PREDLOG

Z A K O N O PRIVREMENOM UREIVANJU OSNOVICA ZA

OBRAUN I ISPLATU PLATA, ODNOSNO ZARADA I DRUGIH STALNIH PRIMANJA KOD KORISNIKA

JAVNIH SREDSTAVA

lan 1. Ovim zakonom privremeno se ureuju osnovica, odnosno vrednost radnog

asa, vrednost boda i vrednost osnovne zarade (u daljem tekstu: osnovica), za obraun i isplatu plata, odnosno zarada kao i drugih stalnih primanja, izabranih, imenovanih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika javnih sredstava, s ciljem ouvanja finansijskog sistema u Republici Srbiji i sistema plata i zarada u javnom sektoru.

Ovaj zakon primenjuje se poev od obrauna i isplate plata, zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava za mesec novembar 2014. godine, a zakljuno sa obraunom i isplatom plata, zarada i drugih stalnih primanja za mesec decembar 2017. godine.

lan 2. Korisnici javnih sredstava, u smislu ovog zakona, jesu: 1) direktni i indirektni korisnici budetskih sredstava Republike Srbije; 2) organizacije za obavezno socijalno osiguranje i korisnici sredstava tih

organizacija; 3) direktni i indirektni korisnici budetskih sredstava lokalne vlasti u smislu

zakona kojim se ureuje budetski sistem; 4) javna preduzea osnovana od strane Republike Srbije, odnosno lokalne

vlasti u smislu zakona kojim se ureuje budetski sistem, kao i pravna lica osnovana od strane tih javnih preduzea;

5) pravna lica nad kojima Republika Srbija, odnosno lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad vie od 50% kapitala ili vie od 50% glasova u organima upravljanja, druga pravna lica u kojima javna sredstva ine vie od 50% ukupnih prihoda ostvarenih u prethodnoj poslovnoj godini;

6) javne agencije i druge organizacije na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama ili su pod kontrolom Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti.

Odredbe ovog zakona primenjuju se i na obraun i isplatu zarada i drugih stalnih primanja u Narodnoj banci Srbije.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na korisnike javnih sredstava koji su osnovani meunarodnim ugovorom, kao ni na korisnike javnih sredstava u kojima se plate i druga stalna primanja utvruju u skladu sa meunarodnim ugovorom.

lan 3. U ovom zakonu platom se smatra zarada zaposlenog kod korisnika javnih

sredstava utvrena u skladu sa zakonom koji ureuje radne odnose, odnosno plata izabranog, imenovanog i postavljenog lica i zaposlenog kod korisnika javnih sredstava utvrena u skladu sa zakonima koji ureuju plate u dravnim organima,

- 2 -

organima lokalne vlasti, organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja i javnim slubama.

U ovom zakonu osnovna neto plata jeste proizvod koeficijenta i osnovice za obraun i isplatu plate, odnosno osnovna zarada po ugovoru o radu zakljuenom u skladu sa zakonom koji ureuje radne odnose, umanjena za porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje koji se plaaju iz zarade u skladu sa zakonom.

Drugim stalnim primanjem kod korisnika javnih sredstava, u smislu ovog zakona, smatra se naknada za rad izabranog, imenovanog i postavljenog lica i savetnika i posebnog savetnika funkcionera u organima Republike Srbije i lokalne vlasti, kao i direktora, odnosno upravnika ili drugog rukovodioca korisnika javnih sredstava, koji nije zasnovao radni odnos kod korisnika javnih sredstava, naknada za rad lanova organa upravljanja i nadzora kod korisnika javnih sredstava, kao i naknada za rad u stalnim i povremenim radnim telima, radnim grupama, savetima i komisijama, kod korisnika javnih sredstava, utvrena posebnim propisima i optim i pojedinanim aktima i finansirana iz sredstava tog ili drugog korisnika javnih sredstava, koja u sebi sadri porez i pripadajue doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Drugo stalno neto primanje, u smislu ovog zakona, jeste drugo stalno primanje umanjeno za porez i pripadajue doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

lan 4. Nitave su odredbe opteg ili pojedinanog akta (osim pojedinanog akta

kojim se plata poveava po osnovu napredovanja) kojima se poveavaju osnovice, koeficijenti i drugi elementi, odnosno uvode novi elementi, na osnovu kojih se poveava iznos plata i drugog stalnog primanja kod subjekata iz lana 2. ovog zakona, donet za vreme primene ovog zakona.

lan 5. Osnovica za obraun i isplatu plata kod korisnika javnih sredstava, utvrena

zakonom, drugim propisom ili drugim optim i pojedinanim aktom, koji je u primeni na dan donoenja ovog zakona, umanjuje se za 10%.

Zaposleni ija je osnovna neto plata pre poetka primene ovog zakona za puno radno vreme bila nia od 25.000 dinara zadrava svoju neto platu.

Ukoliko bi se primenom umanjene osnovice u smislu ovog zakona utvrdila osnovna neto plata nia od 25.000 dinara, tom zaposlenom se za puno radno vreme isplauje osnovna neto plata u iznosu od 25.000 dinara.

Zaposlenom koji radi sa nepunim radnim vremenom, plata se utvruje srazmerno njegovom radnom vremenu, a umanjenje se utvruje srazmerno umanjenju plate koju bi ostvario za puno radno vreme, za mesec za koji se vri isplata.

lan 6. Druga stalna primanja u neto iznosu umanjuju se za 10%. Od umanjenja iz stava 1. ovog lana izuzimaju se druga stalna primanja u

neto iznosu niem od 25.000 dinara. Ukoliko bi se primenom umanjenja iz stava 1. ovog lana utvrdilo drugo stalno

primanje u neto iznosu niem od 25.000 dinara, to primanje se isplauje u iznosu od 25.000 dinara.

- 3 -

Umanjenje iz stava 1. ovog lana vri korisnik javnih sredstava koji je isplatilac drugog stalnog primanja.

lan 7. Korisnici javnih sredstava, izuzev korisnika iz lana 2. stav 1. ta. 1) i 2) ovog

zakona, kojima se umanjuje planirani iznos sredstava za plate, odnosno iznos za dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, duni su da u roku od tri dana od dana izvrene konane isplate plata za odreeni mesec na raun propisan za uplatu javnih prihoda Republike Srbije uplate razliku izmeu ukupnog iznosa plata obraunatih primenom osnovice koja nije umanjena u smislu lana 5. stav 1. ovog zakona sa uraunatim doprinosima koji se isplauju na teret poslodavca i ukupnog iznosa plata obraunatih primenom umanjene osnovice u smislu ovog zakona sa uraunatim doprinosima koji se isplauju na teret poslodavca.

Korisnik javnih sredstava koji je isplatilac drugih stalnih primanja, izuzev korisnika iz lana 2. stav 1. ta. 1) i 2) ovog zakona, duan je da u roku od tri dana od dana izvrene isplate za odreeni mesec na raun propisan za uplatu javnih prihoda Republike Srbije uplati razliku izmeu ukupnog iznosa drugog stalnog primanja koji nije umanjen u smislu lana 6. stav 1. ovog zakona i ukupnog iznosa drugog stalnog primanja koji je obraunat sa umanjenjem u smislu ovog zakona.

Obavezu uplate sredstava u smislu st. 1. i 2. ovog lana ima i Narodna banka Srbije.

Korisnici javnih sredstava iz st. 1. i 2. ovog lana i Narodna banka Srbije pripadajua sredstva koja su u obavezi da uplate po st. 1. i 2. ovog lana ne mogu opredeljivati niti koristiti za druge namene.

lan 8. Javno preduzee osnovano od strane Republike Srbije duno je da prilikom

overe obrasca za obraun i konanu isplatu zarada dostavi ministarstvima nadlenim za nain i kontrolu obrauna i isplate zarada u javnim preduzeima dokaz o uplaenom iznosu sredstava iz lana 7. st. 1. i 2. ovog zakona za prethodnu isplatu i obraunatom iznosu sredstava iz lana 7. st. 1. i 2. ovog zakona za tekuu isplatu za to javno preduzee i pravna lica osnovana od strane tog javnog preduzea.

Javno preduzee osnovano od strane lokalne vlasti duno je da prilikom overe obrasca za obraun i isplatu zarada dostavi nadlenom organu lokalne vlasti dokaz iz stava 1. ovog lana za to javno preduzee i pravna lica osnovana od strane tog javnog preduzea.

Nadleni organ lokalne vlasti je duan da jednom meseno, a najkasnije do 10. u mesecu za prethodni mesec dostavi ministarstvima nadlenim za nain i kontrolu obrauna i isplate zarada u javnim preduzeima izvetaj o izvrenoj uplati iz lana 7. st. 1. i 2. ovog zakona.

U sluaju da javno preduzee iz stava 1. ovog lana ne izvri obavezu iz lana 7. st. 1. i 2. ovog zakona, ministarstva iz stava 1. ovog lana nee izvriti overu obrasca za obraun i isplatu zarada, dok se ta obaveza ne izvri.

U sluaju kad obavezu iz lana 7. st. 1. i 2. ovog zakona nisu izvrili korisnici javnih sredstava iji je osniva lokalna vlast, ministar nadlean za poslove finansija e na predlog ministarstva nadlenog za nain i kontrolu obrauna i isplate zarada u javnim preduzeima reenjem privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budeta Republike Srbije, odnosno pripadajueg dela poreza na zarade i poreza na dobit pravnih lica jedinici lokalne vlasti, dok se ta obaveza ne izvri.

- 4 -

lan 9. Vlada e, u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona,

uskladiti propise i druge akte koji se odnose na osnovice, a iji je donosilac, sa odredbama ovog zakona.

U roku iz stava 1. ovog lana uskladie se i drugi opti akti kojima je utvrena osnovica za obraun i isplatu plata kod korisnika javnih sredstava na koje se ti propisi i opti akti odnose.

U roku iz stava 1. ovog lana uskladie se i Uredba o postupku privremene obustave prenosa pripadajueg dela poreza na zarade i poreza na dobit pravnih lica autonomnoj pokrajini, pripadajueg dela poreza na zarade gradu Beogradu, odnosno prenosa transfernih sredstava iz budeta Republike Srbije jedinici lokalne samouprave (Slubeni glasnik RS, broj 49/13).

lan 10. Novanom kaznom u iznosu od 500.000 do 2.000.000 dinara kaznie se za

prekraj pravno lice koje je korisnik javnih sredstava, izuzev Republike Srbije i lokalne vlasti, kao i njihovih organa, ako:

1) ne izvri umanjenje plata u skladu sa lanom 5. stav 1. ovog zakona 2) ne izvri umanjenje drugog stalnog primanja u skladu lanom 6. stav 1.

ovog zakona; 3) ne izvri obavezu iz lana 7. st. 1 3. ovog zakona. Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u pravnom licu

koje je korisnik javnih sredstava, kao i odgovorno lice u organu Republike Srbije i lokalne vlasti, u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara.

lan 11. Nadzor nad primenom ovog zakona vri ministarstvo nadleno za poslove

finansija. Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona vre nadlene inspekcije, u

skladu sa zakonom.

lan 12. Zakon o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru (Slubeni glasnik RS,

broj 108/13) prestaje da vai 1. novembra 2014. godine. Izuzetno od stava 1. ovog lana, kod korisnika javnih sredstava koji do 1.

novembra 2014. godine nisu isplatili plate i druga stalna primanja za mesec oktobar 2014. godine i ranije mesece, Zakon o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru primenjivae se i posle 1. novembra 2014. godine, zakljuno sa isplatom plate odnosno drugog stalnog primanja za mesec oktobar 2014. godine.

lan 13. Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u

Slubenom glasniku Republike Srbije.

- 5 -

O B R A Z L O E NJ E

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOENJE ZAKONA Ustavni osnov za donoenje predloenog zakona sadran je u odredbama

lana 97. taka 8. Ustava Republike Srbije, kojima je propisano da Republika Srbija ureuje i obezbeuje sistem u oblasti radnih odnosa.

II. RAZLOZI ZA DONOENJE ZAKONA Razlozi za donoenje ovog zakona sadrani su, pre svega, u potrebi da se

obezbedi stabilnost javnih finansija, pre svega kroz sistem odrivog finansiranja deficita i duga opte drave a time i makroekonomska stabilnost.

Stanje u javnim finansijama se pribliilo neodrivoj putanji. Deficit opte drave je ve nekoliko godina jedan od najviih u Evropi, a visina javnog duga je dostigla kritian nivo. Finansiranje deficita i duga je skupo i problematino i predstavlja veliki teret za privredu i jedna je od najveih prepreka ekonomskom rastu. Smanjivanje deficita i vraanje visine javnog duga na odriv nivo predstavlja prioritet drave. Neophodan je sveobuhvatan set mera fiskalne konsolidacije koje e se primeniti i na prihodnoj i na rashodnoj strani budeta na svim nivoima opte drave. S obzirom na strukturu i stanje privrede vee prilagoavanje potrebno je sprovesti na rashodnoj strani. Plate zaposlenih, posle penzija, predstavljaju ubedljivo najvei izdatak u rashodima i izdacima opte drave gde uestvuju sa oko 13%. Budui da je u narednom trogodinjem periodu predvien visok nivo fiskalnog prilagoavanja neophodno je da se najvei deo uteda nae na ove dve rashodne kategorije, ali tako da se to manje opterete najugroenije grupe stanovnitva i da se sprei drastian pad ivotnog standarda.

Kako je Republika Srbija suoena sa problemima u finansiranju svojih nadlenosti u pojedinim segmentima drutva, to su u cilju preduzimanja mera da se nastala situacija prevazie predloena reenja kojima e se obezbediti s jedne strane uteda finansijskih sredstava, a s druge strane stabilno finansiranje prava onih subjekata za koje je oigledno da e u nastaloj situaciji pretrpeti najveu tetu. Polazei od jednog od osnovnih ustavnih naela iz lana 1. Ustava, na kojima poiva Republika Srbija kao drava - naela socijalne pravde, koje je, pored ostalog, zasnovano na principu solidarnosti, predloeni zakon predvia privremeno smanjenje plata, odnosno zarada u javnom sektoru, kako bi se te utede usmerile u pravcu pomoi onima koji krizu ne mogu samostalno da prevaziu bez solidarne pomoi drave. Pored toga, time se obezbeuje dugorona finansijska odrivost sistema javnih finansija, koji, ako se ne preduzmu potrebne mere, ne bi vie bio u stanju da obezbeuje Ustavom zagarantovanu ekonomsku sigurnost.

Potovanje ustavnog naela socijalne pravde podrazumeva, pod odreenim okolnostima, i preduzimanje interventnih mera drave u odreenim oblastima drutvenog ivota, kako bi se osiguralo ostvarivanje osnovnih socijalnih prava, ostvarila socijalna sigurnost i umanjile socijalne razlike. Predloeni zakon uvaava sledea dva osnovna principa. Prvi princip je pravedna i jednaka redistribucija nacionalnih resursa, kako bi se ublaila postojea nejednakost. Drugi princip je uspostavljanje sklada izmeu ogranienih budetskih sredstava i socijalnih ciljeva koji su postavljeni u Ustavu. Samo se na taj nain graanima moe obezbediti minimalna dobrobit koju doputaju ekonomski resursi jedne drave. Osnovni princip od koga je predlaga zakona poao prilikom odreivanja ove mere bila je solidarnost drutvenih subjekata u obezbeivanju sredstava za ravnomernije podnoenje tereta

- 6 -

konsolidacije javnih finansija, radi obezbeivanja prava onih subjekata koji ne mogu samostalno, bez pomoi drave, opstati u nastalim uslovima.

Predloeni zakon titi osnovne principe naela socijalne pravde, jer je iz kategorije zaposlenih prema kojima bi bila preduzeta ova mera iskljuio one sa manjim zaradama, odnosno platama (sve one ija plata, odnosno zarada nije vea od 25 000 dinara), svrstavajui ih u kategoriju onih koji ne mogu solidarno da daju doprinos planiranoj konsolidaciji, jer su i sami ovom krizom egzistencijalno ugroeni. Sa pozicije ustavnog naela socijalne pravde, a naroito imajui u vidu prilike u kojima se Republika Srbija nala, kao i velike socijalne razlike u trenutku postojanja nesklada izmeu ogranienih budetskih sredstava i socijalnih ciljeva koji su postavljeni u Ustavu, donoenjem predloenog zakona, tj. propisivanjem jedne posebne privremene mere smanjenja plata, kroz smanjivanje osnovice za njen obraun i isplatu, drava intervenie na nain da se navedeni nesklad otkloni i obezbedi pravedna i jednaka redistribucija nacionalnih resursa.

Za donoenje predloenog zakona postoji posebno vaan javni interes koji se ogleda u potrebi obezbeenja stabilnog i odrivog finansiranja deficita i smanjenja duga u dugom roku, imajui u vidu dosadanji trend kretanja ovih osnovnih fiskalnih pokazatelja i njihovu dalju uzlaznu putanju u sluaju da se primena mera fiskalne konsolidacije odloi.. Prema tome, legitimni cilj predloenog zakona jeste ouvanje ekonomske stabilnosti drave i obezbeivanje socijalne zatite graana.

Posebno treba imati u vidu da je mera smanjenja plata vremenski ograniena (primenjuje se zakljuno sa isplatom za mesec decembar 2017. godine), kao i da je uvedena iskljuivo sa ciljem konsolidacije javnih finansija (alternativno moe da stoji) usporavanja daljeg rasta deficita i duga opte drave, to znai da ona egzistira u pravnom poretku Republike Srbije samo toliko dugo dok posebno vani razlozi javnog interesa opravdavaju njenu primenu. Imajui u vidu, sa jedne strane, kvalifikovani javni interes koji se titi ovim predloenim zakonom i navedene elemente koji ograniavaju primenu ove mere, a sa druge strane, obim meanja zakonodavca u prava pojedinaca ogranieni krug lica na koje se mera odnosi (samo zaposleni u javnom sektoru ija je plata, odnosno zarada vea od minimalne zarade, odnosno od 25 000 dinara), smanjenje plata, odnosno zarada predstavlja srazmernu meru za ostvarenje legitimnog cilja.

III. OBJANJENJE POJEDINANIH REENJA lanom 1. definisan je predmet ovog zakona i period primene. Zakon ureuje

osnovicu, odnosno vrednost radnog asa, odnosno vrednost boda, odnosno vrednost osnovne zarade, za obraun i isplatu plata, odnosno zarada kod korisnika javnih sredstava, poev od isplate za mesec novembar 2014. godine zakljuno sa isplatom za mesec decembar 2017. godine.

lanom 2. definisani su svi korisnici javnih sredstava na koje se odredbe ovog zakona primenjuju. Izuzetak od primene ovog zakona je predvien u odnosu na korisnike javnih sredstava koji su osnovani meunarodnim ugovorom, kao i na korisnike javnih sredstava u kojima se iznos plata i drugih stalnih primanja ureuje u skladu sa meunarodnim ugovorom.

lanom 3. definisana je osnovna neto plata, po kojoj ista predstavlja proizvod koeficijenta i osnovice za obraun i isplatu plate, odnosno osnovna zarada po ugovoru o radu zakljuenom u skladu sa zakonom koji ureuje radne odnose, umanjena za porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje koji se plaaju iz zarade u skladu sa zakonom. Dakle, terminom plata, u smislu ovog zakona, oznaava se: 1) zarada zaposlenog kod korisnika javnih sredstava utvrena u skladu sa zakonom koji ureuje radne odnose, 2) plata izabranog, imenovanog i

- 7 -

postavljenog lica i zaposlenog kod korisnika javnih sredstava utvrena u skladu sa zakonima koji ureuje plate u dravnim organima, organima lokalne vlasti, organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja i javnim slubama.

Takoe, ovim lanom se definiu i sve vrste drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava, koja po svojoj prirodi predstavljaju naknadu za rad, i koja podleu umanjenju, kao i plate, odnosno zarade na koje e se primenjivati odredbe ovog zakona.

Utvreno znaenje termina osnovna neto plata, odnosno drugo stalno neto primanje u funkciji je primene odredaba ovog zakona kojima se titi zaposleni ija osnovna neto plata, odnosno drugo stalno neto primanje, umanjeni na nain propisan ovim zakonom, padnu ispod garantovanih 25.000 dinara.

Pri tom, treba imati u vidu da se u osnovnu neto platu, u smislu navedene zatite, ne uraunavaju oni elementi plate koje zakon i inae ne podvodi pod osnovnu neto platu, kao to su razliite naknade trokova (za dolazak na rad i odlazak s rada, za smetaj i ishranu i sl.), otpremnine i druga primanja, kao ni druge naknade i uveanja, kao to su, na primer, uveanje plata koja se prema posebnim propisima isplauju zaposlenima koji se upuuju na rad u diplomatsko-konzularna predstavnita Republike Srbije u inostranstvu, odnosno uveanja plata i druga novana primanja koja se isplauju pripadnicima Vojske Srbije i drugih snaga odbrane za vreme uea u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije.

lanom 4. predviena je nitavost svake odredbe/i opteg ili pojedinanog akta (osim pojedinanog akta kojim se plata poveava na osnovu napredovanja) kojom se vri poveanje osnovice, koeficijenta ili bilo drugog elementa ijom izmenom bi dolo do poveanja plate i drugog stalnog primanja kod korisnika javnih sredstava iz lana 2. zakona, a koji je donet za vreme primene ovog zakona.

lanom 5. odreuje se procenat umanjenja osnovice, zatim najnii iznos neto plate na koju se zakon ne primenjuje, potom se definie korektiv kojim se zaposlenom garantuje da pri umanjenju osnovice ni u kom sluaju ne moe primiti osnovnu neto platu manju od 25.000 dinara. Takoe, definie se princip umanjenja osnovice kod zaposlenih koji rade sa nepunim radnim vremenom.

lanom 6. definie se procenat za koji se, i nain na koji se, umanjuju druga stalna primanja u neto iznosu. Takoe, odreuje se vrilac umanjenja drugih stalnih primanja.

lanom 7. predvia se obaveza, za direktne i indirektne korisnike budetskih sredstava lokalne vlasti u smislu zakona kojim se ureuje budetski sistem; za javna preduzea osnovana od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti u smislu zakona kojim se ureuje budetski sistem, kao i pravna lica osnovana od strane tih javnih preduzea; potom za pravna lica nad kojima Republika Srbija, odnosno lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad vie od 50% kapitala ili vie od 50% glasova u organima upravljanja, druga pravna lica u kojima javna sredstva ine vie od 50% ukupnih prihoda ostvarenih u prethodnoj poslovnoj godini; potom za javne agencije i druge organizacije na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama ili su pod kontrolom Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, kao i za Narodnu banku Srbije, da u roku od tri dana od dana izvrene konane isplate plata za odreeni mesec uplate razliku izmeu ukupnog iznosa plata obraunatih primenom osnovice koja nije umanjena u smislu lana 5. stav 1. ovog zakona sa uraunatim doprinosima koji se isplauju na teret poslodavca i ukupnog iznosa plata obraunatih primenom umanjene osnovice u smislu ovog zakona sa uraunatim doprinosima koji se isplauju na teret poslodavca.

- 8 -

Ista obaveza je predviena i za korisnika javnih sredstava koji je isplatilac drugih stalnih primanja, kao i za Narodnu banku Srbije.

lanom 8. definisane su obaveze za javna preduzea osnovana od strane Republike Srbije i organe loklane vlasti koje moraju izvriti prilikom overe obrasca za obraun i konanu isplatu zarada.

Takoe, definisane su i sankcije za javna preduzea i korisnike javnih sredstava iji je osniva lokalna vlast ukoliko ne postupe u skladu sa obavezama propisanim u stavu 1. i stavu 2. lana 8. ovog zakona.

lanom 9. predvien je rok u kojem e Vlada i korisnici javnih sredstava uskladiti propise i druge akte iji su donosioci a koje se odnose na osnovice za obraun i isplatu plata, sa odredbama ovog zakona.

Takoe, propisuje se i obaveza usklaivanja odredbi Uredbe o postupku privremene obustave prenosa pripadajueg dela poreza na zarade i poreza na dobit pravnih lica autonomnoj pokrajini, pripadajueg dela poreza na zarade gradu Beogradu, odnosno prenosa transfernih sredstava iz budeta Republike Srbije jedinici lokalne samouprave (Slubeni glasnik RS, broj 49/13).

lanom 10. predvieni su iznosi prekrajne novane kazne za pravno lice koje je korisnik javnih sredstava (osim za Republiku Srbiju i lokalne vlasti i njihove organe), kao i za odgovorna lica u pravnom licu koje je korisnik javnih sredstava, kao i odgovorno lice u organu Republike Srbije i lokalne vlasti, ukoliko ne izvre obaveze iz lana 6. stav 1. i lana 7. stav 2. ovog zakona.

lanom 11. odreeno je da nadzor nad primenom ovog zakona vri ministartsvo nadleno za poslove finansija, kao i da inspekciji nadzro vre nadlene inspekcije, u skladu sa zakonom.

lanom 12. definisano je da danom poetka primenjivanja ovog zakona, odnosno sa 1.novembrom 2014. godine prestaje da vai Zakon o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru (Slubeni glasnik RS, broj 108/13).

lanom 13. predvieno je stupanje na snagu zakona narednog dana od dana objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srbije.

IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOENJE ZAKONA

Za sprovoenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budetu Republike Srbije, odnosno njegova primena treba da dovede do uteda u budetu u srednjoronom periodu.

V. RAZLOZI ZA DONOENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Predlae se donoenje ovog zakona po hitnom postupku, u skladu sa lanom 167. Poslovnika Narodne skuptine (Slubeni glasnik RS, broj 20/12-preien tekst), kako bi njegova primena otpoela sa 1. novembrom 2014. godine.

Nedonoenje zakona po hitnom postupku dovelo bi do daljeg rasta deficita i duga, ime bi stanje u javnim finansijama postalo neodrivo.

- 9 -

VI. RAZLOZI ZBOG KOJIH SE PREDLAE DA ZAKON STUPI NA SNAGU PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA

U SLUBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE Potrebno je da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana

objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srbije, da bi se omoguila primena zakona sa 1. novembrom 2014. godine.

Naime, smanjivanje deficita i vraanje visine javnog duga na odriv nivo predstavlja prioritet drave. Neophodno je da sveobuhvatan set mera fiskalne konsolidacije koje e se primeniti i na prihodnoj i na rashodnoj strani budeta na svim nivoima opte drave utvren rebalansom budeta pone da se primenjuje istog dana kako bi se otklonila neusklaenost rada organa i organizacija koji te mere treba da sprovedu.

VII. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Odreivanje problema koje zakon treba da rei Primena ovog zakona, zajedno sa merom privremenog smanjenja penzija, u

narednom srednjoronom periodu, treba da dovede do smanjenja ukupnih rashoda, a time i ukupnog fiskalnog deficita, imajui u vidu da su osnovni pokazatelji fiskalne pozicije zemlje - deficit i dug u % BDP meu najveima u Evropi.

Ciljevi koji se donoenjem zakona postiu Ovim zakonom, kao i primenom zakona o privremenom ureivanju naina

isplate penzija, se u znaajnoj meri sniava nivo fiskalnog deficita i smanjuje nivo neophodnog zaduivanja u trogodinjem periodu.

Druge mogunosti za reavanje problema Problem bi se mogao reiti poveanjem poreskih stopa ili smanjenjem drugih

rashoda. Zato je donoenje zakona najbolje za reavanje problema Ovim zakonom se ne optereuje privreda, za razliku od alternativnih reenja. Na koga e i kako uticati predloena reenja Predloena reenja e uticati na veinu zaposlenih u javnom sektoru tako to

e im se smanjiti zarada, odnosno plata ili drugo stalno primanje do 10%, zavisno od visine primanja.

Trokovi koje e primena zakona izazvati kod graana i privrede Primena ovog zakona nee izazvati dodatne trokove ni graanima ni

privredi, jer se ovim zakonom umanjuju primanja zaposlenih u javnom sektoru koja su vea od 25.000 dinara. Procenjeni neto efekat primene ovog zakona u naredne tri godine iznosi oko 60 mlrd dinara, odnosno oko 1,5% BDP.

Da li pozitivni efekti opravdavaju trokove Predloena reenja ne stvaraju trokove, a efekat predloenih reenja

opravdava donoenje zakona. Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove Ovaj zakon je u postupku pripreme dostavljen i nadlenim ministarstvima i

drugim nadlenim organima, ija su pojedina reenja prihvaena i ugraena u ovaj zakon, tako da je zainteresovanim stranama pruena prilika da iznesu svoje stavove i predloe promene postojeih zakonskih reenja.

- 10 -

Mere i aktivnosti za sprovoenje zakona U cilju uspene implementacije zakona, Vlada e izvriti usaglaavanje

postojeih podzakonskih akata sa predmetnim propisom.