ТМ Г. XXIV Бр. 3-4 Стр. 227 - 256 Ниш јул - децембар 2000.

UDK 329.051:321.7 "1990/1998"(437)Прегледни чланак Зоран КрстићПримљено: 02.12.1999. Факултет политичких наука

Београд

ПАРТИЈСКИ СИСТЕМ ЧЕШКЕ РЕПУБЛИКЕУ ПРОЦЕСУ РЕКОНСТИТУИСАЊА

И ДЕМОКРАТСКЕ КОНСОЛИДАЦИЈЕ

Резиме

У савременој политичкој теорији и "транзитологији" преовлађује ми-шљење да је демократска консолидација успела само уколико се партијски си-стем чврсто етаблирао у друштво, односно пустио јаке и разгранате корене удруштвено ткиво, у смислу његове опште структуираности и политичког капа-цитета да представља све значајније сегменте друштва. Овај рад представљапокушај да се, донекле, допринесе дебати да ли су партијски системи који су сепојавили у Централно-источној Европи од 1989. године остали фундаменталнонеструктуирани, и тако високо етерични и веома фражилни, односно да ли онипоказују извесне знаке структуираности (са појавом једне или више димензијанаглашене политичке компетиције) и стабилности (са сличним и јасним модели-ма партијске подршке у консекутивним изборима).

Анализирајући процес настајања и развоја чешких политичких партија упериоду од 1990. до 1998, рад настоји да покаже да је партијски систем, заиста,био структуиран за време овог периода од тзв. регионално-хоризонталнихфактора као што су економска неразвијеност, религиозност, друштвене класе иурбано-руралне разлике. Специфичан начин на који су ове социо-економске ра-злике и поделе превођене у димензије политичке компетиције варира од земљедо земље, али унутар сваке посткомунистичке земље, па и Чешке Републике,модел-дизајн партијског пејзажа је био веома конзистентан од једних до другихизбора.

Кључнe peчи: партије и партијски систем, избори и изборни систем,демократска консолидација, "посткомунистичка" демократија,бирачко тело, институције власти

E-mail: zorak72@hotmail.com

228

Проучавање и анализа савременог партијског спектра ЧешкеРепублике представља покушај да се помоћу дескриптивно-институ-ционалног и аналитичко-контекстуалног приступа сагледају и расве-тле основни политички токови-процеси посткомунистичке демокра-тизације и консолидације партијског поретка чешке државе. У радуће, колико то простор буде дозвољавао, бити учињен напор да секроз системско-проспективну димензију истраживања дају некаразмишљања и процене будућег развоја партијског организовања ипрегруписавања снага на чешкој политичкој сцени. Рад ће обухвати-ти, у кратким цртама, историјску димензију појаве и еволуције пред-плуралистичког партијског система, који је у великој мери утицао наобликовање садашњег партијског дизајна. Део рада је посвећенинституционалној и изборној структури политичке власти у конте-ксту партијског моделирања основних институционалних полуга.

Разлог више интересовању за проучавање партија и партијскогсистема чешке државе налази се у питању - колико и на који начин,односно којим механизмима друштвене интеграције је јака демо-кратска и партијско-плуралистичка традиција утицала на реконсти-туцију или ремоделирање партијске сцене мултиетничке и мулти-конфесионалне чешке државе.1

1. Конституисање и моделирање партијског системанакон "чаробне" 1989.

"Јесен народа" 1989. године. После новембарске "плишане ре-волуције" и завршетка прве пост-плуралистичко фазе развоја дру-штва, од система моно-организационе хијерархије ка систему парла-ментарне-компетитивне демократије, у четири наврата одржани суслободни, вишепартијски и демократски избори за парламент (1990,1992, 1996, 1998). На првим слободним изборима 1990. грађани су 1 Већину популације Чешке Републике чине грaђани чешке националности(94.4%). Етничка композиција у појединим регионима диверсифицирана узависности од тога да ли се ради o чешком или моравском региону. Прпадникасловачке националности има 3.5%; Пољака 0.6%; Немаца 0.5%; Рома 0.3%;Maђарa 0.2%; других и неопредељених 0.3%. У Прагу живи и око 15.000 Јевреја.Дугогодишњи развој популационе етничке структуре показује да се у периодуизмеђу 1950. и 1991. нису догодиле значајније промене осим релативно високогброја Рома ново-придошлих из Словачке. Према последњем попису становни-штва из 1991, свега 33.000 становника се изјаснило као припадници ромске на-ционалности мада се процењује да Рома има приближно 200.000 односно да оничине близу 2% укупне популације. Већина њих себе сматра Словацима. Премапопису из iz 1991, око 40% становништва се изјаснило као атеисти, а њих 43.9%је религиозно. На основу новијих података припадника католичке вероиспове-сти има 43.3%, протестанске око 4.5%, православне 3%, чешких Хусита 1.7%,других 0.7%, атеиста 39.8% и неопредељених 16.2%.

229

већином гласова јасно одбацили све популистичке, социјал-демаго-шке и екстремне политичке опције. Определили су се за "трећи пут"друштвеног и политичког развоја. Овај реалистичан и, надасве, одго-воран став већине самосвесних грађана задржао се и у пост-транзи-торном периоду, односно и после евапорације револуционарне еуфо-рије. Прагматичност и политичка зрелост грађана, заједно са брзиметаблирањем функционирајуће парламентарне демократије и теку-ћим процесом економске трансформације, потврђена је на изборима1992. на којима је испољен висок степен бирачких преференција какоалицијама новоформираних партија. Све ове детерминанте сунаглашавале специфична обележја трансформације чешког друштванасупрот другим пост-тоталитарним друштвима у којима су, мањеили више, лево оријентисане политичке снаге успеле да се, већ послепрвог изборног циклуса, врате и донекле успоре процес економскетрансформације и политичке реконституције.

Пре "славне" 1989. године постојале су три политичке партијекоје су, као што је напред поменуто, заједно деловале у оквиру мо-нолитиног про-комунистичког Националног фронта. Четврта партијакоја је постојала и пре 1948, Социјалдемократска партија, деловалаје заједно са Комунистичком партијом. Члан 4. Устава Чехословачкекоји је предвиђао водећу улогу Комунистичке партије укинут је де-цембра 1989, а јануара 1990. усвојен је Закон о политичким партија-ма. Нови Устав Чешке Републике, који је усвојен 16. децембра 1992,експлиците наглашава позицију и улогу политичких партија: "Поли-тички систем је заснован на слободним и добровољним удружењи-ма-организацијама и слободној компетицији између политичких пар-тија уз поштовање основних демократских правила и неприхватањенасиља као методе за остваривање њихових интереса." (чл.5).2

Најзначајнија политичка формација која је настала у вихору"плишане револуције" јесте Грађански форум. Овај политички по-крет обухватао је различите политичке тенденције и токове-процесекоји су били обједињени у јединствени политички фронт наспрампретходног комунистичког режима. После успешно "изведене пли-шане револуције", Грађански форум се 1991. распао на неколико не-зависних и самосталних политичких партија. С једне стране, партијенису биле довољно "усидрене" у социјалној структури друштва, а иоднос према процесу приватизације је још више дисперзирао и поде-лио партијски спекатар, с друге стране. Осим тога, важно је запазитида су положај, улога и утицај Аграрне партије, пре Другог светскограта једне од најзначајнијих и најутицајнијих партија у великој меримаргинализовани као, уосталом, и утицај националистички и етни-

2 Constitution of the Czech Republic, (Article 5), December 16, 1992.

230

чки оријентисаних партија. Изузетак чине неколико ромских поли-тичких партија. Покрет за самоуправну демократију-Савез за Мора-вију и Шлезију (ХСД-СМС) оријентисан је у правцу децентрализа-ције и веће аутономије за самоуправне регионе. Ова партија је кас-није променила име у Бохемско-Моравску унију центра.

Транзиција ка плуралистичко-парламентарној демократији иреконституцији мултипартизма означавала је политичке процесеконтинуитета, али и дисконтинуитета. Слобода политичког органи-зовања и примена изборног система пропорционалне репрезентациједовели су до настанка и деловања великог броја политичких партијаи покрета. Истраживања Института за студије демократије спроведе-на 1992. показала су да је у пракси постојало и деловало око 140 по-литичких партија, покрета и коалиција. Међутим, партијска сцена се,донекле, разбистрила након парламентарних избора 1992. Након"договорне" дезинтеграције социјалистичке федерације Чехослова-чке, Чешка Република је наследила релативно стабилну структуруполитичких партија које су имале реалне изгледе да освоје неко одпарламентарних места у новом чешком парламенту. Међу њима, двенајзначајније "грађанске" партије су: Грађанска демократска странка(ОДС) и Грађанска демократска алијанса (ОДА); затим, ту су и хри-шћанска партија под називом Хришћанско-демократска унија-Чехо-словачка народна партија (КДУ-ЧСЛ) и лево оријентисане партијекао што су Чешка социјалдемократска партија (ЧССД) и комунисти(КСЧ и КСЧМ) или коалиција Левог блока (ЛБ). Политичке партијекоје гравитирају центру покушавале су да се обједине и да направеједну јаку партију центра. Све ове партије (септембра 1995. било ихје 57, а политичких покрета 29), не би се могле одредити као кли-јентелистичке или харизматске. Оне су, заправо, биле "програмат-ске". Основно поље или тачка разликовања левице и деснице јестеоднос-став према економској трансформацији и политичкој реди-стрибуцији друштвених вредности. Од свих ових релевантних пар-тија које су оријентисане ка модерном либерализму, једино Хри-шћанска партија (КДУ-ЧСЛ), у погледу идеолошке и културне ди-мензије, преферира неке традиционално-ауторитарне вредности итрендове.

На првим пост-комунистичким изборима одржаним 1990. го-дине грађани су имали недвосмислено јасан став против старог ре-жима. Њихов јединствен анти-комунистички или анти-режимскистав је допринео да избори добију опште-плебисцитарни карактер.Демократска опозиција је дијаболизовала комунисте, а дивинизоваласаму себе. Грађански форум је, као најшири политички конгломератцелокупне партијске опозиционе сцене, на изборима суверено насту-пао са изборним мотом: "Партије су за чланове, Грађански форум језа свакога". Избори су одржани по пропорционалном изборном си-

231

стему у једном кругу са 8 изборних јединица у Чешкој Републици и4 изборне јединице у Словачкој Републици. Прохибитивна клаузулаза улазак у парламент износила је 5%. На овим изборима учествова-ло је 96.7% од 7.557.000 чешких грађана са бирачким правом и98.9% Словака.

Резултати првих парламентарних избора одржаних 8. и 9. јуна 1990.*

ФЕДЕРАЛНА СКУПШТИНА

Дом грађана Дом народа

ЧЕШКОНАЦИОНАЛНО

ВЕЋЕПАРТИЈЕ(ПОКРЕТИ) Гласови

(%)Мандати Гласови

(%)Мандати Гласови

(%)Мандати

ОФ 53.1 68 49.9 50 49.5 127КСЧ 13.5 15 13.8 12 13.3 32ХСД-СМС 7.9 9 9.1 7 10.0 22КДУ 8.7 9 8.8 6 8.4 19Друге партије 16.8 0 18.4 0 18.8 0Чешка Република 100.0 101 100.0 75 100.0 200Словачка - 49 - 75 - -

*Извор: Federal Statistical Office, 1990.

После првих парламентарних избора и распада Грађанског фо-рума 1991, политичка сцена се постепено биполаризовала око десноги левог политичког пола, док су партије политичког центра губилена популарности и политичком рејтингу. Редистрибуцију партијскихпозиција и моћи на идеолошко-партијском спектруму Словачке Ре-публике извршиле су радикалне националистичке партије које су би-ле против федерације и заједничке државе. Озбиљне разлике измеђудве републике, које су се манифестовале и преко изборних резулта-та, настале су у погледу темпа и динамике економске трансформаци-је заједничке привреде. Осим тога, законодавна тела су 1990. билаизабрана на двогодишњи период са задатком да припреме предлогнацрта новог федералног Устава. Док је Чешко национално већеприхватило Устав Чешке Републике 16. децембра 1992, Чехослова-чка је већ престала да постоји као заједничка федерална држава.

На парламентарним изборима одржаним 1992. партиципиралоје 85.1% бирача од укупно 7.743.000 грађана са правом гласа. Вали-дно је било 98.7% гласова, а на изборима је компетирало 39 партијаили покрета (од чега 21 у Чешкој, а 22 у Словачкој Републици). УСловачкој су само 4 политичке партије учествовале на изборима зафедерални парламент, док су све чешке партије, коалиције и покретипредлагали кандидате и за федералне и за националне органе.

232

Резултати парламентарних избора одржаних 5. и 6. јуна 1992.*

ФЕДЕРАЛНА СКУПШТИНА

Дом грађана Дом народа

ЧЕШКОНАЦИОНАЛНО

ВЕЋЕПАРТИЈЕГласови

(%)Мандати Гласови

(%)Мандати

ПАРТИЈЕГласови

(%)Мандати

ОДС-КДС 33.9 48 33.4 37 ОДС-КДС 29.7 76ЛБ 14.3 19 14.5 15 ЛБ 14.1 35ЧССД 7.7 10 6.8 6 ЧССД 6.5 16СПР-РСЧ 6.5 8 6.4 6 СПР-РСЧ 6.0 14КДУ-ЧСЛ 6.0 7 6.1 6 КДУ-ЧСЛ 6.3 15ЛСУ 5.8 7 6.0 5 ЛСУ 6.5 16ОДА 25.8 0 26.8 0 ОДА 5.9 14ХСД-СМС - - - - ХСД-СМС 5.9 14Друге партије - - - - Друге партије 19.1 0Укупно 100.0 99 100.0 75 Укупно 100.0 200

*Извор: Federal Statistical Office, 1992.

Коалиција Грађанске демократске партије (ОДС) и Хри-шћанско-демократске партије (КДС) освојила је већину гласова од33.4 % гласова, а владу је формирала широка коалиција грађанскихпартија ОДС-КДС - ОДА - КДУ-ЧСЛ. Изборни успех за Чешко на-ционално веће забележиле су, од партија из Грађанског форума, је-дино Хришћанско-демократска партија (КДС) и Грађанска демо-кратска странка (ОДС) које су направиле заједничку коалицију. Ко-мунистичка партија је у заједничкој изборној кампањи партија Левогблока (ЛБ) освојила посланичка места у оба легислативна дома (Фе-дералној скупштини и Чешком националном већу). То је пошло заруком и Хришћанској партији (КДУ-ЧСЛ), као и Либерално-социјал-ној унији (ЛСУ) у којој је постојала намера да се направи коалицијатри партије: Чешкословачке социјалистичке партије, Аграрне парти-је и Партије зелених. Парламентарна места у оба законодавна домаосвојила је и екстремистичка десно оријентисана партија под нази-вом Савез за Републику-Републиканска партија Чешкословачке(СПР-РСЧ). Покрет за самоуправну демократију (ХСД-СМС) је ос-војио само 14 посланичких места у Чешком националном већу.Управо су ови изборни резултати дистинктно означили политичко-партијску сцену и политичко расположење грађана што је све води-ло распаду и крају Чехословачке.

Ако се пође од историјско-еволутивног или хронолошког кри-теријума, могуће је поделити чешке политичке партије у три катего-рије. Прво, традиционалне партије које су биле забрањене у временуполувековне социјалистичке власти. Друго, традиционалне партијекоје су постојале и деловале у реал-социјалистичком периоду (Кому-нистичка партија и њени сателити). Треће, нове политичке партијекоје су настале након плуралистичке револуције и слома монисти-

233

чко-ауторитарних система.У прву категорију традиционалних партија, које су биле под

прохибицијом социјалистичке власти, спадају Социјалдемократскапартија (ЧССД) и, уз доста резерви, Аграрна партија (СЗ), која поредпрофесионалне оријентације нема много заједничког са бившом при-лично утицајном Аграрном партијом.

У другу групу традиционалних партија социјалистичког поре-тка и партија политичког континуитета, активних још из периода"Прве Републике" и после новембра 1989, спада Комунистичка пар-тија која је до средине деведесетих имала прилично јако упориштена левици и у свим важним сегментима социјалне структуре, упркосчињеници да је била најслабија реформисана Комунистичка партијау Средњој Европи. Овој категорији припада и садашња Хришћанскодемократска унија-Чешка народна партија (КДУ-ЧСЛ). Руководствоове предоминантно католичке партије је, у мањој или већој мери,сарађивало са Комунистичком партијом Чехословачке. Ако се по-сматра регионална концентрација бирача ове хришћанско-демо-кратске партије, може се приметити да су они лоцирани у регионимајужне Словачке, источне и јужне Чешке. Овој категорији традицио-налних про-социјалистичких партија припада и Народна социјали-стичка партија, која је у реал-социјализму деловала као Социјали-стичка партија, а данас као Либерална социјалистичка народна пар-тија (ЛСНС). Ова партија минорног политичког утицаја се 1995,пред опасношћу да се распадне, ујединила са партијом Слободнихдемократа. Међутим, ни тај савез јој није донео ниједно посланичкоместо на парламентарним изборима 1996, јер нису успели да пре-скоче парламентарни праг од 7%. Савез ове две партије је освојиосвега 2.1% гласова.

Трећој категорији, ове тентативне класификације, припадајуновоформиране политичке партије настале после 1989. Ово су сва-како најутицајније и најрелевантније партије на политичкој сцениЧешке Републике. Ту спада, пре свих, најмасовнији демократскипокрет Грађански форум (ОФ), који се после "изведене" плуралисти-чко-плишане револуције и избора 1990. године, дезагрегирао и поде-лио на три партије сукцесора. Новонастале партије су: Грађанска де-мократска партија (ОДА), Грађанска демократска алијанса (ОДА) иГрађански покрет (ОХ). Од 1992. до средине 1997. ове две "гра-ђанске" десно оријентисане партије - ОДС и ОДА - су имале предо-минантну позицију у односу на све остале политичке партије. То субиле две најјаче и најутицајније партије у првом пост-плуралисти-чком периоду парламентарног и демократског развоја Чешке. Овојгрупи новоформираних пост-реал-социјалитичких партија припадајуи партије националистичке оријентације: Чешко-моравска партијацентра (ЧМСС), еколошка Партија зелених (СЗ) и екстремно-десна

234

републиканска партија Савез за Републику-Републиканска партијаЧешкословачке (СПР-РСЧ).

Преовлађујући дисконтинутет постојећег "поретка" партија непроизилази само из доминантне улоге новоформираних политичкихентитета. Таквом стању, свакако, доприносе конфузне и променљивеизборне платформе партија, њихова социјална неетаблираност иинсуфицијенција интра-партијске демократије, као и постојање ру-диментарних форми унутрашњег организовања. Изузетак су чинилеКомунистичка партија (КСЧМ) и Хришћанска партија (КДУ-ЧСЛ),које су имале традиционално добро развијену организационо-ка-дровску структуру и коју су задржале на општинском ниову. Ове двекласичне деноминационалне партије почивале су на стабилном и ре-лативно дисциплинованом бирачком телу и бројном чланству. Обеполитичке формације су имале карактер масовних партија (КСЧМоко 240.000 чланова, КДУ-ЧСЛ око 75.000 чланова).

С друге стране, новоформиране политичке партије једва да суимале, апроксимативно, негде између 10-20 хиљада чланова (ОДС -23.000, ОДА - 2.000, ЧССД -10.000). Све ове посткомунистичке пар-тије још увек немају довољно развијену организационо-кадровскумрежу нити су довољно етаблиране у социјалној структури. О томенајбоље сведоче општински избори одржани новембра 1994. на који-ма су Грађанска демократска партија (ОДС), Грађанска демократскаалијанса (ОДА) и Чешка социјалдемократска партија (ЧССД) оства-риле врло мали проценат гласова не само на локалном (општинском)него и на регионалном нивоу. Разлоге доста слабе и практично непо-стојеће партијске базе и узроке прилично дисперзиране структуречланства ових посткомунистичких партија треба тражити у специ-фичној традиционално-демократској политичкој култури која је билау значајној мери ограничавана и "контролисана", најпре од импери-јалне власти Аустро-Угарске, а потом и од комунистичког режима.Управо из тог разлога, политичка култура и традиција чешког наро-да се манифестују у наглашеном и присутном неповрењу грађанапрема политичким партијама и политици у целини. Уосталом, поли-тичке личности јаке харизме, попут Бенеша у Првој и Трећој Репу-блици или садашњег председника Хавела, на најилустративнији на-чин персонификују ту анти-партијску политику чешких грађана. Да-нас, бити члан неке од партија није баш популарно.

2. Утицај изборног система на дизајн партијског пејзажа

Након "плуралистичке револуције" и политичког преврата но-вембра 1989, прихваћен је пропорционални изборни систем по којемсу и одржаним први "постсоцијалистички" вишепартијски парламен-тарни избори јуна 1990. године. Други редовни парламентарни избо-ри одржани су 1992. по мешовитом, односно комбинованом већин-

235

ско-пропорционалном изборном систему. Предлог новог изборногсистема дао је председник Републике Вацлав Хавел. Међутим, 1995.године је усвојен нови "Акт о изборима за парламент Чешке Репу-блике". Тај акт садржи амандамане који се односе на изборе за Доњидом парламента, а који су у потпуности идентични изборном систе-му приваћеном 1990. године.

Систем пропорционалне репрезентације није довео до хипер-атомизације партијске сцене нити до нестабилности владâ како сунеки предвиђали. Напротив, уместо песмистичких процена да ћепропорционални избори представљати узрок политичког радикали-зма, у пракси је дошло до интеграције ембрионалних политичкихинтереса у јединствен плуралистички оквир за партијски систем.Парламент је представљао политичко поље за артикулацију и агрега-цију најширих политичких интереса у условима настанка демократи-је и демократског система. Партијски систем се природно развијао управцу прогреса без неких већих институционалних или социјалнихстега. Настао је широк спектар политичких партија. У почетку је из-гледало да је партијска сцена исувише фрагментирана због применепропорционалног изборног система. Међутим, фактор пропорцио-налности је показао сву ширину и дубину разноврсних политичкихоријентација и имао је позитиван утицај на кристализацију партиј-ског система у процесу развоја политичке културе.

Пропорционални изборни систем је имао уграђене механизмекоји су деловали против додатне политичке фрагментације. Ти про-тективно-демократски механизми, односно инструменти помоћу ко-јих су јаче партије обезбеђивале већи политички утицај на рачунслабијих јесу, прво, тзв. прохибитивна клаузула тј. постизање одре-ђеног процента гласова за улазак у парламент и, друго, плаћање де-позита свих кандидата који су желели да се компетирају на избори-ма. Прохибитивна клаузула или парламентарно-изборни цензус којимора испунити једна партија да би ушла у парламент јесте 5% гла-сова, док је за дво-члану коалицију тај парламентарни праг 7%, затро-члану коалицију 9%, а за коалицију четири или више партија11%.

Увођење плаћања депозита за регистроване кандидатске листеполитичких партија и покрета иде на руку и у корист већих ибогатијих партија. За парламентарне изборе тај износ је 200.000чешких круна за сваку партијску листу по изборном региону. С об-зиром да је Чешка подељена на 8 изборних дистрикта, укупна сумакоје је потребна партијама уколико желе да "покрију" све регионе је1.6 милиона чешких круна. Уколико партија оствари потребан про-ценат гласова за улазак у парламент новчани депозит се враћа. Ова"депозитно-протективна клаузула" представља велики финансијскипроблем за мале партије. Други фактор који у значајној мери допри-

236

носи даљем сужавању и концентрисању партијског система јестепостојање и функционисање Горњег дома парламента - Сената. Овајдом парламента се бира, по узору на француски Сенат, у двокру-жном гласању већинским изборима. Мајоритарни изборни систем заСенат фаворизује велике и јаке партије, јер у једно-мандатним из-борним јединицама побеђује кандидат који добије већину гласова попринципу - победник узима све.

Гледано у целини, може се закључити да је изборни системсамо један од фактора који утиче на то да бирачи не гласају за ми-норне партије. Као детерминанте бирачког опредељења треба поме-нути још и трансформациони процес, нови профил социјалне стру-ктуре и социјалну утемељеност политичких партија, пораст полити-чке културе бирача и партијских лидера. Број политичких партија ипокрета за парламентарне изборе 1992, у односу на изборе из 1990,смањио се за 1/3. Наиме, док је на изборима 1990. компетирало 66политичких формација, тај број је на изборима 1992. износио 42. Напредпоследњим изборима одржаним 1996. партиципирало је око 16политичких групација и партија. Могуће је очекивати и у будућемпериоду да развој партијског система иде у правцу даљег редукова-ња партија и партијске дефрагментације.

Иако пропорционални изборни систем није допринео постиза-њу веће концентрације политичких снага, он је у великој мери до-принео јачању положаја, утицаја и реномена постојећих партија уполитичком систему Чешке Републике. Изборни закон дозвољава дакандидатске листе подносе само партије, покрети или коалиције. По-јединцима као независним кандидатима или удружењима (за разликуод општинских избора) све до избора из 1996. није било дозвољенода се кандидују за посланике или сенаторе. Други фактор који је оја-чао и стабилизовао позиције постојећих партија јесте начин на којиизвршено друго збрајање мандата: на основу националног изборногброја сви остали мандати из првог збрајања у регионалним изборнимдистриктима се редистрибуирају. У примени су две варијанте Харе-овог метода (метода највећег остатка или изборног количника) којесу познате као Хагенбах-Бишо-ова метода и Дроп-ова квота.3 Другозбрајање гласова важи само за политичке партије, покрете и коали-ције које су поднеле кандидатске листе с тим што редослед неиза-браних кандидата из регионалних дистриката утврђује партијсковоћство.

Ни чињеница да изборни закон дозвољава преференцијалногласање не може утицати на промену распореда политичких снага и 3 Хагенбах-Бишоова метода: укупан број гласова се не дели са бројем мандатакао по Хареовом методу, већ са тим бројем плус 1.Код Дропове квоте укупанброј гласова се дели са бројем мандата плус 1 и количнику се онда додаје 1.

237

доминантан положај јаких партија. Бирачи имају право да од 4истакнута кандидата дају свој преференцијални глас по личном из-бору. Преференцијално гласање се сматра успешним уколико најма-ње 10% гласача за одређену партију искористи ову опцију гласања.У овом случају мандат за одређену партију иде првом кандидату ко-ји је освојио најмање 10% преференцијалних гласова од укупногброја гласова израчунатих за партију у регионалном изборномдистрикту.

Детерминанта грађанских преференција на скали од левице кадесници укључује варијабле које имају високу прогностичку ди-мензију у трансформисаном и, донекле, још увек идеологизираномчешком друштву. Развој партијско-идеолошког спектрума у периодуод 1990. до 1994. је приказан на следећој табели.

Партијски спектар - од левице ка десници* (у процентима)

Партијски Мај Јун Децем. Јул Јануар Јун Новем. ЈунСпектар 1990 1991 1991 1992 1993 1993 1993 1994ЛЕВИЦА 19.2 19.9 19.0 16.4 19.9 20.4 19.5 20.2ЦЕНТАР 50.9 43.6 43.7 33.1 36.6 40.2 42.0 39.2ДЕСНИЦА 29.9 36.5 37.3 50.5 43.5 39.5 38.5 40.4

*Извор: Michael Clima, The Emergence of the Czech Party System, 1994.

Из ове табеле јасно се види да је политички центар доминираоу првој пост-транзиторној фази демократизације друштва и системакада је још увек постојао утицајан Грађански форум. Удаљавање одцентристичке оријентације ка десници било је повезано са периодомодржавања других парламентарних избора (јун 1992), са процесомдезинтеграције Грађанског форума и почетком радикалних економ-ских реформи. Партијска скала "левица-десница" је у основи супсти-туирала експресије подршке за радикалну трансформацију друштва -првенствено у области економије.

Имплементацијом економских реформи и одређивањем осно-ва тржишне привреде, центристичке тенденције су поново ојачале.Ово је била истина упркос чињеници да је целокупна јавност све ововреме била наклоњена десници.

У периоду од новембра 1993. до децембра 1994. присутно јеконстантно јачање деснице, упркос чињеници да су се грађани најче-шће опредељивали за политички центар. Екстремисти и на левици ина десници су знатно изгубили своје упориште и утицај на партиј-ској сцени. Грађани који се нису определили ни за једну од партија икоји нису партиципирали на изборима, испољили су доста резервекако према партијама центра тако и према партијама деснице.

238

3. Заокрет улево или социјално-класно прегруписавање 1992-1996?

Због изразите ригидности чешког комунистичког режима сведо последњих дана његовог издисаја новембра 1989, "социјалисти-чка идеологија" је у Чешкој Републици имала, а донекле и данас,много неповољнији и негативнији имиџ у народу него у другимпосткомунистичким земљама где је тоталитарни комунистички ре-жим постепено еродирао пре коначног нестанка са историјске сцене1989. (Мађарска и Пољска). Овај сплет догађаја сигурно да је имаоважан и предоминантан утицај на развој и моделирање чешке поли-тичке сцене. Може се претпоставити да кристализација партијскогспектра по линији "левица-десница" у Чешкој Републици има екс-плицитно не-социјалистичку позадину, за разлику од Мађарске иПољске, где се партијска кристализација одвијала кроз процес дале-ко јачег и интензивнијег повезивања са сукцесорима бивших кому-нистичких партија. Тако, у свакодневном говору уместо израза "зао-крет улево" (left-turn) као последице политичке борбе између левих идесних политичких снага, у Чешкој Републици би вероватно вишеодговарало да се говори о постепеној кристализацији политичке опо-зиције према некој врсти конзервативне коалиције, док кристализа-ција аутентичне леве политичке оријентације подразумева и одржа-вање рационалне дистанце од своје комунистичке прошлости играју-ћи све важнију улогу на политичкој сцени.4

У интер-изборном интервалу 1992-1996. дошло је до значајногпомерања бирачког тела и гласачких преференција ка чешкој соци-јалдемократији, које је на последњим изборима 1998. крунисано по-бедом Чешке социјалдемократске партије. Овде се намећу два су-штинска питања на које ће ова кратка анализа покушати да одгово-ри: прво, да ли се знатно повећање броја гласова за Социјалдемо-кратску партију између 1992. и 1996, односно осетан пораст социјал-демократског бирачког тела може објаснити општим трендом поме-рања ка левици (коју ова партија сигурно представља) и свеукупномпроменом политичких ставова која је иницирана кристализацијомполитичке сцене или је тај тренд јачања левице резултат повећањаутицаја социјално-класних детерминанти на изборно понашање ипроцеса класно-партијског прегруписавања; друго, како и који обимили досег промена у односу између класе-слоја и партије се можеобјаснити политичком борбом између Грађанске демократске стран-ке (ОДС) и Чешке социјалдемократске странке (ЧССД), два главнаривала на политичкој сцени.

4 Mateju, P., 1996b. "In Search of Explanations for Recent Left-Turns in Post-Communist Countries." International Review of Comparative Public Policy, Vol. 7(May 1996), pp. 43- 82.

239

Промене у бирачком понашању у посматраном периоду сигур-но да су приписане општем померању бирачког тела према оним по-литичким партијама које су понудиле неку врсту снажније патерна-листичке оријентације ка државној интервенцији и социјалној сигур-ности, али исто тако претпоставља се да значајан пораст гласова залевицу може бити објашњен и кристализацијом нових модела илиструктура веза и односа између друштвених класа-слојева и партиј-ске припадности у периоду посткомунистичке трансформације.

Велика загонетка била је чињеница да огроман раст утицајалевице и избор леве опције у Чешкој Републици између 1992. и 1996.није био праћен и одговарајућом променом на скали левих и деснихполитичких оријентација. Истина је, такође, да је иза изражене иприсутне стабилности у само-позиционирању на политичкој оси "ле-вице-деснице" постојала значајна промена у садржају левих и деснихполитичких оријентација: они који су изражавали афинитет за леви-цу постајали су егалитарнији у својим ставовима и погледима наекономску и социјалну неједнакост, док су они који себе налазе бли-же десници политичког спектрума развијали више анти-егалитарне итипично либералне ставове. Овај налаз наводи на нагађање и претпо-ставку да је промена у гласачком понашању у Чешкој Републици уинтер-изборном периоду 1992-1996. била проузрокована, измеђуосталог, и порастом улоге класно-социјалних интереса у формирањугласачких преференција.

У Чешкој Републици, за разлику од других посткомунисти-чких држава, три класе односно три "очекивана левичарска" дру-штвена слоја су показала, статистички посматрано, значајна одступа-ња и изборне девијације од општег опредељења за левицу и гласањаза леву политичку опцију: филистарско-малограђански слој (мањапреференција), квалификовани и неквалификовани радници (већапреференција). Међутим, службеничко-чиновничка групација (про-фесионалци) и други немануелни радници нису показали значајнонижу (significantly lower) тенденцију гласања за левицу. У погледусубјективних фактора дефинисања поделе "победник-губитник"(winners-losers), резултати анализе потврђују претпоставку да јесубјективна социо-економска мобилност била најјачи и најпоуздани-ји индикатор гласања за левицу (left-voting).5

Једно од могућих објашњења левог заокрета у неким постко-мунистичким земљама средином деведестих и у Чешкој Републицисредином 1998. године гради се на претпоставци о константном по-расту важности и значаја економских интереса у посткомунистичкој

5 Hout, M., C.Brooks, and J.Manza. 1995. "The Democratic Class Struggle in theUnited States, 1948-1992." American Sociological Review, Vol. 8, No.3: pp.259-277.

240

политици, који су подстакнути и појачани класно-партијским групи-сањем. Према овом гледишту које је засновано на "класицима" поли-тичке социологије (Lipset 1981, Goldthorpe et al. 1969, etc.), радничкакласа (плави оковратници) и нижи друштвени слојеви типично гла-сају за лево оријентисане политичке партије, док власници-предузет-ници, службеници (бели оковратници) и виши друштвени слојевиподржавају десницу.

У односу на друге посткомунистичке земље, Чешка Републикаима нека своја специфична обележја развоја која могу бити предоми-нантна за моделирање политичких оријентација и, посебно, бирачкогпонашања. Прво, управо због чињенице да се чешки комунистичкирежим "урушио" без претходне економске (Мађарска) и политичке(Пољска) ерозије, политичке и економске реформе су биле темељни-је, дубље и конзистентније него било где другде у Источној Европи.Овај системско-структурални захват могуће је било учинити збогогромног про-тржишног ентузијазма и изразито јаке опште-народнеподршке грађана новим политичким елитама којима је поверено даимплементирају и тржиште и демократију. Такав ентузијазам и све-народна подршка није могла да траје заувек, посебно када је тржи-ште почело да доноси и испољава неке своје бољке и последице каошто су повећање економске неједнакости и сталан притисак, одно-сно инсистирање десничарске владе на знатно већој само-одговорно-сти грађана. Социјална политика десно оријентисане владе била јевише модерно-либералне него конзервативне оријентације и та ра-ционално-умна политика владе одржавала је најнижу стопу сиро-маштва у Источној Европи,6 а економска политика је веома успешнодржала под контролом и смањивала инфлацију и незапосленост, та-ко да су се временом повећавали и интензивирали захтеви народа заснажнијом и ефикаснијом политиком социјалног осигурања, одно-сно конзистентнијим програмом социјалне политике. Тако се иници-јални про-тржишни ентузијазам протеком времена трансформисао увише структуирана и диференцирана веровања о дистрибутивнојправди и у реал-прагматичне ставове према државној интервенцији утржишној економији. Друго, Чешка Република је била једна од наје-галитарнијих комунистичких земаља. Последице економско-тржи-шне транзиције су се посебно јако осетиле у сфери раста зарада, при-хода и неједнаког стицања богатства.7 Из тога произилази раст соци-јалних и економских неједнакости које су појачале егалитарна веро-вања посебно међу онима који осећају да нису успели и да су пропа-ли у покушају хватања динамичног корака са новим компетитивним 6 Janos, A.C. 1994. "Continuity and Change in Eastern Europe: Strategies of Post-Communist Politics." East European Politics and Societies, Vol. 8, No. 1, pp. 1-31.7 Rehakova, B.1996.

241

системом. Штавише, не би требало занемарити чињеницу да про-егалитарне инклинације чешког становништва имају дубоке историј-ске корене који сежу далеко пре комунистичке ере и њене идеологи-је.8

Два теоретска становишта које нам обезбеђују позадину за овуанализу јесу: дебата о класно-партијском не-груписању versus пре-груписавања (Dealignment vs. Realignment) и теорија две осовине(Theory of the Two Axes) у посткомунистичкој политици9, која посту-лирају да је бирачко понашање у посткомунистичким земљама по-стаје све више "вођено" и оријентисано интересима, а све мање по-литичиким симболима.

Открића из анализа промена у структури релативних афинитетаили преференција друштвених класа за политичке партије дозво-љавају нам да изведемо два закључка. Прво, веза и кореспондентностизмеђу класе-слоја и партије постала је израженија и чвршћа у посма-траном периоду 1992-1996. Радници и припадници неманулних слоје-ва развили су јаке преференције ка социјалдемократској опцији, доксу се значајно удаљили од либерално-конзервативне оријентације Гра-ђанске демократске партије. У поређењу са другим слојевима, службе-ници, виши образовни слојеви и самостални предузетници оснажилису своје бирачке афинитете за Грађанску демократску партију, док суускратили своје преференције Чешкој социјалдемократској партији.Резултати показују да је у поређењу са другим друштвеним слојевимасоцијална група предузетника показала значајну стабилност у својимставовима и опредељењима за ОДС. Друго, резултати истраживањасугерирају да су два главна политичка ривала - ЧССД и ОДС - у нај-већој мери допринели кристализацији социјално-класног избора-гла-сања (class-voting) између 1992. и 1996. Емпиријски показатељи наво-де на могућност закључка да политичка борба између ЧССД и ОДСније била, у основи, лична политичка борба два темпераментна пар-тијска лидера (Клауса и Земана), како настоје да прикажу неки поли-тички коментатори, већ је то била, ако не и првенствено, класно засно-вана (class-based) и социјално седиментирана политичка борба. Про-мена социјалног профила бирача два главна политичка ривала начешкој политичкој позорници у највећој мери је допринела расту иразвоју класно-партијских веза и односа у Чешкој Републици измеђудва изборна турнуса 1992-1996.

Као што је напред истакнуто, друга аналитичка стратегија 8 Kluegel, J.R. and E.R. Smith. 1986. Beliefs about Inequality. Hawthorne, New York:Aldine de Gruyter.9 Szelenyi, I., E. Fodor, and E. Hanley.1995. "Left Turn in Post-Communist Politics?Hungarian and Polish Elections, 1990-1994." UCLA, Department of Sociology(manuscript), p.18.

242

фокусирана је првенствено на променама у двема релевантним из-борним опцијама, односно бирачким опредељењима (electoral choice)- левица наспрам других политичких партија и социјалдемократскапартија versus грађанске демократске партије. Главни налаз из овиханализа може се сумирати на следећи начин: а) изборно оптирањеизмеђу партија левице и партија не-левице условило је велико соци-јално-класно и полно померање ка левици. Жене су се окренуле калевици више него мушкарци без обзира на социјални статус, годинестарости и религију. У разматрању друштвених класа, припадницинемануелних тзв. рутинских професија више су се оријентисали калевици него службеници (service class) и виши образовни слојеви.Мануелни радници (плави оковратници) више су се усмерили калевици него други економско активни делови становништва, вишеони који су још увек у радној снази него пензионери и, изненађујуће,левица је постала привлачнија приватним предузетницима (бизни-сменима) него чиновничко-бирокртатској структури (белим око-вратницима); б) што се тиче промене у избору између Чешке соци-јалдемократске партије, с једне стране, и Грађанске демократскепартије, с друге стране, може се констатовати да та специфична про-мена може бити једино социјално-класне природе. Вероватноћа гла-сања за социјалдемократе пре него за грађанске демократе је пораслазнатно више међу немануелним радницима него међу службеницимаи виши образовним слојевима, више међу радничком класом негомеђу другим економско активним слојевима, знатно више међу ра-дно-продуктивним него међу радно-непродуктивним слојевима ста-новништва (пензионерима). Слично напред наведеном избору, гласа-чке шансе за ЧССД у односу на ОДС су значајније порасле међуприватницима-предузетницима него међу чиновничко-администра-тивним персоналом.

Која врста генерализације се може направити из ових напредпоменутих налаза? Прво, треба нагласити да је велики заокрет калевици резултат пораста гласачких преференција за социјалдемокра-те и то померање улево било је детерминисано како универзалним(universal) тако и социјално-класним варијаблама (class specific). Тоје било опште померање улево због тога што је тзв. "електоралниизбор", односно изборно опредељење бирача померено у истом сме-ру у свим друштвеним класама. Промена је у исто време била и кла-сно специфична зато што се друштвене класе-слојеви разликују поинтензитету промена у њиховим гласачким преференцијама.

Један од најважнијих налаза је следећи: 1992. године гласањеза партије левице пре него за неке друге партије чинило је разликеизмеђу преференција припадника високо професионалних слојева,мануелних и немануалених радника статистички неважним и безна-чајним. Међутим, већ 1996. године се ова три слоја значајно међусо-

243

бно разликују у њиховим афинитетима према лево оријентисанимпартијама. Сличан закључак се може извући и за социјалдемо-кратску наклоност бирача у односу на ОДС.

Чињеница да су се неки слојеви друштва, више него други,окренули ка левици односно ЧССД намеће питање да ли разлике из-међу слојева у обиму или опсегу њихових промена у гласачким пре-ференцијама потврђују претпоставку о прегруписавању политичкихснага. Резултати не обезбеђују једноставан одговор на питање: виделисмо да промена у гласачким преференцијама неких друштвених сло-јева-класа кореспондира претпоставкама изведеним из тезе о прегру-писавању, док за друге слојеве то јасно противуречи очекивањима.

Прегруписавање партијских снага и социјалних слојева-сегме-ната друштва присутно је на чешкој политичкој сцени, а снажан ар-гумент у прилогу томе јесте кретање високо-стручних професио-налних слојева у правцу левице (посебно према социјалдемократији)много више него што је то изражено код других слојева. Посебноснажан леви заокрет (left-turn) и радикалну преоријентацију у смерулевице - насупрот других слојева - учинили су мануелни радници ито у социјалдемократском правцу. У складу са хипотезом о соци-јално-класном прегруписавању, треба поменути и промену изборнихопредељења обичних немануелних радника, који су учинили заокретулево многа више од високо-стручних професионалаца, али мање одмануелних радника. Једини слој друштва који је променио своје из-борно опредељење и преференцијални избор у смеру који противу-речи тези о прегруписавању били су приватни предузетници (self-employed). Из разлога који се морају разјаснити, овај друштвени слојприватних предузетника је доживео најснажније померање ка со-цијалдемократији, мада читава социјална групација, са доста јакимпреференцијама и даље остаје привржена либерално-конзервативнојГрађанској демократској партији. Посебно одступање од очекивањакоја су кореспондентна тези о социјално-класном прегруписавању,заједно са чињеницом да су методолошко одређивање промена у из-борном опредељењу ограничавали ефекат свеукупног померања калевици (тзв. ефекат промене у маргиналним структурама), наводинас на закључак да не постоји уверљив доказ о постојању процесаопштег класно-партијског прегруписавања који се налази у основипромена изборних опредељења или преференцијалних избора дру-штвених слојева-класа.

Међутим, ближи поглед на резултате и неке додатне анализесугерирају да је ефекат социјално-класног на бирачко понашање на-рочито порастао према десно оријентисаним партијама и то првен-ствено због виших друштвених слојева (високо образованих про-фесионалаца-стручњака и приватних предузетника) који су значајнопојачали своје оријентације ка десно оријентисаним коалиционим

244

партијама, док су припадници радничке класе и обичних неману-елних слојева задржали своју подршку десници. Пораст утицаја со-цијално-класне варијабле на партијски избор није био тако уверљивпрема партијама левице. Другачије постављено: одлука да се подржидесница била више социјално-класно заснован изборни чин негоодлука о подршци партијама левице. Тако, изгледа близу истиниконстатација да изборни успех чешких социјалдемократа није биомного резултат кристализације социјално и класно заснованог про-фила бирачког тела лево оријентисаних партија, као што је билоуспостављање и јачање веза између социјално-класне детерминантеи партије на десном полу политичког спектрума. Може се поставитипитање како је ово могуће. Решење ове загонетке или дилеме можебити у чињеници да су социјалдемократе значајан број гласова при-купиле, односно "издренирале" не само од партија деснице, већ и одмалих партија које су нестале са политичке сцене после избора 1992.Такође, може бити истина и то да су многи гласови које је Социјал-демократска партија освојила из ова два извора били уствари изра-жавање дисконтинуитета са неким специфичним аспектима коали-ционе партијске политике и са пре-импостираним лидерским ими-џом, без било какве јаке "интервенције" класно етаблираних еко-номских или политичких интереса. Да би се загонетка решила уемпиријској равни требало би да се анализира специфичан соци-јално-класни прилив и раст гласача по појединим партијама.

На изборима који су одржани јуна 1996. партиципирало је 16партија и покрета, а шест од њих је остварило 5% или више гласова.Победила је коалиција партија десног центра (ОДС, ОДА, КДУ-ЧСЛ). Новоформирана коалициона влада је покушала да завршипроцес економске трансформације. Због скандала са лажним спонзо-рима10 крајем 1997. пала је влада Вацлава Клауса и распала се Гра-ђанска демократска партија (ОДС) – "антиклаусовско" крило сеиздвојило и формирало Унију слободе, а пред распадом је из истихразлога11 био и други члан дотадашње владине коалиције - Гра- 10 Крајем 1997. и почетком 1998. настао је финансијски скандал након признањанајмањег партнера бивше владајуће коалиције – Грађанске демократске алијансе(ODA), да се иза мистериозног спонзора Девичанских острва крију у ствари ве-лике чешке фирме. Бивши дугогодишњи министар индустрије, Владимир Дло-ухи, саопштио је да је поклон од 6 милиона круна (300 хиљада марака) догово-рио он лично са концерном "Филип Морис", железарама "Витковице" и јакомфинансијском групацијом "ППФ". Све три фирме су одмах порекле да су билокакав новац слале на рачун ОДА, а камоли преко фингиране компаније на Деви-чанским острвима.11 Скандал око нелегалног финансирања и мистериозних спонзора који је наконКлаусове ОДС погодио и ОДА, утолико је непријатније што се доводи директноу везу са приватизацијом, будући да овај ресор, као и Фонд за приватизацију

245

ђанска демократска алијанса (ОДА), која је, према неким анкетама,пала на испод 5% подршке у бирачком телу.

Парламентарни избори одржани 31. маја и 1. јуна,односно 15. и 16, 22. и 23. новембра 1996. године*

СНЕМОВНА31. мај и 1. јун

1996.

СЕНАТ15. и 16, 22. и 23.новембар 1996.ПОЛИТИЧКЕ ПАРТИЈЕ

200 % 81 %

ГРАЂАНСКА ДЕМОКРАТСКА ПАРТИЈА ОДС 68 29.6 32 49.1

ЧЕШКА СОЦИЈАЛДЕМОКРАТСКАПАРТИЈА ЧССД 61 26.4 25 31.8

КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА ЧЕШКЕ ИМОРАВИЈЕ КСЧМ 22 10.3 2 2.0

ХРИШЋАНСКО ДЕМОКРАТСКАУНИЈА-ЧЕХОСЛОВАЧКА НАРОДНАПАРТИЈА

КДУ-ЧСЛ 18 8.1 13 10.7

САВЕЗ ЗА РЕПУБЛИКУ-РЕПУБЛИКАНСКА ПАРТИЈАЧЕХОСЛОВАЧКЕ

СПР-РСЧ 18 8.0 - -

ГРАЂАНСКА ДЕМОКРАТСКААЛИЈАНСА ОДА 13 6.4 7 5.2

ПАРТИЈА ПЕНЗИОНЕРА ДЗЈ - 3.1 - -

ДЕМОКРАТСКА УНИЈА ДЕУ - 2.8 1 0.6

СЛОБОДНЕ ДЕМОКРАТЕ - ЛИБЕРАЛ-НА СОЦИЈАЛИСТИЧКА НАРОДНАПАРТИЈА

СД-ЛСНС - 2.1 - -

НЕЗАВИСНЕСОЦИЈАЛ-ДЕМОКРАТЕ - - - 1 -

*Извор: Election Commission/CTK throug the Jan Culik Home Page resp. IPU

народне имовине (ФНМ) од 1992 у рукама ОДА. Иначе, после тромесечногиспитивања финансијског пословања донедавно највеће и владајуће ОДС, поли-ција је ухапсила бившег потпредседника Либора Новака, због утаје пореза наприходе странке. Преко Новака, који је 1995. био најодговорнији човек за по-словање странке ишле су уплате лажних спонзора (обелодањивање ове афередовело је у децембру 1997. до пада владе Вацлава Клауса и цепања ОДС) који сутиме, како се основано претпоставља, желели да обезбеде привилегије у одређе-ним приватизационим пројектима.

246

Испитивање и сондажа јавног мњења спроведено маја 1997.показало је следеће резултате: Грађанска демократска партија (ОДС)је само у току једног месеца изгубила скоро 1/4 својих бирача, чимеје подршка гласачког тела пала на историјски најнижу тачку одпостанка странке. Док је у априлу 1997. добила 23% гласова, у мајује проценат пао на најнижи 18%. Истовремено, подршка опозицио-ној Чешкој социјалдемократској партији (ЧССД) Милоша Земана по-расла је са 23% на 25%. Највише је, према анкети, добила Луксовапартија КДУ-ЧСЛ. Њен рејтинг је скочио од 11% у априлу на 14.5%у мају, чиме се ова мала коалициона партија опасно приближилаКлаусовој ОДС. Док једни сматрају да је Лукс поене добио на рачун"пакета" економских мера, када је искористио ситуацију и први по-чео да говори о персоналним променама у влади, други истичу да ја-вност често пажљиво не слуша политичаре на прави начин и "пада"на празне гестове. Охрабрен резултатима сондаже, Земан је поновоизјавио да не искључује будућу коалицију са КДУ-ЧСЛ, са којимасоцијалдемократи имају неколико битних заједничких тачака, пресвега оријентацију на социјално-тржишну економију. У реакцији напоновљен Земанов позив да уђе у коалицију, Лукс се није многобранио од ове понуде, јер "сличне коалиције постоје и у другим зе-мљама Европе", али је истакао да између хришћанских демократа иЗеманових социјалдемократа постоје битне програмске разлике.Истовремено, резултати сондаже за крајњу левицу – комунисте, и закрајњу десницу – Сладкове републиканце, у мају 1997. нису билиповољни. Сладкова Републиканска партија није могла да профитираод грешака владе, јер је и сама оптерећена бројним скандалима збогкојих је против самог председника странке и његових најближихсарадника већ поднето неколико кривичних пријава. Комунисти су,опет, превише критички расположени а не нуде рационална решења.

Политички аналитичари, међутим, упозоравају да раст опози-ционог тренда није још увек разлог да се из тога извлаче далекосе-жни закључци. Испитивања су вршена непосредно после доношењанепопуларних економских мера. Треба сачекати и следећа испитива-ња јавног мњења, нарочито ако "пакет" мера почне да добија и пози-тивне обрисе. Постоје реалне могућности да се појаве фракције уну-тар чешких политичких партија.

Маја 1997, месец дана након усвајања владиног пакета еко-номских мера за оживљавање чешке привреде, најјача опозиционапартија Чешка социјалдемократска партија (ЧССД), објавила је свој,потпуно супротан, програм изласка из кризе. Опозиција се залаже заизлазак из кризе путем дефицитног државног буџдета, наплаћива-њем увозних такси од 10-20% на робу широке потрошње, подршкеизвозницима снижавањем пореских основица, подстицања модерни-зације предузећа убрзавањем отписа, повећања дотација земљо-

247

радницима и повећања пореза на промет. ЧССД процењује да би цеопрограм опоравка коштао 35-40 милијарди круна (1.1-1.3 милијардидолара). Владајућа коалиција је тврдила да овај пакет мера опозицијесамо води задуживању наредних генерација и тоталној дестабилиза-цији привреде.

Међутим, 30. новембра 1997. Вацлав Клаус је дао оставку по-сле скандала око финансирања његове партије. Клаусова влада де-сног центра је била мањинска. Клауса су сменили коалициони са-везници - Хришћанско демократска партија центра и Грађанска де-мократска алијанса, као и незадовољна фракција у оквиру његовепартије због поменутог финансијског скандала. Социјалдемократскапартија Чешке је убедљиви фаворит на предстојећим изборима,пошто у анкетама има предност од 10%. Фракција у Клаусовој Гра-ђанској демократској странци, којој припадају и министри финансијаи одбране и бивши министар унутрашњих послова, формирала јенову партију Унију слободе, чија је популарност нагло порасла на15%. Најновија анкета показала је да би после избора могла данаступи нова криза у Доњем дому, која би захтевала формирањемањинске владе или велике коалиције деснице и левице. У прелазнувладу Јозефа Тошовског, бившег гувернера чешке Централне банкеи ванстраначке личности, ушле су нестраначке личности, а остала су4 министра (финансије, одбрана, рад и социјална питања, локалниразвој) из побуњене фракције Клаусове ОДС. Чешки парламент је20. марта 1998. одобрио уставни амандман којим се омогућава орга-низовање превремених парламентарних избора у јуну 1998. Изборису и одржани 19. и 20. јуна 1998.

По Уставу из 1992 године, постоје два разлога за расписивањеванредних парламентарних избора: а) када председник Републикепризна да је дошло до политичке кризе и б) када парламент изразинеповерење влади и без успеха се заврши три прописана покушаја засастављање нове владе.

4. Ванредни парламентарни избори 1998.- политичко-идеолошко дестилисање партијске сцене -

На савременој партијској сцени, након парламентарних избораиз 1998, постоје и делују следеће парламентарне партије: Чешка со-цијалдемократска партија (ЧССД), Грађанска демократска партија(ОДС), Комунистичка партија Чешке и Моравије (КСЧМ), Хри-шћанско демократска унија-Чешкословачка народна партија (КДУ-ЧСЛ), Унија слободе (УС) и Грађанска демократска алијанса (ОДА).Партије које нису успеле да остваре потребни изборни цензус и уђуу парламент - избори за Снемовну - јесу: Савез за Републику-Репу-бликанска партија Чешкословачке (СПР-РСЧ), Партија пензионера(ДЗЈ), Демократска унија (ДЕУ) и Грађанска демократска алијанса

248

(ОДА). На изборима за Сенат - одржани новембра 1998. - Унија сло-боде и Грађанска демократска алијанса су у заједничкој предизбор-ној коалицији оствариле 11 сенаторских места, тако да је Грађанскадемократска алијанса на мала врата ушла у парламент и то у горњи,мање утицајни парламентарни дом.

Партијска панорама чешке политичке позорнице од 1989. по-знавале је бројне и разнолике партије, покрете и коалиције. Неке одњих су нестале из политичког живота или су се међусобно фузиони-сале у једну партију или су извесно време деловале у форми разно-разних коалиција. Поменимо неке од њих: Слободне демократе (СД),Либерална социјалистичка народна партија (ЛСНС), Чешко-мо-равска унија центра (ЧМУС), Чешко-Словачка партија центра(ЧМСС), Либерално-социјална унија (ЛСУ), Партија демократскелевице (СДЛ), Партија левог блока (ЛБ), Партија зелених (СЗ). Упоследњих пар година настале су и неке нове партије егзотичнихназива, које су присутне у политичком животу само од избора доизбора, више ради обогаћивања партијског колорита него ли радиозбиљнијих политичких амбиција. То су следеће партије: Алтерна-тива 2000, Чешко право, Чешка национал-социјална партија, Кујеба-цка народна партија, Грађанска коалиција, Партија демократскогсоцијализма, Партија конзервативног уговора, Прогресивна партија.

Овде ће се у кратким цртама дати генеза настанка и идеоло-шко-социјални профил садашњих релевантнијих чешких партија.

Чешка социјалдемократска партија (ЧССД) - Партија јеоснована 7. априла 1878. као Чехословачка социјалдемократска пар-тија у оквиру Социјалдемократске партије Аустрије. Након распада1938, чешки социјалдемократи се 1945. враћају на партијску сценуда би се 27. јуна 1948. интегрисали са Комунистичком партијом Че-хословачке. Партија је обновила свој идентитет и активност 19. но-вембра 1989, а XXИВ конгрес Чешке социјалдемократске странкеодржан је 24-25. марта 1990. На парламентарним изборима 1992социјалдемократе су добиле 16 посланичких места у Доњем домупарламента. На изборима за парламент 1996, социјалдемократи субили главни политички ривал Грађанској демократској странци иуједно најјача опозициона снага на чешкој партијској сцени. Чешкасоцијалдемократска партија јесте партија левог центра која имакритички став према концепту економских реформи. Бирачко телоове странке чине мануелни радници, људи основног образовања,становници индустријских региона северне Чешке и северне Мора-вије. Популарност социјалдемократа је стално расла тако да је на из-борима 1996. Чешка социјалдемократска партија добила 26.4 % гла-сова (остала је у опозицији), да би на ванредним изборима 1998.освојила 32.3 % гласова и формирала мањинску социјалдемократскувладу. Владајућа партија је као главне задатке и правце своје акти-

249

вности истакла следеће: а) оживљавање привреде и подстицање еко-номског раста; б) борба против корупције и економског криминала;ц) креирање нове финансијске политике; д) независност судства.

Грађанска демократска партија (ОДС) - Оснивачки конгресГрађанске демократске странке одржан је 20-21. априла 1991. Наста-ла је након распада Грађанског форума (ОФ) по завршетку "плишанереволуције" 1989. У идеолошком смислу, Грађанска демократскапартија припада групи партија десног центра либерално-конзерва-тивне провенијенције. Залаже се за либералну економију без већеинтервенције државе, за јаче везе са западном Европом, НАТО пак-том и Европском унијом. Партија има око 22.000 чланова. Наконпарламентарних избора 1992, Грађанска демократска партија је по-стала водећа партија у владиној коалицији. У периоду од јуна 1992.до новембра 1997. ова партија је била најутицајнија у коалиционојвлади, мада је после избора 1996. формирала мањинску владу. Послеуспешне сарадње, 1996. године дошло је до уједињења Хришћан-ско-демократске партије (КДС) и Грађанске демократске партије(ОДС). На парламентарним изборима одржаним јуна 1996. Гра-ђанска демократска партија је добила 29.6% гласова и 68 послани-чких места у Снемовној, тако да је по други пут постала водећа пар-тија у владајућој коалицији. Али овог пута влада није имала апсолу-тну већину у Доњем дому парламента. На парламентарним изборимаза Сенат новембра 1996, Грађанска демократска партија је освојила32 парламентарних места. Део владајуће коалиције, Хришћанско-де-мократска унија-Чешка народна партија (КДУ-ЧСЛ), изашао је извладе 29. новембра 1997. што је довело до политичке кризе. Нова"прелазна" влада формирана је 29. јануара 1998. без представникаГрађанске демократске странке.

Комунистичка партија Чешке и Моравије (КСЧМ) - Партијаје основана као територијална организација комунистичке партије.Она је наследница бивше Комунистичке партије Чехословачке(КСЧ) основане још 1921. године. Оснивачки конгрес КСЧМ као са-мосталне и независне националне партије одржан је у Оломоуку 13-14.октобра 1990. Ова неореформисана Комунистичка партија Чешкеи Моравије је лево оријентисана социјалистичка партија, која је биланајутицајнија и најснажнија партија у изборној групи познатој каоЛеви блок. На конгресу партије, у лето 1993, дошло је до фракциј-ских спорова и деоба пошто је конзервативно крило спречило проме-ну назива партије. Такозвана прагматска група, коју представља ве-ћина комунистичких посланика основала је Партију левог блока, ра-дикалну групу у оквиру Партије демократске левице.

Од 1989. било је неколико промена назива партије и неколикоотцепљених фракција, односно покушаја стварања нових партија каошто су Демократска радничка партија (касније распуштена), Партија

250

демократске левице и Партија левог блока (касније уједињене каоПартија демократског социјализма) и Партија чехословачких кому-ниста.

До 1993. КСЧМ је била друга партија по снази и утицају, од-мах иза ОДС, али након раста популарности чешких социјалдемо-крата, КСЧМ знатно губи на политичком рејтингу и утицају у би-рачком телу. Од 1990. ова партија је увек добијала негде између 8-14% гласова на изборима, али никада није била у влади као део некекоалиције. После 1992, КСЧМ је представљала парламентарна групапод називом Леви блок који се касније поделио. На изборима 1998.партија је освојила 11% гласова. Према изворима и информацијамачешких комуниста, КСЧМ има најбројније чланство од свих чешкихпартија (160.000 чланова). У спољној политици комунисти су противсарадње са Европском унијом и НАТО-пактом. Све парламентарнестранке одбијају било какву сарадњу са КСЧМ.

Хришћанско демократска унија-Чешкословачка народна пар-тија (КДУ-ЧСЛ) - Партија води порекло од Чехословачке народнестранке настале септембра 1918. спајањем неколико чешких католи-чких партија. У јесен 1938. године партија је била распуштена да би1945. обновила свој рад и активност у оквиру Националног фронтапод пуном контролом Комунистичке партије. Следећи своју тради-цију не-социјалистичке партије грађене на хришћанским и друштве-ним основама-вредностима, партија је обновила свој рад новембра1989, а на последњем конгресу је променила име у Хришћанско-де-мократска унија-Чешка народна партија (КДУ-ЧСЛ). У исто времеформирана је нова Хришћанско-демократска партија (КДС). КДС,ОДС и КДУ-ЧСЛ су 1995. образовали заједничку парламентарнугрупу. На изборима за Доњи дом одржаним 1998. ова партија је ос-војила 20 посланичких места.

КДУ-ЧСЛ увек добија између 7% и 11 % гласова на изборима.На изборима 1998. освојила је 9% гласова и по први пут се нашла уопозицији од 1992. Социјалдемократски лидер Земан је покушао даформира коалициону владу са КДУ-ЧСЛ и Унијом слободе (УС), алису ти покушаји пропали пошто је УС одбио понуду. КДУ-ЧСЛ имапреко 62.000 чланова. Ово је центристичко-десна партија која се фа-воризује традиционално хришћанство, католичке вредности и развојтржишне економије као и бољу социјалну политику и државну де-централизацију. КДУ-ЧСЛ је члан Хришћанско-демократске Интер-национале, Европске уније хришћанских демократа и Европске На-родне партије као посматрач.

Унија слободе (УС) - је основана јануара 1998. из фракције ко-ја се одвојила од ОДС. Они су критиковали Клауса за спори темпоекономских реформи и за бројне финансијске скандале унутар ОДС.Неки бивши министри ОДС-а прешли су у ову партију тако да је УС

251

имала своје представнике у привременој влади Тошовскога. На избо-рима 1998. ова партија није успела да испуни очекивања и освојилаје свега 8.6% гласова. На изборима за Сенат исте године УС је у ко-алицији са Грађанском демократском алијансом (ОДА) освојила 11сенаторских мандата. Унија слободе је десно оријентисана партија ипредставља себе као добру, праву и поуздану алтернативу за ОДС,али има углавном исте идеје око главних политичких питања. Поштоје пропао покушај Јан Румла, лидера партије, да партиципира укоалиционом кабинету под вођством социјалдемократе Земана, пар-тија је остала у опозицији.

Савез за Републику-Републиканска партија Чешкословачке(СПР-РСЧ) - Ова екстремно десна националистичка партија основанаје 26. децембра 1989. Њен оснивачки конгрес одржан је 24. фебруара1990, а за лидера изабран је Мирослав Сладек.

Грађанска демократска алијанса (ОДА) - Грађанска демо-кратска алијанса је "изворна" политичка партија демократске десни-це основана 17. децембра 1989. Ова десничарска партија се залаже заекономску трансформацију, приватизацију и реституцију власни-штва, ниске порезе, рестриктиван буџет владе и економску либера-лизацију. Она је била део Грађанског форума (ОФ) све до његовограспада на Грађанску демократску странку (ОДС) и Грађански поли-тички покрет (ОХ). Прва национална конференција одржана је уПрагу 20. октобра 1990. На изборима за Снемовну 1998. Грађанскадемократска алијанса (ОДА) није освојила ниједан мандат, а у савезуса Унијом слободе (УС) освојила је 11 сенаторских места. Од 1990.ОДА је стално имала своје представнике у парламенту, најпре каодео Грађанског форума а касније као самостална партија. Све до1998. ова партија је била део коалиционих влада.

На изборима од 1990. до 1998. године ОДА постепено, али си-гурно губи популарност и значај, што се види из податка да се са 9%гласова 1995. године бирачко тело ове партије смањило на свега0.5% у току 1998. Из овог разлога партија је, у мају 1998, одлучилада не учествује на изборима како би се спречила даља фрагментацијаи ерозија демократске деснице. Партија је саветовала својим члано-вима да гласају за ОДС или УС. Грађанска демократска алијанса(ОДА) има око 2.800 чланова. Ова партија је дошла под удар кри-тике политичке и друштвене јавности због финансијских скандала ираширене корупције.

Партија пензионера (ДЗЈ) - основана је децембра 1989. годинекао покрет за заштиту интереса пензионера. У наредних четири го-дине овај покрет се трансформисао у политичку партију. Партијапензионера је лево оријентисана партија која је на изборима 1996. и1998. освојила по 3.1% гласова. То није било довољно да партија уђеу парламент, али довољно да добије државне субвенције. Ова пар-

252

тија је била највеће негативно изненађење и неочекиван феномен напоследњим изборима, јер у марту 1998. према испитивању јавногмнења, ДЗЈ достигла 10% бирачког тела да би на изборима у јунуисте године освојила свега 3.1% гласова.

Партија слободних демократа (СД) - Ова политичка партијаје настала из Грађанског покрета на ванредном конгресу Грађанскогфорума 23. фебруара 1991. Оснивачки конгрес нове партије одржанје 26-27. априла 1991 у Прагу. На парламентарним изборима 1992.Партија слободних демократа није успела да прескочи изборни прагод 5% и тако уђе у парламент. Ново име партија је добила на партиј-ском конгресу септембра 1993. Партија слободних демократа (СД)се 1995. удружила са Либералном народно-социјалистичком стран-ком и направиле двојну коалицију (СД-ЛСНС).

Либерална социјалистичка народна партија (ЛСНС) - Овапартија води порекло од Чешке националне социјалистичке партијекоја је настала 30. марта 1897. Досад је неколико пута мењала име. Ујесен 1938. партија је била распуштена, а 1945. је обновила своју ак-тивност као једна од партија Националног фронта под именом Чехо-словачка социјалистичка партија. Либерална народна социјалисти-чка партија (ЛСНС) се 1995 ујединила са Странком слободних демо-крата (СД).

Средином јануара 1998, у циљу расписивања ванредних пар-ламентарних избора, новоформирана привремена влада премијераЈозефа Тошовског поднела је парламенту на усвајање један безна-чајан предлог закона о продаји државног земљишта, чије је усвајањетребало бити истовремено и гласање о поверењу влади. Уколико тајзаконски предлог не би био прихваћен у року од 90 дана, а влада тожели, онда би председник могао да распусти парламент и распишепревремене изборе. Такав план владе, који је био прихваћен од стра-не лидера свих парламентарних партија, био је потребан да би се ис-пунили уставни услови за расписивање превремених избора. Доњидом парламента би, према владином плану, требало да буде распу-штен између 15. и 20. априла, а избори одржани после 60 дана, какоје законом предвиђено. Крајем фебруара у доњем дому парламентаусвојен је Закон о скраћивању мандата посланика, чиме је омогућенода се ванредни избори у Чешкој Републици одрже до краја јуна 1998.Тиме би Чешка престала да буде изузетак у посткомунистичкомсвету по политичкој стабилности и једина у којој бирачи дотад нисуизлазили на ванредне изборе.

На ванредним изборима за Доњи дом парламента одржаним19. и 20. јуна 1998. победила је Чешка социјалдемократска партијакоја је формирала једнопартијску мањинску владу, а социјалдемо-кратски председник Милош Земан изабран је за премијера. По првипут је, од 1989. године, победу остварила једна лево оријентисана

253

партија и први пут је формирана чешка посткомунистичка влада ле-вице.

Резултати ванредних избора за Доњи дом (Снемовну) парламентаодржани 19. и 20. јуна 1998. и редовни избори за Горњи дом (Сенат)

одржани 13. и 14, 20. и 21. новембра 1998.*

СНЕМОВНА19. и 20. јун

1998.

СЕНАТ13. и 14, 20. и 21.новембар 1998.ПОЛИТИЧКЕ ПАРТИЈЕ

200 % 81 %

ЧЕШКА СОЦИЈАЛДЕМОКРАТСКАПАРТИЈА

ЧССД 74 32.3 23 -

ГРАЂАНСКА ДЕМОКРАТСКА ПАРТИЈА ОДС 63 27.7 26 -

КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА ЧЕШКЕИ МОРАВИЈЕ

КСЧМ 24 11.0 4 -

ХРИШЋАНСКО ДЕМОКРАТСКАУНИЈА-ЧЕШКОСЛОВАЧКА НАРОДНАПАРТИЈА

КДУ-ЧСЛ 20 9.0 17 -

УНИЈА СЛОБОДЕ УС 19 8.6 -

ГРАЂАНСКА ДЕМОКРАТСКААЛИЈАНСА

ОДА - - 11 -

САВЕЗ ЗА РЕПУБЛИКУ-РЕПУБЛИКАНСКА ПАРТИЈАЧЕХОСЛОВАЧКЕ

СПР-РСЧ - 3.9 - -

ПАРТИЈА ПЕНЗИОНЕРА ДЗЈ - 3.1 - -

ДЕМОКРАТСКА УНИЈА ДЕУ - 1.4 - -

*Извор: Election Commission/CTK throug the Jan Culik Home Page resp. České Noviny

Уместо закључка

Савремени партијски систем Чешке Републике "улази" у фазуполитичке стабилизације, односно парламентаризације и релативнедемократске консолидације. Могло би се условно рећи да постоједва, донекле, јаснија сценарија будућег демократског развоја партиј-ског система који зависе од многих варијабли. Прво, успостављањепето-партијског система са једном пре-доминантном партијом -ЧССД или ОДС. Други сценарио је заснован на балансираном одно-

254

су снага између левице и деснице који може постепено отворитипростор транзицији чешког партијског система ка оригиналној нема-чкој верзији "дво-и-по партијског система". Седиментирање партијадеснице, левице и центра могло би да води настанку партијскогсистема који би се заснивао на реконституцији и јачању две најјачепартије, једне на десници и једне на левици (ОДС и ЧССД) уз пар-тиципацију мањих партија центра. Што се тиче екстремних партијана десници и левици, тешко је очекивати да ће оне представљати не-ки значајнији политички фактор у будућности. Временом ће и утицајКСЧМ слабити јер се њена гласачка популација (старији грађани)налази у перманентном биолошком паду. Националистичке и регио-налне партије (након слома Чехословачке и општинских избора1994) су изгубиле велики део бирачког тела тако да оне данас имајунезнатни број присталица-симпатизера. Укратко, за девет годинапарламентарно-демократског развоја Чешке Републике, партијскисистем се у форми модерног демократског плурализма релативно ус-пешно структуирао и политички седиментирао у чешком друштву.

Политички заокрет улево које је учинило чешко друштво мо-же бити знак неке идеолошке биполаризације бирачког тела и мани-фестација потребе или жеље грађана за реафирмацијом социјалне ипатерналистичке државе, али исто тако може представљати само је-дан нови интермецо у предстојећој редистрибуцији и репозициони-рању партијских снага. Модерна чешка социјалдемократија, уколикожели да постане респектибилан политички фактор и да "веже" вишеизборних победа, мораће се временом више приближавати центру,јер све савремене политике социјалдемократских влада - од 15 зема-ља чланица Европске уније у 13 су на власти социјалдемократе - ма-ње или више, примењују конзервативну политику односно либера-лизацију тржишта, смањивање државне регулативе у привреди,ублажавање буџетског дефицита итд. Управо савремена политичканаука покушава да објасни ова спектакуларна идеолошка укрштањана крају овог миленијума. Имајући у виду да све модерне политикедрже и љубоморно чувају позицију "центра" у том смислу штокомбинују друштвене циљеве са економском сврхом, десни центарпочиње да представља савез између привредних снага и државе, доклеви центар представља савез између социјалног притиска и државе.Стабилном и плуралистички структуираном политичком системучешке државе највише би у политичко-идеолошком смислу одгова-рао неки модел француско-италијанске варијанте "два-и-по као левицентар", јер само комбинована политика без екстрема може гаранто-вати трајну стабилност и ефикасност политчког поретка, односноистинску демократизацију и консолидацију чешког партијског си-стема.

255

ЛИТЕРАТУРА

1. Barlow, M.-Dostál, P.-Hampl, M., eds. 1994. Development and Administrationof Prague.

2. Broklová, E., 1992. Czechoslovak Democracy (Political System of CSR 1918-1938), Traditions & Present Problems of Political Culture, Praha: Slon.

3. Klima, M., The Emergence of the Czech Party System, Article form Internet 4. Mateju, P., 1993a. "From Equality to Equity? The Czech Republic BetweenTwo Ideologies of Distrubutive Justice". Czech Sociological Review, Vol. 1, No.2, pp. 251-276.

5. Mateju, P. and B. Rehakova. 1996. Turning Left or Class Realignment?Analysis of the Changing Relationship bwtween Class and Party in the CzechRepublic, 1992-1996. Prague: Institute of Sociology, Academy of Sciences ofthe Czech Republic.

6. Mateju, P., 1996b. "In Search of Explanations for Recent Left-Turns inPost-Communist Countries." International Review of Comparative PublicPolicy, Vol. 7 (May 1996), pp. 43-82.

7. Musil J., ed. 1995. The End of Czechoslovakia, Budapest: Central EuropeanUniversity Press.

8. Nagle, J., "Ethnos, Demos and Democratization: A Comparison of the CzechRepublic, Hungary and Poland", Democratization, Vol. 4, No. 2. Summer 1997,pp.28-56;

9. Narwa, D., 1997. An analysis of electoral changes: the case of the CzechRepublic. Ariticle from Internet.

10. Švejnar J., ed. 1995. The Czech Republic and Economic Transition in EasternEurope. London: Academic Press.

11. Vejracka, M.-Bednáo M., eds.1994. Czech Philosophical Studies I, Council forResearch in Values & Philosophy, Praha: Slon.

12. Wolchik, S. L., 1991. Czechoslovakia in Transition: Politics, Economics andSociety. London: Pinter.

Zoran Krstić, Belgrade

PARTY SYSTEM OF CZECH REPUBLIC IN THE PROCESSOF RECONSTITUTION AND DEMOCRATIC CONSOLIDATION

Summary

In contemporary political theory and 'transitology' prevails thinking thatdemocratic consolidation is successful only if party system has strongly been integratedinto society, that is, if it has spread strong and branchy roots into social web, in the senseof its general structure and political capacity to represent all important parts of a society.This paper represents an attempt to contribute to debate: have party systems, whichemerged in Central and Eastern Europe from 1989, stayed fundamentally non-structured, and highly airy and very fragile, that is, do they show certain signs ofstructure (with the emersion of one or more dimensions of stressed political competition)and stability (with similar and clear models of party support in consecutive elections).

256

By analyzing the process of emergence and development of Czech politicalparties in period from 1990 until 1998, the paper efforts to show that during the statedperiod, party system was really structured by so-called regional-horizontal factors, suchas economic underdevelopment, religiosity, social classes, and urban-rural differences.Specific way in which these socio-economic differences and divisions were translatedinto dimensions of political competitions varies from country to country. However,inside every post-communist country, and among others Czech Republic, model-designof party landscape was very consistent from one to next elections.

Key words: parties and party system, elections and election system,democratic consolidation, 'post communist' democracy, voting body,institutions of power.