Z A K O N O AKCIONARSKIM DRUŠTVIMA - Projuris o akcionarskim... · 2014. 5. 15. · l) svaka osobena korist, koja bi bila ugovorena za koga akcionara ili drugo kakvo lice (čl. 21.);

ZAKON O AKCIONARSKIM DRUŠTVIMA SRBIJE (1896)

Codex Projuris www.projuris.org 1

Mi

ALEKSANDAR I.

Po milosti Božjoj i volji narodnoj

KRALJ SRBIJE

Proglašavamo i objavljujemo svima i svakome da je Narodna Skupština rešila i da smo Mi potvrdili i potvrđujemo

Z A K O N O AKCIONARSKIM DRUŠTVIMA

I

Opšte odredbe. Član 1.

Akcionarsko je društvo

1 ono, koje se osniva s glavnicom unapred određenom i podeljenom na delove jednake

vrednosti - akcije - i u kome učesnici sudeluju i odgovaraju samo svojim ulozima. *- Bezimeno društvo jeste takvo društvo, u kome su sve ortaci nepoznati, a trguju bez zajedničkog imena, a za

društvene dugove odgovaraju svi samo u granicama svojih uloga. - O akcionarskim društvima po našem zakonu od 10 decembra 1896. god, Branič, 1989 god. XII. str. 401. XIV. str.

485. - O akcionarskim društvima. Branič, 1901 god. III i IV. str. 193; V i VI. str. 402; VII. i VIII. str. 613. - U mesto imena društvu se daje naziv po predmetu njegovog preduzeda (abadžisko društvo; privredno-

akcionarsko društvo; kreditni zavod). Taj je naziv društvena svojina a u tom mestu drugo društvo ne sme isti naziv nositi. Inače, može mu se zabraniti i može biti osuđeno na naknadu štete, ako je ovu dotično društvo doista pretrpelo i ako je to namerno učinilo.

Društva sa ograničenom odgovornošdu. Dr. Milan Škerlj, Arhiv, 1926 god. knj. XII. br. 2. str 89.

Član 2. Osnovna društvena glavnica deli se na akcije. Akcije su nedeljive. One mogu glasiti na donosioca i na ime; ali privremene akcije moraju glasiti na ime.

Član 3.

Akcionarsko društvo ima svoja prava i svoje obaveze. Ono može na svoje ime pribavljati dvojinu i ostala prava. Ono može tužiti i biti tuženo.

Član 4.

Akcionarsko društvo se smatra kao trgovinsko društvo i onda, kad mu predmet preduzeda ne bi bio trgovinski posao

Član 5.



Akcionarsko društvo može se osnovati samo po odobrenju ministra narodne privrede (čl. 9), a po propisima ovog zakona. Akcionarska društva stoje pod nadzorom Ministarstva Narodne Privrede.

II

Osnivanje društva. Član 6.

Osnivanju akcionarskog društva može se pristupiti, kad se u toj nameri slože najmanje deset lica, koja punovažno mogu raspolagati svojom imovinom. Ova se lica zovu osnivači.

Član 7.

(Ukinut zakonom od 17. novembra 1898.)1

Član 8.

Osnivači su dužni obratiti se ministru narodne privrede za odobrenje da osnuju akcionarsko društvo. Uz molbu za ovo odobrenje oni moraju podneti ministru narodne privrede:

1. dokaz da su ispunili propis iz čl. 6. ovog zakona; 2. izjavu, da de svaki od njih učestvovati u preduzedu najmanje sa deset akcija; 3. projekat društvenih pravila u dva ravnoglasna primerka, u kome se mora označiti:

a) predmet preduzeda, ime (firma), sedište (domicil) i trajanje društva; b) kolika je osnovna glavnica, na koliko je akcija podeljena, na koliku sumu svaka akcija glasi i kako, t.j.: da li na

donosioca ili na ime, i koliko u tome može biti promene; a ako ima akcija i na ime i na donosioca, onda koliko ima jednih a koliko drugih;

v) način, na koji de se činiti pojedine uplate na akcije, i posledice za one, koji ih na određeno vreme ne uplate; g) krug društvene radnje; d) koja su prava, a koje obaveze akcionara; đ) kako de se birati i obnavljati upravni i nadzorni odbor, koja su prava, a koje dužnosti njihove, kako de se

nadziravati njihov rad, i kako de se postavljati društveni službenici; e) koliko de lica sastavljati upravni, a koliko nadzorni odbor; ž) kad de se i kako sazivati redovni i vanredni zborovi akcionara, koji su uslovi za pravo glasanja pojedinih

akcionara, i kako de se vršiti to pravo; z) koji su predmeti, osem onih, koji su predviđeni u ovom zakonu, o kojima se nede modi da rešava prostom

vedinom glasova; i) ko de zastupati društvo prema drugim licima i prema vlastima, kakvi i koliko potpisa vezuju društvo; j) kako de se sklapati i ispitivati bilans, i na koji de se način deliti i ispladivati čista dobit; k) u kojim de slučajevima prestati društvena radnja i kako de se izvršiti likvidacija; l) svaka osobena korist, koja bi bila ugovorena za koga akcionara ili drugo kakvo lice (čl. 21.); m) ako se ulog kojeg akcionara, koji se ima uračunavati u osnovnu glavnicu, ne sastoji u gotovom novcu, ili ako

društvo prima kakvo imanje, onda se mora jasno kazati vrednost takvog uloga ili imanja, kao i broj akcija ili cena, koju predstavlja taj ulog, ili imanje, a osim toga još i ime vlasnika toga imanja;

1 Čl. 7. glasio je: "U osnivačkom društvu mogu učestvovati i strani državljani ali tako, da ih ne može biti više od jedne četvrtine."



n) broj i imenita (nominalna) vrednost onih prvenstvenih obaveznica (prioriteta), koje bi se izdale u tečaju rada, veličina interesa, koji bi se na njih pladao, način na koji se imaju poništiti, kao i prvenstvena prava, koja bi pripadala imaocima ovih obaveznica.

Osim svega toga, mogu se u društvena pravila uneti još i druga naređenja, koja odgovaraju naročitim potrebama društva, koje se osniva, a saobrazna su odredbama ovog zakona.

Član 9. Ministar narodne privrede, a po saslušanju Privrednog Saveta, odobride, da se može pristupiti osnivanju akcionarskog društva, i tako isto odobride i projekat društvenih pravila, ako ne bi našao, da je takvo preduzede protivno zakonima ili zemaljskim interesima.

Član 10. Osnivači, koji su dobili odobrenje od ministra narodne privrede, ne mogu to pravo preneti na drugoga. Ako osnivači ne osnuju Društvo za godinu dana, od kad je odobrenje dato, ono po sebi gubi važnost.

Član 11. Kad ministar narodne privrede odobri društvena pravila, osnivači de ih obznaniti i pozvati na upis akcija. Pri ovom upisu svaki je akcionar dužan položiti najmanje pet od sto od imenite vrednosti upisanih akcija. Osnivači su dužni sazvati prethodni zbor upisanih akcionara preko službenih novina, najdalje u roku od dva meseca, pošto je cela osnovna glavnica upisana. Ako prethodni zbor ne bude sazvan u ovome roku, ili se sve akcije ne upišu u određenom roku, upisnici imaju prava tražiti, da im se vrati sav ulog koji su dali. Za ovaj procenat osnivači odgovaraju celim svojim imanjem solidarno, sve donde, dokle god ih prethodni zbor svojom odlukom od toga ne razreši.

Član 12. Da prethodni zbor može punovažno vedati i donositi odluke, valja na njemu da bude, lično ili preko punomodnika, najmanje deset akcionara čije akcije predstavljaju najmanje polovinu osnovne glavnice. Na ovom zboru svaka akcija daje jedan glas, ali niko od akcionara ne može imati više od deset glasova. Pošto se zbor i izaslanik ministra narodne privrede uvere, da je potpuno upisana osnovna glavnica i položen procenat po čl. 11., zbor de se prethodno izjasniti, da li usvaja izrađena i odobrena društvena pravila, pa ako ih bez izmene ili s izmenom usvoji, onda de se pristupiti izboru članova upravnog i nadzornog odbora. Ovaj zbor ima da odredi vrednost onome ulogu osnivača, koji se ima uračunati u osnovnu glavnicu a ne sastoji se u gotovom novcu, i da označi ili broj akcija koje se imaju dati na primljene predmete, ili cenu za koju se oni primaju. Nu, on ne može povišavati u pravilima označenu cenu ovakvih uloga. Osim toga ovaj de zbor doneti odluku o odgovornosti osnivača, o kojoj je reč u čl. 11., kao i o naročitim koristima, koje se daju osnivačima ili drugim licima, i ove koristi ne smeju predi u pravilima označenu meru. Akcionar koga se ovo naročito tiče, pri rešavanju nema prava glasanja.

Član 13. Ako bi zbor učinio izmene u društvenim pravilima, onda upravni odbor ne može pristupiti nikakvom daljem radu, dok te izmene ne odobri ministar narodne privrede.

Član 14.



Upravni je odbor dužan raspisati prvu uplatu odmah čim bude izabran i čim budu odobrene izmene društvenih pravila, ako ih ima (čl. 13.). Ova uplata mora iznositi najmanje 10% od imenite vrednosti svake upisane akcije, računajudi u to i procenat, koji je položen pri upisu (čl. 11.).

Član 15. Upravni odbor dužan je najdalje za petnaest dana od dana položene prve uplate (čl. 14.) kod nadležnog suda prijaviti ime društva radi protokolisanja, a sud de ovu prijavu imena objaviti u službenim novinama. Prijavu za protokolisanje imena dužni su potpisati svi članovi upravnog odbora, a i oni službenici, koji su po pravilima ovlašdeni, da ime društva potpisuju; oni moraju predstati

2 sudu lično, i priznati svoje potpise, ili potpis

svojih imena poslati sudu u nadležnoj overenoj ispravi, što de se činiti pri celoj ili pričesnoj promeni pomenutih lica. Za Beograd je nadležan beogradski trgovački sud, a inače prvostepeni sudovi.

Član 16.

Uz prijavu imena, odbor je dužan podneti sudu:

1. prepis svojih pravila; 2. izjavu, koju de overiti državni komesar:

a) o potpunom upisu akcija i svršenoj prvoj uplati; b) da su upisnici akcija za prethodni zbor na vreme bili pozvani; v) da su upravni i nadzorni odbor izabrani po odredbama društvenih pravila; kao i imena članova nadzornog

odbora; g) da je društvo osnovano (konstituisano) i da je zbor primio ono što se pominje u četvrtom odeljku čl. 12.,

ako je i o tome bilo pogodbe; i 3. prepis odluka prethodnog zbora akcionara.

Član 17.

Čim se kod suda protokoliše ime društva, upravni je odbor dužan obznaniti izvod društvenih pravila u službenim novinama u kome de biti:

1. dan, kada su usvojena društvena pravila, i dan kad ih je ministar narodne privrede odobrio; 2. ime i sedište društva; 3. predmet preduzeda i trajanje društva; 4. veličina osnovne glavnice, broj i imenita vrednost pojedinih akcija, kao i da li su akcije na ime ili na donosioca; a

ako ih ima i jednih i drugih, onda koliko ih ima jednih, a koliko drugih; 5. broj i imenita vrednost prvenstvenih obveznica, ako se izdaju; 6. način potpisivanja imena društvenog; 7. način, na koji de se društvene odluke obznanjivati.

Član 18.

Ako bi akcionarsko društvo htelo imati svoja zastupništva (filijale) na drugim mestima, dužno de biti i na tim mestima kod nadležnog suda svoje ime prijaviti radi protokolisanja i radi obznane (čl. 15.). Ovu prijavu izvršide zastupništvo, a u isto vreme podnede sudu dokaz i o tome, da društvo postoji. O izvršenom protokolisanju upravni odbor de ujedno izvestiti i sud onoga mesta, gde je glavno sedište društva, u nameri da i ovaj to obznani.

2 Pristupiti (prim. ur.)



Član 19.

Akcionarsko društvo počinje pravno da postoji tek od dana, kad društveno ime sud obznani (čl. 15.). Pre sudske obznane imena društvenoga, izdane akcije ne vrede; i oni, koji su ih izdali, odgovorni su solidarno celim svojim imanjem za svu štetu, koja bi otud nastala. Isto tako, ako je pre toga što u ime društva rađeno, oni koji su radili odgovaraju solidarno celom svojom imovinom.

Član 20. Za obezbeđenje novca, koji su akcionari položili na ime uplate, odgovaraju članovi upravnog odbora celom svojom imovinom solidarno, sve dok se ime društva sudski ne obznani i dok upravni odbor ne objavi, da je položeni novac ispravno primio.

Član 21. Osnivači ili druga lica mogu tražiti, da im društvo, koje su osnovali, da neke izvesne koristi na ime naknade za njihov trud i trošak. Te koristi valja da su jasno i nesumnjivo označene u samim društvenim pravilima, ili inače u naročitome ugovoru, koji de se uz izvod društvenih pravila (čl. 17.) predati javnosti.

III O akcijama i akcionarima.

Član 22. Akcija je isprava, kojom se dokazuje kolikom sumom akcionar učestvuje u društvenoj glavnici.

* - Akcija je osnovni deo na koji je društveni kapital podeljen prema zakonu i društvenim statutima. Akcija je pravo koje svaki osnovni deo društvenog kapitala u bezimenom društvu donosi svome sopstveniku.

- Osnivački udeli kod akcionarskog društva. Branič, 1898. god. - Talon sa kuponom "bez akcije" (Haupturkunde) može li nezavisno od akcije u saobradaju cirkulisati? Branič,

1904. god. XI. str. 687; XII. str. 737.

Član 23.

Na svakoj ovakoj ispravi valja izrekom da stoji, da je to "akcija". Oblik i slog akcije odredide se društvenim pravilima, a ovim pravilima ima se priložiti i sam obrazac akcije. Na svakoj akciji bide naštampane glavnije odredbe društvenih pravila.

Član 24. Svaki upisnik dužan je, da na vreme uplati celu sumu, na koju glase njegove akcije; a ako ne uplati odgovoran je društvu prema njegovim pravilima.

Član 25. Za obveze društvene odgovara akcionar do imenite vrednosti akcija, ako, i u koliko ova upladena nije.

Član 26.



Akcije se ne mogu izdati pre nego što se potpuno isplate. Počesne uplate vrše se na priznanice, a kad se uplati 10% imenite vrednosti, onda se izdaju privremene akcije. Privremene akcije i uplatne priznanice moraju glasiti na ime. Tajni ugovori, kojima bi osnivači prisvajali sebi izvesne koristi, nede imati pravne vrednosti, niti de im se one dosuđivati, ako bi stvar došla do suda.

Član 27. Nove akcije ne mogu se izdavati sve dotle dok se god stare potpuno ne uplate. Nove akcije, koje bi se izdale pre potpune uplate starih, nemaju pravne vrednosti, i oni koji su ih izdali odgovaraju solidarno celim svojim imanjem pored krivične odgovornosti (glava XXV. krivičnog zakonika).

Član 28.

Akcija na donosioca prenosi se na drugoga prostom predajom.

Član 29. Akcija na ime i privremene akcije prenose se na drugoga potpisom imaoca na poleđini akcije ili privremene akcije, i upisom u akcionarsku knjigu sa označenjem imena i prezimena, mesta stanovanja i zanimanja onoga, na koga se akcija ili privremena akcija prenosi. Ako prenosilac akcije ne može ili ne zna potpisati prenos, onda prenos mora biti potvrđen vlašdu.

Član 30.

Prenos akcija na ime ili privremenih akcija važi prema društvu od dana, kad se prijavi društvu, osim ako se po društvenim pravilima za važnost prenosa traži odobrenje društva, u kom slučaju prenos važi od dana društvenog odobrenja, a vrši se po pravilima društvenim.

Član 31. Akcionarsko društvo mora imati naročitu knjigu o akcionarskim akcijama u koju de beležiti:

a) sve akcije ili privremene akcije s označenjem imena i prezimena, mesta stanovanja i zanimanja upisnika ili imaoca akcija na ime ili privremenih akcija; i

b) sve promene u državini akcija na ime ili privremenih akcija. Ova de knjiga biti izložena u društvenom stanu na uviđaj svakom akcionaru.

Član 32.

Ni jedno akcionarske društvo ne sme svoje vlastite akcije kupovati, niti na njih zajam davati ispod imenite vrednosti. Izuzima se samo slučaj, kad bi društvo odlučilo da se društvena glavnica svede na manju količinu, u kom slučaju društvo mora kupovati svoje akcije (čl. 90.), ali ih mora poništiti i u svojoj arhivi čuvati. Ako članovi upravnog odbora postupe protivno ovom pravilu, onda ostaju društvenim poveriocima odgovorni celom svojom imovinom solidarno.

Član 33. Akcionari imaju prema broju svojih akcija srazmerno učešde u društvenoj imovini; oni ne mogu potraživati ono što su uplatili, dokle god društvo postoji.



Akcionari ne mogu imati prava na određeni interes, ved imaju srazmerno učešde u čistoj dobiti koja se pokaže po sklopljenom godišnjem obračunu i po odbitku procenta, koji bi po društvenim pravilima bio određen za rezervni fond i korisnicu (tantijemu), ako je ova društvenim pravilima predviđena. Ako bi se ranijim gubicima smanjila upladena suma osnovne društvene glavnice, onda dobit akcionari nede između sebe deliti, do god se glavnica ne dopuni onoliko u koliko je gubitkom smanjena.

Član 34.

Akcionar nije dužan ni u kakvom slučaju položiti više nego samo imenitu vrednost akcije.

Član 35. Akcionar je dužan položiti uplate na akcije kad se na to pozove prema propisima društvenih pravila. Koji akcionar ne položi uplatu na vreme, dužan je platiti i interes koji se odredi društvenim pravilima. Isto tako društvenim pravilima mogu se propisati i ugovorene novčane kazne za one, koji na vreme ne polože uplatu, a mogu se odrediti i slučajevi, u kojima akcionar gubi svako pravo, koje akcionar ima. Ali akcionar ne može izgubiti svoje pravo, kad poziv na uplatu nije bio obznanjen najmanje tri puta u propisanom razmaku vremena i u listu određenom društvenim pravilima, i u službenim novinama, i to poslednji put bar na trideset dana pre dana uplate.

Član 36. Akcionar je odgovoran za društvene obaveze i onda kad po prethodnom članu izgubi pravo na akciju zbog toga, što nije na vreme uplatio i to do cele imenite vrednosti akcija, koje je imao u državini do obznane društvenog bilansa ako je bilans aktivan; a ako je pasivan, onda odgovara za manjak po srazmeri akcija što ih ima.

IV

O upravnom i nadzornom odboru. Član 37.

Upravni odbor akcionarskog društva zastupa društvo prema svakom. Taj odbor sastoji se iz najmanje tri ili više akcionara koji se biraju po pravilima društvenim. (Izmenjen zakonom od 17. novembra 1898.

3).

Ako bi se broj članova upravnog odbora tako smanjio, da taj odbor ne bi mogao rešavati, tada je nadzorni odbor dužan sazvati zbor, koji de popuniti upražnjena mesta članova upravnog odbora i to najdalje za deset dana.

Član 38.

Za članove upravnog i nadzornog odbora i u opšte društvene časnike i službenike ne mogu se birati ili postavljati oni, koji se nalaze pod stečajem, ili koji se zbog dela učinjenih iz koristoljublja ili zbog prezaduženosti nalaze pod sudskom istragom, ili su zbog toga ved bili osuđeni. Ako se ovo desi s kojim za vreme njegove službe, onda se privremeno udaljava, dok ne bude oslobođen ili proglašen za nevinog.

Član 39.

3 Pre ove izmene, drugi odeljak čl. 37. glasio je: "On (upravni odbor) se sastoji iz najmanje tri ili više akcionara koji se biraju po pravilima

društvenim; u upravnom odboru ne može biti više od 1/4 stranih državljana".



Društvo ima prava da po propisima svojih pravila, članove upravnog i nadzornog odbora smeni u svako doba. Ali time se njima ne krnji pravo na naknadu, koja bi im po društvenim pravilima ili po naročitom ugovoru pripadala do dana razrešenja od dužnosti.

Član 40. Svaki član upravnog i nadzornog odbora dužan je da položi društvu kao zalogu onoliko akcija, koliko pravila određuju. Ove akcije čuvade se u društvenoj blagajnici. Akcije, koje bi članovi upravnog i nadzornog odbora položili kao kauciju prema društvenim pravilima, ne mogu se prodati ni za čiji račun, niti iz društvene blagajnice izneti dokle god ti članovi ne budu razrešeni od odgovornosti prema društvu.

Član 41. Punovažno potpisivade se društvo, kao oni koji su ovlašdeni za potpis imena društvenog, pored istog stave i potpise svoje.

Član 42.

Društvo se obavezuje i zadobija prava poslovima, koje upravni odbor zaključi u ime njegovo. Članovi upravnog odbora lično ne odgovaraju tredim licima za dela i obaveze, koje su u ime društva primili.

Član 43. Pozivi, sudske i u opšte službene dostave, smatraju se da su predane, kad se predadu kome od članova upravnog odbora u društvenom stanu.

Član 44. Zakletve u ime društva polažu članovi upravnog odbora, ali kad se tiče poslova, koja su društveni službenici vršili, onda na mesto članova upravnog odbora polažu službenici ovu zakletvu. Prema potrebi sud de između imenovanih određivati lica koja de zakletvu polagati.

Član 45. Članovi upravnog odbora odgovorni su društvu lično i celim imanjem svojim solidarno za štetu, koja bi nastala od protivzakonog ili nepravilnog vršenja njihove dužnosti ili otuda, što bi oni prekoračiv granice svoga kruga rada, koji im određuje zakon ili društvena pravila, time društvo oštetili. Pošto upravni odbor svojim potpisom punovažno vezuje društvo, to ono odgovara prema tredima, ma da je upravni odbor prekoračio granice kruga rada.

Član 46. Ova odgovornost ne može pasti na onog člana upravnog odbora koji je odmah protivu odluke i naredbe odborove protestvovao i nadzornom odboru napismeno protest dostavio, ili ako nije sudelovao u radnji kojom je šteta društvu učinjena.

Član 47.



Upravni odbor može, ako društvenim pravilima ili odluci zbora nije protivno, s odobrenjem nadzornog odbora izabrati punomodnika (prokurista), a za vođenje društvenih poslova, kao i za zastupanje društva može ovlastiti društvene službenike ili druga lica. Krug njihovog rada određuje se punomodstvom.

Član 48.

Nadzorni odbor sastoji se najmanje iz tri akcionara i bira se po pravilima društvenim. Nu pojedini članovi mogu se i ponovo birati.

Član 49.

Nadzornom je odboru dužnost da nadzirava sav rad upravnog odbora; da traži obaveštenja o toku društvenih poslova; da u svako doba pregleda društvene knjige, sva pismena, lisnice (portfelje) i stanje blagajnice; da ispituje mesečne i godišnje račune (bilans) i predloge o podeli čiste dobiti; i da o svemu podnosi izveštaj zboru akcionara. Zbor ne može rešavati o čistoj dobiti niti odobravati račune (bilans) bez pomenutog izveštaja nadzornog odbora. Nadzorni odbor ima prava da svagda sazove zbor kad nađe da to zahtevaju interesi društveni.

Član 50.

Članovi nadzornog odbora, kao i članovi upravnog odbora, odgovorni su celom svojom imovinom solidarno, ako su s njihovim znanjem a bez njihovog protesta:

1. vradeni ulozi akcionarima (čl. 33.), 2. ako je društvo svoje vlastite akcije pribavljalo ili na njih zajam davalo (čl. 32.); 3. ako je interes ili čista dobit davana protivno odredbama ovog zakona (čl. 33.); 4. ako su akcije izdavane pre potpune uplate (čl. 26.); 5. ako je podeljeno društveno imanje, ili je smanjena društvena glavnica, protivno naređenjima člana 86. i 90.

zakona. Osem ovoga članovi nadzornog odbora odgovorni su celom svojom imovinom solidarno za štetu, koja bi nastala otuda, što nisu vršili svoje dužnosti prema čl. 49. ovog zakona.

Član 51. Ako akcionarsko društvo nađe, da mu je u interesu, da povede parnicu protivu članova upravnog ili članova nadzornog odbora, onda de za taj slučaj zbor odrediti naročite punomodnike. Nu ako bi zbor, pošto je odlučio da vodi parnicu, ma iz kakvog uzroka bio sprečen da punomodnike izbere, onda sud može naimenovati punomodnike na predlog ma i jednog akcionara, koji podnese dokaz o gornjoj zborskoj odluci.

Član 52. Svaki akcionar ima pravo da se o svome trošku umeša u parnicu, koja bi se povela protivu članova upravnog ili nadzornog odbora.

Član 53. Akcionari koji predstavljaju najmanje 1/20 deo društvene glavnice mogu ovlastiti jednog ili više punomodnika, da vode parnicu protivu članova upravnog ili nadzornog odbora, ali se time ne krnji pravo koje svaki akcionar ima, da parnicu vodi lično u svoje ime.



Član 54.

Član upravnog odbora ne može u jedno isto vreme biti član nadzornog odbora.

Član 55.

(Ukinut zakonom od 17. novembra 1898.)4.

V

Zbor akcionara. Član 56.

Zborovi su redovni ili vanredni. Redovni zbor dužan je sazvati upravni odbor po svršetku svake godine i to u mesto gde je glavno sedište društva, a najdalje za 4 meseca nastupajude godine. Dalji rok, i to najviše od 2 meseca, može odobriti samo ministar narodne privrede. Vanredni zbor saziva se kad god je potrebno a prema odredbama ovoga zakona. Upravni odbor je dužan obznaniti poziv za zbor u službenim novinama najmanje tri puta i bar za trideset dana pre određenog dana, u koji se zbor saziva, računajudi od dana prve obznane. U pozivu mora se svagda staviti dnevni red. Odluke zborske o pitanjima i predlozima koji nisu objavljeni u dnevnom redu, ne vrede, osem odluke, da se drugi zbor sazove. Bliže odredbe o sazivu zbora, propisade se društvenim pravilima.

Član 57.

Upravni odbor je dužan bar na petnaest dana ranije izvestiti ministra narodne privrede o danu, ka de se držati zbor. Ministar narodne privrede odredide naročitog komesara koji de prisustvovati zboru i paziti na rad zbora saglasan sa odredbama ovog zakona.

Član 58. Upravni je odbor dužan zavoditi u naročiti spisak sve akcionare koji su se prijavili da de na zboru učestvovati. U njemu de se zabeležiti koliko prijavljenih akcionara ima glasova na osnovu deponovanih akcija (čl. 59.). Ovaj spisak zaključide se i potpisom imena (firme) društvenog utvrditi najmanje tri dana pred zbor i tada izložiti akcionarima na uviđaj.

1

*- O pravom domašaju čl. 58. Zakona o akcionarskim društvima. M. N. Hristid. Arhiv, 1908. str. 413.

Član 59.

Upravni odbor je dužan po priznanicama, koje je akcionarima pri upisu na zbor izdao kao ulaznice na uložene akcije, načiniti spisak došlih akcionara, u kome de označiti svakome pojedincu broj akcija i prema tome broj glasova, i tek pošto utvrdi, da ima dovoljan broj za punovažni rad prema pravilima društvenim, zbor se može otvoriti.

Član 60.

4 Član 55. glasio je: "Članovi upravnog i nadzornog odbora i službenici društveni ne mogu naspram društva dolaziti u obvezu".



Spisak došlih akcionara sastavljen po čl. 59. ovoga zakona overide potpisnici zapisnika i državni komesar, pa de se priložiti zborskom zapisniku, koji se mora voditi i koji de komesar overiti. Original ovoga zapisnika čuvade se u društvenoj arhivi i davade se na uviđaj svakome akcionaru, koji to zatraži, a overeni prepisi njegovi poslade se nadležnom sudu i ministru narodne privrede.

Član 61. Ako upravni odbor ne bi sazvao redovni zbor u roku određenom društvenim pravilima, onda je to dužan da za 15 dana učini nadzorni odbor (čl. 56.); a ako i ovaj to ne bi učinio, onda akcionari, koji predstavljaju 1/25 deo od celog broja društvenih akcija, mogu tražiti od ministra narodne privrede odobrenje, da zbor sazovu. Ministar narodne privrede odobride saziv zbora, ako sazivači deponuju gornji broj akcija kod Ministarstva Narodne Privrede ili onamo gde ministar odredi.

Član 62.

Upravni odbor akcionarskog društva dužan je na zahtevanje akcionara, čije akcije predstavljaju najmanje deseti deo društvene glavnice, u roku od tri dana sazvati vanredni zbor; u pozivu de se staviti dnevni red. Ali za sastanak zbora ne može se ostaviti duži rok od 10 dana. Ako upravni odbor u tom roku ne sazove vanredni zbor, onda de ga sazvati nadzorni odbor u roku od tri dana, pa ako i on to ne učini, onda to mogu učiniti akcionari, ako ispune odredbe člana 61. ovog zakona.

Član 63. Samo zborovi akcionara mogu vedati i odluke donositi o tome:

1. da se izabere ili upravni i nadzorni odbor i da im se izda razrešnica; 2. o računima, bilansu i podeli dobiti; 3. o spajanju društva s drugim društvima; 4. o zaključenju ugovora s drugim kojim društvom u nameri obezbeđenja uzajamnih koristi (kartelni ugovori); 5. da se smanji ili povisi osnovna glavnica; 6. da društvo prestane i da se likvidatori izaberu; i najposle 7. o izmeni društvenih pravila.

Osem toga mogu se društvenim pravilima odrediti i drugi predmeti, o kojima može samo zbor vedati i odluke donositi.

Član 64. Zbor ne može rešiti da se osnovna glavnica poveda pre, no što se ona potpuno uplati.

Član 65. Na zboru akcionarskog društva svake tri akcije daju imaocu pravo na jedan glas. Društvenim pravilima može se odrediti koliko de najviše glasova imati akcionar, koji ima više akcija. Ali ni jedan akcionar ne može imati više od deset glasova, pa ma koliko akcija imao.

Član 66.



Akcionar može u zboru učestvovati i glasati sam lično ili može drugoga akcionara opunomoditi za to, ali jednoga za sve svoje akcije. Nu jedan akcionar ne može zastupati više od jednog akcionara, izuzev one akcionare, kojima je on prirodni zastupnik. Pravna lica, ako su akcionari, zastupade njihovi zastupnici.

Član 67. Zbor u opšte rešava vedinom glasova. A da zbor može rešavati mora na njemu biti zastupljena najmanje četvrtina društvene glavnice. Ali ako ovoliki deo društvene glavnice ne bude zastupljen, onda de se najdalje za deseti dan sazvati drugi zbor, i on de punovažno rešavati, pa ma koliki deo glavnice bio na njemu zastupljen.

Član 68. Da društvo prestane ili da se produži, ili da se promeni cilj društvenog preduzeda, mora da je na zboru zastupljena najmanje polovina društvenih akcija i da za tu izmenu glasa najmanje 3/4 glasova. O izmenama i dopunama društvenih pravila mogu se donositi odluke, ako na zboru bude zastupljena najmanje 1/3 društvene glavnice, i ako za te izmene i dopune bude glasala apsolutna vedina prisutnih akcionara. Ovako donesene odluke mogu se izvršiti tek onda kad ih odobri ministar narodne privrede. Prepis odobrenih izmena i dopuna društvenih pravila o produženju ili prestanku društva, upravni odbor dužan je poslati najmanje za 10 dana dotičnom sudu radi obznane.

Član 69.

Kad zbor reši da se društveno preduzede promeni, društvo je dužno isplatiti akcije onim akcionarima koji na ovu promenu ne pristaju.

VI

O bilansu. Član 70.

Svakom redovnom godišnjem zboru upravni odbor akcionarskog društva dužan je da podnese uz izveštaj o radnji i bilans društvenog stanja sa računom gubitka i dobitka. Ovi završni računi i knjige zaključuju se najmanje jedanput godišnje.

Član 71. Pri sklapanju bilansa upravni odbor postupade po ovim odredbama:

1. Svaka pokretna imovina i svako društveno potraživanje stavljade se u bilans po vrednosti, koju ima poslednjeg dana poslovne godine, a nepokretna po ceni koštanja. Ali, ako bi nepokretna imovina iz ma kojih uzroka pala u ceni, nadzorni odbor odredide tri veštaka neakcionara, da je procene, i ovako nađena cena zavešde se u bilans;

2. Hartije od vrednosti stavljade se po kursu poslednjeg dana poslovne godine; 3. Sumnjiva potraživanja zapisade se po vrednosti, koja je prema prilikama verovatna; a propala nede se stavljati u

bilans; 4. Svi troškovi administrativni stavide se u godišnji račun kao izdatak, a troškovi oko prve organizacije isplatide se

amortizacijom u roku koji se u pravilima mora utvrditi; 5. Suma osnovne glavnice, kao i suma pravilima propisanog rezervnog fonda stavide se u dugovanje (pasivu); i



6. Dobit i šteta koja se pokaže po naređenju svekolike imovine (aktiva) i dugovanja (pasive) stavljade se naročito u zaključku bilansa.

Član 72.

Upravni odbor dužan je sastaviti bilans bar na mesec dana ranije pre zbora.

Član 73.

Nadzorni odbor ispitade završne račune, bilans, i račun dobitka i gubitka overiti pa podneti o tome izveštaj zboru (čl. 49.). Nu zbor može za pregled bilansa i računa odrediti naročite računoispitače. U tom slučaju odložide se zbor. U ovoj nameri određeni računoispitači imaju prava, ne samo da razgledaju knjige i inventare i da bilans s njima porede, nego i da pregledaju stanje blagajnice i novčane dokumente, kao i da traže od odbora potrebna objašnjenja.

Član 74. Računoispitači se mogu birati iz akcionara ili sa strane. Ali ni u kom slučaju ne mogu se birati za računoispitače lica, koja su u službi društvenoj, ili kojima je povereno izvršenje ma kakvog društvenog posla, i najposle koja su u bližem srodstvu s članovima upravnog i nadzornog odbora (čla. 53. građ. post.).

Član 75.

Ministar narodne privrede može u svako doba izaslati naročite izaslanike, da ispitaju bilans i u opšte stanje društva i njegovu radnju. Sem toga ministar narodne privrede izašiljade ovake izaslanike kad god to zatraži nadzorni odbor ili akcionari, koji predstavljaju dvadeseti deo društvene glavnice. Izaslanici imaju prava, koja imaju računoispitači (čl. 73.).

Član 76.

Bilans društvenog stanja i izveštaj nadzornog odbora ili računoispitača štampade se i najdalje na 8 dana pre zbora staviti na ugled u društvenom stanu. A na sam zbor stavide se to na uviđaj u mestu gde se zbor drži.

Član 77.

Bilans, koji zbor usvoji, upravni odbor dužan je objaviti najdalje za 15 dana posle svršenog zbora.

Član 78. Svaki akcionar ima pravo da o svome trošku uzme prepis bilansa, računa o dobiti i šteti i izveštaja upravnog, nadzornog odbora i računoispitača.

Član 79. Čim se po bilansu pokaže, da je izgubljena polovina društvene glavnice i nema mogudnosti, da se taj manjak iz rezervnog fonda popuni, upravni odbor dužan je odmah sazvati zbor akcionara radi rešenja: hode li društvo



likvidirati ili dalje raditi. Ako bi zbor i pored toga rešio, da se radnja produži, ministar narodne privrede može narediti da društvo prestane, o čemu de izvestiti dotični sud. Kad se pak po računima pokaže, da ono što društvo ima, ne dostiže da pokrije društvene dugove, upravni odbor dužan je da odmah o takvom stanju izvesti dotični sud radi otvaranja stečaja.

VII O rezervnom fondu.

Član 80. Svako društvo mora imati svoj rezervni fond, koji de služiti za podmirenje šteta društvenih. Ovaj fond obrazovade se iz prihoda predviđenih pravilima društvenim. Kapital rezervnog fonda mora se uložiti u srpske državne hartije od vrednosti, i u ostale domade sigurne vrednosti koje nose stalan interes. Prihod iz rezervnog fonda ide na ojačanje istoga fonda.

VIII O prestanku društva.

Član 81. Akcionarsko društvo prestaje:

1. Kad isteče rok njegovog trajanja; 2. Kad to odluči zbor akcionara (čl. 68.); 3. Kad ministar narodne privrede reši da društvo prestane (čl. 79.); 4. Kad se nad njim otvori stečaj (čl. 79.); 5. Kad se društvo spoji s drugim akcionarskim društvom (čl. 89.); 6. Kad broj akcionara bude manji od deset.

Član 82.

Kad društvo prestaje po tač. 1. 2. 3. i 6. čl. 81. ovoga zakona upravni odbor dužan je o tome izvestiti i dotični sud. Sud de obznaniti ovaj prestanak tri puta uzastopce u službenim novinama i pozvati društvene poverioce, da se sa svojim potraživanjima obrate društvu što de ovi učiniti za 6 meseca, računajudi od dana poslednje objave. U isto doba ovaj prestanak društva objavide preko novina i upravni odbor društva. Pored toga pozvade se i oni društveni poverioci, koji su po društvenim knjigama, ili inače poznati, da se prijave. Ako se koji od ovih poverilaca ne prijavi, njegovo de se potraživanje poslati sudu na ostavu. Ovo vredi i za sva osporena potraživanja, izuzimajudi slučaj, ako je podela društvenog imanja odložena do svršetka spora, ili ako poverioci, čija su potraživanja osporena, ne budu obezbeđeni.

Član 83. Pri prestanku društva, izuzevši slučajeve tač. 4. i 5. čl. 81., ima se izvršiti likvidacija. Za izvršenje likvidacije zbor određuje naročiti odbor, najmanje od tri lica. Ako to zbor ne učini onda ih određuje sud na zahtev ma i jednog akcionara. Za likvidatore mogu biti određeni članovi upravnog ili nadzornog odbora, akcionari ili neakcionari. Njih zbor ili sud može smeniti u svako doba kad uredno ne vrše poslove ovim zakonom predviđene. Upravni i nadzorni odbor ostaju organi društva, dok se likvidacija ne svrši. Ali upravni odbor ne može ni u kom slučaju zastupati društvo od dana, kad je likvidatorski odbor određen.

Član 84.



Upravni odbor dužan je da određene likvidatore dotičnom sudu prijavi najdalje za tri dana, a to de biti dužan da učini i onda: kad bi i sam bio određen, da likvidaciju izvrši. Likvidatori de lično pred sudom potpisati svoja imena, ili de svoje potpise poslati sudu u overenoj ispravi. Na tužbu ma i jednog akcionara sud može, ako ima opravdanih razloga, smeniti likvidatora a na njegovo mesto naimenovati drugog. Ako bi koji od likvidatora bio sprečen u vršenju likvidatorskog posla upravni odbor dužan je javiti to dotičnom sudu, koji de na njegovo mesto naimenovati drugog. Imena likvidatora upravni de odbor svagda obznanjivati u službenim novinama.

Član 85. Likvidatorskom je odboru dužnost:

1. Da svrši tekude poslove, da ispuni obaveze preostalog društva, naplati njegova potraživanja i imanje društveno pretvori u novac;

2. Da zastupa društvo pred sudom i van suda; 3. Da se za društvo ravna

5 i bira izabrani sud;

4. Da svaka tri meseca objavljuje izveštaj o svojoj radnji, a po svršetku likvidacije i rezultat toga rada. On može zaključivati i nove poslove gde bi to bilo potrebno radi dovršenja nesvršenih poslova. Likvidatori mogu prodati društveno imanje samo na javnoj licitaciji. Naređenja čl. 41. 56. i 61. važe i za likvidatore. Nadzorni odbor kontrolisade radnju likvidatorskog odbora.

Član 86.

Pošto se namire svi društveni poverioci i isplate svi dugovi, ono što ostane podelide se među akcionare prema akcijama. Nu ova podela može se preduzeti tek posle roka određenog za prijavu poverilaca (čl. 82.).

Član 87. Likvidatori koji postupe protivno naređenjima čl. 85. i 86. odgovorni su celim svojim imanjem solidarno za učinjenu štetu. Isto tako odgovorni su i članovi upravnog odbora za štetu, ako postupe protivno naređenjima čl. 79., 82. i 84.

Član 88.

Po svršenoj likvidaciji društvene knjige od poslednjih 10 godina pa do prestanka društva predade se trgovačkom, a gde ovoga nema prvostepenom sudu, da ih za 10 godina čuva. Među ove knjige računaju se i pisma i inventari.

Član 89.

Akcionarsko društvo može prestati spajanjem sa drugim akcionarskim društvom u zemlji samo po prethodnom odobrenju ministra narodne privrede. Za ovaj slučaj važe ova naređenja:

1. Da je na društvenom zboru zastupljena najmanje 1/2 društvene glavnice i da na to pristane najmanje tri četvrtine prisutnih akcionara;

2. Da je društvo prethodno obezbedilo potraživanja svojih poverilaca i da je taj način obezbeđenja javno obznanilo;

5 Poravnava (prim. ur.).



3. Da je ovo spajanje ili prestanak društva dostavilo dotičnom sudu radi obznane; 4. Da de se imanjem društva koje prestaje spajanjem, rukovati odelito, dok se ne namire ili ne obezbede svi

poverioci toga društva; 5. Da sud, koji je bio nadležan za društvo koje se spaja, ostaje i dalje nadležan, dokle god se odelito rukuje

imanjem, ali de njim rukovati upravni odbor društva, s kojim se spaja prestalo društvo; i 6. Upravni odbor onog društva, s kojim se spojilo prestalo društvo, odgovoran je lično i celom imovinom solidarno

za neuredno vršenje tog odelitog rukovanja.

Član 90. Društvo može smanjiti svoju osnovnu glavnicu, kad to zbor odluči i ministar narodne privrede odobri. Ovo smanjivanje glavnice može biti otkupljivanjem i amortizovanjem društvenih akcija, oslobađanjem od daljih uplata, povradajem u gotovom novcu i smanjivanjem imenite vrednosti akcije. Ministar narodne privrede odobride ovo smanjivanje glavnice onda, kad se na osnovu poslednjeg bilansa uveri, da društvo može i smanjenom glavnicom ispuniti svoje obaveze.

IX O stranim akcionarskim društvima u Srbiji.

Član 91. Strana akcionarska društva koja hode pod svojim imenom da imaju svoju radnju u Srbiji sredstvom svojih zastupništva (filijala), moraju podneti ministru narodne privrede program svoje radnje i svoja društvena pravila na odobrenje (čl. 95.).

Član 92. Uz prijavu dužno je zastupništvo, ili filijal, podneti ministru narodne privrede uverenje:

1. da je društvo po zakonima svoje zemlje osnovano (konstituisano) i otpočelo faktički svoju radnju; 2. da je za radnju svoju u Srbiji ustanovilo zastupništvo sa sedištem u Srbiji; 3. da se društvo obavezalo, da de za poslove u Srbiji postupati po ovom zakonu i da de pravna dela zastupništva

njegovog u Srbiji biti obavezna za društvo; 4. da je zastupništvo ovlašdeno da društveno ime punovažno potpisuje; 5. da u svima parnicama, koje bi se izrodile zbog poslova koje su zaključila društvena zastupništva u Srbiji, priznaje

nadležnost srpskih zakona i sudova. Sem ovoga društvo je dužno da pokaže koliku de glavnicu uneti za svoju radnju u Srbiji. Gde nije u ugovorima između Srbije i stranih država utvrđeno načelo uzajamnosti za vršenje rada akcionarskog društva, tu de društvo koje traži odobrenje za svoju radnju u Srbiji, u slučaju sumnje biti dužno da pokaže kako država, u kojoj je društvo osnovano, postupa prema akcionarskim društvima, koja su osnovana u Srbiji.

Član 93. Kad društvo dobije odobrenje od ministra narodne privrede, ono de se uz podnošaj toga odobrenja prijaviti dotičnom sudu radi protokolisanja i obznane. To de se izvršiti po naređenjima ovoga zakona za društva, koja u Srbiji postoje, s tim dodatkom, da se u objavi moraju označiti imena zastupnika ili agenata u Srbiji, i kolika je i u čem se sastoji unesena glavnica za poslove u Srbiji. Ako bi strano društvo htelo ustanoviti više zastupništava (filijale ili agenture) u Srbiji, ono de ih sve prijaviti kod dotičnih sudova.

Član 94.



Strana akcionarska društva vodide o svojim poslovima i u Srbiji trgovačke knjige na srpskom jeziku (§ § 8., 9., 10. i 11. trg. zakona) i u dinarskoj vrednosti.

Član 95. Zastupništvo (filijal ili agentura) dužno je najdalje za tri meseca posle zbora društva koje zastupa, podneti ministru narodne privrede zapisnike zborske i društveni bilans, a uz to i izveštaj o radnji svojoj u Srbiji. Opšti bilans kao i bilans o radnji u Srbiji, objavide tri puta uzastopce u službenim novinama.

Član 96. Strano društvo odgovara za štetu, koju učine njegovi zastupnici i za svaki njihov rad, koji je protivan odredbama ovoga zakona.

Član 97. Odluke stranih društava, koje se odnose na izmenu društvenog preduzeda, ili na prestanak društva, ili na likvidaciju, ili na spajanje njegovo sa drugim društvom, pa su punovažno donesene po zakonskim propisima njegovih država, a nisu protivne odredbama ovoga i ostalih srpskih zakona, zastupništvo je dužno najdalje za tri meseca od dana odluke prijaviti ministru narodne privrede i obznaniti u službenim novinama. Takve odluke važe za radnju tih društava u Srbiji od dana kada ih odobri ministar narodne privrede.

Član 98. Po zahtevu ministra narodne privrede i odluci nadležnog suda, radnja društvena prestaje, ako se dokaže:

1. da je društvo u svojoj otadžbini prestalo s radnjom, ili da je izgubilo pravo raspolagati svojom imovinom; 2. ako se ne pridržava naređenja čl. 92. tač. 2., i čl. 93. i 94.; 3. ako je strana država, u kojoj je sedište društva, napustila načelo uzajamnosti prema srpskim akcionarskim

društvima; 4. ako se protiv društva ili njegovih zastupništva (filijala) u Srbiji presude ne mogu izvršiti; i 5. ako je društvo donesenu glavnicu za radnju u Srbiji sa svim ili od časti

6 smanjilo.

Likvidacija stranih društava u Srbiji može se izvršiti samo u Srbiji a po odredbama ovoga zakona.

X O kaznama.

Član 99. Zatvorom do pet godina, a uz to i novčano do 10.000 dinara kaznide se:

1. osnivači i članovi upravnog i nadzornog odbora, koji što namerno lažno predstave što se tiče upisa ili uplate osnovne glavnice ili odredaba koje su predviđene u članovima: 8., 10., 11. i 21. ovoga zakona;

2. članovi upravnog i nadzornog odbora, koji namerno sudu predstave neistinito stanje društveno pri prijavi za protokolisanje (čl. 16.); i

3. članovi upravnog i nadzornog odbora, ako zapisnike zborske namerno vode neistinito.

Član 100.

6 Delom, delimično (prim ur.).



Članovi upravnog i nadzornog odbora i likvidatori kaznide se zatvorom do godinu dana i novčano do 10.000 dinara:

1. ako namerno u svojim predstavkama, pregledima imovnog stanja društvenog, ili u svojim izjavama na zboru neistinito predstave ili prikriju stanje društva;

2. ako akcije izdadu pre potpune uplate imenite vrednosti njihove; 3. ako u slučaju povišenja glavnice, akcije izdadu pre prijave za protokolisanje dotičnom sudu (član 63.).

Član 101.

Zatvorom do tri meseca, a uz to i novčano do 2.500 dinara, kaznide se:

1. članovi upravnog odbora ako ne prijave sudu ime društveno (čl. 15.); 2. članovi upravnog i nadzornog odbora i likvidatori, ako je njihovom krivicom društvo duže od tri meseca ostalo

bez nadzornog odbora, ili je nedostajao broj članova potreban za rešavanje; 3. članovi upravnog odbora, ako protivno naređenju drugoga odeljka čl. 97. ne izveste sud za otvaranje stečaja; 4. članovi upravnog odbora, ako postupe protivno čl. 32. ovoga zakona; 5. članovi upravnog odbora, ako postupe protivno naređenju čl. 33. ovoga zakona; 6. članovi upravnog i nadzornog odbora i likvidatori, ako propuste sazvati zbor (čl. 56. i 61.); 7. likvidatori, ako postupe protivno naređenju člana 86.; 8. članovi upravnog odbora, ako u predmetima koji spadaju u krug rada zbora, samovoljno rešavaju (čl. 63.); i 9. članovi upravnog i nadzornog odbora i drugi društveni službenici, koji ne bi davali obaveštenja komesarima ili

računoispitačima. Ako ima olakšice mogu se kazniti samo novčano.

Član 102. Tužbu za dela u prednjim članovima izložena mogu podneti lica koja su za to ovlašdena od akcionarskog zbora, ili upravnog odbora ili ministra narodne privrede.

Prelazna naređenja. Član 103.

Akcionarska društva koja su postojala pre nego što je stupio u život ovaj zakon, dužna su najdalje za dve godine svoja pravila i svoj rad saobraziti ovome zakonu.

Član 104.

Propisi ovoga zakona ne vrede za akcionarska železnička udruženja i za društva, koja postoje u Srbiji na osnovu osobenih zakona; dalje za zadruge ili društva sa ograničenim brojem članova, koja se osnivaju za uzajamno potpomaganje u kreditu, u privredi i potrošnji, kao i za uzajamno obezbeđenje.

Član 105.

Zakon ovaj stupa u život od dana, kada ga Kralj potpiše.

Član 106.

Kad ovaj zakon stupi u život onda odnosno akcionarskih društava prestaju važiti odredbe u § § 31., 32., 33., 34., 35., 36., 37., 38., 41. i 44. trg. zakona od 26. januara 1860. godine (zbor. XXX str. 548).



Preporučujemo Našem ministru narodne privrede da ovaj zakon obnaroduje i o izvršenju se njegovom stara; vlastima pak zapovedamo da po njemu postupaju, a svima i svakome da mu se pokoravaju.

10. decembra 1896. god. u Beogradu

Aleksandar s. r.

(M.P.)

Video i stavio državni pečat, čuvar državnog pečata,

Ministar Pravde, A. Ninčić s. r.

Ministar narodne privrede Vučko D. Stojanović s. r.

Documents

Z A K O N O AKCIONARSKIM DRUŠTVIMA - Projuris o akcionarskim... · 2014. 5. 15. · l) svaka osobena korist, koja bi bila ugovorena za koga akcionara ili drugo kakvo lice (čl. 21.);