Техничка школа Смедерево

Наставни предмет : Механика

Тема : Увод у механику

Аутор : Верица Петровић Манић

дипл.маш. инж.

ЗАДАТАК,ЗНАЧАЈ, ПОДЕЛАИ ПРИМЕНА МЕХАНИКЕ

ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ МЕХАНИКЕ

Назив механика потиче од Грчке речи која у данашњем смислу значи конструкција, проналазак.

Прве темеље је поставио Архимед. Име јој је дао Аристотел Галилеј се сматра оснивачем класичне

механике Исак Њутн је поставио темеље механике Ајнштајн поставља теорију релативитета

Механика је наука која проучава опште законе механичких кретања и равнотеже материјалних тела и тачака.

Основни облици постојања материје су кретање, простор и време.

Механика нас уводи у анализу апстрактног тзв.непокретног простора чија својства не зависе од кретања материје у њему.

Уведен је апсолутни непокретни координатни систем у односу на који се одређује кретање тела.

Сваки процес у природи представља одређени облик кретања материје у простору и у току времена.

Под механичком кретањем подразумева се промена положаја (померање) једног материјалног тела или тачке у односу на друго материјално тело у току времена.

РЕФЕРЕНТНО ТЕЛО

Промена положаја тела у простору може се уочити само у односу на друго тело.

За дефинисање кретања потребно је

референтно тело.

Референтно тело је тело у односу на кога се изучава кретање или мировање других тела.

КООРДИНАТНИ СИСТЕМ

За референтно тело се везује координатни систем у коме

вршимо прорачун. Координатни системи или системи

референције су вештачке творевине које представљају геометријске објекте у односу на које се одређују положаји објеката у простору.

xx yy

zz

OO

P(x,y,z)P(x,y,z)

Кретање тела у односу на апсолутно непокретни координатни систем назива се апсолутно кретање.

Кретање тела у односу на покретан координатни систем назива се релативно кретање.

Према могућности кретања тела се могу поделити на:

Слободна –померање је слободно из једног положаја у други.Пример: лет авиона у ваздуху....

Везана – кретање у простору је

ограничено другим телима.Пример: кретање воза по шинама..

Механичка веза је тело које

онемогућава слободно

кретање другом телу.

РАВНОТЕЖА ТЕЛА

За тело кажемо да се налази у равнотежи уколико не мења положај у односу на референтно тело, тј. не креће се у односу на њега.

МЕХАНИЧКО ДЕЈСТВО

Под механичким дејством подразумева се узајамно деловање тела услед чега долази до:

Промене у кретању тела Нарушавање стања мировања Промене облика тела

Механичко дејство може бити остварено преко: Директног контакта( судар) Без директног контакта (кретање Земље око

Сунца)

У зависности од објекта проучавања механику делимо на:

Механику чврстог тела Механику флуида Механику гасова

Чврсто тело је део простора које је непрекидно испуњено материјом.

Оно може бити: Деформабилно ( може да мења облик и

запремину) Недеформабилно- апсолутно круто тело

Деформабилна чврста тела

Појам крутог тела

Круто тело је чврсто материјално тело које не мења свој геометријски облик и запремину( не деформише се) при дејству других тела.

Апсолутно круто тело је тело код кога је растојање АВ између било које две тачке тела, под дејством сила остаје непромењено.

Појам материјалне тачке

Материјална тачка је геометријска тачка тела којој придодајемо масу тела.

То је обично центар масе ( тежиште) тела. Димензије су јој занемарљиво мале.

Према врсти тела које проучава механика чврстог тела дели се на:

Механику крутог тела Механику деформабилног тела

Механика крутог тела дели се на:СтатикуКинематикуДинамику

СТАТИКА

Статика је део механике који се бави проучавањем општих услова равнотеже, односно, мировања материјалних тела који су изложени дејству сила.

Основни појмови у статици су: тачка, права, раван (простор преузет из геометрије) и сила

КИНЕМАТИКА

Кинематика је део механике која проучава кретање механичких објеката, не узимајућу у обзир њихову материјалност, као ни узроке који условљавају та кретања( силе).

ДИНАМИКА

Динамика је део механике која проучава

кретање механичких објеката, узимајући њихову материјалност, као и узроке који условљавају та кретања (силе).

Класична механика је изграђена на основу Њутнових закона.

Први Њутнов закон ( закон инерције) гласи:

Материјална тачка издвојена од дејства других тела задржава своје стање мировања или равномерног праволинијског кретања дотле док је силе које дејствују на њу не принуде да то стање промени.

Други Њутнов закон( основна једначина динамике) гласи:

Промена количине кретања материјалне тачке једнака је по интезитету, правцу и смеру сили која дејствује на материјалну тачку и врши се у правцу ње.

Трећи Њутнов закон ( закон акције и реакције) гласи:

Дејство акције једнако је противдејству (реакцији) или два тела делују једно на друго силама истих интензитета, истих праваца а супротних смерова.

Све величине у механици можемо поделити на: скаларне и векторске

Скаларне величине су оне које су одређене само једним податком, бројем: маса (kg), густина (kg/m3), време( s), температура (К), дужина(m)....

Векторске величине се описују са 4 податка и то су:

Интезитет Правац Смер Нападна тачка А

Основне векторке величине у механици су: вектор положаја(m), сила (N),брзина ( m/s), убрзање( m/s2) .....

1 N – је сила која маси од једног килограма у миру,саопштава убрзање од једног метра у секунди на квадрат( kgm/s2).

1kN= 103 N 1MN=106 N

Примена механике:

Механика је еталон за све природне и техничке науке.