FilozoFija i drutvo 3/2011. XXiiRedakcija asopisaMirkoBlagojevi,viinaunisaradnik,IFDT;PetarBojani,vii nau nisaradnik,IFDT;DuanBokovi,strunisavetnik,IFDT; RadaDrezgi,naunisaradnik,IFDT;Jelenauri,naunisaradnik, IFDT; Arnaud Franois, Universit Toulouse II; Stjepan Gredelj, naunisavetnik,IFDT;VladimirJankovi,naunisavetnik,IFDT; Todor Kulji, redovni profesor, Filozofski fakultet, Beograd;Natalija Miunovi, nauni saradnik, IFDT; Predrag Milidrag,nauni saradnik, IFDT; Vladimir Milisavljevi, vii nauni sarad nik, IFDT; Aleksandar Prnjat, docent, Fakultet za strane jezike Alfa Univerziteta, Beograd; VojinRaki,naunisavetnik,IFDT;MileSavi,redovniprofesor, Uiteljski fakultet, Beograd; Michal Sladeek, naunisaradnik, IFDT; Ivana Spasi, vanredni profesor, Filozofski fakultet, Beograd; Milan Suboti, vii nauni saradnik, Institut za evropske studije.inteRnational advisoRy BoaRdMilica BakiHayden, Lecturer PhD, University of Pittsburgh; Stef Jensen, Senior Lecturer in Social Anthropology, Lic, MA, PhD, The University of Manchester; Panayot Karagyoyov, professor, Faculty of Slavic Studies, Sofa University, Bugarska; Pl Kolst, professor, Department of Literature, University of Oslo, Norveka; Guillaume SibertinBlanc, ater, Universit Lille III, Francuska.Glavni i odGovoRni uRednikPredrag Milidragtampanje asopisa pomoglo jeMinistarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.Univerzitet u BeograduInstitut za flozofju i drutvenu teorijuFilozoFija i drutvobroj 3, 2011.godite XXIIBeograd 2011.yU ISSN 03535738 UDK 1+316+323 SADRAJSAGLASNOST I LEGITIMNOST: POVODOM KNJIGE M. STUPARAFILOZOFIJA POLITIKEMilorad StuparUgovorna teorija u irem kontekstu neka pojanjenja i razmiljanja3Michal SldeekRepublikanstvo, apsolutizam i liberalizam: Hobs i Kant o stanjurata i mira11Aleksandar DobrijeviKontraktualizam versus kontraktarijanizam27Igor ivanoviPlaton, Makijaveli i makijavelizam45STUDIJE I LANCIIvan MladenoviIzbeljivanje preferencija: Zato deliberativna procedura treba da obuhvati preferencije kojima se izraavaju lini interesi71Sanja PetkovskaDemokratija i politika razlike kroz prizmu aktuelnog stanja95Duan BokoviIntelektualci u vlasti: Drutveni obrasci u formativnim godinama drugeJugoslavije121Mirjana RadojiiRat na granici prava i morala? Agresija NATOa na SRJ u meunarodnoetikoj perspektivi137Hicham-Stphane AfeissaDu possible, sinon jtouffe! lcologie politique au temps des catastrophes161Jelena uriAntropo(bio)centrizam i odnos sa okolinom175Bojana RadovanoviHuman Development Index as a Measure of Human Development193Milotka Molnar SivIdeja obrazovane javnosti u Mekintajerovoj kritici prosvetiteljstva209Predrag MilidragDekartova idea i reprezentacije stvari235Rastko JovanovOstatak negativnosti i srean ishod. Pojavna dijalektika suverenih drava u Hegelovoj Filozofji prava267Uputstvo za autore291SAGLASNOST I LEGITIMNOST: POVODOM KNJIGE M. STUPARA FILOZOFIJA POLITIKEPriredio Ivan Mladenovi3FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2011Milorad StuparUDK: 321.01 : 172.1Odeljenje za flozofjuPregledni radFilozofski fakultetDOI: 10.2298/FID1103003SBeogradUGOVORNA TEORIJA U IREM KONTEKSTU NEKA POJANJENJA I RAZMILJANJAApstrakt: U radu se razmatraju pitanja u vezi s teorijom drutvenog ugovora u kontekstu savremenih politikih zajednica. Posebno se razmatra znaenje pojma prinude kao kljunog predmeta politike flozofje.Kljune rei: politiki autoritet, prinuda, drutveni ugovor, politika zajednica.Uz zahvalnost kolegama i prijateljima to su uzeli uea u raspravi o mojoj knjizi Filozofja politike: antiko i moderno shvatanje politike zajednice, kao prilog ovom naunom skupu eleo bih da ukaem na nekoliko stvari koje posle itanja knjige moda mogu da zaokupe panju, a koje takoe donekle prevazilaze okvire teorijskog i istorijskog konteksta kojima se knjiga bavi. Hteo bih pre svega da ukaem na prinudu kao centralni problem ugovorne teorije i flozofje politike uopte. Potom bih hteo da razmotrim neke aspekte prirode predmeta sa kojim se ugovorna teorija suoava danas na poetku druge decenija XXI veka, a to su novi, savremeni aspekti politike zajednice i novi politiki subjekti koji se pojavljuju kao akteri na globalnoj politikoj sceni.Prinuda i ugovorno opravdanje politikog autoritetaKadmaloboljerazmislimo,prinudajeinjenicakojanas zbunjuje,jerverujemoudobronamernostsadranuupoduhvatima pojedinaca kod zajednikog delanja. Ako sebe uvaavamo kao jednake i slobodne, i uz to kao svedoci epohe prosveenosti verujemo da smo na svet doli sa dobro raspodeljenom porcijom zdravog razuma i nekim elementarnim oseajem za ispravno i neispravno i ako uztopretpostavljamodamoemopostiimnogovieujednom 4MILORAD STUpAR kolektivnom poduhvatu (od onog to nam je dostupno u izolaciji), postavljasepitanjeemuprinuda.Takogledano,dravnaprinuda nam se ini kao nekakva uvreda naem generikom biu. U najveem broju sluajeva, najvei broj ljudi se ponaa normalno i tolerantno u skladu sa naelom dostojanstva. Ali, prevara, hipokrizija, razvrat,pohlepaiostaliporoci,kojimogubitirezultatnaetrenutne moralne slabosti, a moda i onog to trajno odreuje ljudsku prirodu, a to je Platon () nazivao pleonexia, lako mogu da potkopaju nau veru u toleranciju i dostojanstvo. ta vie, poroci se mogu vrednosno neutralizovati i prikazati kao preferencije i tako se na bizaran nainmoepokazatidabitinemoralaniporoannijenitamanje obavezujue od zahteva da se bude moralan i neporoan. Trasimahovo pitanje zato biti pravian uvek je prisutno. Ova knjiga predstavlja pokuaj da se prikae obrazloenje prihvatanja dravne prinude i to onako kako su to videli klasici ugovorne teorije.Sociolozi, pravnici i politiari nas ubeuju da politika mora da ima veze sa prinudom, jer je prinuda neophodna kod kolektivnog donoenjaiizvrenjaodluka.Ovojejednainjenicakojasetie kontekstaukomeljudskezajedniceopstaju.Naprimer,voenje admi nistracije, prikupljanje i zavoenje podataka, prikupljanje poreza, namirivanje dugova, hvatanje i kanjavanje lopova i prevaranata, sve te aktivnosti administracije, policije, sudija, advokata i inspektora,javneuprave,iziskujeprinuduili,unajblaemsluaju, tegobu i napor, dosadu i turobnost, i to kako na strani onih protagonista koji se u tim odnosima pojavljuju kao izvrioci, tako i na strani onih koji u svemu ovome, hteli ne hteli, uzimaju uee kao lica nad kojima se prinudne radnje vre. Sve ove aktivnosti nas udaljuju od ireg kolektiviteta koji nam postaje tu i neprijateljski. A eleli bismodanambudeblizak,dasmounjemuintegrisani,daunjemu uivamo, da smo sa njim intimni, itd. To je naa socijalna potreba. Dravna prinuda i strah koji proistie iz rada dravnih organa pobuuju nostalgiju za zajednicama koje vie ne postoje, u kojima smo bili integrisani po naelima onog to bi sociolog Tenies (F. Tnnies) nazivao Gemeinschaft. Razni utopijski projekti nastaju kao odgovor na ovu socijalnu potrebu. Ali, poto su utopijski projekti zbog mnotva konkretnih odreenja i zahteva esto previe idiosinkratini pa samim tim i previe udaljeni, traimo neki jednostavniji i optiji, ali ipakfundamentalanprincipkojipolitikazajednicatrebada 5FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2011 zadovoljidabismoprihvatiliueeunjenomodravanju.Dakle, zbog nae potrebe za integrisanou eleli bismo da ugradimo u postojei politiki poredak naela koji bi drutveni milje u kome ivimo uinio moralno prihvatljivijim. Ta naela treba da zadovoljavaju elementarne,aipakfundamentalnestandardeotomekakosebeu moralnom pogledu sagledavamo. To je pitanje legitimiteta (legeintimus): hoemo poredak koji je intiman sa naim moralnim biem. Unajprostijemsmislumoesereidaseljudipokoravajudravi kadadravazadovoljavaodreenimoralnistandardgeneralnog opravdanja,odnosno,ljudisepokoravajudravikojujeodobrio neki na unutranji moralni cenzor ije se dejstvovanje zasniva na ideji ljudskog dostojanstva, odnosno, naelima jednakosti i slobode. To bi bila nekakva moralna osnova za pokoravanje dravi i bez umnje ona doprinosi tome da se ljudi pokoravaju dravnom autoritetu ukoliko on ta naela sprovodi u praksi. Kada to ne bi bilo tako, politiari u javnim nastupima ne bi nikada posezali za moralnim opravdanjima svojih politikih aktivnosti.Naravno, jasno je i to da se ljudi pokoravaju pravilima, pa i dravnim regulama, i kada takvo jedno opte opravdanje ne postoji, jersudeodrutvenogmiljeaukomeuestvujumotivisanisvojom psihologijom: instrumentalnom racionalnou, afektivnim stanjima i deontolokim motivima. Na primer, Milgramovi (S. Milgram) eksperimenti jasno pokazuju da se ljudi pokoravaju autoritetu i prinudi ak i kada uviaju da takvo ponaanje nanosi materijalnu i moralnu tetu direktno povreujui one na koje se takvo ponaanje odnosi.1 Samo postojanje autoriteta kao da je deo nekog naeg psiholokog kolektivnonesvesnogkogasespontanopridravamoiemuesto dajemo neopravdanu prednost. Takoe, ljudi u svakodnevnim odnosimasledepravilazatotojetounjihovominteresu,iliiznekih deontolokih razloga jer naprosto smatraju da treba potovati moralna pravila, ili zbog tenje da ive u zajednici zbog afektivnih veza sa lokalnomzajednicomisredinomizkojepotiu,eljezaskladnim ivotom u okruenju sa blinjim, itd. Pokoravanje dravi u tom smislu je kumulativan rezultat svih tih partikularizovanih motivacija, a ne jedne motivacije koja je podstaknuta jednim generalnim opravdanjem hijerarhijski strukturiranog centralnog autoriteta. Ipak u situacijama krize, kada se donose bitne kolektivne odluke, pomenuti 1 Milgram 1990.6MILORAD STUpARmoralniprincipkojisemoeizrazitikaodogovordostojanstvenih ljudikojiteeslobodiijednakosti,trebadaimakljunuuloguu odreenju daljeg puta kojim politika zajednica treba da ide to znai da teorija moralnog legitimiteta drave treba da ima odluujuu motivacionu snagu u takvim kriznim i bitnim politikim okolnostima.Onapredstavljajedanhipotetikitestzamoralnubudunost svakog politikog poretka.Nauni status ugovornog hipotetikog testaPostavlja se naravno odmah i pitanje validnosti jednog takvog hipotetikogtesta.Dugosamsmatraodajeflozofjapolitikeneka vrsta pojmovne analize i da se na to moe uglavnom svesti. Sad ipak uviamdajeflozofskaanalizaodreenaistorijskimkontekstom. Moda i ne moemo izai iz okvira svoje kulturne odreenosti i obeleja kao to je o tome govorio Don Rols (J. Rawls) u predgovoru svog Politikog liberalizma.2 Moda je najdalji domet politike teorijesamopronalaenjedubokihprincipanormativnepraksekojoj neminovno pripadamo bez ansi da od te normativne prakse napravimo jednu metateorijsku distancu. Ipak, i ovako svedena i omeena nemetafzikanormativnostjednogugovornogidealaneumanjuje njen ivotni znaaj, jer ona predstavlja ono najbolje u pragmatikim okolnostima delanja. Jedinstveni istinit izbor za celo oveanstvo ne postoji. S druge strane, ukoliko neke vrednosne pretpostavke prihvatimo na osnovu relevantnog opaanja okolnosti pod kojima oveanstvo opstaje, i ukoliko posle dubokog i metodoloki paljivo voenog promiljanja koje sledi iz tih pretpostavki doemo do odreenih principakojisetiustratekogkolektivnogdelanja,neostajenam mnogo mogunosti u odbacivanju takvih zakljuaka.Politika zajednica danasMeunarodni planDosta je teko danas odrediti pojam politike zajednice. Vremena su se izmenila od 17. i 18. veka. Da li i danas politiku moemo 2 Rols 1998.7FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2011da vidimo kao izraz dogovorene volje pojedinaca koja tvori nacijudravukaonajoptimalnijioblikpolitikogudruivanja?Tojejo tee videti na globalnom planu. Na sceni globalizovanog sveta delatni subjekti nisu pojedinci, niti se standardi politikog delanja krojepremadostojanstvuumneiprosveeneindividuetojeideal, recimo, Kantovog (Kant) kosmopolitizma. Realni subjekti meunarodne politike su multinacionalne korporacije, investicioni fondovi, meunarodne vojne organizacije, snane, teritorijalno velike i mnogoljudne drave poput Kine, Indije, Brazila, Sjedinjenih Amerikih Drava,EUiRusije. Takvipolitikisubjektireagujunaprobleme dananjice (kao to je, na primer, problem terorizma, neredi i pokret ka demokratizaciji na Bliskom Istoku i arapskim zemljama oko Mediterana, problem ozonskih rupa u atmosferi, fskalni problemi drava Evropske unije i problemi zone evra, itd.) ili na probleme iz bliskeprolosti(kaotoje,recimo,bilaKubanskakriza).Nainina koji ti ogromni politiki subjekti uzimaju uee u reavanju problemausvetuponekadsuzastraujuikadasekaovalidnistandard procenepolitikogdelanjauzmeuobzirpolitikimoralnakome poiva klasina pa i savremena ugovorna teorija. Na primer, rat protivterorizmakojijezapoelaBuova(Bush)administracijaposle ruenja kula Svetskog trgovinskog centra od strane AlKaide na Menhetnu11.septembra2001,doveojedousvajanjaodlukavladei KongresapoputAktaoPatriotizmuSADkojidoputahapenje kako dravljana SAD tako i stranaca i njihovo zadravanje u pritvoru bez optunice i pristupa advokata ukoliko tuilac i istrani organi SADa procene da ta lica ili grupe imaju neke veze sa grupama koje se nasilno suprotstavljaju politici SAD kako na teritoriji SAD, tako i u svetu.3 Na osnovu ovog akta uhapeno je odmah nekoliko stotina ljudi na teritoriji i van teritorije SAD neposredno posle 11. septembra2001.Mnogiaktivistiiborcizaljudskapravaiuglednijavni intelektualci i profesionalni pravnici ukazivali su na to da ovaj akt predstavlja naruavanje principa Ustava SADa kao prosveene volje graana SADa, kao i naruavanje osnovnih ljudskih prava (na primernaelaHABEASCORPUS)nakojimapoivacelokupan 3 Oovompitanjutrebavidetiserijuizuztnoznaajnihlanakapravnikai flozofaRonaldaDvorkina(Dworkin)objavljenihuasopisuNewYorkReviewof Books: na primer, Terror & the Attack on Civil Liberties objavljenog 6. novembra 2003, kao i The Threat to Patriotism iz februara 2002.8MILORAD STUpAR korpus meunarodnog prava. Sve to nije bilo dovoljno da se praksa izvrne vlasti SADa odmah zaustavi. Tek je juna 2008, kada je tesna veina sudija Vrhovnog suda SADa u sluaju Bumedijan protiv Bua napravila presedan u radu amerikog pravosua smatrajuiuobrazloenojodlucidazatvoreniciuamerikojvojnojbazi Gvantanamo imaju pravo da se ale federalnom sudu na nezakonito liavanjeslobodeizadravanjeupritvoru(svisubilizatvoreniu vojnom zatvoru u zalivu Gvantanamo due od est godina) omoguenpoetakispravljanjanepravednepraksekojajeusebiesto ukljuivala dugotrajno poniavanje i muenje zatvorenika.Nacionalni okvirPolitiki inioci su se takoe promenili u okviru jedne nacije drave. Teko je uopte govoriti o direktnom odnosu graanindrava, gde bi sa jedne strane postojao jedan jedinstven dravni korpus sa centralnom vlau kao izvoru autoriteta koji kontrolie sve druge organe drave, a s druge mnotvo individuagraana i gde je pritom aktivnost dravnog bloka rezultanta odluivanja mnotva individua kojeujedinjujusvojepreferencijeprekoodreenihferprocedurai natajnainodluujuosvimbitnimpitanjimaponekomunapred zadatom dnevnom redu. U najboljem sluaju ovakva slika funkcionisanja drave i odnosa graanindrava moe da se pronae u situacijamakodperiodinihizborailiretkihreferenduma.Nasuprot tome, u okviru svog svakodnevnog rada i funkcionisanja, politika i upravnastrukturasavremeneadministrativne dravekojafunkcionie kao veberovski shvaena demokratija, vie lii na jednu mreu meusobno povezanih razliitih entiteta, grupa i jedinica. Gledano odozdo na gore moemo poi od individua. Sledei nivo su kancelarije gde grupe individua rade svakodnevno svoj posao uspostavljajuidirektanodnos.Iznadnivoakancelarijasuposebnientitetijedinicekao,naprimer,sekretarijatiiagencijeizdeljeniprema pojedinimprivrednimgranamaidravnimulogama(parlament, sudstvo,itd.).Nanajviemnivousucelinepoputnacijadravaili grupe nacija drava. Ali odnos izmeu svih ovih jedinica ne mora da bude odozgo na dole jedinstveno hijerarhizovan i centralizovan. Klasinaidejaocentralnomizvoruautoritetaovdenefunkcionie kaooperativnikonceptualniaparatkojimsepostierazumevanje 9FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2011funkcionisanjapolitikogsistema.Umodernojdravinareenja mogu da dolaze iz razliitih izvora, a delovi vlasti su jedinice koje suautonomneilipoluatonomneikojemogudafunkcioniuaki kada nema jedinstvene centralne politike vlasti (dananja Belgija u Evropijedobarprimer).Modasudokumentiipolitikapraksa, odnosno, put kojim ide Evropska unija nain da se sve ove prakse objedine pod jedan, da tako kaemo, zajedniki politiki krov. Ali uspenost tog poduhvata je jo uvek na proceni, i pitanje je da li e EU opstati.Primljeno: 15. septembar 2011.Prihvaeno: 18. septembar 2011.LiteraturaMilgram, Stenli (1990), Poslunost autoritetu, Beograd: Nolit.Rols, Don (1998), Politiki liberalizam, Beograd: Filip Vinji.Milorad StuparSOCIAL CONTRACT THEORy AND WIDER CONTEXT SOME THOUGHTS AND CLARIFICATIONSSummaryIn this paper certain aspects of social contract theory have been reconsideredinthecontextofcontemporarypoliticalcommunity.Specialfocushasbeen given to the meaning of the concept of coercion.Key words: political authority, coercion, social contract, political community.11FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2011Michal SldeekUDK: 321.01 : 141.7Institut za flozofju i drutvenu teorijuOriginalan nauni radBeogradDOI: 10.2298/FID1103011SREPUBLIKANSTVO, APSOLUTIZAM I LIBERALIZAM: HOBS I KANTO STANJU RATA I MIRAApstrakt: Ovaj tekst predstavlja osvrt na knjigu Milorada Stupara Politika flozofja.Oslanjajuisenastavoveizloeneuovojknjizi,autortekstanastojida problematizuje pojedine teme kao to su pripadnost dravi, spor oko karaktera Hobsove flozofje, kao i drutvena, politika i istorijska pozadina Kantove politike flozofje. U lanku se ukazuje na dileme oko znaenja graanstva u savremenim dravama, na kompatibilnost apsolutizma i pojedinih elemenata liberalizma kod Hobsa, kao i na moguu rekonstrukciju konteksta u kojem su nastali Kantovi poslednji spisi.Kljune rei: Kant, Hobs, graanstvo, republikanstvo, suverenitet, apsolutizam, liberalizam, ratno stanje.Poto je u ovom tekstu re o osvrtu na knjigu Milorada StuparaPolitikaflozofja,naglasiobihlinomiljenjeoizuzetnom kvalitetuknjige,kojimojenarednekritikeprimedbeinadopune nikako nedovode u pitanje. Ono to smatramzakljunuvrednost ovestudijejestenjenametodolokakompletnost,bezobzirato autor ispituje samo deo mada nezaobilazan i od velike vanosti od mnotva problema, koncepata i teorijskih stanovita u politikoj teorijiiflozofji.Uknjizije,naime,podjednakozastupljenapojmovnaanaliza,koncizanistorijskiprikazirazmatranjepojedinih koncepcija.Ovakvoistraivanje,kojejeistovremenopojmovno, istorijskoiteorijskokoncepcijsko,predstavljamodanajpotpuniji mogui pristup i odlikuje svaku kvalitetnu studiju o politikoj flozofji. Kao to je poznato, veliki misliloci neretko uvode nove pojmove ili transformiu njihovo znaenje, zbog ega se u knjizi objanjavajuitumaeosnovnipojmovipolitikeflozofje.Dabise razumelikonceptisuverenitetakodHobsa(Hobbes),optevoljei ci vilizacije kod Rusoa (Rousseau), prava kod Loka (Locke), drave kodPlatona()ipolitejekodAristotela(A), 12MCHAL SLDEEK neophodno je objasniti na koji nain su ovi autori radikalno modifkovali znaenje koje se tradicionalno pripisivalo ovim pojmovima. Sdrugestrane,izolovatipojmovnoilidoktrinarnorazmatranjeod njihovogistorijskogkontekstaestoznaiosuditidatekoncepcije na nerazumljivost. Da bi potpunije i preglednije objasnio znaaj pojedinihteorijskihstanovita,Stuparseestopozivanaistorijske okolnosti,drutveneprilike,akinakonkretnesluajevetadanje cenzure.Naprimer,RusoiKant(Kant)iskljuujueneizsvojih nacrta umnih politikih zajednica, Aristotel se pozitivno izraava o ropstvu, dok Lok porie politika prava onih koji nemaju vlasnitvo savremeni italac bi bio, usled nepoznavanja prilika i konteksta, u iskuenju da celokupne koncepcije odbaci kao nerazumne i moralno odbojne.Istorijskaperspektivaomoguujenamdashvatimosmisao, ogranienja i praktine domete date flozofje u svom vremenu, da se pojmovima i koncepcijama udahne ivot, odnosno da se uvidi kako teorijski problemi i doktrine refektuju i stoje pod uticajem stvarnih politikih situacija, kriza i konfikata.Poto je svrha kritikog osvrta u problematizovanju pojedinih autorovih stanovita, izdvojio bih tri primedbe iz pojmovnog, doktrinarnointerpretativnogiistorijskogaspektaknjige,kojesemogu shvatiti i kao umereni polemiki izazov. Prva taka razilaenja sa stavovima autora tie se ideje integrisanosti drave, kakva je prikazana uprvompoglavljuknjige. Autorovostanoviteteikaneutralnom odreenju politike zajednice, prema kojem ona podrazumeva uzajamnodelanjenarelativnotrajannainiodnoszavisnostiizmeu lanova, kao i obnovljiv pristanak.1 Ovo su formalne odlike uzajamnosti i veza izmeu pojedinaca u graanskom drutvu. Jedno punije odreenje bi umesto ukazivanja na fakt legitimiteta i zavisnosti upuivalo na njegov izvor, odnosno na sile ili inioce koji formiraju trajnijudrutvenukohezijuiomoguujudadrava,njenoustrojstvoi institucije imaju politiko odobrenje i odreeni moralni status meu graanima. ini se da i sam autor naznaava da je formalnom odreenju nephodna dopuna, govorei o subjektivnom aspektu, voluntaristikom elementu ili emocionalnoj osnovi na kojoj poiva pripadnostdravi.Ipak,autorpojamgraanstvailipunepripadnosti dravi ne uzima kao vrednosno optereen, odnosno takav prema kojem bi graanstvo pretpostavljalo podravanje odreenih vrednosti ili 1 Stupar 2010: 19.13FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2011etikih standarda pretpostavljam zbog toga, jer bi u se u tom sluaju podrazumevalo da osobe nuno prihvataju odreeni sveobuhvatni vrednosni, tj. etiki sistem, ime bi pluralizam bio doveden u pitanje.Tonasupuujenainjenicudagraanstvo,kaouostalomi veinapojmovaupolitici,nemaznaenjekojejemoguejasno odrediti i oko kojeg je mogue razreenje sporova. Drugi autori naglaavaju da je u ovom sluaju neophodno jasno distingviranje zajednice i grupe. Pri tome se pod grupom ili udruenjem osoba podrazumeva zajedniko delanje na instrumentalnoj osnovi, upueno na unapreenje linih interesa pojedinaca, uglavnom preko ugovora, dok je za graane ili pripadnike zajednice neophodno da dele ista znaenja, nain ivota ili vrednosti, da se identifkuju sa grupom i da priznaju jedni druge za lanove. Postoji, ipak, nesaglasnost oko toga koliko obuhvatne bi trebalo da budu vrednosti koji pripadnici jedne drave dele, odnosno do koje mere je neophodan srodan ili podudaran nain ivota, da li to ukljuuje samo temeljne moralne obzire ili takoe i istovetnost specifnih etikih normi (setimo se primera sa orkestrom: nije neophodno da muziari dele etika shvatanja da bi orkestar funkcionisao). No postoji i jo jedna grupa autora, koja naglaava etiki ili moralizatorski aspekt pripadnosti, smatrajui da sukarakteristikegraanstvauzajamnabriga,solidarnost,odsustvo eksploatacije i odsustvo sistematske nepravde, odnosno diskriminacije. Pitanje su postavili jo antiki mislioci, a ponavlja se i danas: dalisedravakojadrastinoodstupaodnaelapravdejomoe nazvati dravom, razlikovati se od uzurpatorskog kriminalnog udruenja? Da li je nepravedna politika zajednica contradictio in adjecto? S druge strane, da li je ovo proireno znaenje, koje bi prevazilazioformalnoneutralnoodreenje,adekvatnije,ilionokrije predmodernu supstancijalistiku koncepciju opteg dobra oko kojeg bi udruivanje trebalo da se okree? Ako se prihvata neutralno odreenje, koje bi obuhvatalo samo zajedniku praksu, meusobnu zavisnostipristanaklanova,nakojinainbiudruenjenaovakvoj osnovi imalo i emocionalnu osnovu, odnosno da li bi se i na koji nain mogla oekivati lojalnost i emocionalna vezanost graana za dravu kao zatitno udruenje? Ova su pitanja, razume se, kompleksna i njihovo tematizovanje bi zahtevalo pisanje posebne studije.MojadrugaprimedbaodnosisenainterpretacijuHobsove koncepcijesuvereniteta.Stuparkae:Zatoinijeudnotoga 14MCHAL SLDEEK[ Hob sa] neki svrstavaju u osnivae liberalne politike teorije, a opet mnogi drugi, koji su u veini, i ije je stanovite po naem miljenju ispravno,uteoretiarepolitikogapsolutizma,odnosnoumonarhiste.2 Ipak, mogu se navesti jaki argumenti, prema kojima bi Hobs bioprotoliberal,jedanodosnivaaliberalnekoncepcijedrave(ali ne i teoretiar i zastupnik demokratije), a ujedno i branilac apsolutizma (ali ne i totalne drave). Poto svoju koncepciju politike zasniva na individualistikim i instrumentalnoracionalnim temeljima, Hobs se oznaava kao zaetnik moderne politike flozofje (kao to smatrajuLeotraus(Strauss)iBorkenau((Borkenau)),odnosnoautor kojije,madasamnijebioliberal,usvojojflozofjiprisvojiovie elemenata liberalizma od mnogih potonjih deklarisanih liberala (kao to tvrdi Oukot (Oakeshott)).Znaajno je da se u knjizi skree panja na istorijsku situaciju, koja se tie ne samo dogaaja u Engleskoj u 17. veku graanski rat, svrgavanje i egzekucija monarha, republika, restauracija, to je uobiajenigeografskobiografskikljuitanjaHobsanegoiukupnog evropskog konteksta tridesetogodinjeg rata i Vestfalskog mira. Vestfalskim ugovorom je, kako kae Stupar, sa stavom cuius regio, eius religio konano ukinuta doktrina o dva suvereniteta, ime su onemoguene univerzalistike pretenzije Rima, a moglo bi se rei: i univerzalistikepretenzijecrkveuopte.Ovomjeradikalnompromenom zavrensukobokoprvenstvausuverenosti,odnosnookopolitike prevlasti izmeu crkve i svetovnog vladara, tako da suverenova vlast stie neopozivi primat u odnosu na zahteve morala i religije. U Levijatanu se proklamuje ovaj primat, ali se stie utisak o irelevantnosti dravne sveobuhvatne ideje dobra po valjanu vladavinu i da je pojedincimaostavljenaslobodadasledesvojuvizijudobrogivotana nain na koji sami smatraju da je odgovarajui.Osim odbacivanja podele vlasti na duhovnu i svetovnu, ideja apsolutizmaodbacujeifeudalnuhijerarhijusasvojimzakletvama vernostikaoosnovizadunost:vaenjesadaimajedinodunost graanina prema dravnoj vlasti bez posrednitva crkve ili feudalaca. Hobs smatra da potinjavanje graana vlasti treba da bude formalizovanoidasusvigraanijednakipredpozitivnimzakonom, doksuverenstojiizvaniiznadnjega.On,meutim,imaobavezu prema prirodnom zakonu: pristankom graana na drutveni ugovor 2 Stupar 2010: 212.15FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2011sanjim,isamsuverenseobavezaodaetititiprirodnemoralne zakone i braniti ivote pojedinaca.PremaHobsu,suverentrebadadefnievlasnitvo,zakonitost transakcija i odreivanje titulara zemlje. Sama institucija svojine postoji jedino pod uslovom postojanja suverena, tj. drave, odnosnopravosvojineutemeljujeodlukasuverena.Pojedinikritiari smatraju da je Hobs u svom ranijem delu The Elements of Law Natural and Politic smatrao da osobe u prirodnom stanju mogu da steknusvojinuutomsluajubibilonelegitimnozavladaradatu imovinu otui od vlasnika u prirodnom stanju. Ipak, kasni Hobs je kritikovaooneautorekojisusmatralidasupodaniciuprirodnom stanjuvlasniciimovineusmislutitularavlasnitvaidasu,prema tome, formiranjem drave uspostavili sporazum sa vladarem da e njihovovlasnitvoostatineprikosnoveno.Nasuprottome,vlasnitvo je institucija, a ne prirodna tvorevina, i kao takva nastaje tek sa zasnivanjem drave. Stoga i pitanje legalnosti svojine nezavisno od suvereniteta nema smisao, jer postojanost svojine zavisi od osiguranog mira od strane dravne vlasti.Ipak, drugi argument koji se odnosi na ogranienost vladarevogzadiranjauvlasnitvojeubedljiviji.Moese,naime,braniti stanovitedajesuveren,nakonuspostavljanjadrave,podobavezom da svojinu koju je on legitimizovao dalje titi i da su njegove ingerencijeuraspolaganjuvlasnitvomgraanaograniene.Suverentrebadaostaviosobedabrinuzasvojudobrobit.Ukolikoje pristanakpodanikauslovljentimetosuverengarantujesigurnost, da li bi oduzimanje imovine koje bi dovelo podanike ispod granice preivljavanjabilolegitimno?Prematome,problematinojedali suveren ima pravo da oduzima imovinu u takvoj meri u kojoj ivot podanikapostajeugroen.3Kaotojepoznato,premaHobsovoj 3 Eksproprijaciju vlasnitva su zagovarali uglavnom rojalisti, smatrajui da kralj ima pravo da, kada je to nuno, prisvoji imovinu podanika bez njihove saglasnosti. Naravno, u ustavnoj parlamentarnoj monarhiji predstavnici naroda procenjuju da li je kralj prekoraio svoje ingerencije u predrevolucionarno vreme u Britaniji parlament je optuivao monarha da je zloupotrebljavao ovo pravo i poveavao porezeuuslovimaukojimatonijebilonuno.Hobsbisesloiosarojalistimau pogledu kraljevih prava za eksproprijacijom bez odobrenja parlamenta, pa ipak se postavlja pitanje da li ovo pravo vai apsolutno i bez ogranienja, ili e graani imati pravo na otpor ukoliko se ispostavi da je njihova lina dobrobit ugroena postupcima suverena.16MCHAL SLDEEK teorijionotopredstavljaulogkadaosobepredajuvlastsuverenu jesteujednoijediniuslovdapodkojimteosobemogudasvrgnu suverena: graani predaju svoju slobodu suverenu da bi zatitili ivot, i imaju pravo da ga svrgnu ukoliko ga vlast ne titi. Ipak, Hobs podsigurnounepodrazumevasamozatitufzikeegzistencije pojedinaca: No, pod sigurnou se ovdje ne misli na puko ouvanje, ve takoer i na sve druge pogodnosti ivota koje svaki pojedinacstjeezasebedoputenimradom,abezpogibeljiipovrede drave.4 Na ovom mestu Hobsova teorija postaje problematina: s jednestrane,suverenimaapsolutnopravonadonoenjezakonai primenu sile, to se odnosi i na odreivanje poreza i objavu rata. S druge strane, ova dva poslednja prerogativa mogu da budu u nesaglasnosti sa legitimnou vladara, poto mogu da ugroze ivot podanika.Nodoksevoenjeratamoeopravdatistanjemugroenosti nacije, a time i ivota svih graana, prekomerno oporezivanje, konfskacijaimovineislinemerepremagraanimabibile,prema Hob su, nelegitimne ukoliko bi dovele u neizvesnost njihov materijalni, a time i fziki opstanak. Prema tome, Hobs bi nevoljno morao da prizna da je suverenitet u ovim oblastima stvar veeg lili manjeg, a ne postojanja ili nepostojanja suvereniteta. Bez obzira na Hobsove izriitestavoveoapsolutnostiicelovitostisuvereniteta,vlastbi ujedno bila ograniena na nain koji nije udaljen od liberalistikog.Stupar primeuje da su konzervativni krugovi osuivali Hobsa zbog bezbonitva, jer je smatrao da legitimnost vladara ne lei u boanskom pravu ili poreklu, nego je osnova njegovog autoriteta u svetovnoj funkciji obezbeivanja sasvim konkretnih stvari sigurnostiibezbednostigraanstva.Notusekrijejednasubverzivnija ideja, koja je mnogo vie dovodila u pitanje stari poredak: vladalac postoji zahvaljujui graanima, koji su svojevoljno otuili deo svoje slobode i preneli je na suverenu vlast, tako da mo vladara zavisi od onih kojima vlada. Mo, vlast i privilegovani poloaj vladara se ne zasnivaju na njegovom znanju, kao kod Platona, ni boanskoj milosti, kao kod ranohrianskih mislilaca, ni vrlini, kako se smatralo u renesansi, negoonipostojesve dokihgraaniopravdavajuiodobravaju, to znai sve dok suveren ispunjava sasvim profanu svrhu njihovezatite.Odavdejemalikorakdozakljukadajepravona pobunu legitimno ukoliko takva zatita ne postoji.4 Hobbes 2004, XXX: 225.17FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2011Odbacujui jure divino kako u sluaju poloaja klera, tako u apologijikraljevevlasti,Hobsserazlikujeoddotadanjeapsolutistike politike teorije, ali i od buduih teorija konzervativizma, koje u veini sluajeva smatraju da apsolutnu vlast legitimie boansko pravo ili mistina aura autoriteta. Pozivanje na provienje i upotreba teolokihargumenataupolitikimsukobimauBritaniji17.veka nisu bili karakteristini samo za monarhiju, nego takoe i za republikanski pokret. Milenarististiki impulsi vodili su pobunu protiv monarha, a parlament i New modern army bili su opravdavani bojom odlukom, kao zastupnici boga na zemlji. Prema Hobsu, upotreba religije u politici ne samo da je pogrena, ona je tetna i vodi ka pobunama, stoga on u Levijatanu osuuje svako zasnivanje legitimiteta, ili njegovo poricanje, koje bi se pozivalo na boju volju, dok pobunjenike voene religijskim motivima uporeuje sa ludacima. Biblija je tekst koji je nuno protumaiti i kada kler (ili religijski inspirisani republikanci, pozivajui se na pasuse iz Biblije pri donoenju smrtne presude za kralja) u politikim odlukama koristi svete tekstove, zemaljska vlast ili neka druga religiozna grupacija mogu delove istog tekstaprotumaitinasasvimdrugaijinain.Ovasituacijanuno vodi radikalizmu, razdoru i konfiktu unutar drave. Zbog toga suveren ima primat tumaenja, no jo je poeljnije ukoliko je on nominalno zastupnik vere, a sam ne ispoveda nikakvo konkretno sporno tumaenje.ZbogtogaHobsnijeodobravaokonverzijuarlsaI (Charles I) u prezbiterijanstvo, jer Prezbiterijanska, kao i Rimokatolikacrkva,smatrasebezakraljevstvoboijenazemlji,kojekao takvo ima samostalnost, a ee ak i supremaciju u odnosu na zemaljskuvlast.Crkvaisvetenstvonebismelidaimajunezavisnu vlast od svetovnog suverena i stoga ne udi da je Hobs od savremenika optuivan za ateizam i to mu je nakon restauracije zabranjeno da objavljuje religijska i flozofska dela. Mada sam Hobs u Levijatanu nastoji da inkorporira hriansko uenje i da istakne njegovu ulogu u dobroj vladavini, tumaenja Hobsove motivacije su razliita, od stava o iskrenom ubeenju u vanost religije, do tvrdnje da je Hobs pisao o ulozi religije ironino i da je time jedino pokuavao izbei optube za ateizam sa reperkusijama koje bi iz toga proizale.Kada govori protiv legitimiteta koji bi se zasnivao na bojoj objavi, Hobs govori i protiv svake pretenzije za vlau koja bi sledila iz superiornosti etikog uenja ili istinitosnog sadraja ideologije: 18MCHAL SLDEEKautoritet vladavine potie iz zakona, a ne istine. Hobs naputa klasinu ideju supstancijalnog drutvenog dobra u korist instrumentalnoracionalneindividualistikeetike.Osnovalegitimnostiiizvor suvereniteta ne lee ni u jednoj ideji, etikom sistemu ili religijskoj doktrini.Zastvaranjedrutvaoveanstvonemotiviekoncepcija zajednikogdobra,kojabi,prematradicionalnojantikojteoriji, proisteklaizprirodnedrutvenostioveka.ovekstupaudrutvo usleddelovanjatimormortis,takodaljudskiintereszaudruivanjemneproistieizstremljenjakasummumbonum,negopreiz izbegavanja summum malum. Ovaj Hobsov stav asocira na stavove kasnogRolsa(Rawls):modernadravanemoedasezasnivana sveobuhvatnoj doktrini i autoritet vlasti ne poiva na svetim spisima, etikim doktrinama, autoritetu politikih teorija ili svetonazora. Etike vrednosti su, prema Hobsu, subjektivne, prema tome i privatne i nepodlone javnom priznavanju. ak i ako se dopusti da suveren ima pravo da nametne odreene vrednosti podanicima, sadraj tih vrednosti ne legitimie njegov suverenitet. Sa take gledita politikekaonauke,ovajetiki,religijskiidoktrinarnisadrajjeste arbi traran i irelevantan. Ouvanje prirodnih prava svakog pojedinca, a ne moralno uzdizanje drutva i promocija vrline graana, jeste prava funkcija drave.Suverentrebadavladanaosnovugeneralnihpravila,ane hirovito ili posebnim dekretima, u emu se ogleda jo jedna Hobsova slinost sa liberalizmom. Zahtevi zakona prirode podudaraju se u mnogim sluajevima sa osnovnim ljudskim pravima. Podanici treba da su upoznati sa tim ta ih oekuje, kako treba da delaju da ne bi bilikanjeni. Arbitrarnapravdaikanjavanjekakvimpribegavaju tiranskevladevraadrutvouprirodnostanje,ukojemseprema linoj proceni pretee opasnosti preduzima represija prema potencijalnim napadaima. Nasuprot tome, u stanju poretka pravo je javno, sa predvidivim konsekvencama i sankcijama, sa jasno defnisanim postupcima koji podleu zabrani. Stoga pravo mora da bude jasno, koherentno i razumljivo, u suprotnom je kanjavanje nelegitimno i Hobs setime zalae zavladavinuprava,protivei seretroaktivnoj primeni zakona. Despotija koja podanike ostavlja na miru i zasniva se na malom broju jasnih i razumljivih pravila prua vie slobode od demokratijekojaneprestanonameenovezakoneiukojojseoni donose ad hoc.19FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2011Ovaidejajedinstvenogpravaukidapartikularnezakletve vernosti i tradicionalne obaveze i sa njom je povezano Hobsovo odbacivanje drutva organizovanog na hijerarhijskim osnovama. Karakteristika tradicionalizma, konzervativizma i antiliberalizma jeste hijerarhijskovienjedrutvaidrutvenihobaveza:otacimunadreenisusinuieni,slugadugujepokornostgospodaru,akon svetenikuibiskupu.Nasuprottome,modernodrutvopoivana saglasnostisvih,anenapodreenostiinadreenostikojabibila uspostavljena usled stvarnih ili navodnih fzikih, moralnih ili intelektualnih razlika. Prema Hobsu, ak je i aristokratija to to jeste ne zbogzasluga,inherentnihvrlinaiprirodnogpoloajausistemu sveta, nego jedino zbog toga to je suveren doneo odluku o aristokratskom statusu odreenih ljudi.Naravno, ne bi bilo primereno oslikavati Hobsa u sasvim liberalnim bojama. U apsolutistikoj viziji drave ne postoje pluralizam,garantovanapravagovoraipravookupljanja.Paradoksalno, pojedinac ima pravo suprotstavljanja suverenu ukoliko on ugroava njegovu fziku egzistenciju ili ne ispunjava funkciju zatite, ali ni po kojim uslovima nema pravo da nagovara druge osobe da uine to isto i da se udrue radi svrgavanja suverena. Graani ne bi smeli da prosuuju sadraj prava, da procenjuju da li je ono racionalno, etiki opravdanoiliproceduralnoispravno,daodobravajuiliodbacuju prava. U Levijatanu se kritikuje ideja drutva autnomnog od vlasti, konstitucionalizam i ustavna monarhija, kao i svaka podela ili ograniavanje suvereniteta. Teko je zamisliti teoriju koja vie kritkuje liberalistiku podelu vlasti na sudsku, izvrnu i zakonodavnu od Hobsove.5 Bez obzira na ova stanovita, neprikosnovenost individualnog ivota (a do odreene granice i dobrobiti i imovine), legitimnost suverenitetausledpristankagraana,religjskoideolokaneutralnost,nehijerarhijskiureenodrutvoivladavinapravauvelikoj meri pribliavaju Hobsovu flozofju liberalizmu.Moja poslednja primedba, ili bolje rei nadopuna, odnosi se na istorijski aspekt Kantove politike flozofje. Moe se primetiti da u analizi Kantove pozicije Stupar ne razrauje istorijski kontekst 5 Propisima i parlamentom ograniena vladavina, prema Hobsu, bila je karakteristikavlastiarlsaIprerevolucijeizetrdesetihgodina17.veka.Ovakvu vladavinu Hobs je oznaio kao mixarchia i smatrao je izopaenjem koje je i dovelo do pobune i graanskog rata.20MCHAL SLDEEKza razliku od poglavlja o Platonu, Aristotelu, Hobsu, Loku i Rusou, kojapoinjuoddrutvenogstanjaiokolnostiukojimaoviautori stvaraju. Razlog tome moda lei u injenici da je uticaj konkretnih prilika u Kantovoj politikoj flozofji manje oigledan. Od svih pomenutihflozofa,Kenigzberkimislilacjeiveonajizolovanijeod svetskih tokova, na periferiji Evrope. Uz to, on pokuava da defnie republiku, politika prava, dunosti itd. u svom istom vidu, nezavisno od fenomena, od svakodnevnih pojavnih dogaanja, svetovnih borbi za prevlast, bogatstvo ili teritorije. Kada govori o pojedinim istorijskim pojavama ili dogaajima, kao to je Francuska revolucija, on govori gotovo alegorijski (to se verovatno moe pripisati pojaanojcenzuriPruskedrave).Ipak,mogaobiserekonstruisati uticaj koji je dati politiki kontekst imao na Kanta: Prusija Fridriha Velikog(FriedrichderGroe)bilajedravaukojojintelektualni ivot,kaoireformeukolstvuizakonodavstvunaznaujudaje dra vakrenulaputemprosveenevladavine.Ovepruskereforme, zajednosaFrancuskomrevolucijom,deosuprosvetiteljskeideje istorijeistorijskognapretkakaslobodi.Ipak,Kantovomestoi doba obeleavaju takoe i neprestana ratovanja Fridriha Velikog za teritorije, militarizacija drutva, a kasnije i naoruavanje u predveerje Napoleonovih (Napolon Bonaparte) ratova. Lajtmotiv rata se stoga nalazi u brojnim Kantovim spisima o politici, a i samo sveproimajue prisustvo rata motivisalo ga je da stvori nacrt ideje venog (danas bi se reklo trajnog i odrivog) mira.6Poriv za politikom refeksijom, koji se obino moe oekivati u mlaoj ivotnoj dobi, nije zaobiao ni Kanta, ali tek pri kraju ivota. Kako brojni tumai primeuju, ka teoriji politike Kanta je vodilonezadovoljstvopoveanomcenzuromuPrusiji,odnosnosve veim guenjem slobode izraavanja nakon smrti Fridriha Velikog. S druge strane, savremenici su Kantu spoitavali hipokriziju, odnosno nedostatak volje ili smelosti da javno i decidno govori o onome to zagovarausvojimpolitikimspisima,priemujegovorioda,ako venepostojipravodaselae,nepostojinidunostdasegovori istina po svaku cenu. Ipak, ne treba zaboraviti da je cenzura za jednog 6 Kralj Fridrih Veliki je epitet prosveeni stekao u periodu mira, kada je unapreivaoekonomijuikulturuuskladusaidealimaprosvetiteljstva,atojeradio jednako uspeno kao i ratovanje. Ovaj kontrast rata i prosperitetnog mira takoe se moe registrovati kao uticaj na Kantovu politikoflozofsku poziciju.21FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2011neortodoksnog, a ujedno neizmerno uticajnog mislioca, postala uestala pretnja, zbog koje je, sudei prema biografma, Kant u svojim sasvim poznim godinama bio spreman ak i da napusti Kenigzberg.Francuskarevolucija,politikaFridrihaVelikog(kaoikontrast surovosti i dekadencije ratnog stanja sa prosveenou mira) i intenziviranacenzuraodstranenovihPruskihvlastinakonsmrti ovog vladara ine spoljanje motive koji su uobliavali Kantovu flozofju prava i politike. Unutranji motiv ini potreba da se zaokruisistemobiajnosti,kaoisistemflozofskihnauka,kojije,iako impozantan u dosegu, obimu i prodornosti, prema samim Kantovim reima ostao nedovren, tako da se Kantovi kasni spisi mogu shvatiti kao ispitivanja onih oblasti o kojima autor dotad nije pisao. Ka problemima politike flozofje Kant pristupa tek po zavretku svojihkritikihdela,presvegaKritikepraktikogumaiKritikemoi suenja. Pravne regulative, kao izrazi spoljanje slobode, moraju da sledeizpraktikoguma,nakonformulacijenaelaistogmorala, odnosno principi prava moraju podlei istoj mogunosti univerzalizacije kao i kategoriki imperativi. Teleologija istorije, regulativna idejanapretkakaslobodineshvatljivajebezrazumevanjamesta svrhovitosti u Kantovoj treoj kritici. Veni mir je taka na horizontu koju treba dostii kao cilj praktike flozofje i ostvarenje najvieg dobra, on je idejavodilja meunarodne politike, mada nema jasne predstave, niti nunosti da e on biti postignut.Kao to je poznato, Kant je polagao velike nade u postrevolucionarnu Francusku, oekujui da e, poto su republike teoretski miroljubivijeoddespotija,Francuskabitiglavnistoersvetskog mira.Onjeostaovelikipotovalacrevoucijeakinakonperioda revolucionarnog terora, pogubljenja Luja XVI (Louis XVI) (koje je lino osuivao) i dolaska Napoleona na vlast. Imajui u vidu primer Francuskerevolucije,Kantgovoriosvetskoistorijskomprogresu, koji,dodue,nijepravolinijski,alikojije,kadanaelapravednog ureenja postanu istaknuta i javno promovisana, nezaustavljiv.Francuska revolucija je od izuzetne vanosti u ovom procesu nekaoistorijskidogaajusvojojpojavnosti,negounjenojideji. Bez obzira na pojedine neeljene posledice, ovaj dogaaj nosi klicu moralnosti, koja ak i ako neposredno ne dovede do moralnog napredovanja oveanstva, otvara horizont nade da je takvo napredovanjemogue.GraanskarevolucijauFrancuskoj,osimtoprua 22MCHAL SLDEEKprimer prosveenog naroda koji zbacuje monarhiju i uspostavlja republikunanovimetikimnaelima,predstavljapoetnikorakka zajednici naroda, poziv dugim nacijama za prikljuenje. Kant je uvideodaenapredakkarepublicibitisporimuan,takodaeisti takav biti i put ostvarenja trajnog stanja bez rata. Stoga drave moraju izai iz situacije neporetka u meunarodnim odnosima, u kojem je uvek prisutna opasnost ratnog stanja, okupacije i uskraivanja prava pobeenima. Ova je neophodnost mira diktirana iz potrebe samihdravanesamozaspoljanjomslobodom,odnosnonezavisnou jedne drave prema drugoj, nego i iz potrebe za unutranjom slobodomgraanapremavlasti.Ostvarenjeidejevenogmirase, prema tome, poklapa sa republikanskom idejom. Interna sloboda republike mogua je tek kada se realizuje trajan mir izmeu drava, dokjesamovajmirostvarivjedinomeurepublikama,odnosno nijemogusvedokdravenebuduzasnovanenarepublikanskim principima.isti ili deontoloki razlog za odbacivanje rata sastojao bi se u tome, to je rat u veini sluajeva nametnut unilateralnom voljom despota. Ova je volja jednog oveka represivna u odnosu druge graane i ne moe da predstavlja optu volju i delanje prema univerzalnom zakonu. Ratovi predstavljaju najveu pretnju civilizaciji, jer seunjima,kakokaeKant,materinskabrigadravezapojedine lanove pretvara u nemilosrdnu okrutnost zahteva.7 Na istom mestu spisa Nagaanja o poetku istorije oveanstva Kant pie da je rat, zajedno sa svojim posledicama, najvee zlo koji pritiska civilizovane narode, ne mislivi pri tome na aktuelni lokalni, nego neki budui opti rat (koji je i izbio pred kraj njegovog ivota). Moda Kant opisuje prirodno stanje sa manje literarnog dara i slikovitosti od Hobsa, ali poenta je identina. Njegov je opis gotovo istovetan Hobsovojantiutopiji:paddravausirovoiliprirodnostanjejeste pad u varvarstvo u kojem je ovek samo orue ostvarenja ratnih ciljeva i u kojem e njegov ivot postati bezvredan i ropski. tavie, sledei Kantovu bazinu etiku poziciju, moe se rei da su ropstvo i vojna sluba dva najekstremnija, etiki najgora poloaja u kojima se ovek moe nai: on postaje tek orue namenjeno drugima, bez vlastitosti, sredstvo za voenje rata, bie upueno na unitavanje i da bude uniteno. Na pojedinim mestima svojih kasnih spisa Kant to 7 Kant 1974: 79.23FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2011naznauje sasvim diskretno, poto je ipak re o pacifzmu u granicama pruske militaristike drave.Kanttakoedajeidruge,iskustvenerazlogezbogkojihje republika manje sklona ratovanju. Ukoliko je objava rata u republici mogua jedino uz saglasnost naroda, moe se oekivati da e graani, poto e sami podneti rtve, veoma temeljno razmisliti da li e stupiti u rat. Neodgovornom spoljnjom politikom, agresivnou premadrugimnacijamaiizazivanjemratovadespotipoveavajutrokove na raun graana kao poreskih obveznika, to vodi ka nezadovoljstvuipojaanomzahtevugraanazauticajemnafskalnu politiku,asamimtimizahtevuzasveveomkontrolomvlasti.U republikanskimuslovima,usluajukadajepoveanuticajnaroda na donoenje odluka, graani su manje skloni ratnim poduhvatima, poto su svesni da se njihove odluke tiu njihovih ivota i imovine za razliku od neodgovornosti despot, koji ne rizikuju ni vlastite ivote, ni dobrobit. Prema tome, uvidevi u kojoj meri rat, koji bi se mogao izbei, ugroava ivote, ali i trgovinu i imovinu, u republikanskimdravamagraanisvevieivieteeizbegavanjuratai stvaranju meunarodnih institucija koje bi regulisali konfikte i sporove reavali nenasilno.PojediniautorisugerisalisudajetokFrancuskerevolucije presudno uticao na evoluciju Kantovih gledita u pogledu organizacijebudueligedrava.UranijimspisimaKant,naime,inklinira gleditu da ovaj savez mora biti vre povezan, odnosno da treba da bude federacija drava, odreena naddravna zajednica. Ovo stanovitepreovladavatokomosamdesetihipoetkomdevedesetih godinaosamnaestogveka,dabikasnijeKantpromeniomiljenje, po svemu sudei pod presudnim uticajem izvoza revolucije (to je pandanizvozudemokratije)izFrancuske,ukojojjeutovreme promenjenaretorikaipoelojezagovaranjeosloboenjadrugih drava od feudalnih tiranija.8 U spisu iz 1784. Ideja opte istorije usmerene ka ostvarenju svetskog graanskog poretka on smatra da je prirodno stanje meu dravama analogno stanju meu pojedinci8 KantodbijasvakunasilnurevolucijuiStuparizlaeKantoveteorijske argumente zbog kojih je revolucija nepoeljna. Pojedini autori su zastupali tezu da, osim iz teorijskih razloga, Kant ne prihvata revoluciju zbog straha od eventualnog nasilnog prelivanja Francuske revolucije u druge drave. Naravno, pitanje je da li bi Kant prihvatio kao legitiman neki drugi vid revolucionarnog otpora, odnosno da li bi revolucija bez primene nasilja bila kantovski legitimna.24MCHAL SLDEEKmaida,kaotopojedinciprebacujusuverenitetnadravnuvlast, drave treba da budu organizovane u nadnacionalni savez ili federaciju,kojojtrebadapredajusvojsuverenitet.Upoznijimspisima Kant zagovara labaviju federaciju drava, u kojoj bi bila sauvana autonomija, odnosno samozakonodavstvo naroda, i ova bi federacijabilabezcentralneupravekojabidominiralaiprimenomprisile nametala pravdu svim drugim dravama.UspisimaOvenommiru(1795)iMetafzikamorala (1797) Kant podrava formiranje jednog takvog saveza, pri emu se podrazumeva da je pristupanje ovoj ligi iskljuivo dobrovoljno i u njoj bi bili ouvani sloboda i zakoni, tj. autonomija graana pojedinihzemalja.Madajesmatraodaeovakvaligabitipodkonstantnom pretnjom raspada, ona je jedini prihvatljiv oblik civitas gentium,kojibiukrajnjojlinijiokupljaosveljudesveta.Prematome, Kant nije mislio da kosmopolitska drava mora da okuplja kulturalno sline zemlje, nego e udaljeni delovi sveta postepeno i dobrovoljno stupiti u savez i time e se vremenom oveanstvo sve vie pribliavatikosmopolitskomureenju.Iakoenakonstvaranja ovogsavezaratidaljebitimogu,ligajenuandeoteleolokog procesa, koji moraju da prate poboljavanje republikanskih ustanova,obrazovanjegraana ineprestani napredak ukulturi. Moese, prema tome, rei da je Kantova politika flozofja bila pod intenzivnim uticajem dogaaja svog vremena i da je u njoj sublimiran uvid u bedu ratnog stanja, progres u uslovima slobode izraavanja i probraaj institucija prema naelima pravde.Primljeno: 15. septembar 2011.Prihvaeno: 18. septembar 2011.25FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2011LiteraturaBorkenau,Franz(1983)Prelazaksfeudalnenagraanskuslikusveta, Beograd, Izdavaki centar KomunistHobbes, Thomas (2004) Levijatan, Zagreb, Naklada Jesenski i TurkKant, Emanuel (1974) Um i sloboda, Beograd, MladostKasirer, Ernst (2006) Kant, Beograd, HinakiKersting, Wolfgang(1992)Politics,FreedomandOrder:KantsPolitical Philosophy u: Guyer, P. (prir.), The Cambridge Companion to Kant, Cambridge, Cambridge Unversity Press, str. 342367.Oakeshott, Michael (1975) Hobbes on Civil Association, Indianapolis, Liberty FundStrauss, Leo (1996) The Political Philosophy of Hobbes: Its Basis and its Genesis, Chicago, University of Chicago PressStupar, Milorad (2010) Filozofja politike, Beograd, Institut za flozofju i drutvenu teoriju/Filip VinjiMichal SldeekREPUBLICANISM, APSOLUTISM, AND LIBERALISM:HOBBES AND KANT ON STATE OF WAR AND PEACESummaryThis text refects on the book written by Milorad Stupar, Political Philosophy. Based on the perspectives given in Stupars book, the authors intention is to illustratetheproblemsregardingcertaintopicssuchas:citizenship,thedispute about the nature of Hobbess philosophy, as well as social, political and historical background of Kants political philosophy. The article points at dilemmas related to the meaning of citizenship in modern states, to the compatibility between absolutism and certain elements of liberalism in Hobbess work, and to the possible reconstruction of the context within which Kant produced his last works.Keywords: Kant, Hobbes, Citizenship, Republicanism, Sovereignity, Apsolutism, Liberalism, State of War.27FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2011Aleksandar DobrijeviOriginalan nauni radOdeljenje za flozofjuUDK: 321.01Filozofski fakultetBeogradDOI: 10.2298/FID1103027DKONTRAKTUALIZAM VERSUS KONTRAKTARIJANIZAM*Apstrakt: Autor nastoji da pokae da je uobiajena podela na hobsovsku ikantovskulinijumiljenjausklopusavremenerecepcijetradicijedrutvenog ugovora potpuno opravdana. U tekstu se takoe naglaava kako se ideja drutvenog kao moralnog ugovora, nasuprot izvornijem politikom ugovoru, artikulie tek u poznoj evolucionoj fazi te ideje, naroito u dvadesetom veku (pre svega u teorijama Dejvida Gotijea i Tomasa Skenlona). Najposle, odbacuje se pokuaj redefnisanja kontraktualizma kao neke vrste konstruktivizma, budui da u kontraktuali-zmu njemu nema nikakvih elemenata proceduralnog rasuivanja koje je, prema optem uverenju, karakteristino za konstruktivistiku misao.Kljune rei: tradicija drutvenog ugovora, kontraktualizam, kontraktarijanizam,konstruktivizam,aktualnaihipotetikasaglasnost,DejvidGotije,Tomas Skenlon.Postalo je uobiajeno da se savremene teorije drutvenog ugovoraklasifkujuprematakozvanomhobsovskom,odnosnokantovskom modelu. Za prvi, hobsovski model, upotrebljava se termin kontraktarijanizam (contractarianism), a za drugi, kantovski model, termin kontraktualizam (contractualism).1 Iako, na prvi pogled, ova terminoloka distinkcija moe izgledati odvie sholastika, ona je i istorijski i analitiki gledano opravdana, budui daizmeu Hobsove i Kantove (Hobbes, Kant) flozofje u svakom pogledu ima vie znaajnih razlika nego znaajnih slinosti. Dakle, kao po nekom ogledalnomprincipu,istovaiizaonesavremeneflozofjekojese,u kontekstugrananjaugovornihteorija,oznaavajukaohobsovske 1 Videti, na primer, Scanlon 1998: 375, n. 2.* lanakjeraenuokviruprojekta(br.43007)kojifnansiraMinistarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.28ALEKSANDAR DOBRJEVili kantovske.2 U ovom emo se tekstu ponajvie osvrnuti na opte crte dva vrlo uticajna, no meusobno suparnika, modela savremene drutvenougovorneteorije:kontraktarijanizamDejvidaGotijea (DavidGauthier)ikontraktualizamTomasaSkenlona(Thomas Scanlon).Odmah valja naglasiti da je veza izmeu savremenih verzija drutvenougovorneteorijeitakozvanetradicijedrutvenogugovora u najmanju ruku labava, te da je, otuda, treba shvatiti kao vezu u prenosnom smislu. Pre svega, koliko je duga ta tradicija i da li u njoj zaista postoji neto upadljivo to je izdvaja kao zasebnu tradiciju? Iako se tragovi, ili nedovoljno razvijeni oblici, ove teorije mogu pronaiuantikojisrednjovekovnojmisli,zlatnodobateorije drutvenogugovorapredstavljaperiodod16501800.godine,poev od Hobsovog Levijatana, zakljuno sa Kantovom Metafzikom morala (up. Riley 2006: 347; Hpf and Thompson 1979: 926; Stupar2010:201211).3Strogouzev,tradicijuteorijedrutvenog ugovoraformirajusvegaetirivelikaimena:Hobs,Lok,Rusoi Kant(Locke,Russeau).4Onotosavremenemisliocespreavada govore o zasebnom lokovskom modelu ugovorne teorije jeste injenica da se Lok, mimo toga to se esto shvata kao teoretiar drutvenog ugovora, katkad predstavlja i kao teoretiar prirodnog zakona, a ponekad kao teoretiar prirodnih prava. Problem je u tome to su sve tri karakterizacije tane, a to zapravo oteava neku odluniju klasifkaciju.Kadje,pak,oRusoure,uposlednjevremepostoje 2 Ovde ne treba gubiti iz vida jednu korisnu Rolsovu sugestiju: Pridev kantovski izraava analogiju, a ne identitet; on uglavnom znai da neka doktrina dovoljno i u izvesnom fundamentalnom smislu podsea na onu Kantovu, pa je mnogo blia njegovom shvatanju nego nekim drugim tradicionalnim moralnim koncepcijama koje su odgovarajue kao merila u svrhu poreenja (Rawls 1980: 517). Isto bi se moglo rei i za upotrebu prideva hobsovski.3 Kant se, dodue, u veoj meri osvre na ideju drutvenog, odnosno prvobitnog ugovora u tekstu O uobiajenoj izreci: to bi u teoriji moglo biti ispravno, ali ne vredi za praksu (Kant 1974), nego u Metafzici morala (Kant 1993), gde su toj ideji posveena svega dva paragrafa ( 47 i 52) u prvom delu knjige pod naslovom Metafzika naela nauke o pravu.4 Podsetimoseovde,tekusputno,datradicijuvelikihkritiarateorije drutvenogugovorainitrojstvoHjumBentamHegel(Hume,Bentham,Hegel). Najotriji meu njima svakako je bio Bentam, koji je izvoenje porekla vladavine iz drutvenog ugovora smatrao naprosto himerom (Bentham 1843a: 268), odnosno istom izmiljotinom (Bentham 1843b: 501).29FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2011pokuaji da se ispravi nepravda koja mu je dugo vremena priinjavana, te da se kantovski model drutvenougovorne teorije preinai u RusoKantov model.5 Kako god, ugovorne teorije ova etiri mislioca meusobno se u dovoljnoj meri razlikuju da svaka zahteva najpre posebnu, a tek naknadno komparativnu analizu (ni u jednu od njih se ovde, meutim, neemo uputati). Stoga se ini da su makar delimino opravdane tvrdnje onih koji osporavaju postojanje jedinstvene ugovorne tradicije, naroito u etici (up. Lessnoff 1986: 9; Kymlicka 1993: 196). Ipak, ono to povezuje ovu tradiciju, uprkos razlikama izmeu teoretiara, jeste uverenje da moralni principi ili politika ureenja svoju legitimnost nalaze u moi da osiguraju saglasnost onih na koje se primenjuju. U tom kontekstu, termine ugovor,saglasnost,sporazum,pristanak,savez,konsenzus,pogodba treba itati kao sinonime (up. Hpf and Thompson 1979: 926). Imajui, dakle, na umu ono to je manjevie zajedniko svim navedenimklasinimflozofma,teorijudrutvenogugovorabliebismo moglidaodredimokaoteorijukojamoralneprincipeilipolitika ureenja opravdava pozivanjem na drutveni ugovor na koji se (dobro)voljno pristaje pod odgovarajuim (obino idealnim ili hipotetikim) uslovima. Ugovorna shvatanja meusobno se razlikuju upravoupogledunainanakojitrebaspecifkovatiteodgovarajue uslove: ta je predmet ugovora (pristanka, saglasnosti, sporazuma, pogodbe): drutveno i politiko ureenje ili, pak, moralni principi?; ko su ugovorne strane (ugovorai) i kakav je njihov pregovarakipoloaj:statusquo,prirodnostanje,fzikailimoralnajednakost?; koja vrsta motivacije lei iza njihove spremnosti da pristanu na uslove koje takva vrsta ugovora garantuje: lini interesi ili moralne pobude? (up. Freeman 1990: 122; Freeman 2006: 57).Treba napomenuti da se teorija drutvenog ugovora primarno pojavila kao politika teorija, kao odgovor na pitanja o legitimnosti vladavineiosnovamapolitikeobaveze.Drutveniugovorjeprevashodno zamiljen kao sredstvo da se ne samo legitimie (opravda),veiograniipolitikavlast,afunkcijadrutvenougovorne 5 Interesantna je distinkcija koja se katkad povlai izmeu Rusoovog i Kantovog poimanja drutvenog ugovora: dok je Rusoovo vie graansko, Kantovo je kosmopolitsko (up. ONeill 2003a: 353). U svom obrazloenju nadovezivanja na tradiciju drutvenog ugovora Skenlon e se vie pozivati na Rusoa nego na Kanta (up. Scanlon 1998: 5; Scanlon 2003b: 73).30ALEKSANDAR DOBRJEVteorijeda(pr)opiepolitikiorganizovanodrutvo.Utolikobiu izvesnomsmislupolitikiugovorbioboljiilitanijiterminod drutvenog ugovora (up. Lessnoff 1986: 2; SayreMcCord 2000: 248249). Akosemoegovoritiotradicijidrutvenogugovorau flozofjimorala,onaseoslanjanaidejuhipotetikesaglasnosti meu(fzikiilimoralno)jednakimapodidealnimuslovima. Osnovna ideja je da je moral duboko sadran u samom pojmu saglasnosti, pa tako odgovor na pitanje da li je neko delanje ispravno ili neispravno mora zavisiti od toga da li je ono u skladu sa principima kojibibilipredmetodgovarajuesaglasnostiizmeuugovoraa. Svrhaidealizacijezasveteoretiareugovora,uprkosrazlikamau njihovimpristupima,jesteisticanjeodreenihrelevantnihfaktora (obino normativnih) u procesu odluivanja zamiljenih delatnika: saglasnost svih individua koje bi pristale na odreena drutvena ureenja ili moralna naela pokazuje da ta ureenja ili naela poseduju izvesna normativna svojstva (da su legitimna, pravedna, obavezujua, itd). Dakle, hipotetika saglasnost ima kontrainjeninu strukturu: moralni princip je opravdan ukoliko bi delatnici u idealnim okolnostimapristalinanjega(Stark2000:314315;Darwall2003:1; DAgostinoandGaus,internet).6Otudaseponekadkaedaideja hipotetikog ugovora ili hipotetike saglasnosti predstavlja heuristikosredstvoilimetaforu(Scanlon1976:17;Scanlon1996: 263).Drugaijojidejiaktualnogilipreutnog(tacit)sporazuma izmeustvarnihdelatnika(kojapodrazumevaueeuizvesnim konvencionalnimpraksama)pribegavalisuoniteoretiarikojisu 6 Istorijskoflozofski gledano, ideju o kontrainjeninoj strukturi prvobitnog ilidrutvenogugovoranajpregnantnijeizraenunalazimovekodrusoovskinadahnutog Kanta: Sam ovaj ugovor... kao koaliciju svake posebne i privatne volje u narodu radi zajednike i javne volje... nipoto nije potrebno pretpostaviti kao injenicu (jer kao takav uopte nije mogu)... To je samo ideja uma, koja, meutim, ima svoj (praktiki) realitet: naime, da obavee svakog zakonodavca da tako daje svoje zakone kao da su oni mogli proizii iz ujedinjene volje itavog naroda, i da svakog podanika, ukoliko on hoe da bude graanin, posmatra tako, kao da se on saglasio sa jednom takvom voljom. Jer, to je probni kamen pravovaljanosti svakog javnog zakona. Ako je on, naime, nainjen tako, da je nemogue da bi itav narod mogao za njega dati svoju saglasnost... onda on nije pravedan; ali ako je samo mogue da senarodsaglasisanjim,ondajedunostsmatratizakonpravednim:tojetakoe dunost ak i pod pretpostavkom da je narod sada u takvom poloaju, ili pri takvom raspoloenju i nainu miljenja, da bi mu graani najverovatnije uskratili svoje odobravanje kada bi za to bili upitani (Kant 1974: 107108).31FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2011nastojalidaobjasnepostojeimoraliobiajepartikularnihistorijskih zajednica. Ovu ideju prvi je predloio Hjum u svom opisu drutvenih konvencija (Hjum 2008), a nalazi se i u savremenim opisima moralakaokonvencije,presvegautakozvanomkonvencionali-zmu Gilberta Harmana. Prema Harmanu, moralni principi su rezultataktualnogsporazuma,usmisluimplicitnihkonvencijakojesu ljudi,meusobnosaraujui,prihvatili(Harman1975;Harman 1977:103114).Zakonvencionalizambismomoglireidapredstavljanaturalistikuidejudrutvenogugovora(buduidase oslanjaiskljuivonaaktualnuilistvarnusaglasnost),direktnose suprotstavljajui normativnoj ideji (koja se iskljuivo oslanja na hipotetikusaglasnost).Zbogegaseuteorijinajeedajeprednost hipotetikoj saglasnosti? Jer, dok aktualni sporazum uspostavlja stvarne obaveze, hipotetika saglasnost oigledno ne uspostavlja nikakveobaveze.Ipak,izpretpostavkedabiindividuepristalena odreene moralne principe ukoliko bi imale priliku za to i kada bi bile racionalne, sledi da bi one imale razloge da podre principe na kojebipristale.Pozivanjenahipotetikusaglasnostdoputaoslanjanje ne na ono to bi ljudi mogli stvarno da uine (moda iz loih razloga ili nevoljno), ve na ono za ta imaju dobar razlog da uine (SayreMcCord 2000: 250). Poto su hipotetiki ugovorai idealni, oni bi pristali na najbolje principe, odnosno na one principe na koje trebapristati(nasuprotaktualnimdelatnicimakojimodaimaju ravemotivekojibiihverovatnoosujetilidapristanunanajbolje principe) (up. Stark 2000: 326327). Dakle, nije prigovor teorijama hipotetike saglasnosti to da hipotetiki sporazum ne obavezuje na nainnakojitoiniaktualnisporazum(kojimoedasankcionie neispunjavanje datog obeanja ili nepotovanje odreenih klauzula nekogkonkretnogugovora).Jer,sveusvemu,hipotetikasaglasnostjezamiljenakaodapruaosnovuzaaktualnusaglasnost, buduidasestvarniljudigotovonikadanenalazeuaktualnoj poziciji da biraju principe koji upravljaju njihovim drutvenim interakcijama (up. DAgostino and Gaus, internet).Poto savremeni kontraktarijanizam svoje korene ima u Hobsu,uputnojesasvimukratkopodsetitisenaosnovnecrtenjegove teorije drutvenog ugovora. Prema Hobsu, pre drutvenog ugovora ne postoje ispravno i neispravno kao moralne kategorije. U prirodnom stanju tip rasuivanja koji lei iza individualnog pristanka na 32ALEKSANDAR DOBRJEVsporazum pre je instrumentalna racionalnost (zasnovana na relaciji sredstvocilj,akojajeopetzasnovananasebinimmotivacijama) negobilokakvamoralnapobuda.Njegovateorijajepreteorijao porekluilegitimnostipolitikeobavezeisuverenitetanegotoje pokuajdasemoralzasnujenauzajamnojsaglasnosti.tavie, upravo je Hobsovo poricanje mogunosti morala na osnovu sporazuma to to nuno navodi suverena da ga nametne. Ali i naknadno opravdanje morala zavisi od toga koliko dobro on slui individualnim eljama (Hampton 1991: 36; Boucher and Kelly 1994: 2). Posledica doslednog instrumentalnog rasuivanja dovodi Hobsa dotle daindividuamaporieposedovanjeintrinsinevrednosti:Valjanost ili vrednost jednog oveka jeste, kao i kod svih drugih stvari, njegovacena(Hobz1961:74;up.Hampton1991:48;Hampton 2007: 1213).Tako bi kljuna razlika izmeu hobsovaca (kontraktarijanaca) i kantovaca (kontraktualista) leala u njihovoj koncepciji ovekove vrednosti.Jer,Kantsesvojomdrugomformulacijomkategorikog imperativa(tojestpraktinimimperativomiliprincipomovetva)direktnosuprotstavljaHobsovojinstrumentalnojkoncepciji: ovekova unutranja (intrinsina) vrednost, to e rei dostojanstvo, jeste ono to je uzvienije od svake cene, ono to ne doputa nikakav ekvivalenat (Kant 2008: 82). Prema Kantu, pitati na ta bi to ljudipristalikadareavajupolitikapitanjavepretpostavljainstrinsinu vrednost svake individue, to jest ideju da su sve individue, kao moralno jednake, svrhe po sebi. Utoliko bi se njegovo carstvo svrha moglo protumaiti kao koncepcija idealne drutvene saradnje namoralnoegalitarnojosnovi(up.Scanlon1996:263;Bufacchi 2000: 212; Hampton 1991: 50; Diggs 1981: 277).Dakle,HobsovaiKantovakoncepcijadrutvenogugovora meusobno su suprotstavljene i nekompatibilne. Kao takve, one su oblikovale i savremene pristupe ideji drutvenog ugovora. Tako, dok neohobsovski pristup tumai drutveni ugovor kao drutvenu saradnju radi uzajamne koristi zasnovanu na ideji instrumentalne racionalnosti,neokantovskipristuptragazakoncepcijomdrutvenogugovorakaodobroureenogdrutvazasnovanognaidejipraktikog uma. Ipak, dok se tokom sedamnaestog i osamnaestog veka drutvenom ugovoru mahom pribegavalo kao objanjenju nastanka politikih obaveza i politike legitimnosti, u dvadesetom i ovom veku on se 33FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2011koristikakobiseopravdaliprincipidrutvenepravdeili,pak,radi objanjenja prirode moralnosti (up. Bufacchi 2000: 204, 212, 215).Bliegledano,kontraktarijanizam(hobsovskimodelteorije drutvenog ugovora) jeste shvatanje prema kojem se svrha drutvenog ugovora ili sporazuma sastoji u pokazivanju da obavezivanje na moral predstavlja efkasan nain da se unaprede vanmoralni ciljevi i interesi. Do sporazuma se dolazi usklaivanjem interesa pojedinaca. Ovaj model je u sutini redukcionistiki, budui da moral izvodi iz vanmoralnih interesa: moral je podreen pojam koji je zasnovan na eljama(preferencijama)iinteresimapojedinaca(pretpostavljase da ono to je vredno jeste ono to individue zaista preferiraju, a ne ono to treba da preferiraju). Drugim reima, kao delatnici, imamo vanmoralne razloge da prihvatimo moral. Ti razlozi odraavaju meuzavisnostnaihinteresaupogleduuzajamnekoristi.Relevantni moralnisporazumijesuinstrumentalniracionalnisporazumikoje ljudisklapajuradi(poboljanja)uzajamnekoristi.Reidajeneki pravac delanja instrumentalno racionalan znai rei da on najbolje ostvarujedelatnikoveeljeiliciljeve.Dakle,premaovominstrumentalnompristupu,drutvenasaradnjaposebinemaintrinsinu vrednost, ve je treba vrednovati iskljuivo u terminima koristi koju donosi individuama. Jer, kontraktarijanizam dri do shvatanja da je individuama prevashodno stalo do linih interesa, te da e ih racionalnaprocenanajboljestrategijezamaksimizacijunjihovihlinih interesavodititomedapostupajunamoralannain(priemuje maksimizacijazajednikoginteresatakojaodreujemoralnenorme).Otudaovahobsovskaverzijadrutvenougovorneteorijenastoji da moralna ogranienja objasni u terminima maksimalne korisnosti. Drutvena saradnja unapreuje svaiju korist, ali ona to ini zahtevajui od individua da ogranie, putem pogodbe (bargaining), unapreivanjesvojihsopstvenihinteresa(up.Freeman1990:123; Kymlicka 1993: 189190; SayreMcCord 2000: 260; Kreide 2000: 124; Darwall 2003: 4; Watson 2003: 255; Cudd, internet; DAgostino and Gaus, internet; Southwood 2009: 935).Sdrugestrane,kontraktualizam(kantovskimodeldrutvenog ugovora) relevantan sporazum shvata kao onaj koji se rukovodi moralnimidealomuzajamnogpotovanjaizmeujednakihindividua/linosti. Svaki oblik kontraktualizma utemeljen je na jednakom moralnom statusu individua, pri emu se taj moralni status tumai 34ALEKSANDAR DOBRJEVkao zasnovan na njihovoj sposobnosti za racionalno autonomno delanje.Teknatemeljujednakogmoralnogstatusapostajemogue govoriti o sporazumu kao osnovi drutvene saradnje. Individue ne treba shvatati kao da su iskljuivo motivisane linim interesom, ve pre privrenou javno opravdanim standardima morala do kojih e svakodrati.Premakontraktualizmu,moralpodrazumevaoblik praktikogumakojijenezavisanodinstrumentalneracionalnosti, odnosno od racionalnosti maksimalne uzajamne korisnosti. Ta teorija, dakle, porie redukciju morala na vanmoralne interese, te insistirana(deliminoj)nezavisnostimoralnogodinstrumentalnog(razboritog) rasuivanja: postoje moralni razlozi koji su nezavisni od razmatranja o tome ta unapreuje individualne preferencije ili partikularne interese (up. Darwall 2003: 4; Watson 2003: 255; Freeman 2006: 59; Cudd, internet; Ashford and Mulgan, internet).PremaSkenlonovojvarijantikontraktualizma,kaodelatnik u nastojati da ostvarim vlastite interese (i moralne i vanmoralne) na nain koji je mogue opravdati pred drugima koji takoe slede vlastite interese (i moralne i vanmoralne). Ukoliko mogunost opravdanja pred drugima predstavlja izvesno ogranienje mojih i tuih interesa, ono se upadljivo razlikuje od kontraktarijanskog ogranienja morala kao racionalnog ogranienja na osnovu vanmoralnih premisaoracionalnomizboruakojeeverovatnonajpoznatiji kontraktarijanac,DejvidGotije(Gauthier1986:4),bezrezervno afrmisati.Prema Gotijeovoj verziji kontraktarijanizma, moral nastaje iz racionalne pogodbe ili saglasnosti koja pretpostavlja vrednost zadovoljavanja individualnih preferencija: moraljefunkcija(hipotetikog) ugovora izmeu racionalnih delatnika koji su iskljuivo motivisani linim interesima. Iz te perspektive gledano, jedini odgovor na uveno pitanje Zato biti moralan? glasi: Zato to je u tvom linominteresudabudetakav(up.Gauthier1999:130).Ako opravdanje u moralu igra ikakvu ulogu, njemu se mora pribegavati bezuvoenjaprethodnihmoralnihpretpostavki(Gauthier1986: 6). Pretpostavke od kojih se mora krenuti moraju biti jedino pretpostavke o racionalnosti. Gotije poistoveuje racionalnost sa maksimizacijom korisnosti, pri emu se korisnost defnie u terminima zadovoljavanja preferencija (Gauthier 1991: 19). A delatnik se odreuje kao racionalni maksimizer korisnosti (utility-maximizer) (Gauthi35FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2011er 1986: 80), odnosno kao osoba ija se jedina briga sastoji u tome da u najveoj moguoj meri zadovolji svoje preferencije:Racionalni delatnik je onaj koji dela kako bi postigao maksimalno ispunjenje svojih preferencija, a moral je ogranienje naina na koji on dela, ogranienje koje nastaje iz interakcije sa drugim delatnicima.(Gauthier 1991: 2324)Ta interakcija sa drugim delatnicima drukije se naziva drutvenom saradnjom, pri emu ona ne bi ni postojala da ne predstavlja saradnju radi uzajamne koristi. Prevashodna uloga morala bi, dakle,bilautomedaspreavauzajamnetete,tebitakoglavni razlog za prihvatanje nekog moralnog sistema (kao rezultata pogodbe) bio taj to bi onda svaki delatnik, prihvatajui to ogranienje i pod uslovom da ga ostali delatnici takoe prihvataju, mogao da oekuje da e u veoj meri (bolje) realizovati svoje preferencije, nego tobitomogaooekivatibeztakvogjednogogranienja(ili,hobsovskireeno,unedrutvenomprirodnomstanju)(up.Gauthier 1999: 133). Dakle, Gotije izjednaava instrumentalnu racionalnost i moral, odnosno kod njega nema razlike izmeu moralne i razborite racionalnosti: moralni postupak je racionalan ako i samo ako unapreuje delatnikove interese (Hampton 1991: 34). Delatnik nastoji da treba (moralne izbore) izvede iz jeste (racionalnih izbora). U izvesnom smislu, Gotijeova ugovorna teorija nalikuje utilitarizmu, najpre po tome to istie da su injenice o individualnom blagostanju jedine fundamentalne moralne injenice. Povrh toga, mogue je povuijonekeparaleleizmeuGotijeaiutilitarista,vidljivepo zajednikom tretmanu individualnih preferencija kao datih, koje su same po sebi vredne nezavisno od svog porekla i cilja, te po zajednikomdefnisanjuracionalnostiuterminimamaksimizacije(up. Freeman 1991: 288).Skenloneupotpunostiodbacitiidejudrutvenogugovora kao zasnovanog na uzajamnoj koristi, odnosno shvatanje da motivacija koja lei u osnovi hipotetike saglasnosti jeste iskljuivo lini interesililinakorist,astimuveziiprocespogodbekaometod usklaivanjarazliitihlinihinteresa(up.Scanlon2003a:136,n. 10; Scanlon 2003b: 7275; Scanlon 1998: 190). Njegov kontraktualizamistierelacijuuzajamnogopravdanja,priemuizvore 36ALEKSANDAR DOBRJEVopravdanjapretrebatraitiumoralnimrazlozimakaonezavisnim od puke instrumentalne racionalnosti. A moralni razlozi mogu biti, i najee jesu, odrazi naih dunosti, koje mogu biti u opreci, kao to esto jesu, sa relacijom uzajamne koristi. No, nasuprot Skenlonovomkantovskommodelu,Gotijeeostativeranidejihobsovskog kontraktarijanizma:Pre nego da poemo od onog to dugujemo jedni drugima, moda bi bilo bolje da se usredsredimo na ono to moemo stei u saradnji sa drugima.(Gauthier 2003: 168).Iako smo napomenuli da se Skenlon, kada govori o tradiciji na koju se nakalemljuje, radije poziva na Rusoa nego na Kanta, gotovopopravilusenjegovateorijasvrstavaukantovskimodel drutvenougovorne teorije. Razlog tome je veliki Skenlonov uzor Don Rols koji sebe otvoreno naziva kantovcem i koji je ujedno najzasluniji za veliku revitalizaciju upravo kantovske linije teorijedrutvenogugovora.Kakobisenapravilaspecifnarazlika izmeu doktrina ove dvojice paradigmatinih kontraktualista, nazovimo Rolsovo uenje kontraktualizmom u irem smislu (budui da obuhvata i politiki kontraktualizam), a Skenlonovo kontraktualizmom u uem smislu (poto se ograniava na etiki kontraktualizam)(up.Hampton1991:32;Stark2000:317;Ashfordand Mulgan, internet; Southwood 2009: 926).7DokjeRolsovateorijapravdenamenjenatomedaopravda principe koji (treba da) upravljaju osnovnim drutvenim institucijama, Skenlonova je namenjena tome da opravda ili objasni ispravne postupke. Ukratko, Skenlonov kontraktualizam se ne bavi pitanjima drutvene pravde, ve problemima interpersonalnog morala (koji on 7 Morase,meutim,priznatidaovarazlikanijestatina,buduidapostojeupotrebeSkenlonovihetikihpostavkizasvrhepolitiketeorije(nezavisnood njegovih sopstvenih flozofskopolitikih ogleda). Ovde se, pre svega, misli na Berijevu(Barry1995)teorijupravdekaonepristrasnosti,ukojojseunepristrasna pravila ubrajaju ona pravila (drutvene pravde) koja prolaze test Skenlonove kontraktualistike formule. Kada je re o Gotijeovom kontraktarijanizmu, treba naglasiti da je ta teorija zamiljena kao sveobuhvatna, to jest u isti mah i kao politika i kao etika, poto su kod njega principi pravde ishod pogodbe izmeu de facto jednakih, a koji svima njima omoguuje vee blagostanje od onog kakvo bi imali u nekom stanju nesaglasnosti (up. Gauthier 1997).37FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2011naziva domenom individualne moralnosti). Za svoju teoriju on kae da se od Rolsove razlikuje po tome to se ne usredsreuje na principepravdekaoprimenjenenaosnovnustrukturu(partikularnog) drutva, ve na principe individualnog ponaanja (Scanlon 1998: 228). Za razliku od Rolsa, on politiku flozofju (naroito pitanja o pravdi) shvata kao podvrstu flozofje morala, pre nego kao samostalnudisciplinu(Scanlon2005:108;up.iScanlon1998:6;Scanlon 1992:11).Aflozofjamoralaprimarnoseodreujekaoteorijao ispravnom i neispravnom (Scanlon 1998: 1). Utoliko je u pravu jedan od Skenlonovih komentatora kada kae da bi se njegov kontraktualizam mogao okarakterisati kao teorija o ispravnosti kao pravinosti ili o neispravnosti kao nepravinosti (Wenar 2003: 287).SledeiodlomakizjednogSkenlonovogintervjuamoda najsaetije ilustruje razlike o kojima je re:Mnogipiscikojipripadajutradicijidrutvenogugovora,od RusoadoRolsa,pribegavalisuidejidrutvenogugovora unutarpolitikeflozofjekaonainudaseobjasnilegitimnost drave ili pravednost osnovnih drutvenih institucija. Moje se shvatanje razlikuje po svom usredsreivanju na individualnumoralnost.Zbograzlikaizmeupitanjakojapostavljaju flozofja morala i politika flozofja, osnovna kontraktualistikaidejaproizvodirazliiterezultatekadase primeninaterazliiteoblasti.Rolsovprvobitnipoloaj,na primer, odraava ideju da osnovne drutvene institucije odreuju sistem saradnje u kojem se graani shvataju kao slobodni i jednaki participativni lanovi. Primarna drutvena dobra su plodovi tog kooperativnog sistema. Pitanje pravde se odnosi na nain na koji te plodove treba podeliti meu uesnicima, i plauzibilno je rei da oni, kao slobodni i jednaki uesnici,imajumakarprimafaciepravonajednakudeo.Tome nasuprot, mnogo je manje plauzibilno shvatiti moral kao kooperativnisistemradistvaranjaizvesnihdobiti,kojeonda trebapodeliti.Neizgledadasefunkcijamoralnihprincipa sastoji u tome da odrede kako izvesna primarna moralna dobratrebapodeliti,teidejastvaranjajednakihishodanema takosredinjuuloguumoralukakvuimauteorijipravde. Zbogsvihtihrazloga,prvobitnipoloajumnogomevie 38ALEKSANDAR DOBRJEV odgovara pitanjima politike flozofje nego pitanjima individualne moralnosti.(Scanlon 2003b: 7374)Podsetimo se ovde, u najkraim i grubim crtama, da Rolsov pojam prvobitnog poloaja (ili poetne pozicije) koji, prema njegovim reima, odgovara prirodnom stanju u tradicionalnoj teoriji drutvenog ugovora (Rawls 1999: 11) oznaava situaciju (reprezentativnih)delatnikakojisenalazeizatakozvanogvelaneznanja,ikojinastojedaidentifkujuodreeneprincipepravednog drutvaokokojihbibiloracionalnosklopitiugovor.Postulat vela neznanja se iznosi kako bi se izbeglo stvaranje nepravednih ugovoraiprincipa,tozahtevadaugovoraiupoetnojpoziciji budu lieni nekih vanih informacija o sebi (o svojim eljama, preferencijama,prirodnimobdarenostima)isvojimokolnostima(pripadnost nekom staleu, asimetrija u bogatstvu i siromatvu). Veo neznanjatrebadaobezbedidanjihovamotivacija,kojadokraja ostajevoenaliniminteresom,nanekinainbudezajednika. Timetodrutvenusaradnjudefniekaosaradnjuradiuzajamne koristi (Rawls 1999: 13, 74), Rols i nehotice svoju verziju kontraktualizma pribliava nekoj vrsti hobsovskog kontraktarijanizma (posebno Gotijeovoj, koji ovu Rolsovu defniciju drutvene saradnje i doslovno preuzima). Kako god, posledica poetnog neznanja je postojanje jednake anse da se bilo koji od ugovoraa nae u bilo kom buduem drutvenom poloaju, a to zauzvrat treba da garantuje da se, prilikom izbora principa pravde, nee izabrati oni principi koji bi favorizovali jednu u odnosu na neku drugu poziciju (na stranu to to ova hipotetika situacija u veoj meri odraava oslanjanje na ideju samointeresnogracionalnogizboranegonaidejudrutvenogugovora). Sutina ove racionalne kalkulacije (procesa odluivanja) jeste u tome da emo, kao uesnici u odluivanju, nastojati da iznaemo principe(idaodredimoprimarnadrutvenadobra)8kojisuprihvatljivi ak i za one to na ekonomskoj i socijalnoj lestvici najloije stoje, zbog toga to nam poetna pozicija ne doputa da iskljui8 PrimarnadrutvenadobraRolspriblinoodreujekaoonestvarikoje racionalnaosobamoraeletikakobinetovieodtogauoptemoglaeleti(kao neophodna sredstva za bilo koji dalji cilj, kao to su prava, slobode, mogunosti, itd) (Rawls 1999: 79).39FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2011momogunostdaemoupravomibititikojiezavritiutakvoj jednoj poziciji (up. Rawls 1999: 1018, 102130).Skenlon e, nasuprot Rolsu, tvrditi da je sasvim nepotrebno stavljati delatnike iza vela neznanja. Prema njemu, nije lini interes, zajedno sa neznanjem o vlastitim osobinama i okolnostima, taj koji pobuuje delatnike da uzimaju u obzir interese svih, ve su to pre njihovi razlozi da svoje postupke opravdavaju pred drugima (up. Scanlon 1998: 207; Scanlon 2003a: 125). Ova na razlozima zasnovanamotivacijapredstavljakljunucrtuSkenlonovogkontraktualizma. Jo jedna razlika izmeu Skenlonovog i Rolsovog kontraktualizmatiesenjihovihrazliitihkoncepcijadrutvenesaradnje. Onotoje,premaSkenlonu,vanoistaijestemoralnadimenzija drutvene saradnje: drutvena saradnja meu (moralno) jednakima treba da bude vrednovana sama po sebi, na osnovama potovanja prema osobama (na ideji koju e, zapravo, i Rols, kritikujui utilitarizam, forsirati), a ne iskljuivo zbog dobiti koju ona moe doneti. Otuda,drutvenasaradnja,kojaimanezavisnumoralnuvrednost, predstavlja neto vie od uzajamne koristi. To ne znai da drutvena saradnja kao uzajamna korist nema nikakvu ulogu u Skenlonovom kontraktualizmu, ve samo to da on kriterijum uzajamne koristi podreuje ideji uzajamnog priznanja (up. Scanlon 1998: 162; Bufacchi 2000: 218; Ashford and Mulgan, internet).U svojoj kasnijoj istraivakoj fazi, Rols je maltene prestao da za svoju teoriju koristi naziv kontraktualizam, opredeljujui se radijezatermin(kantovski)konstruktivizam(Rawls1980),9pri emupotonjitrebadaoznaavanekuvrstupostupka(procedure) dokazivanja u etici, analogno postupcima dokazivanja u matematici, koji svoju osnovu ima u umu i koji upotrebljavamo kako bismo konstruisali moralne principe na nain koji im obezbeuje objektivnost (Hampton 1991: 51):Premakantovskomkonstruktivizmu,moralnuobjektivnost treba razumeti kao prikladno konstruisano drutveno gledite koje bi svi mogli da prihvate.(Rawls 1980: 519)9 Vrlo slinu vrstu preimenovanja vlastite teorije zatiemo i kod Gotijea, koji u tekstu Political Contractarianism (Gauthier 1997: 134) svoju poziciju eskplicitno oznaava, ili je pak dodatno objanjava, kao konstruktivistiku.40ALEKSANDAR DOBRJEVPa ipak, na tragu jednog pronicljivog tumaenja ovog Rolsovogiskaza(Milo1995:185186),zaovupozicijujemodabolje koristitioznakukontraktualistikikonstruktivizam,buduida ideja hipotetike (idealne) saglasnosti u njoj i dalje ima nezaobilaznuulogu.Premakontraktualistikomkonstruktivizmu,idealan drutveniporedakjeproizvodkonstrukcije.KaotokaeOnora ONil, kada bi postojao neki nezavisan poredak moralnih vrednosti ikadabionmogaobitispoznat,konstruktivistikipristupbiobi suvian (ONeill 2003a: 348). A ta moralne injenice jesu (koji su postupci ispravni ili neispravni), odreeno je time koje bi principe izabrali hipotetiki delatnici konstrukcije (Milo 1995: 186).Pojedini se kritiari, poput pomenute Onore ONil, pitaju da lije,slinokaokodRolsa,kontraktualizamnajboljinazivza Skenlonovupoziciju,buduidaunjegovojteorijihipotetikasaglasnostnemasredinjuulogu(ONeill2003b:330331).Prema njoj, kontraktualisti temelje etiko ili politiko opravdanje na nekoj vrsti saglasnosti, dok ih konstruktivisti temelje na nekoj koncepciji uma (ONeill 2003b: 319) ili razloga, pa bi upravo zbog toga Skenlon pripadao potonjoj, a ne prethodnoj grupi teoretiara. Za razliku od ONilove, Mark Timons ne vidi problem u tome da Skenlon prihvatiobeoveoznake,tedajeotudanjegovupozicijunajbolje okarakterisatikaokonstruktivistikikontraktualizam(Timmons 2003: 391, 395).10Zakonstruktivizamjekarakteristinanekavrstaprocedure odluivanjailidokazivanja:dasedonekogzakljukadolosleenjem izvesne procedure, samo po sebi se shvata kao razlog za miljenjedajetajzakljuakvaljan.Utolikojesasvimpogrenonazvati Skenlona konstruktivistom, budui da on nigde u svome delu ne nudi nekutakvuproceduru(up.Kumar2003:8,n.5;Southwood2009: 929). Ili kako to dobro zapaa Tomas Nejgel, vrednost Skenlonove metode ne lei u pruanju neke procedure odluivanja, ve u identifkovanju jednog vrlo specifnog tipa moralnog rasuivanja (u terminima principa koje niko ne bi mogao razlono da odbaci) (Nagel 2000: 152). Na kraju krajeva, Skenlon eksplicitno izlae kontraktualizamkaonormativnuteorijukojajepotpunoneutralnaupogledu toga da li postoje moralne injenice ili istine (up. Scanlon 1998: 2).10 Primetimo uzgred da ovaj naziv u obrnutom smeru oponira gorepomenutoj karakterizaciji Rolsove teorije kao kontraktualistikog konstruktivizma.41FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2011Primljeno: 15. septembar 2011.Prihvaeno: 18. septebar 2011.LiteraturaAshford,ElizabethandMulgan, Tim,Contractualism,(internet)dostupno na: The Stanford Encyclopedia of Philosophy, http://plato.stanford.edu/entries/contractualism/ (pristupljeno 9. avgusta 2011).Barry, Brian (1995), Justice as Impartiality, Oxford: Clarendon Press.Bentham,Jeremy(1843a),AFragmentonGovernment,uJohnBowring (ed.), The Works of Jeremy Bentham, volume I, Edinburgh: William Tait.Bentham,Jeremy(1843b),AnarchicalFallacies,uJohnBowring(ed.), The Works of Jeremy Bentham, volume II, Edinburgh: William Tait.Boucher, David and Kelly, Paul (1994), The Social Contract and Its Critics: An Overview, u David Boucher and Paul Kelly (eds.), The Social Contract from Hobbes to Rawls, London and New york: Routledge, str. 134.Bufacchi, Vittorio (2000), The Enlightenment, Contractualism and the Moral Polity, u Norman Geras and Robert Wokler (eds.), The Enlightenment and Modernity, London: Macmillan Press Ltd, str. 204224.Cudd, Ann, Contractarianism, (internet) dostupno na: The Stanford Encyclopedia of Philosophy, http://plato.stanford.edu/entries/contractarianism/ (pristupljeno 9. avgusta 2011).DAgostino, Fred and Gaus, Gerald, Contemporary Approaches to the SocialContract,(internet)dostupnona:TheStanfordEncyclopedia ofPhilosophy,http://plato.stanford.edu/entries/contractarianismcontemporary/ (pristupljeno 9. avgusta 2011).Darwall,Stephen(2003),Introduction,uStephenDarwall(ed.),Contractarianism/Contractualism, Oxford: Blackwell, str. 18.Darwall,Stephen(2006),Contractualism,RootandBranch:AReview Essay, Philosophy & Public Affairs 34 (2): 193214.Diggs, B. J. (1981), A Contractarian View of Respect for Persons, American Philosophical Quarterly 18 (4): 273283.Freeman,Samuel(1990),Reasonand AgreementinSocialContract Views, Philosophy and Public Affairs 19 (2): 122157.Freeman, Samuel (2006), Moral Contractarianism as a Foundation for Interpersonal Morality, u James Dreier (ed.), Contemporary Debates in Moral Theory, Oxford: Blackwell Publishing, str. 5776.42ALEKSANDAR DOBRJEVGauthier, David (1986), Morals by Agreement, Oxford: Clarendon Press.Gauthier,David(1991),WhyContractarianism?,uPeterVallentyne (ed.),ContractarianismandRationalChoice:EssaysonDavid Gauthiers Morals By Agreement, Cambridge: Cambridge University Press, str. 1530.Gauthier, David (1997), Political Contractarianism, The Journal of Political Philosophy 5 (2): 132148.Gauthier, David (1999), An Interview, u Andrew Pyle (ed.), Key Philosophers in Conversation: The Cogito Interviews, London and New york: Routledge, str. 129141.Gauthier, David (2003), Are We Moral Debtors?, Philosophy and Phenomenological Research 66 (1): 162168.Hampton,Jean(1991),TwoFacesofContractarianThought,uPeter Vallentyne (ed.), Contractarianism and Rational Choice: Essays on DavidGauthiersMoralsByAgreement,Cambridge:Cambridge University Press, str. 3155.Hampton, Jean (2007), Feminist Contractarianism, u The Intrinsic Worth ofPersons:ContractarianisminMoralandPoliticalPhilosophy, Cambridge: Cambridge University Press, str. 138.Harman, Gilbert (1975), Moral Relativism Defended, The Philosophical Review 84 (1): 322.Harman, Gilbert (1977), The Nature of Morality, Oxford: Oxford University Press.Hjum, Dejvid (2008), O prvobitnom ugovoru, u Politiki eseji, Beograd: Slubeni glasnik, str. 265281.Hobz, Tomas (1961), Levijatan, Beograd: Kultura.Hpf, Harro and Thompson, Martyn P. (1979), The History of Contract as a Motif in Political Thought, The American Historical Review 84 (4): 919944.Kant,Imanuel(1974),Ouobiajenojizreci:tobiuteorijimoglobiti ispravno, ali ne vredi za praksu, u Um i sloboda, Beograd: Velika edicija Ideja, str. 89121.Kant, Imanuel (1993), Metafzika morala, Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia.Kreide,Regina(2000),ContextSensitiveUniversalism:OnThomas ScanlonsWhatWeOwetoEachOther,PhilosophyandSocial Criticism 26 (5): 123132.Kumar, Rahul (2003), Reasonable Reasons in Contractualist Moral Argument, Ethics 114: 637.43FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2011Kymlicka,Will(1993),TheSocialContractTradition,uPeterSinger (ed.), A Companion to Ethics, Oxford: Blackwell, str. 186196.Lessnoff, Michael (1986), Social Contract, New york: Macmillan.Milo, Ronald (1995), Contractarian Constructivism, The Journal of Philosophy 92 (4): 181204.Nagel, Thomas (2000), Scanlons Moral Theory, u Concealment and Exposure, Oxford: Oxford University Press, str. 147154.ONeill,Onora(2003a),ConstructivisminRawlsandKant,uSamuel Freeman(ed.),TheCambridgeCompaniontoRawls,Cambridge: Cambridge University Press, str. 347367.ONeill,Onora(2003b),Constructivismvs.Contractualism,Ratio16 (4): 319331.Rawls, John (1980), Kantian Constructivism in Moral Theory, The Journal of Philosophy 77 (9): 515572.Rawls,John(1999),ATheoryofJustice,RevisedEdition,Cambridge, Mass.: Belknap Press of Harvard University Press.Riley,Patrick(2006),SocialContractTheoryandItsCritics,uMark Goldie and Robert Wokler (eds.), The Cambridge History of Eighteenth-Century Political Thought, Cambridge: Cambridge University Press, str. 347375.SayreMcCord,Geoffrey(2000),Contractarianism,uHughLaFollette (ed.),TheBlackwellGuidetoEthicalTheory,Oxford:Blackwell Publishing Ltd., str. 247267.Scanlon, T. M. (1976), Nozick on Rights, Liberty, and Property, Philosophy and Public Affairs 6 (1): 325.Scanlon, T. M. (1992), The Aims and Authority of Moral Theory, Oxford Journal of Legal Studies 12: 123.Scanlon, T. M. (1996), Liberty, Contract, and Contribution, u Robert M. Stewart (ed.), Readings in Social and Political Philosophy, second edition, New yorkOxford: Oxford University Press, str. 259271.Scanlon,T.M.(1998),WhatWeOwetoEachOther,Harvard:Belknap Press.Scanlon, T. M. (2003a), Contractualism and Utilitarianism, u The DiffcultyofTolerance:EssaysinPoliticalPhilosophy,Cambridge: Cambridge University Press, str. 124150.Scanlon, T.M.(2003b),Contractualismand What WeOwetoEachOther, u Herlinde PauerStuder (ed.), Constructions of Practical Reason:InterviewsonMoralandPoliticalPhilosophy,Stanford: Stanford University Press, str. 7089.44ALEKSANDAR DOBRJEVScanlon,T.M.(2005),Tolerance,Reasonableness,Contractualism,and International Justice: An Interview with Thomas M. Scanlon, Imprints 8 (2): 102111.Southwood,Nicholas(2009),MoralContractualism,PhilosophyCompass 4 (6): 926937.Stark, Cynthia (2000), Hypothetical Consent and Justifcation, The Journal of Philosophy 97 (6): 313334.Stupar, Milorad (2010), Filozofja politike, Beograd: Institut za flozofju i drutvenu teoriju/Filip Vinji.Timmons, Mark (2003), The Limits of Moral Constructivism, Ratio 16 (4): 391423.Watson, Gary (2003), Some Considerations in Favor of Contractualism, uStephenDarwall(ed.),Contractarianism/Contractualism, Oxford: Blackwell, str. 249269.Wenar, Leif (2003), What We Owe to Distant Others, Politics, Philosophy & Economics 2 (3): 283304.Aleksandar DobrijeviCONTRACTUALISM VS. CONTRACTARIANISMSummaryTheauthorinsiststhat,withincontemporarytheory,commondivisionof socialcontracttraditiononHobbesianandKantianlineofthoughtisentirely justifed. AnalyzingthetheoriesofDavidGauthierandThomasScanlon,healso indicates the important difference between moral and political dimension of the idea of social contract. Finally, he rejects recent attempts of identifying contractualism with constructivism.Keywords: social contract tradition, contractualism, contractarianism, constructivism, actual and hypothetical agreement, David Gauthier, Thomas Scanlon.45FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2011Igor ivanoviUDK: 321.01Odeljenje za flozofju141.131: 32.01(Makijaveli, N.)Filozofski fakultetOriginalan nauni radBeogradDOI: 10.2298/FID1103045ZPLATON, MAKIJAVELI I MAKIJAVELIZAMApstrakt:OvajradpredstavljapreispitivanjeMakijavelijevogmakijaveli-zma,odnosnostanovitadajeMakijavelijevapolitikateorijaimoralistika.Prvi deoradaposveenjeporeenjuPlatonoveiMakijavelijevepolitikeflozofje.U njemu se analiziraju slinosti i razlike u delima ova dva flozofa. Autor zastupa tezu dasuPlatonovashvatanjapolitikeipolitikezajednicepogubnijaodMakijave-lijevih,kao i da je Makijavelijevo razumevanje politike, drave i zakona blie naelima liberalizma, nego naelima tiranije ili totalitarizma. Drugi deo rada posveen je tumaenju koncepta autonomije politike i korienju svireposti i zala kao instrumenata vladavine u Makijavelijevom delu. U ovom delu autor porie da je Makijaveli bio flozof