapostavim ciljeve ili postignem bilo sta. Ni-sta me nije privlacilo. Kuca, siguran posao,unapre�enja — sve je izgledalo besmisleno.Jedinu „utehu“ pronalazio sam u alkoholui muzici.

Secam se trenutka kada sam imao najve-cu zelju da razumem svrhu zivota. Bio samu Poljskoj, u poseti zloglasnom koncentra-cionom logoru u Ausvicu. Ranije sam citaoo strahotama koje su se tamo doga�ale. Alisada dok sam stajao na tom mestu i posma-trao koliko je logor velik, bio sam veoma

„Moj zivotnapokonima smisao“IJAN KING


ZEMLJA ROÐENJA: ENGLESKAU PRO

ˇSLOSTI: RAZO

ˇCARAN U

ˇZIVOT

14 STRAˇ


potresen. Nisam mogao da shvatim kako jecovek mogao biti toliko okrutan premadrugom coveku. Secam se da sam sa suza-ma u ocima setao po logoru, pitajuci se:’Zasto?‘


ZIVOT:Nakon sto sam se 1993. vratio iz inostran-stva, poceo sam da citam Bibliju trazeci od-govore. Ubrzo nakon toga, Jehovini svedo-ci su pokucali na moja vrata i pozvali mena kongres koji se odrzavao na obliznjemstadionu. Odlucio sam da odem.

Na tom stadionu sam par meseci ranijegledao utakmicu, ali to je bilo znatno dru-gacije od ovog kongresa. Svedoci su bili lju-bazni i pristojno obuceni, a njihova deca suse lepo ponasala. Zapanjilo me je ono stosam video tokom pauze. Stotine Svedoka su

rucali na terenu, ali kada su se vratili namesta nisam video nijedan otpadak na tra-vi! Iznad svega, cinilo se da ovi ljudi imajuunutrasnji mir i zadovoljstvo — nesto zacime sam ja ceznuo. Ne secam se nijednoggovora tog dana, ali ponasanje Svedoka jena mene ostavilo dubok utisak.

Te veceri sam se setio ro�aka koji je citaoBibliju i proucavao razne religije. Godina-ma ranije, spomenuo je kako je Isus rekaoda se prava religija moze prepoznati po plo-dovima (Matej 7:15-20). Pomislio sam damogu bar da ispitam zasto su Svedoci toli-ko drugaciji. Prvi put u zivotu sam osetiotracak nade i optimizma.

Sledece sedmice su ponovo dosli Svedo-ci koji su me pozvali na kongres. Predlozi-li su mi da proucavam Bibliju i ja sam pri-stao. Tako�e sam poceo da idem na njihovesastanke.

Dok sam proucavao Bibliju, moje gledi-ste o Bogu se potpuno promenilo. Saznaosam da on nije uzrok zla i patnje i da njegaboli kada ljudi rade lose stvari (Postanak6:6; Psalam 78:40, 41). Tada sam cvrsto re-sio da se potrudim da nikada ne nanesembol Jehovi. Hteo sam da obradujem njego-vo srce (Poslovice 27:11). Prestao sam da seopijam, da pusim i da zivim nemoralno. Umartu 1994, krstio sam se kao Jehovin sve-dok.

KAKO MI JE TO KORISTILO: Sada sam is-tinski srecan i zadovoljan. Vise ne trazim re-senja problema u alkoholu. Umesto toga,naucio sam da svoje breme bacim na Jeho-vu (Psalam 55:22).

Proteklih deset godina sam u braku sadivnom Svedokinjom po imenu Karen.Ona ima cerku koja se zove Nela i nas tro-je rado provodimo puno vremena u hri-scanskoj sluzbi pomazuci drugima da sa-znaju istinu o Bogu. Moj zivot napokon imasmisao.

STRAˇ


ˇ Na kraju svoje trece biblijske posla-nice, apostol Jovan kaze: „Imao bihmnogo toga da ti pisem, ali necu viseda ti pisem mastilom i perom.“ Premadoslovnom prevodu izvornih grckihreci koje je koristio, Jovan nije zeleo dapise „crnim mastilom i trskom“ (3. Jo-vanova 13).

Pisari su koristili pera od trske. Par-ce trske se na jednom kraju seklo podijagonali a zatim se vrh rasecao posredini. Za ostrenje vrha sluzio je ka-men plovucac. Pera od trske su po na-cinu koriscenja i izgledu bila vrlo slic-na danasnjem nalivperu s metalnimvrhom.

Crno mastilo se uglavnom pravilood ca�i i gumaste smole koja se kori-

stila zbog svog vezivnog svojstva. Toje bila suva mesavina u koju se pre ko-riscenja morala dodati odre�ena koli-cina vode. Kada se takvim mastilompisalo po papirusu ili pergamentu,ono bi se jednostavno osusilo. Postoga ti materijali nisu upijali, pisar jemogao lako da ispravi greske koriste-ci mokar sun�er, koji je tako�e biodeo pisarskog pribora. To svojstvo ne-kadasnjeg mastila objasnjava na stasu najverovatnije mislili biblijski piscikada su govorili o imenima koja ce bitiizbrisana iz Bozje knjige secanja (Izla-zak 32:32, 33; Otkrivenje 3:5).

DA LI STE ZNALI?

ˇSta znamo o peru i mastilu iz biblijskih vremena?

PERA OD TRSKEIZ EGIPTA, OTPRILIKE

PRVI VEK N. E.˘ Image Asset

Management/age fotostock

ˇ U Delima apostolskim 18:3 pise da jeapostol Pavle po zanimanju bio izra�i-vac satora. U biblijska vremena, izra�i-vaci satora su tkali kamilju i kozju dlakuda bi dobili uske komade tkanine kojesu potom sastavljali sivenjem. Tako sepravio sator koji su koristili putnici. Me-�utim, u to vreme su se mnogi satoripravili od koze. Drugi su bili od platna,koje se proizvodilo u Pavlovom rod-nom gradu Tarsu. Pavle je verovatnoradio sa svim ovim materijalima. Ipak,dok je sara�ivao sa Akilom, mozda jeizra�ivao platnene nadstresnice kojesu stitile od sunca unutrasnje dvoristeprivatnih kuca.

Po svemu sudeci, Pavle je svoj zanatizucio u mladosti. Egipatski papirusi

pokazuju da su u vreme rimske vlastiegipatski segrti zanat ucili od trinaestegodine zivota. Ako je tako bilo i sa Pav-lom, onda je najverovatnije do svojepetnaeste ili sesnaeste godine savladaopotrebne vestine. To je obuhvatalo se-cenje materijala odgovarajucih oblika ivelicina, koji se posle sastavljao po-mocu sila razlicitim tehnikama sivenja.„Na kraju svoje obuke, Pavle je mozdadobio sopstveni komplet alata“, pise udelu The Social Context of Paul’s Mi-nistry. Prema toj knjizi, „nozevi i silo po-trebni za rad lako su se mogli nositi, pazanatlija nije bio vezan za jedno me-sto“. Zato se Pavle mogao osloniti naovaj zanat kao na izvor prihoda u mi-sionarskoj sluzbi.

Kakve satore je pravio apostol Pavle?

PRIBOR ZAˇSIVENJE,

PRVI ILI DRUGI VEK N. E.Erich Lessing/Art Resource, NY

1. Zasto je covecanstvu potrebna svetskavlast?

Danas su problemi covecanstva cesto svetskihrazmera. U nekim zemljama, vecina ljudi je siro-masna i potlacena. U drugim mnogi izgleda ima-ju vise nego sto im je potrebno. Samo bi vlastkoja upravlja celim svetom mogla pravedno ras-podeliti prirodna bogatstva. (Procitajte Propo-vednika 4:1; 8:9.)

2. Kome bi mogla biti poverena svetskavlast?

Ideja o postojanju svetskog vladara nije popu-larna jer nijedan covek nije dorastao tom zada-tku. Niko ne moze imati podrsku svih. Poredtoga, postoji li covek koga vlast ne bi iskvarila?Pomisao na nekog okrutnog svetskog vladarazaista je zastrasujuca. (Procitajte Poslovice 29:2 iJeremiju 10:23.)

Jehova Bog je izabrao svog Sina, Isusa Hri-sta, da zauvek vlada nad covecanstvom (Luka1:32, 33). Njemu zivot na zemlji nije stran. Dokje ziveo me�u ljudima, on je lecio bolesne, po-ucavao krotke i provodio vreme s decom (Marko1:40-42; 6:34; 10:13-16). Zato je Isus idealan Vla-dar. (Procitajte Jovana 1:14.)

UPOZNAJMO BOˇ

ZJU REˇ

C

Da li ce Bog uspostavitivlast nad celim svetom?

U ovom clanku se iznose pitanjao kojima ste mozda razmisljalii navodi se gde mozete pronaciodgovore u svojoj Bibliji. Jehovinimsvedocima ce biti drago da zajednos vama razmotre ta pitanja.

16 STRAˇ


3. Da li je svetska vlast moguca?Bog je postavio svog Sina da s neba vlada nad

zemljom (Danilo 7:13, 14). Kao sto jedan dana-snji vladar ne zivi u svakom gradu nad kojim vla-da, tako ni Isus ne mora biti doslovno prisutanna zemlji da bi vladao nad covecanstvom. (Pro-citajte Mateja 8:5-9, 13.)

Da li ce svi prihvatiti Isusovu vlast? Ne, vec sa-mo ljudi koji vole ono sto je dobro. Jehova ce sazemlje odstraniti one koji odbacuju briznog ipravednog Vladara kog je on postavio. (Procitaj-te Mateja 25:31-33, 46.)

4.ˇ

Sta ce uciniti svetski Vladar?Kao sto pastir okuplja ovce, Isus vec sada sa-

kuplja krotke ljude iz svih naroda i poucava ihda ispoljavaju ljubav poput Boga (Jovan 10:16;13:34). Ti ljudi svesrdno podupiru Isusa i njego-vu vlast (Psalam 72:8; Matej 4:19, 20). Isusoviverni podanici sirom sveta ujedinjeno objavljujuda je Isus postao Kralj. (Procitajte Mateja 24:14.)

Isus ce uskoro iskoristiti svoju moc da covecan-stvu donese olaksanje od iskvarenih vlasti. Nekeod svojih vernih podanika izabrao je da zajednos njim vladaju s neba kao kraljevi (Danilo 2:44;7:27). Pod Isusovim Kraljevstvom, zemlja ce bitipuna znanja o Jehovi i na njoj ce ponovo biti rajkakav je postojao na pocetku ljudske istorije.(Procitajte Isaiju 11:3, 9 i Mateja 19:28.)

Vise informacija moze se naci u 8. poglavljuove knjige, koju su izdali Jehovini svedoci.

ˇSTA BIBLIJA

zaista NAUˇ

CAVA?

17

18 STRAˇ


Janis:� „Posao mi je propao zbog grcke finansijske krize i visenismo mogli da otplacujemo kredit za stan i dug na kreditnoj kartici.Bio sam pod tolikim stresom da nisam mogao da spavam.“

Katerina: „Gradili smo dom s puno ljubavi i pomisao da cemoga izgubiti bila je nepodnosljiva. Janis i ja smo se mnogo putasva�ali oko toga kako da iza�emo iz dugova.“

DUGOVI stvaraju veliki pri-tisak u porodici i cak

mogu biti uzrok njenog ra-spada. Primera radi, istrazivacDzefri Dju je ustanovio da pa-rovi koji su u dugovima pro-vode manje vremena zajed-no, vise se sva�aju i manje susrecni. U pore�enju sa dru-gim problemima, sva�e okodugova i finansija traju duze,cesce dolazi do vikanja i uda-raca i verovatnije je da ceprerasti u sva�u o drugimstvarima. Zato nije cudo stose mnogi brakovi raspadajuupravo zbog neslaganja okonovca.

Preveliki dugovi mogu vo-diti i do zdravstvenih tegoba,kao sto su nesanica, glavobo-lja, problemi sa stomakom,srcani udar i depresija.

ˇZena

po imenu Marta prica: „Moj muz, Luis, bio jeu depresiji zbog dugova i spavao je veci deodana.

ˇCovek na koga sam se uvek oslanjala

postao je bespomocan.“ Za neke je stres

� Neka imena u ovom clanku su promenjena.

neizdrziv. Na primer, u jednom izvestajuBBC–ja, spominje se zena iz jugoistocne Indi-je koja se ubila jer nije uspevala da otplacujedugove. Bila je duzna oko 660 evra a no-vac je pozajmila da bi svojoj deci platila lece-nje.

VAˇ

ZNI KORACI KA PORODIˇ

CNOJ SRE´

CI

Suocavanje sa dugovima

Dugovi stvaraju veliki pritisak u porodicii cak mogu biti uzrok njenog raspada

STRAˇ


Da li je i vasa porodica pod stresom zbogdugova? Pogledajmo neke uobicajene izazoves kojima se suocavaju bracni parovi u dugovi-ma, kao i biblijska nacela koja mogu biti odpomoci.PRVI IZAZOV: Krivimo jedno drugo.

„Optuzivao sam zenu da je rasipna“, priz-naje Lukas, „a ona je tvrdila da bismo imalidovoljno novca kada bih ja imao posao to-kom cele godine.“ Kako bracni par moze spre-citi da dugovi stvore razdor me�u njima?

Kljuc uspeha: Udruzite se u borbi. Necetepoboljsati situaciju ako iskaljujete gnev na su-pruzniku — bez obzira na to ko je odgovoranza nastanak dugova. Veoma je vazno da pri-menite savet iz Efesanima 4:31: „Neka se svazlobna gorcina i gnev i srdzba i vika i pogr-dan govor ukloni od vas zajedno sa svom zlo-com.“

Borite se sa dugovima, a ne me�usobno.Stefanos opisuje kako su se on i njegova su-pruga uhvatili u kostac sa dugovima: „Na dugsmo gledali kao na zajednickog neprijatelja.“Takva saradnja je u skladu sa onim sto stoji uPoslovicama 13:10: „Oholost samo izazivasva�u, a mudri su oni koji se me�usobno sa-vetuju.“ Nemojte pokusavati da samostalnoresite problem, vec otvoreno razgovarajte o fi-nansijama i zatim zajedno preduzmite nesto.

I deca mogu uciniti svoj deo. Edgardo iz Ar-gentine prica sta se desilo u njihovoj porodi-ci: „Nas mla�i sin je zeleo nov bicikl, ali objas-nili smo mu da mu to ne mozemo priustiti.Umesto toga, dali smo mu bicikl koji je neka-da pripadao mom tati i to ga je mnogo obra-dovalo. Uvideo sam koliko je vredno da uje-dinjeno resavamo probleme.“

SAVET: Odvajajte vreme da otvoreno i smi-reno razgovarate o svojim dugovima. Priz-najte greske koje ste napravili. Nemojte sezadrzavati na onome sto je bilo vec se dogo-vorite koja ce vas nacela ubuduce voditi kaddonosite odluke finansijske prirode (Psalam37:21; Luka 12:15).

DRUGI IZAZOV: Izgleda nemoguceizaci iz dugova.

„Zbog posla sam se mnogo zaduzio, a po-stalo je jos gore kada je finansijska kriza za-hvatila Argentinu“, prica Enrike. „Onda jemoja supruga morala da ide na operaciju.Mislio sam da nikada necemo izaci iz dugo-va. Osecao sam se kao da sam se upleo u pau-kovu mrezu.“ Roberto iz Brazila je izgubio svuuste�evinu u jednom poslovnom poduhvatui zaduzio se u 12 banaka. On kaze: „Bio samtoliko porazen da nisam mogao da pogle-dam prijatelje u oci. Osecao sam se kao gubit-nik.“ˇ

Sta mozete preduzeti ako vas zbog dugovapreplavljuju obeshrabrenje, krivica ili stid?

Kljuc uspeha: Preuzmite kontrolu nad svo-jim finansijama.�

1. Sastavite kucni budzet. Zapisujte sve tro-skove i prihode dve sedmice — ili mesec dana,ako je tako prakticnije. Dodajte tome i trosko-ve koji nisu toliko cesti poput poreza, osigu-ranja i obnavljanja garderobe, i odredite koli-ko mesecno treba odvajati za njih.

2. Povecajte prihode. Mogli biste duze osta-jati na poslu, obavljati sezonske poslove, da-vati privatne casove ili sakupljati materijal zareciklazu. Mozda imate neki hobi ili vestinekoji bi vam mogli doneti neki prihod. Recopreza: Vodite racuna da vam posao ne odu-zima vreme od mnogo vaznijih stvari, kao stosu aktivnosti povezane sa sluzenjem Bogu.

3. Smanjite troskove. Kupite stvari zato stosu vam potrebne a ne samo zato sto su narasprodaji (Poslovice 21:5). Enrike kaze: „Do-bro je kad se ne zuri sa kupovinom jer ondamozete videti da li vam je nesto zaista potreb-no ili to samo zelite da imate.“ Evo jos nekihkorisnih saveta.

˘ Stan: Ako je moguce, preselite se u stankoji cete manje placati. Smanjite komunalne

� Vise saveta moze se naci u seriji uvodnih cla-naka „Kako ustedeti novac“, u Probudite se! odseptembra 2011; izdali Jehovini svedoci.

20 STRAˇ


troskove tako sto cete stedeti struju, vodu igrejanje.

˘ Hrana: Umesto da jedete van kuce, pone-site rucak ili uzinu. Kupujte namirnice na ak-cijama i u prodavnicama gde mozete ostvari-ti dodatne popuste.

ˇZoelma iz Brazila kaze:

„Ustedim kada voce i povrce kupujem na pi-jaci neposredno pre zatvaranja.“

˘ Prevoz: Ako imate vozilo, razmislite da livam je neophodno. Ukoliko odlucite da gazadrzite, bolje je da ga dobro odrzavate negoda razmisljate o kupovini novijeg modela.Kad god mozete, koristite javni prevoz ili pe-sacite.

Nakon sto smanjite troskove, preostaje vamjos samo da najbolje iskoristite ostatak novca.

4. Analizirajte dugove i napravite plan. Naj-pre se informisite o svakom dugu — koliko iz-nose kamatna stopa i takse, koje su posledicekasnjenja ili izostanka uplate, i da li ste vecprekoracili vreme za otplatu duga. Pazljivo ci-tajte ugovor o kreditu ili izvode iz banke dane biste bili prevareni. Na primer, za jedankratkorocni kredit u Sjedinjenim Drzavamareceno je da kamatna stopa iznosi 24 posto, azapravo je iznosila preko 400 posto.

Zatim odredite kojim redom cete otplaciva-ti dugove. Mogli biste najpre otplatiti ones najvisom kamatnom stopom. Ili biste semogli prvo resiti onih gde vam je preostaomanji iznos posto ce vam uliti samopouzda-nje to sto imate manje dugova. Ukoliko ima-te kredite s velikom kamatnom stopom, moz-da ih mozete otplatiti tako sto cete podici novkredit s nizom kamatnom stopom.

Na kraju, ukoliko ne mozete da izmiritesvoje obaveze, pokusajte da se dogovorite sazajmodavcem. Mogli biste traziti produzenjeroka ili nizu kamatnu stopu. Neki zajmodav-ci umanjuju dug ukoliko im se odre�eni iz-nos odmah isplati. Posteno i ljubazno objas-nite svoju finansijsku situaciju (Kolosanima4:6; Jevrejima 13:18). Svaki dogovor stavite napapir.

ˇCak i ako prvi razgovor ne pro�e kako

ste se nadali, nemojte odustati vec istraj-

no trazite da vam iza�u u susret (Poslovice6:1-5).

Naravno, vazno je ostati realan kada su upitanju finansije.

ˇCak i najbolji plan moze da

se izjalovi usled okolnosti na koje ne moze-mo uticati, jer novac cesto „nacini sebi krilakao u orla i odleti u nebesa“ (Poslovice23:4, 5).

SAVET: Nakon sto osmislite budzet, razgo-varajte o tome kako svi u porodici mogu dasmanje troskove i povecaju prihode. Kadabudete videli kako svako cini zrtve, to ce vasjos vise podstaci da se udruzenim snagamaborite protiv dugova.

Prona�ite prakticne nacine da sekao porodica izborite s dugovima

TRE´

CI IZAZOV: Potpuno smo okupi-rani razmisljanjem o dugovima.

Suocavanje sa dugovima moze da zaseniono sto je vaznije u zivotu. Kao sto je to objas-nio covek po imenu Jorgos: „Najveci problemje bio u tome sto se nas celi zivot vrteo okodugova. Potisnuli smo stvari koje je trebalo dabudu na prvom mestu.“

Kljuc uspeha: Zadrzite ispravno glediste onovcu. I pored najveceg truda, mozda cete go-dinama morati da otplacujete dugove. U me-�uvremenu, mozete odluciti kako cete gleda-ti na svoje okolnosti. Nije mudro stalnorazmisljati o novcu ili nedostatku novca. Bo-lje je primeniti biblijski savet: „Kad imamohranu, odecu i zaklon, budimo zadovoljnitime“ (1. Timoteju 6:8).

Ako smo zadovoljni svojom finansijskomsituacijom, moci cemo da ’prosudimo sta jenajvaznije‘ (Filipljanima 1:10). Me�u najvaz-nijim stvarima nalazi se dobar odnos sa Bo-gom i clanovima porodice. Jorgos kaze: „Iakojos nismo uspeli da vratimo dugove, oni visenisu u sredistu naseg zivota. Nas brak je sadasrecniji jer vise vremena posvecujemo deci,jedno drugom, kao i duhovnim aktivnosti-ma.“

SAVET: Zabelezite sve ono sto veoma ceni-te, a ne moze se kupiti novcem. Zatim ra-zmislite kako biste vise vremena i snagemogli posvetiti svakoj stvari sa vaseg spiska.

Dugovi stvaraju stres i suocavanje s timproblemom zahteva odricanja, ali rezultati suvredni svakog truda. Andzej iz Poljske prizna-je: „Saznao sam da je moja supruga bila zirantza veliki kredit svojoj koleginici koja je zatimnestala i nije vratila novac. Zbog toga je at-mosfera u nasoj kuci postala najblaze recenonapeta.“ Ali kada se priseti kako su se njego-va supruga i on suocili s tom situacijom, An-dzej kaze: „To nas je zblizilo — ne sam prob-lem vec to sto smo ga resavali zajednickimsnagama.“

RAZMISLITE...ˇ Kako mogu pomoci svojojporodici da iza�e iz dugova?ˇ Kako mozemo spreciti dadugovi naruse nase odnoseu porodici?

Pravu srecu nam ne donose materijalne stvari

22 STRAˇ


ˇSTA Jehova ocekuje od onih koji zele da mu

sluze na ispravan nacin? Da li zahtevasavrsenstvo, zbog cega bi nam kao nesavrse-nim ljudima bilo nemoguce da mu ugodimo?Ili ocekuje samo ono sto je u nasoj moci? Od-govori na ova pitanja su vazni ako zelimo daradosno sluzimo Bogu. Osmotrimo kako jeprorok Mihej ukratko opisao ono sto Bog tra-zi od nas. (Procitajte Miheja 6:8.)

„Rekao ti je [...] sta je dobro.“ Ne moramoda naga�amo sta Bog ocekuje od nas. Onnam je to jasno rekao i to je zapisano u Bibli-ji. On trazi ono sto je dobro. Ne bi ni moglobiti drugacije. „Bog je ljubav“ i zato nam zelisamo najbolje (1. Jovanova 4:8; 5:3). Nasaposlusnost ne samo sto uga�a njemu vec je iza nase dobro (Ponovljeni zakoni 10:12, 13).

„Da li Jehova, Bog tvoj, [nesto] trazi od te-be?“ Da li Bog ima pravo da trazi nesto odnas? Svakako! Mi mu dugujemo poslusnostposto nam je dao zivot i pruza nam sve sto jepotrebno (Psalam 36:9).

ˇSta je to sto on trazi

od nas? Mihej je to sazeo u tri izraza. Prvadva se prvenstveno odnose na me�uljudskeodnose, a treci se tice naseg odnosa sa Bo-gom.

’Postupati pravedno.‘ Prema jednoj knjizi,hebrejska rec za pravdu „podrazumeva is-pravno i posteno ponasanje u drustvu“. Bogocekuje da se prema drugima ophodimo uskladu s onim sto je ispravno i posteno po nje-govim merilima. Postupamo pravedno akosmo nepristrani, posteni i iskreni (Levitska19:15; Isaija 1:17; Jevrejima 13:18). Ako smopravedni prema drugima, oni mogu biti pod-staknuti da nam uzvrate na isti nacin (Matej7:12).

’Voleti dobrotu.‘ Bog ne trazi da samo po-kazujemo dobrotu vec i da je volimo. Hebrej-ska rec koja se prevodi kao „dobrota“ (hesed)tako�e se moze prevesti izrazom „verna lju-bav“. Jedan biblista kaze: „Smisao reci [he-sed] ne moze se tacno izraziti recima ljubav,milost ili dobrota; nije u pitanju nijedna odovih vrlina, vec sve one zajedno.“ Ako volimodobrotu, rado cemo je pokazivati i bice namzadovoljstvo da pomazemo drugima. Zahva-ljujuci tome, oseticemo srecu koja proizlazi izdavanja (Dela apostolska 20:35).

’Skromno hoditi sa Bogom.‘ Rec „hoditi“ uBibliji cesto znaci „postupati na izvestan na-cin“. Mi hodimo sa Bogom tako sto zivimo uskladu s onim sto pise u njegovoj Reci, Bibli-ji. Dok se trudimo da tako zivimo, moramobiti skromni. Zbog cega? Ako smo skromni,realno cemo sagledati svoj polozaj pred Bo-gom i bicemo svesni svojih ogranicenja. Sto-ga, „skromno hoditi“ znaci imati realno gle-diste o njegovim ocekivanjima i onome sto mimozemo uciniti.

Na svu srecu, Jehova nikada ne zahteva visenego sto mozemo pruziti. On je zadovoljankada dajemo sve od sebe dok mu sluzimo(Kolosanima 3:23). On razume nase granice(Psalam 103:14). Ako ih i mi skromno prizna-mo, sluzicemo mu radosno. Da li biste vole-li da saznate kako mozete sluziti Bogu? Takavnacin zivota ce vam doneti obilje blagoslova(Poslovice 10:22).

PRIBLIˇ

ZIMO SE BOGU

ˇSta Jehova „trazi od tebe“?

��

PREDLOG ZAˇ

CITANJE BIBLIJE U NOVEMBRU:˛ Joilo 1 – Mihej 7

��

ˇ Trazenje emocionalnog utocista je nekavrsta samoobmane posto navodi osobu dazatvori oci pred stvarnoscu i da ne razmisljalogicno. Na primer, neki ljudi traze utociste ualkoholu. U pocetku mozda osecaju da imajuvise samopouzdanja i da mogu da se izbores problemima. Ali gledano na duge staze, onikoji utehu traze u picu sebi nanose stetu. Dali se isto moze reci i za religiju?

Neki kazu da je vera isto sto i lakovernost.Tvrde da ljudi koji traze utociste u religiji nezele da razmisljaju niti dozvoljavaju da cvrstidokazi oblikuju njihova verovanja. Ti skepticizapravo tvrde da oni koji imaju snaznu veruignorisu realnost.

Biblija cesto govori o veri. Ipak, ona nasnikada ne podstice da budemo naivni nitiodobrava mentalnu lenjost. Naprotiv, za onekoji veruju u sve sto cuju kaze da su lakovernipa cak i ludi (Poslovice 14:15, 18). Zaista bibila ludost prihvatiti nesto a da nismo prover-ili cinjenice! To bi bilo kao da smo pokrili ocii pokusali da pre�emo prometnu ulicu samozato sto nam je to neko rekao.

Biblija ne podstice na slepo verovanje vecnas ohrabruje da budemo oprezni da ne bis-mo bili zavedeni (Matej 16:6). Za to je po-trebno da koristimo svoj razum (Rimljanima12:1). Biblija nas poucava kako da rezonuje-mo na osnovu dokaza i time do�emo dozakljucaka koji se temelje na cinjenicama. Os-motrimo neke primere iz poslanica apostolaPavla.

Kada je Pavle pisao clanovima skupstine uRimu, nije zeleo da oni veruju u Boga samozato sto im je tako rekao. On ih je ohrabrio daosmotre dokaze za postojanje Boga. Napi-sao je: „Njegova [Bozja] nevidljiva svojstva,

naime njegova vecna moc i bozanstvo, jasnose vide jos od stvaranja sveta, buduci da se ra-zabiru po onome sto je stvoreno, tako da tiljudi [koji ne prihvataju Bozji autoritet] nema-ju izgovora“ (Rimljanima 1:20). Na slican na-cin je rezonovao u svojoj poslanici Jevrejima:„Svaki dom je neko sagradio, a onaj ko je svesagradio jeste Bog“ (Jevrejima 3:4). Kada jepisao hriscanima u Solunu, Pavle ih je saveto-vao da pazljivo odvagnu u sta ce verovati. Re-kao im je: „Sve proveravajte da biste se u touverili“ (1. Solunjanima 5:21).

Vera koja nije zasnovana na cvrstim dokazi-ma mogla bi biti lazno utociste, zbog cegaosoba moze biti obmanuta i povre�ena. Uvezi s nekim poboznim ljudima svog vre-mena, Pavle je napisao: „Svedocim za njih dase revno trude da ugode Bogu, ali ne znajutacno sta je njegova volja“ (Rimljanima 10:2).Zaista je vazno da poslusamo Pavlov savetskupstini u Rimu: „Preobrazite [se] obnavljan-jem svog uma, da utvrdite sta je Bozja volja— sta je dobro, ugodno i savrseno“ (Rimljan-ima 12:2). Vera zasnovana na isti-ni o Bogu nije emocionalno uto-ciste za slabe vec „veliki stit“koji nas cuva kako u emocional-nom tako i u duhovnom pogle-du (Efesanima 6:16).

PITANJAˇ

CITALACA

Da li je religija emocionalno utociste za slabe?

Vera nasmoze cuvatipoput stita

Moja biblijska skolica

Kisa pada,Tamara place:„Napolje hocu,

a pada sve jace.“

Al’ gle cuda!Sunce sada tu je.Kise vise nema,

Tamara se raduje.

ZA RODITELJENeka dete pokaze:prozor Tamaru cvecepticu drvo

Gde se na slici kriju:bubamara avionProcitajte Dela apostolska 14:17.Zasto je Jehova stvorio kisu?

ZA DECUDO

3GODINENapolje je istrcala,

pa se iznenadila,oko sebe pogledala

i sva se ozarila!

Rece ona sebi,zaboraviti nece:„Bog daje kisuda nam raste

cvece!“

25

PASTIRI se mnogo puta pominju u Bibli-ji, pocev od prve knjige, Postanka,

do poslednje knjige, Otkrivenja (Postanak4:2; Otkrivenje 12:5). Tim zanimanjem suse bavile znacajne biblijske licnosti po-put Avrahama, Mojsija i kralja Davida.Psalmista David je prelepo opisao kojeje duznosti i brige imao dobar pastir. Au psalmu koji je napisao Asaf, za Davi-

da se kaze da je bio pastir nad Boz-jim drevnim narodom (Psalam78:70-72).

Kasnije, u vreme kada je Isus bio nazemlji, cuvanje stada je i dalje bilo veomavazno zanimanje. Isus je za sebe rekao daje „dobri pastir“ i cesto je ukazivao na oso-bine briznog pastira da bi ljudima preneovazne pouke (Jovan 10:2-4, 11).

ˇCak se i

Svemocni Bog Jehova upore�uje s pasti-rom (Isaija 40:10, 11; Psalam 23:1-4).

Koje zivotinje su cuvali pastiri? Koje suposlove sve obavljali?

ˇSta mozemo nauci-

ti od tih marljivih radnika?

Ovce i kozeU drevnom Izraelu, pastiri su gajili vise

rasa ovaca, me�u kojima je bila i sirijskaovca karakul sa debelim repom i gustimrunom. Kod ove rase, samo ovnovi imaju

ˇZIVOT U BIBLIJSKA VREMENA

Pastir„Kao pastir on ce pasti svoje stado. Svojom rukom skupice jaganjce,u nedrima ce ih nositi. Dojilice ce brizno voditi.“ (ISAIJA 40:11)

26

rogove. Veoma su pitome zivotinje i lakoih je voditi. Same se ne mogu zastititi odkrvolocnih zveri i opasnosti koje ih vreba-ju na svakom koraku.

Pastiri su cuvali i koze. One su najcescebile crne ili sme�e. Njihove duge, leprsaveusi lako su se mogle zakaciti za trnovitodrvece i grmlje dok su se verale po kame-nitim liticama i grickale rastinje.

Pastir je neprestano morao da uci ovce ikoze da slusaju njegove naredbe. Iako tonije bilo lako, dobar pastir ih je brizno cu-vao i cak im davao imena na koja su seodazivale (Jovan 10:14, 16).

Jedna godina pastirskog zivotaU prolece je pastir svaki dan iz tora u bli-

zini kuce izvodio stado kako bi paslo sve-zu, socnu travu na obliznjim seoskim pas-njacima. U ovo doba godine, stado seuvecavalo dolaskom jagnjadi i jarica nasvet. To je tako�e bilo vreme za strizu ova-ca i prilika za veselje!

Kada bi neki seljanin imao samo neko-liko ovaca, unajmljivao bi pastira koji jenjegove ovce dodao stadu koje je cuvao.

Unajmljeni pastiri su bili na glasu da ma-nje vode racuna o tu�im zivotinjama negoo svojim (Jovan 10:12, 13).

Nakon sto su seoske njive bile poznjeve-ne, pastir je pustao ovce da pasu mlade iz-danke i zrnevlje koje je ostalo me�u strnji-kom. Kada bi pocela letnja zega, vodio jestado na pasnjake u visim predelima gdeje svezije. Danima bi pastir boravio i spa-vao napolju, dok je stado paslo na strmimzelenim padinama. Nocu je pod vedrimnebom cuvao strazu kraj tora. Ponekad bisklonio stado u neku pecinu, gde bi bilozasticeno od sakala i hijena. Ukoliko bi us-red mrkle noci zavijanje hijene uznemiri-lo ovce, blag glas pastira bi ih umirio.

Pastir je svako vece prebrojavao ovce ipregledao ih da vidi da li se neka razbole-la. Ujutro bi ih pozvao i one bi ga slediledo pasnjaka (Jovan 10:3, 4). U podne supastiri trazili jezerca s hladnom vodom dabi napojili stada. Ako su jezerca presusila,vodili bi ih do bunara iz kog su izvlacilivodu.

Pred kraj susne sezone, pastir je sastadom odlazio do priobalnih ravnica i

dolina. Kada pocnu hladne kise, vratio biih ponovo kuci gde su provodile zimu uzatvorenom. Za njih bi bili pogubni sna-zni pljuskovi, oluje s gr �adom i sneg. Zatopastiri nisu vodili stada na ispasu od no-vembra pa sve do proleca.

Opremljen za radPastir je nosio jednostavnu, ali izdrzlji-

vu odecu. Da bi se zastitio od kise i utop-lio u hladnim nocima, mozda je oblaciokozuh od ovcije koze, s runom sa unutra-snje strane. Ispod njega je nosio dugu ha-ljinu. Sandale su mu stitile stopala odostrog kamenja i trnova, a glavu bi obaviovunenom tkaninom.

U njegovoj opremi obicno se nalazilosledece: kozna torba s namirnicama poputhleba, maslina, susenog voca i sira (1);stap koji mu je sluzio kao oruzje, obicnometar dug, s kamenom ostricom pricvr-scenom za deblji kraj (2); noz (3); stap okoji se oslanjao dok je hodao ili se penjao

(4); cutura za vodu (5); savitljivo koz-no vedro za zahvatanje vode iz bunara(6); pracka iz koje je bacao kamenje da

bi se zalutale ovce ili koze vratile u stado,ili da bi oterao divlje zivotinje (7) i frulaod trske koju je svirao da bi se zabavio iumirio stado (8).

Kao nagradu za svoj trud, pastir je dobi-jao neophodne namirnice poput mleka imesa. Runo i koza su se koristili za razme-nu dobara, kao i za izradu odece i meho-va. Od kozje dlake se dobijala tkanina,dok su se i ovce i koze prinosile kao zrtveBogu.

Dobar primerPravi pastiri su bili vredni, pouzdani i

hrabri.ˇ

Cak su bili spremni da izloze zivotopasnosti kako bi zastitili stado (1. Samui-lova 17:34-36).

Zato nije cudo sto Isus i njegovi ucenicispominju pastira kao uzor za hriscanskenadglednike (Jovan 21:15-17; Dela apo-stolska 20:28). Poput dobrog pastira iz bib-lijskih vremena, danasnji skupstinski nad-glednici nastoje da ’pasu Bozje stado kojeim je povereno — ne na silu, nego drago-voljno; ne radi nepostenog dobitka, negogorljivo‘ (1. Petrova 5:2).

1

2

3

4

5

6

7

8

STRAˇ


Slucaj stize na Evropski sudVahan je ro�en u Jermeniji, u aprilu

1983. Njegova porodica je pocela daproucava Bibliju s Jehovinim svedoci-ma 1996. i on se krstio sa 16 godina.Dok je proucavao Bibliju, razvio je du-boko cenjenje prema ucenjima IsusaHrista, u sta spada i zapovest da njego-vi sledbenici ne uzimaju oruzje u ruke(Matej 26:52). Zato se Vahan ubrzo na-kon krstenja nasao pred ozbiljnom od-lukom.

Prema zakonu Jermenije, sluzenjevojnog roka je obavezno za sve mladicekoji su napunili 18 godina. Ukoliko bito odbili, sledila bi zatvorska kazna i do

tri godine. Vahan je zeleo da bude kori-stan clan drustva. U isto vreme, nije ze-leo da ignorise svoju savest oblikovanupo biblijskim nacelima.

ˇSta ce uciniti?ˇ

Cim je dobio poziv za vojsku 2001,Vahan je poceo da salje pisma vlastimau Jermeniji. U njima je objasnio da bitakva sluzba bila u sukobu s njegovomsavescu i religioznim uverenjima. Do-dao je i da je spreman da umesto togaobavlja neki vid civilne sluzbe.

Vise od godinu dana Vahan se obra-cao vlastima i trazio da uvaze njegovoodbijanje vojne sluzbe na temelju pri-govora savesti. Me�utim, uhapsen je useptembru 2002. i potom optuzen za

EVROPSKI SUDPOTVRÐUJE PRAVO NA PRIGOVOR SAVESTI

JEHOVINI SVEDOCI su u celom svetu poznati po svojoj neutralnosti u politici i ratovima.Oni cvrsto veruju da moraju „prekovati svoje maceve u raonike“ i ne zele da se ’uce rato-vanju‘ (Isaija 2:4). S druge strane, ne sprecavaju one koji zele da sluze vojsku. Ali sta akoje u nekoj zemlji obavezno sluzenje vojske, sto jednom Svedoku savest ne dozvoljava?Upravo to se desilo mladicu po imenu Vahan Bajatjan.

30 STRAˇ


izbegavanje vojne obaveze. Osu�en jena 18 meseci zatvora. Ali tuzilac nije biotime zadovoljan. Samo mesec dana na-kon presude, predlozio je apelacionomsudu strozu kaznu. Tvrdio je da je Vaha-nov prigovor savesti na temelju verskihrazloga „neosnovan i opasan“. Apela-cioni sud je prihvatio njegov zahtev ipovecao kaznu na 30 meseci zatvora.

Vahan je na tu presudu ulozio zalbupred najvisim sudom u Jermeniji. Kasa-cioni sud je u januaru 2003. potvrdiopresudu apelacionog suda. Vahan je od-mah poslat u zatvor, u kom je trebalo daizdrzava kaznu zajedno sa ubicama,narko-dilerima i silovateljima.

Na Evropskom suduOd 2001. godine Jermenija je clanica

Saveta Evrope. Zato njeni gra�ani ima-ju pravo da iznesu svoj slucaj predEvropski sud za ljudska prava ukoliko suiscrpli sve pravne lekove u svojoj zem-lji. Vahan je odlucio da to ucini. U svo-joj zalbi je obrazlozio da presuda kojuje dobio predstavlja prekrsaj clana 9Evropske konvencije o ljudskim pravi-

ma. Trazio je da njegovo pravo da zbogprigovora savesti odbije vojnu sluzbubude zasticeno ovim clanom — sto bibio presedan na ovom sudu.

Dana 27. oktobra 2009. Evropski sudza ljudska prava je doneo odluku. Na os-novu sudske prakse, sud je zakljucio dasloboda savesti, kako je definisana u cla-nu 9 Evropske konvencije o ljudskimpravima, ne obuhvata pravo na odbija-nje vojne sluzbe zbog prigovora savesti.

Tada je Vahan vec odavno bio na slo-bodi, ozenio se i dobio sina. Bio je ra-zocaran tom presudom. Imao je izbor— da odustane od slucaja ili da uputizalbu Velikom vecu Evropskog suda zaljudska prava. Odlucio je da uputi zal-bu. Veliko vece prihvata samo odre�e-ne slucajeve i zbog toga je Vahan biovrlo srecan kada je saznao da ce njegovslucaj biti razmotren.

Dana 7. jula 2011, u Strazburu u Fran-cuskoj, Veliko vece je konacno izreklosvoju presudu. Vece sudija je glasalo 16naprema 1 da je Jermenija hapsenjem izatvaranjem Vahana Bajatjana povredi-la njegovo pravo na slobodu savesti.

Vahan Bajatjan ispred zatvora Nubarasin u Jermeniji Bajatjan sa pravnim savetnicimana Evropskom sudu za ljudskaprava, 24. novembar 2010.

STRAˇ


Usamljeni glas protiv dao je sudija izJermenije.

Zasto je ta presuda znacajna? Zato stoje to prvi put u istoriji da je Evropski sudpotvrdio da clan 9 Evropske konvenci-je garantuje pravo na odbijanje vojnesluzbe zbog prigovora savesti. Shodnotome, sud smatra da zatvaranje osobezbog prigovora savesti predstavlja krse-nje osnovnih prava u demokratskomdrustvu.

Sud je o Jehovinim svedocima kojiulazu prigovor savesti konstatovao:„Sud nema razloga za sumnju u to dapodnosilac zalbe odbija vojnu sluzbu natemelju religioznih uverenja, kojih sepredano drzi i koja su u ostroj i nepre-mostivoj suprotnosti sa obavezom dasluzi vojni rok.“

ReakcijaTokom protekle dve decenije, u Jerme-

niji je osu�eno preko 450 Jehovinih sve-doka koji su ulozili prigovor savesti. Uvreme pripreme ovog clanka, 58 mladi-ca iz ove zemlje bili su u zatvoru zbogodbijanja da sluze vojsku iz verskih ra-

zloga. Petorica njih su zatvorena nakonpresedana postavljenog u slucaju Baja-tjan protiv Jermenije.� Javni tuzilac je od-bio zahtev jednog od tih mladica da seprekine krivicni postupak pokrenut pro-tiv njega zbog odbijanja vojne sluzbe natemelju prigovora savesti. Tuzilac je usvom odgovoru naveo: „Presuda Evrop-skog suda u slucaju Bajatjan protiv Jer-menije, doneta 7. jula 2011, ne moze seprimeniti jer je ocigledno da ne postojeslicne okolnosti u ova dva slucaja.“

Zasto je tuzilac imao takvo misljenje?U vreme kada je Vahan Bajatjan optuzen,nije postojala mogucnost civilne sluzbe.Sada se jermenska vlada poziva na za-kon koji je usvojen kasnije, tvrdeci daon omogucava obavljanje civilne sluzbeonima koji ne zele da sluze vojsku. Me-�utim, taj zakon o civilnoj sluzbi je podnadleznoscu vojske tako da je ova sluzbaneprihvatljiva za mnoge koji su pozvaniu vojsku a imaju prigovor savesti.

Vahanu Bajatjanu je drago zbog vaznepresude koja je doneta u njegovu korist.Ta presuda sada obavezuje Jermeniju daprestane da krivicno goni i zatvara poje-dince koji zbog svojih dubokih religio-znih uverenja ne zele da sluze vojsku.

Jehovini svedoci nemaju nameru dauvode reforme u pravni sistem nekezemlje. Me�utim, poput mladog VahanaBajatjana, oni zele da ostvare prava kojaim pripadaju po odre�enim zakonimazemlje u kojoj zive. Zbog cega? Zbogtoga sto zele da mirno zive i bez smetnjeslusaju sve zapovesti svog Vo�e, IsusaHrista.

� Dvojica su osu�ena 7. jula 2011, istog danakada je Evropski sud za ljudska prava doneo pre-sudu.

Bajatjan, njegova suprugaCovinar i sin Vahe

ˇCak i u ovom svetu punom problema mo

ˇzete biti sre

´cni ako upoznate Boga, saznate

ˇsta je

njegovo Kraljevstvo i koja je njegova divna namera zaˇ

coveˇ

canstvo. Ukolikoˇ

zelite viˇ

seinformacija ili biste voleli da vas neko poseti kako bi s vama besplatno prou

ˇcavao Bibliju,

piˇ

site na odgovaraju´

cu adresu navedenu na 4. strani.

www.jw.org wp12 11/01-SBO

Da li biste prihvatili posetu?

Zasto Bog dopusta patnju?STRANE 8-9

Zasto je covecanstvu potrebna svetska vlast?STRANE 16-17

Kako mozete spreciti da budete potpuno okupiranidugovima? STRANA 21

Da li je religija emocionalno utociste za slabe?STRANA 23

Documents

wp12 11/01-SBOzje Kraljevstvo, koje je stvarna vladavina na nebu, uskoro okon ˇ cati sve zlo i pretvoriti zemlju u raj. Podsti ˇ ce nas da verujemo u Isusa Hrista, koji je umro kako