Za Program: „Fond za promociju izvoza poljoprivrednih ... · Uvod U vremenu sveprisutne globalizacije, ekonomija ili segmenti ekonomije jedne zemlje ne mogu se posmatrati izolovano

Finansiranood strane

Republike Austrije

Za Program: „Fond za promociju izvozapoljoprivrednih proizvoda“ – APFred. broj JNMV 19/2012

Analiza trendova u proizvodnji i trgovini poljoprivrednih proizvoda iz Vojvodine u odnosu na proizvodnju i trgovinu u Srbiji, regionu, EU i svetu

Decembar 2012.

Srbija

AP Vojvodina

Autori: SEEDEV tim - Goran Živkov, Brankica Obućina,

Nemanja Teofilović, Pascal Bernardoni, Ivana Dulić

Marković, Danijela Bardić i Miroslav Božić

Lektura i korektura: Aleksandra Marković

Izrada studije finansirana od strane Republike Austrije

Studija: „Analiza trendova u proizvodnji i trgovini

poljoprivrednih proizvoda iz Vojvodine u odnosu na

proizvodnju i trgovinu u Srbiji, regionu, EU i svetu“, za

Program: „Fond za promociju izvoza poljoprivrednih

proizvoda – APF“, u okviru Programa privrednog razvoja

Autonomne Pokrajine Vojvodine, shodno Sporazumu o

predaji neutrošenih sredstava finansijske podrške u okviru

programa privrednog razvoja (IRDP) Vojvodine, Poziv na

broj: 8106-00/2007/12-LR/2011, Pokrajinskoj skupštinskoj

odluci o budžetu Autonomne Pokrajine Vojvodine za 2012.

godinu, razdeo 18. Stručna služba za realizaciju programa

privrednog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine,

aktivnost 04 „Fond za promociju izvoza poljoprivrednih

proizvoda“ – APF

Sadržaj Uvod ......................................................................................................................................................................................................... 7 Rezime ...................................................................................................................................................................................................... 8 Metodologija analize .............................................................................................................................................................................. 10 I. Glavni trendovi u poljoprivredi i ruralnom razvoju .................................................................................................................... 12 I.1. Trendovi u svetu i EU .................................................................................................................................................................... 12

Raspodela globalne konkurentnosti ............................................................................................................................................ 12

Konstantno smanjenje poljoprivrednog i ruralnog stanovništa praćeno povećanjem produktivnosti ..................................... 13

Promena klime .............................................................................................................................................................................. 14

Svetska ekonomska kriza .............................................................................................................................................................. 16

Varijacije i porast cene hrane ........................................................................................................................................................ 17

Promene navika potrošača ........................................................................................................................................................... 19

I.2. Trendovi u regionu ....................................................................................................................................................................... 20 Povećanje prinosa i prilagođavanje proizvodnje ......................................................................................................................... 20

Unapređenje trgovine u regionu .................................................................................................................................................. 23

Depopulacija ruralnih područja ..................................................................................................................................................... 24

Ulazak Hrvatske u EU .................................................................................................................................................................... 25

Ispunjenje uslova za dobijanje EU fondova namenjenih poljoprivredi ....................................................................................... 26

I.3. Trendovi u Vojvodini ..................................................................................................................................................................... 30 Trendovi u proizvodnji i trgovini ........................................................................................................................................................... 30

Žitarice .......................................................................................................................................................................................... 30

Voće ............................................................................................................................................................................................... 34

Povrće ........................................................................................................................................................................................... 38

Meso i mleko ................................................................................................................................................................................. 41

Industrijsko bilje ........................................................................................................................................................................... 44

Ocena značaja i konkurentnosti proizvoda ................................................................................................................................. 48

Prilozi ...................................................................................................................................................................................................... 50 Prilog 1. Analiza pojedinačnih proizvoda .............................................................................................................................................. 50

Pšenica .......................................................................................................................................................................................... 50

Ječam .............................................................................................................................................................................................54

Kukuruz ......................................................................................................................................................................................... 58

Jabuke ............................................................................................................................................................................................ 62

Šljive .............................................................................................................................................................................................. 66

Kruške ............................................................................................................................................................................................ 70

Višnje .............................................................................................................................................................................................. 74

Breskve .......................................................................................................................................................................................... 78

Krompir .......................................................................................................................................................................................... 82

Crni luk .......................................................................................................................................................................................... 86

Paradajz ........................................................................................................................................................................................ 90

Krastavac ...................................................................................................................................................................................... 94

Paprika .......................................................................................................................................................................................... 98

Šargarepa .................................................................................................................................................................................... 102

Mleko ........................................................................................................................................................................................... 106

Goveđe meso ................................................................................................................................................................................ 110

Svinjsko meso ............................................................................................................................................................................... 114

Ovčije meso .................................................................................................................................................................................. 118

Soja ............................................................................................................................................................................................... 122

Šećerna repa ................................................................................................................................................................................ 126

Suncokret .................................................................................................................................................................................... 130

Prilog 2. Tabela sa izračunavanjem i rangiranjem konkurentnosti pojedinačnih proizvoda prema ocenama značaja proizvodnje i izvoza .............................................................................................................................................................................. 134

Grafikon 1: Udeo poljoprivredne zaposlenosti u ukupnom zaposlenju (desno, procenti) i ukupna vrednost

proizvodnje odab anih proizvoda u USA (levo, u milionima USD) ................................................................................ 14

Grafikon 2: Udeo poljoprivredne zaposlenosti u ukupnom zaposlenju (desno, procenti) i ukupna vrednost

proizvodnje odabranih proizvoda u EU (levo, u milionima eura) ................................................................................. 14

Grafikon 3: Ukupna trgovina poljoprivrednim proizvodima u svetu u periodu od 2005. – 2011. godine ......................... 16

Grafikon 4: FAO index cena žitarica ................................................................................................................................. 18

Grafikon 5: FAO index po grupama proizvoda ................................................................................................................. 18

Grafikon 6: Prosečna poljoprivredna proizvodnja u odabranim zemljama ....................................................................... 21

Grafikon 7: Struktura poljoprivredne proizvodnje u odabranim zemljama (prosek za period 2006. - 2010.) ................... 21

Grafikon 8: Uporedba prosečnih proizvodnji po sektorima u 2003-2007 i 2007-2010 u Hrvatskoj, BiH, Srbiji i NMS u

milionima tona ................................................................................................................................................................. 22

Grafikon 9: Uporedba ukupnih prosečnih proizvodnji u 2003-2007 i 2007-2010 u Hrvatskoj, BiH, Srbiji i NMS u milionima

tona ................................................................................................................................................................................. 22

Grafikon 10: Prosečan izvoz poljoprivrednih proizvoda u odabranim zemljama ............................................................. 23

Grafikon 11: Struktura izvoza poljoprivrednih proizvoda u odabranim zemljama (prosek za period 2006. - 2010.) ........ 24

Grafikon 12: Broj proizvođača koji isporučuju mleko u Hrvatskoj .................................................................................... 25

Grafikon 13: Procenat povećanja proizvodnje u periodu 1998-2002 i 2006-2010 u BiH, NMS, Hrvatskoj i Srbiji. .............. 30

Grafikon 14: Prosečna proizvodnja žitarica u odabranim zemljama ................................................................................. 31

Grafikon 15: Struktura proizvodnje žitarica (2006. – 2010.) .............................................................................................. 31

Grafikon 16 : Trend proizvodnje žitarica u Vojvodini ....................................................................................................... 32

Grafikon 17: Prosečni izvoz žitarica u odabranim zemljama ............................................................................................ 33

Grafikon 18: Struktura izvoza žitarica (2006. – 2011.) ...................................................................................................... 33

Grafikon 19: Izvoz žitarica u Srbiji .................................................................................................................................... 33

Grafikon 20: Prosečna proizvodnja voća u odabranim zemljama .................................................................................... 35

Grafikon 21: Struktura proizvodnje voća (2006. – 2010.) ................................................................................................. 35

Grafikon 22: Trend proizvodnje voća u Vojvodini............................................................................................................. 35

Grafikon 23: Prosečni izvoz voća u odabranim zemljama ................................................................................................ 37

Grafikon 24: Struktura izvoza voća (2006. – 2011.) .......................................................................................................... 37

Grafikon 25: Izvoz voća u Srbiji ......................................................................................................................................... 37

Grafikon 26: Prosečna proizvodnja povrća u odabranim zemljama ................................................................................. 38

Grafikon 27: Struktura proizvodnje povrća (2006. – 2010.) ............................................................................................. 38

Grafikon 28: Trend proizvodnje povrća u Vojvodini ......................................................................................................... 39

Grafikon 29: Prosečni izvoz povrća u odabranim zemljama ............................................................................................. 40

Grafikon 30: Struktura izvoza povrća (2006. – 2011.) ...................................................................................................... 40

Grafikon 31: Izvoz povrća u Srbiji ..................................................................................................................................... 40

Grafikon 32: Prosečna proizvodnja mesa u odabranim zemljama ................................................................................... 42

Grafikon 33: Struktura proizvodnje mesa (2006. – 2010.) ............................................................................................... 42

Grafikon 34: Trend proizvodnje mesa u Vojvodini ........................................................................................................... 42

Grafikon 35: Prosečni izvoz mesa u odabranim zemljama ............................................................................................... 43

Grafikon 36: Struktura mesa (2006. – 2011.) .................................................................................................................... 43

Grafikon 37: Izvoz mesa u Srbiji ....................................................................................................................................... 43

Grafikon 38: Prosečna proizvodnja industrijskog bilja u odabranim zemljama ............................................................... 45

Grafikon 39: Struktura proizvodnje industrijskog bilja (2006. – 2010.) ........................................................................... 45

Grafikon 40: Trend proizvodnje industrijskog bilja u Vojvodini ....................................................................................... 45

Grafikon 41: Prosečni izvoz industrijskog bilja u odabranim zemljama ............................................................................ 46

Grafikon 42: Struktura izvoza industrijskog bilja (2006. – 2011.) ..................................................................................... 46

Grafikon 43: Izvoz industrijskog bilja u Srbiji ................................................................................................................... 46

Grafikon 44: Rangiranje proizvoda prema ocenama značaja proizvodnje i izvoza .......................................................... 48

Grafikon 45: Rangiranje proizvoda prema prosečnoj oceni značaja proizvodnje i izvoza, i oceni značaja za ruralni razvoj

......................................................................................................................................................................................... 49

Tabela 1: Alokacija i korišćenje SAPARD i IPARD sredstava u NZČ .................................................................................... 29

Tabela 2: Izračunavanje i rangiranje konkurentnosti pojedinačnih proizvoda prema ocenama značaja proizvodnje i

izvoza .............................................................................................................................................................................. 134

Uvod

U vremenu sveprisutne globalizacije, ekonomija ili segmenti ekonomije jedne zemlje ne mogu se posmatrati izolovano od dešavanja i kretanja na međunarodnom tržištu. Poljoprivreda u Vojvodini, kao i poljoprivreda u celom svetu, pod stalnim je uticajem promena i izazova uslovljenih primarno ekonomskim faktorima, ali i promenama u navikama potrošača, klimatskim promenama, porastom cena, liberalizacijom tržišta i drugim faktorima. Sve ove promene utiču na poljoprivredne proizvođače, a njihovi efekti ogledaju se u promenama u pogledu prihoda, profita, investicija i, najčešće, promenama u strukturi proizvodnje. Struktura proizvodnje je promenljiva kategorija, ali je često prisutno mišljenje da su potrebne godine (pa i decenije) da se dese značajnija pomeranja. Ova pomeranja se ubrzavaju pre svega usled otvaranja tržišta, ali i merama agrarne politike. Zbog toga je veoma važno pratiti sve trendove i promene koje se dešavaju i na vreme slati poruke, kako kreatorima politike, tako i proizvođačima, o tome gde su oni u odnosu na konkurenciju, šta ih čega u budućnosti i koje promene ih očekuju. Cilj Studije "Analiza trendova u proizvodnji i trgovini poljoprivrednih proizvoda iz Vojvodine u odnosu na proizvodnju i trgovinu u Srbiji, regionu, EU i svetu” je sagledavanje pozicije najznačajnijih poljoprivrednih proizvoda u Vojvodini u odnosu na konkurenciju u Srbiji, regionu, EU, i u svetu. Zastupljenost proizvodnje i trgovine i praćenje trendova proizvoda iz Vojvodine, kako na domaćem, tako i na međunarodnom tržištu, daje jasnu sliku trenutne situacije, kao i smernice za strateško planiranje i budući razvoj. Dodatno, na osnovu rezultata prikazanih u Studiji, može se oceniti tekuća i buduća konkurentnost pojedinih proizvodnji. Ovakva analiza predstavlja osnovu za definisanje strategije razvoja poljoprivrede, kao i pomoć Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu da definiše adekvatne mere podrške za naredni period, a naročito da se pravilno definiše i targetira investiciona podrška. Studija, isto tako, može da ima i praktičan značaj za proizvođače u Vojvodini, jer daje signal za preusmeravanje proizvodnje na one proizvode za kojima postoji pojačana tražnja na tržištu. Zahvaljujući ovoj analizi, ovo preusmeravanje proizvodnje može se izvesti uz minimalne troškove. U Studiji je, između ostalog, prikazano i sledeće: dinamika i udeli proizvodnji 21 poljoprivrednog proizvoda u proteklih pet godina u ukupnoj proizvodnji u svetu, EU, novim zemljama članicama EU (NZČ) , CEFTA zemljama i Srbiji; trendovi u proizvodnji i trgovini ovim poljoprivrednim proizvodima; iskustva novih zemalja članica EU sa proizvodnjama u predpristupnom i periodu posle pristupa EU; dinamika trgovine osnovnim poljoprivrednim proizvodima Vojvodine i Srbije u odnosu na svet, EU, NZČ, i CEFTA zemlje. Dodela pojedinačnih ocena značajnosti za svaki od ovih podataka i stavljanje svih njih u korelaciju, omogućila je da se odredi pozicija pojedinih proizvodnji u svetskoj, ali prvenstveno u evropskoj i regionalnoj raspodeli konkurentnosti.

7

Rezime

Dalji razvoj poljoprivrede u Vojvodini zavisi od inventivnosti, iskustva i produktivnosti poljoprivrednika, agrarne politike (pravila igre), obima i kvaliteta ulaganja u samom sektoru… Ali, zavisi i od trendova koji se dešavaju u regionu, u EU i u celom svetu. Trendovi i nivoi konkurentnosti se menjaju, a na njih utiče veliki broj faktora. Neki od tih faktora su stalni (EU će uvek imati svoju agrarnu politiku, potrošači će uvek tražiti kvalitetnu hranu...), ali neki su privremeni (neće uvek biti svetska krize, niti je svaka godina sušna...). Zakonitosti koji formiraju trendove potrebno je kontinuirano proučavati s ciljem sagledavanja mogućnosti da se oni predvide na vreme, da se pravovremeno odreaguje i tako stekne značajna konkurentska prednost.

U uvodnom delu Studije obrađene su promene koje se dešavaju u svetu, a koje imaju ili mogu imati uticaj na proizvodnju i trgovinu poljoprivrednim proizvodima u celom svetu, EU, ali i u Srbiji i Vojvodini. Osnovni dugoročni trendovi koji karakterišu trenutni nivo razvoja poljoprivrede su: globalna raspodela konkurentnosti, smanjenje ruralnog i poljoprivrednog stanovništva, povećanje produktivnosti u poljoprivredi i promena klime. Pored njih, dva događaja imaju i imaće veliki uticaj na poljoprivrednike u Vojvodini – Svetska ekonomska kriza, uključujući i krizu u EU, i porast cena hrane u svetu. Dodatno, promene navika potrošača i njihova zabrinutost za bezbednost hrane i potraga za kvalitetom, u velikoj meri usmerava proizvođače da ispune njihove zahteve.

Pored globalnih trendova, poljoprivreda u Vojvodini je pod uticajem i promena u regionu. Nesporno je da je došlo do značajnog unapređenja prinosa kod gotovo svih proizvodnji. Slično kao što se to desilo u novim zemljama članicama EU, u zemljama Zapadnog Balkana, poslednjih desetak godina dešava se tiha agrarna revolucija koja je učinila da za samo nešto više od dvadesetak godina od ukidanja zemljišnog maksimuma od deset hektara, osnaže hiljade poljoprivrednika (pretežno u Vojvodini, Slavoniji, Pomoravlju) koji obrađuju preko 200 hektara ili nekoliko stotina njih koji obrađuju preko 1.000 hektara. Oni su do zemlje došli kroz privatizaciju kombinata, kupovinom ili rentiranjem zemljišta od svojih komšija. Ova tiha revolucija izazvana je otvaranjem granica, olakšanim pristupom kvalitetnim inputima, tehnologijama i mehanizaciji, zatim privatizacijom kombinata i stavljanjem na tržište državnog zemljišta, kao i razvojem tržišta kredita.

Studija se bavi i analizom proizvodnje i trgovine 21 poljoprivrednog proizvoda (pšenica, ječam, kukuruz, jabuke, šljive, kruške, višnje, breskve, krompir,crni luk, paradajz, krastavci, paprika, šargarepa, mleko, goveđe, svinjsko i ovčije meso, soja, šećerna repa i suncokret). Podaci o obimu proizvodnje, površinama, ili broju grla u Vojvodini prikazani su u odnosu na podatke za celu Srbiju, dve izabrane zemlje CEFTA, prosek CEFTA, dve izabrane NZČ, prosek NZČ, jednu izabranu zemlju iz EU15 i prosek EU. Svi podaci su takođe upoređeni sa podacima na nivou sveta preko stope rasta na nivou sveta, kao osnovnog pokazatelja međunarodnih kretanja, ali i nultom tačkom za upoređivanje. Podaci o izvozu prikazivani su na isti način kao i za proizvodnju, ali je umesto Vojvodine, posmatran izvoz Srbije. Pojedinačne zemlje CEFTA, NZČ i EU15 koje su posebno obrađene na grafikonima su zemlje koje imaju najveću proizvodnju ili izvoz datog proizvoda, ili u posmatranom periodu beleže najveće stope rasta proizvodnje ili izvoza. Ove zemlje su značajni konkurentni domaćim proizvodima u međunarodnoj trgovini, a pokazatelji njihovih performansi često i orijentir za usmeravanje domaće proizvodnje.

Rezultati analiza su pokazali da Vojvodina beleži najveći rast poljoprivredne proizvodnje proizvoda obuhvaćenih analizom - od oko 0,5% godišnje. Najveći prosečan pad poljoprivredne proizvodnje u odnosu na svet, u regionu je ostvarila Hrvatska - 4,1%. Iako period posle 2006. godine karakterišu pozitivni trendovi u proizvodnji i trgovini voćem u svetu, Srbija, sa druge strane, ima negativnu stopu rasta proizvodnje voća od (-4,2%) u odnosu na svet. Vojvodina je

8

u nešto boljoj poziciji u odnosu na prosek Srbije i beleži pad proizvodnje voća manji od 1% u odnosu na svet. Mnogo značajnije zaostajanje za zemljama EU je u proizvodnji povrća, naročito nekvarljivog i onog pripremljenog za prodaju u supermarketu (gde se podrazumeva kontinuitet u isporuci, pakovanju i kvalitetu proizvoda). Pored proizvodnje svinjskog mesa, povrće je sektor koji ima najviše problema da zadrži postojeću proizvodnju u periodu pred pristupanje EU. Mlekarski sektor u regionu zadržao je proizvodnju, ali na račun smanjenja broja mlečnih krava i smanjenja broja farmera. Povećane su površine i proizvodnja kukuruza usled dobre cene i povećanja prinosa, a stagnira ili pada proizvodnja pšenice i ječma u poređenju sa ostalim kulturama. Vojvodina i Srbija nastavljaju da dominiraju rastom proizvodnje industrijskog bilja, sa prosečnom stopom rasta od 2% godišnje u odnosu na svet. U Vojvodini u proseku najviše raste proizvodnja soje. U celosti, struktura poljoprivredne proizvodnje u Vojvodini, znatno se razlikuje od strukture koja je trenutno prisutna u EU. Poljoprivredom Vojvodine dominiraju žitarice i industrijsko bilje sa udelom u proizvodnji od oko 88%. Učešće ovih kultura u poljoprivrednoj proizvodnji EU je oko 55%. Sektor mesa i mleka u EU, sa učešćem od 28% u poljoprivrednoj proizvodnji EU, skoro 5 je puta zastupljeniji nego što je to slučaj u Vojvodini. EU je, u odnosu na Vojvodinu, više prostora dala i proizvodnji povrća, i to skoro 3 puta više.

Povećanja proizvodnje u regionu, u kombinaciji sa liberalizacijom kroz sporazum(e) o slobodnoj trgovini dovelo je i do unapređenja trgovine poljoprivrednim proizvodima. Ipak, poređenje sa konkurentima pokazuje da je rast trgovine poljoprivrednim proizvodima u CEFTA zemljama sporiji nego rast koji su ostvarivale NZČ u periodu pred pristup EU, kao i da ukupan izvoz svih poljoprivrednih proizvoda zemalja Zapadnog Balkana, kao i izvoz po jedinici površine značajno zaostaje za zemljama EU. Tako stare zemlje članice prosečno po zemlji u periodu od 2005.-2009. izvoze preko 25 milijardi dolara ili po hektaru preko 6 hiljada USD/ha, NZČ prosečno izvoze preko 3 milijarde ukupno ili 2.600 USD po hektaru, dok zemlje Zapadog Balkana izvoze značajno manje (BiH: ukupno 0,23 milijarde USD ili 107,9 USD/ha, Srbija 1,55 milijardi USD, odnosno 301,6 USD/ha, Hrvatska: 1,24 milijarde USD, 992,7 USD/ha).

Na proizvodnju i trgovinu poljoprivrednim proizvodima Vojvodine značajan uticaj će imati i depopulacija u ruralnim područjima, koja se dešava ne samo u Vojvodini, nego i u celom regionu; ulazak Hrvatske u EU; kao i dostupnost novih investicija u poljoprivredi koja umnogome zavisi od brzine i kvaliteta rada administracije na ispunjenju uslova za dobijanje EU fondova namenjenih poljoprivredi.

Nakon sistematizacije podataka o proizvodnji i izvozu poljoprivrednih proizvoda, sprovedeno je ocenjivanje konkurentnosti pojedinačnih proizvoda iz Vojvodine i to preko ocena značaja proizvodnje i izvoza datog proizvoda. Svaka od ovih ocena u sebi sadrži: 1) ocenu udela proizvodnje/izvoza svakog od obrađenih 21 proizvoda Vojvodine u proizvodnji/izvozu Srbije, CEFTA i EU; 2) ocenu trenda, kroz prosečne stope rasta proizvodnje/izvoza Vojvodine u odnosu na svet, EU, NZČ, i Srbiju. Rezultati ove analize su pokazali da kukuruz i industrijsko bilje imaju dobru konkurentsku poziciju, uz šargarepu, jer su udeli proizvodnje i vrednost izvoza ovih proizvoda veoma značajni, odnosno - prosečne godišnje stope rasta proizvodnje i izvoza znatno veće u odnosu na konkurente. Voće, u načelu, ima dobru poziciju u pogledu proizvodnje i izvoza, dok je situacija kod povrća vrlo različita od proizvoda do proizvoda. Od žitarica, najlošiju poziciju ima ječam, pre sve zbog vrednosti i stopa rasta izvoza ovog proizvoda, dok od povrća najlošiju poziciju ima krompir.

Na osnovu ocene proizvodnje i ocene izvoza izračunata je prosečna ocena konkurentnosti proizvoda, kao jedinstvena vrednost koja određuje poziciju i potencijal konkretnog proizvoda u odnosu na ostale. Proizvodi su rangirani od 1 do 21, gde 1 označava proizvod sa najvišom prosečnom ocenom konkurentnosti na osnovu proizvodnje i izvoza, a 21 sa najmanjom. Ovaj podatak ukršten je sa ocenom značaja datog proizvoda za ruralni razvoj (ocene od 1 najmanje

9

značajan, do 5 veoma značajan). Ovim poređenjem, kukuruz se pozicionira kao najkonkurentniji proizvod, a krompir kao najmanje konkurentan.

Metodologija analize

Konkurentnosti poljoprivrednih proizvoda obuhvaćenih studijom analizirana je na osnovu statističkih podataka o parametrima vezanim za proizvodnju i trgovinu tih proizvoda. Podaci za Vojvodinu, odnosno Srbiju, upoređivani su sa podacima izabranih konkurenata u regionu i EU, ali i sa podacima na nivou CEFTA, NZČ, EU15, EU i sveta.

Analizom pojedinačnih proizvoda obuhvaćen je 21 proizvod: pšenica, ječam, kukuruz, jabuke, šljive, kruške, višnje, breskve, krompir, crni luk, paradajz, krastavci, paprika, šargarepa, mleko, goveđe, svinjsko i ovčije meso, soja, šećerna repa i suncokret.

Podaci o obimu proizvodnje, površinama i prinosima, otkupnim cenama i proizvođačkim cenama po proizvodima preuzimani su sa Food and Agriculture Organization Statistics i Republičkog zavoda za statistiku, i obuhvataju najmanje petogodišnje serije podataka, počev od 2006. godine.

Kao izvori podataka o spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije i trgovinskih partnera, korišćene su baze podataka International Trade Center Trade Map i UN Comtrade. Vremenske serije podataka o spoljnotrgovinskoj razmeni po proizvodima odnose se na period 2006. - 2011. godina.

Prilikom odabira načina merenja i prikazivanja konkurentnosti pojedinačnih proizvoda, vodilo se računa da se pored upoređivanja vrednosti određenih parametara na nivou proizvodnje ili trgovine, takođe posmatra i dinamika tih parametara u odnosu na konkurente i svetska kretanja. Dinamika je posmatrana kroz bazne i lančane indekse, godišnje stope rasta, kao i kroz odstupanja stope rasta parametara proizvodnje ili trgovine u Vojvodini ili Srbiji u odnosu na stopu rasta na nivou sveta, ili konkurenata.

Osnovne pretpostavke u merenju konkurentnosti proizvoda i donošenju zaključaka obuhvataju sledeće:

Ukoliko su obim proizvodnje, površine ili prinosi, odnosno količine i vrednost izvoza proizvoda značajni ili veći u odnosu na konkurente, postoji potencijal za konkurentnost datog proizvoda;

Ukoliko je trend rasta proizvodnje, prinosa, ili izvoza brži u odnosu na konkurentne, postoje značajna pozitivna kretanja u konkurentnosti domaćeg proizvoda u odnosu na posmatrane konkurente/trgovinske partnere.

U grafičkom prikazivanju podataka, značajan fokus u analizi dat je na formu „bubbles“ grafikona. Podaci na grafikonima o obimu proizvodnje, površinama, ili broju grla u Vojvodini prikazani su u odnosu na podatke za celu Srbiju, dve izabrane zemlje CEFTA, prosek CEFTA, dve izabrane NZČ, prosek NZČ, jednu izabranu zemlju iz EU15 i prosek EU. Svi podaci su, takođe, upoređeni sa podacima na nivou sveta preko stope rasta na nivou sveta, kao osnovnog pokazatelja međunarodnih kretanja, ali i nultom tačkom za upoređivanje.

Podaci o izvozu prikazivani su na isti način kao i za proizvodnju, ali je umesto Vojvodine, posmatran izvoz Srbije. Pojedinačne zemlje CEFTA, NZČ i EU15 koje su posebno obrađene na grafikonima su zemlje koje imaju najveću proizvodnju ili izvoz datog proizvoda, ili u posmatranom periodu beleže najveće stope rasta proizvodnje ili izvoza. Ove zemlje su značajni konkurentni domaćim proizvodima u međunarodnoj trgovini, a pokazatelji njihovih performansi često i orijentir za usmeravanje domaće proizvodnje.

Na slici 1. dato je detaljno objašnjenje značenja pojedinačnih podataka prikazanih na „bubbles“ grafikonima, kako bi isti bili na pravi način tumačeni. Zbog preglednosti, odvojeno

10

je dat grafički prikaz pozicije Vojvodine u odnosu na grupe zemalja (CEFTA, NZČ i EU15), i u odnosu na pojedinačne zemlje iz regiona i EU.

Slika 1: Objašnjenje prikaza na „bubbles” grafikonima

11

I. Glavni trendovi u poljoprivredi i ruralnom razvoju

Postoji velika i stalna rasprava koliko na poljoprivredu jedne zemlje ili regiona utiču svetski, a koliko lokalni trendovi. Tačan odgovor je teško znati, ali nesporno je da:

Koliko god jedna zemlja bila mala, zatvorena i potrošački specifična, nemoguće je da njena poljoprivredna proizvodnja, trgovina i cene budu bez uticaja svetskih trendova;

Što je zemlja integrisanija, to su i spoljni uticaji veći;

Što je uticaj domaće politike i sistema podrške veći, manji su spoljni uticaji, a proizvodnju često karakteriše manjak tržišnih zakonitosti.

Vojvodina je trgovinski u potpunosti integrisan region u okviru Srbije. Ona je sastavni deo agrarne, trgovinske, zemljišne i najvećeg broja drugih politika Srbije. Samim tim, na poljoprivrednu proizvodnju Vojvodine najveći uticaj ima:

Srbija, koju još uvek karakteriše značajan broj carinskih i necarinskih barijera u trgovini i relativno niska agrarna podrška, definisana kroz vrlo tržišno distorzivne mere;

Region koji pokriva zemlje bivše Jugoslavije, koji ima veliki uticaj na poljoprivredu Vojvodine zbog (u najvećoj meri) carinski liberalizovane trgovine među zemljama, sličnog nivoa konkurentnosti, blizine tržišta, istorijskih veza i navika potrošača i sl;

Zemlje EU, koje su trenutno najveće tržište za proizvode iz Vojvodine i Srbije, a koje imaju vrlo konkurentne poljoprivrednike, ali i vrlo bogate potrošače. Ovo konkurentno, a veliko tržište, čiji će Vojvodina postati deo članstvom Srbije u EU, jeste pravi cilj kojem bi trebalo težiti jer ono postavlja standarde i trendove ne samo za region, nego i za celi svet;

Zemlje ostatka sveta koje, iako često nemaju direktan trgovinski uticaj, imaju veliki cenovni uticaj.

Trendovi i nivoi konkurentnosti se menjaju, jer na njih utiče jako mnogo faktora. Neki od tih faktora su stalni (EU će uvek imati svoju agrarnu politiku, potrošači će uvek tražiti kvalitetnu hranu...), ali neki su privremeni (neće uvek biti svetska kriza, niti je svaka godina sušna...). Zakonitosti koji formiraju trendove treba proučavati, a sve u cilju mogućnosti da se oni predvide na vreme i tako stekne značajna konkurentska prednost. Poljoprivrednici Vojvodine moraju imati stalne informacije o tome koliko se podiže jabuka u Poljskoj i sa kojim sortama, od koje godine Integralna proizvodnja postaje obavezna za izvoz u EU, da li rusko tržište više traži crvenu ili zelenu jabuku i slične informacije. Međutim, oni moraju na osnovu tih informacija i da prilagođavaju svoju proizvodnju novim trendovima i da donesu svoje lične strategije – u šta da ulažu, koje tehnologije su najprofitabilnije i sl.

I.1. Trendovi u svetu i EU

Osnovni dugoročni trendovi koji karakterišu trenutni nivo razvoja poljoprivrede jesu: globalna raspodela konkurentnosti, smanjenje ruralnog i poljoprivrednog stanovništva, povećanje produktivnosti u poljoprivredi i promena klime. Pored njih, dva događaja imaju i imaće veliki uticaj na poljoprivrednike u Vojvodini – Svetska ekonomska kriza, uključujući i krizu u EU i porast cena hrane u svetu. Dodatno, promena navika potrošača i njihova zabrinutost za bezbednost hrane i potraga za kvalitetom u velikoj meri usmerava proizvođače da ispune njihove zahteve.

Raspodela globalne konkurentnosti

Svet postaje sve više globalan, tržišne i druge informacije su sve dostupnije, transport jeftiniji i olakšan, ne samo na kratkim, nego i dugim destinacijama, potrošačke navike se uniformišu jer globalne kompanije nameću svoje proizvode u svim delovima sveta. Pojedinačni trgovci i

12

velike trgovinske kompanije nisu više lokalno vezani, već svoje dobavljače i kupce pronalaze širom sveta.

U ovakvom okruženju sve više dolaze do izražaja stvarne konkurentske prednosti koje određene zemlje imaju u pojedinačnim proizvodnjama (Turska proizvodi jeftin paradajz, Novi Zeland ovčije meso, Nemačka mleko i sl.). Ove prednosti ne moraju da budu vezane samo za prirodne uslove gajenja (klima, zemljište, pristup vodi i sl.), nego i za ljudske, tradicionalne, inovacijske ili bilo koje druge komparativne prednosti. Jednostavno, svaka zemlja ili region bi trebalo da odgovore na pitanje gde je njihovo mesto u raspodeli globalne konkurentnosti u proizvodnji hrane i koje su to proizvodnje u kojima mogu biti konkurentni na svetskom tržištu. Vojvodina ima dovoljan broj komparativnih prednosti u poljoprivrednoj proizvodnji, da bi trebalo da pronađe proizvodnje i proizvođače koji će i sutra biti značajni igrači na svetskom tržištu. Čak i ako to ne uspe, opet će se u Vojvodini proizvoditi hrana, jer postoje razlozi zašto se hrana proizvodi svuda u svetu i zašto će se i u budućnosti proizvoditi u Vojvodini. Među najznačajnijim su:

Pretpostavka da druge, konkurentnije, zemlje koje proizvode bolje određen proizvode su isto tako bolje i u drugim proizvodnjama, pa usled limitiranih resursa nisu u mogućnosti da proizvode sve. Holandija bi verovatno bolje proizvodila kukuruz ili jabuke nego region Zapadnog Balkana, ali isto tako ona bolje proizvodi cveće, povrće, pečurke i brojne druge proizvode, pa samim tim ostavlja prostor za druge zemlje da proizvode druge kulture, iako nisu najkonkurentnije u tim proizvodnjama. Ovaj koncept raspodele globalne konkurentnosti omogućava da se svaka zemlja bavi nekim svojim proizvodnjama.

Velika proizvodnja za sopstvene potrebe, koja po pravilu ima drugačije kalkulacije od poslovnih kalkulacija, jer ne uključuje sopstveni rad.

Manja očekivanja proizvođača od onih u razvijenijim zemljama. Osnovna pretpostavka je da proizvođači ostaju motivisani za poslovanje u okviru jednog sektora ukoliko su u mogućnosti da zarade makar prosečne zarade od svog rada. Prosečna zarada je nekoliko puta veća u zapadnim zemljama, pa su samim tim i očekivanja poljoprivrednika u tim zemljama veća. Dodatno, ukoliko je u zemlji prisutna visoka stopa nezaposlenosti, kao što jeste slučaj u Srbiji, osnovna očekivanja su da se makar ima posao koji donosi neku dobit, pa makar ona bila i prehrambena sigurnost.

Preferencija na lokalno tržište i lokalne proizvode. Potrošači u EU i drugim razvijenim zemljama sve više se brinu ne samo o zdravstvenoj ispravnosti hrane, nego i za svoju okolinu. Oni žele i da konzumiranje hrane bude nešto više od zadovoljenja osnovnih životnih potreba. U tom smislu, konzumiranje domaće hrane je jedan od prvih na listi prioriteta. Potrošači sve više biraju lokalna, a ne internacionalna jela. Isto tako, ti su trendovi u porastu i na području Balkana, i bez sumnje, mnogi od potrošača u Vojvodini imaju sklonosti ka domaćoj hrani.

Tržišne nepravilnosti kao što je otežan transport, carinske i necarinske barijere, veličina tržišta, nedostatak tržišnih informacija i sl.

Konstantno smanjenje poljoprivrednog i ruralnog stanovništa praćeno povećanjem produktivnosti

U vreme pisanja ove studije, po prvi put u istoriji čovečanstva više ljudi živi u gradu nego na selu1 . Ovaj neumoljivi trend, koji je počeo osnivanjem prvog grada, nastaviće se i u budućnosti. Pored brojnih socijalnih razloga, jedna od osnovnih pokretačkih snaga depopulacije ruralnih područja jeste ekonomski razlog povećanja produktivnosti u

1 Ovo se po prvi put desilo 2008. godine. Izvor: FAO

13

poljoprivredi. Pre samo stotinak godina, jedan čovek bio je u stanju da proizvede hranu za nekolicinu ljudi. Sa tehnologijom dostupnom danas, on je u stanju da proizvede za stotine njih. Broj poljoprivrednog stanovništva u svetu i EU je u značajnom konstantnom padu, a produktivnost i proizvodnja su u porastu. Ovako se stvaraju ekonomske pretpostavke da ruralna područja ne zahtevaju veliki broj ljudi da bi proizvodili hranu i zatose pokušava pronaći neka nova uloga za njih - da budu ne samo mesto odakle se dobijaju sirovine i gde se proizvodi hrana, nego i mesta za uživanje, odmor, kulturu, život i rad. Razne zemlje pokušavaju da na različite načineruralna područja učine konkurentnijim za život. Ovde se ističe koncept Evropske unije, koji karakterišu visoka javna ulaganja i participativni pristup. Jasno je da je nerealno graditi budućnost ruralnih područja na račun produktivnosti u poljoprivredi, tj. vraćati se na stari model sela, gde dominira neproduktivna poljoprivreda. Želja da se uposli što veći broj ljudi na limitiranim zemljišnim resursima često nije ostvariva, jer se produktivnost povećava sa povećanjem obima proizvodnje. Način prevazilaženja ovoga jeste orjentacija ka:

Kvalitetnoj visokovrednoj proizvodnji na malim zemljišnim površinama;

Dodavanju vrednosti proizvodima kroz preradu ili nekim drugim delatnostima koje ne zahtevaju značajne zemljišne resurse.

Promena klime

Postoje brojne rasprave o postojanju ili stepenu klimatskih promena koje se dešavaju na planeti. Međutim, sve više postaje nebitno koliko su ovi fenomeni zaista prisutni i u kojoj meri, jer se već pokreću akcije za ublažavanje efekata klimatskih promena. Poljoprivreda je u njima prva na udaru, jer proizvodnja hrane i poljoprivrednici mogu biti veoma pogođeni ovim procesima, ali u isto vreme poljoprivreda je veliki zagađivač, pa samim tim i značajno utiče na intenzitet procesa promene klime. S druge strane, ruralna područja značajno manje utiču na globalno zagrevanje, ali su potencijalne posledice na njih ogromne.

Klima u Vojvodini je umereno kontinentalna i po pravilu vrlo povoljna za razvoj poljoprivredne proizvodnje kontinentalnog pojasa, na koju su proizvođači naviknuti. Međutim, na osnovu istraživanja2 koje je sprovedeno u Vojvodini, u 2040. godini može da se očekuje porast srednje

2 Lalić, B., Mihailović, D.T., Podraščanin, Z, Buduće stanje klime u Vojvodini i očekivani uticaj na ratarsku proizvodnju,

Ratar. Povrt. / Field Veg. Crop Res. 48 (2011) 403-418

Grafikon 1: Udeo poljoprivredne zaposlenosti u ukupnom zaposlenju (desno, procenti) i ukupna vrednost proizvodnje odab anih proizvoda u USA (levo, u milionima USD)

Grafikon 2: Udeo poljoprivredne zaposlenosti u ukupnom zaposlenju (desno, procenti) i ukupna vrednost proizvodnje odabranih proizvoda u EU (levo, u milionima eura)

Izvor: UN FAO Izvor: Eurostat

14

godišnje temperature vazduha od 1,1°C do 1,5°C, dok u 2080. godine može da se očekuje porast od 2,3°C do 2,6°C u odnosu na referentni period (1985 – 2005). Takođe se očekuje smanjenje broja mraznih dana, a povećanje broja letnjih i tropskih dana. Bitno obeležje termičkog režima u Vojvodini u narednim decenijama bi trebalo da bude i značajno produženje perioda između poslednjeg prolećnog i prvog jesenjeg mraza, što bi moglo da ima značajan uticaj na rokove setve i dinamiku radova u polju. Kada se radi o dinamici vegetacije, prema svim modelima, može da se očekuje značajan porast suma aktivnih temperatura vazduha iznad 10°C (8-22% u 2040. i 23-42% u 2080.), što će značajno ubrzati vegetaciju svih gajenih biljaka, ali i korova i štetočina. Kada je u pitanju padavinski režim, u poslednjih šezdesetak godina, može da se uoči smanjenje godišnje količine padavina. Da li je to razlog za zabrinutost ili malo značajan faktor i kakvi rizici mogu da nastanu? Pored očekivanih klimatskih promena koje teku relativno sporo postoji još jedan izražen trend, a to je pojava klimatskih ekstrema.

Zbog povećanih temperatura, rast useva može da se ubrza. Plodnost zemljišta je ugrožena usled erozije koju izaziva dugačak period suše, i promena u strukturi zemljišta zbog povećane stope evapotranspiracije i iznenadnih i velikih padavina. Tu je i povećan rizik od bolesti i štetočina, jer postoji opasnost da će invazivne vrste biljaka, insekata i životinja stići u region, krećući se ka severu. Ovo donosi rizik uvođenja novih štetočina u poljoprivrednim oblastima, a što bi zahtevalo povećanu primenu pesticida. Kod gajenja životinja, porast temperature, u kombinaciji sa naglim padovima temperature, kao i vremenskim ekstremima, može da dovede do toplotnog stresa kod životinja, što utiče na proizvodnju mleka i mesa. Istovremeno, životinje postaju osetljivije na “tradicionalne” bolesti. Pored toga, očekuje se da će na širem području evropskog kontinenta biti povećan rizik od pojava novih bolesti, i novih vektora. Pojave kako “tradicionalnih”, tako i novih stočnih bolesti su češće i pogoršavaju efekte koje klimatske promene imaju na opseg i brojnost vektora prenosa i na sposobnost patogena da prežive u okruženju, na uništavanje staništa i nestanak prirodnih predatora. Drugi faktor od velikog značaja je povećana mobilnost ljudi i stoke u globalizovanom svetu.

Efekti klimatskih promena primećeni su na globalnom nivou i teško ih je posmatrati na nivou države ili regiona. Samim tim i doprinos Vojvodine globalnim klimatskim promenama se može smatrati marginalnim, ali smanjenje upotrebe fosilnih goriva u zemlji može da pomogne da se umanji efekat staklene bašte na lokalnom i regionalnom nivou. To bi zahtevalo tehnološke i promene na društvenom planu i to u vidu povećanog korišćenja obnovljivih izvora energije i podizanja svesti o štetnim posledicama loših praksi. Poljoprivredni sektor bi mogao da doprinese pozitivnim promenama kroz povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije, smanjenje upotrebe đubriva i smanjenje proizvodnje gasova kao što su metan i azotni oksid, i to primenom dobre poljoprivredne prakse, kao što su prikupljanje stajnjaka ili ubacivanja stajnjaka u zemlju, umesto raspršivanja u vazduhu nad zemljištem.

Mere adaptacije koje bi mogle da budu korisne u pripremi za predviđene klimatske promene obuhvataju sledeće:

Prilagođavanje kalendara radova u polju izmenjenim klimatskim uslovima;

Razvoj novih sorti i hibrida tolerantnih na sušu;

Poboljšanje navodnjavanja, odvodnjavanja i sistema za odbranu od poplava, naročito kada su u pitanju usevi osetljivi na nedostatak vode;

Prilagođavanje žetvenih datuma i kalendara poljskih radova novim klimatskim uslovima;

Smanjenje učešća jarih useva i povećanje učešća ozimih useva;

Izgradnja novih i poboljšanje postojećih regulacija sliva;

Primena "zelenih" đubriva i promene u malčiranju;

Zabrana loše poljoprivredne prakse, kao što su uklanjanje i paljenje strnjike i humusnog sloja, i prakse dubokog oranja čime se smanjuje zadržavanje vode;

15

Unapređenje strukture zemljišta u cilju povećanja kapaciteta za skladištenje vode i zaštite zemljišta od erozije;

Izgradnja i obnova prirodne vegetacije oko poljoprivrednih oblasti i sprečavanje erozije zemljišta kako bi se omogućilo prirodno oprašivanje i prirodna kontrola štetnika;

Promene u korišćenju mineralnih đubriva i hemijskih zaštitnih sredstava.

Sve buduće investicije i mere mogu biti sagledane na osnovu dodatnog kriterijuma: koliko doprinose i dodatno pomažu u stvaranju uslova za zaštitu useva, poboljšanje prakse i stvaranje uslova za veću otpornost na klimatske ekstreme.

Svetska ekonomska kriza

Dok različite zemlje i regioni beleže rast i pad ekonomskih indikatora, dotle, po pravilu, ceo svet beleži kontinuirani rast, jer je uvek više rasta nego smanjenja novostvorenog bogatstva. Međutim, krajem 2008. godine kulminirala je ekonomska kriza koja u kontinuitetu traje već četvrtu godinu, i za koju se ne zna kada, ni kako će se završiti. Kriza je prvo zahvatila finansijski, a zatim i realni sektor. Posledice su se umanjivale kroz povećanje novčane mase i zaduživanje koje je na kraju rezultiralo velikim državnim deficitima i krizom Eura. Pored pokušaja raznih vlada da intervencijama na finansijskom i realnom tržištu umanje posledice krize, to,za sada, beleži samo delimičan uspeh. Osnovne posledice na globalnom nivou su: veliki pad vrednosti berze, nedostatak kapitala i smanjena ulaganja, otpuštanja radnika, pad cena nekretnina, pad potrošnje, pad trgovine i sl. Pad trgovine poljoprivrednim proizvodima bio je najdramatičniji tokom 2009. godine, nakon koje počinje da beleži blagi oporavak.

Grafikon 3: Ukupna trgovina poljoprivrednim proizvodima u svetu u periodu od 2005. – 2011. godine

Izvor: UN Comtrade

Početkom 2011. godine kriza ulazi u svoju drugu fazu koja se karakteriše pre svega krizom javnih finansija, smanjivanjem kreditnih rejtinga pojedinih zemalja, poskupljenjem kapitala i sveopšte nesigurnosti u budući monetarni sistem, naročito u EU. Srbija nikako nije imuna na ove procese - naprotiv, ona je već pogođena sa povećanjem duga i budžetskog deficita. Kao posledica ovih procesa dolazi do smanjenja priliva kapitala i investicija u Srbiju. Godina 2012. završava se sa negativnim rastom GDP, visokom inflacijom, značajnim budžetskim deficitom, krizom javnih finansija i jednom od najvećih stopa nezaposlenosti u Evropi.

Poljoprivreda je specifična grana privrede koju karakteriše velika dužina proizvodnog ciklusa i značajan uticaj vremenskih prilika na proizvodnju, što u velikoj meri otežava merenje uticaja pojedinih faktora na proizvodnju i tržišni lanac, naročito u kratkom vremenskom periodu. Prilikom istraživanja krize koja ima globalne razmere, teško je razgraničiti šta je globalni uticaj, šta regionalni, a šta je specifično domaći uticaj. Takođe je otežano i određivanje efekata krize u jednom određenom sektoru, jer se javlja problem merenja međusektorskog uticaja. Na primer: da li je smanjenje kreditne aktivnosti posledica nezainteresovanosti poljoprivrednika za uzimanje kredita ili nespremnosti banaka da ih obezbede.

0

500

1,000

1,500

2,000

2,500

3,000

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011

Mil

ijar

di d

ola

ra

16

Ekonomska kriza utiče na poljoprivredu Vojvodine na dva osnovna načina:

Smanjena tražnja - smanjeni prihodi na domaćem i glavnim izvoznim tržištima imaju za posledicu smanjenje tražnje, smanjena tražnja vodi smanjenju proizvodnje i većoj nezaposlenosti, deo tražnje nestaje, a deo se okreće drugačijim proizvodima;

Smanjenje investicija - privredne subjekte sa slabim obezbeđenjem koju uglavnom posluju sa gotovinom, kao što su uvoznici, banke smatraju sve rizičnijima, kupci na domaćem i stranim tržištima ne mogu više da održavaju isti nivo kupovine, strane banke se povlače iz Centralne i Istočne Evrope, čime se smanjuje obim finansiranja koji stoji na raspolaganju proizvođačima.

Ovakvo okruženje sigurno nije najpodesnije za razvoj poljoprivrede i prerade, ali kreatori politike, zajedno sa ostalim zainteresovanim, bi trebalo da stalno istražuju najbolje politike u ovakvoj situaciji. Model zasnovan na velikom ulaganju države kroz subvencijeveć je postao upitan u mnogim zemljama u razvoju, ali i OECD zemljama. Tako je i po prvi put usvojen predlog da se nominalno EU budžet ne povećava u periodu od 2014. do 2020. godine, što znači njegovo realno smanjenje. Upravo zato sve zemlje vrše detaljne analize efekata pojedinih mera sa ciljem racionalizacije plaćanja u poljoprivredi. Srbija bi trebalo da uradi isto.

Kao direktna ili indirektna posledica Svetske ekonomske krize javili su se neki drugi događaji u svetu koji imaju ili mogu imati uticaja na poljoprivredu Vojvodine, kao što su:

Promene u EU u pravcu veće centralizacije odlučivanja i smanjenja interesa pojedinih zemalja za proširenjem Evropske unije;

Povećanje nepoverenja u Euro i u ostale jedinstvene politike EU;

Sve veće zatvaranje ekonomija zemalja sveta i neuspeh da se postigne dogovor u okviru DOHA runde pregovora.

Poljoprivrednici i kreatori politike u Srbiji i Vojvodini mogu očekivati nastavak izazovnih vremena, na koje nemaju baš nikakav uticaj, a koje u velikoj meri utiču na ekonomiju i poljoprivredu Vojvodine.

Varijacije i porast cene hrane

Verovatno najbolje što se desilo poljoprivrednicima Vojvodine poslednjih godina jeste povećanje cena hrane, na koju Vojvodina baš nikako nije uticala. Ova velika promena je u mnogome definisala trgovinu, prehrambenu sigurnost i prihod poljoprivrednika. Dodatno je donela jedno novo razmišljanje o važnosti poljoprivrede.

Cene žitarica i uljarica krajem 2007. i 2008. godine dostižu maksimum u proteklih nekoliko decenija. Posle snižavanja za trećinu vrednosti u 2009. godini, dostižu svoj novi istorijski maksimum početkom 2011. godine i na tom nivou, sa manjim oscilacijama, ostaju do danas. Tako je UN indeks cena hrane u 2011. godini u proseku iznosio 228 poena, što je najveća veličina otkad ovo telo Ujedinjenih Nacija prati međunarodne cene hrane - od 1990. godine. Cene mesa, voća i povrća su praćene većim oscilacijama, ali se generalno nalaze u gornjim granicama. Cena mleka, posle niskog nivoa iz 2008. godine izazvanog smanjenom potrošnjom usled krize i velikom proizvodnjom, se u potpunosti vratila na prethodni nivo.

17

Grafikon 4: FAO index cena žitarica Grafikon 5: FAO index po grupama proizvoda

Izvor: FAO Izvor: FAO

Kada se očekivalo blago snižavanje cena tokom 2012. godine, delove sveta u kojima se proizvodi veliki deo žitarica (SAD, i deo Evrope) zadesila je suša, koja je cene hrane (naročito kukuruza i uljarica) dodatno podigla za oko 30%.

Suša je sigurno jedan od kratkoročnih razloga povećanja cena tokom 2012. godine, dok najvažnije razloge za dugoročno povećanje cena hrane treba tražiti u: rastu cene goriva i đubriva, porastu potrošnje žitarica i uljarica za proizvodnju biodizela i etanola, povećanoj potrošnji u Kini i Indiji, nekoliko ne baš sjajnih proizvodnih godina u nizu u periodu pre 2008. godine. Posledice povećanja cene hrane su bile najteže za siromašne zemlje, koje u prehrambenoj sigurnosti u potpunosti zavise od uvoza žitarica, bilo direktno ili kroz donatorske programe. U Vojvodini porast cena hrane je pre svega uticao na:

Stanovništvo - koje je moralo da izdvaja veća sredstva za hranu;

Komercijalne poljoprivrednike - koji su ostvarivali značajno veće profite;

Cenu zemljišta - koja je višestruko porasla u periodu od povećanja cena hrane;

Izvoz poljoprivrednih proizvoda - koji se povećao, naročito u vrednosti;

Položaj poljoprivrede - koja je postala još veća šansa nego što je to bila pre;

Ubrzavanje procesa definisanja komercijalnih i nekomercijalnih poljoprivrednika.

Koliko su ovi skokovi cena dugoročni trend, a koliko kratkoročni splet okolnosti, kako će tržište reagovati na podsticaje visokih cena, koliko brzo i na kojem nivou će se cene vraćati u prvobitno stanje i sl. - jesu pitanja kojima se bave brojni teoretičari, ali i učesnici na tržištu. Ipak, nema dileme da će cene početi da se polako spuštaju, ali i da neće dostići svoje vrednosti od pre početka rasta. Ovo će se pre svega dešavati jer su mnogi proizvođači i potrošači reagovali na podsticaje, a tržište ovih kultura ima dovoljno konkurencije. Najvažniji procesi, podsticaji i tržišna reakcija koji će uticati na stabilizaciju cena su: (1) povećanje površina pod deficitarnim kulturama, kao posledica reagovanja na podsticaj potencijalno visoke zarade; (2) smanjenje potrošnje kao posledica reagovanja na podsticaj visoke cene; (3) sve veća otvorenost tržišta usled pritiska od strane potrošača; (4) sve veća otvorenost prema prihvatanju GM proizvoda i drugih novih tehnologija, kako u proizvodnji hrane, tako i energije; (5) splašnjavanje priče o bioenergiji kao mogućem rešenju za energetski problem i problem zaštite životne sredine; (6) kampanje i pritisak potrošača i prerađivača na donosioce odluka da menjaju legislativu vezanu za agrarnu i energetsku politiku.

Ipak, ova dva istorijska porasta cene hrane - 2007/2008. i 2010/2011. godine, treba da budu jasan signal kreatorima politike da ovakvo okruženje zahteva još veće napore i kapacitete u pronalaženju adekvatnih odgovora koji bi omogućili iskorišćavanje šansi ili umanjenja posledica varijabilnosti cena. Kreatori agrarne i trgovinske politike u Srbiji i Vojvodini moraju da budu deo ovih procesa, i da prilagode svoju politiku ovim promenama okruženja, naročito

2008

2009

2010

2011

2012

130

150

170

190

210

230

250

270

290

Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec

Meso

Mlečni proizvodi

Žitarice Ulja

Šećer

120

170

220

270

320

370

Nov Dec Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov

2011 2012

18

imajući u vidu da je tržište u Srbiji malo i zatvoreno i da reakcije na ove podsticaje povećanja i snižavanja cena mogu da budu još izraženije nego na globalnom nivou.

Promene navika potrošača

Proizvođači u Vojvodini, baš kao i svi drugi proizvođači koji se žele baviti proizvodnjom poljoprivrednih proizvoda, moraju da se prilagodei ponašanju potrošača koje se stalno menja. Neke od osnovnih promena jesu:

Potrošač je sve više zabrinut za zdravstvenu bezbednost hrane. Naročito mlađi, obrazovani, sa višim prihodima, urbani potrošači i žene su više zainteresovani za zdravstvenu dimenziju i kvalitet hrane. Poverenje u zdravstvenu bezbednost se uspostavlja dugoročnim poznavanjem proizvođača ili posedovanjem određenog standarda. Standardi su odgovor na rastuće potrebe poverenja potrošača u sigurnost hrane. Važnost standarda na međunarodnom tržištu hrane je značajna i neprekidno raste. Zato kreatori politike u Srbiji i Vojvodini moraju shvatiti ove promene i omogućiti proizvođačima da imaju mogućnost da sertifikuju svoje proizvode, pri čemu nije dovoljno samo doneti zakon, već i obezbediti sve institucionalne pretpostavke da se promene dese.

Primetna je sve veća diferencijacija potrošača na one koji kupuju ili najskuplje ili najjeftinije. U današnje vreme, potrošač u EU ne razmišlja kao što je to činio pre deset godina. Ranije bi se u cenovnom rasponu određenog proizvoda od 0,2 do 2 eura, odlučivao za kupovinu onog od 1 eura. On će danas kupiti ili najjeftiniji ili najskuplji proizvod. Štaviše, češće se odlučuje za proizvod od 2 eura, koji mu ne garantuje samo zadovoljenje metaboličkih potreba (da nije gladan), nego i zdravstvenih (da doprinosi njegovom zdravlju), socijalnih (da je proizveden lokalno, da pomaže malim proizvođačima, da smanjuje zagađenje...), ali i hedonističkih (''kupujem samo najskuplje''). Proizvođači koji žele da budu prisutni na tržištu moraju biti cenovno konkurentni ili konkurentni kvalitetom. Cenovna konkurentnost se prepušta velikim proizvođačima, bilo onim u EU ili van nje, i njima se konstantno smanjuje podrška (carinska ili direktna). S druge strane, kvalitet, koji je dokazan geografskom, ekološkom ili nekom drugom oznakom u potpunosti je u trendu, kako kod onih koji pružaju podršku, tako i kod onih koji kupuju proizvode.

Promena odnosa prema kvalitetu, kako potrošača tako i proizvođača, jedan je od centralnih trendova modernog tržišta prehrambenim proizvodima. Dok se bezbednost proizvoda podrazumeva, specifične karakteristike, poput ukusa, porekla ili proizvodnog procesa, dolaze u fokus i postaju često mnogo značajnije nego cena u procesu donošenja odluke o kupovini. Kvalitet ne znači samo unutrašnje svojstvo proizvoda – izgled, ukus, hranljivost, već i proces proizvodnje, organska, fer trgovina itd. ili poreklo. I ne samo to. Potrošač želi proizvod koji je zdraviji, „zeleniji“, koji je putovao kraće od proizvodne do prodajne tačke, koji je svež, jedinstven i koji odgovara njegovom/njenom vrednosnom i ideološkom sistemu. Potrošnja hrane postaje gest lične politike i ideologije, kojom govorimo o našem stilu života.

Potrošač manje vremena provodi u pripremi hrane i proizvodi koje kupuje su zato drugačiji. Razlog za to nalazi se u potpuno različitom načinu razmišljanja današnjeg potrošača, u odnosu na onog od pre nekoliko decenija, ali i u različitom pristupu tržištu i marketingu. Na primer, promenom stila života i tradicionalnih uloga u porodici, promenom obrazaca potrošnje hrane, drastičnog smanjenja vremena pripremanja hrane i distributivnih kanala i mesta prodaje, današnji kupac ima nove karakteristike i pristupa mu se na inovativan način. Obroci su postali neformalni, individualni i manje predvidljivi, sa smanjenim vremenom konzumiranja i pripremanja hrane. Sa druge strane, transfer prodaje iz malih prodavnica ka hipermarketima

19

napravio je veliku promenu, na EU tržištu pojavi se preko 20 hiljada prehrambenih artikala svake godine (prosečan broj artikala višestruko je uvećan, sa 550 tokom 50-ih, na preko 25 hiljada u velikim supermarketima koje nalazimo danas). Ovo svedoči o oštrini konkurencije za svaki proizvod. Vrednost prehrambene industrije je narasla na 800 milijardi evra, ona zapošljava preko 4 miliona ljudi u EU, dok su, sa druge strane, cene na istorijskom minimumu kad je u pitanju udeo troškova hrane u ukupnom prihodu domaćinstva – u evropskim domaćinstvima u proseku oko 15% odlazi na hranu, dok je u Srbiji to blizu polovine. Danas prosečan potrošač provede 6 minuta u pripremi hrane, dok mu je pre pedeset godina za to trebalo dva i po sata, isto koliko je i 1965. godine trošio vremena na konzumiranje hrane, dok je danas to sat i petnaest minuta.

I.2. Trendovi u regionu

Sve zemlje regiona donele su odluku da transformišu privredu iz socijalističkog sistema SFRJ u kapitalistički po Zapadnom modelu, što je podrazumevalo i brojne strukturne i zakonodavne reforme. Dodatno se paralelno obavljao još jedan proces – prilagođavanja EU. Poljoprivreda je bila deo ovih procesa. Privatizacija kombinata i prerađivačkih kapaciteta, izgradnja tržišta poljoprivrednih kredita zasnovana na privatnim bankama, privatizacija poljoprivrednog zemljišta, izgradnja robnih berzi i tržišta, razvoj servisa zasnovanih na privatnim inicijativama, razvoj tržišnog preduzetništva i mentaliteta vezanih uz to, izgradnja institucija podrške po EU modelu, kao što su institucije za akreditaciju, plaćanje, registraciju, obeležavanje i sl. su samo od nekih izazova pred kojima su se našli kreatori agrarne i ekonomske politike u regionu. Neke zemlje su bile brže i efikasnije u određenim prilagođavanjima i reformama, dok druge sporije; ipak, generalni zaključak je da su mnoge tranzicione reforme urađene na pola. Neke iz razloga jer još uvek traju i potrebno je dodatno vreme za završetak, neke jer se nikada neće završiti, a druge usled nepostojanja spremnosti da se ide do kraja u potpunom prepuštanju tržišnim zakonitostima.

Kako god, proces EU integracija, kojem sve zemlje regiona teže, čini da je cilj reformi zacrtan – da se postane deo Zajedničke agrarne politike EU. Ovaj put je težak i karakterišu ga velika ulaganja, ali donosi i brojne koristi, ne samo potrošačima, nego i poljoprivrednicima. Poljoprivredi i poljoprivrednicima je najteže na putu ulaska u EU, ali oni najviše profitiraju po priključenju EU3. Nema nikakvog razloga da u slučaju zemalja regiona Zapadnog Balkana bude drugačije, naročito imajući u vidu da je CAP politika zasnovana na principima jedinstvenog tržišta, finansijske solidarnosti i prvenstva unije, a to je politika koja je, pokazalo se, vrlo otvorena i dobra prema novim članicama. Takođe, poljoprivreda regiona ima potencijala da doprinosi CAP-u, ne toliko proizvedenim količinama, nego kvalitetom i raznovrsnom ponudom.

Povećanje prinosa i prilagođavanje proizvodnje

Koliko god su ratna dejstva unazadila privredu i poljoprivredu u regionu Zapadnog Balkana, i ma koliko se startovalo sa niskom osnovom, nesporno je da je došlo do značajnog unapređenja prinosa kod gotovo svih proizvodnji. Slično drugim novim zemljama članicama EU, u zemljama Zapadnog Balkana se poslednjih desetak godina dešava tiha agrarna revolucija koja je učinila da, za samo nešto više od dvadesetak godina od ukidanja zemljišnog maksimuma4 od deset hektara, postoje na desetine hiljada poljoprivrednika (pretežno u Vojvodini, Slavoniji, Pomoravlju) koji obrađuju preko 200 hektara, ili na stotine njih koji obrađuju preko 1.000 hektara. Oni su do zemlje došli kroz privatizaciju kombinata, kupovinu ili

3 O tome svedoče podaci o smanjenju broja poljoprivrednika u zemljama u procesu ulaska u EU i priključenju CAP-u, ali i povećanje prihoda po ulasku u EU. 4 U SFRJ postojala je zakonska odredba da jedan poljoprivrednik ne može posedovati više od 10 hektara.

20

rentiranje zemljišta od svojih komšija. Tri bitne stvari su najznačajnije uticale da se ova revolucija dešava. Prvo, otvaranje granica i omogućavanje pristupa stranim inputima, tehnologijama i mehanizaciji. Drugo, privatizacija kombinata i puštanje na tržište državnog zemljišta. Treća je razvoj tržišta kredita.

U pogledu proizvodnje događaju se procesi prilagođavanja - određene proizvodnje se povećavaju, a druge smanjuju. Osnovni stimulansi ovih promena u proizvodnji jesu: (1) liberalizacija domaćih carina koja je omogućila povećanu konkurenciju u robama i olakšan pristup novim tehnologijama; (2) dobijanje preferencijalnog pristupa tržištu EU i drugim tržištima (3) razvoj tržišta zasnovanog na privatnoj inicijativi; (4) prilagođavanje tržišnim zakonitostima; (5) promene u načinima prodaje – otvaranje supermarketa, veletržnica, robnih berzi...

Grafikon 6: Prosečna poljoprivredna proizvodnja u odabranim zemljama (rast u svetu = 0, 2006. - 2010.)

Izvor: FAO

Vojvodina beleži najveći rast

poljoprivredne proizvodnje

proizvoda obuhvaćenih analizom,

od oko 0,5% godišnje. Najveći

prosečni pad poljoprivredne

proizvodnje u odnosu na svet u

regionu ostvarila je Hrvatska, 4,1%.

Grafikon 7: Struktura poljoprivredne proizvodnje u odabranim zemljama (prosek za period 2006. - 2010.)

Izvor: FAO

U strukturi poljoprivrede Vojvodine,

dominira proizvodnja žitarica i

industrijskog bilja.

Najveće udele u strukturi posmatrane poljoprivredne proizvodnje u Vojvodini imaju žitarice i industrijsko bilje sa 51% i 36,5%, respektivno. Proizvodnja voća i povrća u poljoprivredi Vojvodine učestvuje sa nešto manje od 7%, dok je prosečna zastupljenost stočarske proizvodnje 5,4%. Sa povećanjem stepena razvoja zemlje, raste udeo proizvodnje proizvoda životinjskog porekla, a smanjuje se udeo žitarica, slično strukturi poljoprivredne proizvodnje u EU. U odnosu na druge posmatrane regione. Vojvodina ima značajnu proizvodnju industrijskog bilja. Pad proizvodnje industrijskog bilja najizraženiji je kod novih zemalja članica EU, u proseku oko 5,6% godišnje u odnosu na svet.

-5%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

-5% -4% -3% -2% -1% 0% 1% 2%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

oj p

roiz

vod

nji

Prosečna stopa rasta u odnosu na svet

Srbija

NZČ

EU

Vojvodina

CEFTA

BiH

Hrvatska

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Vojvodina Srbija CEFTA NZČ EU Svet

Žitarice Voće Povrće Mleko i meso Industrijsko bilje

21

Grafikon 8: Uporedba prosečnih proizvodnji po sektorima u 2003-2007 i 2007-2010 u Hrvatskoj, BiH, Srbiji i NMS u milionima tona

Grafikon 9: Uporedba ukupnih prosečnih proizvodnji u 2003-2007 i 2007-2010 u Hrvatskoj, BiH, Srbiji i NMS u milionima tona

Izvor: FAO

U posmatranom periodu najviše je napredovao sektor žitarica, osim u BiH gde najveći rast proizvodnje beleži sektor voća

Izvor: FAO

Iako Srbija beleži najveći nominalni rast poljoprivredne proizvodnje, u odnosu na period 2000.-2003. god. najviše je porasla proizvodnja u BiH.

Period posle 2006. godine karakterišu pozitivni trendovi u proizvodnji i trgovini voćem u svetu, naročito jabukom, malinom, trešnjom i šljivom i periodično ostalim koštičavim voćem (breskvom, nektarinom i kajsijom). Od zemalja u regionu, najveći rast u ukupnoj proizvodnji voća u odnosu na svet beleže NZČ (+4,5), BiH (+3,3%) i Hrvatska (+2,6%). Srbija, sa druge strane, ima negativnu stopu rasta proizvodnje voća od (-4,2%) u odnosu na svet. Ovaj pad je rezultat pre svega pada proizvodnje šljiva, krušaka i višanja u odnosu na svet. EU ima pad od 4,61% u odnosu na svet. Vojvodina je u nešto boljoj poziciji u odnosu na prosek Srbije i beleži pad proizvodnje voća manji od 1% u odnosu na svet. Od pojedinačnih voćnih vrsta, u Vojvodini u odnosu na svet, najveći pad je zabeležen kod breskve.

Značajno zaostajanje za zemljama EU u proizvodnji povrća, naročito nekvarljivog i onog pripremljenog za prodaju u supermarketu (kontinuitet u isporuci, upakovano, ujednačeno). Pored proizvodnje svinjskog mesa, povrće je sektor koji ima najviše problema da zadrži postojeću proizvodnju u periodu pred pristupanje EU. Kod povrća je situacija komplikovanija usled velikog broja različitih tipova povrća, ali i jednostavnija, jer gotovo sve vrste imaju isto pravilo - da se uvoz dešava usled nemogućnosti čuvanja povrća (kod teško kvarljivog povrća) ili u vremenu kada nema proizvodnje (kod lako kvarljivog).

Mlekarski sektor u regionu je koliko-toliko zadržao proizvodnju, ali na račun smanjenja broja mlečnih krava i smanjenja broja farmera5. U svim zemljama regiona došlo je do značajnog povećanja produktivnosti6 i unapređenja prerade. Ipak, i pored toga zemlje regiona (izuzev Hrvatske) imaju izuzetno malu prosečnu veličinu mlečnih farmi, visok procenat udela mleka koje se otkupljuje kroz mlekare, nizak procenat ekstra i I klase mleka, i veliki broj malih mlekara.

Povećanje površina i proizvodnje kukuruza usled dobre cene i povećanja prinosa. U područjima koji imaju velike zemljišne parcele, ali i na velikim i malim stočarskim gazdinstvima od 2008. godine, konstantno se povećavaju površine po kukuruzom. Relativno mala

5 Tako je U Hrvatskoj 2004. godine mleko otkupljivano od 54 hiljade proizvđača, a 2011. godine od 14 hiljada uz povećanje ekstra klase mleka na 97%. U Srbiji je u periodu 2000. – 2009. godina smanjen broj krava za 28,5 % ali je proizvodnja ostala konstantna.

6 U najmanju ruku za procenat smanjenja broja grla uz zadržavanje proizvodnje

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

BiH

Cro

atia

Se

rbia

NM

S

BiH

Cro

atia

Se

rbia

NM

S

BiH

Cro

atia

Se

rbia

NM

SCereals Fruits Vegetables

2000-20032007-2010

128.0%

90.7%

115.8%

97.5%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

120%

140%

0

2

4

6

8

10

12

14

BiH Croatia Serbia NMS

2000-2003 2007-2010 Trend

22

zahtevnost za tehnologijom i dobra cena od 2007. godine značajno su povećali proizvodnju kukuruza.

Stagnacija ili pad proizvodnje pšenice u poređenju sa ostalim kulturama. U ovoj proizvodnji je najsporije povećanje prinosa i ulazak novih tehnologija, jer se njeno sejanje vezuje uz potrebe za plodoredom, unapređenjem zemljišta, prehrambenom sigurnošću, a sve manje uz dobru zaradu.

Vojvodina i Srbija nastavljaju da dominiraju rastom proizvodnje industrijskog bilja, sa prosečnom stopom rasta od 2% godišnje u odnosu na svet. U Vojvodini, u proseku, najviše raste proizvodnja soje. Lošije trendove u proizvodnji industrijskog bilja u odnosu na svet beleže sve posmatrane zemlje, naročito BiH, sa negativnom stopom rasta u odnosu na svet, od skoro 10%. Hrvatska beleži pad proizvodnje industrijskog bilja od oko 6% u odnosu na svet i to, pre svega, zbog smanjenja proizvodnje šećerne repe. Od posmatranih grupa zemalja, najveći pad proizvodnje industrijskog bilja desio se kod NZČ - 5,6% , dok je pad na nivou EU 2%, a kod CEFTA zemalja 1,23% u odnosu na svet.

Unapređenje trgovine u regionu

Kao potpisnica GATT-a, bivša SFRJ je imala visoku uvoznu carinu na poljoprivredne proizvode, pa je jedan od prvih zadataka prilagođavanja na tržišnu ekonomiju bilo pospešivanje slobodnijeg protoka robom. Kada sama zemlja nije bila spremna da otvara svoje granice, tada je EU podsticala te procese. Tako su zemlje Zapadnog Balkana započele proces liberalizacije u okviru: (1) Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa zemljama EU; (2) prvo bilateralnih, a zatim CEFTA ugovora sa zemljama regiona; (3) sporazuma u okviru STO; (4) brojnih bilateralnih sporazuma.

Grafikon 10: Prosečan izvoz poljoprivrednih proizvoda u odabranim zemljama (rast u svetu = 0, 2006. - 2010.)

Izvor: UN Comtrade

Najveći rast poljoprivrednog izvoza

obuhvaćenog analizom beleži Bosna i

Hercegovina, 9.5%. Izvoz Srbije raste

brže od sveta za 4.3%, dok EU raste

sporije, odnosno beleži pad izvoza

od-6%.

-10%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

-10% -5% 0% 5% 10% 15%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

om

izvo

zu


Srbija

NZČ

EU

CEFTA

Hrvatska

23

Grafikon 11: Struktura izvoza poljoprivrednih proizvoda u odabranim zemljama (prosek za period 2006. - 2010.)

Izvor: UN comtrade

U strukturi izvoza Srbije, apsolutno

dominira izvoz žitarica.

Uvoz i izvoz se nikada ne mogu posmatrati odvojeno, jer uvozni proizvodi su često input za proizvodnju izvoznih proizvoda. Zbog toga, povećanje uvoza, često neminovno vodi i povećanju izvoza. U slučaju zemalja Zapadnog Balkana, očigledno je da su procesi liberalizacije uticali da se poveća trgovina poljoprivrednim proizvodima.

Ako uporedimo te rezultate sa konkurentima, videćemo da:

Rast trgovine poljoprivrednim proizvodima u CEFTA zemljama je sporiji nego rast koji su ostvarivale NZČ u periodu pred pristupanje EU, koji je iznosio 18 % godišnje na strani uvoza i 20,2 % na strani izvoza u periodu od2000. do 2004. godine.

Ukupan izvoz svih poljoprivrednih proizvoda zemalja Zapadnog Balkana, kao i izvoz po jedinici površine značajno zaostaje za zemljama EU. Tako stare zemlje članice prosečno po zemlji u periodu od 2005.-2009. izvoze preko 25 milijardi dolara ili po hektaru preko 6 hiljada USD/ha, NZČ prosečno izvoze preko 3 milijarde ukupno ili 2.600 USD po hektaru, dok zemlje Zapadnog Balkana izvoze značajno manje (BiH: ukupno 0,23 milijarde USD ili 107,9 USD/ha, Srbija 1,55 milijardi USD, odnosno 301,6 USD/ha, Hrvatska: 1,24 milijarde USD, 992,7 USD/ha).

Iako mali u obimu, najveći rast ukupnog izvoza poljoprivrednih proizvoda u periodu od 2005. do 2010 godine (svet = 0) beleži BiH od 11,6 %, Srbija 11 %, Hrvatska 1,08 % i NZČ 2,63 %.

Depopulacija ruralnih područja

Nekoliko trendova obeležavaju današnjicu ruralnih područja u regionu Zapadnog Balkana. Ne samo da ih karakterišu danas, nego je pretpostavka da će to biti slučaj i u narednom periodu, jer su ti trendovi karakteristični i za nove zemlje članice EU. Intenzitet i brzina ovih procesa zavisi, pre svega, od sposobnosti da se kreira povoljno privredno i socijalno okruženje. Neki od trendova koji karakterišu ruralna područja u Vojvodini i Srbiji jesu:

Smanjenje broja poljoprivrednika koje je uslovljeno ne samo emigracijom u grad i odlaskom u druge sektore, i neprihvatanjem mladih da nastave posao svojih roditelja, već i nemogućnošću da se bude konkurentan na tržištu sa postojećim nivoom i načinom proizvodnje. Time se javlja i efekat povećanja staračkih domaćinstava u ruralnim predelima.

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Srbija CEFTA NZČ EU Svet


24

Grafikon 12: Broj proizvođača koji isporučuju mleko u Hrvatskoj (u hiljadama)

Izvor: Procena Ministarstva poljoprivrede Hrvatske

Usled unapređenja tehnologije u proizvodnji hrane sve je manja potreba za radnom snagom u poljoprivredi i sve veća diverzifikacija aktivnosti na poljoprivrednom gazdinstvu u pravcu turizma, zanatstva i usluga.

Sve veća migracija za poslom u gradovima koja se javlja usled toga što: (1) napredniji delovi ruralne zajednice napuštaju seoske sredine zbog boljih socio-ekonomskih uslova u gradu; (2) siromašniji slojevi primorani su da traže zaposlenje van poljoprivrede, zbog sve većeg pritiska usled niskog prihoda u poljoprivredi na malom gazdinstvu.

Sve veća urbanizacija ruralnih predela i povećanje tražnje uslužnih poslova u ruralnim područjima koja zahteva specifična znanja ljudi koji žive u ruralnim područjima.

Smanjenje poljoprivrednih površina na račun izgradnje industrijskih i uslužnih parkova.

Poljoprivredno gazdinstvo koje menja svoju ulogu, jer nije više samo ono koje proizvodi hranu, nego su potrebna sve šira i veća znanja o ekonomiji, marketingu, menadžmentu ...

Približavanje i članstvo u EU koje donosi nove izazove i mogućnosti ruralnim zajednicama usled postajanja jedinstvenog sistema regionalnog i ruralnog razvoja EU, koji se zasnivaju na decentralizaciji, većem učešću civilnog društva u donošenju odluka i povećanoj mogućnosti za korišćenje fondova.

Ulazak Hrvatske u EU

Ulazak Hrvatske u EU juna 2013. godine u velikoj meri će poremetiti trgovinske tokove među CEFTA zemljama, od kojih su najznačajnije sledeće promene:

BiH neće moći da izvozi proizvode u Hrvatsku za koje nema ispunjene standarde bezbednosti za izvoz u EU kao što su: mleko i mlečni proizvodi, žive životinje, meso i mesne prerađevine, med i krompir. Pošto je Hrvatska najveće izvozno tržište za proizvode Bosne i Hercegovine, ova promena će značajno smanjiti izvoz BiH. Kao posledica, ovi proizvodi će vršiti pritisak na domaću tražnju i na ostale CEFTA zemlje. Prvenstveno će biti veliki pritisak kod mleka gde će posledice biti da će se prvo sniziti cena prema proizvođaču, čime će se smanjiti prihodi proizvođača, ali i postati konkurentniji, pa će se, samim tim, otvoriti mogućnost da se ovo mleko izveze jedino gde može - u ostale CEFTA zemlje.

Hrvatska će imati carine na izvoz na tržište BiH, dok ih Srbija neće imati zahvaljujući CEFTA sporazumu. Bosna i Hercegovina ima nula carinu za proizvode iz Srbije i Hrvatske, dok ima visoku carinu za proizvode iz EU. To znači da Hrvatska i Srbija nemaju ozbiljnu konkurenciju na tom tržištu. Obe zemlje to obilato koriste, naročito Hrvatska, kojoj izvoz poljoprivrednih proizvoda u BiH čini oko 30% ukupnog izvoza

58.8

50.8

44.6

38.1

32.0 27.5

23.7 19.9

14.8

0.0

10.0

20.0

30.0

40.0

50.0

60.0

70.0

2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 X/2011

25

(Srbija izvozi nešto preko 18% od ukupnog izvoza poljoprivrednih proizvoda u BiH). Sada će Hrvatska imati carine na izvoz proizvoda u BiH, dok ih Srbija neće imati. Samim tim će Hrvatska imati manje konkurentne proizvode, a Srbija bolju trgovinsku poziciju.

Srbija će imati nula carine prilikom izvoza u Hrvatsku svih proizvoda osim baby beef-a i neće imati nikakva kvantitativna ograničenja osim kod izvoza baby beef-a, šećera i vina. Srbija nije izvozila vino, šećer, a ni baby beef u Hrvatsku, jer su postojale visoke carine na ove proizvode koje sada neće postojati – ovo znači da se situacija za Srbiju popravlja. Treba znati da Srbija i Hrvatska nisu u okviru CEFTA liberalizovale svoju trgovinu poljoprivrednim proizvodima, jer na gotovo sve osetljive proizvode postoji carina u oba pravca. Sada to neće biti slučaj, jer će Srbija imati nula carinu za izvoz poljoprivrednih proizvoda u Hrvatsku, dok će Hrvatska imati carine koje Srbija ima prema EU, a koje idu u pravcu liberalizacije, ali ne potpune. Šta to znači: za najveći broj proizvoda na koje sada Srbija prilikom izvoza u Hrvatsku treba da plaća carinu, više neće morati da to čini, dok će Hrvatska dobiti potpuno nova pravila koja podrazumevaju da za neke proizvode za koje su do sada plaćali carinu, sada više to neće morati (mali broj njih) ili za neke proizvode za koje do sada nisu plaćali carinu, članstvom Hrvatske u EU će morati ili će ona biti veća (najveći broj njih).

Hrvatska će imati potpuno drugačiju strukturu subvencija koja će uticati na promene u konkurentnosti i samim tim trgovini.

Ove promene će u određenoj meri i izmeniti proizvodnju na način da će određeni proizvođači i potrošači profitirati, a drugi izgubiti. Poslovni ljudi, naravno, razmišljaju unapred i spremaju se za ove promene. Tako hrvatski poslovni ljudi, naročito oni koji imaju izgrađene brendove, otvaraju svoja postrojenja u BiH, kako bi prodavali te proizvode u BiH, ali i ostalim CEFTA zemljama.

Trgovinsko okruženje se u potpunosti menja za gotovo sve učesnike u tržišnom lancu, od proizvođača do potrošača. Onaj ko bolje razume procese i predvidi njihova kretanja – profitiraće, onaj ko ih ne razume i čeka da ih oseti na svom biznisu – izgubiće.

Ispunjenje uslova za dobijanje EU fondova namenjenih poljoprivredi

Poljoprivreda je sektor kojem su potrebna velika prilagođavanja u procesu pristupanja EU. Zato EU podržava poljoprivredu i poljoprivrednike kroz specijalne programe prvo zvane SAPARD (Special Accession Programme for Agriculture and Rural Development), a od 2007. godine IPARD (Instrument for Pre-Accession Assistance for Rural Development). Osnovni cilj ovog programa je da se doprinese rešavanju problema strukturnih prilagođavanja u poljoprivrednom sektoru i ruralnim područjima radi jačanja konkurentnosti u odnosu na tržište Evropske unije, kao i povećanje kvaliteta života u ruralnim područjima. Istovremeno, važan cilj SAPARD-a je da se podrže pripreme u budućoj zemlji članici za sprovođenje pravnih tekovina Evropske zajednice (Acquis Communautaire) na području Zajedničke poljoprivredne politike (CAP), kroz pravno, administrativno i institucionalno osposobljavanje. Takođe, efikasno korišćenje IPARD-a je važan faktor za kasniju apsorpciju CAP sredstava. IPARD je po mnogo čemu jedinstven. To je prvi program Zajednice namenjen kandidatima za članstvo koji se u potpunosti sprovodi decentralizovano. To podrazumeva prethodnu akreditaciju tela uključenih u sprovođenje i organizaciju sistema u zemlji koja prima pomoć, koji će garantovati transparentno trošenje novca evropskih poreskih obveznika.

Iako su sredstva bila na raspolaganju od 2000. godine, većina zemalja, tada kandidata, je počela korišćenje tek kasnije (od 2001. godine Baltičke zemlje i Slovenija, 2002. godine Mađarska, Poljska i Rumunija i 2004. godine Češka). Hrvatska i Turska počinju da ga koriste 2008. godine, a Makedonija 2011. godine. Osnovni razlog kašnjenja je potreba da se pripreme

26

institucije koje će garantovati da će sredstva biti iskorišćena na transparentan i nepristrasan način. Pored političkog uslova, dobijanja kandidature (koji može biti čak i ukinut u narednom periodu), aktivnosti podrazumevaju i ispunjenje administrativnih kapaciteta za upravljanje i korišćenje ovih fondova, i to konkretno: (1) usvajanje IPARD programa; (2) sektorski sporazum (Sectoral Agreement); (3) nacionalnu akreditaciju IPARD operativnih struktura (za programiranje - Managing Authority, za upravljanje finansijama - IPARD agencija); (4) akreditaciju i prenošenje odluke o upravljanju; (5) višegodišnji Sporazum o finansiranju; (6) razvoj procedura za monitoring i evaluaciju.

Suština programa je obezbeđivanje bespovratnih sredstava u iznosu od oko 40-100% od vrednosti investicije za tri tipa projekata (prioriteta): (1) podizanje konkurentnosti; (2) zaštita životne sredine i LEADER pristup; (3) ruralna infrastruktura.

Pored administrativnih kapaciteta i akreditacije samih institucija, postoji i drugi nivo kriterijuma koje poljoprivrednik ili kompanija treba da ispuni da bi dobio sredstva. Ovi kriterijumi su definisani Nacionalnim programom za ruralni razvoj (tzv. IPARD programom), i definišu ko može da bude korisnik za koju meru. Tada se postavljaju kriterijumi koji običnoutvrđuju: veličinu gazdinstva (minimalni i maksimalni broj hektara ili stoke), promet robom (minimalni i maksimalni) za koji se zahteva investiciona podrška, prethodno iskustvo u proizvodnji i/ili preradi, nivo prometa preko računa i plaćenih poreskih dažbina koji se dokazuju revizorskim izveštajem i sl.

Ukoliko potencijalni korisnik ispunjava uslove u okviru definisanih kategorija i želi da aplicira za sredstva, onda treba da pripremi dokumentaciju koja u osnovi obuhvata: obrasce, zahteve i potvrde definisane tenderom, projektni zadatak sa detaljnim troškovnikom i idejnim rešenjem, analizu isplativosti sektora i samog projekta i ostalo što se zahteva pozivom.

Pravilo je da se kroz IPARD fondove ne mogu finansirati kupovina i iznajmljivanje zemljišta ili postojećih zgrada, porezi, carine i uvozne dažbine, operativni troškovi, uključujući održavanje i troškove iznajmljivanja, lizing, bankarske provizije, troškovi jemstva i sl, opšti troškovi određenog projekta, kao što su troškovi usluga arhitekata, inženjera, konsultanata i pravne dažbine, troškovi studija izvodljivosti za pripremanje i sprovođenje projekta, troškovi sticanja patenata i licenci direktno vezanih za projekat, koji prelaze 12% ukupnih odobrenih troškova isključujući ove opšte troškove. Takođe se mora u potpunosti poštovati Zakon o javnim nabavkama i moraju se dostaviti dokazi o prikupljanju ponuda od najmanje tri dobavljača, i za koje originali ponuda nisu uključeni u izjavu o troškovima.

Važna je činjenica da se sufinansiranje iz fonda IPARD izvodi tek nakon zaključivanja projekta i po izvedenom plaćanju dozvoljenih troškova investicije, odnosno nakon završene i sa strane investitora plaćene investicije, i to samo za dopuštene i opravdane investicione troškove. Da bi se sredstva mogla povratiti neophodno je da se ima pozitivan izveštaj od organa koji vrši kontrolu. Kontrola je dvostruka: prva od strane ovlašćenog domaćeg revizora, a nastavlja se slepom kontrolom od strane revizora EU.

Kakva su iskustva sa IPARD fondom:

Iskustvo pokazuje da od dana kada zemlja dobije status kandidata (ili ukoliko se ovaj uslov ukine, onda od dolaska prve inspekcije), pa do prvog tendera prođe preko 2 godine. Srbija kasni sa uspostavljanjem sistema, i realno je očekivati da će joj biti potrebno duže vremena, naročito imajući u vidu da aktivnosti na ispunjenju ovih uslova podrazumevaju donošenje određenih političkih odluka, koordinaciju između organa, alokaciju sopstvenih sredstava za zapošljavanje značajnog broja novih ljudi, unapređenje javnih službi na državnom i lokalnom nivou koje su uključene u sprovođenje iPARD-a, a koje ne ispunjavaju EU standarde, kao što su veterinarske

27

službe, registri, službe zadužene za kontrolu životne sredine, građevinske dozvole/druge dozvole.

Iskorišćenost IPARD sredstavau 10 NZČ je od 95% (Letonija), do više od 99% (ostali), dok je u Rumuniji 87%, Bugarskoj 72,4%. Iskustvo pokazuje da se prva sredstva transferišu u drugoj godini, da se značajno povećavaju u trećoj godini, a tek u petoj se dostiže pun iznos trošenja sredstva.

Prosečna vrednost projekta finansiranog od strane EU: Hrvatska 326.572 EUR, Rumunija 228.864 EUR, Letonija 151.558 EUR, Bugarska 123.846 EUR, Slovačka 86.119 EUR, Mađarska 62.121 EUR, Slovenija 31.116 EUR. Broj projekata kreće se od 559 u Sloveniji pa do 22.775 u Poljskoj.

Iskustva Hrvatske, posle dve godine sprovođenja SAPARD programa, su da je od ukupnih 25 miliona EUR kroz 4 tendera ugovoreno 62% (49 projekata), a iskorišćeno 48% (37 projekata).

Za makedonske poljoprivrednike i proizvođače hrane, IPARD programom u periodu 2007. – 2013. god. predviđeno je 40 miliona EUR iz fondova Evropske unije. Agencija za finansijsku potporu poljoprivrede i ruralni razvoj odgovorna je u Makedoniji za upravljanje tim sredstvima. Agencija je dobila akreditaciju u 2009. godini. Za 2 godine, objavljeno je 5 javnih poziva za korišćenje sredstava. Zaključeno je 125 ugovora za dobijanje 7 miliona EUR iz IPARD programa. Do kraja 2011. godine isplaćeno je samo 1,4 miliona EUR.

Na prvim tenderima procenat uspešnosti je izuzetno mali.

IPARD je osmišljen za prosečnog korisnika, kome je pomoć neophodna da bi opstao u evropskom okruženju7.

U najboljem slučaju, broj poljoprivrednika koji će postati korisnici sredstava IPARD-a neće biti ni 1% sadašnjeg broja gazdinstava u Vojvodini8. IPARD je važan program pomoći, ali treba biti realan u pogledu njegovog stvarnog dosega, pogotovo kada je reč o primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji.

Srbija i Vojvodina bi, s obzirom na potrebe, svakako morale da imaju nacionalni program ruralnog razvoja u kome bi deo mera bio finansiran isključivo iz državnog i lokalnog budžeta. Važno je da te nacionalne mere ne predstavljaju konkurenciju IPARD-u. Pogotovo da se, u pogledu procedura i kontrola, nacionalne mere komplementarne IPARD-u, sprovode na približno sličan način.

Najveće prepreke u Hrvatskoj i Makedoniji za uspešnije korišćenje sredstava bile su

Neposedovanje dokumenata kojima su uređeni imovinsko-pravni odnosi poljoprivrednih proizvođača;

Nedostatak sredstava za investicije i nepoverenje banaka za finansiranje projekata u primarnoj poljoprivednoj proizvodnji;

Nedostatak interesa poljoprivrednih proizvođača i kompanija zbog nepoznavanja mogućnosti IPARD fondova;

Nedostatak znanja o savremenom upravljanju farmom (farm management) i neadekvatne edukacije proizvođača u ruralnim područjima;

7 Neće biti lako odrediti šta je to ‘prosečan’ korisnik kome je potrebna EU pomoć. Ciljna grupa ‘prosečnih’ korisnika je različita i kad su u pitanju razlike između pojedinih mera, ali i kad se posmatraju različite podaktivnosti unutar pojedinih mera. Jednom su u prioritetima poljoprivredna gazdinstva, drugi put su to firme koje posluju sa hranom, a nekada su prioritetni korisnici - jedinice lokalne samouprave. S druge strane, mogu postojati velike razlike između ‘prosečnih’ korisnika u sektorima proizvodnje mleka, mesa, jaja ili voća i povrća, što je po pravilu odraz specifičnosti u svakoj zemlji, a koje treba uzimati u obzir.

8 Zapravo je puno veća verovatnoća da će to biti oko 0,5% što je bio prosek broja korisnika SAPARD-a i to za skoro šest godina sprovođenja tog programa (grupa EU-8 koja je koristila SAPARD do kraja 2006. godine). Ne zaboravimo da je SAPARD bio manje zahtevan u odnosu na IPARD. Bugarska i Rumunija su nakon devet godina primene SAPARD-a (do kraja 2009.), došli do udela od samo 0,25%. Hrvatska je nakon sedam godina sprovođenja SAPARD/IPARD-a na manje od jednog promila (0,1%) udela broja korisnika u odnosu na broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava! Pritom su oni najsposobniji dobili pomoć više puta, baš kako je to bilo i u drugim zemljama kandidatima.

28

Mali broj proizvođača u sistemu PDV;

Postojanje konkurentskih programa od strane države sa manje zahtevnom dokumentacijom, a sličnim nivoom granta (Hrvatska)

Nemanje kapaciteta na lokalnom nivou za pripremu projekata

Mogućnost da Vojvodina dobije značajna sredstva (videti tabelu 1.), koja su direktno usmerena u razvoj poljoprivrede, je nešto oko čega bi trebalo da postoji konsenzus među svim zainteresovanim učesnicima. Dodatno, trebalo bi da postoji veliki interes da se to i ostvari što je pre moguće. Poljoprivrednici u Vojvodini već zaostaju za kolegama u EU i regionu po konkurentnosti, kako usled prirodnih uslova, tako i predvidljive politike podrške zasnovane na investicijama. Administracija i poljoprivrednici u Vojvodini imaju ozbiljan problem u dostizanju standarda EU, i ukoliko što pre ne započnu da ih uvode, brže će zaostajati za konkurentima, uz opasnu pretnju da ih nikada neće moći dostići. Situacija će biti još gora ukoliko glavni konkurenti u regionu imaju značajno veći pristup EU sredstvima za razvoj poljoprivrede. Zato proizvođači u Vojvodini ne bi smeli da budu kažnjeni usled niskih administrativnih kapaciteta. Pogotovo imajući u vidu da Srbija može da bude prva i jedina zemlja koja će ući u potpunu liberalizaciju carina, a da pri tome ne da nije član EU, nego nije ni počela da koristi pretpristupna sredstva namenjena ruralnom razvoju.

Preko 3 milijarde EUR je potrošeno na 39 hiljada projekata finansiranih kroz SAPARD i IPARD fond

Zemlja

Sredstva (miliona EUR) Projekti (broj) Proseč. vred.

EU

sredstava,

EUR

Alocirano Iskorišć

eno %

Vraćeno

u EU

Broj

prijava

Ugovor

eno

Realizov

ano %

God % Ukupno %

Češka 30.93 4.2 92.79 3.0 92.78 100 0.01 3,000 1,685 1,495 88.7 62,059

Estonija 17.01 2.3 51.04 1.6 50.65 99.2 0.4 1,832 1,531 1,062 69.4 47,691

Mađarska 53.35 7.2 160.04 5.1 159.96 100 0.01 8,828 2,640 2,575 97.5 62,121

Letonija 30.63 4.2 91.88 2.9 87.29 95.0 4.6 1,808 1,702 94.1 51,286

Litvanija 41.82 5.7 125.45 4.0 125.34 99.9 0.1 1,222 866 827 95.5 151,558

Poljska 236.47 32.1 709.41 22.7 708.66 99.9 0.7 31,112 24,457 22,775 93.1 31,116

Slovačka 25.64 3.5 76.92 2.5 76.90 100 0.0 1,306 906 893 98.6 86,119

Slovenija 8.88 1.2 26.65 0.9 26.65 100 0.0 958 562 559 99.5 47,672

EU 8 444.73 60.3 1,334.18 42.8 1,328.22 99.6 5.9 48,258 34,455 31,888 92.5 41,653

Bugarska 74.12 10.1 444.75 14.3 320.22 72.0 124.5 2,626 2,600 99.0 123,161

Rumunija 193.30 26.2 1,159.79 37.2 1,009.01 87.0 150.7 4,451 4,374 98.3 230,684

EU 2 267.42 36.3 1,604.53 51.4 1,329.23 82.8 275.3 7,077 6,974 98.5 190,598

EU 10 712.15 96.5 2,938.71 94.2 2,657.46 90.4 281.2 41,532 38,862 93.6 68,382

RH: SAPARD 25.00 3.4 25.00 0.8 12.08 48.3 12.9 139 49 37 75.5 326,572

RH: IPARD 25.55 3.5 51.10 1.6 2.29 4.5 25.8 390 108 14 13.0 163,286

SAP/IPARD 25.37 3.4 76.10 2.4 14.37 18.9 38.7 529 157 51 281,748

EU 10 + RH 737.52 100 3,014.81 100 2,671.83 88.6 319. 41,689 38,913 68,662

Tabela 1: Alokacija i korišćenje SAPARD i IPARD sredstava u NZČ

Šta Vojvodina može da uradi da privuče što više projekata? Pre svega treba da eliminiše sve one prepreke na koje može da utiče, a zatim i da kreira okruženje koje će pospešivati korišćenje sredstava, kao što je:

Edukacija proizvođača o mogućnostima i načinima korišćenja IPARD fonda, uz preporuku da se ne podignu očekivanja isuviše visoko, nego da se jasno predoče uslovi koje treba ispuniti da bi se postao korisnik ovih sredstava;

Veliki deo dozvola, naknada, obrazaca i sličnih administrativnih uverenja jesu sastavni deo IPARD prijave. Najveći deo njih je lokalnog karaktera, i, shodno tome, opštine treba da omoguće njihovo nesmetano i jednostavno dobijanje.

Podizanje kapaciteta za pripremu projekata, bilo kao privatni ili javni servis. Iskustva pokazuju da je privatni servis efikasniji, jer pripremi najveći broj projekata i najveći procenat uspešnosti ima upravo privatni sektor.

29

Aktivno učešće kroz obezbeđivanje podrške u pripremi projekata, i delimičnoj kontroli korišćenja IPARD sredstava. Ukoliko opština prihvati i da daje garancije projektima, onda je ova uloga još značajnija.

I.3. Trendovi u Vojvodini

Grafikon 13: Procenat povećanja proizvodnje u periodu 1998-2002 i 2006-2010 u BiH, NMS, Hrvatskoj i Srbiji.

Izvor: FAO

Očigledno je da BiH ima najveću stopu rasta proizvodnje kod gotovo svih grupa proizvoda. Najveći je kod voća, a najmanji kod žitarica. Srbija jedino kod žitarica beleži veću stopu rasta od BiH.

Trendovi u proizvodnji i trgovini

Žitarice

Proizvodnja žitarica predstavlja jedan od najdominantnijih segmenata poljoprivredne proizvodnje širom Evrope i u Vojvodini, i ima dugu tradiciju na ovim prostorima. Značaj proizvodnje žitarica je svakako veliki, jer u najvećem broju zemalja u svetu predstavlja osnovu za prehrambenu sigurnost stanovništva, ali i za razvoj stočarske proizvodnje. Upravo zbog ovog aspekta, ali i zbog činjenice da se lako skladište, i dobro podnose transport, žitarice imaju i veliki trgovinski značaj. Takođe, zbog značaja u pogledu prehrambene sigurnosti, često su predmet državnog intervencionizma, kako u sferi otkupa i prodaje iz državnih rezervi, što utiče na kretanja na domaćem tržištu, tako i u domenu regulacije izvoza i uvoza.

Zahvaljujući povoljnim kretanjima u pogledu cena žitarica na međunarodnom tržištu, koje

dostižu svoje maksimume tokom 2008. i 2011. godine, u zadnjih nekoliko godina, primetan je

trend povećanja proizvodnje žitarica, i to zahvaljujući kukuruzu, dok je kod pšenice i ječma

prisutna stagnacija i pad proizvodnje u Vojvodini. U odnosu na 2006. godinu, proizvodnja

žitarica u Vojvodini porasla je sa 4,9 miliona tona na 5,7 miliona tona. Na nivou pojedinačnih

proizvoda, najveći rast bio je prisutan kod kukuruza, i to 20%, kod pšenice 8%, dok je

proizvodnja ječma opala za 12%.

Tržište žitarica u Srbiji dugo je bilo zaštićeno visokim carinama, ali se usled implementacije SSP i Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, situacija menja ka delimičnoj liberalizaciji uvoza. Visoka carina je dugi niz godina u velikoj meri sprečavala uvoz žitarica, ali je i poskupljivala uvozno seme i time delom onemogućavala da se dodatno unaprede prinosi, i uspostavi proizvodnja žitarica bazirana na najkvalitetnijem semenu. Trenutno je na snazi

116.8% 103.8%

118.4% 111.7%

286.4%

84.0%

124.6%

85.6%

126.7%

62.7%

103.2% 90.1%

0%

50%

100%

150%

200%

250%

300%

350%

BiH Hrvatska Srbija NZČ BiH Hrvatska Srbija NZČ BiH Hrvatska Srbija NZČ

Žitarice Voće Povrće

30

uredba po kojoj se carina na uvoz tvrde pšenice neće se naplaćivati do 30. juna 2013. godine, a u slučaju kukuruza do 31. avgusta 2013. godine.

Državni intervencionizam kroz nereformisanu ulogu robnih rezervi i kartelski dogovori otkupljivača. Prema međunarodno prihvaćenim trgovinskim pravilima, obezbeđivanje prehrambene sigurnosti države bi trebalo da bude osnovna uloga robnih rezervi. Aktivnosti u tom pogledu moraju se sprovoditi na transparentan način, i tako da ne izazivaju uopšte ili izazivaju minimalne distorzivne efekte na kretanja na tržištu. U sektoru žitarica u Srbiji i Vojvodini to često nije bio slučaj, i interventne kupovine i prodaje su negativno uticale na kretanje ponude i tražnje, ali i na samo formiranje cena na tržištu. U periodu neposredno pre i nakon žetve žitarica, često su prisutni kartelski dogovori otkupljivača, što sprečava slobodno formiranje cene i vuče je u smeru negativnom po proizvođače.

Nepostojanje sistema terminske kupovine i modernog berzanskog robnog poslovanja. Uprkos činjenici da žitarice u načelu imaju nisku cenu u odnosu na druge robe, njihova zastupljenost u trgovini je velika, jer su u pitanju berzanske robe. Neophodno je da se pored spot tržišta koje jedino postoji kroz rad Produktne berze u Novom Sadu, otvore i nove mogućnosti, pre svega terminsko tržište koje je preovlađujući način trgovanja u modernom berzanskom robnom poslovanju u svetu.

Iako je Srbija značajan izvoznik žitarica u regionu, prostor za unapređenje svakako postoji, i to pre svega kroz uvođenje sistemaklasiranja po kvalitetu, stabilizaciju proizvodnje pšenice na nivou višem od sadašnjeg, značajno povećanje prinosa i kod pšenice i kukuruza, i kroz afirmaciju proizvođača koji imaju stalni cilj maksimiziranja prinosa, ali i profita.

U 2011. godini površine pod žitaricama u Vojvodini prostirale su se na preko milion hektara, od čega su oko 73% činile površine pod kukuruzom, a 24% površine pod pšenicom. Proizvodnja žitarica u Vojvodini čini 62% ukupne proizvodnje žitarica na teritoriji Srbije, dok trećina svih količina žitarica proizvedenih u CEFTA dolazi upravo iz Vojvodine.

Grafikon 14: Prosečna proizvodnja žitarica u odabranim zemljama (rast u svetu = 0, 2006. - 2010.)

Grafikon 15: Struktura proizvodnje žitarica (2006. – 2010.)

-4%

-2%

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

16%

-8% -6% -4% -2% 0% 2% 4% 6%Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

oj p

roiz

vod

nji


Srbija

NZČ

EU

Vojvodina

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Ječam Kukuruz Pšenica

31

Grafikon 16 : Trend proizvodnje žitarica u Vojvodini Izvor:FAO i Republički zavod za statistiku

Nakon naglog pada proizvodnje kukuruza u 2007.

godini, trend proizvodnje kukuruza se oporavlja i kreće

se uzlaznom putanjom. Ova zakonitost ne važi kod

proizvodnje pšenice i ječma gde je prisutna stagnacija i

pad proizvodnje. Kod pšenice je nakon lošije 2010.

godine, obim proizvodnje u 2011. godini uspeo da se

povrati na nivo od 1,8 milion tona, što odgovara

prosečnom nivou proizvodnje pšenice u Vojvodini.

U periodu 2006. -2010. godina, oko 75% proizvodnje žitarica u Vojvodini odlazilo je na kukuruz, udeo pšenice bio je 21,7%, dok je ječam učestvovao sa oko 3%. Struktura proizvodnje žitarica na teritoriji Srbije, bar kada su u pitanju udeli pojedinih kultura, predstavlja sliku u ogledalu Vojvodine. Situacija kod drugih posmatranih zemalja je nešto drugačija, tako da već na nivou CEFTA, udeo pšenice i ječma u proizvodnji žitarica je veći, na uštrb nešto manjeg udela proizvodnje kukuruza u poređenju sa Vojvodinom. Ovakva struktura je još izraženija kada se posmatraju NZČ, EU ili svet.

Pozitivna kretanja u proizvodnji žitarica, pre svega zahvaljujući većoj proizvodnji kukuruza, nisu bila karakteristična samo za Vojvodinu i Srbiju. Slični trendovi prisutni su i u CEFTA regionu, NZČ, i na nivou cele EU (rast je bio prisutan, ali je manji nego na nivou sveta). U periodu 2006. – 2010. godina, Vojvodina je, uz zemlje CEFTA, imala najveći prosečan godišnji rast proizvodnje žitarica u odnosu na posmatrane konkurente. U odnosu na svet, prosečna godišnja stopa rasta proizvodnje žitarica u Vojvodini bila je skoro 3%, u NZČ 2%, dok je na nivou celokupne EU zabeležen za 1 procentni poen sporiji rast u odnosu na svet. Pozicija Vojvodine je povoljnija i u odnosu na NZČ, ali razlike nisu prevelike. Od pojedinačnih CEFTA zemalja, nosioci rasta u proizvodnji žitarica su Moldavija i Srbija, dok u dinamici rasta za svetom najviše zaostaje Bosna i Hercegovina, i to za 5%.

Zbog povećane potrošnje žitarica od strane stanovništva, povećanje potrošnje žitarica u proizvodnji biogoriva, ali i zbog smanjenog roda usled suša, cene žitarica su rasle dostižući svoje maksimume u 2008. i 2011. godini. Upravo ova kretanja su omogućila rast izvoza žitarica iz Srbije u prethodnom periodu. U 2011. godini izvoz žitarica iz Srbije dostigao je vrednost od 556 miliona dolara, što je udeo od 46% u ukupnom izvozu posmatranih grupa proizvoda. Najveći prosečan udeo u izvozu žitarica ima kukuruz, sa 81%, i to je ujedno i najizvoženiji poljoprivredni proizvod Srbije.

0

500

1,000

1,500

2,000

2,500

3,000

3,500

4,000

4,500

5,000

2006 2007 2008 2009 2010

u h

ilja

dam

a to

na

Pšenica Ječam Kukuruz

32

Grafikon 17: Prosečni izvoz žitarica u odabranim zemljama (rast u svetu =0, 2006. - 2011.) Najviše raste BiH, čak 237%, izostavljena je zbog preglednosti.

Grafikon 18: Struktura izvoza žitarica (2006. – 2011.)

Grafikon 19: Izvoz žitarica u Srbiji Izvor: UN Comtrade

Nagli rast izvoza kukuruza počinje od 2007. godine u

odnosu na koju je prošlogodišnja vrednost izvoza

uvećana više od 5 puta. Trend izvoza pšenice upravo je

suprotan od trenda kukuruza sve do 2008. godine,

kada počinje lagani oporavak pšenice. 2010. godine

izvoz pšenice bio je za 13 miliona $ veći od rekorda

zabeleženog tri godine ranije, a 2011. je uvećan za

dodatnih 8%. Nakon trogodišnjeg rasta, prošlogodišnji

izvoz ječma beleži blagi pad od 2%.

Žitarice dominiraju izvozom Srbije, a Srbija dominira izvozom žitarica u CEFTA. Udeo izvoza žitarica iz Srbije čini 67% ukupnog izvoza žitarica na nivou CEFTA zemalja. Slično Srbiji, u CEFTA je kukuruz najtraženija izvozna žitarica, ali sa nešto manjim udelom u ukupnom izvozu od 68%. Kod ostalih posmatranih zemalja struktura izvoza se menja na način sličan i proizvodnji, veće učešće izvoza ječma i naročito pšenice, nasuprot manjim udelima kukuruza nego što je to slučaj kod Srbije. Tako je na nivou EU, struktura izvoza žitarica potpuno drugačija u odnosu na Srbiju. Kod EU, pšenica ima najveći izvozni potencijal, i učestvuje u ukupnom izvozu žitarica sa 60%, izvoz kukuruza je oko 1/4 izvoza žitarica, dok je izvoz ječma neuporedivo veći u odnosu na Srbiju, i učestvuje sa 16% u izvozu žitarica.

Srbija treba da povećava vrednost proizvodnje i izvoza žitarica, ali mora i da bude svesna da je mogućnost ostvarivanja dodatne vrednosti u tom sektoru limitirana. Učešće žitarica u ukupnoj vrednosti proizvodnje u Srbiji je ubedljivo najveće od svih evropskih zemalja (Srbija preko 34%, EU – 11.4%). Samo u nekoliko zemlja EU učešće prelazi 20%. Primeri poslednjih godina gde površine pod kukuruzom rastu na račun ostalih kultura je kratkoročno dobra, ali dugoročno se gube tržišta nekih drugih proizvoda sa kojima se može ostvariti veća vrednost proizvodnje. Tu se pre svega misli na proizvodnju povrća gde je udeo ove proizvodnje u Srbiji

-5%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

-10% -5% 0% 5% 10% 15%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

om

izvo

zu


Srbija

NZČ

EU

Hrvatska

CEFTA

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%


Ječam Kukuruz Pšenica

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

2006 2007 2008 2009 2010 2011

u m

ilio

nim

a d

ola

ra

Pšenica Ječam Kukuruz

33

ubedljivo manje od svih NZČ (Srbija - 5,4%, EU – 10.2%, NZČ – 15%). Ova preporuka svakako ne isključuje potrebu da se dalje unapređuju i povećavaju prinosi jer značajno zaostaju za prosekom EU zemalja.

Problemi i preporuke

Problemi

Kvalitet semena i đubriva

Nereformisane robne rezerve i državne intervencije

Nedovoljno adekvatnog skladišnog postora kod samih proizvođača

Preporuke

Nastaviti razvoj tržišta zemljišta koji dovodi do ukrupnjavanja i unapređenja proizvodnje

Unaprediti termisku prodaju

Razdvajati žitarice po kvalitetnim grupama

Unapređivati kvalitet semena

Voće

Statistički podaci o proizvodnji u Srbiji, pa tako i u Vojvodini, što se tiče voćarstva se još uvek baziraju na zastarelim metodama, jer prate broj rodnih stabala i prinose po stablu - metodologiju koju je savremeno voćarstvo u svetu prevazišlo pre nekoliko desetina godina. Ovakvo praćenje podataka ne može da sagledava promene koje se dešavaju u proizvodnji voća. Iako su državne ali i stručne strategije decenijama pokušavale da regionalizuju i usmere voćarsku proizvodnju u brdovite predele Srbije, ekonomski zakoni i tržište su još od sedamdesetih godina prošlog veka savremene guste zasade locirali u Vojvodini. Danas je Vojvodina vodeći voćarski region Srbije po površinama pod savremenim zasadima voća i proizvođačima koji su konkurentni i na evropskom nivou. Osnovni trendovi u proizvodnji voća su:

Povećanje broja tržišno orjentisanih proizvođača koji se profesionalno bave proizvodnjom voća. Generalno, ove profesionalne proizvođače voća možemo podeliti u tri velike grupe:

Kompanije koje se bave trgovinom ili preradom voća i ulažu u proizvodnju radi

pouzdane i kvalitetne robe

Fizička ili pravna lica koja su novac zarađen u drugim sektorima uložili u savremene

intenzivne zasade koji su uobičajeno veći od 50 ha

Proizvođači koji se tradicionalno bave voćarstvom i imaju posede od 5 do 30 ha i koji

se udružuju u kooperative

Mali proizvođači koji nisu vertikalno integrisani ne utiču značajno na tržište voća u Vojvodini.

Koncentracija voćarske proizvodnje u određenim proizvodnim područjima. Intenzivna voćarska proizvodnja grupisala se u pojedinim regionima u kojima su postojale plantaže koje su uvodile nove tehnologije, a proizvođači su nova znanja preuzimali od njih. Intenzivna voćarska proizvodnja dominira u Sremu koji je postao vodeći voćarski region u Vojvodini, a zatim i Subotička peščara, okolina Novog Sada i Južni Banat.

Sve veća diverzifikacija proizvodnje. Dominantnu proizvodnju jabuke u Vojvodini poslednjih godina sve više prati diverzifikacija proizvodnje – intenzifikacija gajenja šljive, breskve te sve više savremenih zasada trešnje i višnje. Zbog rizične proizvodnje, kruška još uvek traži svoje mesto koje je imala pre nekoliko decenija u voćarstvu Vojvodine.

34

Grafikon 20: Prosečna proizvodnja voća u odabranim zemljama (rast u svetu = 0, 2006. - 2010.)-

Grafikon 21: Struktura proizvodnje voća (2006. – 2010.)

Grafikon 22: Trend proizvodnje voća u Vojvodini Izvor: FAO i Republički zavod za statistiku

Od svih vrsta voća koje su bile predmet analize, jedino

jabuka beleži rast proizvodnje.

Koncentracija prodaje. Od 2005. godine u Vojvodini su podignute ULO hladnjače ukupnih kapaciteta preko 40.000 t. Investicije u skladišne kapacitete su preokrenule bilans trgovine jabukom, a Srbija je od uvoznika postala značajan izvoznik jabuke. U budućnosti, pod uticajem dva procesa koji se paralelno dešavaju – procesa liberalizacije i procesa supermarketizacije – prodaja kod samih proizvođača će biti jednako podložna inovacijama i promenama na bolje kao i proizvodnja. Liberalizacija će supermarketima omogućiti da idu za lakšom opcijom koju predstavlja uvoz, a liberalizacija im smanjuje troškove u tom procesu. Domaći proizvođači moraju pratiti ove trendove i u svoju ponudu uvrstiti kvalitetniji i bolje zapakovan proizvod. Za to će biti potrebno objedinjavanje ponude. To se može desiti ili od strane specijalizovanih kompanija ili od strane samih proizvođača. U kojoj meri će se objedinjavati ponuda od strane porodičnih gazdinstava udruživanjem ili tako što će velike kompanije organizovati svoju proizvodnju i/ili otkup, u velikoj meri zavisi od politike države. Ukoliko država ne podrži investicije porodičnih gazdinstava i na taj način promoviše udruživanje, ne može se ni očekivati da buduća prodaja bude zasnovana na objedinjenoj ponudi kroz zadruge, nego samo kroz kompanije.

Promena načina prodaje i promene u funkcionisanju domaćeg tržišta. Očekuje se da će se i u Srbiji sve više voća prodavati supermarketima u kojima se težište prebacuje na količine, kvalitet i razrađen sistem distribucije i čuvanja. Prodaja domaćeg voća u supermarketima, ukoliko se zadrži trenutno stanje (sortiment, nedostatak klasirki i pakerica, nepoštovanje

-5%

0%

5%

10%

15%

20%

-10% -5% 0% 5% 10%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

oj p

roiz

vod

nji


Srbija

NZČ

EU

Vojvodina

CEFTA

BiH

Hrvatska

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Kruške Višnje Breskve Jabuke Šljive

0

20

40

60

80

100

120

2006 2007 2008 2009 2010

u h

ilja

dam

a to

nam

a

Jabuke Šljive Kruške

Višnje Breskve

35

standarda), dugoročno nema mnogo šanse u poređenju s voćem iz uvoza. Prodaja u marketima zahteva i kontinuitet isporuke koja može da se očekuje samo od udruženih proizvođača i velikih kompanija.

Nedostatak znanja u celom lancu proizvodnje i čuvanja voća. Iako je očigledan napredak koji se tiče promene sortimenta i određenih segmenata tehnologije (zaštita voća) koji je pre svega načinjem zbog konkurencije koja poslednjih godina postoji u ponudi sadnog materijala i zaštitnih sredstava, očigledno je nepoznavanje i neznanje drugih važnih segmenata proizvodnje, pre svega ishrane voćke ali i savremene pomotehnike. Poseban problem je nedostatak znanja koji se odnosi na čuvanje voća u novim uslovima (ULO) skladištenja.

Nedostatak opreme za kalibriranje i pakovanje. U najvećem broju skladišta ne postoji adekvatna oprema za kalibriranje i pakovanje koja bi kapacitetom i kvalitetom zadovoljila standarde prodaje koje sve više zahteva i rusko tržište. Dodatno, nedostatak proizvodnih standarda (GlobalGap, IPM, Organska), objedinjenih količina kao i uspostavljenih veza sa velikim dobavljačima supermarketa u EU onemogućava izvoz na bogato tržište EU ili makar ga limitira na prodaju na veletržnicama u EU.

Velika zavisnost proizvođača u Vojvodini od ruskog tržišta. Većina voćarske proizvodnje u Vojvodini je orijentisana na rusko tržište. U periodu posle 2005. godine, gotovo celokupne količine jabuke ali i šljive, breskve i trešnje su izvožene na rusko tržište i nije pokušavano uspostavljanje alternativnih kanala prodaje. Isto tako, standardi prilikom proizvodnje su od 2009. godine u potpunosti prilagođeni ovom tržištu. Konkurentnost na ruskom tržištu se zasniva, pre svega, na carinskim privilegijama u odnosu na konkurente. Ulaskom Rusije u STO ova prednost može u naprednim godinama biti izgubljena.

Nepoznavanje funkcionisanja i nepostojanje želje i napora da se nastupi na EU tržištu. Pored značajnog unapređenja proizvodnje i podignutih novih zasada zasnovanih na novim tehnologijama proteklih godina, generalna ocena je da proizvodnja u Vojvodini zaostaje za proizvodnjom konkurenata u zemljama EU. Međutim, zbog malih očekivanja zarade i relativno manjih troškova po jedinici površine, postoji prostor da Srbija bude cenovno konkurentna u proizvodnji voća, i da se čak dodatno prilagođava povećanoj konkurenciji. Iako se može konstatovati da Vojvodina u proseku zaostaje po tehnologiji i prinosima za proizvođačima u EU, dobar deo proizvođača u Vojvodini je na nivou proizvođača u EU. Neke od karakteristika koje utiču na, na primer, proizvođače jabuke, a tiču se direktno izvoza iz Vojvodine je i sledeće:

U proizvodnji jabuke u EU dominiraju specijalizovani profesionalni proizvođači i integrisani sistem, koji se sastoji od: proizvođača – pakera – špeditera (trgovca) – supermarketa. Ovaj sistem je u velikoj meri zatvoren za proizvođače iz Srbije

Snabdevači (nekoliko velikih kompanija koje snabdevaju supermarkete kao najveće potrošačke centre) poseduju spremnost da ispoštuju sve zahtevane količine, kao i sorte jabuke i proizvoda od jabuke.

Konkurencija tražnji jabuke je povećana potražnjom za drugim vrstama voća

Izvoz je postao teži i zahtevniji, uvode se novi internacionalni i nacionalni standardi, propisi i takse

Nabavka jabuka u supermarketima u EU je kocentrisana u nekoliko kompanija (u osnovi je zasnovana na ograničavanje konkurencije u nabavci na uštrb više cene, sigurnosti plasmana i upravljanjem neprodate robe)

36

Grafikon 23: Prosečni izvoz voća u odabranim zemljama (rast u svetu = 0, 2006. - 2011.)

Grafikon 24: Struktura izvoza voća (2006. – 2011.)

Grafikon 25: Izvoz voća u Srbiji Izvor: UN Comtrade

Pored povećanja proizvodnje, jabuka beleži nagli

rast izvoza od 2009. godine od kada je vrednost

izvoza uvećana čak 4,4 puta.


Problemi

Nepostojanje funkcionalnog fitosanotarnog sistema

Nedostatak znanja o savremenim tehnologijama

Orijentacija na samo jedno (rusko) tržište

Preporuke

Reforma sistema obrazovanja u poljoprivredu i razvoj kvalitetnih savetodavaca u primarnoj proizvodnji i marketingu

Pritisak na državu da uspostavi fitosanitarni sistem koji bi omogućio brže uvođenje standarda

Uspostavljanje sistema za sertifikaciju IP

Povećati sredstva budžeta APV za investicije u ovom sektoru kako u primarnoj proizvodnji tako i skladištenju, pripremi za tržište i preradi

Revitalizacija i/ili uklanjanje neproduktivnih zasada koji su izvori inokuluma bolesti ili

štetnika

-10%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

-20% 0% 20% 40% 60% 80%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

om

izvo

zu


Srbija

NZČ

EU

CEFTA

Hrvatska

BiH

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%


Jabuke Šljive Kruške Višnje Breskve

0

10

20

30

40

50

60

70

2006 2007 2008 2009 2010 2011

u m

ilio

nim

a d

ola

ra

Jabuke Šljive Kruške

Višnje Breskve

37

Povrće

U Vojvodini se proizvode vrste iz obe velike grupe povrća – kvarljivo i nekvarljivo, a svaka vrsta se odlikuje brojnim specifičnostima u svojoj trgovini, proizvodnji i potrošnji. Povrće je vrlo lokalno specifično po proizvodnji i potrošnji, postoji veliki broj varijeteta i sorti kreiranih prema raznim preferencijama kupaca i značajno više je kvalitativno nego cenovno određeno od većine drugih kultura. Lako kvarljivo povrće (paradajz, paprika, krastavci, salate i drugo) nije transportabilno i manje se sa njim trguje, tj. više je lokalno definisano, dok se trgovina obavlja među susednim zemljama. Cena je važnija kod teže kvarljivog povrća (krompir, luk, šargarepa i drugo) jer su oni već postali gotovo berzanski proizvodi, koje je lako i isplativo transportovati. Ove karakteristike u velikoj meri definišu trendove u Vojvodini, od kojih su najvažniji:

Izrazit dualizam u proizvodnji povrća gde razlikujemo: (1) mali broj specijalizovanih proizvođača, i (2) veliki broj „povremenih“ proizvođača povrća. Poslednjih 10 godina određeni broj proizvođača dostigao je nivo tehnologije i konkurentnosti na nivou najboljih evropskih proizvođača u proizvodnjama za koje su se specijalizovali. U ovu grupu spada i određeni broj usko specijalizovanih kompanija koje koriste najsavremeniju tehnologiju. Ipak, najviše je porodičnih gazdinstava grupisanih u određenim selima i područjima (Gospođinci, Begeč,...). S druge strane, postoji veliki broj malih proizvođača koji proizvode za sopstvene potrebe, prodaju od kuće ili na lokalnim pijacama. Za razliku od velikih proizvođača gde dominira njivska specijalizovana proizvodnja, u ovom slučaju to je diverzifikovana baštenska i plastenička proizvodnja.

Grafikon 26: Prosečna proizvodnja povrća u odabranim zemljama (rast u svetu = 0, 2006. - 2010.)

Grafikon 27: Struktura proizvodnje povrća (2006. – 2010.)

-4%

-2%

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

16%

18%

-15% -10% -5% 0%Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

oj p

roiz

vod

nji


Srbija

NZČ

EU

Vojvodina

CEFTA

BiH

Hrvatska

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Krompir Crni luk Paradajz

Krastavci Paprika Šargarepa

38

Grafikon 28: Trend proizvodnje povrća u Vojvodini Izvor: FAO i Republički zavod za statistiku

Najveći rast proizvodnje beleži šargarepa, dok je

najveći pad proizvodnje zabeležen u proizvodnji

krompira i paprike.

Kratak tržišni lanac. Veoma mali broj skladišta za nekvarljivo povrće i nedostatak prerađivačkih kapaciteta i u proseku nizak nivo tehnologije dovodi do toga da je tržišni lanac kratak, neorganizovan i obično se završava na lokalnoj pijaci. Male količine povrća kod većih specijalizovanih proizvođača se upakuju i transportuju do supermarketa i bivaju izvežene. U poređenju sa izvozom u svetu, zemljama Južne i Istočne Evrope, Srbija ima najlošiji trend, što ukazuje i na relativnu nekonkurentnost u odnosu na partnere.

Mala tražnja povrća na domaćem tržištu. Potrošnja povrća je u Srbiji mala na lokalnom tržištu, jer je ona elastična na nivo standarda i smanjenje/povećanje kupovne moći. Prisutne su specifične navike potrošača koje potenciraju potrošnju domaćih varijeteta. Tek poslednjih nekoliko godina potrošnja je diverzifikovana u smislu da se traži i prepoznaje sve veći broj vrsta povrća. Tražnja je izuzetno cenovno definisana, pa je samim tim i vrlo ciklična, tj. izražena u periodima pika sezone, dok je prilično mala van sezone. Tako, možemo reći da je potrošnja (sveža i za preradu) koncentrisana na nekoliko meseci. Tokom ostatka godine, ponuda je koncentrisana na supermarkete i na male prodavnice koje se snabdevaju od velikih uvoznika. Međutim, većem broju potrošača povrće izvan sezone nije dostupno zbog visokih cena.

Veliki nedostatak skladišnog i prerađivačkih kapaciteta. Iako je od 2006. godine podignuto nekoliko hladnjača i veći broj skladišta za povrće, uveliko se kasni s izgradnjom skladišnih prostora koji bi objedinili ponudu i uticali na produženje ponude domaćeg povrća. Uvoz se zbog toga povećava iz godine u godinu. Poseban problem predstavljaju mali kapaciteti za preradu, jer nije kreirano poslovno okruženje u celoj zemlji koje bi stimulisalo izgradnju prerađivačkih kapaciteta. Postoji verovatnoća da će investicije u preradu porasti nakon liberalizacije tržišta, kad se poveća sigurnost u mogućnost nabavke sirovina. Pored toga, iskustvo NZČ je pokazalo da zemlje koje imaju razvijenu preradu povrća imaju i najznačajniji rast potrošnje i izvoza svežeg povrća.

Dobro organizovani uvozni kanali i konkurencija među uvoznicima. Uvozni kanali povrća, na primer paradajza, su dobro razrađeni i ovaj tržišni lanac funkcioniše bez većih problema. Postoji više desetina uvoznika. Gotovo sve kompanije koje se bave uvozom su domaćeg porekla i ovde se radi o tome da naše kompanije pronalaze proizvode u inostranstvu, a ne da veliki ino proizvođači napadaju naše tržište. Srbija je 2008. godine postala neto uvoznik povrća. Dok je još 2005. godine vrednost uvoza bila oko ¾ izvoza, 2008. godine izvoz čini oko ¾ uvoza. Generalno, trendovi u trgovini povrćem su iz godine u godinu sve lošiji po Srbiju,ššto ukazuje na duboke strukturalne probleme u proizvodnji, preradi i trgovini.

0

50

100

150

200

250

300

2006 2007 2008 2009 2010

u h

ilja

dam

a to

na



39

Nepostojanje fitosanitarnog sistema. Problemi u uspostavljanju fitosanitarnog sistema traju

12 godina ali zbog nezainteresovanosti države, određenih interesnih grupa koji su uključeni u

prodaju inputa, on još uvek ne funkcioniše. Najviše problema javlja se zbog velikog broja

registrovanih generika pesticida i malog broja registrovanih pesticida kompanija koje imaju

toksikološke karakteristike u skladu sa EU standardima, a koji su registrovani za upotrebu u

povrću. Ovakva situacija ne samo što sužava broj alata s kojima se proizvođači mogu efikasno

boriti protiv patogena, nego i suštinski onemogućava implementaciju standarda - od IPM do

GLOBALG.A.P-a.

Prepoznavanje vrednosti lokalnih sorti i tehnologija proizvodnje. U Vojvodini raste svest o značaju lokalnih sorti i tehnologija, i to pogotovo onih koje su svoje vrednosti dokazale na tržištu. Sve je veće interesovanje za uvođenje oznake geografskog porekla. Ove tendencije su u skladu sa potrebama da se proizvodnja povrća u Vojvodini usmerava na konkurentnost kvalitetom, a ne samo cenom.

Grafikon 29: Prosečni izvoz povrća u odabranim zemljama (rast u svetu = 0, 2006. - 2011.)

Grafikon 30: Struktura izvoza povrća (2006. – 2011.)

Grafikon 31: Izvoz povrća u Srbiji Izvor: UN Comtrade

Prošle godine najveći rast izvoza u odnosu na 2010.

godinu, zabeležili su paprika, šargarepa i krompir,

dok najveći pad, drugu godinu za redom, beleži

krastavac. Posle značajnog rasta 2010. godine, kada

je izvoz više nego utrostručen, paradajz prošle godine

beleži blagi pad kada je izvoz u pitanju.

-20%

-10%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

-20% 0% 20% 40% 60% 80%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

om

izvo

zu


SrbijaNZČEUCEFTAHrvatskaBiH

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%


Krompir Crni luk ParadajzKrastavci Paprika Šargarepa

0

0.5

1

1.5

2

2.5

3

3.5

4

4.5

5

2006 2007 2008 2009 2010 2011

u m

ilio

nim

a d

ola

ra



40


Problemi

Teškoće u dostizanju konkurentnosti sa zemljama južne hemisfere u lako kvarljivom povrću, i severne kod teže kvarljivog povrća

Zastarela tehnologija gajenja (prvenstveno oprema, mehanizacija i ishrana) i pripreme za tržište

Nedovoljni i neadekvatni skladišni kapaciteti za teže kvarljivo povrće

Mali preradni kapacitet koji bi bili u stanju da prerade povrće nižih klasa

Nestimulativna politika poticaja za proizvođače povrća

Preporuke

Olakšavanje sistema sertifikacije, uspostavljanje IPM i reforma fitosanitarnog sistema

Povećati investicije u sektor duž celog tržišnog lanca

Unapređenje organizovanja proizvođača zarad objedinjavanja ponude i ujednačavanja kvaliteta kao odgovor na procese supermarketizacije i liberalizacije

Meso i mleko

Stočarstvo, proizvodnja mesa i mleka je neosporno u krizi u Vojvodini i to već duži vremenski period. Zabrinjavajuće je brzo opadanje udela stočarske proizvodnje, naročito u godinama kada je Srbija konkurentna sa cenom kukuruza i kada bi trebalo da ima konkurentniju proizvodnju stočne hrane. Međutim, sličan trend je primetan i u EU i NZČ. Postoje zemlje koje imaju manje ili slično učešće stočarske proizvodnje od Srbije (Grčka, Rumunija, Španija, Italija), ali je po pravilu to odstupanje na račun ostalih visokovrednih proizvodnji kao što je voće i povrće, a ne žitarica. Razloge za ovakvo stanje pre svega treba tražiti u:

Liberalizaciji tržišta i učešća Vojvodine u globalnoj raspodeli konkurentnosti

Odsustvu strukturalnih reformi u sektoru i generalno lošoj politici podrške

Visokim cenama žitarica i industrijskog bilja

Karakteristični trendovi koji se uočavaju u proizvodnji mesa i mleka u Vojvodini su:

Broj proizvođača se konstantno smanjuje, značajno brže nego što se smanjuje proizvodnja. Ovo ukazuje na povećanje konkurentnosti onih koji ostaju da se bave proizvodnjom. Inače proizvodnja mleka i mesa je podeljena između onih koji proizvode za svoje potrebe i specijalizovanih farmi. Specijalizovane farme su ili na porodičnim gazdinstvima ili su vlasništvo kompanija. Veliki i srednji proizvođači u Vojvodini u najvećem broju slučajeva su konkurentni ili imaju potencijal da budu konkurentni. Pored ove dve grupe postoje, naročito u sektoru svinjarstva, proizvođači koji imaju kapacitete za proizvodnju i koji lako ulaze i izlaze iz proizvodnje, pod poticajem dobre ili loše cene. Oni izazivaju velike oscilacije u proizvodnji i ceni.

U proizvodnji mesa postoji vrlo izražena vertikalna integracija, gde veliki trgovinski lanci imaju proizvodnju hrane, svinja i goveda, preradu i prodaju čime malim proizvođačima sužavaju prostor za prodaju i usmeravaju ih na neformalne kanale. DELTA, Matijević, IDEA, (MK grupa, iako nema prodaju ima obradu zemlje, proizvodnju i preradu mesa) imaju svoje zatvorene lance i u svojim prodajnim objektima pretežno prodaju meso proizvedeno i prerađeno na svojim farmama. Povećanjem potrošnje u supermarketima, smanjuje se mogućnost za ostale proizvođače da pronađu kupce. Dodatno, ovo ih obeshrabruje da ulažu u povećanje standarda, znajući da su im tržišta supermarketa zatvorena. Mali proizvođači mesa i mleka, koji proizvode za sopstvene potrebe, na ekstenzivan način imaju relativno nisku cenu koštanja i ne zavise od tržišnih kretanja usled zatvorene proizvodnje.

41

Proizvodnja mesa ima pozitivne tendencije. Pozitivni trendovi u odnosu na konkurente posledica su intenziviranja stočarske proizvodnje, uprkos smanjenju brojnog stanja stoke. Situacija je najkomplikovanija kod goveđeg mesa, jer je do 2010. trend Vojvodine bio pozitivan i relativno dobar u odnosu na svet i konkurente. Međutim, pad proizvodnje goveđeg mesa u Vojvodini u 2011. je u slučaju goveđeg mesa preko 15%, a kod zaklanih životinja preko 24%. Kako za 2011.godinu nije izvršeno poređenje sa drugim zemljama zbog nedostupnih podataka, ne može se sa sigurnošću tvrditi da Vojvodina ima bolji trend kao što su pokazivali podaci do 2010.god, ili da je lošija ako je suditi po padu iz 2011.

Smanjenje proizvodnje mleka u Vojvodini je najveće u poređenju sa Srbijom, regionom, NZČ i EU. Proizvodnja mleka je od 2001. bila u blagom porastu i to do 2006. godine, od kada ponovo se beleži pad proizvodnje. Ukupno smanjenje proizvodnje praćeno je povećanjem proizvodnje u specijalizovanim porodičnim ili kompanijskim farmama i u skladu sa specijalizacijom proizvodnje vojvođanskih proizvođača.

Cenovna i proizvodna cikličnost i ekstremni pikovi visokih cena, naročito u sektoru proizvodnje svinja i svinjskog mesa, su jedna od specifičnosti proizvodnji u tranziciji, gde još uvek nisu uspostavljani tržišni lanci, a postoji značajna carinska zaštita.

Grafikon 32: Prosečna proizvodnja mesa u odabranim zemljama (rast u svetu =0, 2006. - 2010.)-

Grafikon 33: Struktura proizvodnje mesa (2006. – 2010.)

Grafikon 34: Trend proizvodnje mesa u Vojvodini Izvor: FAO i Republički zavod za statistiku

2010. godine jedino proizvodnja svinjskog mesa beleži

rast. U odnosu na prvu godinu obuhvaćenu analizom,

proizvodnja goveđeg mesa najviše je uvećana, dok je i

pored rasta proizvodnje poslednje posmatrane

godine, proizvodnja ovčijeg mesa najviše opala.

Spora reforma sistema zdravstvene bezbednosti i registracije objekata. Mali proizvođači su daleko od većine standarda EU vezanih za zdravstvenu bezbednost i dobrobit životinja. Sektor očekuju značajne reforme koje se trenutno ne dešavaju, a trebalo bi, ukoliko Srbija teži EU. Veoma mali broj klanica ispunjava uslove za izvoz mesa na velika tržišta – EU, arapskih

-5%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

-6% -4% -2% 0% 2% 4%Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

oj p

roiz

vod

nji


Srbija

NZČ

EU

Vojvodina

CEFTA

BiH

Hrvatska

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Goveđe meso Svinjsko meso Ovčije meso

0

20

40

60

80

100

120

140

160

2006 2007 2008 2009 2010

u h

ilja

dam

a to

na

Goveđe meso Svinjsko meso

Ovčije meso

42

zemalja i SAD. Proizvodni lanac, sa aspekta zdravstvene sigurnosti u proizvodnji je neadekvatan za standarde EU, prvenstveno usled neispunjavanja sistemske kontrole zdravstvene bezbednosti hrane, higijenskih i ekoloških standarda. Usled toga izvoznu dozvolu za mleko ima samo Subotička mlekara, a samo mali broj objekata za klanje, rasecanje i preradu mesa je registrovan za izvoz na tržište Evropske unije i na tržište trećih zemalja.

U Vojvodini trenutno radi oko 40 od ukupno 200 mlekara koje snabdevaju domaće tržište mlekom i mlečnim prerađevinama u Srbiji . Najveći deo od tog broja su male zanatske mlekare, dok na velike industrijske mlekare otpada oko 10%. Međutim, i pored velikog učešća u brojnom stanju malih mlekara, one u stvari pokrivaju svega 13% prerade mleka. U isto vreme, velike industrijske mlekare zahvataju 67% prerađivačkih kapaciteta. Proizvodnjom prerađevina od mleka bave se uglavnom velike mlekare, dok male i srednje mlekare, uz mleko, proizvode i jogurt. U poslednjih par godina na tržištu su se pojavile i manje mlekare koje su se specijalizovale samo za preradu mleka ili sira. Mali proizvođači mleko često prerađuju kod svojih kuća, bez kontrole samog procesa prerade i kontrole kvaliteta finalnog proizvoda, i svoje proizvode (uglavnom kajmak i sir) prodaju na lokalnim pijacama. Upravo ovi proizvodi su mnogima glavni izvor primanja, jer njihovu cenu i potražnju diktira slobodnije tržište, pa je samim tim planiranje lakše, a isplativost mnogo veća od prodaje svežeg mleka mlekarama.

Grafikon 35: Prosečni izvoz mesa u odabranim zemljama (rast u svetu = 0, 2006. - 2011.)

Grafikon 36: Struktura mesa (2006. – 2011.)

Grafikon 37: Izvoz mesa u Srbiji Izvor: UN Comtrade

Iako beleži najveći prosečan rast proizvodnje u

posmatranom periodu, izvoz goveđeg mesa naglo

opada od 2007. godine. Prošlogodišnji izvoz čini

svega 25.8% izvoza zabeleženog 2007.

-10%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

-20% -10% 0% 10% 20%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

om

izvo

zu


Srbija

NZČ

EU

CEFTA

Hrvatska

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%


Goveđe meso Svinjsko meso Ovčije meso

0

5,000

10,000

15,000

20,000

25,000

30,000

35,000

40,000

45,000

2006 2007 2008 2009 2010 2011

u h

ilja

dam

a to

na

Goveđe meso Svinjsko meso

Ovčije meso

43

Grafički prikazi trendova u proizvodnji i izvozu mleka dati su na stranama 106-110 ovog

izveštaja.


Problemi

Prilagođavanje politike malim proizvođačima, što sprečava razvoj sektora

Slabe uzgajivačke organizacije i neefikasna selekcijska služba

Nemanje mogućnosti za izvoz na tržište EU usled neadekvatnog veterinarskog sistema

Neadekvatan sistem subvencionisanja u stočarstvu

Isuviše velike cenovne i proizvodne varijacije

Nepostojanje nezavisne kontrole kvaliteta mleka

Kontinuirano smanjenje stočnog fonda

Preporuke

Uspostavljanje veterinarskog sistema koji će biti prepoznat od strane EU

Registracija objekata po EU modelu

Unapređenje rasnog sastava kroz uvoz kvalitetnih grla i izgradnje lanca reprodukcije

Industrijsko bilje

Proizvodnja industrijskog bilja (u ovom kontekstu se isključivo misli na ono industrijsko bilje koje se značajno gaji u Srbiji – soja, suncokret, šećerna repa) u svetu beleži velike promene u poslednjoj deceniji, uzrokovane pre svega potražnjom za „zelenom energijom“. Drugi najznačajniji faktori ovih promena jesu oni koji su uzrokovani odlukama kreatora politike, kao što su:

Na svetskom nivou: reforma šećernog sektora u EU, sektorski dogovor u okviru STO o slobodnoj trgovini sojom i uljem, subvencionisanje proizvodnje energije iz industrijskog bilja...

Na nivou Vojvodine: zabrana uvoza GM proizvoda od soje, dobijanje izvozne kvote za izvoz šećera u EU, čuvanje visokih carina na uvoz suncokretovog ulja ...

Bilo kako bilo, ovaj sektor beleži velike promene koje se ogledaju u povećanju tražnje za sojom i šećernom repom, što se značajno odražava na cenu ovih proizvoda na svetskom tržištu i relativno stabilnom tražnjom za suncokretovim uljem. Sve ove promene izazivaju zanimljive trendove u Vojvodini:

Povećanje prinosa i konkurentnija proizvodnja. Vojvodina beleži značajno povećanje proizvodnje soje, suncokreta i šećerne repe, prvenstveno izazvano povećanjem prinosa, iako u slučaju soje i povećanjem gajenih površina. U stvari, dolazi do jedne specijalizacije proizvodnje na način da, veća porodična gazdinstva kupuju ili iznajmljuju zemljište od države ili manje produktivnih proizvođača, i time se u vrlo kratkom periodu značajno unapređuje proizvodnja.

44

Grafikon 38: Prosečna proizvodnja industrijskog bilja u odabranim zemljama (rast u svetu = 0, 2006. - 2010.)-

Grafikon 39: Struktura proizvodnje industrijskog bilja (2006. – 2010.)

Grafikon 40: Trend proizvodnje industrijskog bilja u Vojvodini Izvor: FAO i Republički zavod za statistiku

Od posmatranih proizvoda proizvodnja šećerne

repe najviše raste. Jedino suncokret beleži pad

proizvodnje i u odnosu na 2008. godinu proizvodnja

je opala 20%.

Značajno povećanje izvoza svih proizvoda industrijskog bilja. Šećer je u poslednjih deset godina najbolji poljoprivredni izvozni artikal Srbije. Poslednjih nekoliko godina Vojvodina proizvede dovoljno šećerne repe za sebe, ali i za izvoz u Hrvatsku. Izvoz sojinih prerađevina spada u proizvode koji beleže najveći konstantni porast, koji je više nego duplo brži nego prosečan svetski rast. Izvoz suncokretovog ulja konstantno raste i stabilizovao se na visokim vrednostima (oko 100 miliona USD), za razliku od prethodnih perioda, kada je bio podložan velikim varijacijama.

Proizvodnja u Vojvodini čini gotovo potpunu proizvodnju soje u Srbiji, ali i najveći deo proizvodnje u celoj regiji. Štaviše, Vojvodina je značajan proizvođač soje i na nivou EU. Dodatno, trendovi ukazuju da su retke zemlje koje beleže pozitivne trendove koje beleži Vojvodina.

Neophodna su ulaganja u sektor da bi se zadržali trendovi posle promena koje nadolaze. Pored brojnih investicija i dobrih rezultata koje beleži sektor, na dugoročnom planu neće biti lako da se opstane u uslovima pune konkurencije. Tako je danas proizvodnja soje gotovo potpuno monopolizovana i dozvoljen je uvoz samo genetski nemodifikovane soje, koju je vrlo teško pronaći na tržištu. Isto tako, postoji sektorski sporazum u okviru STO koji podrazumeva potpuno slobodno tržište za ove proizvode. Upravo zato Evropa ima samo male površine pod sojom, dok celokupne svoje potrebe uvozi iz konkurentnijih zemalja kakve su Brazil, SAD i

-5%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

-15% -10% -5% 0% 5%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

oj p

roiz

vod

nji


BiH

Srbija

NZČ

EU

Vojvodina

CEFTA

Hrvatska

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Soja Šećerna repa Suncokret

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500

2006 2007 2008 2009 2010

u h

ilja

dam

a to

na


45

Argentina. Verovatno će i Srbiji, kada se ukinu sve ove barijere, biti teško da bude konkurentna sa ovim zemljama. Proizvodnja suncokretovog ulja je zaštićena carinom od 30%, a šećera preko 50% (u zavisnosti od cene). Ove carinske i necarinske barijere će vremenom biti ukinute i sektor će se naći u drugačijim uslovima poslovanja, i jedini način da se opstaneu otvorenoj tržišnoj utakmici je da se u ovom periodu poveća konkurentnost, tj. da se intenzivno investira.

Nemanje poverenja u kontrolna tela u velikoj meri sprečava razvoj sektora. Jedna naizgled „mala“ činjenica, kao što je kontrola prilikom otkupa (naročito šećerne repe), često je presudna u odluci da li da se ulazi u proizvodnju industrijskog bilja ili ne. Upravo zato je neshvatljivo da se na ovom polju koje je moguće rešiti, najmanje radi.

Sektor pokazuje značajno monopolske, monopsonske ili kartelske odlike. Iako postoji konkurencija, otkupna i prodajna cena često je identična. Na ovakvo ponašanje, u velikoj meri, utiče i država, često nelogičnim intervencijama iz robnih rezervi, ili otkupom proizvoda od samo određenih proizvođača.

Grafikon 41: Prosečni izvoz industrijskog bilja u odabranim zemljama (rast u svetu =0, 2006. - 2011.)

Grafikon 42: Struktura izvoza industrijskog bilja (2006. – 2011.)

Grafikon 43: Izvoz industrijskog bilja u Srbiji Izvor: UN Comtrade

Izvoz šećerne repe u protekle 2 godine uvećan je više

od 5 puta. Prošlogodišnji izvoz soje manji je skoro 9%,

dok suncokret, posle dvogodišnjeg pada beleži

značajan rast izvoza od preko 2,5 puta u odnosu na

2010. godinu

-2%

-1%

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

7%

8%

-10% 0% 10% 20% 30% 40% 50%Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

om

izvo

zu


SrbijaNZČEUCEFTAHrvatskaBiH

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%



0

5

10

15

20

25

30

2006 2007 2008 2009 2010 2011

u m

ilio

nim

a d

ola

ra


46


Problemi

Nedovoljna konkurencija u otkupu kod većine proizvodnji industrijskog bilja

Nedostatak nezavisnog sistema kontrole kvaliteta u otkupu

Nekonkurentna prerada i nedostatak investicija u preradne kapacitete

Visoka cena žitarica koja stvara konkurenciju u proizvodnji industrijskog bilja koju je sektoru teško da prati

Preporuke

Otvaranje sektora prema konkurenciji

Ulaganje u sisteme za navodnjavanje naročito za soju i šećernu repu

Privlačenje u sektor prerade industrijskog bilja u Vojvodini velikih svetskih kompanija koji imaju pristup tržištu, tehnologije i upravljačko znanje

47

Ocena značaja i konkurentnosti proizvoda

Na grafikonu 44 prikazana je ocena konkurentnosti pojedinačnih proizvoda u Vojvodini. Konkurentnost je ocenjivana na osnovu dva parametra: proizvodnje i izvoza. Konačne ocene oba parametra predstavljaju kombinaciju ocena konkurentske pozicije Vojvodine po pojedinačnim proizvodima u odnosu na Srbiju, CEFTA, NZČ, EU i svet. Proizvodi su rangirani po konkurentnosti, na način da, što je proizvod bliži X ili Y osi, konkurentnost izvoza, odnosno proizvodnje, je manja i raste kako se pozicija proizvoda udaljava od osa.

Na ovaj način, jasno se vidi koji proizvodi imaju izvozni potencijal, a nedovoljno su zastupljeni u proizvodnji u Vojvodini, i koju proizvodnju bi trebalo preorijentisati na one sa većim značajem i potencijalom.

Bilo da se radi o proizvodnji Vojvodine u odnosu na Srbiju, zemlje CEFTA, NZČ, EU i svet, ili izvozu Srbije u odnosu na zemlje CEFTA, NZČ, EU i svet, princip izražavanja konkurentnosti proizvoda je isti. Nakon izračunavanja udela Vojvodine u prosečnoj proizvodnji zemalja CEFTA svih 21 proizvoda obuhvaćenih Studijom, ili posmatranja prosečnih stopa rasta proizvodnji Vojvodine i CEFTA, dobijene vrednosti su ocenjivane od 1 do 5, tako da proizvod sa najvećim udelom ili najvećom stopom rasta proizvodnje u odnosu na konkurentne dobije vrednost 5, a onaj sa najmanjim 1. Na isti način rangirani su proizvodi po udelu u proizvodnji Srbije i Evropske unije, odnosno stopama rasta proizvodnje u odnosu na svet, NZČ i Srbiju. Isti princip je primenjen i na izvoz, koji je posmatran na nivou cele Srbije.

Grafikon 44: Rangiranje proizvoda prema ocenama značaja proizvodnje i izvoza

Izvor: FAO za proizvodnju i UN comtrade za izvoz

Zaključujemo da, kukuruz i industrijsko bilje imaju dobru konkurentsku poziciju, uz šargarepu, jer su udeli proizvodnje i vrednost izvoza ovih proizvoda veoma značajni, odnosno prosečne godišnje stope rasta proizvodnje i izvoza znatno veće u odnosu na konkurente. Voće, u načelu, ima dobru poziciju u pogledu proizvodnje i izvoza, dok je situacija kod povrća vrlo različita od proizvoda do proizvoda. Od žitarica, najlošiju poziciju ima ječam, pre sve zbog vrednosti i stopa rasta izvoza ovog proizvoda, dok od povrća najlošiju poziciju ima krompir.

Na osnovu ocene proizvodnje i ocene izvoza izračunata je prosečna ocena konkurentnosti proizvoda, kao jedinstvena vrednost koja određuje poziciju i potencijal konkretnog proizvoda u odnosu na ostale. Proizvodi su rangirani od 1 do 21, gde 1 označava proizvod sa najvišom prosečnom ocenom konkurentnosti na osnovu proizvodnje i izvoza, a 21 sa najmanjom. Ovaj podatak ukršten je sa ocenom značaja datog proizvoda za ruralni razvoj (ocene od 1 najmanje značajan, do 5 veoma značajan), što je i prikazano na grafikonu 45. Proizvodi koji su bliže Y osi

Pšenica

Ječam

Kukuruz

Jabuke

Šljive

Kruške

Višnje

Breskve

Paprika

Luk

Krompir

Paradajz

Krastavci

Šargarepa

Mleko

Goveđe meso

Svinjsko meso

Ovčje meso

Soja

Šećerna repa

Suncokret

1

2

3

4

5

1 2 3 4 5

Oce

na

znač

aja

izvo

za p

oje

din

ačn

ih p

roiz

vod

a

Ocena značaja proizvodnje pojedinačnih proizvoda


48

imaju veću prosečnu ocenu značaja proizvodnje i izvoza. Što su proizvodi viši u odnosu na X osu značajniji su za ruralni razvoj. Ovim poređenjem, kukuruz se pozicionira kao najkonkurentniji proizvod, a krompir kao najmanje konkurentan.

Grafikon 45: Rangiranje proizvoda prema prosečnoj oceni značaja proizvodnje i izvoza, i oceni značaja za ruralni razvoj

Detaljna tabela sa izračunavanjem i rangiranjem konkurentnosti pojedinačnih proizvoda na

osnovu značaja obima proizvodnje i izvoza proizvoda, i njihovog značaja za ruralni razvoj data

je u Prilogu 2, u tabeli 2.

Šargarepa

Šećerna repa i šećer

Kukuruz

Višnje

Soja Šljive

Pšenica

Suncokret i ulje

Kruške

Luk Jabuke

Breskve

OvčIje meso

Svinjsko meso

Paradajz

Krastavci

Goveđe meso

Paprika

Mleko

Ječam

Krompir

0

1

2

3

4

5

6

0 5 10 15 20 25

Oce

na

znač

aja

za r

ura

lni r

azvo

j

Rang proizvoda prema ocenama značaja proizvodnje i izvoza

49

Pšenica

U Vojvodini se godišnje u proseku proizvede oko milion tona pšenice na oko 271 hiljada ha.

U proizvodnji pšenice u Srbiji Vojvodina učestvuje sa 57,41%.

Prosečni prinosi u Vojvodini iznose 4 t po hektaru. U EU15 prosečni prinosi su čak za 50% veći u odnosu na Vojvodinu.

Proizvodnja pšenice u NZČ raste znatno brže u odnosu na Vojvodinu (zahvaljujući brzom rastu Litvanije i Rumunije, ali i Bugarske i Letonije). Sve NZČ (osim Mađarske) ostvarile su rast proizvodnje pšenice nakon članstva u EU.

Izvoz pšenice iz Srbije konstantno raste od 2008. godine i u protekle četiri godine uvećan je više od 5 puta.


50

Pšenica

Požnjevene površine

U Srbiji se godišnje u proseku proizvede oko 2 miliona tona pšenice, na oko 528 hiljada ha, a u Vojvodini oko milion tona na 271 hiljada ha. Ostvareni prosečni prinosi u Srbiji iznose 3,6 t, a u Vojvodini 4 t po hektaru. Prema ostvarenoj vrednosti proizvodnje, FAO je Srbiju rangirao kao 41 proizvođača pšenice u svetu u 2010. godini. Vojvodina u proizvodnji pšenice u Srbiji učestvuje sa 57,41%. Prisutne su oscilacije u površinama, prinosima i kvalitetu na teritoriji Vojvodine. Vojvodina ostvaruje više prosečne prinose po ha od proseka Srbije (za 11%), zemalja CEFTA (za 17%), NZČ (za 11 %) i sveta (za 27%), dok su prosečni prinosi u Hrvatskoj viši za 18%, a u EU15 čak za 50% u odnosu na Vojvodinu. Proizvodnja pšenice u NZČ raste znatno brže u odnosu na Vojvodinu (zahvaljujući brzom rastu Litvanije i Rumunije, ali i Bugarske i Letonije). Litvanija beleži značajan prosečan rast i u površinama i u prinosima. Sve NZČ (osim Mađarske) ostvarile su rast proizvodnje pšenice nakon članstva u EU. Vojvodina ima negativnu prosečnu stopu rasta proizvodnje od -4% (usled pada i površina i prinosa), i to izraženiju od proseka cele Srbije i proseka CEFTA zemalja. Prosečne proizvođačke cene pšenice u Srbiji niže su od cena u svim zemljama EU, osim u Bugarskoj (182$/t u Srbiji nasuprot 292$/t u Italiji ). Niže su i od cena u Hrvatskoj i BiH. Vrlo su visoke razlike u ceni pšenice nakon žetve i tokom godine (skok od skoro 3 puta u 2010. god, sa 12,5 na oko 30 RSD).

Udeo Vojvodine U proizvodnji U izvozu* U uvozu*

U svetu 0,17% 0,16% 0,001%

U EU 0,82% 0,55% 0,004%

U CEFTA 25,74% 44,39% 0,16%

U Srbiji 57,4%

Proizvodnja pšenice

Površine, proizvodnja, prinosi

* Podatak je za trgovinu Srbije u svetu, EU i CEFTA

-5%

0%

5%

10%

15%

20%

-10% -5% 0% 5% 10%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

oj p

roiz

vod

nji

Prosečan rast u odnosu na svet

CEFTA

NZČ

Vojvodina

EU 15

-0.2%

0.0%

0.2%

0.4%

0.6%

0.8%

1.0%

1.2%

1.4%

-20% -10% 0% 10% 20% 30%


BiH

Italija

Mađarska

Srbija

Hrvatska

Vojvodina

Litvanija

-5%

0%

5%

10%

15%

20%

-4% 0% 4% 8%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

im p

ovr

šin

ama


CEFTA

NZČ

Vojvodina

EU 15

-0.2%

0.0%

0.2%

0.4%

0.6%

0.8%

1.0%

1.2%

-15% -10% -5% 0% 5% 10% 15%


BiH

Hrvatska

Italija

Litvanija

Mađarska

Srbija

Vojvodina

51

Prinosi pšenice (t/ha)

Izvoz pšenice

Pšenica je poljoprivredni proizvod kojim se najviše trguje u svetu. Prosečni rast izvoza pšenice u periodu 2006. – 2011. pokazuje da izvoz iz Srbije raste čak 164% brže od prosečnog svetskog rasta izvoza. Izvoz pšenice iz Srbije konstantno raste od 2008. godine i u protekle četiri godine uvećan je više od 5 puta. Srbija je najveći izvoznik pšenice među CEFTA zemljama. Udeo Srbije u svetskom izvozu uvećan je 4 puta od 2006. godine. Udeo pšenice u ukupnom izvozu žitarica Srbije znatno je ispod proseka zemalja CEFTA (28%) i iznosi 19%. U izvozu žitarica Hrvatske, pšenica učestvuje sa preko 45% što je na nivou novih zemalja članica EU, dok u EU15 ovo učešće iznosi čak 53%. Udeo pšenice u svetskom izvozu žitarica je 41,4%.

Trgovina

4.07

3.59

4.98

3.85 3.72

1.00

2.00

3.00

4.00

5.00

6.00

7.00

2006 2007 2008 2009 2010

Pri

no

s

Srbija

Hrvatska

EU 15

Vojvodina

Italija

Mađarska

Litvanija

Rumunija

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Pšenica

Litvanija

Mađarska

Italija

Vojvodina

EU 15

NZČ

Hrvatska

BiH

Srbija

Prosečna proizvodnja pšenice Struktura proizvodnje pšenice u CEFTA

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Makedonija

Vojvodina

Centralna Srbija

-0.5%

0.%

0.5%

1.%

1.5%

2.%

-50% 0% 50% 100% 150% 200%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

om

izvo

zu


Srbija

CEFTA

NZĆ

EU 15

-0.2%

0.%

0.2%

0.4%

0.6%

0.8%

1.%

1.2%

-100% 0% 100% 200% 300%


Srbija

Hrvatska

Slovenija

Rumunija

Italija

Moldavija

0

50

100

150

200

250

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Mil

ion

a $

Izvoz

Srbija Hrvatska BiH CEFTA NZĆ

52

Zbog pada svetske proizvodnje pšenice u 2012. god, pre svega zbog suše, cene nakon žetve su nastavile uzlazni trend. Fjučersi za pšenicu koji dospevaju u decembru 2012, na CBOT su se kretali 318$ po toni, što je povećanje od 38% u odnosu na prethodnu godinu. Svetski rod pšenice u 2012 god. je procenjen na 661 milion tona, što je za 5,5% niže od 2011., ali je na nivou petogodišnjeg proseka. Ipak, kako je potrošnja pšenice već dve godine zaredom veća od proizvodnje, očekuje se da će i u 2013. pšenica biti atraktivna za proizvođače.

Problemi

Nepostojanje klasifikacije po kvalitetu. Cena ne prati kvalitet Nepostojanje robne berze i trgovine robnim derivatima Veliki procenat lošeg semena kako usled loše genetike i dorade semena, tako i velikog procenta korišćenja nedeklarisanog semena Neshvatanje pšenice kao kulture koja se proizvodi zarad tržišta, nego zarad plodoreda, što izaziva mala ulaganja u znanje i agrotehniku Značajni gubici usled loše mehanizacije i skladištenja

Osnovni problemi i preporuke

Izvoz

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Srbija

Makedonija

Struktura trgovine zemalja CEFTA Udeo trgovine pšenicom u ukupnoj trgovini žitaricama

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

EU Srbija Hrvatska BiH CEFTA NZĆ

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Srbija

Hrvatska

BiH

CEFTA

EU

Udeo pšenice u izvozu žitarica

Uvoz

Preporuke

Unapređenje semenarstva i sortimenta Promocija novih tehnologija u gajenju, kao što su minimalna obrada, stalni tragovi i drugo.

53

Ječam

Proizvodnja ječma u Vojvodini u 2011. godini iznosila je 133 hiljade tona na 30 hiljada ha.

U ukupnoj proizvodnji ječma u Srbiji Vojvodina učestvuje sa 52,43%.

Ostvarena proizvodnja u Vojvodini je na nivou proseka CEFTA zemalja, ali je oko 5 puta niža od proseka NZČ. Proizvodnja ječma u NZČ raste znatno brže u odnosu na Vojvodinu (zahvaljujući velikom rastu Rumunije i nešto manjem rastu Bugarske).

Srbija je drugi izvoznik ječma među CEFTA zemljama, iza Moldavije. Takođe, Srbija je i drugi uvoznik među CEFTA zemljama, iza Hrvatske.


54

Ječam

Požnjevene površine Udeo Vojvodine U proizvodnji U izvozu* U uvozu*

U svetu 0,11% 0,04% 0,092%

U EU 0,26% 0,08% 0,262%

U CEFTA 16,19% 14,68% 18,080%

U Srbiji 52,43%

Proizvodnja ječma



-10%

-5%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

45%

0% 1% 2% 3% 4% 5% 6%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

im p

ovr

šin

ama


CEFTA

NZČ

Vojvodina

EU 15

-1%

0%

1%

1%

2%

2%

3%

3%

-10% -5% 0% 5% 10% 15% 20%


Srbija

BiH

Hrvatska

Vojvodina

Rumunija

Poljska

Češka

-10%

-5%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

45%

-2% 0% 2% 4% 6%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

oj p

roiz

vod

nji


CEFTA

NZČ

Vojvodina

EU 15

-1%

0%

1%

1%

2%

2%

3%

3%

4%

-10% 0% 10% 20% 30% 40%


Srbija

BiH

Hrvatska

Vojvodina

Rumunija

Poljska

Češka

Srbija u proseku godišnje proizvede oko 285 hiljada tona ječma, na oko 92 hiljade ha. Prema ostvarenoj vrednosti proizvodnje, FAO je Srbiju rangirao kao 30. proizvođača ječma u svetu u 2010. godini. Vojvodina u ukupnoj proizvodnji ječma u Srbiji učestvuje sa 52,43%. Proizvodnja ječma u Vojvodini u 2011. godini iznosila je 133 hiljade tona, na 30 hiljada ha. Ostvarena proizvodnja u Vojvodini je na nivou proseka CEFTA zemalja, ali je oko 5 puta niža od proseka NZČ. Vojvodina ostvaruje više prosečne prinose po ha od proseka Srbije (za 14%), zemalja CEFTA (za 25%), NZČ (za 14%) i sveta (za 27%), dok su prosečni prinosi u Hrvatskoj viši za 6%, a u EU15 za čak 1/3 u odnosu na Vojvodinu. Proizvodnja ječma u NZČ raste znatno brže u odnosu na Vojvodinu (zahvaljujući velikom rastu Rumunije i nešto manjem rastu Bugarske). Vojvodina u odnosu na ove dve zemlje ima više prosečne prinose po ha, i to čak za 1/3 više u odnosu na Rumuniju. Od NZČ, koje su veliki proizvođači ječma, Poljska i Češka beleže pad površina i rast prinosa. Vojvodina ima negativnu prosečnu stopu rasta proizvodnje i to zbog pada u zasejanim površinama. CEFTA zemlje, a posebno Moldavija, uglavnom beleže rast proizvodnje. Prosečna otkupna cena ječma u 2011. godini iznosila je 18,95 RSD/kg, što predstavlja povećanje od 61% u odnosu na 2010. godinu. Prosečne proizvođačke cene ječma u Srbiji na nivou su srednjih cena u Evropi.

55

Prinosi ječma (t/ha)

Izvoz ječma

Srbija godišnje izveze 10,2 hiljade tona ječma, što predstavlja 12% izvoza CEFTA. U izvozu novih zemalja članica EU Srbija učestvuje sa 0,5%. Iako prošle godine beležimo blagi pad vrednosti izvoza od 2%, u odnosu na 2006. godinu, izvoz ječma uvećan je 2,3 puta. Međutim, prošlogodišnji blagi pad vrednosti izvoza posledica je skoka jedinične cene izvoza, s obzirom da je 2011. količina izvezenog ječma prepolovljena u odnosu na prethodnu godinu. Prosečan udeo Srbije u ukupnom svetskom izvozu ječma je 0,4% i nepromenjen je od 2006. godine. Srbija je drugi izvoznik ječma među CEFTA zemljama, iza Moldavije. Takođe, Srbija je i drugi uvoznik među CEFTA zemljama, iza Hrvatske. Pokrivenost uvoza izvozom je 41%. U izvozu žitarica novih zemalja članica EU ječam učestvuje sa nešto preko 11%, a u EU15 sa 15%. Udeo ječma u svetskom izvozu žitarica je 6,7%.

Trgovina

Struktura proizvodnje ječma u CEFTA Prosečna proizvodnja ječma

Trend izvoza ječma

3.59

3.19

4.40

3.48 3.29

0.00

1.00

2.00

3.00

4.00

5.00

6.00

2006 2007 2008 2009 2010

Pri

no

s

Srbija

Hrvatska

EU 15

Vojvodina

Rumunija

Poljska

Češka

Svet prosek0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Ječam

Češka

Poljska

Rumunija

Vojvodina

EU 15

NZČ

CEFTA

Hrvatska

BiH

Srbija

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Makedonija

Vojvodina

Centralna Srbija

-0.5%

0.%

0.5%

1.%

1.5%

2.%

2.5%

3.%

3.5%

-50% 0% 50% 100%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

om

izvo

zu


Srbija

CEFTA

NZČ

EU 15

-0.5%

0.%

0.5%

1.%

1.5%

2.%

2.5%

-50% 0% 50% 100% 150% 200%


Srbija

Hrvatska

Portugal

Rumunija

Slovenija

Estonija

Finska

0

10

20

30

40

50

60

70

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Mil

ion

a $

Srbija Hrvatska Moldavija CEFTA NZČ

56

Struktura trgovine zemalja CEFTA Udeo trgovine ječmom u ukupnoj trgovini žitaricama

Udeo ječma u izvozu žitarica

Izvoz

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Srbija

Makedonija

Uvoz

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

16%

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Srbija

Hrvatska

BiH

CEFTA

NZČ

EU15

Svet

0%

5%

10%

15%

20%

25%

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Srbija

Hrvatska

BiH

CEFTA

EU

Pogledati opšte probleme i preporuke za žitarice


57

Kukuruz

U Vojvodini se proizvede oko 3,9 miliona tona kukuruza na 685 hiljada ha.

Ostvareni prosečni prinosi u Srbiji iznose 4,9 t, a u Vojvodini 5,7 t po hektaru. Prosečni prinosi su u Mađarskoj viši za 10%, a u EU15 čak za 67% u odnosu na Vojvodinu.

Sve NZČ ostvarile su vrlo zapažen porast proizvodnje kukuruza nakon članstva u EU. Taj rast je delom posledica i vrlo povoljnih trendova na svetskom tržištu.

Kukuruz je žitarica koju Srbija najviše izvozi. Izvoz kukuruza konstantno raste od 2007. godine i u proteklih 5 godina uvećan je više od 5 puta.

Iako je prosečan rast izvoza kukuruza iz Srbije veći od proseka CEFTA zemalja, izvoz glavnih konkurenata raste brže.


58

Kukuruz

Požnjevene površine

U Srbiji se godišnje u proseku proizvede 6 miliona tona kukuruza, na oko 1,2 miliona ha površina, dok se u Vojvodini proizvede oko 3,9 miliona tona kukuruza na 685 hiljada ha. Ostvareni prosečni prinosi u Srbiji iznose 4,9 t, a u Vojvodini 5,7 t po hektaru. Prema proizvedenim količinama, FAO je Srbiju rangirao kao 15. proizvođača kukuruza u svetu u 2010. godini. Vojvodina ostvaruje više prosečne prinose po ha od proseka Srbije (za 13%), zemalja CEFTA (za 16%), NZČ (za 21 %) i sveta (za 10%), dok su prosečni prinosi u Mađarskoj viši za 10%, a u EU15 čak za 67% u odnosu na Vojvodinu. Prosečna proizvodnja kukuruza u NZČ je za trećinu niža od proizvodnje u Vojvodini. Rast proizvodnje kukuruza u Vojvodini i u Srbiji približan je prosečnom rastu NZČ i CEFTA zemalja. Takođe, ovaj rast je dosta sporiji od rasta proizvodnje u konkurentnim NZČ, poput Mađarske i posebno Rumunije. Sve NZČ ostvarile su vrlo zapažen porast proizvodnje kukuruza nakon članstva u EU. Taj rast je delom posledica i vrlo povoljnih trendova na svetskom tržištu. Prosečna otkupna cena kukuruza u 2011. godini iznosila je 17,05 RSD/kg, što predstavlja povećanje od 26,4% u odnosu na 2010. godinu. Prosečne proizvođačke cene kukuruza u Srbiji od 160,4$/t niže su od cena u svim zemljama EU, ali i od cena u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Do 31. avgusta 2013. godine na snazi je privremena mera o ukidanju carina na uvoz kukuruza.


U svetu 0,48% 1,09% 0,025%

U EU 6,68% 5,85% 0,115%

U CEFTA 36,75% 79,01% 5,910%

U Srbiji 64,89%

Proizvodnja kukuruza



-2%

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

16%

-10% -5% 0% 5% 10% 15%

Pro

seča

n u

de

o s

vets

kim

po

vrši

nam

a


CEFTA

NZČ

Vojvodina

EU 15

-0.2%

0.0%

0.2%

0.4%

0.6%

0.8%

1.0%

1.2%

1.4%

1.6%

1.8%

-10% -8% -6% -4% -2% 0% 2% 4%


Srbija

BiH

Hrvatska

Vojvodina

Italija

Mađarska

Rumunija

-1%

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

-5% 0% 5% 10%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

oj p

roiz

vod

nji


NZČ

Vojvodina

CEFTA

EU 15

-0.2%

0.0%

0.2%

0.4%

0.6%

0.8%

1.0%

1.2%

1.4%

-10% -5% 0% 5% 10% 15%


Srbija

BiH

Hrvatska

Vojvodina

Italija

Mađarska

Rumunija

59

Prinosi kukuruza (t/ha)

Izvoz kukuruza

Kukuruz je žitarica koju Srbija najviše izvozi. Iako je prosečan rast izvoza kukuruza iz Srbije veći od proseka CEFTA zemalja, izvoz glavnih konkurenata raste brže. Izvoz kukuruza konstantno raste od 2007. godine i u proteklih 5 godina uvećan je više od 5 puta. Od ukupne količine kukuruza koji se izveze iz CEFTA zemalja, 80% potiče iz Srbije, dok je udeo Srbije u ukupnom svetskom izvozu nepromenjen i poslednjih 5 godina. Kukuruz je žitarica koja se najviše izvozi iz CEFTA regiona, sa udelom od 65,7%. Udeo kukuruza u ukupnom izvozu žitarica Srbije je iznad proseka zemalja CEFTA i iznosi skoro 80%. U izvozu žitarica novih zemalja članica EU, kukuruz učestvuje sa nešto preko 35%, dok je u EU15 to svega 17%. Udeo kukuruza u svetskom izvozu žitarica je 27,4%.

Trgovina

Struktura proizvodnje kukuruza u CEFTA

5.92

4.06

5.50 5.90

6.71

0.00

2.00

4.00

6.00

8.00

10.00

12.00

2006 2007 2008 2009 2010

Pri

no

s

Srbija

Hrvatska

EU 15

Vojvodina

Italija

Mađarska

Rumunija

Svet prosek

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Kukuruz

EU 15

Svet prosek

Rumunija

Mađarska

Vojvodina

NZČ

CEFTA

Hrvatska

Srbija

Prosečna proizvodnja kukuruza

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Srbija

Makedonija

Vojvodina

0.%

0.2%

0.4%

0.6%

0.8%

1.%

1.2%

1.4%

-10% -5% 0% 5% 10% 15%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

om

izvo

zu


Srbija

CEFTA

‚NZČ

EU 15

-0.4%

-0.2%

0.%

0.2%

0.4%

0.6%

0.8%

1.%

1.2%

1.4%

1.6%

-50% 0% 50% 100% 150% 200%


Srbija

Hrvatska

Rumunija

Portugal

BiH

Slovačka

Trend izvoza kukuruza

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Mil

ion

a $

Srbija Hrvatska BiH CEFTA ‚NZČ

60

Pozitivni trendovi u proizvodnji kukuruza će verovatno biti nastavljeni i u narednoj godini. Razlozi za to su: niži prinosi kukuruza tokom 2012. godine usled suše, smanjenje svetskih zaliha, i tražnja za kukuruzom kao sirovinom za proizvodnju etanola. Dugoročno, na usporavanje tražnje za kukuruzom može uticati najavljena odluka EU da redukuje ciljeve u pogledu upotrebe biogoriva, kako bi ublažila negativan uticaj po proizvodnju i cene hrane. EU planira da ukine sve subvencije za proizvodnju biogoriva na bazi poljoprivrednih useva nakon 2020, kao i da udeo ovog biogoriva u ukupnoj potrošnji energenata u transportnom sektoru EU 2020. godine bude najviše 5%.

Struktura trgovine zemalja CEFTA Udeo trgovine kukuruzom u ukupnoj trgovini žitaricama

Udeo kukuruza u izvozu žitarica

Izvoz

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Srbija

Makedonija

Uvoz

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Srbija

Hrvatska

BiH

CEFTA

NZČ

EU15

Svet

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Srbija

Hrvatska

BiH

CEFTA

EU

Problemi

Ugrožena bezbednost za upotrebu kukuruza usled prisustva alfatoksina Prosečni prinosi značajno niži od potencijala usled nedovoljne agrotehnike koja se javlja kao posledica razmišljanja na malim i hobi gazdinstvima da kukuruz uvek mora da rodi Značajni gubici tokom čuvanja Nedostatak preradnih kapaciteta koji bi dodavali vrednost Nepoštovanje plodoreda i gajenje u monokulturi


Preporuke

Povećati siliranje zrna

61

Jabuka

U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 108 hiljada tona jabuke.

Prinosi jabuke po ha u Srbiji iznose u proseku 6,63 t. EU15 ima 5 puta veći prosečni prinos (31,47 t/ha).

Proizvodnja jabuke u Vojvodini raste brže u odnosu na svetski prosek, približna je nivou rasta u CEFTA zemljama, ali raste sporije od proseka NZČ, a naročito u odnosu na proizvodnju u Mađarskoj i Poljskoj koje beleže prosečne godišnje stope rasta proizvodnje od 38%

i 20% respektivno, posmatrano u periodu 2006.- 2010.

Godišnji prihod Srbije od izvoza jabuke je skoro 30 miliona $.

Srbija je drugi najveći izvoznik jabuke među CEFTA zemljama, iza Moldavije. Od novih zemalja članica EU, jedino Poljska i Litvanija izvoze više jabuke od Srbije.


62

Jabuka

Površine

U Srbiji je u 2011. godini proizvedeno 266 hiljada tona jabuke, na oko 16 miliona rodnih stabala, što predstavlja povećanje proizvodnje od 10,7% u odnosu na 2010. godinu. U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 108 hiljada tona jabuke, na oko 5,5 miliona rodnih stabala. Udeo Vojvodine u rodnim stablima Srbije je 33,34%. Prema ostvarenoj vrednosti proizvodnje jabuke u 2010. godini, FAO je rangirao Srbiju kao 35 svetskog proizvođača. Prosečni prinosi po rodnom stablu u Vojvodini u periodu 2006.-2011. iznosili su 19kg po stablu, što je više od proseka Srbije gde je prinos 16kg po rodnom stablu. Prinosi jabuke po ha u Srbiji iznose u proseku 6,63 t, što je nešto više od proseka CEFTA zemalja, ali skoro duplo manje od proseka NZČ (11,3 t/ha), i skoro pet puta manje od EU15 proseka (31,47 t/ha). Prosečna godišnja stopa rasta proizvodnje jabuke u Vojvodini iznosi 3,8%, dok je na nivou Srbije 0,72%. Proizvodnja jabuke u Vojvodini raste brže u odnosu na svetski prosek, približna je nivou rasta u CEFTA zemljama, ali raste sporije od proseka NZČ, a naročito u odnosu na proizvodnju u Mađarskoj i Poljskoj koje beleže prosečne godišnje stope rasta proizvodnje od 38% i 20% respektivno, posmatrano u periodu 2006.- 2010. Prosečna otkupna cena jabuka u 2011. godini iznosila je 41,23 RSD, što predstavlja povećanje od oko 24% u odnosu na prethodnu 2010. godinu. Od NZČ, Letonija i Litvanija zabeležile su najdramatičniji pad proizvodnje jabuka nakon članstva u EU.


U svetu 0,14% 0,47% 0,114%

U EU 0,83% 1,09% 0,236%

U CEFTA 11,84% 33,88% 17,142%

U Srbiji 38,22%

Proizvodnja jabuke



-1%

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

7%

8%

-4% -2% 0% 2% 4%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

im p

ovr

šin

ama


CEFTA

NZČ

Srbija

EU 15

-1%

0%

1%

1%

2%

2%

3%

3%

4%

4%

5%

-10% -5% 0% 5% 10% 15%


Makedonija

Hrvatska

Italija

Mađarska

Poljska

Srbija

-2.0%

0.0%

2.0%

4.0%

6.0%

8.0%

10.0%

12.0%

14.0%

-10% -5% 0% 5% 10%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

oj p

roiz

vod

nji


CEFTA

NZČ

Vojvodina

EU 15

-0.5%

0.0%

0.5%

1.0%

1.5%

2.0%

2.5%

3.0%

3.5%

4.0%

-10% 0% 10% 20% 30% 40% 50%


Makedonija

Italija

Poljska

Srbija

Hrvatska

Vojvodina

Mađarska

63

Prinosi jabuke (t/ha)

Izvoz jabuke

Godišnji prihod Srbije od izvoza jabuke je skoro 30 miliona $, što predstavlja 34% izvoza CEFTA zemalja. Blagi rast izvoza u odnosu na prethodnu godinu Srbija beleži 2009. god. Od tada, počinje nagli rast izvoza, tako da 2011. godine Srbija izvozi 4 puta više jabuka nego 2009. Prosečan udeo Srbije u ukupnom svetskom izvozu jabuke je 0,47%. Od 2006. godine, udeo Srbije uvećan je 3,6 puta. Srbija je drugi najveći izvoznik jabuke među CEFTA zemljama, iza Moldavije. Od novih zemalja članica EU, jedino Poljska i Litvanija izvoze više jabuke od Srbije. Jabuka čini svega 8,4% izvoza voća iz Srbije. U izvozu voća iz novih zemalja članica EU jabuke učestvuju sa 19%, a u EU15 sa jedva 10%. Udeo jabuke u svetskom izvozu voća je manji od 9%.

Trgovina

Struktura proizvodnje jabuke u CEFTA Prosečna proizvodnja jabuke

Trend izvoza jabuke

6.87 6.63 6.54 6.26 6.86

0.00

5.00

10.00

15.00

20.00

25.00

30.00

35.00

40.00

45.00

2006 2007 2008 2009 2010

Pri

no

s

Srbija

Hrvatska

EU 15

Italija

Poljska

Mađarska

NZČ

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Jabuke

CEFTA

Mađarska

Poljska

Vojvodina

EU 15

NZČ

Hrvatska

Makedonija

Srbija

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Makedonija

Vojvodina

Centralna Srbija

-0.5%

0.%

0.5%

1.%

1.5%

2.%

2.5%

3.%

3.5%

-20% 0% 20% 40% 60% 80%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

om

izvo

zu


Srbija

CEFTA

NZČ

EU 15

-0.1%

0.%

0.1%

0.2%

0.3%

0.4%

0.5%

0.6%

0.7%

-50% 0% 50% 100% 150%


Srbija

Hrvatska

Letonija

Bugarska

BiH

Portugal

Grčka

Moldavija

0

10

20

30

40

50

60

70

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Mil

ion

a $

Srbija Hrvatska BiH CEFTA NZČ

64

S obzirom da je jabuka voćna vrsta koja ima dugu sezonu potrošnje uz primenu adekvatnih tehnologija čuvanja, ima relativno pristupačnu cenu i vrsta je za koju postoje navike u potrošnji, razumno je očekivati da će se proizvodnja jabuke u narednom periodu povećati.

Struktura trgovine zemalja CEFTA Udeo trgovine jabukama u ukupnoj trgovini voćem

Udeo jabuke u izvozu voća

Izvoz

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Srbija

Makedonija

Uvoz

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

16%

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Srbija

Hrvatska

BiH

CEFTA

NMS

EU15

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Srbija

Hrvatska

BiH

CEFTA

EU

Problemi

Kvalitet sadnog materijala Sporo uvođenje novog sortimenta Neodgovarajuća regulativa koja se odnosi na pesticide, kao i nepostojanje sistema sertifikacije IPM Nekonkurentnost u odnosu na proizvođače u EU


Preporuke

Jedinstveniji nastup na izvoznim tržištima Pravna i trgovinska zaštita domaćih proizvođača prilikom izvoza

65

Šljiva

U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 52,6 hiljada t šljive. U Srbiji je u 2011. godini proizvedeno 582 hiljade t šljive na 179 hiljada ha.

Prosečan prinos šljive po ha u Srbiji je 3,283 t. Prosečan prinos u EU15 je 13 t/ha.

Proizvodnja šljive u Vojvodini raste sporije u odnosu na svetski prosek, i znatno sporije od proseka NZČ. Vojvodina naročito zaostaje u odnosu na proizvodnju u Poljskoj i Rumuniji.

Srbija godišnje izveze 23,8 hiljada tona šljive, u vrednosti od 11,6 miliona dolara.

Srbija je ubedljivo najveći izvoznik šljive među CEFTA zemljama, u čijem ukupnom izvozu učestvuje sa 65%.

Izvoz šljive stalno raste i 2011. bio je četiri puta veći u odnosu na 2006. godinu.


66

Šljiva

Površine

U Srbiji je u 2011. godini proizvedeno 582 hiljade t šljive, na oko 41 milion rodnih stabala. U Srbiji se voćnjaci sa šljivom prostiru na 179 hiljada ha. U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 52,6 hiljada t šljive. Udeo Vojvodine u rodnim stablima Srbije je 6,33%. Prema vrednosti proizvodnje šljiva u 2010. godini, FAO je rangirao Srbiju kao 3. proizvođača na svetu. Prosečan prinos po rodnom stablu u Vojvodini je 19kg, što je više od proseka Srbije, gde je prinos 14kg. Prosečan prinos šljive po ha u Srbiji je 3,283t, što je nešto više od CEFTA zemalja (2,98t), ali znatno manji od proseka NZČ (5,56t/ha). Prosečan prinos u EU15 je 13 t/ha. Prosečna godišnja stopa rasta proizvodnje šljive u Vojvodini je negativna, i iznosi -0,91%, dok je pad još izraženiji u Srbiji, sa stopom od -3,72%. Proizvodnja šljive u Vojvodini raste sporije u odnosu na svetski prosek, i znatno sporije od proseka NZČ. Vojvodina naročito zaostaje u odnosu na proizvodnju u Poljskoj i Rumuniji koje beleže godišnje stope rasta proizvodnje od 12,7% i 4,8% respektivno u periodu 2006.- 2010. U ovom periodu, i EU15 zemlje i NZČ su u proseku beležile rast proizvodnje šljive, i rast prinosa, dok je u CEFTA proizvodnja padala. Prosečne proizvođačke cene šljive u Srbiji (254$/t) niže su od svih EU zemalja, osim Bugarske. Niže su i od cena u Hrvatskoj (586$/t), Makedoniji i BiH. Prosečna otkupna cena šljive u 2011. godini bila je 31,87 RSD, što je rast od 83% u odnosu na prethodnu godinu.


U svetu 0,48% 1,79% 0,035%

U EU 3,33% 4,40% 0,063%

U CEFTA 5,68% 64,94% 8,812%

U Srbiji 8,77%

Proizvodnja šljive



0.0%

2.0%

4.0%

6.0%

8.0%

10.0%

12.0%

14.0%

16.0%

-5% -4% -3% -2% -1% 0%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

im p

ovr

šin

ama


CEFTA

NZČ

Srbija

EU 15

-1.0%

0.0%

1.0%

2.0%

3.0%

4.0%

5.0%

6.0%

7.0%

8.0%

9.0%

-30% -20% -10% 0% 10%


BiH

Hrvatska

Italija

Rumunija

Poljska

Srbija

-2.0%

0.0%

2.0%

4.0%

6.0%

8.0%

10.0%

-10% -5% 0% 5%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

oj p

roiz

vod

nji


CEFTA

Vojvodina

NZČ

EU 15

-1.0%

0.0%

1.0%

2.0%

3.0%

4.0%

5.0%

6.0%

7.0%

-10% -5% 0% 5% 10% 15%


BiH

Italija

Poljska

Srbija

Hrvatska

Vojvodina

Rumunija

67

Prinosi šljive (t/ha)

Izvoz šljive

Srbija godišnje izveze 23,8 hiljada tona šljive, u vrednosti od 11,6 miliona dolara. Srbija je ubedljivo najveći izvoznik šljive među CEFTA zemljama, u čijem ukupnom izvozu učestvuje sa 65%. Srbija je takođe i veći izvoznik šljive u poređenju sa novim zemljama članicama EU, dok u čitavoj Evropskoj uniji jedino Španija, Holandija, Italija i Francuska izvoze više šljive od Srbije. Izvoz šljive stalno raste i prošlogodišnji izvoz bio je preko 4 puta veći u odnosu na 2006. godinu. Udeo Srbije u svetskom izvozu šljive utrostručen je u poslednjih 6 godina i iznosi 1,8%. Od ukupnog voća koje Srbija izvozi, šljiva čini 3,4%, što je nešto iznad proseka CEFTA. U izvozu NZČ taj udeo je 1,5%, dok u EU 15 iznosi oko 1%, što je i svetski prosek.

Trgovina

Struktura proizvodnje šljive u CEFTA Prosečna proizvodnja šljive

Trend izvoza šljive

3.39 3.40 3.05 3.29 3.28

0.00

2.00

4.00

6.00

8.00

10.00

12.00

14.00

16.00

2006 2007 2008 2009 2010

Pri

no

s

Srbija

Hrvatska

EU 15

Italija

Poljska

Rumunija

NZČ

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Šljive

CEFTA

Rumunija

Poljska

Vojvodina

EU 15

NZČ

Hrvatska

BiH

Srbija

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Makedonija

Vojvodina

Centralna Srbija

-0.5%

0.%

0.5%

1.%

1.5%

2.%

2.5%

3.%

3.5%

-20% 0% 20% 40% 60%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

om

izvo

zu


Srbija

CEFTA

NZČ

EU 15

-0.5%

0.%

0.5%

1.%

1.5%

2.%

2.5%

0% 20% 40% 60% 80% 100%


Srbija

Hrvatska

Bugarska

Slovačka

BiH

Grčka

Irska

0

5

10

15

20

25

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Mil

ion

a $

Izvoz

Srbija Hrvatska BiH

CEFTA NZČ EU 15

68

Struktura trgovine zemalja CEFTA Udeo trgovine šljivom u ukupnoj trgovini voćem

Udeo šljive u izvozu voća

Izvoz

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Srbija

Makedonija

Uvoz

0%

1%

1%

2%

2%

3%

3%

4%

4%

5%

5%

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Srbija

Hrvatska

BiH

CEFTA

NMS

EU15

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

16%

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Srbija

Hrvatska

BiH

CEFTA

EU

Problemi

Sporo prihvatanje intenzivnih sistema uzgoja i neadekvatan sortiment Virulentni sojevi virusa šarke koji ugrožavaju proizvodnju Manji prihodi po ha u odnosu na drugo voće


Preporuke

Introdukcija i gajenje sorti koje sazrevaju u julu i septembru Podržavati intenzivne sisteme gajenja šljive u gustom zasadu Povećati ulaganja u prerađivačke kapacitete

69

Kruška

U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 13,5 hiljada t kruške.

Prosečan prinos kruške po ha u Srbiji je 4,58 t, što je slično prinosu CEFTA zemalja (4,43 t), ali za oko 1/3 manje od NZČ (6,88 t/ha). Prosečan prinos u EU15 je 22,17 t/ha.

Prosečna godišnja stopa rasta proizvodnje krušaka u Vojvodini iznosi 0,51%. Dinamika proizvodnje u Vojvodini zaostaje za Poljskom, gde je prosečna godišnja stopa rasta proizvodnje 18%.

U periodu 2006. - 2010, NZČ su beležile rast proizvodnje krušaka, a CEFTA i EU15 pad.


70

Kruška

Površine

U Srbiji je u 2011. godini proizvedeno 65 hiljada tona kruške, na oko 4,5 miliona rodnih stabala. U Srbiji, voćnjaci sa kruškom prostiru se prosečno na 59 hiljada ha. U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 13,5 hiljada t kruške. Udeo Vojvodine u rodnim stablima Srbije je 22%. Prema ostvarenoj vrednosti proizvodnje kruške u 2010. godini, FAO je rangirao Srbiju kao 28. proizvođača na svetu. Prosečan prinos po rodnom stablu u Vojvodini iznosio je 12 kg po stablu, dok je u Srbiji prinos 13 kg. Prosečan prinos kruške po ha u Srbiji je 4,58t, što je slično prinosu CEFTA zemalja (4,43t), ali za oko 1/3 manje od NZČ (6,88 t/ha). Prosečan prinos u EU15 je 22,17 t/ha. Prosečna godišnja stopa rasta proizvodnje krušaka u Vojvodini iznosi 0,51%, dok je u Srbiji prosečna godišnja stopa pada proizvodnje -3,32%. Proizvodnja kruške u Vojvodini raste sporije u odnosu na svetski prosek, kao i prosek NZČ, Rumunije, Hrvatske ili BiH. Dinamika proizvodnje u Vojvodini zaostaje za Poljskom, gde je prosečna godišnja stopa rasta proizvodnje 18%. U periodu 2006. - 2010, NZČ su beležile rast proizvodnje krušaka, a CEFTA i EU15 pad. Prosečne proizvođačke cene kruške u Srbiji (699$/t) su na nivou srednjih cena u EU, više su od cena u Makedoniji i BiH, ali niže od cena u Hrvatskoj (728$/t). Prosečna otkupna cena kruške u 2011. godini iznosila je 39,27 RSD, što predstavlja pad od 13% u odnosu na prethodnu godinu.


U svetu 0,05% 0,03% 0,050%

U EU 0,43% 0,06% 0,089%

U CEFTA 10,28% 37,57% 8,809%

U Srbiji 19,97%

Proizvodnja kruške



-1.0%

0.0%

1.0%

2.0%

3.0%

4.0%

5.0%

6.0%

7.0%

8.0%

9.0%

-6% -4% -2% 0% 2% 4%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

im p

ovr

šin

ama


CEFTA

NZČ

Srbija

EU 15

-0.1%

0.0%

0.1%

0.2%

0.3%

0.4%

0.5%

0.6%

0.7%

0.8%

0.9%

1.0%

-10% -5% 0% 5% 10% 15%


BiH

Hrvatska

Holandija

Rumunija

Poljska

Srbija

-2.0%

0.0%

2.0%

4.0%

6.0%

8.0%

10.0%

12.0%

14.0%

-8% -6% -4% -2% 0%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

oj p

roiz

vod

nji


CEFTA

NZČ

Vojvodina

EU 15

-0.2%

0.0%

0.2%

0.4%

0.6%

0.8%

1.0%

1.2%

1.4%

-20% -10% 0% 10% 20%


BiH

Holandija

Poljska

Srbija

Rumunija

Hrvatska

Vojvodina

71

Prinosi kruške (t/ha)

Izvoz kruške

Srbija godišnje izveze svega 1,1 hiljada tona kruške, što donosi prihod od 724 hiljade dolara. Ipak, 37,5% izvoza ovog voća iz zemalja CEFTA potiče iz Srbije. Srbija beleži konstantan rast izvoza kruške. Od 2006. ukupan izvoz uvećan je čak 12 puta. Prosečan udeo Srbije u ukupnom svetskom izvozu krušaka je 0,03%. Od 2006. godine udeo Srbije porastao je 7,8 puta. Srbija je drugi najveći izvoznik kruške među zemljama CEFTA, iza Bosne i Hercegovine. Pokrivenost uvoza izvozom je nešto ispod 61%. U proseku, u zemljama CEFTA ova pokrivenost iznosi 18,25%, dok je među novim zemljama članicama EU 37,48%. U EU15 pokrivenost uvoza kruške izvozom je preko 94%. Kruška čini svega 0,2% izvoza voća iz Srbije. U izvozu voća iz novih zemalja članica EU kruška čini 1,78%, a u EU15 5%. Udeo kruške u svetskom izvozu voća je 3,25%

Trgovina

Struktura proizvodnje kruške u CEFTA Prosečna proizvodnja kruške

Trend izvoza kruške

4.44 4.48 4.42 4.78 4.75

0.00

5.00

10.00

15.00

20.00

25.00

30.00

35.00

40.00

2006 2007 2008 2009 2010

Pri

no

s

Srbija

Hrvatska

EU 15

Holandija

Poljska

Rumunija

NZČ0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Kruške

CEFTA

Rumunija

Poljska

Vojvodina

EU 15

NZČ

Hrvatska

BiH

Srbija

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Makedonija

Vojvodina

Centralna Srbija

-1.0%

-0.5%

0.0%

0.5%

1.0%

1.5%

2.0%

2.5%

3.0%

3.5%

4.0%

4.5%

-20% 0% 20% 40% 60% 80% 100%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

om

izvo

zu


Srbija

CEFTA

NZČ

EU 15

-0.1%

0.0%

0.1%

0.1%

0.2%

0.2%

-100% 0% 100% 200%


BiH

Srbija

Hrvatska

Bugarska

Letonija

Irska

Portugal

0

1

2

3

4

5

6

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Mil

ion

a $


72

Struktura trgovine zemalja CEFTA Udeo trgovine kruške u ukupnoj trgovini voćem

Udeo kruške u izvozu voća

Izvoz

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Srbija

Makedonija

Uvoz

0%

1%

1%

2%

2%

3%

3%

4%

4%

5%

5%

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Srbija

Hrvatska

BiH

CEFTA

NMS

EU15

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

7%

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Srbija

Hrvatska

BiH

CEFTA

EU

Problemi

Rizična proizvodnja zbog osetljivost na bolesti i štetnike


Preporuke

Ohrabriti dobre proizvođače jabuke za gajenje kruške

73

Višnja

U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 22,8 hiljada t višnje.

Prosečni prinosi višnje po ha u Srbiji iznose 2,5 t i niži su od CEFTA i NZČ , a skoro za polovinu manji od EU15 (4,75 t/ha).

Proizvodnja višnje u Vojvodini raste brže u odnosu na svetski prosek i trend je dosta povoljniji u odnosu na Srbiju, CEFTA i NZČ. Iako su proizvedene količine u Vojvodini manje, dinamika rasta proizvodnje slična je Mađarskoj ili Poljskoj, koje su najznačajniji proizvođači

višanja u NZČ i EU.

Srbija godišnje izvozi 15,5 hiljada tona višnje, u vrednosti od 14,5 miliona dolara.

Srbija ima pozitivan trend izvoza višnje. 2011. godine je izvezeno 66% više nego 2010, a u odnosu na 2006. godinu, izvoz je uvećan 2,5 puta.


74

Višnja

Površine

U Srbiji je u 2011. godini proizvedeno 90,6 hiljada t višnje, na oko 8,4 miliona rodnih stabala. U Srbiji, voćnjaci pod višnjom prostiru se prosečno na 35,2 hiljada ha. U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 22,8 hiljada t višnje. Udeo Vojvodine u rodnim stablima Srbije je 17,82%. Prema proizvedenim količinama višnje u 2010. godini, FAO je rangirao Srbiju kao 7. proizvođača na svetu. Prosečan prinos po rodnom stablu u Vojvodini u periodu 2006.-2011. je 13 kg, što je više od Srbije gde je prinos 10kg. Prosečni prinosi višnje po ha u Srbiji iznose 2,5t, i niži su od CEFTA i NZČ , i skoro za 1/2 manji od EU15 (4,75 t/ha). Prosečna godišnja stopa rasta proizvodnje višnje u Vojvodini je 3,33%, dok je na nivou Srbije stopa rasta negativna, i iznosi -1,46%. Proizvodnja višnje u Vojvodini raste brže u odnosu na svetski prosek, i trend je dosta povoljniji u odnosu na Srbiju, CEFTA i NZČ. Iako su proizvedene količine u Vojvodini manje, dinamika rasta proizvodnje slična je Mađarskoj ili Poljskoj, koje su najznačajniji proizvođači višanja u NZČ i EU, sa prosečnom godišnjom stopom rasta proizvodnje od oko 3%. EU15 beleži pad prosečne godišnje proizvodnje višnje od 4,4%, dok je u CEFTA i NZČ prisutan rast proizvodnje. Prosečne proizvođačke cene u Srbiji (453$/t) spadaju u najniže u Evropi. Niže su jedino u Bugarskoj i Makedoniji. Prosečna otkupna cena višnje u 2011. godini bila je 60,17RSD što predstavlja povećanje od 57% u odnosu na prethodnu godinu.


U svetu 1,60% 1,31% 0,043%

U EU 6,80% 2,95% 0,079%

U CEFTA 14,39% 68,64% 8,009%

U Srbiji 22,61%

Proizvodnja višnje



0%

20%

40%

60%

80%

100%

120%

-8% -6% -4% -2% 0% 2%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

im p

ovr

šin

ama


CEFTA

NZČ

Srbija

EU 15

-10%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

-20% -10% 0% 10% 20% 30%


BiH

Hrvatska

Nemačka

Mađarska

Poljska

Srbija

-5.0%

0.0%

5.0%

10.0%

15.0%

20.0%

25.0%

-10% -5% 0% 5%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

oj p

roiz

vod

nji


CEFTA

NZČ

Vojvodina

EU 15

-2.0%

0.0%

2.0%

4.0%

6.0%

8.0%

10.0%

12.0%

14.0%

16.0%

18.0%

-10% -5% 0% 5% 10% 15%


BiH

Nemačka

Poljska

Srbija

Hrvatska

Vojvodina

Mađarska

75

Prinosi višnje (t/ha)

Izvoz višnje

Srbija godišnje izvozi 15,5 hiljada tona višnje u vrednosti od 14,5 miliona dolara. Srbija je ubedljivo najveći izvoznik višnje u okviru CEFTA sa udelom od 68,6% u ukupnom izvozu. Od novih zemalja članica Evropske unije, jedino Mađarska, Bugarska i Poljska izvoze više od Srbije. Srbija ima pozitivan trend izvoza višnje. 2011. godine je izvezeno 66% više nego 2010., a u odnosu na 2006. godinu izvoz je uvećan 2,5 puta. Srbija ima značajan udeo i u svetskom izvozu ovog voća. Izvoz Srbije trenutno čini 1,3% svetskog, što predstavlja prosečan rast od 30% u poslednjih 6 godina. Udeo višnje u ukupnom izvozu voća iz Srbije je 4,44%, dok je u okviru CEFTA nešto ispod 4%. U izvozu voća NZČ višnje učestvuju sa čak 8,7%, dok su u okviru EU 15 oko svetskog proseka od 1,5%.

Trgovina

Struktura proizvodnje višnje u CEFTA Prosečna proizvodnja višnje

Trend izvoza višnje

2.30 2.50 2.56 2.77 2.37

0.00

1.00

2.00

3.00

4.00

5.00

6.00

7.00

8.00

9.00

10.00

2006 2007 2008 2009 2010

Pri

no

s

Srbija

Hrvatska

EU 15

Nemačka

Poljska

Mađarska

NZČ

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Višnje

CEFTA

Mađarska

Poljska

Vojvodina

EU 15

NZČ

Hrvatska

BiH

Srbija

Albanija

BiH

Crna Gora

Moldavija

Makedonija

Vojvodina

Centralna Srbija

-0.5%

0.%

0.5%

1.%

1.5%

2.%

2.5%

-20% -10% 0% 10% 20% 30%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

om

izvo

zu


Srbija

CEFTA

NZČ

EU 15

-0.5%

0.%

0.5%

1.%

1.5%

2.%

2.5%

-50% 0% 50% 100% 150% 200%


Srbija

Hrvatska

Litvanija

Švedska

Grčka

Slovačka

BiH

0

5

10

15

20

25

30

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Mil

ion

a $

Srbija Hrvatska BiH

CEFTA NMS EU 15

76

Struktura trgovine zemalja CEFTA Udeo trgovine višnjom u ukupnoj trgovini voćem

Udeo višnje u izvozu voća

Izvoz

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Srbija

Makedonija

Uvoz

0%

1%

1%

2%

2%

3%

3%

4%

4%

5%

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Srbija

Hrvatska

BiH

CEFTA

NMS

EU15

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

7%

8%

9%

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Srbija

Hrvatska

BiH

CEFTA

EU

Problemi

Sortiment koji ne prati zahteve tržišta Ekstenzivan pristup proizvodnji Sadnja na neodgovarajućim zemljištima Veliki troškovi berbe


Preporuke

Intenzivirati proizvodnju i primeniti savremene tehnologije gajenja iz okruženja

77

Breskva

Vojvodina je u 2011. godini proizvela 17 hiljada tona breskve. Međugodišnji rast proizvodnje bio je 13%, što je više od proseka Srbije.

EU15 u proseku ima 35 puta veći obim proizvodnje od Vojvodine. Dinamika rasta proizvodnje breskve u Vojvodini bila je bolja u odnosu na prosek EU15 i NZČ, ali ne i od proseka CEFTA i Srbije, gde je rast bio pozitivan i to oko 5%.

Prinosi breskve u Vojvodini iznose u proseku oko 6 tona po ha, i viši su od prosečnih prinosa u CEFTA i NZČ, ali skoro 3 puta zaostaju za prosečnim prinosima u EU15.

Srbija godišnje izveze breskvu u vrednosti od 6,5 miliona dolara, što predstavlja 43% izvoza zemalja CEFTA.

Izvoz Srbije konstantno raste i od 2006. godine uvećan je preko 8 puta.


78

Breskva

Površine

U Srbiji je u 2011. godini proizvedeno 75 hiljada tona breskve, na 4,8 miliona rodnih stabala, što predstavlja povećanje proizvodnje od 10% u odnosu na 2010. godinu. Prema ostvarenoj vrednosti proizvodnje breskve i nektarina u 2010. godini, FAO je rangirao Srbiju kao 24. proizvođača u svetu. Vojvodina je u 2011. godini proizvela 17 hiljada tona breskve, na 970 hiljada rodnih stabala. Međugodišnji rast proizvodnje u Vojvodini bio je 13%, što je više od proseka Srbije. Vojvodina je u 2011. godini ostvarila i značajan rast prinosa od 20%. Prinos u Vojvodini iznosio je 18kg po rodnom stablu, dok je prosek Srbije 16kg. EU15 u proseku ima 35 puta veći obim proizvodnje od Vojvodine. Proizvodnja breskve u Vojvodini u prethodnom periodu imala je negativnu prosečnu godišnju stopu rasta od 0,64%, pre svega zbog nižeg obima proizvodnje u 2010. godini. Uprkos negativnoj stopi, dinamika rasta proizvodnje breskve u Vojvodini bila je bolja u odnosu na prosek EU15 i NZČ, ali ne i od proseka CEFTA i Srbije, gde je rast bio pozitivan i to oko 5%. Prinosi breskve u Vojvodini iznose u proseku oko 6 tona po ha i viši su od prosečnih prinosa u CEFTA i NZČ, ali skoro 3 puta zaostaju za prosečnim prinosima u EU15. Uz šljive, breskve u Srbiji imaju najniže otkupne cene od posmatranog voća, ali je primetan osetan skok u ceni od 2009. godine. U 2011. godini prosečna otkupna cena breskve bila je 43,4 RSD/kg. U poređenju sa zemljama u regionu i EU, proizvođačke cene breskve u Srbiji su više nego u većini posmatranih zemalja.


U svetu 0,08% 0,33% 0,036%

U EU 0,40% 0,44% 0,054%

U CEFTA 14,08% 42,63% 3,605%

U Srbiji 24,20%

Proizvodnja breskve



-4%

-2%

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

16%

18%

-4% -2% 0% 2% 4%Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

im p

ovr

šin

ama


CEFTA

NZČ

EU 15

Vojvodina

-1%

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

7%

-10% -5% 0% 5% 10% 15% 20%


Makedonija

Hrvatska

Italija

Mađarska

Bugarska

Srbija

Vojvodina

-5%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

-8% -6% -4% -2% 0% 2% 4%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

oj p

roiz

vod

nji


CEFTA

NZČ

Vojvodina

EU 15

-2%

0%

2%

4%

6%

8%

10%

-10% -5% 0% 5% 10%


Makedonija

Italija

Bugarska

Srbija

Hrvatska

Vojvodina

Mađarska

79

Prinosi breskve (t/ha)

Izvoz breskve

Srbija godišnje izveze breskvu u vrednosti od 6,5 miliona dolara, što predstavlja 43% izvoza zemalja CEFTA. Izvoz Srbije konstantno raste i od 2006. godine uvećan je preko 8 puta. Prosečan udeo Srbije u ukupnom svetskom izvozu je 0,65% i od 2006. godine uvećan je više od 6 puta. Srbija je najveći izvoznik breskve među CEFTA zemljama. Breskva čini 1,85% izvoza voća iz Srbije. U izvozu voća novih zemalja članica EU breskva učestvuje sa 2,6%, a u EU15 sa preko 6%. Udeo breskve u svetskom izvozu voća je manji od 3%.

Trgovina

Struktura proizvodnje breskve u CEFTA Prosečna proizvodnja breskve

Trend izvoza breskve

6.78 6.37 6.96 6.41 6.03

0.00

5.00

10.00

15.00

20.00

25.00

2006 2007 2008 2009 2010

Pri

no

s

Srbija

Hrvatska

EU 15

Italija

Bugarska

Mađarska

NZČ

Vojvodina

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Breskve

CEFTA

Mađarska

Bugarska

Vojvodina

EU 15

NZČ

Hrvatska

Makedonija

Srbija

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Makedonija

Vojvodina

Centralna Srbija

-1.%

0.%

1.%

2.%

3.%

4.%

5.%

6.%

-20% 0% 20% 40% 60%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

om

izvo

zu


Srbija

NZČ

CEFTA

EU 15

-0.1%

-0.1%

0.%

0.1%

0.1%

0.2%

0.2%

0.3%

0.3%

0.4%

0.4%

-200% 0% 200% 400% 600% 800%


Srbija Hrvatska

Letonija Mađarska

BiH Rumunija

Danska

0

2

4

6

8

10

12

14

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Mil

ion

a $

Srbija Rep. of Moldova BiH CEFTA NZČ

80

Struktura trgovine zemalja CEFTA Udeo trgovine breskvom u ukupnoj trgovini voćem

Udeo breskve u izvozu voća

Izvoz

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Srbija

Makedonija

Uvoz

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Srbija

Hrvatska

BiH

CEFTA

NMS

EU15

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

7%

8%

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Srbija

Hrvatska

BiH

CEFTA

EU

Problemi

Sporo uvođenje novih sorti Nestabilno tržište


Preporuke

Intenzivirati proizvodnju i primeniti savremene tehnologije gajenja

81

Krompir

U 2011. godini, Vojvodina je ostvarila proizvodnju od 277 hiljada tona na približno 18 hiljada ha.

Prosečna proizvodnja krompira u Vojvodini niža je od prosečne proizvodnje u CEFTA zemljama, NZČ i EU15.

Prinosi Vojvodine niži su od proseka NZČ (za 18,88 %) i značajno niži od EU15 (skoro 2,5 puta).

Srbija godišnje izveze 16 hiljada tona krompira, što donosi prihod od preko 2,3 miliona dolara.

Kontinuirani rast izvoza Srbija beleži od 2008. godine, od kada je izvoz porastao 67%.


82

Krompir

Površine

Proizvodnja krompira u Srbiji u 2011. godini iznosila je 892 hiljade tona na oko 78 hiljada ha. U 2011. god Vojvodina je ostvarila proizvodnju od 277 hiljada tona na približno 18 hiljada ha. Prosečna proizvodnja krompira u Vojvodini niža je od prosečne proizvodnje u CEFTA zemljama, NZČ i EU15. Vojvodina ostvaruje više prosečne prinose po ha od proseka Srbije (za 25,73%) i zemalja CEFTA (za 19,20%). Prinosi Vojvodine niži su od proseka NZČ (za 18,88 %) i značajno niži od EU15 (skoro 2,5 puta). Postoje velike oscilacije u obimu proizvodnje i prinosima između profesionalnih proizvođača krompira i velikog broja malih proizvođača. Proizvodnja krompira u NZČ uglavnom beleži negativne trendove, dok je u EU15 prisutan relativno skroman rast. Vojvodina ima negativnu prosečnu stopu rasta proizvodnje od -1,79% (usled pada u zasejanim površina), ali ostvaruje skroman prosečan rast u prinosima. Površine pod krompirom u Srbiji smanjene su za 7,2%, a u Vojvodini za 5,6% u periodu 2006. - 2011. god Srbija najviše izvozi sirov krompir, dok su prerađevine od krompira slabo zastupljene u izvozu. Kvalitet krompira u Srbiji niži je od kvaliteta u EU. Prosečna otkupna cena krompira prema podacima RZS u 2011. godini iznosila je 24,03 RSD/kg što predstavlja povećanje od 2,7% u odnosu na 2010. godinu. Prosečna proizvođačka cena na nivou je prosečnih u Evropi, ali je niža od cena u BiH i Hrvatskoj.


U svetu 0,08% 0,07% 0,109%

U EU 0,42% 0,10% 0,186%

U CEFTA 11,07% 40,37% 11,216%

U Srbiji 29,95%

Proizvodnja krompira



-1%

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

7%

8%

-8% -6% -4% -2% 0%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

im p

ovr

šin

ama


CEFTA

NZČ

Vojvodina

EU 15

-1%

0%

1%

1%

2%

2%

3%

3%

4%

-15% -10% -5% 0% 5%


BiH

Hrvatska

Holandija

Poljska

Rumunija

Srbija

Vojvodina

-4%

-2%

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

16%

-4% -3% -2% -1% 0% 1%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

oj p

roiz

vod

nj


CEFTA

NZČ

Vojvodina

EU 15

-1%

0%

1%

1%

2%

2%

3%

3%

4%

4%

-15% -10% -5% 0% 5%


BiH

Holandija

Rumunija

Srbija

Hrvatska

Vojvodina

Poljska

83

Prinosi krompira (t/ha)

Izvoz krompira

Srbija godišnje izveze 16 hiljada tona krompira, što donosi prihod od preko 2,3 miliona dolara. Više od 40% krompira izveženog iz zemalja CEFTA potiče iz Srbije. Kontinuirani rast izvoza Srbija beleži od 2008. godine, od kada je izvoz porastao 67%. Prosečan udeo Srbije u ukupnom svetskom izvozu krompira je 0,07%. Od 2006. godine udeo Srbije je neznatno opao. Srbija je najveći izvoznik krompira među zemljama CEFTA. Srbija uvozi skoro duplo više krompira nego što ga izvozi. Pokrivenost uvoza izvozom je 53,47%. Krompir čini svega 3,57% izvoza povrća iz Srbije. U izvozu povrća iz novih zemalja članica EU krompir čini 5,8%, a u EU15 11,5%. Udeo krompira u svetskom izvozu povrća je 7,3%.

Trgovina

Struktura proizvodnje krompira u CEFTA Prosečna proizvodnja krompira

Trend izvoza krompira

15.07 12.40

14.29 15.17 15.26

0.00

5.00

10.00

15.00

20.00

25.00

30.00

35.00

40.00

45.00

50.00

2006 2007 2008 2009 2010

Pri

no

s

Srbija

Hrvatska

EU 15

Holandija

Rumunija

Poljska

Vojvodina

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Krompir

CEFTA

Poljska

Rumunija

Holandija

Vojvodina

EU 15

NZČ

Hrvatska

BiH

Srbija

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Makedonija

Vojvodina

Centralna Srbija

-1.%

0.%

1.%

2.%

3.%

4.%

5.%

6.%

-10% 0% 10% 20% 30%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

om

izvo

zu


Srbija

CEFTA

NZČ

EU 15

-0.1%

0.%

0.1%

0.1%

0.2%

0.2%

0.3%

0.3%

0.4%

-100% 0% 100% 200% 300% 400%


Srbija

Hrvatska

Slovenija

Letonija

BiH

Finska

0

2

4

6

8

10

12

14

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Mil

ion

a $


84

Struktura trgovine zemalja CEFTA Udeo trgovine krompirom u ukupnoj trgovini povrćem

Udeo krompira u izvozu povrća

Izvoz

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Srbija

Makedonija

Uvoz

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

16%

18%

20%

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Srbija

Hrvatska

BiH

CEFTA

NMS

EU15

0%

5%

10%

15%

20%

25%

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Srbija

Hrvatska

BiH

CEFTA

EU

Problemi

Nedostatak kvalitetnog sertifikovanog semena Nepostojanje fitosanitarnog sistema koji garantuje zdravstvenu ispravnost Nestabilno tržište - neizvesnost u pogledu mogućnosti izvoza u EU. EU je 2012. god dozvolila izvoz krompira iz Srbije na tržište EU. U skladu sa propisanim uslovima svaka partija merkantilnog krompira mora biti testirana na prisustvo karantinskih bakterija. Trenutno su samo dva instituta ovlašćena za ovu vrstu analiza. Izvoz na tržište EU i dalje nije prisutan.


Preporuke

Uspostaviti shemu sertifikacije semena Eliminisati sve prepreke za dobijanje dozvola za izvoz u EU

85

Crni luk

Proizvodnja Vojvodine u 2011. godini iznosila je približno 65 hiljada tona na 5,2 hiljade hektara.

Od NZČ crni luk najviše proizvode Poljska i Rumunija sa zajedničkom proizvodnjom od preko milion tona. Poljska ima pozitivnu stopu prosečnog godišnjeg rasta proizvodnje od 1,6%, a Rumunija -0,5%.

Iskustva NZČ sa proizvodnjom luka nakon članstva u EU bila su različita. Uglavnom je kod većine zemalja zabeležen porast prinosa i smanjenje površina.

Srbija godišnje izveze 4,35 hiljada tona crnog luka i od toga prihoduje više od milion dolara.

Uzlazni trend izvoza Srbije traje od 2008. godine, od kada je izvoz uvećan više od 50%.


86

Crni luk

Površine

U Srbiji je u 2011. godini proizvedeno približno 140 hiljada t crnog luka, na oko 18 hiljada ha. Prosečni prinosi po hektaru u Srbiji iznosili su 7,8t. Prema podacima FAO, Srbija uz Crnu Goru ostvaruje najniže prinose u Evropi. Proizvodnja Vojvodine u 2011. godini iznosila je približno 65 hiljada tona na 5,2 hiljade hektara. Vojvodina ostvaruje više prosečne prinose po ha od proseka Srbije (za 37,28%). Prosečni prinosi u Vojvodini su viši od prosečnih prinosa na nivou CEFTA zemalja, ali znatno zaostaju za prinosima u NZČ i EU15 zemljama. Proizvodnja luka u Vojvodini raste po prosečnoj stopi od 3,4% godišnje, što je na nivou prosečnog rasta u svetu, ali više od rasta Srbije i NZČ. Prosečan rast CEFTA zemalja je veći od proseka Vojvodine, i to zahvaljujući rastu Moldavije i Hrvatske. Od NZČ crni luk najviše proizvode Poljska i Rumunija sa zajedničkom proizvodnjom od preko milion t. Poljska ima pozitivnu stopu prosečnog godišnjeg rasta proizvodnje od 1,6%, a Rumunija -0,5%. Najviše stope rasta proizvodnje (veće od 10%) od NZČ ostvaruju bivše SSSR republike, posebno Litvanija, ali su im obimi proizvodnje jako mali, i niži od proseka Vojvodine. Iskustva NZČ sa proizvodnjom luka nakon članstva u EU bila su različita. Uglavnom je kod većine zemalja zabeležen porast prinosa i smanjenje površina. Prosečna otkupna cena crnog luka prema podacima RZS u 2011. godini iznosila je 27,6 RSD/kg što predstavlja povećanje od 36,5% u odnosu na 2010. godinu.


U svetu 0,08% 0,04% 0,134%

U EU 1,10% 0,12% 0,358%

U CEFTA 16,49% 33,62% 18,439%

U Srbiji 46,21%

Proizvodnja crnog luka



-1%

0%

1%

1%

2%

2%

3%

3%

4%

4%

-8% -6% -4% -2% 0% 2%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

im p

ovr

šin

ama


CEFTA

NZČ

Vojvodina

EU 15

0%

0%

0%

0%

1%

1%

1%

1%

-10% -8% -6% -4% -2% 0% 2%


BiH

Hrvatska

Poljska

Rumunija

Italija

Srbija

Vojvodina

-1.0%

0.0%

1.0%

2.0%

3.0%

4.0%

5.0%

6.0%

7.0%

-8% -6% -4% -2% 0% 2%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

oj p

roiz

vod

nji


CEFTA

NZČ

Vojvodina

EU 15

-0.2%

0.0%

0.2%

0.4%

0.6%

0.8%

1.0%

-10% -5% 0% 5% 10% 15%


BiH

Poljska

Italija

Srbija

Hrvatska

Vojvodina

Rumunija

87

Prinosi luka (t/ha)

Izvoz luka

Srbija godišnje izveze 4,35 hiljada tona crnog luka i od toga prihoduje više od milion dolara. Srbija je drugi izvoznik crnog luka u CEFTA, posle Makedonije, koja ima duplo veću vrednost izvoza. Uzlazni trend izvoza Srbije traje od 2008. godine, od kada je izvoz uvećan više od 50%. Sve zemlje CEFTA, osim Makedonije, su neto uvoznice crnog luka. Iako 33,6% ukupnog izvoza čini luk iz Srbije, pokrivenost uvoza izvozom u Srbiji je jedva nešto više od 18%. Na nivou CEFTA tek prelazi 13%. Udeo Srbije u svetskom izvozu crnog luka iznosi 0,04% i uvećan je od 2006. godine za 35%. U ukupnom izvozu povrća iz Srbije, crni luk čini 1,54%, dok je na nivou CEFTA 2%. U izvozu povrća NZČ učestvuje sa 3,7%, a u EU 15 sa skoro 4%. Svetski udeo je 5,11%.

Trgovina

Struktura proizvodnje luka u CEFTA Prosečna proizvodnja luka

Trend izvoza luka

11.37 10.19

12.53 10.74

12.25

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

2006 2007 2008 2009 2010

Pri

no

s

Srbija

Hrvatska

EU 15

Poljska

Italija

Rumunija

Vojvodina

NZČ

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Luk

CEFTA

Rumunija

Poljska

Vojvodina

EU 15

NZČ

Hrvatska

BiH

Srbija

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Makedonija

Vojvodina

Centralna Srbija

-0.5%

0.%

0.5%

1.%

1.5%

2.%

2.5%

3.%

-5% 0% 5% 10% 15% 20% 25%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

om

izvo

zu


Srbija

CEFTA

NZČ

EU 15

0.%

0.%

0.%

0.%

0.%

0.%

0.%

0.%

0.%

0.%

0.1%

-100% 0% 100% 200% 300% 400% 500%


Rumunija Letonija

Hrvatska BiH

Grčka Srbija

0

1

2

3

4

5

6

7

8

0.0

0.2

0.4

0.6

0.8

1.0

1.2

1.4

2006 2007 2008 2009 2010 2011

NZ

Č

Mil

ion

a 4

Mil

ion

a $


88

Struktura trgovine zemalja CEFTA Udeo trgovine luka u ukupnoj trgovini povrćem

Udeo luka u izvozu povrća

Izvoz

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Srbija

Makedonija

Uvoz

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

16%

18%

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Srbija

Hrvatska

BiH

CEFTA

NMS

EU15

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

7%

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Srbija

Hrvatska

BiH

CEFTA

EU

Problemi

Nedostatak mehanizacije koja omogućava primenu novih tehnologija Neadekvatni skladišni kapaciteti Nestabilno tržište usled velikih varijacija u proizvodnji kod malih proizvođača


Preporuke

Stimulisati ulaganje u moderna skladišta

89

Paradajz

U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 65,6 hiljada tona paradajza na površini od 5300 ha.

Porast savremene proizvodnje paradajza u zatvorenom prostoru prisutan je i u Srbiji i u Vojvodini.

Vojvodina ostvaruje više prosečne prinose po ha od proseka Srbije (za 14,15%). Podaci o površinama i prinosima u Srbiji (i Vojvodini) i EU zemljama su neuporedivi, imajući u vidu pre svega različite dominantne tipove proizvodnje. Prinosi u EU zemljama su daleko iznad

proseka Vojvodine i Srbije.

Srbija je neto uvoznik paradajza. Negativni saldo trgovinske razmene paradajza u 2011. god iznosio je 11,4 miliona EUR.

Srbija godišnje izveze 4,86 hiljada tona paradajza u vrednosti od 2,2 miliona dolara.


90

Paradajz

Površine

U Srbiji se godišnje u proseku proizvede 182 hiljade tona paradajza na oko 2 hiljade ha. Ostvareni prosečni prinos u Srbiji od 8,9 t/ha prilično je nizak. Razlog za to je, pre svega, neadekvatna tehnologija proizvodnje. U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 65,6 hiljada tona paradajza, što predstavlja povećanje od 8,3% u odnosu na 2010. godinu. Proizvodnja paradajza u Vojvodini realizuje se na površini od 5,3 hiljada ha. Porast savremene proizvodnje paradajza u zatvorenom prostoru prisutan je i u Srbiji i u Vojvodini. Prosečna potrošnja paradajza u Srbiji je 16 kg po stanovniku, što je za 11 kg manje od evropskog proseka. Vojvodina ostvaruje više prosečne prinose po ha od proseka Srbije (za 14,15%). Podaci o površinama i prinosima u Srbiji (i Vojvodini) i EU zemljama su neuporedivi, imajući u vidu pre svega različite dominantne tipove proizvodnje. Prinosi u EU zemljama su daleko iznad proseka Vojvodine i Srbije. Proizvodnja paradajza u Vojvodini ima prosečnu godišnju stopu rasta od 0,42% godišnje. Ovaj rast je manji od prosečnog rasta Srbije, ali veći od NZČ, koje imaju negativan rast. U CEFTA regionu, mnogo brže od Srbije i Vojvodine rastu proizvodnje Makedonije i Hrvatske. Sve NZČ zabeležile su pad proizvodnje paradajza nakon članstva u EU. Prosečna otkupna cena paradajza u 2011. godini iznosila je 24,5 RSD/kg, što je za 6,7% više u odnosu na 2010. godinu.


U svetu 0,04% 0,03% 0,289%

U EU 0,33% 0,04% 0,355%

U CEFTA 8,42% 14,49% 28,78%

U Srbiji 31,43%

Proizvodnja paradajza



-1.0%

0.0%

1.0%

2.0%

3.0%

4.0%

5.0%

6.0%

7.0%

-3% -2% -1% 0% 1% 2%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

im p

ovr

šin

ama


CEFTA

NZČ

Vojvodina

EU 15

-0.5%

0.0%

0.5%

1.0%

1.5%

2.0%

2.5%

3.0%

3.5%

-15% -10% -5% 0% 5%


Makedonija

Hrvatska

Grčka

Rumunija

Italija

Srbija

Vojvodina

-2.0%

0.0%

2.0%

4.0%

6.0%

8.0%

10.0%

12.0%

14.0%

-10% -8% -6% -4% -2% 0%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

oj p

roiz

vod

nji


CEFTA

NZČ

Vojvodina

EU 15

-1.0%

0.0%

1.0%

2.0%

3.0%

4.0%

5.0%

6.0%

-10% -5% 0% 5% 10%


Makedonija

Grčka

Italija

Srbija

Hrvatska

Vojvodina

Rumunija

91

Prinosi paradajza (t/ha)

Izvoz paradajza

Srbija je neto uvoznik paradajza. Negativni saldo trgovinske razmene paradajza u 2011. god iznosio je 11,4 miliona EUR. Prema podacima iz 2010. godine, Rusija je glavni kupac srpskog paradajza sa 55% ukupnog izvoza, a posle Rusije dolaze Bugarska, BiH, Crna Gora i Rumunija. Najveći uvoz paradajza je iz Makedonije za 13,6 miliona dolara i Turske za oko 2 miliona dolara. Srbija godišnje izveze 4,86 hiljada tona paradajza u vrednosti od 2,2 miliona dolara. Srbija je treći izvoznik paradajza među zemljama CEFTA, sa udelom od 14,5% ukupnog izvoza među zemljama potpisnicama ovog sporazuma. Paradajz čini 3,3% ukupnog izvoza povrća iz Srbije, dok u CEFTA u proseku učestvuje sa preko 15%. Udeo paradajza u ukupnom izvozu povrća novih zemalja članica EU je 10,7%, dok je u EU 15 čak 28,4%. U svetskom izvozu povrća 14,8% je udeo paradajza.

Trgovina

Struktura proizvodnje paradajza u CEFTA Prosečna proizvodnja paradjza

Trend izvoza paradajza

10.69 9.11 9.75 10.41 11.28

0

10

20

30

40

50

60

70

80

2006 2007 2008 2009 2010

Pri

no

s

Srbija

Hrvatska

EU 15

Grčka

Italija

Rumunija

Vojvodina

NZČ

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Paradajz

CEFTA

Rumunija

Grčka

Vojvodina

EU 15

NZČ

Hrvatska

Makedonija

Srbija

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Makedonija

Vojvodina

Centralna Srbija

-1.%

0.%

1.%

2.%

3.%

4.%

5.%

6.%

7.%

-50% 0% 50% 100%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

om

izvo

zu


Srbija

CEFTA

NZČ

EU 15

-0.1%

0.%

0.1%

0.2%

0.3%

0.4%

0.5%

0.6%

0.7%

0.8%

-50% 0% 50% 100% 150%


Srbija

Litvanija

Rumunija

Hrvatska

BiH

Finska

Irska

0

5

10

15

20

25

0

1

2

3

4

5

6

7

8

2006 2007 2008 2009 2010 2011

NZ

Č

Mil

ion

a $

Mil

ion

a $


92

Struktura trgovine zemalja CEFTA Udeo trgovine paradajza u ukupnoj trgovini povrćem

Udeo paradajza u izvozu povrća

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Srbija

Hrvatska

BiH

CEFTA

NMS

EU15

Izvoz

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Srbija

Makedonija

Uvoz

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Srbija

Hrvatska

BiH

CEFTA

EU

Problemi

Srbija je neto uvoznik paradajza Prinosi paradajza su niski zbog neadekvatne tehnologije gajenja. Potrošnja paradajza je i dalje cikličnog karaktera i dominantna tokom sezone proizvodnje, što je delom rezultat navika, ali i niske kupovne moći potrošača u Srbiji Niski prinosi u proizvodnji na otvorenom polju koja dovodi do značajnog uvoza poluprerađenog paradajza (pire, pasta...)


Preporuke

Promovisati kvalitet domaćih proizvoda Organizovanje sistema sertifikacije za organsku, GlobalGap i druge dobrovoljne standarade u primarnoj proizvodnji

93

Krastavac

U 2011. godini, u Vojvodini je proizvedeno 15,5 hiljada tona krastavca na 2018 ha. Vojvodina učestvuje sa 25% u površinama pod krastavcem u Srbiji. Za razliku od ostatka Srbije, površine pod krastavcem u Vojvodini se smanjuju.

Srbija godišnje izveze krastavce u vrednosti od 552.519 $, što je manje od 8% ukupnog izvoza zemalja CEFTA.

Posle značajnog rasta izvoza 2009. godine, narednih godina izvoz krastavaca iz Srbije isto tako naglo opada. 2011. izveženo 3,8 puta manje nego 2009.


94

Krastavac

Površine

U 2011. god, proizvodnja krastavca u Srbiji iznosila je 71,8 hiljada tona na 8,8 hiljada ha. Ostvaren je prosečan prinos od 8t po hektaru. U 2011. god, u Vojvodini je proizvedeno 15,5 hiljada tona krastavca. Sa 2018 ha, Vojvodina učestvuje sa 25% u površinama pod krastavcem u Srbiji. Za razliku od ostatka Srbije, površine pod krastavcem u Vojvodini se smanjuju. Prema vrednosti proizvodnje u 2010. godini, FAO je Srbiju rangirao kao 37. proizvođača krastavca u svetu. Proizvodnja krastavca i u EU i u CEFTA raste sporije u odnosu na svetski prosek, a Vojvodina dosta zaostaje u odnosu na sve posmatrane zemlje. Vojvodina je zabeležila prosečan pad proizvodnje krastavca od -4%, dok je na nivou cele Srbije ostvaren rast od 1,5%. Vojvodina ostvaruje više prosečne prinose po ha od proseka Srbije (za 4%). Podaci o površinama i prinosima u Srbiji (Vojvodini) i EU su prilično neuporedivi, imajući u vidu pre svega različite dominantne tipove proizvodnje. Prinosi u EU zemljama su iznad proseka Vojvodine i Srbije, čak i do 12 puta. Obim prosečne proizvodnje krastavca u Srbiji ne zaostaje mnogo za prosečnom proizvodnjom na nivou NZČ. Ipak, po pojedinačnim zemljama situacija je drugačija. Obim proizvodnje Poljske, kao najvećeg proizvođača od NZČ, veći je 7,5 puta, a Rumunije, kao drugog najvećeg proizvođača, oko 2,5 puta od Srbije. Prosečna proizvođačka cena krastavca u Srbiji od 470$/t je jedna od najnižih u Evropi.


U svetu 0,03% 0,03% 0,264%

U EU 0,63% 0,05% 0,423%

U CEFTA 7,60% 7,96% 36,10%

U Srbiji 25,88%

Proizvodnja krastavca



-0.5%

0.0%

0.5%

1.0%

1.5%

2.0%

2.5%

3.0%

-8% -6% -4% -2% 0% 2%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

im p

ovr

šin

ama


NZČ

Vojvodina

CEFTA

EU 15

-0.2%

0.0%

0.2%

0.4%

0.6%

0.8%

1.0%

1.2%

1.4%

-8% -6% -4% -2% 0% 2%


Makedonija

BiH

Španija

Rumunija

Poljska

Srbija

Vojvodina

-1.0%

-0.5%

0.0%

0.5%

1.0%

1.5%

2.0%

2.5%

3.0%

3.5%

4.0%

-15% -10% -5% 0%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

oj p

roiz

vod

nji


CEFTA

NZČ

Vojvodina

EU 15

-0.2%

0.0%

0.2%

0.4%

0.6%

0.8%

1.0%

1.2%

1.4%

-15% -10% -5% 0% 5%


Makedonija

Španija

Poljska

Srbija

BiH

Vojvodina

Rumunija

95

Prinosi krastavca (t/ha)

Izvoz krastavca

Srbija godišnje izveze krastavce u vrednosti od 552.519 $, što je manje od 8% ukupnog izvoza zemalja CEFTA. Posle značajnog rasta izvoza 2009. godine, narednih godina izvoz krastavaca iz Srbije isto tako naglo opada. Prošle godine izveženo je 3,8 puta manje nego 2009. Prosečan udeo Srbije u ukupnom svetskom izvozu je 0,037%. Od 2006. godine udeo Srbije je skoro 20% manji. Iako je treći izvoznik krastavaca među CEFTA zemljama, izvoz Srbije predstavalja svega 8,5% izvoza Makedonije, najvećeg izvoznika među potpisnicama centralnoevropskog ugovora o slobodnoj trgovini. Srbija je najveći uvoznik krastavaca među CEFTA zemljama. Samo 10,65% uvoza Srbije pokriveno je izvozom. Krastavac čini svega 0,84% izvoza povrća iz Srbije. U izvozu povrća iz novih zemalja članica EU, krastavac čini 3%, a u EU15 5%. Udeo krastavaca u svetskom izvozu povrća je 4,11%

Trgovina

Struktura proizvodnje krastavca u CEFTA Prosečna proizvodnja krastavca

Trend izvoza krastavca

8.61 7.41 7.32 7.45 7.62 0

20

40

60

80

100

120

2006 2007 2008 2009 2010

Pri

no

s

Srbija

BiH

EU 15

Španija

Poljska

Rumunija

Vojvodina

NZČ

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Krastavac

CEFTA

Rumunija

Španija

Vojvodina

EU 15

NZČ

BiH

Makedonija

Srbija

Albanija

BiH

Hrvatska

Moldavija

Makedonija

Vojvodina

Centralna Srbija

-1.0%

-0.5%

0.0%

0.5%

1.0%

1.5%

2.0%

2.5%

3.0%

3.5%

4.0%

4.5%

-50% 0% 50% 100%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

om

izvo

zu


Srbija

CEFTA

NZČ

EU 15

0.%

0.%

0.%

0.%

0.1%

0.1%

0.1%

0.1%

0.1%

-40% -20% 0% 20% 40% 60% 80% 100%


Srbija

Letonija

Slovenija

Hrvatska

BiH

Portugal

Irska

0

1

2

3

4

5

6

7

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Mil

ion

a $


96

Struktura trgovine zemalja CEFTA Udeo trgovine krastavca u ukupnoj trgovini povrćem

Udeo krastavca u izvozu povrća

Izvoz

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Srbija

Makedonija

Uvoz

3%

4%

5%

6%

7%

8%

9%

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Srbija

Hrvatska

BiH

CEFTA

NMS

EU15

0%

5%

10%

15%

20%

25%

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Srbija

Hrvatska

BiH

CEFTA

EU

Pogledati opšte probleme i preporuke za povrće


97

Paprika

U 2011. godini, obim proizvodnje paprike u Vojvodini iznosio je 37 hiljada tona na približno 4 hiljade ha.

Prosečna proizvodnja paprike u Vojvodini niža je od prosečne proizvodnje u CEFTA zemljama, NZČ, i skoro 3 puta manja od prosečne proizvodnje u EU15.

Prosečni prinosi paprike u Vojvodini viši su iod CEFTA proseka, ali su zato za skoro 30% manji od proseka NZČ, i skoro 4 puta manji od prosečnih prinosa u EU15.

Srbija godišnje izveze 8,4 miliona tona paprike, u vrednosti od 3,1 milion dolara.

Izvoz paprike iz Srbije oscilira, ali u proseku beleži blagi rast.


98

Paprika

Površine

Proizvodnja paprike u Srbiji u 2011. godini iznosila je 145 hiljada tona, dok su ukupne površine pod paprikom bile oko 18 hiljada ha. Međugodišnji pad proizvodnje u Srbiji iznosio je 6,23%. Prema podacima o vrednosti proizvodnje paprike za 2010. godinu, FAO je rangirao Srbiju kao 21. proizvođača paprike na svetu. U 2011. godini, obim proizvodnje paprike u Vojvodini iznosio je 37 hiljada tona na približno 4 hiljade ha. Pad proizvodnje u Vojvodini, u odnosu na 2010. godinu, znatno je veći od pada na nivou Srbije i iznosio je 15%. Prosečna proizvodnja paprike u Vojvodini niža je od prosečne proizvodnje u CEFTA zemljama, NZČ, i skoro 3 puta manja od prosečne proizvodnje u EU15. U periodu 2006.-2010. godine, sve posmatrane grupe zemalja, CEFTA, NZČ i EU15, ostvarivale su negativnu stopu rasta proizvodnje paprike, ali je Vojvodina prednjačila u padu sa prosečnih -9% godišnje. Sa prosečnim prinosima paprike od nešto više od 12t/ha, Vojvodina ostvaruje za 1/3 više prinose od proseka Srbije. Prosečni prinosi paprike u Vojvodini viši su i od CEFTA proseka, ali su zato za skoro 30% manji od proseka NZČ, i skoro 4 puta manji od prosečnih prinosa u EU15. Prosečna otkupna cena paprike u Srbiji u 2011. godini iznosila je 40,41 RSD/kg, što predstavlja skok od 56% u odnosu na prethodnu godinu. Prosečna proizvođačka cena paprike u Srbiji od 258 $/t, niža je od cena u BiH i Hrvatskoj, ali i od cena u Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj, koje su najveći proizvođači paprike od NZČ .


U svetu 0,20% 0,09% 0,081%

U EU 2,27% 0,16% 0,136%

U CEFTA 11,63% 39,80% 18,018%

U Srbiji 32,44%

Proizvodnja paprike



-0.5%

0.0%

0.5%

1.0%

1.5%

2.0%

2.5%

3.0%

-8% -6% -4% -2% 0%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

im p

ovr

šin

ama


CEFTA

NZČ

Vojvodina

EU 15

-0.2%

0.0%

0.2%

0.4%

0.6%

0.8%

1.0%

1.2%

1.4%

-20% -15% -10% -5% 0%


BiH

Hrvatska

Španija

Mađarska

Rumunija

Srbija

Vojvodina

-1%

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

7%

8%

-15% -10% -5% 0%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

oj p

roiz

vod

nj


CEFTA

NZČ

Vojvodina

EU 15

-0.5%

0.0%

0.5%

1.0%

1.5%

2.0%

2.5%

3.0%

3.5%

4.0%

4.5%

-25% -20% -15% -10% -5% 0% 5%


BiH

Španija

Rumunija

Srbija

Hrvatska

Vojvodina

Mađarska

99

Prinosi paprike (t/ha)

Izvoz paprike

Srbija godišnje izveze 8,4 miliona tona paprike, u vrednosti od 3,1 milion dolara. Srbija je drugi izvoznik paprike u CEFTA, iza Makedonije, koja izvozi čak 2,6 puta više paprike od Srbije. Udeo Srbije u izvozu CEFTA je skoro 40%. Izvoz paprika iz Srbije dosta oscilira, ali ipak u proseku beleži blagi rast. Prošle godine Srbija je izvezla preko 50% više paprike nego 2010. kada je vrednost izvoza pala na nivo iz 2006. godine. Udeo izvoza Srbije paprike u svetskom izvozu gotovo je nepromenjen u poslednjih 6 godina i iznosi manje od 0,1%. U ukupnom izvozu povrća iz Srbije, 4,8% čini paprika, dok je u CEFTA udeo paprike skoro 6% u ukupnom izvozu povrća. U izvozu ove vrste povrća iz NZČ, paprika čini nešto manje od 5,15%, dok je u EU 15 to 9,7%. Udeo paprike u svetskom izvozu povrća je 7,6%.

Trgovina

Struktura proizvodnje paprike u CEFTA Prosečna proizvodnja paprike

Trend izvoza paprike

14.20 11.75 12.34

14.34 10.62

0.00

10.00

20.00

30.00

40.00

50.00

60.00

2006 2007 2008 2009 2010

Pri

no

s

Srbija

Hrvatska

EU 15

Španija

Rumunija

Mađarska

Vojvodina

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Paprika

CEFTA

Mađarska

Rumunija

Španija

Vojvodina

EU 15

NZČ

Hrvatska

BiH

Srbija

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Makedonija

Vojvodina

Centralna Srbija

-1.0%

-0.5%

0.0%

0.5%

1.0%

1.5%

2.0%

2.5%

3.0%

3.5%

4.0%

4.5%

-50% 0% 50% 100%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

om

izvo

zu


Srbija

CEFTA

NZČ

EU 15

-0.2%

0.%

0.2%

0.4%

0.6%

0.8%

1.%

-200% 0% 200% 400% 600% 800%


SrbijaHrvatskaRomaniaLithuaniaBiHDenmark

0

2

4

6

8

10

12

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Mil

ion

a $


100

Struktura trgovine zemalja CEFTA Udeo trgovine paprikom u ukupnoj trgovini povrćem

Udeo paprike u izvozu povrća

Izvoz

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Srbija

Makedonija

Uvoz

0%

5%

10%

15%

20%

25%

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Hrvatska

BiH

CEFTA

NMS

EU15

Srbija

0%

5%

10%

15%

20%

25%

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Ud

eo

pše

nic

e u

izvo

zu ž

itar

ica

Srbija

Hrvatska

BiH

CEFTA

EU

Problemi

Značajni gubici usled bolesti i štetočina, kao posledica nedostatka kvalitetnih savetodavaca iz oblasti zaštite bilja Proizvodnja semena tradicionalnih sorti


Preporuke

Proširiti i diverzifikovati proizvodnju unapređenjem gajenja u plastenicima Ohrabrivati domaće proizvođače semena da proizvode hibride i poljoprivrednike da više koriste hibridno seme Unaprediti preradu paprike u svim oblicima, paster, sterila, sušena, smrznuta

101

Šargarepa

U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno oko 29 hiljada tona šargarepe na oko 2,5 hiljade ha.

U periodu 2006.-2010. godine, proizvodnja šargarepe u Vojvodini imala je relativno visoku stopu rasta, od oko 22% godišnje u proseku, pre svega zahvaljujući rastu proizvodnje u 2010. godini.

Proizvodnja šargarepe u Vojvodini brže raste u odnosu na sve posmatrane konkurente iz EU15 i NZČ.

Prosečan prinos šargarepe od 13,66 t/ha u periodu 2006. -2010. godina viši je od prosečnog prinosa u Srbiji i CEFTA. Veći prosečan prinos od Vojvodine u regionu ima Hrvatska. Prostor za unapređenje prinosa u Vojvodini mora da postoji, kako bi Vojvodina sustigla 1,7

puta veće prosečne prinose NZČ i 3,5 puta veće prinose u E15.

Srbija izvozi preko 3 hiljade tona šargarepe godišnje. Izvoz šargarepe iz Srbije konstantno raste od 2007. godine, u odnosu na koju je prošle godine izvezeno 18,3 puta više.


102

Šargarepa

Površine

U Srbiji je u 2011. godini proizvedeno 60 hiljada tona šargarepe na oko 7 hiljada ha, što predstavlja pad od 40% u odnosu na prethodnu godinu. Prema ostvarenoj vrednosti proizvodnje šargarepe u 2010. god., FAO je rangirao Srbiju kao 41. proizvođača šargarepe i repe na svetu. U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno oko 29 hiljada tona šargarepe, na oko 2,5 hiljade ha. Vojvodina je u 2011. godini zabeležila dramatičniji pad proizvodnje od proseka Srbije, i to od 58%. U periodu 2006.-2010. godine, proizvodnja šargarepe u Vojvodini imala je relativno visoku stopu rasta, od oko 22% godišnje u proseku, pre svega zahvaljujući rastu proizvodnje u 2010. godini. Ovaj rast bio je neuporedivo brži u odnosu na sve posmatrane konkurente. Pored Vojvodine, i sve zemlje članice CEFTA imale su rast od oko 9% u proseku u datom periodu. Uključivanjem 2011. godine u analizu, zbog niskog obima proizvodnje, prosečan rast proizvodnje šargarepe u Vojvodini pao je na 6%. Vojvodina brže raste u odnosu na sve posmatrane konkurente iz EU15 i NZČ. Prosečan prinos šargarepe od 13,66 t/ha u periodu 2006. -2010. godina viši je od prosečnog prinosa u Srbiji i CEFTA. Veći prosečan prinos od Vojvodine u regionu ima Hrvatska. Prostor za unapređenje prinosa u Vojvodini mora da postoji, kako bi Vojvodina sustigla 1,7 puta veće prosečne prinose NZČ, i 3,5 puta veće prinose u E15. Prema FAO podacima, prosečna proizvođačka cena šargarepe u Srbiji u periodu 2006.-2010. bila je 274,3 $/t, što je na nivou srednjih ka nižim cenama u Evropi. Od posmatranih pojedinačnih zemalja, više cene od Srbije, imale su i Rumunija, BiH i Hrvatska, a manje Poljska .


U svetu 0,13% 0,05% 0,047%

U EU 0,80% 0,12% 0,099%

U CEFTA 31,82% 66,02% 6,085%

U Srbiji 56,19%

Proizvodnja šargarepe



-1%

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

7%

8%

9%

-10% -5% 0% 5% 10%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

im p

ovr

šin

ama


CEFTA

NZČ

Vojvodina

EU 15

-1%

0%

1%

1%

2%

2%

3%

3%

4%

-10% 0% 10% 20% 30%


BiH

Hrvatska

Italija

Rumunija

Poljska

Srbija

Vojvodina

-2%

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

16%

-20% -10% 0% 10% 20% 30%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

oj p

roiz

vod

nj


CEFTA

NZČ

Vojvodina

EU 15

-1%

0%

1%

1%

2%

2%

3%

3%

4%

-20% -10% 0% 10% 20% 30%


BiH

Italija

Poljska

Srbija

Hrvatska

Vojvodina

Rumunija

103

Prinosi šargarepe (t/ha)

Izvoz šargarepe

Srbija izvozi preko 3 hiljade tona šargarepe godišnje i ubedljivo je najveći izvoznik među CEFTA zemljama sa 66% ukupnog izvoza. Izvoz šargarepe iz Srbije konstantno raste od 2007. godine, u odnosu na koju je prošle godine izvezeno 18,3 puta više. Udeo Srbije u ukupnom svetskom izvozu šargarepe je svega 0,05%, ali je od 2006. godine desetostruko uvećan. Šargarepa sa 0,76% učestvuje u ukupnom izvozu povrća iz Srbije. Udeo šargarepe u prosečnom izvozu povrća zemalja CEFTA je takođe ispod 1%, kao i među novim zemljama članicama Evropske unije. U EU 15 ovaj udeo je oko svetskog proseka od 2%.

Trgovina

Struktura proizvodnje šargarepe u CEFTA Prosečna proizvodnja šargarepe

Trend izvoza šargarepe

12.75 10.94

12.88 12.36

19.37

0.00

10.00

20.00

30.00

40.00

50.00

60.00

2006 2007 2008 2009 2010

Pri

no

s

Srbija

Hrvatska

EU 15

Italija

Poljska

Rumunija

Vojvodina

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Šargarepa

CEFTA

Rumunija

Poljska

Italija

Vojvodina

EU 15

NZČ

Hrvatska

BiH

Srbija

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Makedonija

Vojvodina

Centralna Srbija

-0.5%

0.%

0.5%

1.%

1.5%

2.%

2.5%

3.%

3.5%

-50% 0% 50% 100% 150%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

om

izvo

zu


Srbija

CEFTA

NMS

EU 15

-0.1%

0.%

0.1%

0.1%

0.2%

0.2%

0.3%

0.3%

0.4%

-500% 0% 500% 1000%


Srbija

Bulgaria

Romania

Hrvatska

Ireland

Slovenia

0

1

1

2

2

3

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Mil

ion

a $

Srbija Hrvatska BiH CEFTA NMS

104

Struktura trgovine zemalja CEFTA Udeo trgovine šargarepom u ukupnoj trgovini povrćem

Udeo šargarepe u izvozu povrća

Izvoz

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Srbija

Makedonija

Uvoz

0%

1%

1%

2%

2%

3%

3%

4%

4%

5%

5%

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Srbija

Hrvatska

BiH

CEFTA

NMS

EU15

0%

1%

1%

2%

2%

3%

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Srbija

Hrvatska

BiH

CEFTA

EU

Problemi

Nedostatak kvalitetne opreme za setvu i navodnjavanje


Preporuke

Stimulisati ulaganje u moderna skladišta

105

Mleko

U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 330 miliona litara mleka, od čega je 324 miliona litara kravljeg.

Prosečan pad proizvodnje kravljeg mleka u Vojvodini od 4%, izraženiji je od prosečnog pada Srbije, Hrvatske, BiH, NZČ i CEFTA.

Srbija godišnje izveze preko 34 hiljade tona mleka u vrednosti od 23,5 miliona $.

Izvoz konstantno raste i od 2006. godine je dupliran.


106

Mleko

Proizvodnja kravljeg mleka

U Srbiji je u 2011. godini proizvedeno 1,46 milijardi litara mleka, od čega je 98% kravlje. U 2011. godini ukupna proizvodnja mleka u Srbiji manja je za 1,82%. U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 330 miliona litara mleka, od čega je 324 miliona litara kravljeg. Vojvodina u 2011. godini beleži pad ukupne proizvodnje mleka, ali je taj pad značajniji u odnosu na Srbiju i iznosi 5,44%. Prema vrednosti proizvodnje kravljeg mleka u 2010. godini, FAO je rangirao Srbiju kao 51., a u slučaju ovčijeg mleka kao 53. proizvođača na svetu. Prosečan pad proizvodnje kravljeg mleka u Vojvodini od 4%, izraženiji je od prosečnog pada Srbije, Hrvatske, BiH, NZČ i CEFTA. Od zemalja u regionu, BiH, iako ima obim proizvodnje koji je skoro duplo manji od Srbije, ima najveću stopu rasta u proizvodnji kravljeg mleka, približnu stopi rasta najrazvijenijih zemalja EU poput Holandije. Skoro identična slika se dobija posmatranjem ukupne proizvodnje mleka. Prinosi kravljeg mleka po grlu u Srbiji su među najnižim u posmatranim zemljama, i iznosili su u proseku 2.793 l/grlu godišnje. Niže prosečne prinose od Srbije, imala je BiH i to za 10,5%. Prinosi Hrvatske viši su od prinosa u Srbiji za 36,03%, NZČ za 63,71%, dok su prosečni EU15 prinosi viši za 137%. Prosečna otkupna cena kravljeg mleka u 2011. godini iznosila je 28,54 RSD/l (povećanje od 26,5% u odnosu na 2010. godinu), dok je otkupna cena ovčijeg mleka bila za 33% viša od kravljeg mleka, i iznosila je 38,04 RSD/l (pad od 4% u odnosu na 2010. god). Prema FAO podacima, prosečna proizvođačka cena kravljeg mleka u Srbiji bila je 314,6$/t, što je niže od Hrvatske, BiH, kao i svih zemalja EU, osim Litvanije.

Udeo Vojvodine

U proizvodnji kravljeg mleka

U ukupnoj proizvodnji

mleka

U izvozu

*

U uvozu

*

U svetu 0,07% 0,06% 0,49% 0,088%

U EU 0,26% 0,25% 0,56% 0,102%

U CEFTA 7,46% 7,13% 33,80% 4,650%

U Srbiji 23,95% 24,04%

Ukupna proizvodnja mleka

Proizvodnja i prinosi

* Podatak je za izvoz ukupnog mleka Srbije u svet, EU i CEFTA zemlje

-0.5%

0.0%

0.5%

1.0%

1.5%

2.0%

2.5%

-8% -6% -4% -2% 0% 2%


BiH

Holandija

Poljska

Vojvodina

Mađarska

Srbija

Hrvatska

-5.0%

0.0%

5.0%

10.0%

15.0%

20.0%

25.0%

-8% -6% -4% -2% 0%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

oj p

roiz

vod

nji


NZČ

Vojvodina

CEFTA

EU 15

-5.0%

0.0%

5.0%

10.0%

15.0%

20.0%

25.0%

-8% -6% -4% -2% 0%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

oj p

roiz

vod

nji


NZČ

CEFTA

Vojvodina

EU 15

-0.5%

0.0%

0.5%

1.0%

1.5%

2.0%

2.5%

-8% -6% -4% -2% 0% 2%


BiH

Hrvatska

Holandija

Mađarska

Poljska

Srbija

Vojvodina

107

Prinosi kravljeg mleka (l/grlu)

Izvoz mleka

Srbija godišnje izveze preko 34 hiljade tona mleka u vrednosti od 23,5 miliona $ i zauzima drugo mesto među zemljama CEFTA. Izvoz konstantno raste i od 2006. godine je dupliran. 73% izvoza mleka iz CEFTA zemalja potiče iz Bosne i Hercegovine i Srbije. Udeo izvoza Srbije u svetskom izvozu povećan je za 30% od 2006. godine i iznosi 0,5% Od ukupnog izvoza mleka i mesa iz Srbije, 35,75% je mleka, što je na nivou proseka CEFTA. U izvozu ovih životinjskih proizvoda iz NZČ, mleko čini nešto manje od 20%, dok je u EU 15 to svega 8,5%. Udeo mleka u svetskom izvozu je 6,6%.

Trgovina

Struktura proizvodnje kravljeg mleka u CEFTA

Prosečna proizvodnja kravljeg mleka

Trend izvoza mleka

2,622 2,786 2,816 2,904 2,838

0

1,000

2,000

3,000

4,000

5,000

6,000

7,000

8,000

2006 2007 2008 2009 2010

Pri

no

s

Srbija

Hrvatska

EU 15

Holandija

Poljska

Mađarska

NZČ

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Kravlje mleko

CEFTA

Mađarska

Poljska

Vojvodina

EU 15

NZČ

Hrvatska

BiH

Srbija

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Makedonija

Vojvodina

Centralna Srbija

-5.%

0.%

5.%

10.%

15.%

20.%

-5% 0% 5% 10% 15%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

om

izvo

zu


Srbija

CEFTA

NZČ

EU 15

0.%

0.1%

0.2%

0.3%

0.4%

0.5%

0.6%

0.7%

-50% 0% 50% 100% 150%


HrvatskaLitvanijaEstonijaBiHSrbijaŠvedska

0

200

400

600

800

1000

1200

5

10

15

20

25

30

35

40

2006 2007 2008 2009 2010 2011

NZ

Č

Mil

ion

a $

Mil

ion

a $


108

Struktura trgovine zemalja CEFTA Udeo trgovine mleka u ukupnoj trgovini životinjskim proizvodima

Udeo mleka u izvozu

Izvoz

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Srbija

Makedonija

Uvoz

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

45%

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Srbija

Hrvatska

BiH

CEFTA

NZČ

EU15

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Srbija

Hrvatska

BiH

CEFTA

EU

Problemi

Nepostojanje labaratorije za kontrolu kvaliteta mleka Veliki procenat mleka koje ne ispunjava EU standrade


Preporuke

Uspostaviti Nacionalnu labaratoriju za kontrolu kvaliteta mleka Prilagoditi subvencije i regulativu unapređenju kvaliteta mleka

109

Goveđe meso

U Vojvodini je do 2010. godine trend u proizvodnji goveđeg mesa bio pozitivan, sa prosečnom godišnjom stopom rasta od 3%. Zbog značajnog smanjenja proizvodnje u 2011. godini, prosečna godišnja stopa rasta postala je negativna, -0,44%.

Proizvodnja goveđeg mesa i u Srbiji i u Vojvodini je do 2010. godine imala bolju dinamiku u odnosu na prosek i pojedinačne zemlje CEFTA , NZČ i EU15.

U 2011. godini, u Vojvodini je proizvedeno 22 hiljade tona goveđeg mesa. Pad proizvodnje odgovara padu proizvodnje na nivou cele Srbije (16%). Broj zaklanih goveda u Vojvodini u 2011. godini smanjen je za 24% u odnosu na 2010. godinu, sa 80 hiljada na 61 hiljadu grla.

Sve NZČ, osim Poljske, zabeležile su pad proizvodnje goveđeg mesa nakon članstva u EU.

Prosečni prinosi goveđeg mesa u Vojvodini od 314kg/grlu, viši su od proseka CEFTA zemalja, NZČ, EU15, svetskog proseka i svih pojedinačno posmatranih zemalja.


110

Goveđe meso

Proizvodnja goveđeg mesa

Broj zaklanih životinja


U svetu 0,04% 0,09% 0,002%

U EU 0,32% 0,21% 0,005%

U CEFTA 11,59% 47,98% 0,523%

U Srbiji 27,27%

U Srbiji je u 2011. godini proizvedena 81 hiljada tona goveđeg mesa, što predstavlja smanjenje od 16% u odnosu na 2010. godinu. U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 22 hiljade tona goveđeg mesa. Pad proizvodnje u Vojvodini odgovara padu proizvodnje na nivou cele Srbije. Broj zaklanih goveda u Vojvodini u 2011. godini smanjen je za 24% u odnosu na 2010. godinu, sa 80 hiljada na 61 hiljadu grla. Pozitivan trend u proizvodnji goveđeg mesa na nivou Vojvodine bio je prisutan do 2010. godine, sa prosečnom godišnjom stopom rasta od 3%. Zbog značajnog smanjenja proizvodnje u 2011. godini, prosečna godišnja stopa rasta postala je negativna, -0,44%. Proizvodnja goveđeg mesa i u Srbiji i u Vojvodini do 2010. godine imala je bolju dinamiku u odnosu na prosek i pojedinačne zemlje CEFTA , NZČ i EU15. Sve NZČ, osim Poljske, zabeležile su pad proizvodnje goveđeg mesa nakon članstva u EU. Prosečan broj zaklanih goveda u Vojvodini 2 puta je manji od proseka CEFTA, 4 puta od NZČ, i čak 20 puta od EU 15. Prosečni prinosi goveđeg mesa u Vojvodini od 314kg/grlu, viši su od proseka CEFTA zemalja, NZČ, EU15, svetskog proseka i svih pojedinačno posmatranih zemalja. Prema FAO podacima, prosečna proizvođačka cena goveđeg mesa u Srbiji u periodu 2006. - 2010. bila je 3089 $/t, što je na nivou srednjih cena u Evropi, i više od prosečnih cena u Hrvatskoj i BiH.

Proizvodnja, broj životinja, prinosi

-2.0%

0.0%

2.0%

4.0%

6.0%

8.0%

10.0%

12.0%

14.0%

-2% -1% 0% 1% 2% 3%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

oj p

roiz

vod

nji


NZČ

Vojvodina

CEFTA

EU 15

-0.5%

0.0%

0.5%

1.0%

1.5%

2.0%

-4% -2% 0% 2% 4%


BiH

Italija

Poljska

Vojvodina

Rumunija

Srbija

Hrvatska

-2%

0%

2%

4%

6%

8%

10%

-3% -2% -1% 0%

Pro

seča

n u

de

o u

bro

ju z

akla

nih

go

ved

a


CEFTA

NZČ

EU 15

Vojvodina

0%

0%

0%

0%

1%

1%

1%

1%

1%

2%

-8% -6% -4% -2% 0% 2% 4%


Srbija

BiH

Hrvatska

Italija

Poljska

Rumunija

Vojvodina


111

Prinosi goveđeg mesa (kg/grlu)

Izvoz goveđeg mesa

Srbija godišnje izveze 6 hiljada tona goveđeg mesa u vrednosti od skoro 27 miliona dolara, što predstavlja 48% izvoza zemalja CEFTA. Izvoz Srbije opada od 2007. godine kada je izvoz premašio 10 hiljada tona. Prošle godine, izvoz goveđeg mesa bio je 10,75 miliona dolara, što je tek četvrtina rekordne vrednosti. Prosečan udeo Srbije u ukupnom svetskom izvozu je 0,09% i čini jedva nešto više od petine udela 2006. godine. Srbija je najveći izvoznik goveđeg mesa među CEFTA zemljama. Govedina čini 39,8% izvoza životinjskih proizvoda (mleka i mesa) iz Srbije. U izvozu ovih proizvoda iz novih zemalja članica EU govedina učestvuje sa 28,2%, a u EU15 sa preko 30%. Udeo goveđeg mesa u svetskom izvozu ovih životinjskih proizvoda je preko 45%.

Trgovina

Struktura proizvodnje goveđeg mesa u CEFTA

Prosečna proizvodnja goveđeg mesa

Trend izvoza goveđeg mesa

275.45

327.55 327.95 317.66 323.78

0

50

100

150

200

250

300

350

2006 2007 2008 2009 2010

Pri

no

s

Srbija

Hrvatska

EU 15

Italija

Poljska

Rumunija

NZČ

Vojvodina

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Goveđe meso

CEFTA

Rumunija

Poljska

Vojvodina

EU 15

NZČ

Hrvatska

BiH

Srbija

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Makedonija

Vojvodina

Centralna Srbija

-0.5%

0.%

0.5%

1.%

1.5%

2.%

2.5%

3.%

-40% -30% -20% -10% 0% 10% 20%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

om

izvo

zu


Srbija

CEFTA

NMS

EU 15

0.%

0.%

0.%

0.%

0.1%

0.1%

0.1%

0.1%

-200% 0% 200% 400% 600%


Srbija Hrvatska

Romania Portugal

BiH Bulgaria

0

20

40

60

80

100

120

140

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Mil

ion

a $


112

Struktura trgovine zemalja CEFTA Udeo trgovine goveđeg mesa u ukupnoj trgovini životinjskim proizvodima

Udeo goveđeg mesa u izvozu životinjskih proizvoda

Izvoz

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Srbija

Makedonija

Uvoz

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Srbija

Hrvatska

BiH

CEFTA

NMS

EU15

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Srbija

Hrvatska

BiH

CEFTA

EU

Problemi

Pogledati opšte probleme u sektoru mleka i mesa.


Preporuke

Pogledati opšte preporuke za mleko i meso.

113

Svinjsko meso

U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 123 hiljade tona svinjskog mesa, što predstavlja povećanje od 6% u odnosu na prethodnu godinu.

Prosečan udeo Vojvodine u ukupnom broju zaklanih svinja u Srbiji je 34%.

Vojvodina beleži rast proizvodnje svinjskog mesa od oko 4% godišnje. Prosečna stopa rasta proizvodnje viša je od stopa ostvarenih u CEFTA, NZČ i EU15, a približna je stopi rasta jednoj od najkonkurentnijih proizvodnji svinjskog mesa, Nemačkoj.

Sve NZČ zabeležile su pad proizvodnje svinjskog mesa nakon članstva u EU.

Prosečni prinosi svinjskog mesa u Vojvodini su relativno skromni u odnosu na konkurente. Prosečni prinosi od oko 60 kg/grlu, viši su za 2o% od proseka Srbije, za 8% od CEFTA, a niži za 45% od proseka NZČ i 48% od EU15.


114

Svinjsko meso

Proizvodnja svinjskog mesa

Ukupan broj zaklanih životinja



U svetu 0,12% 0,05% 0,066%

U EU 0,54% 0,06% 0,099%

U CEFTA 25,69% 39,13% 5,429%

U Srbiji 45,30%

U Srbiji je u 2011. godini proizvedena 271 hiljada tona svinjskog mesa, što predstavlja povećanje proizvodnje od skromnih 1% u odnosu na prethodnu godinu. U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 123 hiljade tona svinjskog mesa, što predstavlja povećanje od 6% u odnosu na prethodnu godinu. U istoj godini je zaklano 1,9 miliona svinja, 3% više u odnosu na 2010. godini. Prosečan udeo Vojvodine u ukupnom broju zaklanih svinja u Srbiji je 34%. Vojvodina beleži rast proizvodnje svinjskog mesa od oko 4% godišnje. Prosečna stopa rasta proizvodnje svinjskog mesa viša je od stopa ostvarenih u CEFTA, NZČ i EU15, a približna je stopi rasta jednoj od najkonkurentnijih proizvodnji svinjskog mesa, Nemačkoj. Sve NZČ zabeležile su pad proizvodnje svinjskog mesa nakon članstva u EU. Od CEFTA zemalja, BiH ima najveću stopu rasta proizvodnje, ali su količine i dalje skromne. Prosečni prinosi svinjskog mesa u Vojvodini su relativno skromni u odnosu na konkurente. Prosečni prinosi od oko 60 kg/grlu, viši su za 2o% od proseka Srbije, za 8% od CEFTA, a niži za 45% od proseka NZČ i 48% od EU15. Ukoliko se posmatraju zemlje u regionu, Srbija ostvaruje niže prosečne prinose svinjskog mesa i od BiH i Hrvatske. Prema FAO podacima, prosečna proizvođačka cena svinjskog mesa u Srbiji bila je 3089 $/t, što je na nivou srednjih cena u Evropi, i više od prosečnih cena u Hrvatskoj i BiH.

Proizvodnja, broj životinja i prinosi

-5%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

-6% -4% -2% 0% 2% 4%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

oj p

roiz

vod

nji


NZČ

Vojvodina

CEFTA

EU 15

-1%

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

-10% -5% 0% 5% 10%


Nemačka

Poljska

Vojvodina

Mađarska

Srbija

Hrvatska

BiH

-5%

0%

5%

10%

15%

20%

-6% -4% -2% 0% 2%

Pro

seča

n u

de

o u

bro

ju z

akla

nih

svi

nja


NZČ

CEFTA

Vojvodina

EU 15

-1%

0%

1%

2%

3%

4%

5%

-10% -5% 0% 5% 10%


BiH

Hrvatska

Nemačka

Mađarska

Poljska

Srbija

Vojvodina

115

Prinosi svinjskog mesa (kg/grlu)

Izvoz svinjskog mesa

Od izvoza svinjskog mesa Srbija ostvari godišnji prihod od skoro 14 miliona dolara, što je stavlja na prvo mesto među zemljama CEFTA. Izvoz svinjetine posle dvogodišnjeg pada, od 2009. godine raste i vrednost izvoza 2011. je za 35% veća nego 2009. Najveći izvoznici među CEFTA zemljama su Srbija i Hrvatska koje zajedno izvoze skoro 75% svinjetine. Udeo Srbije u izvozu CEFTA je 39,2%. Srbija izvozi 0,04% svetskog izvoza svinjskog mesa. Iako je udeo Srbije u blagom porastu od 2009. godine, i dalje je ispod nivoa iz 2006. Od ukupnog izvoza mleka i mesa iz Srbije, 20,9% čini svinjsko meso, što je neznatno iznad proseka CEFTA zemalja. Među novim zemljama članicama EU, udeo svinjskog mesa je 45,5%, dok je u EU 15 to čak 57,5%. Svetski udeo svinjskog mesa u izvozu ovih životinjskih proizvoda je 41,57%.

Trgovina

Struktura proizvodnje svinjskog mesa u CEFTA

Prosečna proizvodnja svinjskog mesa

Trend izvoza svinjskog mesa

51.95

61.22 61.88 61.20 63.38

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

2006 2007 2008 2009 2010

Pri

no

s

Srbija

Hrvatska

EU 15

Nemačka

Poljska

Mađarska

NZČ

Vojvodina

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Svinjsko meso

CEFTA

Mađarska

Poljska

Vojvodina

EU 15

NZČ

Hrvatska

BiH

Srbija

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Makedonija

Vojvodina

Centralna Srbija

-1.%

0.%

1.%

2.%

3.%

4.%

5.%

6.%

7.%

-10% -5% 0% 5% 10% 15% 20%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

om

izvo

zu


Srbija

CEFTA

NMS

EU 15

-0.1%

-0.1%

0.%

0.1%

0.1%

0.2%

0.2%

0.3%

0.3%

0.4%

0.4%

-50% 0% 50% 100% 150%


Srbija

Hrvatska

Romania

Bulgaria

BiH

Greece

Portugal

0

50

100

150

200

250

0

5

10

15

20

25

2006 2007 2008 2009 2010 2011

NZ

Č

Mil

ion

a $

Mil

ion

a $


116

Struktura trgovine zemalja CEFTA Udeo trgovine svinjskog mesa u ukupnoj trgovini životinjskim proizvodima

Udeo svinjskog mesa u izvozu

Izvoz

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Srbija

Makedonija

Uvoz

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Srbija

Hrvatska

BiH

CEFTA

NMS

EU15

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Srbija

Hrvatska

BiH

CEFTA

EU

Problemi

Nekonkurentnost u pristupu sojinoj sačmi, usled zabrane uvoza zbog Zakona o GMO Nemogućnost izvoza u EU Nemanja istih pravila za sve proizvodjače, jer se zakoni na jedne primenjuju, a na druge ne


Preporuke

Pogledati preporuke za mleko i meso

117

Ovčije meso

U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 3 hiljade tona ovčijeg mesa, što odgovara prosečnoj proizvodnji u zadnjih 5 godina. Zaklano je 153 hiljade ovaca, za 7% više nego u 2010. godini.

Prosečan udeo Vojvodine u broju zaklanih ovaca Srbije je 12%.

Vojvodina u prethodnom petogodišnjem periodu beleži blagi pad proizvodnje ovčijeg mesa (oko 1% godišnje), za razliku od proseka Srbije, gde se beleži rast od 3% godišnje, najveći na nivou CEFTA zemalja.

NZČ od posmatrane grupa zemalja beleže najveći rast proizvodnje ovčijeg mesa od 5,65% u proseku godišnje, dok EU15 zemlje beleže prosečan pad proizvodnje od 4,5%.

Prosečni prinosi ovčijeg mesa u Vojvodini, iako beleže pad od oko 4%, sa vrednošću od 23,4 kg/grlu, i dalje su veći od svih posmatranih zemalja, i to od proseka Srbije za 17%, CEFTA za 41%, NZČ za 57% i EU15 za 35%.

Srbija godišnje izveze 770 hiljada tona ovčijeg mesa u vrednosti od 2,25 miliona $. Izvoz konstantno raste i od 2006. godine povećan je čak 30 puta.


118

Ovčije meso

Proizvodnja ovčijeg mesa

Ukupan broj zaklanih životinja



U svetu 0,04% 0,04% 0,008%

U EU 0,31% 0,13% 0,012%

U CEFTA 5,97% 21,10% 1,47%

U Srbiji 13,43%

U Srbiji je u 2011. godini proizvedeno 24 hiljade tona ovčijeg mesa, što predstavlja povećanje proizvodnje od 4% u odnosu na prethodnu godinu. Ukupan broj zaklanih ovaca bio je 1,2 miliona. U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 3 hiljade tona ovčijeg mesa, što odgovara prosečnoj proizvodnji u zadnjih 5 godina. Zaklano je 153 hiljade ovaca, za 7% više nego u 2010. godini. Prosečan udeo Vojvodine u broju zaklanih ovaca Srbije je 12%. Vojvodina u prethodnom petogodišnjem periodu beleži blagi pad proizvodnje ovčijeg mesa (oko 1% godišnje), za razliku od proseka Srbije, gde se beleži rast od 3% godišnje, najveći na nivou CEFTA zemalja. NZČ, od posmatrane grupa zemalja beleže najveći rast proizvodnje ovčijeg mesa od 5,65% u proseku godišnje, dok EU15 zemlje beleže prosečan pad proizvodnje od 4,5%. Najveći nosilac rasta proizvodnje u grupaciji NZČ je Rumunija. Prosečni prinosi ovčijeg mesa u Vojvodini, iako beleže pad od oko 4%, sa vrednošću od 23,4 kg/grlu, i dalje su veći od svih posmatranih zemalja, i to od proseka Srbije za 17%, CEFTA za 41%, NZČ za 57% i EU15 za 35%. Prema FAO podacima, prosečna proizvođačka cena ovčijeg mesa u Srbiji u periodu 2006. - 2010. bila je 2728$/t, što je jedna od najnižih cena u Evropi i zemalja u regionu. Nižu cenu imaju samo Letonija i Slovačka.

Proizvodnja, broj životinja i prinosi

-2%

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

-10% -5% 0% 5% 10%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

oj p

roiz

vod

nji


NZČ

Vojvodina

CEFTA

EU 15

0%

0%

0%

0%

0%

1%

1%

1%

1%

1%

2%

-15% -10% -5% 0% 5% 10% 15%


Francuska

Rumunija

Vojvodina

Bugarska

Srbija

Hrvatska

BiH

-2%

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

-8% -6% -4% -2% 0% 2% 4% 6%

Pro

seča

n u

de

o u

bro

ju z

akla

nih

ova

ca


NZČ

CEFTA

Vojvodina

EU 15

0%

0%

0%

0%

1%

1%

1%

1%

1%

-10% -5% 0% 5% 10%

Pro

seča

n u

de

o u

bro

ju z

akla

nih

ova

ca


BiH

Hrvatska

Francuska

Bugarska

Rumunija

Srbija

Vojvodina

119

Prinosi ovčijeg mesa (kg/grlu)

Izvoz ovčijeg mesa

Srbija godišnje izveze 770 hiljada tona ovčijeg mesa u vrednosti od 2,25 miliona $. Izvoz Srbije čini 21% ukupnog izvoza ovčijeg mesa iz CEFTA, dok skoro 80% izvoza potiče iz Makedonije. Izvoz konstantno raste, i od 2006. godine povećan je čak 30 puta. Udeo izvoza Srbije u svetskom izvozu uvećan je preko 20 puta od 2006. godine i trenutno iznosi 0,1%. Od ukupnog izvoza mleka i mesa iz Srbije, 3,5% je ovčijeg mesa, dok je na nivou CEFTA taj procenat iznad 10%. U izvozu ovih životinjskih proizvoda iz NZČ, ovčije meso čini nešto manje od 6,5%, dok je u EU 15 to svega 3,5%. Udeo ovčijeg mesa u svetskom izvozu je 6,6%.

Trgovina

Struktura proizvodnje ovčijeg mesa u CEFTA Prosečna proizvodnja ovčijeg mesa

Trend izvoza ovčijeg mesa

24.29 25.96

24.59

21.58 20.72

0

5

10

15

20

25

30

2006 2007 2008 2009 2010

Pri

no

s

Srbija

Hrvatska

EU 15

Francuska

Rumunija

Bugarska

NZČ

Vojvodina

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Ovčije meso

CEFTA

Bugarska

Rumunija

Vojvodina

EU 15

NZČ

Hrvatska

BiH

Srbija

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Makedonija

Vojvodina

Centralna Srbija

-0.5%

0.%

0.5%

1.%

1.5%

2.%

2.5%

-50% 0% 50% 100% 150%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

om

izvo

zu


Srbija

CEFTA

NZČ

EU 15

0

5

10

15

20

25

30

35

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Mil

ion

a $

Izvoz

Srbija CEFTA NZČ

Hrvatska -0.5%

0.%

0.5%

1.%

1.5%

2.%

2.5%

3.%

3.5%

-100% 0% 100% 200% 300% 400% 500%


Srbija

Hrvatska

Bugarska

Finska

Rumunija

Grčka

120

Struktura trgovine zemalja CEFTA Udeo trgovine ovčijeg mesa u ukupnoj trgovini životinjskim proizvodima

Udeo ovčijeg mesa u izvozu

Izvoz

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Srbija

Makedonija

Uvoz

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

7%

8%

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Hrvatska

BiH

CEFTA

NMS

EU15

Srbija

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

16%

18%

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Srbija

Hrvatska

BiH

CEFTA

EU

Problemi

Nezainteresovanost države za sektor i odsustvo institucionalne podrške Sektorska neorganizovanost Nepovoljan rasni sastav


Preporuke

Donošenje i usvajanje odgovarajućih pravilnika i standarda u skladu s međunarodnim Uvoz odgovarajućeg broja grla i rasa za poboljšanje rasnog sastava i rasne strukture u ovčarstvu Stručna edukacija i osposobljavanje proizvođača koji se bave ovčarskom proizvodnjom Promocija i brendiranje vojvođanskog jagnjećeg i ovčijeg mesa

121

Soja

U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 411 hiljada tone soje na oko 152 hiljade ha. Vojvodina je u 2011. godini zabeležila pad proizvodnje soje od 19%, usled pada u površinama i prinosima.

U periodu 2006.-2010. proizvodnja soje u Vojvodini imala je relativno visoku pozitivnu stopu rasta, oko 10% godišnje u proseku.

Pored Rumunije i Mađarske, značajan proizvođač soje u NZČ postaje i Slovačka sa prosečnim rastom od 12% godišnje. Nakon članstva u EU, prisutan je značajan pad proizvodnje soje kod NZČ.

Prosečan prinos soje u Vojvodini od 2,6 t/ha jedan je od većih u Evropi, i to za 10% od proseka CEFTA, i 25% veći od NZČ. EU15 ostvaruje 20% više prinose od Vojvodine.

Srbija godišnje izveze soju u vrednosti od 8,36 miliona dolara.

Posle naglog skoka izvoza u 2010. godini, kada je izvoz soje iz Srbije povećan više od 12 puta, 2011. je zabeležen blagi pad od skoro 9%.


122

Soja

Požnjevene površine Udeo Vojvodine U proizvodnji U izvozu* U uvozu*

U svetu 0,16% 0,02% 0,023%

U EU 41,25% 0,96% 0,124%

U CEFTA 61,76% 19,05% 20,554%

U Srbiji 93,51%

Proizvodnja soje



U Srbiji je u 2011. godini proizvedena 441 hiljada tona soje na oko 165 hiljada ha. Prema proizvedenim količinama soje u 2010. godini, FAO je rangirao Srbiju kao 15. proizvođača soje na svetu. U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 411 hiljada tone soje, na oko 152 hiljade ha. Vojvodina je u 2011. godini zabeležila pad proizvodnje soje od 19%, usled pada u površinama i prinosima. U periodu 2006.-2010. godine, proizvodnja soje u Vojvodini imala je relativno visoku pozitivnu stopu rasta, od oko 10% godišnje. Uključivanjem 2011. godine u analizu, zbog pada proizvodnje iz te godine, ovaj rast biva skoro prepolovljen. Isti rast proizvodnje imala je i cela CEFTA, osim BiH. EU15 je imala prosečnu stopu rasta proizvodnje od 5%, dok su NZČ prosečno imale pad od 4,6% godišnje, pre svega zbog pada proizvodnje u Rumuniji, kao najvećem proizvođaču soje. Pored Rumunije i Mađarske, značajan proizvođač soje u NZČ postaje i Slovačka sa prosečnim rastom od 12% godišnje. Nakon članstva u EU, prisutan je značajan pad proizvodnje soje kod NZČ. Prosečan prinos soje u Vojvodini od 2,6 t/ha jedan je od većih u Evropi, i to za 10% od proseka CEFTA, i 25% veći od NZČ. EU15 ostvaruje skoro 20% više prinose od Vojvodine. Prema FAO podacima, prosečna proizvođačka cena soje u Srbiji u periodu 2006.-2010. bila je 364 $/t, što je na nivou srednjih ka nižim cenama u Evropi. Više cene od Srbije, imale su i BiH i Hrvatska. Prosečna otkupna cena soje zadnjih godina, ima uzlazni trend, i u 2011. godini bila je 33,17 RSD/kg, što je povećanje od 17% u odnosu na 2010. godinu.

0.00%

0.05%

0.10%

0.15%

0.20%

0.25%

0.30%

0.35%

-15% -10% -5% 0% 5%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

im p

ovr

šin

ama


CEFTA

NZČ

EU 15

Vojvodina

0.00%

0.02%

0.04%

0.06%

0.08%

0.10%

0.12%

0.14%

0.16%

0.18%

0.20%

-30% -20% -10% 0% 10%Prosečan rast u odnosu na svet

MoldavijaHrvatskaItalijaMađarskaRumunijaSrbijaVojvodina

0.00%

0.05%

0.10%

0.15%

0.20%

0.25%

0.30%

0.35%

-15% -10% -5% 0% 5% 10%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

oj p

roiz

vod

nji


CEFTA

NZČ

Vojvodina

EU 15

-0.05%

0.00%

0.05%

0.10%

0.15%

0.20%

0.25%

-20% -10% 0% 10% 20% 30%


Moldavija

Italija

Rumunija

Srbija

Hrvatska

Vojvodina

Mađarska

123

Prinosi soje (t/ha)

Izvoz soje

Srbija godišnje izveze soju u vrednosti od 8,36 miliona dolara. Srbija je treći najveći izvoznik soje u okviru CEFTA, iza Hrvatske i Moldavije, a u ukupnom izvozu CEFTA učestvuje sa 19%. Posle naglog skoka izvoza u 2010. god, kada je izvoz soje iz Srbije povećan više od 12 puta, prošle godine zabeležen je blagi pad izvoza od skoro 9%. U ukupnom izvozu industrijskog bilja Srbije, soja čini 12,6%, dok je prosečan udeo soje u izvozu CEFTA zemalja 14,2%. U NZČ je ovaj procenat svega 2,45%, a u EU 15 8,8%. U svetu, čak 55% izvoza industrijskog bilja čini soja.

Trgovina

Struktura proizvodnje soje u CEFTA Prosečna proizvodnja soje

Trend izvoza soje

2.77

2.10

2.46 2.41

3.20

0.00

0.50

1.00

1.50

2.00

2.50

3.00

3.50

4.00

2006 2007 2008 2009 2010

Pri

no

s

Srbija

Hrvatska

EU 15

Italija

Rumunija

Mađarska

NZČ

Vojvodina

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Soja

CEFTA

Mađarska

Rumunija

Vojvodina

EU 15

NZČ

Hrvatska

Moldavija

Srbija

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Makedonija

Vojvodina

Centralna Srbija

0.%

0.%

0.%

0.%

0.1%

0.1%

0.1%

0.1%

0.1%

0.2%

0.2%

-100% 0% 100% 200% 300%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

om

izvo

zu


Srbija

CEFTA

NZČ

EU 15

0.%

0.%

0.%

0.%

0.%

0.%

0.1%

0.1%

-100% 0% 100% 200% 300% 400%


Srbija

Hrvatska

Rumunija

Slovačka

Španija

Danska

0

5

10

15

20

25

30

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Mil

ion

a $

Srbija Hrvatska Moldavija CEFTA NZČ

124

Struktura trgovine zemalja CEFTA Udeo trgovine sojom u ukupnoj trgovini industrijskim biljem

Udeo soje u izvozu industrijskog bilja

Izvoz

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Srbija

Makedonija

Uvoz

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Srbija

Hrvatska

BiH

CEFTA

NMS

EU15

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Srbija

Hrvatska

BiH

CEFTA

EU

Problemi

Monopolizovano otkupno tržište Velike varijacije u proizvodnji, kako na godišnjem nivou, tako i između proizvođača, uzrokovane prvenstveno nedostatkom sistema za navodnjavanje


Preporuke

Pogledati opšte preporuke za industrijsko bilje

125


U 2011. godini proizvedeno je 2,7 miliona tona šećerne repe na 54 hiljada ha. Značajan pad proizvodnje šećerne repe u Vojvodini u 2011. godini od 15% u odnosu na prethodnu godinu, odgovara padu proizvodnje na nivou cele Srbije.

Pozitivni trendovi u proizvodnji šećerne repe u Vojvodini bili su prisutni do 2010, i prosečna godišnja stopa rasta iznosila je 3,4% u prethodnom petogodišnjem periodu.

Prosečan prinos šećerne repe u Vojvodini od 46t/ha ali su prosečni prinosi u EU15 za 52% viši od proseka Vojvodine.

Proizvodnja šećera u Srbiji iznosi prosečno 480 hiljada tona. Prosečna stopa rasta proizvodnje šećera u periodu 2006. - 2010. iznosila je 2,5% - što je iznad proseka CEFTA zemalja. Većina NZČ ostvarila je pad proizvodnje šećera nakon članstva u EU.

Srbija godišnje izvozi šećernu repu u vrednosti od 10,3 miliona dolara. Izvoz šećera je 157,4 miliona dolara.

Izvoz šećerne repe intenzivno raste od 2009. godine, od kada je povećan više od 5 puta. Sa manjim turbulencijama, izvoz šećera uglavnom je nepromenjen.


126


Površine Udeo Vojvodine U proizvodnji šećerne repe

U izvozu* šećera

U uvozu* šećera

U svetu 1,22% 0,73% 0,020%

U EU 2,63% 3,11% 0,069%

U CEFTA 55,53% 44,10% 1,406%

U Srbiji 96,93%

Proizvodnja šećerne repe



U Srbiji je u 2011. godini proizvedeno 2,8 miliona tona šećerne repe. Prema ostvarenoj vrednosti proizvodnje u 2010. godini, FAO je rangirao Srbiju kao 16. proizvođača šećerne repe i 15. proizvođača šećera od šećerne repe u svetu. Najveći deo proizvodnje šećerne repe nalazi se u Vojvodini. U 2011. godini proizvedeno je 2,7 miliona tona šećerne repe, na 54 hiljada ha. Značajan pad proizvodnje šećerne repe u Vojvodini u 2011, od 15% u odnosu na prethodnu godinu, odgovara padu proizvodnje na nivou cele Srbije. Pozitivni trendovi u proizvodnji šećerne repe u Vojvodini bili su prisutni do 2010., i prosečna godišnja stopa rasta iznosila je 3,4% u prethodnom petogodišnjem periodu. Zbog značajnog smanjenja proizvodnje u 2011. godini, prosečna godišnja stopa rasta za period postala je negativna i iznosila je -0,32%. Proizvodnja šećerne repe, i u Srbiji i u Vojvodini, do 2010. godine imala je bolju dinamiku i u odnosu na prosek i veliku većinu pojedinačnih zemalja CEFTA, NZČ i EU15 (osim Moldavije, Litvanije i Austrije). Prosečan prinos šećerne repe u Vojvodini od 46t/ha neznatno je viši od proseka Srbije, za 9% viši od proseka CEFTA, ali su prosečni prinosi u EU15 za 52% viši od proseka Vojvodine. Prema FAO podacima, prosečna proizvođačka cena šećerne repe u Srbiji u periodu 2006. - 2010. bila je 39 $/t, što je na nivou najnižih cena u Evropi. Od NZČ, niže cene imaju samo Rumunija i Bugarska. Proizvodnja šećera u Srbiji iznosi prosečno 480 hiljada tona. Prosečna stopa rasta proizvodnje šećera u periodu 2006. - 2010. iznosila je 2,5% što je iznad proseka CEFTA zemalja. U istom periodu, EU15 i NZČ beleže pad proizvodnje šećera od - 0,85% i - 5,8% respektivno. Većina NZČ ostvarila je pad proizvodnje šećera nakon članstva u EU.

-5%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

-10% -5% 0% 5% 10%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

im p

ovr

šin

ama


NZČ

CEFTA

Vojvodina

EU 15

-2%

0%

2%

4%

6%

8%

10%

-15% -10% -5% 0% 5% 10%


Moldavija

Hrvatska

Francuska

Mađarska

Poljska

Srbija

Vojvodina

-10%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

-5% 0% 5% 10%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

oj p

roiz

vod

nji


NZČ

CEFTA

EU 15

Vojvodina

-2%

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

16%

-20% -10% 0% 10% 20% 30% 40%


Moldavija

Francuska

Poljska

Vojvodina

Mađarska

Srbija

Hrvatska

127

Prinosi šećerne repe (t/ha)

Izvoz šećera

Srbija godišnje izvozi šećernu repu u vrednosti od 10,3 miliona dolara. Izvoz šećera je 157,4 miliona dolara. Izvoz šećerne repe intenzivno raste od 2009. godine, od kada je povećan više od 5 puta. Sa manjim turbulencijama, izvoz šećera uglavnom je nepromenjen. Više od petine svetskog izvoza šećerne repe čini izvoz Srbije. Srbija je drugi izvoznik šećera u CEFTA, iza Hrvatske. Od novih zemalja članica Evropske unije, jedino Poljska i Slovačka izvoze više šećera od Srbije.

Trgovina

Trend izvoza šećera

0.0

20.0

40.0

60.0

80.0

100.0

120.0

140.0

160.0

180.0

200.0

0

50

100

150

200

250

300

350

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Srb

ija

Mil

ion

a $

Mil

ion

a $

Hrvatska BiH CEFTA

NMS EU 15 Srbija

44.86 40.94

48.30 45.62

50.15

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

2006 2007 2008 2009 2010

Pri

no

s

Srbija

Hrvatska

EU 15

Francuska

Poljska

Mađarska

NZČ

Vojvodina

Proizvodnja šećera

-2%

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

-10% -5% 0% 5%

Pro

seča

n u

de

o u

pro

izvo

dn

ji u

sve

tu


CEFTA

NZČ

EU 15

Srbija

-1%

0%

1%

1%

2%

2%

3%

3%

-20% -10% 0% 10% 20% 30%


Srbija

Moldavija

Hrvatska

Francuska

Poljska

Mađarska

0.%

5.%

10.%

15.%

20.%

25.%

30.%

35.%

40.%

-15% -10% -5% 0% 5% 10% 15%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

om

izvo

zu


Srbija

CEFTA

NMS

EU 15

-5.%

0.%

5.%

10.%

15.%

20.%

-50% 0% 50% 100% 150% 200%


Rumunija

Letonija

Hrvatska

Srbija

Grčka

Slovenija

128

Struktura trgovine šećerom zemalja CEFTA Izvoz šećerne repe

Izvoz

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Srbija

Makedonija

Uvoz

0.%

5.%

10.%

15.%

20.%

25.%

-20% -10% 0% 10% 20% 30% 40% 50%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

om

izvo

zu


Srbija

CEFTA

NZČ

EU 15

-10.%

-5.%

0.%

5.%

10.%

15.%

20.%

25.%

30.%

35.%

40.%

-400% -200% 0% 200% 400% 600% 800% 1000% 1200% 1400%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

om

izvo

zu


Hrvatska

Češka

Mađarska

Nemačka

Holandija

Srbija

Struktura trgovine šećerom zemalja CEFTA

Izvoz

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Srbija

Makedonija

Uvoz

Problemi

Navodnjavanje


Preporuke

Ulagati u navodnjavanje u proizvodnji šećerne repe 129

Suncokret i suncokretovo ulje

Gotovo celokupna proizvodnja suncokreta je u Vojvodini. U 2011. godini proizvedeno je 400 hiljada t na 159 hiljada ha, što je povećanje proizvodnje od 14% u odnosu na 2010. Prosečan prinos u 2011. iznosi 2,5 t/ha.

Iako pozitivan, rast proizvodnje suncokreta u Vojvodini je sporiji od rasta CEFTA, NZČ i EU15. Od velikih proizvođača u CEFTA, najveći prosečan rast proizvodnje od 23% ima Moldavija, a od NZČ Bugarska i Rumunija sa 23% i 15% , respektivno.

Prosečan prinos suncokreta od 2,2 t/ha u periodu 2006. -2010. godina jedan je od većih u Evropi, i to za preko 20% je veći od prosečnog prinosa na nivou CEFTA, NZČ i EU15.

Proizvodnja ulja od suncokreta u Srbiji iznosi prosečno 141 hiljadu tona u periodu 2006. - 2010. god. Prosečna stopa rasta proizvodnje suncokretovog ulja Srbiji u istom periodu iznosila je 12%, što je znatno bolje u odnosu na konkurente.

Srbija godišnje izveze suncokret u vrednosti od 8,4 miliona $, a suncokretovo ulje u vrednosti od 69,4 miliona $.

Srbija je najveći izvoznik suncokretovog ulja među zemljama CEFTA, a treći izvoznik suncokreta. Jedino Mađarska, Rumunija i Bugarska od novih zemalja članica EU izvoze više suncokretovog ulja od Srbije.


130

Suncokret i suncokretovo ulje

Površine Udeo Vojvodine U proizvodnji suncokreta

U izvozu* suncokreta

U izvozu* ulja

U svetu 1,11% 0,36% 1,09%

U EU 5,43% 0,60% 3,37%

U CEFTA 45,87% 13,93% 43,36%

U Srbiji 93,15%

Proizvodnja suncokreta



Srbija je u 2011. godini proizvela 432 hiljade tona suncokreta na oko 174 hiljade ha. Prema proizvedenim količinama suncokreta u 2010. godini, FAO je rangirao Srbiju kao 16. proizvođača suncokreta i ulja od suncokreta na svetu. Gotovo celokupna proizvodnja suncokreta je u Vojvodini. U 2011. godini proizvedeno je 400 hiljada t na 159 hiljada ha, što je povećanje od 14% u odnosu na 2010. Prosečan prinos u 2011. godini je za 12% veći od prinosa u 2010. god, i iznosi 2,5 t/ha. Uprkos oscilacijama u proizvodnji u zadnjih nekoliko godina, Vojvodina beleži godišnji rast od 3,4% u periodu 2006. - 2010. Iako pozitivan, rast Vojvodine je sporiji od rasta CEFTA, NZČ i EU15. Od velikih proizvođača u CEFTA, najveći prosečan rast proizvodnje od 23% ima Moldavija, a od NZČ Bugarska i Rumunija sa 23% i 15% , respektivno. Prosečan prinos suncokreta od 2,2 t/ha u periodu 2006. -2010. godine jedan je od većih u Evropi, i to za preko 20% je veći od prosečnog prinosa na nivou CEFTA, NZČ i EU15. Prema FAO, prosečna proizvođačka cena suncokreta u Srbiji u periodu 2006. - 2010. bila je 353 $/t, što je na nivou srednjih cena u Evropi. Prosečna otkupna cena suncokreta u 2011. godini bila je 31RSD/kg, što je manje za 14,33% u odnosu na 2010. godinu. Proizvodnja ulja od suncokreta u Srbiji iznosi prosečno 141 hiljadu tona u periodu 2006. - 2010. god. Prosečna stopa rasta proizvodnje suncokretovog ulja Srbiji u istom periodu iznosila je 12%, što je znatno bolje u odnosu na konkurentne. CEFTA i EU15 beležile su rast od 3,4%, odnosno 8%, dok su NZČ ostvarile prosečan pad proizvodnje ulja od 3,4%.

-2%

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

-4% -2% 0% 2% 4%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

im p

ovr

šin

ama


NZČ

CEFTA

Vojvodina

EU 15

-1%

0%

1%

1%

2%

2%

3%

3%

4%

4%

5%

-6% -4% -2% 0% 2% 4% 6%


Moldavija

Hrvatska

Francuska

Bugarska

Rumunija

Srbija

Vojvodina

-2%

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

0% 2% 4% 6% 8% 10%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

oj p

roiz

vod

nji


NZČ

CEFTA

EU 15

Vojvodina

-1%

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

-5% 0% 5% 10% 15% 20% 25% 30%


Moldavija

Francuska

Rumunija

Bugarska

Srbija

Hrvatska

Vojvodina

131

Prinosi suncokreta (t/ha)

Izvoz suncokretovog ulja i suncokreta

Srbija godišnje izveze suncokret u vrednosti od 8,4 miliona $, a suncokretovo ulje u vrednosti od 69,4 miliona $. Srbija je najveći izvoznik suncokretovog ulja među zemljama CEFTA, a treći izvoznik suncokreta. Jedino Mađarska, Rumunija i Bugarska od novih zemalja članica EU izvoze više suncokretovog ulja od Srbije. Udeo Srbije u svetskom izvozu suncokreta opao je u poslednjih 6 godina oko 25% i iznosi 0,39%, dok je udeo suncokretovog ulja porastao više nego duplo, na 1,2%. 19,3% industrijskog bilja izvezenog iz Srbije predstavlja suncokret. U CEFTA je taj procenat čak 33,4%, a u NZČ skoro 35%. U okviru EU 15, 6,17% izvoza industrijskog bilja čini suncokret, dok je u svetu taj procenat 4,1%.

Trgovina

Trend izvoza suncokretovog ulja

Proizvodnja suncokretovog ulja

2.08 1.97

2.46 2.43 2.25

0

1

1

2

2

3

3

4

2006 2007 2008 2009 2010

Pri

no

s

Srbija

Hrvatska

EU 15

Francuska

Rumunija

Bugarska

NZČ

Vojvodina

-2%

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

16%

18%

-10% 0% 10% 20%

Pro

seča

n u

de

o u

pro

izvo

dn

ji u

sve

tu


CEFTA

NZČ

EU 15

Srbija

-1%

0%

1%

2%

3%

4%

5%

-20% -10% 0% 10% 20%


Srbija

Moldavija

Hrvatska

Francuska

Rumunija

Bugarska

-0.5%

0.%

0.5%

1.%

1.5%

2.%

-50% 0% 50% 100%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tsk

om

izvo

zu


SrbijaHrvatskaCEFTANZČEU 15ČeškaSlovenija

0

20

40

60

80

100

120

140

160

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Mil

ion

a $

Srbija Hrvatska BiH

CEFTA NZČ EU 15

-1.%

0.%

1.%

2.%

3.%

4.%

5.%

-50% 0% 50% 100% 150%


SrbijaHrvatskaCEFTANZČEU 15SlovačkaBiHGrčka

132

Struktura trgovine suncokretovim uljem zemalja CEFTA Trend izvoza suncokreta

Struktura trgovine suncokretom zemalja CEFTA

Izvoz

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Srbija

Makedonija

Uvoz

0

2

4

6

8

10

12

14

16

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Srb

ija

Mil

ion

a $

Mil

ion

a $

Hrvatska BiH CEFTA NZČ EU 15 Srbija

Izvoz

Albanija

BiH

Hrvatska

Crna Gora

Moldavija

Srbija

Makedonija

Uvoz Problemi

Pogledati opšte probleme za industrijsko bilje


Preporuke

Pogledati opšte preporuke za industrijsko bilje

133

Prilog 2. Tabela sa izračunavanjem i rangiranjem konkurentnosti pojedinačnih proizvoda prema ocenama značaja proizvodnje i izvoza

Tabela 2: Izračunavanje i rangiranje konkurentnosti pojedinačnih proizvoda prema ocenama značaja proizvodnje i izvoza

Prosečna ocena

proizvodnje i izvoza

Ocena značaja za

ruralni razvoj

Proizvodnja (u tonama)

Udeo u EU

Udeo u CEFTA

Udeo u Srbiji

Trend u odnosu na svet

Trend u odnosu na NMS

Trend u odnosu

na Srbiju

Vrednost izvoza u $

Udeo u EU

Udeo u CEFTA

Trend u odnosu na svet

Trend u odnosu na NMS

Trend u odnosu

na CEFTA

Pšenica Vrednost

3.13 5.00 1095,016 0.82% 25.74% 57.41% -6.03%

Značajno lošiji

Lošiji 56023,584 0.55% 42.34% Lošiji Značajno

bolji Značajno bolji

Ocena 2.7 3 5 4 1 1 2 3.6 3 3 2 5 5

Ječam Vrednost

1.93 2.00 149,567 0.26% 16.19% 52.43% -1.11% Lošiji Lošiji 2138,935 0.08% 14.68%

Značajno lošiji

Lošiji Značajno lošiji

Ocena 2.7 2 4 4 2 2 2 1.2 1 1 1 2 1

Kukuruz Vrednost

3.87 5.00 3899,323 6.68% 36.75% 64.89% 5.27% Isti Isti

245490,787

5.85% 79.01% Lošiji Isti Bolji

Ocena 4.3 5 5 5 5 3 3 3.4 3 5 2 3 4

Soja Vrednost

3.77 3.00 376,524 41.25% 61.76% 93.51% 0.10%

Značajno bolji

Isti 8356,482 0.96% 19.05% Lošiji Značajno


Ocena 4.3 5 5 5 3 5 3 3.2 2 2 2 5 5

Krompir Vrednost

1.88 4.00 259,250 0.42% 11.07% 29.95% -3.32% Isti Lošiji 2333,665 0.10% 40.37%

Značajno lošiji

Lošiji Značajno lošiji

Ocena 2.2 2 3 2 1 3 2 1.6 2 2 1 2 1

Jabuke Vrednost

2.88 4.00 96,118 0.83% 11.84% 38.22% 1.77% Lošiji Bolji 29581,856 1.09% 33.88%

Značajno bolji

Značajno lošiji

Značajno lošiji

Ocena 3.2 3 3 3 4 2 4 2.6 4 2 5 1 1

Šljive Vrednost

3.15 3.00 50,416 3.33% 5.68% 8.77% -2.27%

Značajno lošiji

Bolji 11574,512 4.40% 64.94% Bolji Značajno

bolji Bolji

Ocena 2.5 5 2 1 2 1 4 3.8 2 4 4 5 4

Kruške Vrednost

3.03 1.00 11,866 0.43% 10.28% 19.97% -2.82% Isti Bolji 724,007 0.06% 37.57%

Značajno bolji

Značajno bolji

Bolji

Ocena 2.7 2 3 2 2 3 4 3.4 1 2 5 5 4

Višnje Vrednost

3.85 1.00 20,238 6.80% 14.39% 22.61% 0.58% Bolji Bolji 14475,302 2.95% 68.64% Isti

Značajno bolji

Značajno bolji

Ocena 3.5 5 3 2 3 4 4 4.2 4 4 3 5 5

Breskve Vrednost

2.78 1.00 16,362 0.40% 14.08% 24.20% -3.84% Bolji

Značajno lošiji

6530,057 0.44% 42.63% Bolji Bolji Bolji

Ocena 2.2 2 3 2 1 4 1 3.4 2 3 4 4 4

Paprika Vrednost

2.15 4.00 51,725 2.27% 11.63% 32.44% -11.31% Isti

Značajno lošiji

3138,170 0.16% 39.80% Lošiji Lošiji Značajno lošiji

Ocena 2.5 4 3 3 1 3 1 1.8 2 2 2 2 1

Luk Vrednost

3.02 4.00 62,557 1.10% 16.49% 46.21% -0.25% Bolji Bolji 1024,124 0.12% 33.62% Lošiji Bolji Lošiji

Ocena 3.8 4 4 4 3 4 4 2.2 1 2 2 4 2

Paradajz Vrednost

2.55 4.00 57,294 0.33% 8.42% 31.43% -3.58% Bolji Isti 2226,005 0.04% 14.49%

Značajno bolji

Značajno bolji

Značajno lošiji

Ocena 2.5 2 2 3 1 4 3 2.6 1.0 1 5 5 1

Krastavci Vrednost 2.42 3.00 17,040 0.63% 7.60% 25.88% -9.59% Lošiji Značajno 552,519 0.05% 7.96% Značajno Značajno Isti

134

lošiji bolji bolji

Ocena 1.8 3 2 2 1 2 1 3.0 1 1 5 5 3

Šargarepa Vrednost

4.25 3.00 40,165 0.80% 31.82% 56.19% 18.03%

Značajno bolji

Značajno bolji

548,357 0.12% 66.02% Značajno

bolji Značajno

bolji Bolji

Ocena 4.5 3 5 4 5 5 5 4.0 2 4 5 5 4

Mleko Vrednost

2.12 5.00 370,000 0.25% 7.13% 24.04% -6.05% Lošiji Lošiji 23465,766 0.56% 33.80% Lošiji Isti Lošiji

Ocena 1.8 2 2 2 1 2 2 2.4 3 2 2 3 2

Goveđe meso

Vrednost 2.30 4.00

25,000 0.32% 11.59% 27.27% 2.10% Bolji Isti 26863,616 0.21% 47.98% Značajno

lošiji Značajno

lošiji Značajno lošiji

Ocena 3.0 2 3 2 4 4 3 1.6 2 3 1 1 1

Svinjsko meso

Vrednost 2.68 5.00

121,000 0.54% 25.69% 45.30% 2.07% Značajno

bolji Bolji 13915,732 0.06% 39.13%

Značajno lošiji

Značajno lošiji

Značajno lošiji

Ocena 4.2 3 5 4 4 5 4 1.2 1 2 1 1 1

Ovčije meso Vrednost

2.73 2.00 3,000 0.31% 5.97% 13.43% -1.55%

Značajno lošiji

Lošiji 2250,112 0.13% 21.10% Značajno

bolji Značajno


Ocena 1.7 2 2 1 2 1 2 3.8 2 2 5 5 5


Vrednost 4.05 2.00

2850,510 2.63% 55.53% 96.93% 5.86% Značajno

bolji Isti

157373,801

34.21% 98.04% Značajno

lošiji Značajno

bolji Bolji

Ocena 4.5 4 5 5 5 5 3 3.6 5 3 1 5 4

Suncokret i ulje

Vrednost 3.10 3.00

360,359 5.43% 45.87% 93.15% 2.34% Lošiji Isti 8378,141 0.60% 13.93% Lošiji Isti Lošiji

Ocena 4.0 5 5 5 4 2 3 2.2 3 1 2 3 2

Tabela 2 pokazuje konkurentnost pojedinačnih proizvoda iskazanu kroz prosečne ocene dva parametra, proizvodnje i izvoza. Prosečne ocene izračunate su na osnovu ocene značaja obima i rasta proizvodnje, i vrednosti i rasta izvoza u odnosu na konkurentske zemlje.

Na ovaj način, jasno se vidi koji proizvodi imaju izvozni potencijal, a nedovoljno su zastupljeni u proizvodnji u Vojvodini, i koju proizvodnju bi trebalo preorijentisati na one sa većim potencijalom.

Bilo da se radi o proizvodnji Vojvodine u odnosu na Srbiju, zemlje CEFTA, NZČ, EU i svet, ili izvozu Srbije u odnosu na zemlje CEFTA, NZČ, EU i svet, princip izražavanja konkurentnosti proizvoda je isti. Nakon izračunavanja udela Vojvodine u prosečnoj proizvodnji zemalja CEFTA svih 21 proizvoda obuhvaćenih studijom, ili posmatranja prosečnih stopa rasta proizvodnji Vojvodine i CEFTA, dobijene vrednosti su ocenjivane od 1 do 5, tako da proizvod sa najvećim udelom ili najvećom stopom rasta proizvodnje u odnosu na konkurentne dobije vrednost 5, a onaj sa najmanjim 1. Na isti način rangirani su proizvodi po udelu u proizvodnji Srbije i Evropske Unije, odnosno stopama rasta proizvodnje u odnosu na svet, NZČ i Srbiju. Isti princip je primenjen i na izvoz, koji je posmatran na nivou cele Srbije. Na osnovu ocene proizvodnje i ocene izvoza izračunata je prosečna ocena konkurentnosti proizvoda, kao jedinstvena vrednost koja određuje poziciju i potencijal konkretnog proizvoda u odnosu na ostale. Proizvodi su rangirani od 1 do 21, gde 1 označava proizvod sa najvišom prosečnom ocenom konkurentnosti na osnovu proizvodnje i izvoza, a 21 sa najmanjom. Ovaj podatak ukršten je sa ocenom značaja datog proizvoda za ruralni razvoj (ocene od 1 najmanje značajan, do 5 veoma značajan).

135

Documents

Za Program: „Fond za promociju izvoza poljoprivrednih ... · Uvod U vremenu sveprisutne globalizacije, ekonomija ili segmenti ekonomije jedne zemlje ne mogu se posmatrati izolovano