Zakon o vanrednim situacijama (2009) - Ozon · PDF fileCivilna zaštita, kao deo sistema zaštite i spasavanja, organizuje se i priprema u miru i ratu, u ... a čije posledice ugroţavaju

Zakon o vanrednim situacijama (2009)

Codex Projuris

Zakon o vanrednim situacijama "Sluţbeni glasnik RS", br. 111/2009 od 29.decembra 2009. godine

I. OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom ureĎuju se delovanje, proglašavanje i upravljanje u vanrednim situacijama; sistem zaštite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i ţivotne sredine od elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških nesreća - udesa i katastrofa, posledica terorizma, ratnih i drugih većih nesreća (u daljem tekstu: elementarne nepogode i druge nesreće); nadleţnosti drţavnih organa, autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave i učešće policije i Vojske Srbije u zaštiti i spasavanju; prava i duţnosti graĎana, privrednih društava, drugih pravnih lica i preduzetnika u vezi sa vanrednim situacijama; organizacija i delatnost civilne zaštite na zaštiti, spasavanju i otklanjanju posledica elementarnih nepogoda i drugih nesreća; finansiranje; inspekcijski nadzor; meĎunarodna saradnja i druga pitanja od značaja za organizovanje i funkcionisanje sistema zaštite i spasavanja.

Član 2.

Republika Srbija obezbeĎuje izgradnju jedinstvenog sistema zaštite i spasavanja u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima, kao i programima, planovima i drugim dokumentima koji se odnose na zaštitu i spasavanje i civilnu zaštitu.

Član 3.

Osnovni zadaci sistema zaštite i spasavanja, u smislu ovog zakona su: 1) programiranje i planiranje mera i aktivnosti na zaštiti i spasavanju; 2) zaštita, kao skup preventivnih mera usmerenih na jačanje otpornosti zajednice, otklanjanje

mogućih uzroka ugroţavanja, smanjenje uticaja elementarnih nepogoda, sprečavanje drugih nesreća i u slučaju da do njih doĎe, umanjenje njihovih posledica;

3) koordinacija pri uspostavljanju, izradi i realizaciji Nacionalne strategije za zaštitu i spasavanja; 4) spasavanje i pruţanje pomoći, pod čime se podrazumevaju operativne aktivnosti koje se

preduzimaju u cilju spasavanja ljudi, materijalnih dobara i ţivotne sredine; 5) ublaţavanje i otklanjanje neposrednih posledica elementarnih nepogoda i drugih nesreća,

pod čime se podrazumevaju mere i aktivnosti koje se preduzimaju radi uspostavljanja neophodnih uslova za ţivot graĎana na postradalom području;

6) organizovanje, opremanje i osposobljavanje snaga zaštite i spasavanja; 7) organizovanje, opremanje i osposobljavanje drţavnih organa, privrednih društava, drugih

pravnih lica i preduzetnika za zaštitu i spasavanje; 8) organizovanje i osposobljavanje graĎana za ličnu, uzajamnu i kolektivnu zaštitu; 9) pruţanje i traţenje pomoći i saradnja sa drugim zemljama i meĎunarodnim organizacijama; 10) upravljanje, rukovoĎenje i koordinacija subjektima i snagama sistema zaštite i spasavanja u

vanrednim situacijama i 11) drugi poslovi i zadaci zaštite i spasavanja.

Subjekti sistema zaštite i spasavanja

Član 4.

Subjekti sistema zaštite i spasavanja su: 1) organi drţavne uprave, organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave; 2) privredna društva, druga pravna lica i preduzetnici (u daljem tekstu: privredna društva i druga

pravna lica); 3) graĎani, grupe graĎana, udruţenja, profesionalne i druge organizacije. Subjekti iz stava 1. ovog člana, obezbeĎuju izgradnju jedinstvenog sistema zaštite i spasavanja

na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima, kao i programima, planovima i drugim dokumentima kojima se ureĎuje organizacija, razvoj, pripremanje i upotreba snaga i sredstava zaštite i spasavanja.

Subjekti iz stava 1. ovog člana sprovode preventivne mere zaštite i spasavanja.


Codex Projuris

Načela zaštite i spasavanja

Član 5.

Načela zaštite i spasavanja zasnivaju se na saradnji, solidarnosti, pravovremenom i usklaĎenom delovanju subjekata sistema zaštite i spasavanja.

a) Načelo prava na zaštitu

Svako ima pravo na zaštitu od nesreća i katastrofa prouzrokovanih elementarnim nepogodama i drugim nesrećama.

Zaštita i spasavanje ljudskih ţivota ima prednost nad svim drugim zaštitnim i spasilačkim aktivnostima.

b) Načelo solidarnosti

Svako učestvuje u zaštiti i spasavanju u skladu sa svojim mogućnostima i sposobnostima.

v) Načelo javnosti

Podaci o opasnostima i delovanju drţavnih organa, organa autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave i drugih subjekata zaštite i spasavanja su javni.

Organi drţavne uprave, organi autonomnih pokrajina i organi jedinica lokalne samouprave moraju obezbediti da stanovništvo, na području koje moţe pogoditi elementarna i druga nesreća, bude obavešteno o opasnosti.

g) Načelo preventivne zaštite

Organi drţavne uprave, organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave i druga pravna lica prilikom obezbeĎenja zaštite od elementarnih nepogoda i drugih nesreća, prioritetno sprovode preventivne mere zaštite u skladu sa svojim nadleţnostima.

d) Načelo odgovornosti

Svako fizičko i pravno lice je, u skladu sa zakonom, odgovorno za sprovoĎenje mera zaštite i spasavanja od nesreća i katastrofa izazvanih elementarnim nepogodama i drugim nesrećama.

đ) Načelo postupnosti pri upotrebi snaga i sredstava

U zaštiti i spasavanju koriste se prvo snage i sredstva sa teritorije jedinice lokalne samouprave. U slučajevima kada zbog obima nesreće odnosno ugroţenosti, snage i sredstva sa teritorije

jedinice lokalne samouprave nisu dovoljne, nadleţni organ obezbeĎuje upotrebu snaga i sredstava sa teritorije Republike Srbije.

Policija i Vojska Srbije upotrebljavaju se za zaštitu i spasavanje ako raspoloţive snage i sredstva nisu dovoljne.

Član 6.

Civilna zaštita, kao deo sistema zaštite i spasavanja, organizuje se i priprema u miru i ratu, u skladu sa Dopunskim protokolom I iz 1977. godine uz Ţenevske konvencije o zaštiti ţrtava rata iz 1949. godine, i drugim pravilima meĎunarodnog humanitarnog prava.

Član 7.

Civilna zaštita kao deo sistema zaštite i spasavanja je humanitarna i nevojna aktivnost od opšteg interesa za Republiku Srbiju.

Civilna zaštita koristi meĎunarodni znak raspoznavanja: ravnokraki trougao plave boje na narandţastom polju.


Codex Projuris

Značenje izraza

Član 8.

Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje: 1) vanredna situacija je stanje kada su rizici i pretnje ili posledice katastrofa, vanrednih dogaĎaja

i drugih opasnosti po stanovništvo, ţivotnu sredinu i materijalna dobra takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadleţnih organa i sluţbi, zbog čega je za njihovo ublaţavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, snage i sredstva uz pojačan reţim rada;

2) sistem zaštite i spasavanja je deo sistema nacionalne bezbednosti i integrisani oblik upravljanja i organizovanja subjekata sistema zaštite i spasavanja na sprovoĎenju preventivnih i operativnih mera i izvršavanju zadataka zaštite i spasavanja ljudi i dobara od posledica elementarnih nepogoda i drugih nesreća, uključujući i mere oporavka od tih posledica;

3) elementarna nepogoda je dogaĎaj hidrometeorološkog, geološkog ili biološkog porekla, prouzrokovan delovanjem prirodnih sila, kao što su: zemljotres, poplava, bujica, oluja, jake kiše, atmosferska praţnjenja, grad, suša, odronjavanje ili klizanje zemljišta, sneţni nanosi i lavina, ekstremne temperature vazduha, nagomilavanje leda na vodotoku, epidemija zaraznih bolesti, epidemija stočnih zaraznih bolesti i pojava štetočina i druge prirodne pojave većih razmera koje mogu da ugroze zdravlje i ţivot ljudi ili prouzrokuju štetu većeg obima;

4) tehničko-tehnološka nesreća - udes je iznenadni i nekontrolisani dogaĎaj ili niz dogaĎaja koji je izmakao kontroli prilikom upravljanja odreĎenim sredstvima za rad i prilikom postupanja sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi, transportu, prometu, preradi, skladištenju i odlaganju, kao što su poţar, eksplozija, havarija, saobraćajni udes u drumskom, rečnom, ţelezničkom i avio saobraćaju, udes u rudnicima i tunelima, zastoj rada ţičara za transport ljudi, rušenje brana, havarija na elektroenergetskim, naftnim i gasnim postrojenjima, akcidenti pri rukovanju radioaktivnim i nuklearnim materijama; a čije posledice ugroţavaju bezbednost i ţivote ljudi, materijalna dobra i ţivotnu sredinu;

5) katastrofa je elementarna nepogoda ili druga nesreća i dogaĎaj koji veličinom, intenzitetom i neočekivanošću ugroţava zdravlje i ţivote većeg broja ljudi, materijalna dobra i ţivotnu sredinu, a čiji nastanak nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadleţnih sluţbi, organa drţavne uprave i jedinica lokalne samouprave, kao i nesreća nastala ratnim razaranjem ili terorizmom;

6) vanredni događaj je nesreća izazvana elementarnom nepogodom i drugim nesrećama, koja moţe da ugrozi zdravlje i ţivote ljudi i ţivotnu sredinu; a čije posledice je moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadleţnih organa i sluţbi;

7) otpornost je sposobnost društva izloţenog opasnostima da se odupre, apsorbuje, navikne na opasnosti i oporavi od opasnosti blagovremeno i na efikasan način, što podrazumeva i očuvanje i povraćaj sopstvenih osnovnih (suštinskih) struktura i funkcija;

8) rizik označava verovatnoću da će se nesreća pojaviti u odreĎenom vremenskom razdoblju, okolnostima i sa odreĎenim negativnim posledicama;

9) smanjenje rizika od katastrofa je stručno sprovoĎenje aktivnosti za smanjenje rizika putem sistemskih napora da se analiziraju uzročni faktori katastrofa i da se njima upravlja i, s tim u vezi, ispravno upravlja zemljištem i okolinom, smanji izloţenost opasnostima i ugroţenost ljudi i imovine i unapreĎuje ukupna spremnost za reagovanje na ove dogaĎaje;

10) Nacionalna strategija zaštite i spasavanja je dokument kojim se definišu i utvrĎuju nacionalni mehanizmi za koordinaciju i programske smernice za smanjenje rizika, zaštitu i otklanjanje posledica od elementarnih nepogoda i drugih nesreća;

11) sistem osmatranja, ranog upozoravanja, obaveštavanja i uzbunjivanja je skup kapaciteta neophodnih za pravovremeno prikupljanje podataka, detektovanje udesa, njihovu analizu i izradu prognoza, širenje informacija značajnih za upozoravanje pojedinaca, zajednica i organizacija koje mogu biti ugroţene nekom opasnošću kako bi se pripremili i na vreme reagovali čime se smanjuje verovatnoća nastanka štete ili gubitaka;

12) opasnost je aktivnost ili stanje, koja moţe dovesti do gubitka ţivota, povrede ili negativnih uticaja na zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu;


Codex Projuris

13) procena rizika je utvrĎivanje prirode i stepena rizika potencijalne opasnosti, stanja ugroţenosti i posledica, koja mogu potencijalno da ugroze ţivote i zdravlje ljudi, posao, sluţbu i ţivotnu sredinu;

14) spremnost čine znanje i kapaciteti koje su razvili subjekti sistema zaštite i spasavanja, kako bi efikasno predvideli, odgovorili na uticaje i oporavili se od uticaja mogućih, predviĎenih ili trenutnih opasnosti ili stanja;

15) preventivne mere zaštite i spasavanja, obuhvataju uspostavljanje Nacionalne strategije zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, procenu rizika i ugroţenosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća, mere pri izgradnji na trusnom području ili izgradnji objekata (brane, skladišta, pumpne stanice i dr.) koji mogu ugroziti ţivote ljudi i materijalna dobra, izgradnju odbrambenih nasipa, obeleţavanje mesta i procenu rizika od lavina, regulisanje vodotokova, protivgradnu odbranu, razbijanje leda na vodotokovima, izgradnju potpornih zidova, protivpoţarne mere, mere kojima se sprečava eksplozija ubojnih sredstava, nekontrolisano oslobaĎanje, izlivanje ili rasturanje štetnih ili čvrstih hemijskih, nuklearnih i radioaktivnih materijala, otkrivanje i prognoziranje razvoja i kretanja atmosferskih elementarnih nepogoda, organizovanje sistema osmatranja, obaveštavanja i uzbunjivanja, epidemiološke, veterinarske i druge mere kojima se sprečavaju prirodne i tehničke nesreće ili ublaţava njihovo dejstvo;

16) traganje i spasavanje ljudi prilikom saobraćajnog udesa je sistem mera i postupaka koji se preduzimaju da bi se pronašlo mesto saobraćajnog udesa, u drumskom, rečnom, vazdušnom i ţelezničkom saobraćaju, spasili ljudi koji su povreĎeni u udesu ili čiji su ţivoti i zdravlje ugroţeni usled udesa;

17) upravljanje u vanrednim situacijama predstavlja usmeravanje subjekata zaštite i spasavanja u izvršavanju njihovih obaveza i zadataka;

18) koordinacija je ostvarivanje vremenske i prostorne usklaĎenosti delovanja svih učesnika u zaštiti i spasavanju u vanrednim situacijama po etapama izvršenja zadataka, kao i njihovo pravovremeno informisanje;

19) rukovođenje je usmeravanje pojedinaca, delova sistema i sistema zaštite i spasavanja prema ostvarivanju postavljenih ciljeva (izvršna funkcija upravljanja);

20) snage zaštite i spasavanja su: štabovi za vanredne situacije, jedinice civilne zaštite, vatrogasno-spasilačke jedinice, policija, Vojska Srbije, i subjekti čija je redovna delatnost zaštita i spasavanje, kao i privredna društva i druga pravna lica, Crveni krst Srbije, Gorska sluţba spasavanja Srbije, i udruţenja koja su osposobljena i opremljena za zaštitu i spasavanje;

21) objekti i sredstva za zaštitu i spasavanje obuhvataju skloništa i druge zaštitne objekte, skladišta, zaštitnu i spasilačku opremu i oruĎa, opremu za osposobljavanje i obuku, prevozna sredstva, telekomunikacione i alarmne ureĎaje i druge materijale koji se koriste za zaštitu i spasavanje;

22) sredstva pomoći su namirnice, pitka voda, odeća, obuća, lekovi i drugi predmeti, odnosno sredstva namenjena ugroţenom i postradalom stanovništvu kao pomoć radi ublaţavanja posledica elementarnih nepogoda i drugih katastrofa;

23) otklanjanje posledica su sve aktivnosti koje se preduzimaju u toku i posle prirodne i druge nesreće radi hitne normalizacije ţivota i sprečavanja širenja posledica na području na kome se nesreća dogodila;

24) ovlašćena pravna lica su privredna društva i druga pravna lica kojima je povereno vršenje poslova od posebnog interesa za Republiku Srbiju u oblasti telekomunikacija, rudarstva i energetike, ţelezničkog transporta, meteorologije, hidrologije, seizmologije, zaštite od jonizujućeg zračenja i nuklearne sigurnosti, zaštite ţivotne sredine, vodoprivrede, šumarstva i poljoprivrede, zdravstva, zbrinjavanja i veterine;

25) osposobljena pravna lica su privredna društva i druga pravna lica koja su osposobljena i opremljena za zaštitu i spasavanje, kao što su komunalna, graĎevinska, vodoprivredna, preduzeća koja gazduju šumama, ugostiteljska, rudarska i transportna privredna društva i druga pravna lica, privredni subjekti iz oblasti privatnog obezbeĎenja, privredna avijacija, udruţenja, savezi, društva, i klubovi iz oblasti vatrogastva, kinologije, ronilaštva, nautike, alpinizma, speleologije, radio-amaterstva, Gorska sluţba spasavanja, izviĎači i drugi subjekti od značaja za zaštitu i spasavanje;


Codex Projuris

26) lična, uzajamna i kolektivna zaštita je najmasovniji oblik pripremanja i organizovanog učešća graĎana u zaštiti i spasavanju koja obuhvata mere i postupke njihove neposredne zaštite i spasavanje u poslovnim i stambenim zgradama, drugim objektima i mestima gde ţive i rade;

27) mere civilne zaštite predstavljaju planske i organizovane radnje i postupke koje pripremaju i sprovode svi subjekti sistema zaštite i spasavanja u Republici Srbiji, radi zaštite i spasavanja ljudi i materijalnih dobara od opasnosti i posledica elementarnih nepogoda i drugih nesreća;

28) mere zaštite u slučaju neposredne opasnosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća, kao deo mera civilne zaštite, obuhvataju prikupljanje podataka o nastupajućoj elementarnoj nepogodi i drugoj nesreći sa procenom njenog dejstva i mogućih posledica, obaveštavanje i uzbunjivanje stanovništva i drţavnih organa, aktiviranje štabova za vanredne situacije, mobilizaciju jedinica civilne zaštite i materijalnih sredstava, rasporeĎivanje ljudstva i tehnike na najugroţenija područja, planiranje učešća policije, Vojske Srbije i drugih snaga, posebne mere fizičkog obezbeĎenja potencijalno ugroţenih objekata, regulisanje saobraćaja na ugroţenim područjima i druge mere;

29) mere zaštite kada nastupe elementarne nepogode i druge nesreće, kao deo mera civilne zaštite, predstavljaju organizovano učešće ljudstva i sredstava u zaštiti i spasavanju stanovništva i materijalnih dobara, izvršavanje zadataka privrednih društava i drugih pravnih lica i pojedinaca u spasavanju ugroţenog stanovništva i materijalnih dobara (evakuacija, zbrinjavanje, pruţanje prve, medicinske pomoći i dr.) uz procenu potrebe za traţenje pomoći Vojske Srbije ili meĎunarodne pomoći i preduzimanje drugih mera na sprečavanju ili ublaţavanju posledica elementarnih nepogoda i drugih nesreća;

30) mere ublažavanja i otklanjanja neposrednih posledica od elementarnih nepogoda i drugih nesreća, kao deo mera civilne zaštite, obuhvataju radnje kojima se stvaraju uslovi za normalan ţivot i rad na ugroţenom području, prikupljanje podataka, procenu i utvrĎivanje visine nastale štete, organizovanje prikupljanja i raspodele pomoći i druge mere kojima se ublaţavaju ili otklanjaju neposredne posledice od elementarnih nepogoda i drugih nesreća;

31) uzbunjivanje je obaveštavanje o neposredno nastupajućoj ili nastaloj opasnosti; 32) evakuacija je plansko, organizovano i privremeno premeštanje ljudi, ţivotinja, materijalnih i

kulturnih dobara, drţavnih organa, privrednih društava i drugih pravnih lica sa ugroţene teritorije na teritoriju odreĎenu Planom zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, na kojoj ne postoji opasnost i koja pruţa uslove za ţivot i zaštitu;

33) sklonište je dvonamenski ili poseban graĎevinski objekat namenjen prvenstveno za zaštitu stanovništva od elementarnih nepogoda i drugih nesreća, a grade se porodična, kućna i blokovska skloništa;

34) zbrinjavanje ugroženih, postradalih, izbeglih i evakuisanih lica u vanrednim situacijama obuhvata pruţanje hitnog smeštaja, zdravstvenu zaštitu, snabdevanje hranom i pijaćom vodom, spajanje razdvojenih porodica, psihološku podršku i stvaranje drugih uslova za ţivot;

35) zaštita i spasavanje od poplava i nesreća na vodi i pod vodom podrazumeva sprovoĎenje zaštite i spasavanja ljudi i materijalnih dobara koji mogu biti ugroţeni poplavama izazvanim izlivanjem reka iz korita, bujičnim vodama, ledenim barijerama, podzemnim vodama, kao i oštećenjem ili rušenjem brana, nasipa, jalovina i drugih vodozaštitnih objekata i drugih nesreća na vodi i pod vodom;

36) neeksplodirana ubojna sredstva (NUS) su zaostala eksplozivna sredstva i ostaci iz rata, pripremljena za korišćenje ili korišćena, sa ili bez upaljača, ispaljena, izbačena, porinuta, lansirana, napuštena ili odbačena, a nisu eksplodirala, kao i sredstva zaostala posle eksplozija skladišta ubojnih sredstava, odbačena i ubojna sredstva iz nelegalnog poseda. NUS u smislu ovog zakona ne smatraju se neeksplodirane improvizovane diverzantsko-terorističke naprave;

37) asanacija terena sastoji se od preduzimanja sanitarno-higijenskih i sanitarno-tehničkih mera na terenu, u naselju i objektima, u cilju sprečavanja širenja zaraznih bolesti, epidemija i drugih štetnih posledica po stanovništvo i materijalna dobra;

38) opasne materije jesu hemikalije i druge materije koje imaju štetne i opasne karakteristike.

II. NADLEŢNOSTI DRŢAVNIH ORGANA

Narodna skupština


Codex Projuris

Član 9.

Narodna skupština u oblasti zaštite i spasavanja usvaja Nacionalnu strategiju zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama.

Vlada

Član 10.

Vlada u oblasti zaštite i spasavanja, obezbeĎuje izgradnju i razvoj sistema zaštite i spasavanja Republike Srbije i plansko povezivanje delova sistema i zadataka u jedinstvenu celinu, a naročito:

1) predlaţe Nacionalnu strategiju zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama; 2) usvaja Dugoročni plan razvoja sistema zaštite i spasavanja Republike Srbije; 3) prati i koordinira sprovoĎenje mera predviĎenih Nacionalnom strategijom za zaštitu i

spasavanje u vanrednim situacijama; 4) usvaja Procenu ugroţenosti Republike Srbije od elementarnih nepogoda i drugih nesreća (u

daljem tekstu: Procena ugroţenosti Republike Srbije); 5) obrazuje Republički štab za vanredne situacije; 6) imenuje komandanta, načelnika i članove Republičkog štaba za vanredne situacije, na

predlog ministra nadleţnog za unutrašnje poslove (u daljem tekstu: ministar); 7) donosi Nacionalni plan zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama Republike Srbije; 8) nareĎuje opštu mobilizaciju jedinica civilne zaštite i drugih neophodnih ljudskih i materijalnih

resursa sistema zaštite i spasavanja na nivou Republike Srbije; 9) prati i usmerava pripreme za izvršavanje zadataka zaštite i spasavanja; 10) donosi odluku o pruţanju, traţenju i prihvatanju meĎunarodne pomoći u oblasti zaštite i

spasavanja; 11) izveštava Narodnu skupštinu o vrsti, uzroku i razmerama vanrednih dogaĎaja i vanrednih

situacija, o preduzetim merama i aktivnostima sistema zaštite i spasavanja i o procenama daljeg razvoja situacije.

Ministarstvo unutrašnjih poslova

Član 11.

Ministarstvo unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: Ministarstvo), u okviru svog delokruga, predlaţe i sprovodi politiku u pitanjima zaštite i spasavanja, izvršava potvrĎene meĎunarodne ugovore, zakone, i druge opšte akte Narodne skupštine i Vlade.

Ministarstvo u oblasti zaštite i spasavanja: 1) izraĎuje Nacrt nacionalne strategije zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama; 2) izraĎuje Predlog dugoročnog plana razvoja sistema zaštite i spasavanja; 3) organizuje izradu Procene ugroţenosti Republike Srbije od elementarnih nepogoda i drugih

nesreća i dostavlja Vladi na usvajanje; 4) izraĎuje predlog Nacionalnog plana zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama Republike

Srbije; 5) koordinira rad sa svim subjektima sistema zaštite i spasavanja po pitanjima organizacije,

planiranja, pripreme i sprovoĎenja mera i aktivnosti prevencije i smanjenja rizika, zaštite i spasavanja (organizuje telekomunikacione i informatičke sisteme za potrebe rukovoĎenja i koordinaciju zaštite i spasavanja i prenos podataka i informacija i njihovu zaštitu);

6) organizuje sistem osmatranja, obaveštavanja, ranog upozoravanja i uzbunjivanja na teritoriji Republike Srbije;

7) obezbeĎuje učešće policije i drugih organizacionih jedinica Ministarstva u sprovoĎenju mera i izvršavanju zadataka zaštite i spasavanja;

8) priprema i sprovodi bezbednosnu zaštitu prostora, infrastrukture i objekata od značaja za preduzimanje mera i izvršavanje zadataka zaštite i spasavanja;

9) organizuje obučavanje i proveru operativne spremnosti štabova i sluţbi za vanredne situacije, kao i specijalizovanih jedinica civilne zaštite, u skladu sa programima i planovima obuke (pruţa stručnu pomoć i instrukcije za rad organa zaštite i spasavanja autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave, privrednih društava i drugih pravnih lica);


Codex Projuris

10) obrazuje, organizuje i oprema specijalizovane jedinice civilne zaštite za teritoriju Republike Srbije i upravne okruge, organizuje i nabavlja, servisira, odrţava i skladišti opremu za potrebe zaštite i spasavanja;

11) organizuje i uklanja, deaktivira i uništava neeksplodirana ubojna sredstava (u daljem tekstu: NUS);

12) sprovodi obuku i izdaje uverenja o osposobljenosti kadrova za uklanjanje NUS, izdaje ovlašćenja privrednim društvima i drugim pravnim licima za uklanjanje i uništavanje NUS;

13) obrazuje Nacionalni i regionalne trening centre za zaštitu i spasavanje u Republici Srbiji; 14) priprema i donosi tehničke propise za sredstva i opremu za zaštitu i spasavanje i, kada mu

je povereno, izraĎuje predloge srpskih standarda za sredstva i opremu za zaštitu i spasavanje; 15) inicira i finansira naučna istraţivanja u oblasti zaštite i spasavanja; 16) vodi evidencije o ljudskim i materijalnim resursima za potrebe zaštite i spasavanja i nareĎuje

delimičnu mobilizaciju neophodnih ljudskih i materijalnih resursa; 17) ostvaruje meĎunarodnu saradnju u oblasti zaštite i spasavanja i smanjenja rizika od

katastrofa; 18) učestvuje u traganju i spasavanju prilikom saobraćajnih udesa u drumskom, ţelezničkom,

rečnom i vazdušnom saobraćaju; 19) vrši nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona; 20) obavlja i druge poslove odreĎene zakonom.

Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije

Član 12.

U uslovima kada druge snage i sredstva sistema zaštite i spasavanja nisu dovoljni za zaštitu i spasavanje ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i ţivotne sredine od katastrofa izazvanih uticajem elementarnih nepogoda i drugih nesreća, na zahtev Ministarstva - organizacione jedinice nadleţne za vanredne situacije (u daljem tekstu: nadleţna sluţba), Ministarstvo odbrane obezbeĎuje učešće organizacionih delova Ministarstva odbrane, komandi, jedinica i ustanova Vojske Srbije za pruţanje pomoći u zaštiti i spasavanju, u skladu sa zakonom.

Kada u zaštiti i spasavanju učestvuju jedinice Vojske Srbije, njima komanduju njihove nadleţne starešine, u skladu sa odlukama štaba za vanredne situacije koji rukovodi i koordinira zaštitom i spasavanjem.

Ministarstva, drugi organi i posebne organizacije

Član 13.

Ministarstva, drugi organi i posebne organizacije Republike Srbije, u okviru svog delokruga, u oblasti zaštite i spasavanja:

1) organizuju, planiraju i obezbeĎuju sprovoĎenje mera i izvršavanje zadataka civilne zaštite i predlaţu mere i aktivnosti za njihovo unapreĎenje;

2) vrše stručne poslove koji se odnose na angaţovanje sluţbi, privrednih društava i drugih pravnih lica u prevenciji i zaštiti i spasavanju od katastrofa, u skladu sa Nacionalnom strategijom za zaštitu i spasavanje u vanrednim situacijama;

3) obaveštavaju nadleţnu sluţbu o podacima koji su od značaja za planiranje, organizovanje i sprovoĎenje mera i zadataka iz oblasti zaštite i spasavanja;

4) izraĎuju Procenu ugroţenosti Republike Srbije, u delu koji se odnosi na njihov delokrug i dostavljaju je Ministarstvu;

5) učestvuju u izradi Plana zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama Republike Srbije; 6) izraĎuju i sprovode plan zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama; 7) obavljaju i druge poslove zaštite i spasavanja utvrĎene planovima i opštim aktima Narodne

skupštine i Vlade.

III. NADLEŢNOST AUTONOMNE POKRAJINE I JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE

Autonomna pokrajina

Član 14.

U ostvarivanju prava i duţnosti u pitanjima zaštite i spasavanja autonomna pokrajina, preko svojih organa:


Codex Projuris

1) donosi odluku o organizaciji i funkcionisanju civilne zaštite na teritoriji autonomne pokrajine i obezbeĎuje njeno sprovoĎenje, u skladu sa jedinstvenim sistemom zaštite i spasavanja Republike Srbije;

2) donosi plan i program razvoja sistema zaštite i spasavanja na teritoriji autonomne pokrajine, u skladu sa Dugoročnim planom razvoja zaštite i spasavanja Republike Srbije;

3) planira i utvrĎuje izvore finansiranja za razvoj, izgradnju i izvršavanje zadataka zaštite i spasavanja i razvoj civilne zaštite i sprovoĎenje mera i zadataka civilne zaštite na teritoriji autonomne pokrajine;

4) obrazuje Štab za vanredne situacije; 5) neposredno saraĎuje sa nadleţnom sluţbom, drugim drţavnim organima, jedinicama lokalne

samouprave, privrednim društvima i drugim pravnim licima; 6) ostvaruje saradnju sa regijama i opštinama susednih zemalja, u skladu sa ovim i drugim

zakonima; 7) usklaĎuje svoje planove zaštite i spasavanja sa Planom zaštite i spasavanja u vanrednim

situacijama Republike Srbije; 8) odreĎuje osposobljena pravna lica od značaja za zaštitu i spasavanje; 9) obezbeĎuje telekomunikacionu i informacionu podršku za potrebe zaštite i spasavanja, kao i

uključenje u telekomunikacioni i informacioni sistem Sluţbe osmatranja, obaveštavanja i uzbunjivanja i povezuju se sa njim;

10) izraĎuje i donosi Procenu ugroţenosti i Plan zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama. Procenu ugroţenosti autonomne pokrajine nadleţni organ autonomne pokrajine izraĎuje u

saradnji sa nadleţnom sluţbom, pokrajinskim štabom za vanredne situacije i drugim stručnim organima autonomne pokrajine i predlaţe nadleţnom organu autonomne pokrajine njeno donošenje.

Jedinice lokalne samouprave

Član 15.

U ostvarivanju prava i duţnosti u pitanjima zaštite i spasavanja jedinice lokalne samouprave, preko svojih organa obavljaju sledeće poslove:

1) donose odluku o organizaciji i funkcionisanju civilne zaštite na teritoriji jedinice lokalne samouprave i obezbeĎuju njeno sprovoĎenje u skladu sa jedinstvenim sistemom zaštite i spasavanja;

2) donose plan i program razvoja sistema zaštite i spasavanja na teritoriji jedinice lokalne samouprave, u skladu sa Dugoročnim planom razvoja zaštite i spasavanja Republike Srbije;

3) planiraju i utvrĎuju izvore finansiranja za razvoj, izgradnju i izvršavanje zadataka zaštite i spasavanja i razvoj civilne zaštite i sprovoĎenje mera i zadataka civilne zaštite na teritoriji jedinice lokalne samouprave;

4) obrazuju Štab za vanredne situacije; 5) neposredno saraĎuju sa nadleţnom sluţbom, drugim drţavnim organima, privrednim

društvima i drugim pravnim licima; 6) ostvaruju saradnju sa regijama i opštinama susednih zemalja, u skladu sa ovim i drugim

zakonima; 7) usklaĎuju svoje planove zaštite i spasavanja sa Planom zaštite i spasavanja u vanrednim

situacijama Republike Srbije; 8) odreĎuju osposobljena pravna lica od značaja za zaštitu i spasavanje; 9) obezbeĎuju telekomunikacionu i informacionu podršku za potrebe zaštite i spasavanja, kao i

uključenje u telekomunikacioni i informacioni sistem Sluţbe osmatranja, obaveštavanja i uzbunjivanja i povezuju se sa njim;

10) izraĎuju i donose Procenu ugroţenosti i Plan zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama. 11) prate opasnosti, obaveštavaju stanovništvo o opasnostima i preduzimaju druge preventivne

mere za smanjenje rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesreća; 12) nabavljaju i odrţavaju sredstva za uzbunjivanje u okviru sistema javnog uzbunjivanja u

Republici Srbiji, učestvuju u izradi studije pokrivenosti sistema javnog uzbunjivanja za teritoriju jedinice lokalne samouprave;


Codex Projuris

13) organizuju, razvijaju i vode ličnu i kolektivnu zaštitu; 14) formiraju, organizuju i opremaju jedinice civilne zaštite opšte namene; 15) usklaĎuju planove zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama sa susednim jedinicama

lokalne samouprave. Procenu ugroţenosti jedinice lokalne samouprave nadleţni organ jedinice lokalne samouprave

izraĎuje u saradnji sa nadleţnom sluţbom, nadleţnim organima autonomne pokrajine, opštinskim, odnosno gradskim štabom za vanredne situacije i drugim stručnim organima jedinice lokalne samouprave i predlaţe nadleţnom organu jedinice lokalne samouprave njeno donošenje.

IV. PRAVA I DUŢNOSTI PRIVREDNIH DRUŠTAVA I DRUGIH PRAVNIH LICA

Član 16.

Privredna društva i druga pravna lica planiraju i obezbeĎuju sredstva za organizovanje, opremanje, osposobljavanje i obučavanje jedinica civilne zaštite koje one obrazuju, organizovanje i pripremanje lične, uzajamne i kolektivne zaštite i sprovoĎenje mera i zadataka civilne zaštite svojih zaposlenih, materijalnih i drugih dobara.

Privredna društva i druga pravna lica iz oblasti zdravstva, vaspitno-obrazovne delatnosti, socijalne zaštite i drugih delatnosti koja u okviru svog delokruga imaju zaštitu većeg broja ljudi, duţna su da planiraju, organizuju i sprovode mere i zadatke civilne zaštite i za lica koja su korisnici njihovih usluga u skladu sa ovim zakonom i opštim aktima.

Privredna društva i druga pravna lica iz st. 1. i 2. ovog člana svoje planove zaštite i spasavanja donose u skladu sa planom zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama jedinice lokalne samouprave na čijoj su teritoriji.

Za pripremu privrednih društava i drugih pravnih lica za zaštitu i spasavanje od elementarnih nepogoda i drugih nesreća odgovoran je rukovodilac privrednog društva, odnosno rukovodilac drugog pravnog lica.

Član 17.

Ovlašćena i osposobljena pravna lica, na zahtev Ministarstva, dostavljaju nadleţnoj sluţbi analize, prognoze i odgovore iz oblasti zaštite i spasavanja.

Pravna lica iz stava 1. ovog člana svojim planom i programom rada, u skladu sa ovim zakonom i planovima zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, utvrĎuju zadatke, organizaciju delovanja i aktivnosti kojima se obezbeĎuje učešće njihovih članova, organa i sluţbi u izvršavanju zadataka zaštite i spasavanja.

Pravna lica iz stava 1. ovog člana utvrĎuje Vlada, na predlog Ministarstva.

Član 18.

U pripremi i sprovoĎenju zadataka iz oblasti zaštite i spasavanja, u okviru svoje redovne delatnosti, učestvuju humanitarne organizacije i udruţenja u skladu sa ovim zakonom i pravilima meĎunarodnog prava.

Organizacije Crvenog krsta Srbije obavljaju poslove iz stava 1. ovog člana u skladu sa javnim ovlašćenjima i programskim aktivnostima Crvenog krsta Srbije.

Organizacije Gorske sluţbe spasavanja Srbije obavljaju poslove spasavanja na nepristupačnim terenima iz stava 1. ovog člana u skladu sa javnim ovlašćenjima i svojim programskim aktivnostima.

Član 19.

Visokoškolske ustanove i druge organizacije koje se bave naučnoistraţivačkim radom obaveštavaju nadleţnu sluţbu o naučnim saznanjima od značaja za zaštitu i spasavanje.

Udruţenja izvršavaju zadatke zaštite i spasavanja na osnovu odluke nadleţnog štaba. Obim i način izvršavanja zadataka iz stava 2. ovog člana utvrĎuje nadleţni štab. U izvršavanju preventivnih zadataka zaštite i spasavanja mogu dobrovoljno da učestvuju

pojedinci i udruţenja, prema svojim mogućnostima a uz saglasnost nadleţne sluţbe.

Član 20.

Privredna društva i druga pravna lica, vlasnici i korisnici telekomunikacionih i informacionih sistema i veza, stavljaju nadleţnoj sluţbi na raspolaganje korišćenje tih sistema u slučaju vanredne situacije.


Codex Projuris

Privredna društva i druga pravna lica, vlasnici i korisnici zaliha vode, hrane, medicinske opreme i lekova, energenata, odeće, obuće, graĎevinskog i drugog materijala neophodnog za izvršavanje zadataka zaštite i spasavanja, nadleţnoj sluţbi stavljaju ova sredstva na raspolaganje, radi korišćenja u akcijama zaštite i spasavanja ljudi i materijalnih dobara.

Vlasnici i korisnici nepokretnih stvari omogućavaju da se na njihovim nepokretnostima sprovode radovi neophodni za zaštitu i spasavanje od elementarnih nepogoda i drugih nesreća i opasnosti, koje naredi nadleţna sluţba.

Vlasnici i korisnici opreme, odnosno materijalno-tehničkih sredstava neophodnih za zaštitu i spasavanje, stavljaju opremu i sredstva, zajedno sa potrebnim ljudstvom, na raspolaganje nadleţnoj sluţbi.

Bliţe propise o obavezi iz stava 1. i visini naknade koja se isplaćuje po trţišnim cenama, donosi Vlada.

V. PRAVA I DUŢNOSTI GRAĐANA

Član 21.

GraĎani učestvuju u zaštiti i spasavanju, ispunjavanju materijalne obaveze za potrebe zaštite i spasavanja u skladu sa posebnim zakonom, obučavaju se za ličnu, uzajamnu i kolektivnu zaštitu, sprovode propisane i nareĎene mere i izvršavaju zadatke civilne zaštite.

GraĎani su duţni: 1) da prihvate raspored koji im je odreĎen pri rasporeĎivanju u organe i jedinice civilne zaštite; 2) da se odazovu pozivu nadleţnog organa civilne zaštite; 3) da podatke od značaja za zaštitu i spasavanje bez odlaganja dostave nadleţnom organu; 4) da daju podatke potrebne za voĎenje evidencija od značaja za zaštitu i spasavanje.

Član 22.

U izvršavanju zadataka zaštite i spasavanja učestvuju svi sposobni graĎani. U specijalizovane jedinice civilne zaštite rasporeĎuju se zdravstveno sposobni vojni obveznici, u

skladu sa posebnim zakonom. U jedinice opšte namene civilne zaštite mogu se rasporediti i zdravstveno sposobni muškarci i

ţene koji nisu vojni obveznici, a starosti su od 16 do 60 (muškarci), odnosno od 16 do 55 godina (ţene).

Zdravstvenu sposobnost graĎana za učestvovanje u organima i jedinicama civilne zaštite utvrĎuje zdravstvena ustanova nadleţna prema sedištu organa odnosno jedinice.

Bliţe propise o kriterijumima i načinu utvrĎivanja zdravstvene sposobnosti graĎana za učešće u organima i jedinicama civilne zaštite donosi Vlada.

Član 23.

Pripadnici civilne zaštite duţni su da se jave na mesto i u vreme koje odredi nadleţni organ. Obaveze sluţenja u civilnoj zaštiti oslobaĎaju se trudnice, majke, samohrani očevi i staraoci

maloletnika mlaĎeg od 15 godina. Izuzetno u slučaju vanredne situacije, kada postoji potreba moţe se angaţovati i lice iz stava 2.

ovog člana čije je stručno znanje od izuzetne vaţnosti za interese društva, s tim da se tada obezbeĎuje odgovarajuća briga o njegovoj deci.

Član 24.

U izvršavanju materijalne obaveze za potrebe zaštite i spasavanja graĎani daju na korišćenje nadleţnom organu za vanredne situacije nepokretne stvari, vozila, mašine, opremu, materijalno-tehnička i druga materijalna sredstva (voda, hrana, medicinska oprema, lekovi, odeća, obuća, graĎevinski i drugi materijal) kad to zahtevaju potrebe zaštite i spasavanja.

Bliţe propise o obavezi iz stava 1. ovog člana i visini naknade koja se isplaćuje po trţišnim cenama donosi Vlada.

Član 25.

Lica u radnom odnosu koja su u skladu sa odredbama člana 21. ovog zakona pozvana na izvršenje zadataka civilne zaštite, imaju pravo na naknadu zarade koju obračunava i isplaćuje poslodavac od osnovice koju čini njegova prosečna mesečna plata ostvarena u prethodnom mesecu u odnosu na mesec u kome je izvršavao zadatke civilne zaštite, srazmerno vremenu


Codex Projuris

angaţovanja, a na teret jedinica lokalne samouprave, autonomne pokrajine ili Republike Srbije, zavisno od toga gde je lice rasporeĎeno i koji organ je lice angaţovao.

Naknada iz stava 1. ovog člana pripada i drugim angaţovanim licima, obračunava se po osnovici koju čini prosečna mesečna neto zarada u Republici Srbiji prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ostvarena u mesecu koji prethodi mesecu u kome je graĎanin angaţovan. Naknada se isplaćuje na teret organa koji je lice angaţovao za izvršenje zadataka civilne zaštite.

Član 26.

Pripadnici civilne zaštite koji nisu zdravstveno osigurani po drugom osnovu, a koje nadleţni organ angaţuje na poslovima i zadacima civilne zaštite, za vreme tog angaţovanja imaju pravo na zdravstvenu zaštitu.

Pripadnik civilne zaštite koji je za vreme organizovanog učešća u izvršavanju zadataka zaštite i spasavanja bez svoje krivice povreĎen ili kod koga nastupi bolest, odnosno invalidnost kao neposredna posledica vršenja zadataka zaštite i spasavanja, ima po tom osnovu sva prava iz penzijsko-invalidskog i zdravstvenog osiguranja koja bi mu pripadala za slučaj povrede na radu.

Članovi porodice pripadnika civilne zaštite koji je za vreme organizovanog učešća na izvršavanju zadataka zaštite i spasavanja bez svoje krivice izgubio ţivot, imaju prava iz penzijsko-invalidskog i zdravstvenog osiguranja koja bi im pripadala kao da je smrt nastupila kao posledica povrede na radu.

Prava iz st. 1. do 3. ovog člana ostvaruju se pod uslovima i na način utvrĎen zakonom i drugim propisima iz oblasti penzijsko-invalidskog i zdravstvenog osiguranja.

U izvršavanju zadataka zaštite i spasavanja od elementarnih nepogoda i drugih nesreća primenjuju se opšti propisi o bezbednosti i zdravlju na radu, kao i posebne mere za obezbeĎenje zaštite i zdravlja pripadnika civilne zaštite, članova jedinica, sluţbi i drugih operativnih sastava i udruţenja koje se preduzimaju za vreme njihovog angaţovanja na zaštiti i spasavanju od elementarnih nepogoda i drugih nesreća.

Bliţe propise o posebnim merama za obezbeĎenje zaštite i zdravlja pripadnika civilne zaštite, članova jedinica, sluţbi i drugih operativnih sastava i udruţenja koje se preduzimaju za vreme njihovog angaţovanja na zaštiti i spasavanju od elementarnih nepogoda i drugih nesreća, donosi ministar.

Član 27.

Pripadnik civilne zaštite koji za vreme organizovanog učešća u izvršavanju zadataka zaštite i spasavanja bez svoje krivice zadobije povredu ili oboli, pa zbog toga kod njega nastupi telesno oštećenje od najmanje 20%, ima pravo na jednokratnu novčanu pomoć čija se visina utvrĎuje prema stepenu telesnog oštećenja.

Ako pripadnik civilne zaštite iz stava 1. ovog člana izgubi ţivot, članovi njegove uţe porodice imaju pravo na naknadu troškova prevoza posmrtnih ostataka, kao i troškova sahrane u visini prosečnih troškova sahrane u mestu prebivališta u mesecu u kojem je smrt nastupila.

Članovi uţe porodice imaju pravo i na jednokratnu pomoć koja ne moţe biti manja od 12 prosečnih plata u Republici Srbiji ostvarenih u kalendarskoj godini koja prethodi godini u kojoj je pripadnik civilne zaštite iz stava 1. ovog člana izgubio ţivot.

Bliţe propise o visini i načinu ostvarivanja prava na jednokratnu pomoć iz stava 3. ovog člana donosi Vlada.

Član 28.

Pripadnik civilne zaštite za vreme izvršavanja zadataka zaštite i spasavanja ima pravo na naknadu za prevoz, smeštaj i ishranu.

Smeštaj i ishrana iz stava 1. ovog člana obezbeĎuju se kad učešće u izvršavanju zadataka zaštite i spasavanja traje duţe od osam sati.

Sredstva za naknadu iz stava 1. ovog člana obezbeĎuju se u budţetu jedinica lokalne samouprave i budţetu Republike Srbije.

Član 29.


Codex Projuris

Lice koji profesionalno obavlja poslove zaštite i spasavanja u drţavnom organu, organu autonomne pokrajine, organu jedinica lokalne samouprave i privrednim društvima ima status pripadnika civilne zaštite.

Lice iz stava 1. ovog člana ne rasporeĎuje se na druge duţnosti u sistemu odbrane.

VI. VANREDNE SITUACIJE

Član 30.

Vanredna situacija proglašava se odmah po saznanju za neposrednu opasnost od njenog nastupanja.

Vanredna situacija moţe biti proglašena i pošto je nastupila, ako se neposredna opasnost od nastupanja nije mogla predvideti ili ako zbog drugih okolnosti nije mogla biti proglašena odmah posle saznanja za neposrednu opasnost od njenog nastupanja.

Član 31.

Vanredna situacija moţe da se proglasi za opštinu, grad ili grad Beograd, i za deo ili celu teritorije Republike Srbije.

Za deo ili celu opštinu, grad odnosno grad Beograd proglašava se vanredna situacija ako postoji neposredna opasnost da će zahvatiti ili ako je već zahvatila deo ili celu teritorije opštine, grada i grada Beograda.

Vanredna situacija za Republiku Srbiju, odnosno njen deo, proglašava se ako postoji neposredna opasnost da će zahvatiti ili ako je već zahvatila najmanje dve opštine ili ako ne postoje dovoljne mogućnosti opštine za odgovor u vanrednoj situaciji.

Član 32.

Odluku o proglašenju vanredne situacije, na predlog nadleţnog štaba za vanredne situacije donosi, za teritoriju opštine - predsednik opštine, odnosno za teritoriju grada, grada Beograda - gradonačelnik.

Odluku o proglašenju vanredne situacije za teritoriju autonomne pokrajine donosi izvršni organ autonomne pokrajine, na predlog pokrajinskog štaba za vanredne situacije.

Odluku o proglašenju vanredne situacije za teritoriju Republike Srbije ili za njen deo donosi Vlada, na predlog Republičkog štaba za vanredne situacije.

RukovoĎenje u vanrednim situacijama

Član 33.

Za koordinaciju i rukovoĎenje zaštitom i spasavanjem u vanrednim situacijama u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima, kao operativno-stručna tela obrazuju se štabovi za vanredne situacije, i to:

1) za teritoriju Republike Srbije - Republički štab za vanredne situacije, koji obrazuje Vlada; 2) za teritoriju autonomne pokrajine - pokrajinski štab za vanredne situacije, koji obrazuje izvršni

organ autonomne pokrajine; 3) za teritoriju upravnog okruga - okruţni štab za vanredne situacije, koji obrazuje Republički

štab za vanredne situacije; 4) za teritoriju grada - gradski štab za vanredne situacije, koji obrazuje skupština grada; 5) za teritoriju opštine - opštinski štab za vanredne situacije, koji obrazuje skupština opštine. Štab čine komandant, načelnik i članovi štaba, a u gradskom i opštinskom štabu i zamenik

komandanta štaba. Štab za vanredne situacije obrazuje, po potrebi, pomoćne stručno-operativne timove za

specifične zadatke zaštite i spasavanja.

Član 34.

Štab za vanredne situacije obavlja sledeće poslove: 1) rukovodi i koordinira rad subjekata sistema zaštite i spasavanja i snaga zaštite i spasavanja u

vanrednim situacijama na sprovoĎenju utvrĎenih zadataka; 2) rukovodi i koordinira sprovoĎenje mera i zadataka civilne zaštite; 3) razmatra i daje mišljenje na predlog Procene ugroţenosti i predlog Plana zaštite i spasavanja

u vanrednim situacijama; 4) prati stanje i organizaciju zaštite i spasavanja i predlaţe mere za njihovo poboljšanje;


Codex Projuris

5) nareĎuje upotrebu snaga zaštite i spasavanja, sredstava pomoći i drugih sredstava koja se koriste u vanrednim situacijama;

6) stara se o redovnom informisanju i obaveštavanju stanovništva o rizicima i opasnostima i preduzetim merama;

7) razmatra organizaciju, opremanje i obučavanje jedinica civilne zaštite, ovlašćenih, osposobljenih pravnih lica;

8) saraĎuje sa nadleţnim organima zaštite i spasavanja susednih drţava u vanrednim situacijama;

9) procenjuje ugroţenost od nastanka vanredne situacije; 10) donosi naredbe, zaključke i preporuke.

Član 35.

Opštinski, odnosno gradski štab za vanredne situacije, pored poslova iz člana 34. ovog zakona, obavlja i sledeće poslove:

1) saraĎuje sa štabovima susednih jedinica lokalne samouprave; 2) imenuje menadţera zaštite i zamenika menadţera u naseljenim mestima; 3) razmatra i predlaţe donošenje odluke o organizaciji zaštite i spasavanja na teritoriji jedinice

lokalne samouprave, odnosno grada. 4) angaţuje osposobljena pravna lica i druge organizacije od značaja za jedinicu lokalne

samouprave.

Član 36.

Okruţni štab za vanredne situacije, pored poslova iz člana 34. ovog zakona, obavlja i sledeće poslove:

1) koordinira akcijama i operacijama zaštite i spasavanja na području upravnog okruga; 2) koordinira sprovoĎenje mera i zadataka civilne zaštite; 3) rukovodi republičkim jedinicama civilne zaštite, obrazovanim i angaţovanim na teritoriji

okruga; 4) angaţuje okruţne područne jedinice organa drţavne uprave u okrugu i stručnu sluţbu

upravnog okruga za obavljanje poslova civilne zaštite i saraĎuje sa područnom organizacionom jedinicom nadleţne sluţbe u upravnom okrugu;

5) angaţuje na području upravnog okruga ovlašćena i osposobljena pravna lica od značaja za Republiku;

6) obavlja i druge poslove po ovlašćenju Republičkog štaba za vanredne situacije i nadleţne sluţbe.

Član 37.

Pokrajinski štab za vanredne situacije, pored poslova iz člana 34. ovog zakona, obavlja i sledeće poslove:

1) nareĎuje štabovima za vanredne situacije jedinica lokalne samouprave preduzimanje mera i aktivnosti na zaštiti i spasavanju;

2) nareĎuje angaţovanje snaga zaštite i spasavanja i upotrebu sredstava za zaštitu i spasavanje iz neugroţenih opština na teritoriji ugroţenih opština;

3) preko opštinskih štabova za vanredne situacije, neposredno koordinira angaţovanje snaga i sredstava u vanrednim situacijama kada je istovremeno ugroţen veći broj opština na teritoriji autonomne pokrajine;

4) angaţuje osposobljena pravna lica i druge organizacije od značaja za pokrajinu. Pokrajinski štab i štabovi jedinica lokalne samouprave duţni su redovno da izveštavaju

Republički štab za vanredne situacije i nadleţnu sluţbu o stanju, sprovoĎenju mera i izvršavanju zadataka zaštite i spasavanja.

Član 38.

Republički štab za vanredne situacije, pored poslova iz člana 34. ovog zakona, obavlja i sledeće poslove:

1) nareĎuje štabovima za vanredne situacije preduzimanje mera i aktivnosti na zaštiti i spasavanju;


Codex Projuris

2) razmatra i daje mišljenje na Nacrt nacionalne strategije zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama;

3) razmatra i daje mišljenje na Predlog dugoročnog plana razvoja sistema zaštite i spasavanja; 4) nareĎuje angaţovanje i upotrebu snaga i sredstava zaštite i spasavanja sa teritorije

neugroţenih jedinica lokalne samouprave na područje drugih jedinica lokalne samouprave; 5) preuzima, preko okruţnih štabova za vanredne situacije, neposredno koordinirano

angaţovanje snaga i sredstava u vanrednim situacijama kada je istovremeno ugroţen veći broj jedinica lokalne samouprave na teritoriji upravnog okruga;

6) predlaţe Vladi donošenje odluke o traţenju, prihvatanju odnosno pruţanju pomoći susednim i drugim drţavama;

7) angaţuje osposobljena pravna lica i druge organizacije od značaja za Republiku.

Član 39.

Komandanta Republičkog štaba za vanredne situacije bira Vlada, iz redova članova Vlade. Načelnik Republičkog štaba za vanredne situacije je rukovodilac nadleţne sluţbe, koga na

duţnost načelnika imenuje i razrešava Vlada. Članove Republičkog štaba za vanredne situacije postavlja i razrešava Vlada, iz reda

rukovodilaca drţavnih organa u čijem delokrugu su poslovi od značaja za zaštitu i spasavanje, stručnih radnika Ministarstva, Vojske Srbije, Crvenog krsta Srbije, Gorske sluţbe spasavanja Srbije, direktora javnih preduzeća u oblasti saobraćaja, šumarstva i vodoprivrede i rukovodilaca drugih organa, organizacija i ustanova čiji su poslovi u vezi sa zaštitom i spasavanjem.

Član 40.

Komandanta pokrajinskog štaba za vanredne situacije bira izvršni organ autonomne pokrajine, iz redova članova izvršnog organa autonomne pokrajine.

Načelnik pokrajinskog štaba za vanredne situacije je rukovodilac područne organizacione jedinice nadleţne sluţbe sa teritorije autonomne pokrajine, a imenuje ga i razrešava izvršni organ autonomne pokrajine.

Članove pokrajinskog štaba za vanredne situacije postavlja i razrešava izvršni organ autonomne pokrajine, iz reda rukovodilaca pokrajinskih organa uprave, direktora pokrajinskih javnih sluţbi, pokrajinske organizacije Crvenog krsta, privrednih društava i ustanova, istaknutih stručnjaka i drugih lica čiji su poslovi u vezi sa zaštitom i spasavanjem.

Član 41.

Komandant okruţnog štaba za vanredne situacije je po poloţaju načelnik upravnog okruga. Načelnik okruţnog štaba za vanredne situacije je rukovodilac područne organizacione jedinice

nadleţne sluţbe, a imenuje ga i razrešava Republički štab za vanredne situacije. Članove okruţnih štabova za vanredne situacije imenuje i razrešava Republički štab za

vanredne situacije, iz reda rukovodilaca organa i organizacija i drugih stručnih lica iz pojedinih oblasti zaštite i spasavanja, na predlog Ministarstva.

Član 42.

Komandant gradskog štaba za vanredne situacije je gradonačelnik, po poloţaju. Komandant opštinskog štaba za vanredne situacije je predsednik opštine, po poloţaju. Zamenik komandanta gradskog, odnosno opštinskog štaba za vanredne situacije je zamenik

gradonačelnika, odnosno predsednika opštine ili član gradskog ili opštinskog veća. Načelnik gradskog, odnosno opštinskog štaba za vanredne situacije je načelnik nadleţne

sluţbe. Za članove gradskog i opštinskog štaba za vanredne situacije postavljaju se, po pravilu, direktori

javnih komunalnih preduzeća i ustanova čija je delatnost u vezi sa zaštitom i spasavanjem, rukovodioci organa lokalne samouprave, sekretari okruţnih, gradskih i opštinskih organizacija Crvenog krsta, stručnjaci iz pojedinih oblasti zaštite i spasavanja ili druga lica.

Načelnika, zamenika i članove štaba za vanredne situacije jedinica lokalne samouprave postavlja i razrešava skupština grada, odnosno opštine, na predlog gradonačelnika, odnosno predsednika opštine.

Član 43.


Codex Projuris

Bliţe propise o sastavu i načinu rada štabova za vanredne situacije donosi Vlada.

Neposredno rukovoĎenje u vanrednim situacijama

Član 44.

Snagama za zaštitu i spasavanje angaţovanim u akcijama i operacijama u kojima učestvuju i snage Ministarstva, na teritoriji za koju je proglašena vanredna situacija, neposredno rukovodi nadleţni organ Ministarstva.

Plan zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama

Član 45.

Planom zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama planiraju se preventivne i operativne mere za sprečavanje i umanjenje posledica elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških nesreća - udesa i katastrofa, kao i snage i sredstva subjekata sistema zaštite i spasavanja, njihovo organizovano i koordinirano angaţovanje i delovanje u vanrednim situacijama u cilju zaštite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i obezbeĎenja osnovnih uslova za ţivot.

Plan zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama izraĎuje se na osnovu procene ugroţenosti. Vlada, na osnovu Procene ugroţenosti Republike Srbije, utvrĎuje za koje se vrste elementarnih

nepogoda i tehničko-tehnoloških nesreća - udesa i opasnosti izraĎuju planovi i odreĎuje koji drţavni organi učestvuju u njihovoj izradi.

Bliţe propise o sadrţaju i načinu izrade planova zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama donosi Vlada.

Član 46.

Procenom ugroţenosti identifikuju se izvori mogućeg ugroţavanja, sagledavaju moguće posledice, potrebe i mogućnosti sprovoĎenja mera i zadataka zaštite i spasavanja od elementarnih nepogoda i drugih nesreća. Procena ugroţenosti sadrţi naročito:

1) karakteristike teritorije, kritična postrojenja, kritična mesta i prostore sa gledišta ugroţenosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća, sa eventualnim prekograničnim efektima udesa;

2) povredivost teritorije od elementarnih nepogoda i drugih nesreća; 3) analizu mogućih posledica od elementarnih nepogoda i drugih nesreća; 4) potrebe i mogućnosti za zaštitu ljudi, materijalnih dobara i ţivotne sredine od posledica

elementarnih nepogoda i drugih nesreća.

Član 47.

U izradi Nacionalnog plana zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama učestvuju Ministarstva i drugi organi u delu koji se odnosi na njihov delokrug rada, koji svoje predloge dostavljaju Ministarstvu, radi pripreme predloga Nacionalnog plana zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama Republike Srbije.

Sastavni deo Nacionalnog plana zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama Republike Srbije je i Plan zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama upravnog okruga, koji sačinjava područna organizaciona jedinica nadleţne sluţbe u upravnom okrugu, u saradnji sa okruţnim područnim jedinicama organa drţavne uprave u okrugu i stručnom sluţbom upravnog okruga.

Član 48.

Plan zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama autonomne pokrajine izraĎuju nadleţni pokrajinski organi u saradnji sa nadleţnom sluţbom, a donosi ga izvršni organ autonomne pokrajine.

Plan zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama jedinica lokalne samouprave izraĎuju nadleţni organi jedinica lokalne samouprave u saradnji sa nadleţnom sluţbom, a donosi ga izvršni organ jedinice lokalne samouprave.

Planovi zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave moraju biti usklaĎeni sa Nacionalnim planom zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama Republike Srbije.

Član 49.

Ovlašćena i osposobljena pravna lica i druge organizacije opremljene i osposobljene za zaštitu i spasavanje, u skladu sa Nacionalnim planom zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama


Codex Projuris

Republike Srbije, planom zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i zadacima koje postavi nadleţni štab za vanredne situacije, izraĎuju sopstvene planove prema kojima izvršavaju zadatke na zaštiti i spasavanju.

Štete, pomoć i naknade zbog elementarnih nepogoda

Član 50.

Jedinice lokalne samouprave utvrĎuju štete nastale od posledica elementarnih nepogoda i drugih nesreća i u roku od 60 dana od dana nastanka posledica dostavljaju izveštaj Vladi.

Republika Srbija učestvuje u pruţanju pomoći jedinicama lokalne samouprave za otklanjanje šteta većeg obima izazvanih elementarnim nepogodama i drugim nesrećama.

Pod štetom većeg obima podrazumeva se šteta čiji iznos prelazi 10% nacionalnog dohotka ostvarenog na teritoriji opštine u prethodnoj godini.

Vlada odlučuje o pruţanju, vrsti, načinu i visini pomoći iz stava 2. ovog člana. Bliţe propise o načinu utvrĎivanja i evidentiranja visine štete, vrsti, visini i načinu pruţanja i

korišćenja pomoći jedinicama lokalne samouprave za otklanjanje šteta većeg obima izazvanih elementarnim nepogodama i drugim nesrećama donosi Vlada.

VII. CIVILNA ZAŠTITA

1. Vrste zaštite, mere i zadaci

Član 51.

Civilnu zaštitu čine lična, uzajamna i kolektivna zaštita, mere i zadaci, poverenici civilne zaštite, zamenici poverenika i jedinice civilne zaštite, sistem osmatranja, obaveštavanja i uzbunjivanja, ovlašćena i osposobljena pravna lica, humanitarne i druge organizacije opremljene i osposobljene za zaštitu i spasavanje i, s tim u vezi, skup aktivnosti koje se odnose na popunu, materijalno opremanje, obučavanje, osposobljavanje, mobilizaciju i aktiviranje civilne zaštite.

Lična, uzajamna i kolektivna zaštita

Član 52.

Radi ostvarivanja lične, uzajamne i kolektivne zaštite, drţavni organi, organi autonomne pokrajine i organi jedinice lokalne samouprave, privredna društva i druga pravna lica obezbeĎuju i drţe u ispravnom stanju potrebna sredstva i opremu za ličnu, uzajamnu i kolektivnu zaštitu i vrše obuku zaposlenih iz oblasti civilne zaštite.

GraĎani i vlasnici stambenih zgrada obezbeĎuju i drţe u ispravnom stanju potrebna sredstva i opremu za ličnu, uzajamnu i kolektivnu zaštitu.

Bliţe propise o obaveznim sredstvima i opremi za ličnu, uzajamnu i kolektivnu zaštitu od elementarnih nepogoda i drugih nesreća donosi Vlada.

Mere civilne zaštite

Član 53.

Subjekti sistema zaštite i spasavanja u Republici Srbiji pripremaju i sprovode mere civilne zaštite, a naročito:

1) preventivne mere; 2) mere zaštite u slučaju neposredne opasnosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća; 3) mere zaštite kada nastupe elementarne nepogode i druge nesreće; 4) mere ublaţavanja i otklanjanja neposrednih posledica od elementarnih nepogoda i drugih

nesreća.

Član 54.

Objekti od posebnog značaja i uticaja na sprovoĎenje mera i zadataka civilne zaštite planiraju se i grade u skladu sa propisima o prostornom i urbanističkom planiranju i izgradnji, propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i odredbama ovog zakona.


Codex Projuris

Objekte od posebnog značaja i uticaja na sprovoĎenje mera i zadataka civilne zaštite odreĎuje Vlada, na predlog Ministarstva.

Zadaci civilne zaštite

Član 55.

U cilju zaštite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara od opasnosti izazvanih elementarnim nepogodama i drugim nesrećama sprovode se zadaci civilne zaštite, i to:

1) uzbunjivanje; 2) evakuacija; 3) sklanjanje i urbanističke mere zaštite; 4) zbrinjavanje ugroţenih i nastradalih; 5) radiološka, hemijska i biološka zaštita; 6) zaštita od tehničko-tehnoloških nesreća; 7) zaštita od rušenja i spasavanje iz ruševina; 8) zaštita i spasavanje od poplava i nesreća na vodi i pod vodom; 9) zaštita i spasavanje na nepristupačnim terenima; 10) zaštita i spasavanje od poţara i eksplozija; 11) zaštita od NUS; 12) prva i medicinska pomoć; 13) asanacija terena; 14) očuvanje dobara bitnih za opstanak; 15) hitno uspostavljanje neophodnih sluţbi od javnog interesa. Osim zadataka iz stava 1. ovog člana, mogu se planirati, pripremati i sprovoditi i drugi zadaci i

aktivnosti u zaštiti i spasavanju.

Uzbunjivanje

Član 56.

Uzbunjivanje stanovništva i drugih učesnika sistema zaštite i spasavanja u cilju hitnog preduzimanja mera i zadataka civilne zaštite vrši se putem sistema za uzbunjivanje, u skladu sa ovim zakonom.

Evakuacija

Član 57.

U zavisnosti od stepena opasnosti, i mogućih posledica, evakuacija moţe biti delimična ili potpuna.

Evakuaciji podleţu: 1) majke sa decom do 15 godina starosti, odnosno druga lica koja su po zakonu duţna da se

staraju o čuvanju i negovanju maloletnika mlaĎih od 15 godina; 2) trudnice; 3) bolesna lica, lica sa posebnim potrebama i druga lica kojima je neophodna tuĎa pomoć i

nega; 4) lica mlaĎa od 16 godina i starija od 65 godina (muškarci), odnosno 60 godina (ţene). Odluku o obimu evakuacije i kategorijama stanovništva koje se evakuiše donosi organ koji

nareĎuje evakuaciju.

Član 58.

Evakuaciju stanovništva unutar područja jedinica lokalne samouprave nareĎuje štab za vanredne situacije jedinica lokalne samouprave.

Evakuaciju sa područja jedne jedinice lokalne samouprave na područje drugih jedinica lokalne samouprave nareĎuje Republički štab za vanredne situacije.


Codex Projuris

Lica sa područja za koje je nareĎena evakuacija obavezna su da postupaju u skladu sa naredbom o evakuaciji.

Član 59.

Planiranje, pripremu, koordinaciju i sprovoĎenje evakuacije sa teritorije jedne na teritoriju druge jedinice lokalne samouprave vrše štabovi za vanredne situacije obe jedinice lokalne samouprave.

Koordinaciju sprovoĎenja evakuacije sa teritorije jedne ili više jedinica lokalne samouprave na teritoriju druge jedinice lokalne samouprave vrši okruţni, odnosno gradski štab za vanredne situacije.

Pored štabova za vanredne situacije, u izvršavanju evakuacije duţni su da učestvuju organi jedinica lokalne samouprave, snage Ministarstva, privredna društva i druga pravna lica, čiji su zadaci i obaveze utvrĎeni planovima zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama.

Pri planiranju i sprovoĎenju evakuacije ostvaruje se saradnja sa nadleţnim drţavnim organima, Crvenim krstom Srbije, humanitarnim organizacijama i drugim organizacijama koje učestvuju u izvršavanju evakuacije.

Bliţe propise o sprovoĎenju evakuacije i visini naknade za evakuaciju donosi Vlada.

Sklanjanje i urbanističke mere zaštite

Član 60.

Radi zaštite od elementarnih nepogoda i drugih nesreća, organi drţavne uprave, organi lokalne samouprave i privredna društva i druga pravna lica, u okviru svojih prava i duţnosti, duţna su da obezbede da se stanovništvo, odnosno zaposleni, sklone u skloništa i druge objekte pogodne za zaštitu.

Pri izgradnji objekata u gradovima i privrednim centrima, kao i drugim naseljenim mestima koja bi, prema Proceni ugroţenosti, mogla biti cilj napada u ratu, investitor je duţan da, u skladu sa prostornim, odnosno urbanističkim planom, obezbedi izgradnju skloništa ili drugih zaštitnih objekata za zaštitu i sklanjanje.

Član 61.

Prostornim odnosno urbanističkim planom u okviru mera ureĎenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje utvrĎuju se uslovi i mere zaštite i spasavanja, obaveza izgradnje skloništa, tip i otpornost skloništa i prilagoĎavanje drugih objekata pogodnih za zaštitu i sklanjanje.

Pri izradi planske dokumentacije iz stava 1. ovog člana, privredna društva, druga pravna lica koja su ovlašćena za pripremanje i izvršavanje prostornih i urbanističkih planova, duţna su da od nadleţne sluţbe pribave uslove kojima se utvrĎuju urbanističke mere zaštite od ratnih dejstava i elementarnih nepogoda i iste ugrade u plansku dokumentaciju.

Nosilac izrade planske dokumentacije iz stava 2. ovog člana duţan je da od nadleţnog organa pribavi bliţe uslove za izgradnju skloništa, i to: tip, mikrolokaciju, kapacitet, otpornost, poloţaj u odnosu na površinu tla (ukopana-poluukopana) i drugo.

Član 62.

Sklanjanje ljudi, materijalnih i kulturnih dobara obuhvata planiranje i izgradnju skloništa, drugih zaštitnih objekata, prilagoĎavanje novih i postojećih komunalnih objekata i podzemnih saobraćajnica, kao i objekata pogodnih za zaštitu i sklanjanje, njihovo odrţavanje i korišćenje za zaštitu ljudi od prirodnih i drugih nesreća.

Kao drugi zaštitni objekti iz stava 1. ovog člana koriste se podrumske i druge podzemne prostorije u stambenim i drugim zgradama, prilagoĎene za sklanjanje ljudi i materijalnih dobara, napušteni tuneli, pećine i drugi prirodni objekti.

Bliţe propise o tehničkim normativima za izgradnju i odrţavanje skloništa i prilagoĎavanje komunalnih, saobraćajnih i drugih podzemnih objekata potrebama sklanjanja donosi ministar.

Član 63.

Radi zaštite ljudi, materijalnih i kulturnih dobara: 1) porodična skloništa se grade kao podrumske i druge pogodne prostorije sa armirano-

betonskim konstruktivnim elementima;


Codex Projuris

2) kućna skloništa osnovne zaštite grade se u sklopu stambenih zgrada čija je ukupno razvijena bruto površina veća od 5.000 m

2, a u sklopu zgrada manje bruto razvijene površine od 5.000 m

2

grade se skloništa dopunske zaštite; 3) javna skloništa u gradovima i većim naseljima grade se na mestima na kojima se okuplja veći

broj graĎana. Pod javnim skloništima iz stava 1. tačka 3) ovog člana podrazumevaju se i blokovska skloništa. Kao javna skloništa mogu se koristiti i postojeći komunalni, saobraćajni i drugi infrastrukturni

objekti ispod površine tla, prilagoĎeni za sklanjanje. Investitor je duţan da prilikom izgradnje novih komunalnih i drugih objekata u gradovima

prilagodi te objekte za sklanjanje ljudi.

Član 64.

Investitor moţe biti osloboĎen obaveze izgradnje skloništa, rešenjem nadleţne sluţbe, na osnovu pribavljenog mišljenja organa nadleţnog za poslove urbanizma o nepostojanju tehničkih uslova za izgradnju skloništa u skladu sa zakonom i drugim propisima.

Ukoliko investitor ne gradi sklonište, duţan je da uplati naknadu u visini 2% od ukupne vrednosti graĎevinskog dela objekta koja se uplaćuju Javnom preduzeću za skloništa.

Obračun naknade iz stava 2. ovog člana vrši Javno preduzeće za skloništa koje investitoru nakon uplate izdaje potvrdu o regulisanju obaveze.

Investitori izgradnje blokovskih skloništa duţni su da po pribavljanju upotrebne dozvole za izgraĎeno sklonište u roku od 15 dana sklonište predaju na upravljanje i odrţavanje Javnom preduzeću za skloništa.

Izgradnju, odrţavanje, tehničku kontrolu i mirnodopsko korišćenje javnih i blokovskih skloništa vrši Javno preduzeće za skloništa.

Javno preduzeće za skloništa koristi javna i blokovska skloništa kao sredstva u javnoj svojini i njima upravlja.

Skloništa iz stava 5. ovog člana mogu se izdavati u zakup u mirnodopskim uslovima.

Član 65.

GraĎevinskim delom objekta iz člana 64. stav 2. ovog zakona smatra se: graĎevinski objekat sa električnom, vodovodnom, kanalizacionom, telefonskom, gromobranskom i instalacijom grejanja; delovi objekta u kojima su smeštene trafo stanice, loţionice, podrumski prostor, garaţe i dr., ako su stalnog karaktera; tribine, svlačionice i druge zgrade na sportskim terenima; dograĎeni i nadzidani novi prostor koji sa postojećim objektom čini graĎevinsku celinu. U vrednost graĎevinskog dela objekta ne uračunava se vrednost opreme i nameštaja, troškovi za ureĎenje zemljišta koje sluţi za redovnu upotrebu objekta, kao i vrednost privremenih objekata koji su sluţili za njegovu izgradnju.

Pored privremenih objekata iz stava 1. ovog člana, naknada iz člana 64. stav 2. se ne plaća ni za objekte kao što su kiosci za prodaju robe na malo, za obavljanje ugostiteljske i zanatske delatnosti, prodaju štampe, suvenira i duvana, kao i za izgradnju poljoprivrednih objekata (štala, silosa i drugih objekata za smeštaj stoke i poljoprivrednih proizvoda).

Nadleţni organ za izdavanje dozvole izdaće graĎevinsku dozvolu za izgradnju objekta u kome se ne gradi sklonište samo ukoliko investitor priloţi dokaz o plaćenoj naknadi za izgradnju skloništa u smislu člana 65. stav 2. ovog zakona.

Organ za izdavanje graĎevinske dozvole ne moţe da izda graĎevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu za objekat za koji se gradi sklonište, ukoliko nisu ispunjeni propisani posebni uslovi za izgradnju odnosno upotrebu skloništa.

Upravni nadzor nad izvršavanjem poslova iz čl. 64, 65. i 66. vrši Ministarstvo. Bliţe propise o načinu utvrĎivanja vrednosti graĎevinskog dela objekta iz stava 1. ovog člana i

načinu obračuna naknade za sklonište donosi ministar.

Član 66.

Sredstva za izgradnju i odrţavanje javnih skloništa obezbeĎuju se: 1) iz naknada prikupljenih po osnovu člana 64. stav 2. ovog zakona; 2) iz zakupnine iz člana 64. stav 7. za korišćenje javnih i blokovskih skloništa; 3) iz drugih izvora.


Codex Projuris

Nadleţna sluţba donosi program izgradnje i odrţavanja javnih skloništa, na predlog Javnog preduzeća za skloništa.

Vlasnici kućnih skloništa, skloništa privrednih društava i drugih pravnih lica obezbeĎuju odrţavanje svojih skloništa.

Član 67.

Prilikom korišćenja skloništa za mirnodopske potrebe, ne mogu se vršiti adaptacije ili rekonstrukcije koje bi uticale ili bi mogle uticati na ispravnost skloništa, niti se skloništa mogu koristiti u svrhe koje bi pogoršale njihove higijenske i tehničke uslove.

U slučaju proglašenja vanredne situacije, skloništa koja se koriste u mirnodopske svrhe mogu se isprazniti, a u slučaju proglašenja vanrednog ili ratnog stanja moraju se isprazniti i osposobiti za zaštitu u roku koji odredi štab za vanredne situacije, a najkasnije u roku od 24 časa.

Ako mirnodopski korisnik skloništa ne izvrši obavezu iz stava 2. ovog člana, nadleţni organ preduzima potrebne mere za prinudno praţnjenje skloništa o trošku korisnika.

Zbrinjavanje ugroženih i postradalih

Član 68.

Zbrinjavanjem ugroţenih, postradalih, izbeglih i evakuisanih lica u vanrednim situacijama neposredno rukovode štabovi za vanredne situacije i poverenici civilne zaštite, odnosno zamenici poverenika, dok se ne stvore uslovi u kojima će dalju brigu o zbrinjavanju preuzeti nadleţni organi.

Sluţba traţenja Crvenog krsta Srbije vodi evidenciju o ţrtvama nesreće, traţi lica koja su prijavljena kao nestala usled nesreće, obaveštava članove porodice i nadleţne organe i obavlja poslove spajanja porodica koje su razdvojene usled nesreće.

Planiranje zbrinjavanja ugroţenih, postradalih, izbeglih i evakuisanih lica u vanrednim situacijama vrši nadleţni organ jedinice lokalne samouprave, u saradnji sa štabovima za vanredne situacije i u skladu sa Planom zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama.

Član 69.

Vlasnici i korisnici objekata i prostorija u javnoj upotrebi (turističko-ugostiteljski objekti, rekreacioni centri, zdravstvene ustanove koje obavljaju delatnost rehabilitacije, studentski i učenički domovi, škole i dr.), kao i privatni objekti pogodni za smeštaj, duţni su da prime na privremeni smeštaj graĎane sa ugroţenih područja, kada to naloţi nadleţni štab za vanredne situacije.

Naknada za korišćenje objekata i prostorija iz stava 1. ovog člana isplaćuje se po trţišnim uslovima na dan predaje.

U izvršavanju zadataka zbrinjavanja ugroţenih i nastradalih učestvuju i saraĎuju nadleţna sluţba, Crveni krst Srbije, udruţenja i graĎani. Odlukom gradonačelnika, odnosno predsednika opštine, na predlog štaba za vanredne situacije, poveravaju se Crvenom krstu Srbije odreĎeni poslovi zbrinjavanja, koji su u skladu sa njegovim javnim ovlašćenjima i programskim aktivnostima.

Bliţe propise o naknadi iz stava 2. ovog člana donosi Vlada.

Radiološka, hemijska i biološka zaštita

Član 70.

Radiološka, hemijska i biološka zaštita (u daljem tekstu: RHB zaštita) obuhvata mere i postupke koji se organizuju i sprovode radi sprečavanja, ublaţavanja i otklanjanja posledica RHB kontaminacije nastale kao posledica upotrebe u ratu nuklearnih, hemijskih i bioloških borbenih sredstava.

RHB zaštita obuhvata kontrolu, izviĎanje, ličnu i kolektivnu zaštitu i dekontaminaciju. Lična zaštita obuhvata mere i postupke koje svaki graĎanin preduzima radi lične zaštite,

upotrebom sredstava za ličnu RHB zaštitu. Kolektivna zaštita stanovništva predstavlja osnovu zaštite u urbanoj sredini i preduzećima,

kojom se obezbeĎuje kolektivna zaštita graĎana i materijalnih dobara od posledica RHB dejstava.


Codex Projuris

Zaštita od akcidenata sa radioaktivnim i nuklearnim materijalom sprovodi se, u skladu sa drugim propisima.

Zaštita od tehničko-tehnoloških nesreća

Član 71.

Zaštita od tehničko-tehnoloških nesreća (u daljem tekstu: udes) u kojima su ugroţeni ţivoti i zdravlje ljudi, materijalna dobra i ţivotna sredina, obuhvata neophodne mere za sprečavanje i otklanjanje posledica od udesa, u skladu sa zakonom i drugim propisima.

Član 72.

Privredno društvo i drugo pravno lice koje obavlja aktivnosti u kojima je prisutna ili moţe biti prisutna jedna ili više opasnih materija u propisanim količinama, koje upravlja objektima specifične delatnosti sa aspekta povišenog rizika po ţivot i zdravlje ljudi od nesreća i terorističkih aktivnosti, duţno je da preduzme sve neophodne mere za sprečavanje udesa i ograničavanja uticaja tog udesa, na ţivot i zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu, u skladu sa zakonom.

Privredno društvo i drugo pravno lice koje se bavi aktivnostima u rudnicima i objektima u kojima se koriste ili skladište i odlaţu radioaktivni i nuklearni materijali, čije posledice u slučaju udesa ugroţavaju bezbednost i ţivote ljudi, materijalna dobra i ţivotnu sredinu, organizuje i sprovodi zaštitu i spasavanje ljudi i zaštitu ţivotne sredine od posledica udesa, u skladu sa posebnim propisima.

Opšte obaveze

Član 73.

Privredno društvo i drugo pravno lice iz člana 72. ovog zakona duţno je, uzimajući u obzir delatnost kojom se bavi, vrstu i količinu opasnih materija i objekte koje koristi, da sačini i Ministarstvu dostavi Plan zaštite od udesa i da, u skladu sa tim dokumentom, preduzme mere za sprečavanje udesa i ograničavanje uticaja udesa na ţivot i zdravlje ljudi, materijalna dobra i ţivotnu sredinu.

SEVESO postrojenja izraĎuju planove zaštite od udesa, u skladu sa propisima iz oblasti zaštite ţivotne sredine.

Bliţe propise o vrsti i količini opasnih materija, objektima i drugim kriterijumima na osnovu kojih se sačinjava Plan zaštite od udesa i preduzimaju mere iz stava 1. ovog člana donosi ministar.

Član 74.

Privredno društvo i drugo pravno lice iz člana 72. ovog zakona, pre izrade Plana zaštite od udesa, duţno je da Ministarstvo obavesti o sledećim promenama i prema rokovima dostavljanja, i to:

1) o organizacionoj promeni, novom postrojenju ili objektu - najkasnije tri meseca pre promene, odnosno početka rada;

2) o povećanju količina opasnih materija od manjih do količina utvrĎenih propisom iz člana 73. stav 3. ovog zakona i o promeni namene objekta - najkasnije 30 dana od dana povećanja količine, odnosno nastale promene;

3) o prestanku rada društva, postrojenja ili objekta, kao i o modifikaciji postrojenja, promeni količine, prirode i fizičkog oblika opasnih materija, promeni postupka u načinu korišćenja opasnih materija ili drugoj promeni koja moţe uticati na mogućnost nastanka udesa - najkasnije trideset dana od nastale promene.

Privredno društvo i drugo pravno lice iz člana 72. ovog zakona duţno je da o trajnom prestanku ili konzervaciji postrojenja zbog duţeg prekida rada, odmah obavesti Ministarstvo.

Obaveštavanje o udesu

Član 75.


Codex Projuris

Privredno društvo i drugo pravno lice duţno je da o udesu, bez odlaganja, obavesti nadleţne organe i sluţbe Republike Srbije, organ autonomne pokrajine i organ jedinice lokalne samouprave, i to o činjenicama i okolnostima udesa, opasnim materijama na mestu udesa, raspoloţivim podacima za procenu posledica udesa za ljude, materijalna dobra i ţivotnu sredinu i o preduzetim hitnim merama.

Privredno društvo i drugo pravno lice duţno je da bez odlaganja obavesti nadleţne organe i sluţbe iz stava 1. ovog člana i o naknadno prikupljenim podacima o udesu.

Privredno društvo i drugo pravno lice duţno je da, u roku od 30 dana od dana udesa, Ministarstvu dostavi analizu o udesu, a u roku od 60 dana od dana udesa obavesti nadleţne organe i sluţbe iz stava 1. ovog člana o svojim planovima za otklanjanje srednjoročnih i dugoročnih posledica udesa i za sprečavanje nastanka ponovnog udesa.

Ministarstvo vrši kontrolu izvršenja obaveza iz st. 1. do 3. ovog člana.

Obaveštavanje o opasnosti od udesa

Član 76.

Ministarstvo, na osnovu obaveštenja i podataka prikupljenih u skladu sa zakonom, kao i utvrĎene procene rizika od aktivnosti privrednih društava i drugih pravnih lica koje mogu izazvati udes, obaveštava o opasnostima od udesa u što kraćem roku nadleţne organe Republike Srbije, kao i organe autonomne pokrajine i organe jedinica lokalne samouprave nadleţne na području koje moţe biti zahvaćeno efektima udesa.

Obaveštavanje o opasnosti od udesa sa prekograničnim efektima

Član 77.

Ministarstvo, na osnovu obaveštenja i podataka prikupljenih u skladu sa ovim i drugim zakonom, kao i sopstvene procene rizika od aktivnosti privrednih društava i drugih pravnih lica koje predstavljaju neposrednu opasnost od udesa sa prekograničnim efektima, obaveštava o opasnostima od udesa u što kraćem roku nadleţni organ zemlje koja moţe biti zahvaćena efektima udesa.

Ministarstvo će nadleţnom organu druge zemlje iz stava 1. ovog člana, na njegov zahtev, pruţiti i dodatna obaveštenja u vezi sa procenjenim prekograničnim efektima udesa, kao i o drugim bitnim činjenicama.

Ako Ministarstvo zaključi da su zahtevi nadleţnog organa druge zemlje neosnovani, obavestiće ga o tome.

O prikupljenim podacima od nadleţnih organa drugih zemalja u vezi udesa sa prekograničnim efektima, Ministarstvo obaveštava nadleţne organe i sluţbe Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Bliţe propise o postupku obaveštavanja i načinu razmene podataka sa drugim zemljama koje mogu biti zahvaćene udesom sa prekograničnim efektima, donosi ministar.

Registar

Član 78.

Ministarstvo, na osnovu Plana zaštite od udesa, izraĎuje i vodi registar pravnih lica koja proizvode, preraĎuju, koriste i skladište opasne materije.

Registar sadrţi popis, vrstu i količinu opasnih materija (skladišne kapacitete), podatke o raspoloţivim sredstvima i opremi za zaštitu i intervenisanje, o nastalim udesima, o merama koje su preduzete po izvršenom inspekcijskom nadzoru i druge podatke od značaja za procenu verovatnoće nastanka udesa.

Bliţe propise o sadrţaju i načinu voĎenja registra privrednih društava i pravnih lica iz stava 1. ovog člana donosi ministar.


Codex Projuris

Plan zaštite od udesa

Član 79.

Privredno društvo i drugo pravno lice duţno je da primeni Plan zaštite od udesa u slučaju udesa ili u slučaju nastanka okolnosti koje mogu izazvati udes.

Plan zaštite od udesa obuhvata: 1) organizaciju i postupke obaveštavanja, aktiviranja organa i struktura za reagovanje u slučaju

udesa, procenu nastale situacije i donošenje odluka: 2) mere za smanjenje rizika za zaposlene na rizičnim radnim mestima zahvaćenim udesom; 3) organizaciju za rano upozorenje i obaveštavanje o udesu nadleţnih organa Republike i

jedinica lokalne samouprave i, preko njih, stanovništva, kao i sopstvene mere pruţanja pomoći pri sprovoĎenju planova zaštite po kojima postupaju ti organi;

4) organizaciju rada organa i zaposlenih u sprovoĎenju mera zaštite i spasavanja ljudi i zaštiti ţivotne sredine u slučaju udesa;

5) organizaciju informisanja javnosti; 6) organizaciju nastavka rada i oporavka od udesa. Privredno društvo i drugo pravno lice Plan zaštite od udesa aţurira i testira po potrebi, a

obavezno je da to učini najmanje jedanput u periodu od dve godine. Privredno društvo i drugo pravno lice usklaĎuje Plan zaštite od udesa sa planom zaštite i

spasavanja u vanrednim situacijama nadleţnih organa jedinica lokalne samouprave, organa autonomne pokrajine i organa Republike Srbije.

Bliţe propise o načinu izrade i sadrţaju Plana zaštite od udesa iz st. 1. i 2. ovog člana donosi ministar.

Član 80.

Privredno društvo i drugo pravno lice duţno je da izradi i dostavi Ministarstvu Plan zaštite od udesa:

1) koje se prvi put registruje za obavljanje poslova i aktivnosti sa opasnim materijama, najmanje tri meseca pre puštanja u rad pogona i postrojenja;

2) koje već obavlja poslove i aktivnosti sa opasnim materijama, za nove pogone i postrojenja najmanje tri meseca pre puštanja u rad;

3) koja već obavljaju poslove i aktivnosti sa opasnim materijama, za postojeća postrojenja najkasnije šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona;

4) koja već obavljaju poslove i aktivnosti sa opasnim materijama, za postrojenja čije su aktivnosti bile takve da su opasne materije bile prisutne u količinama manjim od propisanih, u slučaju povećanja do količina propisanih aktom iz člana 73. stav 3. ovog zakona, najkasnije tri meseca od dana promene.

Privredno društvo i drugo pravno lice moţe samo da sačini Plan zaštite od udesa ili da za to angaţuje drugo pravno lice registrovano za obavljanje delatnosti projektovanja, inţenjeringa, izrade studija i analiza.

Pravna lica za izradu dokumenata iz stava 2. ovog člana moraju imati odgovarajuće ovlašćenje izdato od strane nadleţnog organa.

Privredno društvo i drugo pravno lice iz stava 1. ovog člana uz Plan zaštite podnosi zahtev za davanje saglasnosti na isti.

Privredno društvo iz stava 1. ovog člana duţno je da dostavi dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi.

Informisanje o preventivnim bezbednosnim merama

Član 81.

Podaci o potencijalnim opasnostima od udesa, preventivnim bezbednosnim merama i postupcima i merama u slučaju udesa privrednog društva i drugog pravnog lica moraju biti dostupni javnosti i moraju se aţurirati najmanje jedanput u tri godine.

Bliţe propise o sadrţaju informacije iz stava 1. ovog člana donosi ministar.


Codex Projuris

Obaveze Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave

Član 82.

Na osnovu Procene ugroţenosti Republike Srbije, izveštaja o bezbednosti i planova zaštite od udesa privrednih društava na svojoj teritoriji, kao i podataka drugih zemalja o udesima sa prekograničnim efektima, nadleţni organ Republike Srbije i jedinica lokalne samouprave sačinjava eksterni Plan zaštite od udesa na teritoriji za koju je nadleţan.

Plan zaštite od udesa sastavni je deo Plana zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, a izraĎuje se na osnovu izveštaja o bezbednosti i planova zaštite od udesa privrednih društava i drugih pravnih lica sa odnosne teritorije, kao i podataka drugih zemalja o udesima sa prekograničnim efektima.

Plan zaštite od udesa donose organi nadleţni za donošenje Plana zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama.

Plan zaštite od udesa izraĎuje se shodno odredbama člana 45. ovog zakona prema kojima se izraĎuje i Plan zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama.

Plan se izraĎuje po metodologiji o sadrţaju Plana zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, u skladu sa čl. 45. do 49. ovog zakona.

Zaštita od rušenja i spasavanje iz ruševina

Član 83.

Zaštita od rušenja sprovodi se kao preventivna mera u okviru prostornog i urbanističkog planiranja, uz primenu graĎevinsko-tehničkih i drugih mera, a u skladu sa procenjenim seizmičkim rizikom, za šta su odgovorni organi urbanističko-graĎevinske delatnosti.

Radi spasavanja ljudi i materijalnih dobara iz ruševina koje mogu nastati usled elementarnih nepogoda i drugih nesreća, organizuju se i sprovode odgovarajuće radnje i postupci za izviĎanje ruševina, pronalaţenje lica zatrpanih u ruševinama, osiguranje oštećenih i pomerenih delova konstrukcija zgrada i objekata radi sprečavanja daljeg rušenja, spasavanje zatrpanih odnosno njihovo izvlačenje izvan zone rušenja, mere prve pomoći i hitne medicinske pomoći, kao i druge mere kojima se doprinosi zaštiti i spasavanju iz ruševina.

Zaštita i spasavanje od poplava i nesreća na vodi i pod vodom

Član 84.

Zaštita i spasavanje od poplava i drugih nesreća na vodi i pod vodom obuhvata planiranje, izgradnju, odrţavanje i ojačavanje oštećenih objekata za zaštitu od poplava, osmatranje i izviĎanje stanja vodostaja, uzbunjivanje, planiranje i sprovoĎenje evakuacije stanovništva i materijalnih dobara iz ugroţenih područja, planiranje i obezbeĎenje prevoţenja i prelaza preko reka i jezera, odstranjivanje vode iz poplavljenih objekata, pronalaţenje i izvlačenje nastradalih i utopljenih, zbrinjavanje ugroţenog stanovništva i saniranje posledica izazvanih poplavama.

Opštim i operativnim planom za odbranu od poplava utvrĎuje se praćenje, organizacija i sprovoĎenje odbrane od poplava koja je u nadleţnosti vodoprivrednih organa, privrednih društava i drugih pravnih lica čija je delatnost zaštita od štetnog dejstva voda i upravljanje vodama i vodoprivrednim objektima.

Nadleţni organ jedinice lokalne samouprave izraĎuje plan zaštite i spasavanja od poplava za teritoriju jedinice lokalne samouprave.

Plan iz stava 3. ovog člana mora biti usklaĎen sa Nacionalnim planom zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama Republike Srbije.

Član 85.

Republički hidrometeorološki zavod i nadleţni republički i pokrajinski organ za vodoprivredu i javna vodoprivredna preduzeća, shodno izveštajima i prognozama, obaveštavaju nadleţnu sluţbu i


Codex Projuris

nadleţne štabove za vanredne situacije o nivoima vodostaja, proglašenoj fazi odbrane, razvoju situacije i merama koje se preduzimaju.

Ukoliko je odbrambena linija ugroţena dugotrajnim visokim vodostajem ili doĎe do prevazilaţenja kritičnog vodostaja za koji je odbrambeni sistem dimenzionisan, nadleţni štab za vanredne situacije preduzima mere neposredne odbrane od poplava i predlaţe proglašenje vanredne situacije.

Nadleţni štab za vanredne situacije moţe se uključiti u aktivnosti zaštite od poplava i pre proglašenja vanredne situacije, ako je na osnovu procenjenog rizika to potrebno.

U zaštiti i spasavanju ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i ţivotne sredine od poplava učestvuju: organi i organizacije nadleţni za vodoprivredu, nadleţna sluţba i druge organizacione jedinice Ministarstva, jedinice civilne zaštite, ovlašćena i osposobljena pravna lica i druge osposobljene organizacije, graĎani i drugi subjekti čija je imovina ugroţena poplavom, a po potrebi i Vojska Srbije.

Odbranu od poplava na neureĎenim vodotokovima van sistema redovne odbrane vodoprivrednih preduzeća, planiraju i sprovode jedinice lokalne samouprave, nadleţni organ i štabovi za vanredne situacije i pravna i fizička lica čija je imovina ugroţena od ovih poplava.

Štab za vanredne situacije, s obzirom na karakter bujičnih poplava, preduzima planom utvrĎene mere odmah po saznanju da postoji opasnost i rizik od nastanka bujičnih poplava.

Zaštita i spasavanje na nepristupačnim terenima

Član 86.

Organizacija i sprovoĎenje zaštite i spasavanja od nesreća na nepristupačnim terenima obuhvata spasavanje na planinama, iz sneţnih lavina, jama, pećina i sličnih mesta.

Nadleţna sluţba organizuje sprovoĎenje zaštite i spasavanja od nesreća na nepristupačnim terenima.

U zaštiti i spasavanju od nesreća na nepristupačnim terenima, na zahtev nadleţne sluţbe, učestvuje Gorska sluţba spasavanja Srbije.

U slučaju nesreća u kojima je ugroţen veći broj ljudi ili je neophodna dodatna pomoć u ljudstvu i materijalnim sredstvima, u akciju spasavanja uključuju se druge organizacione jedinice Ministarstva, Vojske Srbije i ovlašćena i osposobljena pravna lica.

Zaštita i spasavanje od požara i eksplozija

Član 87.

Zaštita i spasavanje od poţara i eksplozija obuhvata organizaciju i sprovoĎenje preventivnih mera u svim sredinama, a posebno objektima u kojima se skladište zapaljive i eksplozivne materije i prostorima gde postoji mogućnost nastanka poţara.

Zaštita i spasavanje od poţara i eksplozija ureĎuje se posebnim zakonom.

Zaštita od NUS

Član 88.

Zaštita od NUS obuhvata procenu opasnosti od NUS, izviĎanje, obeleţavanje, pronalaţenje, iskopavanje, obezbeĎenje, identifikaciju, uklanjanje, transport, privremeno skladištenje i uništavanje NUS.

Uklanjanje i uništavanje NUS i druge poslove iz stava 1. ovog člana organizuje i obavlja nadleţna sluţba, a moţe ih obavljati i ovlašćeno pravno lice, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisom.

Bliţe propise o načinu uklanjanja i uništavanja NUS i obavljanju drugih poslova iz stava 1. ovog člana donosi Vlada.

Član 89.


Codex Projuris

Teritorijalno nadleţni domovi zdravlja, odnosno zavodi za hitnu medicinsku pomoć obezbeĎuju medicinsku podršku tokom akcije uklanjanja i uništavanja NUS.

GraĎani, drţavni organi, privredna društva i druga pravna lica duţni su da o otkrivenim NUS odmah obaveste najbliţu policijsku stanicu ili operativni centar 112, vidljivim znakom obeleţe mesto gde se nalaze NUS i obezbede ih dok ne doĎu ovlašćena lica.

Prva i medicinska pomoć

Član 90.

Organizacija i sprovoĎenje prve pomoći u slučaju elementarnih nepogoda i drugih nesreća, obuhvata sve oblike prve pomoći, samopomoći i uzajamne pomoći i zbrinjavanje povreĎenih i obolelih. U pruţanju prve pomoći kao nosioci učestvuju ekipe Crvenog krsta Srbije, Gorske sluţbe spasavanja Srbije, nadleţna sluţba, jedinice civilne zaštite i, u okviru lične, uzajamne i kolektivne zaštite, graĎani.

Organizacija i sprovoĎenje medicinske pomoći obuhvata sve oblike medicinske pomoći ugroţenom i postradalom stanovništvu na području zahvaćenom elementarnom nepogodom i drugom nesrećom, koju pruţaju zdravstvene ustanove.

Asanacija terena

Član 91.

Asanacija terena obuhvata uklanjanje, identifikaciju i hitno sahranjivanje poginulih odnosno umrlih, uklanjanje leševa ţivotinja, dezinfekciju, dezinsekciju, deratizaciju, dekontaminaciju i remedijaciju objekata i terena.

U otklanjanju posledica i sprovoĎenju asanacije, u skladu sa svojim ovlašćenjima i duţnostima, učestvuju drţavni organi, jedinice lokalne samouprave, zdravstvene i veterinarske ustanove, komunalna preduzeća i druga ovlašćena i osposobljena pravna lica, snage nadleţne sluţbe, jedinice civilne zaštite i, u okviru lične i kolektivne zaštite, graĎani.

Očuvanje dobara bitnih za opstanak

Član 92.

Očuvanje dobara bitnih za opstanak obuhvata očuvanje objekata za vodosnabdevanje, odrţavanje potrebnog obima poljoprivredne i druge proizvodnje i opstanak biljnog i ţivotinjskog fonda kroz obezbeĎenje i čuvanje potrebnih količina i vrsta dobara neophodnih za ţivot stanovništva, kao i kulturno-istorijskih, materijalnih i drugih bitnih dobara u uslovima elementarnih nepogoda i drugih nesreća.

Nadleţni drţavni organi, organi jedinica lokalne samouprave, privredna društva i druga pravna lica, ustanove i druge organizacije, duţne su da planiraju, organizuju i sprovode zaštitu i spasavanje kulturno-istorijskih, materijalnih i dobara bitnih za opstanak.

Član 93.

U slučajevima narušenog redovnog snabdevanja vodom zbog elementarnih nepogoda i drugih nesreća, komunalna preduzeća i druga privredna društva, proizvoĎači i distributeri vode, duţni su da obezbede potrebne količine vode, mere kontrolu ispravnosti vode i odrţavaju sisteme za vodosnabdevanje.

Jedinice lokalne samouprave evidentiraju, ureĎuju i vode brigu o alternativnim mogućnostima za vodosnabdevanje.

Štab za vanredne situacije koordinira distribuciju vode i angaţuje sve raspoloţive kapacitete za transport i distribuciju vode.

Član 94.

Zaštita i spasavanje ţivotinja sprovodi se, prvenstveno, blagovremenim pripremama privrednih društava i drugih organizacija koje se bave uzgojem stoke i proizvodnjom namirnica ţivotinjskog


Codex Projuris

porekla, kao i osposobljavanjem vlasnika stoke za vršenje preventivnih mera i postupaka u zaštiti ţivotinja.

U sprovoĎenju neophodnih mera i akcija zaštite i spasavanja ţivotinja, angaţuju se, prvenstveno, veterinarske organizacije i sluţbe, privredna društva iz oblasti klanične industrije i druga privredna društva i organizacije koje se bave uzgojem stoke, zaštitom i skladištenjem namirnica ţivotinjskog porekla, kao i poljoprivredni proizvoĎači.

U slučaju ugroţenosti stočnog fonda na teritoriji zahvaćenoj elementarnim nepogodama i drugim nesrećama, štab za vanredne situacije organizuje evakuaciju i zbrinjavanje stočnog fonda.

Hitno uspostavljanje neophodnih službi od javnog interesa

Član 95.

Hitno uspostavljanje neophodnih sluţbi od javnog interesa podrazumeva preduzimanje potrebnih mera i radnji za uspostavljanje njihove narušene funkcije, kao što su snabdevanje neophodnim namirnicama, električnom i toplotnom energijom, gasom, usluge zdravstvene i socijalne zaštite, vodovoda i kanalizacije, saobraćaja, PTT i druge usluge, u skladu sa planom za zaštitu i spasavanje u vanrednim situacijama jedinica lokalne samouprave.

Organi drţavne uprave, organi autonomne pokrajine, organi jedinica lokalne samouprave, privredna društva i druga pravna lica koja se bave delatnošću iz stava 1. ovoga člana, duţni su da obezbede njihovo funkcionisanje, u skladu sa zakonom, drugim propisima i opštim aktima.

2. Poverenici civilne zaštite i jedinice civilne zaštite

Poverenici civilne zaštite

Član 96.

Poverenici civilne zaštite (u daljem tekstu: poverenici) i zamenici poverenika postavljaju se radi obavljanja poslova zaštite i spasavanja u naseljenim mestima, delu naselja, stambenim zgradama i selima (u daljem tekstu: naselja) privrednim društvima i drugim pravnim licima, organima drţavne uprave.

U organu drţavne uprave, prema sopstvenoj proceni, poverenici odnosno zamenici se postavljaju zavisno od organizacione strukture, prostora organizovanja i delovanja i broja zaposlenih.

U privrednom društvu i drugom pravnom licu, prema sopstvenoj proceni ovih subjekata, poverenici odnosno zamenici se postavljaju zavisno od organizacione strukture, prostora organizovanja i delovanja i broja zaposlenih.

Poverenika i zamenika poverenika postavlja i razrešava: 1) u organu drţavne uprave - rukovodilac organa drţavne uprave; 2) u privrednom društvu i drugom pravnom licu - direktor, odnosno drugi nadleţni organ odreĎen

opštim aktom; 3) u naselju - štab za vanredne situacije jedinice lokalne samouprave. Poverenici i zamenici poverenika u naselju postavljaju se po osnovu rasporeda u civilnoj zaštiti,

a u privrednim društvima po osnovu radne obaveze.

Član 97.

Poverenici i zamenici poverenika u organima drţavne uprave, organima autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, privrednim društvima i drugim pravnim licima preduzimaju mere i aktivnosti na učešću zaposlenih u sprovoĎenju lične, uzajamne i kolektivne zaštite i izvršavanju drugih zadataka zaštite i spasavanja ljudi i materijalnih dobara u zgradama i objektima za koje su zaduţeni.

Poverenici i zamenici poverenika u naseljima preduzimaju neposredne mere za učešće graĎana u sprovoĎenju mera i zadataka civilne zaštite i lične, uzajamne i kolektivne zaštite i rukovodi jedinicama civilne zaštite opšte namene.


Codex Projuris

GraĎani na ugroţenim i nastradalim područjima duţni su da postupaju u skladu sa uputstvima poverenika, odnosno zamenika poverenika.

Jedinice civilne zaštite

Član 98.

Jedinice civilne zaštite obrazuju se, opremaju i osposobljavaju kao operativne snage za izvršavanje zadataka civilne zaštite.

Jedinice civilne zaštite obrazuju se kao specijalizovane jedinice i jedinice opšte namene. Jedinice civilne zaštite obrazuju se u skladu sa Procenom ugroţenosti za Republiku Srbiju,

jedinice lokalne samouprave, privredna društva i druga pravna lica.

Član 99.

Specijalizovane jedinice obrazuju se, opremaju i obučavaju radi izvršavanja sloţenih zadataka civilne zaštite.

Specijalizovane jedinice nadleţna sluţba obrazuje za teritoriju Republike Srbije, odnosno za područja upravnih okruga.

Specijalizovane jedinice obrazuju privredna društva i druga pravna lica koja u, skladu sa Procenom ugroţenosti predstavljaju potencijalni izvor ugroţavanja šire teritorije.

Jedinice opšte namene obrazuju jedinice lokalne samouprave, privredna društva i druga pravna lica, kao privremene sastave od dobrovoljaca i radno sposobnog stanovništva, odnosno zaposlenih, za izvršavanje jednostavnijih poslova zaštite i spasavanja.

Član 100.

Specijalizovane jedinice civilne zaštite koje formira nadleţna sluţba popunjavaju se zaposlenim licima nadleţne sluţbe, vojnim obveznicima i obveznicima civilne zaštite.

Sa pripadnicima civilne zaštite koji su rasporeĎeni u jedinice iz stava 1. ovog člana, koje moraju odrţavati stalnu spremnost, odnosno koje su namenjene za obavljanje specijalizovanih visokostručnih zadataka civilne zaštite na području Republike Srbije ili za pruţanje pomoći drugim drţavama, zaključuje se ugovor o aktivnoj rezervi.

Aktivna rezerva predstavlja obučeni rezervni sastav civilne zaštite, koji se angaţuje za popunu jedinica civilne zaštite radi izvršavanja zadataka u odreĎenom periodu, čija su prava i duţnosti regulisana zakonom i zaključenim ugovorom.

Pripadnici aktivne rezerve se angaţuju na zadacima odrţavanja operativne i funkcionalne sposobnosti. Obučavanja, angaţovanja na zadacima civilne zaštite u skladu sa zaključenim ugovorom. Planskim obučavanjem i kondiciranjem pripadnika aktivne rezerve obezbeĎuje se viši stepen osposobljenosti u odnosu na ostale pripadnike rezervnog sastava civilne zaštite.

Ugovor o sluţbi u civilnoj zaštiti iz stava 2. ovog člana zaključuje se na osnovu javno raspisanog oglasa. Pojedinačni tipski ugovor zaključuje rukovodilac nadleţne sluţbe.

Pripadniku civilne zaštite koji je po osnovu ugovora o aktivnoj rezervi pozvan radi izvršavanja zadataka civilne zaštite, miruje radni odnos za vreme izvršavanja zadataka, a duţan je da se vrati na posao odmah po prestanku angaţovanja na zadacima civilne zaštite.

Komandire jedinica civilne zaštite koje formira i organizuje nadleţna sluţba, postavlja na tu duţnost i razrešava rukovodilac nadleţne sluţbe.

Bliţe propise o načinu i uslovima angaţovanja pripadnika civilne zaštite koji su rasporeĎeni u jedinice civilne zaštite iz stava 1. ovog člana donosi Vlada.

Član 101.

Vrstu i broj specijalizovanih jedinica civilne zaštite utvrĎuje nadleţna sluţba, na osnovu Procene ugroţenosti Republike Srbije, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima i opštim aktima.

Član 102.

Specijalizovane jedinice civilne zaštite obrazuju se kao: 1) jedinice za zaštitu od poţara; 2) jedinice za spasavanje na vodi i pod vodom; 3) jedinice za spasavanje na nepristupačnim terenima;


Codex Projuris

4) jedinice za pruţanje prve pomoći; 5) jedinice za otkrivanje i uništavanje NUS-a; 6) jedinice za RHB zaštitu; 7) jedinice za spasavanje iz ruševina; 8) jedinice za osmatranje; 9) jedinice za uzbunjivanje; 10) jedinice za telekomunikacije; 11) jedinice za zbrinjavanje. Pored jedinica navedenih u stavu 1. ovog člana, nadleţna sluţba, u skladu sa Procenom

ugroţenosti Republike Srbije, potrebama i mogućnostima, moţe obrazovati i druge vrste specijalizovanih jedinica i organa.

Bliţe propise o organizaciji i načinu upotrebe specijalizovanih jedinica civilne zaštite donosi ministar.

3. Sistem osmatranja, ranog upozoravanja, obaveštavanja i uzbunjivanja

Član 103.

Osnovni zadatak sistema osmatranja, ranog upozoravanja, obaveštavanja i uzbunjivanja je otkrivanje, praćenje i prikupljanje podataka o svim vrstama opasnosti koje mogu ugroziti ljude, ţivotnu sredinu, materijalna i kulturna dobra.

Imaoci telekomunikacionih sistema i sredstava duţni su da sluţbi 112 omoguće prioritetno korišćenje veza u vanrednim situacijama.

Subjekti sistema osmatranja, ranog upozoravanja, obaveštavanja i uzbunjivanja su: Sluţba 112, organi drţavne uprave, policija, Vojska Srbije, privredna društva, sluţbe od javnog interesa i druga pravna lica koja se u okviru svoje redovne delatnosti bave osmatranjem, evidentiranjem, analizom i prognoziranjem odreĎenih pojava i stanja u hidrometeorologiji, seizmologiji, zaštiti od poţara, vodoprivredi, hemijskoj i radiološkoj zaštiti, zdravstvu, poljoprivredi, elektroprivredi, saobraćaju i drugim oblastima.

Subjekti iz stava 3. ovog člana koji operativno prikupljaju podatke, uključujući i podatke iz meĎunarodne razmene, duţni su da obaveštavaju Sluţbu 112 o opasnostima iz vazdušnog prostora, stanju vremena, klime i voda i da dostavljaju analize, prognoze i upozorenja o hidrometeorološkim i geološkim pojavama, elementarnim nepogodama, drugim prirodnim, tehničko-tehnološkim i drugim većim nesrećama, kao i o sadrţaju opasnih materija u vazduhu, zemljištu i vodama iznad dozvoljenih vrednosti i sve druge prikupljene podatke o pojavama koje mogu ugroziti ljude, materijalna sredstva i ţivotnu sredinu.

Subjekti iz stava 3. ovog člana, koji vrše automatsko prikupljanje podataka, duţni su da obezbede njihovo automatsko prosleĎivanje Sluţbi 112.

Član 104.

Sluţba 112 kao subjekat sistema osmatranja, ranog upozoravanja, obaveštavanja i uzbunjivanja obavlja sledeće zadatke:

1) primanje poziva za pomoć; 2) rano upozoravanje, obaveštavanje i uzbunjivanje stanovništva, nadleţnih organa, privrednih

društava i drugih pravnih lica u zoni ugroţenosti, kao i snaga zaštite i spasavanja; 3) obezbeĎenje jedinstvenog komunikaciono-informacionog sistema; 4) obezbeĎenje funkcionalne integracije sluţbi od interesa za zaštitu i spasavanje i upravljanje u

vanrednim situacijama; 5) obezbeĎuje meĎunarodnu razmenu podataka u oblasti zaštite i spasavanja od posledica

elementarnih nepogoda i drugih nesreća. Sluţba 112 za izvršavanje svojih zadataka, pored sopstvenih, koristi telekomunikacione sisteme

opšte i posebne namene. Sluţbu 112 čine: 1) Nacionalni centar 112; 2) operativni centri 112; 3) osmatračke stanice;


Codex Projuris

4) sistem javnog uzbunjivanja.

Član 105.

Nacionalni centar 112 i operativni centri 112, u skladu sa propisanom procedurom prikupljaju, analiziraju, prate i obaveštavaju nadleţne organe i institucije o svim vrstama informacija iz oblasti vanrednih situacija.

Nacionalni centar 112 obavlja meĎunarodne komunikaciono-informativne poslove iz oblasti zaštite od elementarnih nepogoda i drugih nesreća.

Operativni centri 112 rade kao jedinstveni komunikaciono-informativni centar. Osmatračke stanice se obrazuju u cilju prikupljanja podataka o mogućim opasnostima, efektima

i posledicama elementarnih nepogoda i drugih nesreća. Osmatračke stanice obrazuje i njima upravlja Ministarstvo.

Procedure iz stava 1. ovog člana propisuje ministar. Sistem uzbunjivanja se sastoji od odgovarajućih javnih sirena, ureĎaja, spojnih puteva i

tehničkih sredstava za upravljanje, kao i njihove organizacije razmeštaja, procedure upravljanja, upotrebe i odrţavanja.

Izgradnju i odrţavanje sistema za uzbunjivanje finansira jedinica lokalne samouprave, u skladu sa Procenom ugroţenosti, ovim zakonom, akustičkom studijom i drugim propisima i opštim aktima.

Sistemom za uzbunjivanje upravlja nadleţna sluţba. Ministar propisuje tehničke normative za planiranje, izgradnju i odrţavanje sistema za

uzbunjivanje.

Član 106.

Elektroprivredna, vodoprivredna i druga privredna društva koja koriste hidrosisteme, duţna su da obezbede blagovremeno obaveštavanje i uzbunjivanje stanovništva o opasnostima izazvanim hidrosistemima koja koriste.

Subjekti iz stava 1. ovog člana duţni su da svojim sredstvima izrade, dograde i odrţavaju sisteme za obaveštavanje i uzbunjivanje, odnosno da se uključe u sistem za uzbunjivanje u Republici Srbiji.

Član 107.

Radio-difuzne i televizijske stanice sa nacionalnim, regionalnim i lokalnim frekvencijama, duţne su da na zahtev operativnog centra 112 odmah prekinu emitovanje programa, radi prenošenja odgovarajućih obaveštenja od interesa za zaštitu i spasavanje.

Operateri mobilne telefonije duţni su da na zahtev operativnog centra 112 obezbede besplatno prenošenje obaveštenja od interesa za zaštitu i spasavanje telefonskim pretplatnicima.

Operateri fiksnih i mobilnih telefonija duţni su da redovno dostavljaju Sluţbi 112 aţurirane baze podataka o korisnicima pretplatničkih telefonskih brojeva fiksnih i mobilnih telefonija na teritoriji Republike Srbije.

Baze podataka iz stava 3. ovog člana mogu se isključivo koristiti za potrebe nadleţnog organa i operativnog centra 112.

Pravna lica koja se bave mobilnim telekomunikacijama duţna su da za potrebe nadleţne sluţbe i operativnog centra 112, u cilju zaštite i spasavanja, obezbede besplatnu uslugu lociranja mesta pozivaoca (dolaznog poziva).

Član 108.

Za potrebe praćenja stanja i upravljanja vanrednim situacijama, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave mogu formirati situacioni centar.

Situacioni centar je obavezan da prikupljene podatke dostavlja teritorijalno nadleţnom operativnom centru 112.

Član 109.

Radi efikasnog prikupljanja podataka, obaveštenja i informacija iz člana 103. ovog zakona, u javnoj telefonskoj mreţi koristi se besplatni pozivni broj 112 kao jedinstveni evropski broj za hitne sluţbe.

Obaveštenje o telefonskom broju 112 i znaci za uzbunjivanje moraju biti istaknuti na vidnom mestu u svim javnim ustanovama i drugim javnim mestima.


Codex Projuris

Svako pravno i fizičko lice duţno je da obavesti operativni centar 112 o svakoj uočenoj opasnosti i nezgodi.

Bliţe propise o organizaciji i funkcionisanju sistema osmatranja, ranog upozoravanja, obaveštavanja i uzbunjivanja donosi Vlada.

Član 110.

Vlasnici poslovnih, stambenih i drugih zgrada i objekata, duţni su da za potrebe sistema osmatranja, ranog upozoravanja, obaveštavanja i uzbunjivanja omoguće instaliranje sirena i drugih odgovarajućih ureĎaja i sredstava sistema osmatranja, obaveštavanja i uzbunjivanja na tim objektima i omoguće pristup za njihovo odrţavanje, uz uvaţavanje mera zaštite ljudi i ţivotne sredine.

Privredna društva za distribuciju električne energije duţna su da obezbede neprekidno snabdevanje električnom energijom ureĎaja sistema osmatranja, obaveštavanja i uzbunjivanja.

Rešenje o postavljanju sirena ureĎaja i sredstava iz stava 1. ovog člana donosi nadleţni organ jedinica lokalne samouprave.

4. Ovlašćena i osposobljena pravna lica

Član 111.

Ovlašćena i osposobljena pravna lica vrše zaštitu i spasavanje graĎana, materijalnih i drugih dobara u slučaju opasnosti i nesreća izazvanih elementarnim nepogodama i drugim nesrećama u skladu sa svojom delatnošću, kao i zadacima koje im narede nadleţni štabovi za vanredne situacije jedinica lokalne samouprave, autonomne pokrajine i Republike Srbije, na predlog nadleţnog štaba za vanredne situacije ili nadleţne sluţbe.

Ovlašćena i osposobljena pravna lica duţna su da planski prilagode svoje kapacitete i organizaciju za izvršavanje zadataka zaštite i spasavanja.

Vlada Republike Srbije, izvršni organ autonomne pokrajine, odnosno nadleţni organ jedinica lokalne samouprave, privrednim društvima i drugim pravnim licima iz stava 1. ovog člana ugovorom obezbeĎuje naknadu stvarnih troškova za sprovoĎenje priprema i angaţovanje u izvršavanju mera i zadataka civilne zaštite.

5. Popuna i materijalno opremanje

Član 112.

U skladu sa ovim zakonom i drugim propisima, popunu organa i jedinica civilne zaštite vrše: 1) vojnim obveznicima - nadleţni organi Ministarstva odbrane, prema iskazanim potrebama

nadleţne sluţbe; 2) graĎanima koji nisu vojni obveznici - nadleţna sluţba i nadleţni organ jedinica lokalne

samouprave.

Član 113.

Republičke specijalizovane jedinice civilne zaštite popunjavaju se po teritorijalnom principu, a izuzetno, ako to potrebe nalaţu, mogu se popunjavati i po eksteritorijalnom principu.

Na duţnost menadţera zaštite, zamenika menadţera i na duţnosti u jedinicama civilne zaštite u privrednim društvima i drugim pravnim licima, rasporeĎuju se zaposleni u tim privrednim društvima i pravnim licima.

Pripadnici civilne zaštite rasporeĎeni i osposobljeni za specijalne duţnosti u civilnoj zaštiti i pripadnici aktivne rezerve civilne zaštite ne mogu se rasporeĎivati na druge poslove odbrane bez prethodnog mišljenja nadleţne sluţbe.

GraĎani rasporeĎeni u jedinice civilne zaštite, obavezni su da na poziv nadleţne sluţbe učestvuju u akcijama i operacijama zaštite i spasavanja.

Jedinice Crvenog krsta Srbije, Gorske sluţbe spasavanja Srbije i dobrovoljnih vatrogasnih društava, u pogledu popune obveznicima, imaju status jedinica civilne zaštite.

Član 114.

Organi i jedinice civilne zaštite opremaju se odgovarajućom opremom i materijalno-tehničkim sredstvima koja su neophodna za njihovu ličnu zaštitu i za sprovoĎenje mera i izvršavanje zadataka civilne zaštite.


Codex Projuris

Sredstva i opremu iz stava 1. ovog člana obezbeĎuju nadleţni drţavni organ, organ jedinice lokalne samouprave, privrednih društava i drugih pravnih lica, u skladu sa predviĎenim brojem pripadnika i materijalnih sredstava jedinica civilne zaštite.

Član 115.

Za potrebe sprovoĎenja zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama na teritoriji Republike Srbije mogu se obrazovati materijalne rezerve, u skladu sa posebnim zakonom.

Član 116.

Prilikom izvršavanja zadataka zaštite i spasavanja pripadnici štabova za vanredne situacije, poverenici, zamenici poverenika i pripadnici jedinica civilne zaštite nose uniformu sa oznakom civilne zaštite, oznakama funkcija i specijalnosti.

Objekti civilne zaštite obeleţavaju se znakom civilne zaštite. Zabranjeno je neovlašćeno upotrebljavanje znaka civilne zaštite. Lica rasporeĎena u civilnu zaštitu dobijaju legitimaciju civilne zaštite u skladu sa Dopunskim

protokolom I uz Ţenevsku konvenciju o zaštiti ţrtava meĎunarodnih oruţanih sukoba od 12. avgusta 1949. godine.

Bliţe propise o uniformi, oznakama civilne zaštite, oznakama funkcija i specijalnosti, znaku civilne zaštite i legitimaciji pripadnika civilne zaštite donosi ministar.

Član 117.

Sredstva i oprema iz čl. 114 do 116. ovog zakona obezbeĎuju se: 1) nabavkom; 2) izuzimanjem materijalnih sredstava i opreme iz popisa, u skladu sa posebnim zakonom; 3) donacijom i iz ostalih izvora.

Član 118.

O pripadnicima organa, jedinica, sluţbi i drugim učesnicima, kao i o sredstvima i opremi u civilnoj zaštiti, vodi se propisana evidencija, i to:

1) o pripadnicima jedinica civilne zaštite koje obrazuje Republika Srbija, evidenciju vodi nadleţna sluţba;

2) o pripadnicima organa, jedinica civilne zaštite koje obrazuju jedinice lokalne samouprave, evidenciju vodi nadleţni organ jedinice lokalne samouprave;

3) o pripadnicima jedinica civilne zaštite privrednih društava i drugih pravnih lica, evidenciju vode privredna društva i druga pravna lica;

4) o pripadnicima jedinica i organima koje obrazuje Crveni krst, evidenciju vodi Crveni krst Srbije i njegovi sastavni delovi.

Bliţe propise o sadrţaju i načinu voĎenja evidencije o pripadnicima organa, jedinica, sluţbi i drugim učesnicima i o sredstvima i opremi u civilnoj zaštiti propisuje ministar.

6. Obučavanje i osposobljavanje

Član 119.

Radi sticanja potrebnih znanja iz oblasti lične i kolektivne zaštite, graĎani se obučavaju i osposobljavaju za preventivnu zaštitu i spasavanje.

Obučavanje se vrši u okviru osnovnog i srednjeg obrazovanja radi sticanja znanja o opasnostima od prirodnih i drugih nesreća i zaštiti od njih, u skladu sa posebnim zakonom i odgovarajućim programom.

Način obučavanja iz stava 2. ovog člana utvrĎuje ministar nadleţan za poslove prosvete, u saradnji sa ministrom i drugim nadleţnim ministrima.

Član 120.

Pripadnici civilne zaštite obučavaju se i osposobljavaju za izvršavanje zadataka civilne zaštite kroz kurseve, seminare, treninge, veţbe i probne mobilizacije.

Obuka i osposobljavanje pripadnika štabova za vanredne situacije, specijalizovanih jedinica civilne zaštite i organa privrednih društava i drugih pravnih lica od značaja za civilnu zaštitu sprovodi se u Nacionalnom i regionalnim trening centrima za zaštitu i spasavanje, koje obrazuje nadleţna sluţba.


Codex Projuris

Pripadnici civilne zaštite mogu se, u skladu sa potrebama i mogućnostima, obučavati i u inostranstvu.

U Nacionalnom i regionalnim trening centrima za zaštitu i spasavanje mogu se obučavati i strani drţavljani, u skladu sa propisima, uz odgovarajuću naknadu utvrĎenu bilateralnim ili multilateralnim ugovorima.

Bliţe propise o načinu obučavanja, nastavnim planovima i programima i normativima nastavnih sredstava i opreme za obučavanje pripadnika civilne zaštite donosi ministar.

Član 121.

Pripadnika civilne zaštite nadleţna sluţba poziva na obuku preko Ministarstva odbrane, tako što mu poziv uručuje najkasnije 60 dana pre početka obuke, izuzev za probne mobilizacijske veţbe za koju se poziv uručuje odmah. Mobilizacijsku veţbu moţe, u cilju provere spremnosti, narediti rukovodilac nadleţne sluţbe.

Član 122.

Obuka i osposobljavanje moţe se odloţiti na zahtev obveznika ili se moţe prekinuti iz zdravstvenih, porodičnih i drugih opravdanih razloga, i to zbog:

1) bolesti ili povrede; 2) školovanja; 3) nege člana domaćinstva koji je teško bolestan; 4) smrtnog slučaja u porodici ili domaćinstvu; 5) drugih opravdanih razloga. Rešenje o odlaganju ili prekidu obuke donosi nadleţna sluţba.

Član 123.

Obuku i osposobljavanje poverenika, zamenika poverenika i jedinica opšte namene organizuju i sprovode nadleţni organi jedinica lokalne samouprave.

Obučavanje graĎana i jedinica civilne zaštite u pruţanju prve medicinske pomoći vrši Crveni krst Srbije, u skladu sa javnim ovlašćenjem i po utvrĎenim nastavnim planovima, programima i kriterijumima.

7. Mobilizacija i aktiviranje

Član 124.

Mobilizacijom civilne zaštite iz redovne organizacije i stanja se prelazi na organizaciju i stanje operativne gotovosti za izvršenje zadataka zaštite i spasavanja.

Mobilizacija po obimu moţe biti opšta i delimična, a proglašava se javnim saopštenjem ili pojedinačnim pozivom.

Član 125.

Opšta mobilizacija obuhvata sve, a delimična potreban deo štabova i jedinica, kao i materijalna sredstva potrebna za vršenje zadataka zaštite i spasavanja.

Mobilizacija se sprovodi po planu mobilizacije. Mobilizaciju su duţni da sprovode ovlašćena i osposobljena pravna lica, u skladu sa zakonom i

drugim propisima.

Član 126.

Delimična mobilizacija moţe se narediti i radi provere spremnosti za izvršenje mobilizacije, izvoĎenja planiranih veţbi, kontrole i upotrebe jedinica za namenske zadatke zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama i vanrednim dogaĎajima.

Mobilizaciju iz stava 1. ovog člana, po ovlašćenju ministra, nareĎuje rukovodilac nadleţne sluţbe.

Član 127.

Aktiviranje obuhvata postupke, zadatke i aktivnosti kojim se redovni kapaciteti ovlašćenih i osposobljenih pravnih lica, iz redovne organizacije i stanja prevode na organizaciju i stanje spremnosti za izvršenje zadataka zaštite i spasavanja.

Za izradu plana aktiviranja ovlašćenih i osposobljenih pravnih lica odgovorni su rukovodioci ovlašćenih i osposobljenih pravnih lica, u skladu sa planom zaštite i spasavanja.


Codex Projuris

Aktiviranje osposobljenih pravnih lica od značaja za autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave nalaţe izvršni organ autonomne pokrajine, odnosno predsednik opštine ili gradonačelnik, na predlog nadleţnog štaba za vanredne situacije.

O aktiviranju ovlašćenih i osposobljenih pravnih lica od značaja za Republiku Srbiju odlučuje Vlada na predlog Republičkog štaba za vanredne situacije ili nadleţne sluţbe.

VIII. PLANIRANJE I PROGRAMIRANJE SISTEMA ZAŠTITE I SPASAVANJA

Član 128.

Upravljanje resursima, izgradnja i razvoj sistema zaštite i spasavanja, realizuje se planiranjem i programiranjem sistema zaštite i spasavanja, kao i budţetiranjem i izvršenjem planiranih i programiranih mera i aktivnosti, u skladu sa Nacionalnom strategijom zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, Procenom ugroţenosti za teritoriju Republike Srbije i Planom zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama.

Član 129.

Planiranje i programiranje realizuje se izradom: 1) dugoročnog plana razvoja sistema zaštite i spasavanja, za period od deset i više godina; 2) srednjoročnog plana razvoja sistema zaštite i spasavanja, za period od pet godina; 3) kratkoročnog plana razvoja sistema zaštite i spasavanja, za period od jedne godine. Dugoročnim planom razvoja sistema zaštite i spasavanja definiše se strategija, politika i ciljevi

izgradnje i razvoja sistema zaštite i spasavanja. Dugoročni plan razvoja sistema zaštite i spasavanja izraĎuje se i donosi za teritoriju Republike

Srbije, autonomne pokrajine, jedinica lokalne samouprave i za privredna društava i druga pravna lica.

Dugoročni plan sadrţi naročito: 1) definisanje potreba, ciljeva i zadataka organizovanja izgradnje i razvoja sistema zaštite i

spasavanja; 2) sagledavanje kapaciteta i strategije realizacije ciljeva, izgradnje i razvoja sistema zaštite i

spasavanja; 3) obezbeĎenje izvora finansijskih sredstava; 4) odreĎivanje vremenskog perioda realizacije planova i programa; 5) odreĎivanje nosilaca i učesnika u izgradnji i razvoju sistema zaštite i spasavanja; 6) razvoj osmatračkih, informacionih, komunikacionih, logističkih i drugih potreba sistema zaštite

i spasavanja; 7) razvoj preventivnih mera i delatnosti od značaja za zaštitu i spasavanje; 8) smernice za razvojni i naučnoistraţivački rad; 9) analizu očekivanih troškova i rezultata. Dugoročni plan razvoja sistema zaštite i spasavanja autonomne pokrajine, kao i jedinica lokalne

samouprave, mora biti usaglašen sa Dugoročnim planom razvoja sistema zaštite i spasavanja Republike Srbije.

Na osnovu Dugoročnog plana razvoja sistema zaštite i spasavanja izraĎuje se srednjoročni plan.

Srednjoročni plan razvoja sistema zaštite i spasavanja realizuje se kroz proces programiranja. Bliţe propise o planiranju i programiranju sistema zaštite i spasavanja donosi ministar.

IX. FINANSIRANJE SISTEMA ZAŠTITE I SPASAVANJA

Član 130.

Sistem zaštite i spasavanja finansira se iz: 1) budţeta Republike Srbije, budţeta jedinica teritorijalne autonomije i budţeta jedinica lokalne

samouprave; 2) Fonda za vanredne situacije; 3) drugih prihoda u skladu sa zakonom i drugim propisima.

Član 131.

Autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave finansiraju:


Codex Projuris

1) pripremanje, opremanje i obuku štabova za vanredne situacije, jedinica civilne zaštite, poverenika i zamenika poverenika i troškove sprovoĎenja mera zaštite i spasavanja;

2) troškove angaţovanja osposobljenih pravnih lica u skladu sa ugovorom za izvršavanje zadataka zaštite i spasavanja;

3) izgradnju sistema za uzbunjivanje na svojoj teritoriji; 4) prilagoĎavanje podzemnih objekata (podzemni prolazi, tuneli i drugi) za sklanjanje i njihovo

odrţavanje, kao i odrţavanje drugih zaštitnih objekata u skladu sa zakonom; 5) obuku stanovništva iz oblasti zaštite i spasavanja; 6) saniranje šteta nastalih prirodnom i drugom nezgodom, u skladu sa materijalnim

mogućnostima; 7) druge potrebe zaštite i spasavanja, u skladu sa zakonom i drugim propisima.

Član 132.

Republika Srbija finansira opremanje i osposobljavanje: 1) Republičkog štaba i okruţnih štabova za vanredne situacije; 2) republičkih i okruţnih jedinica civilne zaštite i snosi troškove učešća u sprovoĎenju zadataka

zaštite i spasavanja; 3) izgradnju i odrţavanje operativnih centara 112; 4) izgradnju i odrţavanje daljinskog upravljanja sistemom za uzbunjivanje; 5) izgradnju i odrţavanje telekomunikaciono-informacionog sistema zaštite i spasavanja; 6) izgradnju, odrţavanje i rad Nacionalnog i regionalnih trening centara zaštite i spasavanja; 7) troškove angaţovanja ovlašćenih i osposobljenih pravnih lica za izvršavanje zadataka zaštite

i spasavanja od značaja za Republiku Srbiju; 8) izvršavanje upravnih, stručnih i drugih zadataka zaštite i spasavanja. Pored poslova iz stava 1. ovog člana, Republika Srbija finansira i pruţanje materijalne pomoći

pri uklanjanju posledica elementarnih nepogoda i drugih nesreća, sprečavanju nastajanja daljih šteta i osiguranju osnovnih uslova za ţivot na ugroţenom području, kao i druge potrebe zaštite i spasavanja, u skladu sa zakonom i drugim propisima.

Član 133.

Pravno ili fizičko lice koje je namerno prouzrokovalo ugroţavanje ljudi i materijalnih dobara odnosno namerno prouzrokovalo nesreću, mora nadoknaditi:

1) troškove zaštitnih i spasilačkih intervencija; 2) troškove sanacije i dovoĎenja u prethodno stanje; 3) troškove odštete fizičkim i pravnim licima. Odgovornost pravnog ili fizičkog lica iz stava 1. ovog člana utvrĎuje se u skladu sa zakonom.

X. BUDŢETSKI FOND ZA VANREDNE SITUACIJE

Član 134.

Budţetski fond za vanredne situacije iz člana 130. tačka 2) ovog zakona (u daljem tekstu: Fond) osniva se kao budţetski fond radi obezbeĎivanja dodatnih sredstava za finansiranje pripreme, sprovoĎenja i razvoja programa, projekata i drugih aktivnosti u oblasti smanjivanja rizika, upravljanja i reagovanja u vanrednim situacijama, u skladu sa posebnim propisima.

Fond se osniva na neodreĎeno vreme i njime upravlja ministar ili lice koje on ovlasti. Po ukidanju Fonda, prava i obaveze Fonda preuzima Ministarstvo.

Prihodi Fonda i obaveze koje proističu iz Fonda

Član 135.

Prihodi Fonda ostvaruju se iz: 1) aproprijacija obezbeĎenih u okviru budţeta za tekuću godinu; 2) namenskih prihoda budţeta, koji su definisani kao namenski prihodi Fonda, a naročito: (1) sredstava ostvarenih na osnovu izdvajanja osiguravajućih društava u visini 5% od naplaćene

premije osiguranja od poţara i drugih opasnosti; (2) sredstava pravnih lica koja za osiguranje od poţara svoje imovine osnivaju vlastite

osiguravajuće fondove u visini od 3% od premije osiguranja od poţara;


Codex Projuris

(3) sredstava ostvarenih na osnovu izdvajanja osiguravajućih društava u visini 5% od prihoda naplaćenog obaveznog osiguranja transporta opasnih materija u drumskom, ţelezničkom, rečnom i vazdušnom saobraćaju;

(4) sredstava naplaćenih od privrednih subjekata na godišnjem nivou, koji se bave proizvodnjom, preradom, uskladištenjem, distribucijom i prodajom zapaljivih tečnosti, eksplozivnih materija i gasova, po osnovu ukupnih instalacionih kapaciteta uskladištenja i glavne merne regulacione stanice na magistralnom gasovodu, i to:

- 0,5% vrednosti maloprodajne cene po 1 l vrste zapaljive tečnosti i gasa koji se skladišti; - 0,5% vrednosti maloprodajne cene po 1 kg eksplozivne materije koja se skladišti; (5) sredstava ostvarenih na osnovu izdvajanja nadleţnog organa za poslove civilnog

vazduhoplovstva, namenjenih za potrebe sluţbe za traganje i spasavanje u slučaju udesa vazduhoplova;

(6) sredstava ostvarenih po osnovu 1% prihoda od prodaje ulaznica za sportske dogaĎaje, po prijavljenom dogaĎaju Ministarstvu unutrašnjih poslova;

(7) naplaćenih novčanih kazni za prekršaje predviĎene ovim zakonom i zakonima koji ureĎuju oblasti zaštite od poţara, eksplozivnih i opasnih materija;

3) priloga, donacija, poklona i pomoći; 4) drugih izvora u skladu s zakonom i drugim propisima. Sluţba 112 iz člana 103. će se finansirati iz prihoda obezbeĎenih u stavu 1. tački 1) ovog člana. Nadzor nad sprovoĎenjem obaveza iz stava 1. tačke 2) ovog člana vrši Ministarstvo. Prinudna naplata vrši se u skladu sa poreskim propisima. Način naplate i rokovi plaćanja obaveza iz stava 1. tačke 2) ovog člana bliţe propisuje ministar.

Korišćenje sredstava Fonda

Član 136.

Sredstva Fonda koriste se za finansiranje pripreme, sprovoĎenja i razvoja programa, projekata i drugih aktivnosti u oblasti preventive, smanjivanja rizika, upravljanja i reagovanja u vanrednim situacijama, a naročito za:

1) nabavku opreme i sredstava za upravljanje i reagovanje u vanrednim situacijama; 2) izgradnju objekata za potrebe reagovanja u vanrednim situacijama; 3) stručno osposobljavanje i usavršavanje snaga zaštite i spasavanja; 4) podsticanje obrazovnih, istraţivačkih i razvojnih studija, programa, projekata i drugih

aktivnosti, uključujući i demonstracione aktivnosti; 5) sufinansiranje preventivnih i interventnih mera u vanrednim situacijama; 6) finansiranje unapreĎenja rada vatrogasnih saveza i dobrovoljnih vatrogasnih društava.

Način korišćenja sredstava Fonda

Član 137.

Sredstva Fonda daju se pravnim korisnicima sredstava, radi finansiranja namena utvrĎenih u članu 136. ovog zakona na osnovu internog konkursa koji objavljuje Fond.

Odlukom o osnivanju Fonda utvrĎuju se uslovi koje moraju ispunjavati korisnici sredstava Fonda, uslovi i način dodeljivanja njegovih sredstava, kriterijumi i merila za ocenjivanje predloga projekata, odnosno zahteva za dodeljivanje sredstava, način praćenja namenskog korišćenja sredstava i ugovorenih prava i obaveza, kao i druga pitanja od značaja za dodeljivanje i korišćenje sredstava Fonda.

Posebni uslovi za upotrebu sredstava Fonda

Član 138.

Plaćanje na teret Fonda vrši se do nivoa sredstava raspoloţivih u Fondu, a obaveze se preuzimaju u okviru realno planiranih prihoda Fonda.

Na kraju tekuće godine neiskorišćena sredstva Fonda prenose se u narednu godinu.

XI. PRIZNANJA I NAGRADE

Član 139.


Codex Projuris

Za naročite uspehe u organizovanju i sprovoĎenju zadataka civilne zaštite i drugih poslova zaštite i spasavanja, u privrednim društvima i drugim pravnim licima, autonomnim pokrajinama, jedinicama lokalne samouprave, upravnim okruzima, nadleţnoj sluţbi, drugim sluţbama i organima uprave, štabovima za vanredne situacije, jedinicama civilne zaštite, menadţerima, zamenicima menadţera, drugim pripadnicima i zasluţnim pojedincima, dodeljuju se priznanja i nagrade.

Bliţe propise o vrsti, kriterijumima i postupku za dodelu priznanja i nagrada, kao i o danu nadleţne sluţbe i danu civilne zaštite, donosi ministar.

XII. MEĐUNARODNA SARADNJA

Član 140.

MeĎunarodna saradnja u oblasti zaštite i spasavanja ostvaruje se: 1) zaključivanjem meĎunarodnih ugovora i njihovom primenom; 2) članstvom i učešćem u radu u meĎunarodnim organizacijama; 3) meĎusobnim obaveštavanjem i razmenom informacija sa drugim drţavama o opasnostima i

posledicama katastrofa i o sredstvima za smanjenje rizika od katastrofa; 4) pruţanjem, prihvatanjem i traţenjem pomoći u zaštiti i spasavanju ljudi i materijalnih dobara; 5) koordinacijom prelaska drţavne granice tokom primanja ili pruţanja meĎunarodne pomoći,

kao i u toku tranzita snaga i sredstava za pomoć u zaštiti i spasavanju izmeĎu drugih drţava; 6) pripremanjem, organizovanjem i učestvovanjem na meĎunarodnim konferencijama,

seminarima, kursevima, veţbama i drugim oblicima obučavanja; 7) usklaĎivanjem delovanja snaga za zaštitu i spasavanje drugih drţava na teritoriji Republike

Srbije.

XIII. NADZOR

Član 141.

Nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši Ministarstvo.

Opšta ovlašćenja

Član 142.

U vršenju nadzora Ministarstvo je ovlašćeno da: 1) zahteva izveštaje i podatke o radu; 2) utvrdi stanje izvršavanja poslova zaštite i spasavanja, upozori na uočene nepravilnosti i

odredi mere i rok za njihovo otklanjanje; 3) izdaje instrukcije; 4) naloţi preduzimanje mera i zadataka koje smatra potrebnim; 5) pokrene postupak za utvrĎivanje odgovornosti; 6) neposredno izvrši neki posao ako oceni da se drukčije ne moţe izvršiti zakon ili drugi opšti

akti; Izveštaj o radu iz stava 1. tačka 1) ovog člana sadrţi prikaz izvršavanja zakona, drugih opštih

akata i zaključaka Vlade, preduzete mere i njihovo dejstvo i druge aktivnosti.

Ovlašćenja inspektora

Član 143.

U vršenju inspekcijskog nadzora, inspektori imaju pravo da: 1) vrše uvid u dokumenta koja se odnose na pripremu subjekata sistema zaštite i spasavanja; 2) proveravaju sprovoĎenje odluka, naredbi i akata nadleţnih organa za poslove zaštite i

spasavanja; 3) naloţe obustavu mera i radnji koje nisu u skladu sa zakonom i planovima zaštite i spasavanja

u vanrednim situacijama, do donošenja odluka nadleţnih organa; 4) naloţe otklanjanje utvrĎenih nedostataka u sprovoĎenju propisanih mera za izvršavanje radnji

iz plana zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama; 5) naloţe obustavljanje radnji kojima se direktno ugroţava ili dovodi u opasnost ţivot i zdravlje

ljudi, materijalna i kulturna dobra i ţivotna sredina, do donošenja odluke nadleţnog organa;


Codex Projuris

6) podnose predloge za pokretanje postupaka za utvrĎivanje disciplinske, prekršajne, krivične ili druge odgovornosti protiv odgovornih subjekata sistema zaštite i spasavanja, u skladu sa zakonom;

7) vrše vanrednu inspekciju organizacione i funkcionalne sposobnosti i odgovornosti organa, jedinica i subjekata sistema zaštite i spasavanja;

8) naloţe otklanjanje utvrĎenih nedostataka u vezi upravljanja skloništima; 9) pruţe stručnu pomoć; 10) u slučaju udesa, narede preduzimanje interventnih mera, postupaka i reagovanja na

nesreću, u skladu sa Planom zaštite od udesa; 11) zabrane rad privrednog društva, izuzev SEVECO postrojenja, ako u odreĎenom roku nije

izradilo Plan zaštite od udesa; 12) vrše kontrolu uklanjanja i uništavanja NUS; 13) preduzimaju i druge mere za koje su ovlašćeni u skladu sa zakonom i po nalogu nadleţne

sluţbe. Subjekti sistema zaštite i spasavanja, organi i jedinice kod kojih je izvršena kontrola, duţni su da

postupe po nalogu inspektora. Protiv rešenja inspektora moţe se izjaviti ţalba. Ţalba iz stava 3. ovog člana izjavljuje se ministru u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

XIV. KAZNENE ODREDBE

Prekršaji pravnog lica

Član 144.

Novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo ili drugo pravno lice, ovlašćeno i osposobljeno pravno lice ako:

1) ne planiraju, organizuju i sprovode mere i zadatke civilne zaštite (član 16. stav 2); 2) ne dostavlja analize, prognoze i odgovore iz oblasti zaštite i spasavanja odnosno ne utvrĎuju

zadatke, organizaciju, delovanje i aktivnosti kojima se obezbeĎuje učešće njihovog člana (član 17. st. 1. i 2);

3) ne stavi na raspolaganje korišćenje telekomunikacione i informacione sisteme i veze (član 20. stav 1);

4) ne stavi na raspolaganje zalihe vode, hrane, medicinske opreme i lekova, odeće, obuće, graĎevinskog i drugog materijala (član 20. stav 2);

5) ne omogući izvršavanje radova ( član 20. stav 3); 6) ne izraĎuje sopstvene planove i ne izvršava zadatke njima postavljene (član 49. stav 1); 7) ne obezbedi ili ne drţi u ispravnom stanju potrebna sredstva i opremu odnosno ne vrši obuku

zaposlenih (član 52. stav 1); 8) ne učestvuje u izvršavanju evakuacije u skladu sa zadacima i obavezama planova zaštite i

spasavanja (član 59. stav 3); 9) ne obezbede sklanjanje stanovništva i zaposlenih u skloništa (član 60. stav 1); 10) ne obezbedi izgradnju skloništa ili drugih zaštitnih objekata u skladu sa prostornim odnosno

urbanističkim planom (člana 60. stav 2); 11) ne prime na privremeni smeštaj graĎane sa ugroţenih područja po nalogu nadleţnog štaba

za vanredne situacije (član 69. stav 1); 12) ne preduzme mere za sprečavanje udesa i ograničavanje uticaja tog udesa na ţivot i

zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu(član 72. stav 1); 13) ne organizuje i sprovodi zaštitu i spasavanje ljudi i zaštitu ţivotne sredine (član 72. stav 2); 14) ne sačini odnosno dostavi Plan zaštite od udesa (član 73. stav 1); 15) ne preduzme mere za sprečavanje udesa i ograničavanje uticaja udesa na ţivot i zdravlje

ljudi, materijalna dobra i ţivotnu sredinu (član 73. stav 1); 16) pre izrade Plana zaštite od udesa ne obavesti o promenama (član 74. stav 1. tačke 1) do

3)); 17) ne obavesti o trajnom prestanku ili konzervaciji postrojenja (član 74. stav 2);


Codex Projuris

18) ne obavesti o činjenicama, okolnostima udesa, opasnim materijama na mestu udesa, raspoloţivim podacima za procenu posledica udesa za ljude, materijalna dobra i ţivotnu sredinu, odnosno o preuzetim hitnim merama (član 75. stav 1);

19) na obavesti o naknadno prikupljenim podacima o udesu (član 75. stav 2); 20) ne dostavi analizu o udesu (član 75. stav 3); 21) ne primeni Plan zaštite od udesa u slučaju udesa ili u slučaju nastanka okolnosti koje mogu

izazvati udes, odnosno ne uskladi Plan zaštite od udesa sa planom zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama (član 79. st. 1. i 2);

22) ne izradi odnosno ne dostavi Plan zaštite od udesa (član 80. stav. 1.tač. 1) do 4)); 23) ne obezbedi dostupnost podataka javnosti odnosno aţurira podatke (član 81. stav 1); 24) ne učestvuje u zaštiti i spasavanju ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i ţivotne sredine od

poplava (član 85. stav 4); 25) o otkrivenim NUS ne obavesti najbliţu policijsku stanicu ili operativni centar 112 (član 89.

stav 2); 26) ne obeleţi vidljivim znakom odnosno ne obezbedi mesto gde se nalazi NUS ( član 89. stav

2); 27) ne učestvuje u otklanjanju posledica i sprovoĎenja asanacije (član 91. stav 2); 28) ne planira, organizuje i sprovodi zaštitu i spasavanje kulturno-istorijskih, materijalnih i dobara

bitnih za opstanak (član 92. stav 2); 29) u slučajevima narušenog snabdevanja vodom zbog elementarnih nepogoda i drugih nesreća

ne obezbedi potrebnu količinu vode, ne meri kontrolu ispravnosti odnosno ne odrţava sistem za vodosnabdevanje (član 93. stav 1);

30) ne obezbedi funkcionisanje sluţbi (član 95. stav 2); 31) ne obrazuje specijalizovanu jedinicu civilne zaštite (član 99. stav 3); 32) imalac telekomunikacionih sistema i sredstava ne obezbedi sluţbi 112 prioritetno korišćenje

veza u vanrednim situacijama (član 103. stav 2); 33) ne obaveštava sluţbu 112 o opasnostima iz vazdušnog prostora, stanju vremena, klime i

voda, odnosno ne dostavlja analize, prognoze i upozorenja o hidrometeorološkim i geološkim pojavama, elementarnim nepogodama, drugim prirodnim, tehničko-tehnološkim i drugim većim nesrećama, kao i o sadrţaju opasnih materija u vazduhu, zemljištu i vodama iznad dozvoljenih vrednosti i sve druge prikupljene podatke o pojavama koje mogu ugroziti ljude, materijalna sredstva i ţivotnu sredinu (član 103. stav 4);

34) ne obezbedi automatsko prosleĎivanje prikupljenih podataka sluţbi 112 (član 103. stav 5); 35) ne obezbedi blagovremeno obaveštavanje i uzbunjivanje stanovništva o opasnostima

izazvanim hidrosistemima koja koriste (član 106. stav 1); 36) ne izradi, dogradi i odrţava sisteme za obaveštavanje i uzbunjivanje, odnosno ne uključi se

u sistem za uzbunjivanje u Republici Srbiji (član 106. st. 2); 37) na zahtev operativnog centra 112 odmah ne prekine emitovanje programa radi prenošenja

obaveštenja od interesa za zaštitu i spasavanje (član 107. stav 1); 38) ne obezbedi besplatno prenošenje obaveštenja od interesa za zaštitu i spasavanje

pretplatnicima (član 107. stav 2); 39) redovno ne dostavlja sluţbi 112 aţurirane baze podataka o korisnicima pretplatničkih

telefonskih brojeva fiksnih i mobilnih telefonija (član 107. stav 3); 40) baze podataka iz člana 107. stav 3. koristi suprotno odredbi člana 107. stav 4); 41) ne obezbedi besplatnu uslugu lociranja mesta pozivaoca (dolaznog poziva) za potrebe

nadleţne sluţbe i operativnog centra 112 (član 107. stav 5); 42) obaveštenje o telefonskom broju 112 znake za uzbunjivanje ne istaknu na vidnom mestu u

svim javnim ustanovama i drugim javnim mestima (član 109. stav 2); 43) ne obavesti operativni centar 112 o svakoj uočenoj opasnosti i nezgodi (član 109. stav 3); 44) za potrebe sistema osmatranja, obaveštavanja i uzbunjivanja ne omogući instaliranje sirena

i drugih odgovarajućih ureĎaja i sredstava sistema osmatranja, obaveštavanja i uzbunjivanja na tim objektima odnosno omogući pristup za njihovo odrţavanje, uz uvaţavanje mera zaštite ljudi i ţivotne sredine (član 110. stav 1);


Codex Projuris

45) ne obezbede neprekidno snabdevanje električnom energijom ureĎaje sistema osmatranja, obaveštavanja i uzbunjivanja (član 110. stav 2);

46) u skladu sa svojom delatnošću odnosno zadacima koje im narede nadleţni štabovi jedinica lokalne samouprave, autonomne pokrajine i Republike Srbije ne vrši zaštitu i spasavanje graĎana, materijalnih i drugih dobara u slučaju opasnosti i nesreća izazvanih elementarnim nepogodama i drugim nesrećama (član 111. stav 1);

47) ne prilagodi planski svoje kapacitete i organizaciju za izvršavanje zadataka zaštite i spasavanja (član 111. stav 2);

48) ne opremi se odgovarajućom opremom i materijalno-tehničkim sredstvima za ličnu zaštitu odnosno sprovoĎenje mera i izvršenje zadataka civilne zaštite opremu (član 114. stav 2);

49) ne vodi propisanu evidenciju o pripadnicima jedinica civilne zaštite [član 118. stav 1. tačka 3)];

50) ne sprovode mobilizaciju (član 125. stav 1); 51) ne donese Dugoročni plan razvoja sistema zaštite i spasavanja (član 129. stav 3); 52) ne uplati sredstva u Budţetski fond za vanredne situacije [član 135. stav 1. tačka 2)]. Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara

odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu. Preduzetnik će se za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniti novčanom kaznom u iznosu od

50.000 do 500.000 dinara.

Prekršaji fizičkog lica

Član 145.

Novčanom kaznom u iznosu od 20.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako: 1) ne postupi u skladu sa članom 21. stav 2. tač. 1) do 4); 2) ne učestvuje u izvršavanju zadataka zaštite i spasavanja (član 22. stav 1); 3) ne jave se na mesto i u vreme koje odredi nadleţni organ (član 23. stav 1); 4) ne da na korišćenje nadleţnom organu nepokretne stvari, vozila, mašine, opremu,

materijalno- tehnička i druga materijalna sredstva (voda, hrana, medicinska oprema, lekovi, odeća, obuća, graĎevinski i drugi materijal) kada to zahtevaju potrebe zaštite i spasavanja (član 24. stav 1);

5) ne obezbeĎuje i drţe u ispravnom stanju potrebna sredstva i opremu za ličnu, uzajamnu i kolektivnu zaštitu (član 52. stav 2);

6) ako u privatni objekat pogodan za smeštaj ne primi na privremeni smeštaj graĎane sa ugroţenih područja, kada to naloţi nadleţni štab za vanredne situacije (član 69. stav 1);

7) ne učestvuju u otklanjanju posledica i sprovoĎenja asanacije iz člana 91; 8) ne postupaju u skladu sa uputstvima poverenika odnosno zamenika (član 97. stav 3); 9) ne obavesti Operativni centar 112 o svakoj uočenoj opasnosti i nezgodi (član 109. stav 3); 10) se ne odazove na poziv nadleţne sluţbe za akcije zaštite i spasavanja (član 113. stav 4).

XV. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 146.

Bliţe propise za sprovoĎenje ovog zakona donosi Vlada u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Bliţe propise za sprovoĎenje ovog zakona donosi ministar u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 147.

Autonomna pokrajina, jedinice lokalne samouprave, privredna društva i druga pravna lica uskladiće svoje akte sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu propisa iz člana 146. ovog zakona.

Član 148.

Privredna društva i druga pravna lica iz člana 73. ovog zakona duţna su da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu propisa iz člana 146. stav 2. ovog zakona Ministarstvu dostave obaveštenje o postrojenju, objektu i količini opasnih materija, a u roku od godinu dana od dana


Codex Projuris

stupanja na snagu ovih propisa i izveštaj o bezbednosti i plan zaštite od udesa iz čl. 76. i 78. ovog zakona.

Član 149.

Propisi doneti na osnovu zakona koji prestaju da vaţe danom početka primene ovog zakona, primenjivaće se do donošenja novih propisa ukoliko nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

Član 150.

Ministarstvo unutrašnjih poslova preuzeće zaposlene, arhivu i materijalno-tehnička sredstva Uprave za vanredne situacije Ministarstva odbrane i odreĎeni broj zaposlenih Ministarstva ţivotne sredine i prostornog planiranja, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Nepokretnosti koje su date na korišćenje Upravi za vanredne situacije Ministarstva odbrane daće se u skladu sa posebnim propisima na korišćenje Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Član 151.

Do uspostavljanja broja 112 kao jedinstvenog broja za teritoriju Republike Srbije, koristiće se dosadašnji telefonski broj 985, kao i ostali brojevi telefona hitnih sluţbi (policija 92, vatrogasci - spasioci 93 i hitna pomoć 94).

Član 152.

Danom početka primene ovog zakona prestaju da vaţe odredbe čl. 49. do 66. Zakona o odbrani ("Sluţbeni list SRJ", br. 43/94, 11/95, 28/96, 44/99, 3/02, 116/07 i 72/09) i podzakonska akta za njihovo izvršavanje, čl. 73. do 86. Zakona o odbrani ("Sluţbeni glasnik RS", br. 45/91, 58/91, 53/93, 67/93 i 48/94), odredbe čl. 77. do 79. i čl. 80. stav 1. tačka 21), odredbe čl. 74. do 79. Zakona o zaštiti od poţara ("Sluţbeni glasnik SRS", br. 37/88 i "Sluţbeni glasnik RS", br. 53/93, 67/93, 48/94 i 101/05), Zakon o zaštiti od elementarnih i drugih većih nepogoda ("Sluţbeni glasnik SRS", br. 20/77, 24/85 i 52/89 i "Sluţbeni glasnik RS", br. 53/93, 67/93, 48/94 i 101/05).

Član 153.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sluţbenom glasniku Republike Srbije", a počinje da se primenjuje po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu, izuzev odredaba čl. 146, 147. i 151, koje se primenjuju od dana stupanja na snagu ovog zakona.

___________________

Documents

Zakon o vanrednim situacijama (2009) - Ozon · PDF fileCivilna zaštita, kao deo sistema zaštite i spasavanja, organizuje se i priprema u miru i ratu, u ... a čije posledice ugroţavaju