1)Đovani Batista Belconi

(1778. – 1823.), italijanski pustolov, inženjer i istraživač drevnog Egipta. Rođen je u Padovi u porodici rimskog porijekla, sa šesnaest godina je u Rimu započeo studije hidraulike. Nakon Francuske okupacije, 1800. godine je otišao u Holandiju. Godine 1803. otputovao je u Englesku gdje se oženio. Godine 1812. je napustio Englesku, a nakon putovanja u Španiju i Portugal , 1815. godine je stigao u Egipat. Prema preporuci poznatog orijentalista Johana Ludviga Burkharda i unajmljen od strane tadašnjeg britanskog konzula u Egiptu, Belconi je posetio Ramaseum u Tebi (posmrtni hram Ramzesa II koji je gradilo preko 3 000 radnika). Tamo je izveo uklanjanje jedne od dviju kolosalnih bista Ramzesa II. Zahvaljujući Belconijevoj veštini i znanju, bista je brodom pristigla u Englesku dvije godine kasnije. Belconi je istraživao i veliki hram u Edfuu, posetio Elefantinu i File te je 1817. godine uklonio pesak sa velikog hrama u Abu Simbelu. Takođe je vršio iskopavanja u Karnaku i otvorio grobnicu Setija I, zbog čega se ova ponekad naziva Belconijeva grobnica. Belconi je ušao u drugu piramidu u Gizi i prvi je moderni Evropljanin koji je posetio oazu Baharija. Također je identifikovao ruševine Berenike na Crvenom moru.

Godine 1819. vratio se u Englesku gde je iduće godine obavio izveštaj o svojim putovanjima i otkrićima Hramovi, Grobnice i iskopavanja u Egiptu i Nubiji.

Belconi je jedan od pionira arheologije i egiptologije, a ujedno je primer ranih istraživačkih ekspedicija koje su se najčešće svodile na potragu za blagom i dopremanje što većeg broja drevnih spomenika u Europu.

2)Dominik Vivan Denon

1747-1825; francuski umetnik, pisac, diplomata i arheolog. Postao je prvi director muzeja Luvr, posle Napoleonovog pohoda u Egipat. On se pohodu pridružio kao clan istraživačkog tima naučnika i umetnika. Može se reći da je on prvi Evropu upoznao sa lepotama Egipta, jer su sačuvani njegovi crteži svega neobičnog i tajanstvenog što je video u Egiptu. Na primer, sačuvan je crtež sfinge kojoj iz peska viri samo glava (u njegovo vreme, ona još nije iskopana!).

3)Žan Fransoa Šampolion

23. decembar 1790 — Pariz, 4. mart 1832 je bio francuski naučnik, filolog i orijentalista i smatra se ocem moderne egiptologije.

Znao 10tak svetskih jezika (kopski, aramejski, grčki, latinski…). Sa 19 godina predavao na univerzitetu u Grenoblu. Zaslužan je za dešifrovanje hijeroglifa. To je učinio pomoću kamena iz Rozete. Treći deo teksta je svima bio poznat jer je kopski oblik grčkog jezika (obavezan grčki iz vremena Aleksandra III Makedonskog). Šampolion je primetio da su neki znaci uokvireni, a neki ne, i pretpostavio da se radi o imenu vladara. Do tada su naučnici mislili da je to slikovno pismo, a Šampolion je video “Ptolomej” i našao tu reč među hijeroglifima i shvatio da svaka slika vredi neki znak. Onda je pronašao “Kleopatra”. Nema samoglasnika. Izuzetak je glas “o”. To je sve morao da dokaže. Otišao je na ostrvo FILE (središte Nila, tu Izidin hram – znao da je sagrađen u vreme Ptolomaja. Taj hram takođe izmešten kad se napravila brana, danas stoji na armiranim veštačkim kockama.) Tamo uporedio tekst sa trekstom na obelisk. Stvarno našao Ptolomaja I Kleopatru u KARTUŠAMA=uokvireni delovi teksta u koji su upisana imena vladara.

4)Vilijem Metju Flinders Petri

3. jun 1853 — 28. jul 1942 je bio engleski egiptolog i arheolog. Istraživao je najznačajnije lokalitete u Egiptu, poput Amarne i Abidosa. Iskopao je Naukratis. Do 90tih godina XIX veka pronašao je 18 piramida. Sve su bile na zapadnoj strani Nila. Nije se znalo čije su te piramide. Znalo se jedino da je ulaz uvek na severu. On je u Egipat došao bez novca. Živeo je u brlogu jedne prostorije u samoj piramidi. Prvi je koji sproveo konkretno istraživanje o tome kako su piramide građene. Precrtavao je i opisivao prostorije, šetao kroz njih…Utvrdio da se radi o piramidi Aminofisa III. Zaključio da bi lopovima trebalo 5 meseci da opljačkaju ovu grobnicu. Sve grobnice faraona opljačkane ubrzo po njihovoj smrti. Smatrao da su u pljačkama učestvovali i budući faraoni sa državnim vrhom. Ni u jednoj grobnici nisu našli mumiju vladara.

Pitri je predvodio ekspediciju koja je 1911. prilikom iskopavanja na prostoru Havara, otkrila grobnicu Amenemheta III, gde je podignut veliki kompleks koji se sastojao iz hrama i grobnice u vidu piramide.

5)Hauard Karter

(9. maj 1873 — 2. mart 1939) je bio čuveni engleski arheolog i egiptolog.Sa 17 godina počeo je da studira natpise i crteže Egipta. Radio je na iskopavanjima u Ben Hasanu,

kraljevskim grobnicama Srednjeg Egipta, a kasnije je sarađivao sa Flindersom Pitrijem. Tokom iskopavanja u Dolini kraljeva u Egiptu otkrio je grobnice Amenofisa I, Tutmesa IV i kraljice Hatšepsut. Njegovo najveće otkriće je grobnica faraona Tutankamona.

Karter i lord Karnavon bili su prvi ljudi koji su ušli u Tutankamonovu grobnicu posle više od 3.000 godina.

Karterova istraživanja oko grobnice Tutankamona finansirao je lord Karnavon. Ka istraživanju Tutankamonove grobnice su na Kartera uticali manji nalazi iz nje i doveli ga do izračunavanja mesta grobnice i 4. novembra 1922. godine je otkrio prvi ulaz. Dana 5. novembra stepenište, a 24. novembra je stajao pred zidom sa Tutankamonovim pečatima. Trajalo je pet godina dok nije završio svoja istraživanja. Kraljevu mumiju je otkrio krajem oktobra 1925. godine a poslednji predmet koji je izašao iz grobnice je bio 30. novembra 1927. godine. Utrošio je mnogo vremena i mnogo energije. U grobnicu je moralo da se dovede električno osvetljenje i morala je da se obezbedi od krađe jer su nalazi bili od zlata koje je bilo velike vrednosti. Samo iznošenje zlatnih škrinja je trajalo 84 dana. Tutankamonovo blago se sada nalazi u Egipatskom muzeju u Kairu i smešteno je u 12 prostorija. Karter je našao u grobnici 4 škrinje koje su bile ugrađene jedna u drugu sve sa bogatim pozlatama. Sarkofag koji je pronađen je od jednog komada žutog kremen kamena u razmeri 2,75 puta 1,50 puta 1,50 metara i u njemu su se nalazika tri kovčega od kojih je pored pozlaćenih bio i jedan od čistog zlata sa težinom od 110,4 kg.

6)Džoserova piramida

Džoserova stepenasta piramida je sagrađena kao grobnica drugog faraona treće dinastije Džosera oko 2650. godine p. n. e. Kada je sagrađena bila je visoka 62,5 metara i pokrivena belim krečnjakom, dok joj je danas visina 60 metara. Piramida je zapravo deo kraljevskog kompleksa koji čini niz građevina. Nalazi se u nekropoli Sakara severozapadno od drevnog Memfisa. Arhitekt ove piramide bio je faraonov vezir Imhotep.

Ova egipatska piramida sastojala se od šest mastaba (plemićke grobnice) različite veličine, sagrađenih jedna na drugoj, što ukazuje da je originalni projekat vremenom modifikovan.

Kompleks, koji je imao 14 lažnih i jedna prava vrata, čine: dvorište za Sed svetkovinu, severna i južna palata, mali hram i južna grobnica.

Džoserovu piramidu je istraživao i rekonstruisao Žan Filip Loeaje.

7)Piramide u Gizi

Piramide u Gizi ili Velike piramide su jedno od sedam svetskih čuda. Nalaze se u Egiptu, u gradu Giza, nekropoli antičkog Memfisa (danas je to predgrađe Kaira). One su najstarije i jedino do danas očuvano svetsko čudo. Velike piramide čine tri monumentalne građevine koje se razlikuju od ostalih egipatskih piramida rasutih po pustinji Sahare.

Keopsova piramida je najveća i najstarija od tri piramide kod Gize i ujedno najveća piramida na svetu. Piramida je izgrađena kao grobnica egipatskog faraona četvrte egipatske dinastije Keopsa u XXVI veku p. n. e. Zajedno sa Kefrenovom i Mikerinovom piramidom predstavlja jedino očuvano antičko svetsko čudo. Visoka je 138,75 metara, dužine 225 metara i obuhvata površinu od 5,3 hektara. Na njoj je radilo 100.000 ljudi, dvadeset godina po tri meseca godišnje, i to u vreme poplave Nila, kada se nije mogla obrađivati zemlja. Radili su robovi i seljaci. U Keopsovu piramidu ugrađeno je oko 2,5 miliona blokova. Kameni blokovi su bili teški od dve do četiri tone. Glavni nadzornik radova na Keopsovoj piramidi bio je verovatno Hemiunu, Keopsov nećak. U njoj postoje tri do sada otkrivene odaje.

Kefrenova piramida je druga po veličini piramida u Gizi. U njoj je sahranjen Kefren, četvrti faraon četvrte egipatske dinastije. Piramida je izgrađena sa bazom od 215,25m. Originalna visina mauzoleja je bila 143,5 m, ali tokom vekova, piramida je znatno oštećena. Sadašnja visina iznosi 136,4 m.

Mikerinova piramida je grobnica Mikerena, petog faraona četvrte egipatske dinastije. Prvobitna visina Mikerenove piramide bila je 65,5 m. Međutim usled vekovnih oštećenja danas je ona visoka 62 m. Baza piramide iznosi 103,4 m.

8)Sfinga

Velika sfinga u Gizi u Egiptu je daleko najveća i najčuvenija statua sfinge. Ona predstavlja ležećeg lava sa ljudskom glavom. Verovatno je podignuta u vreme četvrte egipatske dinastije, oko 2700–2600. godina pre nove ere.

Duga je 73,5 metra, široka 6 metara i visoka oko 20 metara. Ispružene noge su duge oko 15 metara. Ostaci boje u ušima ukazuju na činjenicu da je skulptura originalno bila obojena živim bojama. Izgrađena je od brda blokova kamena krečnjaka preostalog od izgradnje Keopsove piramide. Pored sfinge podignut je hram.

Sfinga je tokom vremena pretrpela mnoga oštećenja. Klesana je u krečnjaku a vremenom je došlo do zatrpavanje skulpture peskom i obrušavanju zasutih delova.

Sfingi fali prvobitno otprilike jedan metar široki nos (njuška). Godine 1817. protekle su prva savremena iskopavanja koja je vodio kapetan Đovani Batista

Kavidžlija koji je potpuno otkrio sfingine grudi. U potpunosti je otkopana 1925. godine.Velika sfinga se nalazi u Dolini Gize, na zapadnoj obali Nila. Gleda prema istoku, strani sveta gde izlazi Sunce.

9)Memnosovi kolosi

Memnonovi kolosi su dve masivne statue faraona Amnehotepa III koje od oko 1370. godine p. n. e. stoje u Tebanskoj nekropoli. Par statua predstavlja Amenhotepa III, egipatskog faraona iz 14. veka p. n. e, u sedećem položaju, sa rukama na kolenima i pogledom usmerenim ka istoku i reci. Dve manje skulpture isklesane su spreda pored njegovih nogu; to su supruga Tij i majka Mutemvija. Sa strane je prikazan bog Nila Hapi i simbolična unija Gornjeg i Donjeg Egipta predstavljena ljiljanom i papirusom. Statue su izrađene od blokova kvarcita.

Rastojanje među kolosima je 15 metara. Obe statue su veoma oštećene. Namena kolosa je bila da stražare na ulazu u posmrtni hram Amenhotepa III. Visina statua sa postoljem iznosi oko 18m.

10)Nefertiti

Nefertiti je bila žena egipatskog faraona Amenhotepa IV. Njeno ime približno znači „lepotica je stigla“. Iako je jedna od najpopularnijih ličnosti Starog Egipta, danas je od nje sačuvano veoma malo predmeta, od kojih je najpoznatija njena bista, koja se čuva u muzeju u Berlinu. U istoriji je upamćena po verskoj reformi, koju je sprovela u Egiptu zajedno sa svojim mužem, faraonom Amenhotepom IV.

Ne zna se mnogo o njenom poreklu i njenim roditeljima. Postoji mnogo teorija, ali je danas najzastupljenija ona po kojoj je Nefertiti ćerka egipatskog velikodostojnika Aja i Tadukipe, princeze kraljevstva Mitani.

Ona i faraon su verovali u Atona, boga svetlosti i njemu u čast podigli novu prestonicu - Amarnu.Do danas nije pronađena njena mumija već samo nekoliko komada nakita sa njenim imenom. Glavni kipar, Tutmozis, nije na ovoj skulpturi izradio levo oko. Stoga se u početku mislilo da nije

imala oko, ali su to osporili drugi nalazi. U njihovoj (ove kuje i Ehnatona) umetnosti (umetnost Amarne), čovek se smeje, pravi prirodne

pokrete, slikan je i vajan realno, onakav kakav je u prirodi, a ne idealizovan i božanski lep faraon, kako se radilo dve hiljade godina pre njih. Na osnovu toga se danas vidi da je Ehnaton imao izvesne deformitete, i da, za razliku od svoje supruge, uopšte nije bio lep.

11)Hram u Karnaku

Karnak je selo u Gornjem Egiptu na desnoj obali Nila, oko 2,5 kilometra severoistočno od Luksora. Po njemu je ime dobila severna polovina ruševina Tebe koja predstavlja najveći ansambl hramova iz faraonskog doba Egipta.

Gradnja je počela u 16. veku p. n. e. Oko 30 faraona je dalo doprinos u izgradnji hramova. Glani deo hrama (Amonova sekcija) podignut je u doba Osamnaeste dinastije.

Podeljen je na tri zidovima odvojena dela koja su posvećena bogovima:Amonu (centralni i najveći deo hrama, jedini koji je otvoren za posete)Mentuu (tebanski bog-ratnik)Mutu (božanska supruga boga Amona)Tu su još Atonov hram i hram Amenhotepa IV (srušen posle njegove smrti). Nekoliko aleja sfingi

spajaju Amonov i Mutov deo hrama sa hramom u Luksoru.Hram u Karnaku je čuven zbog svojih 134 masivnih stubova organizovanih u 16 redova u Sali

stubova. Od njih su 122 stuba visoka 10 metara, a preostalih 12 stubova su visoka 21 metar, sa prečnikom od preko tri metra. Arhitravi na vrhu ovih stubova teški su 70 tona.

Hram ima čak 10 pilona (monumentalnih kapija), odvojenih palatama i dvoranama.

12)Hram kraljice Hatšepsut

Među arhitektonskim poduhvatima koji su se sačuvali iz Novog carstva najznačajniji je Pogrebni hram kraljice Hatšepsut, koji je sagrađen oko 1485. p. n. e. u Deir-el-Bahriu u blizini Tebe uz kamenu liticu i pored još nekihm bogovima posvećen je bogu Amonu. Poznat je njegov atrijum po izvanrednim reljefima koji veličaju kraljicu Hatšepsut i objašnjavaju njeno božansko poreklo. Ova izvanredna građevina je delo najboljeg arhitekte toga doba Senenmuta. Hatšepsut znači “Najplemenitija od svih dama”. Bila je prva žena vladar u istoriji (XV vek pre n.e.).

13)Obelisk (kartuš)Obelisk označava monolit s četiri stranice koji se sužava prema vrhu na kojem se nalazi piramidion

prekriven pločicom elektruma (smesa zlata i srebra). Obelisci su se postavljali u paru ispred pilona hramova. Obelisk predstavlja simbol Sunca i podseća na istorijski kult uspravljenog kamena na kojem se „odmaralo“ Sunce nakon zalaska. Sačinjen je izjedna, ne iz delova.

Težina jednog velikog obeliska je iznosila između 200 i 500 tona.

14)Dolina kraljeva

Dolina kraljeva je dolina u Egiptu, najpoznatija po tome što se u njoj nalaze grobnice faraona i plemića, koji su tu pokopani tokom 18., 19., i 20. dinastije. Dolina je dio Tebanskih nekropola, a nalazi se na zapadnoj obali Nila.

Dolina sadrži 63 grobnice i odaje, koje su uglavnom lepo oslikane prizorima iz života faraona i drevne egipatske religije. Sve grobnice, osim jedne, su opljačkane.

Dolina kraljeva se od 1979.godine nalazi pod zaštitpm UNESCO-a. Istraživanja u Dolini kraljeva je pokrenuo Đan Batista Belconi koji je smatrao da s utu grobnice svih egipatskih vladara. Te grobnice su bile stalna meta pljačkaša. Vrhunac u istraživanju Doline kraljeva bilo je otkriće Tutankamonove grobnice 1922 – grobnice koja nije bila opljačkana.

15)Aton pruža svoje zrake

16)Tutankamonova maska (deo iz Hauarda Kartera i treba nešto o Tuutankamonu)

Kralj je prikazan sa kobrom na čelu, ogrlicom sa zlatnim i keramičkim perlama, dok u rukama drži skiptar i bič, simbole egipatskog kraljevstva. Tu je pronađena netaknuta mumija devetnaestogodišnjeg faraona prekrivena zlatom i draguljima. Lice mu je bilo prekriveno zlatom i poludragim kamenjem.

17)Hram u Abu SImbelu

Abu Simbel je lokalitet dva hrama koja je sagradio Ramzes II na levoj obali Nila u južnom Egiptu pored današnje sudanske granice u XIII veku p. n. e. Hramovi su urezani u stenu. Otkriveni su 1813. godine. Usled izgradnje brane 1969., hramovi su isečeni i ponovo rekonstruisani na višljem niovu. Sada se Abu Simbel nalazi na jezeru Naser.

Dva hrama sačinjavaju kompleks u Abu Simbelu. prvi, veći hram je posvećen Amonu, Ptahu i Ra-Harakhtu. Manji hram je posvećen boginji Hator, a grobnica je kraljice Nefertari.

Među najvećim i najznačajnijim građevinama koje je podigao Ramzes II je svakako hram Abu Simbel u Nubiji. Na samom ulazu u hram, s desne i leve strane, sede četiri velike figure Ramsesa II - po dve sa svake strane vrata, visoke 18 metara. Oko nogu figura nalaze se puno manje isklesanih figure njegovih žena. Unutrašnjost hrama je oslikana prizorima iz bitke s Hetitima kod Kadeša, ratova u Siriji i Libiji i dr., te prizorima iz života faraona.

18)Hram sa ostrva File

To je hram boginje Izide. Ispod ostrva su danas nasipi. Dugo je bilo pod vodom. Ima karakteristične 2 kupole u obliku trapeza.

19)Merenje duše ili tako nešto

20) Kamen iz Rozete

stela od crnog bazalta. Otkrivena je 1799. u ED RAŠIDU (Rozeta) u severozapadnom delu Delte tokom Napoleonovog pohoda na Egipat. Tekst na kamenu je ustvari dekret iz 13.godine vladavine Ptolomaja V, tj iz 196.g.pre n.e. i upućen je kongregaciji sveštenika iz Memfisa. Napisan je na 3 pisma – HIJEROGLIFSKOM, DEMOTSKOM I ALFABETSKOM. Dešifrovao ga je 1822. Žan Fransoa Šampolion. Danas se nalazi u British Museum, u Londonu, gde je donet juna 1802. kao ratni trofej.