INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARUPRAVNI FAKULTET

SEMINARSKI RADTema: ZAKONSKO NASLEIVANJE

Mentor : Prof.dr Harun Hadi Student : Amar DedeiNovi Pazar,2015

UvodU savremenim pravima nasleivanje ima imovinski karakter i najee se oznaava kao prelazak imovine umrlog lica na druga lica. Lice koje je umrlo i ija imovina prelazi na druga lica naziva se ostavilac, a lica na koja u trenutku smrti prelazi ostavioeva imovina nazivaju se naslednici. Imovina koja prelazi sa ostavioca na njegove naslednike naziva se zaostavtinom.Zakon o nasleivanju Republike Srbije odreuje da ostavioca kao zakonski naslednici nasleuju sledea lica: ostavioevi potomci, usvojenici i njihovi potomci, suprunik, roditelji, usvojioci, braa i sestre i njihovi potomci, dede i babe i njihovi potomci, i ostali preci. Zakonski naslednici rasporeeni su u nasledne redove po pravilima parentelarnog sistema. U Srbiji je broj naslednih redova teorijski neogranien, s tim da je posle treeg naslednog reda (od etvrtog pa nadalje) iskljuena primena prava predstavljanja, tako da se na naslee mogu pozivati samo rodonaelnici tih naslednih redova. Nasleuje se po naslednim redovima i to tako da naslednici blieg naslednog reda iskljuuju iz naslea naslednike daljeg naslednog reda. Republika Srbija je poslednji zakonski naslednik.Pravo predstavljanja - ius representationis, posebno je nasledno pravilo koje omoguava potomcima ostavioevog srodnika koji je u konkretnom sluaju nee (dao je negativnu nasledniku izjavu) ili ne moe da bude naslednik (ne doivi trenutak delacije, nedostojan je, nesposoban, iskljuen ili lien prava na nuni deo), da stupe na njegovo mesto dobijajui onaj deo koji bi dobio njihov predak da je postao naslednik (npr. posle ostavioca ostali su njegov sin i dva unuka od ranije preminulog sina: sin na ime zakonskog naslednog dela dobija 1/2 zaostavtine, a unuci stupaju na mesto svog oca i zajedno dobijaju ono to bi on dobio da je nadiveo ostavioca, to iznosi svakome po 1/4 zaostavtine).Pravo prirataja - ius accrescendi jeste naslednopravna ustanova koja se primenjuje kada u konkretnom sluaju iz nekog razloga nije mogua primena prava predstavljanja, tako da nasledni deo jednog srodnika postaje "slobodan" i prirasta naslednom delu naslednika istog naslednog reda.

1.ZAKONSO NASLEIVANjE

Pod zakonskim nasleivanjem (succesio legitima) podrazumeva se prelaz zaostavtine sa ostavioca na njegove univerzalne i singularne sukcesore mortis causa. Zakonsko nasleivanje po pravilu regulisano je dispozitivnim odredbama ime se omoguava da zavetaoeva volja o raspodeli zaostavtine doe do izraaja. Meutim ta njegova volja nije apsolutna s obzirom na postojanje ustanove nunog dela.[footnoteRef:1] [1: Anti Oliver., Nasledno pravo, Pravni fakultet,Beograd, 1999]

1.1.Nasledni redoviPrvi nasledni red ine ostavioevi potomci i njegov suprunik. Zaostavtina se u prvom naslednom redu deli tako to ostavioeva deca i suprunik nasleuju jednake delove, npr. ako ostavilac ima suprugu i dvoje dece svi dobijaju po jednu treinu zaostavtine.U drugom naslednom redu kao naslednici pojavljuju se ostavioev suprunik i ostavioevi roditelji sa svojim potomstvom. Zaostavtina se raspodeljuje tako to suprunik dobija jednu polovinu (najvie to bi mogao da dobije u prvom naslednom redu), a ostavioevi roditelji po etvrtinu zaostavtine.Trei nasledni red ine dede i babe ostavioca i njihovo potomstvo. Zaostavtina se raspodeljuje izmeu ovih lica tako to se deli u dve velike celine, od kojih svaka pripada po jednoj lozi: polovina zaostavtine oevoj, a polovina zaostavtine majinoj lozi. U okviru svake loze, deda i baba nasleuju jednake delove, tako da svaki od ovih ostavioevih predaka dobija po 1/4 zaostavtine.[footnoteRef:2] [2: ]

etvrti nasledni red. Ako nema naslednika u treem naslednom redu, na naslee se pozivaju ostavioevi pradede i prababe, koji obrazuju etvrti nasledni red. Zaostavtina se deli na dva dela, od kojih jedan pripada precima iz oeve a drugi precima iz majine loze. Polovina zaostavtine koja pripada jednoj lozi opet se deli na dva dela tako da po jedna etvrtina pripada roditeljima od dedova a druga roditeljima od baba, te na kraju svaki rodonaelnik etvrte parentele dobija po 1/8 zaostavtine. U etvrtom naslednom redu iskljuena je primena prava predstavljanja.

2.ZAKONSKI NASLEDNI REDOVIZakonski nasledni red je onaj red pozivanja na naslede koji propisuje zakonodavac putem zakona. Zakonski nasledni red je kao stoje reeno, raspored naslednika po naslednim redovima. Primenjuje se samo u sluaju ukoliko se raspodela zaostavtine I postavljanje naslednika nije izvrena putem testamenta. Kod nas je mnogo ei osnov pozivanja na naslede zakonski nasledni red, jer veina ljudi umire bez testamenta.Preovladava miljenje da Zakon o nasledivanju odraava uobiajeno stanje i uobiajene elje za nasleivanjem posle smrti, tako da veina ljudi nema potrebe za sainjavanjem testamenta. Zakonom o nasledivanju regulisan je krug zakonskih naslednika, tako to, na osnovu zakona, ostavioca nasleduju: njegovi potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegov brani drug, njegovi roditelji, njegovi usvojioci, njegova braa i sestre i njihovi potomci, njegovi dedovi i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci. Naslednici blieg naslednog reda iskljuuju iz nasleda naslednike daljeg naslednog reda. Za zakonsko nasleivanje vai miljenje da je osnovno i u praksi najee. Osnovno, zato to se uvek primenjuje kada nema testamenta ili kada testament postoji, a nije pravno valjan, zatim kada testamentom nije obuhvaena celokupna zaostavtina kao i kada testamentalni naslednik odbije da se prihvati nasleda. Moe se rei da je ostavilac koji nije za ivota sainio zavetanje, imao pretpostavljenu volju da se postupak nasleivanja sprovede na osnovu zakona koji po pravilu, normama regulie kako drutvene potrebe tako i elje pojedinaca.2.1.Prvi zakonski nasledni redU prvom zakonskom naslednom redu nasleuju potomci ostavioca, kako bioloki tako i graanski i nadiveli suprunik.[footnoteRef:3] Usvojenik iz nepotpunog usvojenja u naelu ima isti naslednopravni poloaj kao i bioloko dete ostavioca i usvojenik iz potpunog usvojenja osim ako prilikom zasnivanja usvojenja njemu nije pravo naslea iskljueno ili ogranieno na odreeni nain. Do iskljuenja ili ogranienja prava naslea usvojenika iz nepotpunog usvojenja moe doi ako ostavilac imavoo dece. Ukoliko ostavilac nema potomstvo nadiveli suprunik automatski prelazi u drugi zakonski nasledni red. U prvom zakonskom naslednom redu zaostavtina se deli na jednake delove izmeu dece ostavioca, usvojenika ostavioca i nadivelog suprunika. Rodonaelnik prvog naslednog reda je sam ostavilac i njega, pre svih i na jednake delove, nasleuju njegova deca (prirodna I graanska - usvojenici) i njegov brani drug. U sluaju da neko ostavioevo dete ne nasledi (npr. umre pre ostavioca, nedostojno je, zavetanjem je iskljueno iz prava na nuni deo i dr.), ostavioca nasleuju potomci tog deteta dobijajui onaj deo koji bi dobilo njegovo dete da je moglo da nasledi Kada suprunik ne doivi delaciju, nesposoban je da nasledi, nedostojan ili razbatinjen ili da negativnu nasledniku izjavu, njegov nasledni deo se deli na onoliko delova koliko ostavilac ima prvostepenih potomaka. Kako se vidi, u okviru prvog naslednog reda ostavioev suprunik ima u osnovi isti naslednopravni poloaj kao i ostavioev prvostepeni potomak. Ali od tog pravila postoji izuzetak u sluaju kad postoji ostavioevo dete kome ostavioev brani drug nije roditelj, a imovina suprunikova je vea od one koja bi mu pripala pri podeli zaostavtine na jednake delove - onda svako ostavioevo dete moe naslediti do dva puta vie nego brani drug ako sud, poto razmotri sve okolnosti, oceni da je to opravdano. Zakonski nasledni red, ureenje zakonom, kao odnos izmeu ostavioca i naslednika. Taj odnos i injenice koje su osnov za formulisanje zakonskog naslednog reda, najee su: srodstvo, brani (vanbrani) odnos i izdravanje. Prvi nasledni red ine deca ostavioca( prirodna i graanskausvojenici) i brani drug, i oni svi nasleuju na jednake delove. Ali, u ivotu se mogu javiti situacije da dete ostavioca ili brani drug ne mogu da naslede, pa se tad primenjuju sledea pravila: Ako ostavioevo dete ne moe da nasledi (umre pre ostavioca, nedostojno je, da negativnu nasledniku izjavu) ostavioca nasleuju potomci tog deteta dobijajui onaj deo koji bi dobilo njegovo dete da je moglo da nasledi-po naelu predstavljanja. Npr. Ostavilac je imao branog druga i dvoje dece, i svako od njih e naslediti po treinu. Ako jedno od dece nije moglo da nasledi, njegovu treinu nasleuju njegovi potomci( ako ima dva potomka svako od njih nasleuje po estinu). Ako brani drug ne moe da nasledi (ne doivi delaciju, nesposoban je da nasledi,nedostojan je, da negativnu nasledniku izjavu), njegov nasledni deo se deli na ostavioeve prvostepene potomke. Npr. Ako brani drug ne moe da nasledi, a ostavilac je imao dvoje dece, svako od njih e naslediti po polovinu. Ako ostavilac nema potomstva, brani drug ne nasleuje u prvom naslednom redu. Kroz istoriju naslednog prava pored pobrojanih odnosa zakonodavstvo je predvialo, naroito: versku, staleku ili klasnu pripadnost, poreklo dobara koje ini zaostavtinu i druge sline odnose. Istorijski, ekonomski, kulturni, porodini, klasni i drugi odnosi uslovljavali su nain i vrstu zakonskog odreenja odnosa izmeu ostavioca i naslednika. U naem pravu zakonski nasledni red zasniva se na odnosima srodstva i brane veze.[footnoteRef:4] [3: Anti Oliver., Nasledno pravo, Pravni fakultet,Beograd, 1999] [4: Anti Oliver., Nasledno pravo, Pravni fakultet,Beograd, 1999]

2.1.Drugi zakonski nasledni redDrugi nasledni red ine ostavioev brani drug i ostavioevi roditelji i njihovo potomstvo. Ostavioev suprunik u drugom naslednom redu dobija jednu polovinu zaostavtine (onoliko koliko bi najvie mogao dobiti u prvom naslednom redu). Drugu polovinu na jednake delove nasleuju ostavioevi roditelji, tako da svakom od njih pripada po etvrtina nasledstva Ako je jedan ostavioev roditelj umro pre ostavioca ili iz drugih razloga ne moe ili nee da nasledi, deo zaostavtine koji bi mu pripao da se pojavljuje kao naslednik, nasleuju njegova deca - braa i sestre ostavioca.14 Kada su oba ostavioeva roditelja umrla pre ostavioca ili iz drugih razloga ne mogu ili nee da naslede (negativna nasledna izjava, iskljuenje, nedostojnost, nesposobnost), deo ostavioevog roditelja koji nije hteo ili nije mogao da nasledi, nasleuju potomci tog roditelja uz punu primenu prava predstavljanja. Ako ostavioev roditelj nema potomaka koji bi mogli ili hteli da budu njegovi reprezentanti, tada njegov nasledni deo pripada drugom ostavioevom roditelju. Ako su oba ostavioeva roditelja umrla pre ostavioca (ili ne mogu ili nee da naslede iz drugih razloga), a nisu ostavili potomke, odnosno nijedan od njihovih potomaka ne moe ili nee da nasledi, celokupnu zaostavtinu nasleuje ostavioev suprunik. U drugom zakonskom nasledom redu nasledjuju suprunik ostavioca kad nije naslednik prvog zakonskog naslednog reda, roditelji ostavioca i njihovo potomstvo bez ogranichenja. Prvenstvo u nasleivanju uvek imaju roditelji ostavioca i nadiveli suprunik. Ukoliko jedan od roditelja ostavioca umre pre njega ne moe ili ne eli da ga nasledi na njegovo mesto dolaze njegovi potomci po utvrdjenom redosledu. [footnoteRef:5]Prvi e biti pozvani braa i sestre ostavioca kako punorodni tako i polurodni pa ako njih nema ne mogu ili ne ele da naslede, bratanci bratanice, sestrii sestriine nasleuju. Pa tek ako ni njih nema, ne mogu ili ne ele da nslede na naslee se pozivaju unuci brae i sestara ostavioca itd. Ukoliko otac i majka ostavioca nisu ivi u vreme otvaranja nslea umrlog ne mogu ili ne ele da naslede taj deo koji bi pripao njima pripada njihovo mpotomstvu. Ako jedan od roditelja nije iv u vreme otvaranja naslea ostavioca ne moe ili ne eli da nasledi a nema potomstvo njegov nasledni deo prirasta naslednom delu drugog roditelja, ako ni njega nema naslednim delovima potomaka tog drugog roditelja. Ukoliko ostavilac nema roditelje oni ne mogu ili ne ele da naslede a nemaju ni druge potomke osim ostavioca cela zaostavtina pripada nadivelom supruniku.[footnoteRef:6] Drugi nasledni red ine ostavioev brani drug, ostavioevi roditelji i njihovo potomstvo. Ostavioev brani drug nasleuje jednu polovinu zaostavtine, a drugu polovinu na jednake delove nasleuju ostavioevi roditelji, tako da svakom od njih pripada po etvrtina. Ako ostavilac u trenutku smrti nema suprunika (nije stupio u brak, ili je brak prestao razvodom) ili je brani drug umro ili iz drugih razloga ne moe ili nee da nasledi, celu zaostavtinu nasleuju ostavioevi roditelji, i to po polovinu. Ako ostavilac u trenutku smrti nema suprunika i ako je jedan od ostavioevih roditelja umro pre ostavioca ili iz drugih razloga ne moe ili nee da nasledi, nasleuju njegova deca- braa i sestra ostavioca, a ako ni oni ne mogu ili nee da naslede, na naslee se pozivaju- ostavioevi bratanci i bratanice, sinovci i sinovice, sestrii I sestriine, odnosno unuci ostavioevih roditelja, kao i ostali potomci ostavioevih roditelja po pravu predstavljanja koje je neogranieno. Isto pravilo vai i kad su oba roditelja ostavioca umrli pre ostavioca. Kod naela predstavljanja se mora voditi rauna da li je re o punorodnim pobonim srodnicima( roena braa i sestre) ili polurodnim pobonim srodnicima( braa i sestre po ocu ili majci), jer roena braa i sestre dobijaju nasledni deo oba roditelja, dok braa I sestre po ocu(majci) dobijaju samo deo zaostavtine koji bi pripao ocu(majci). Npr. Ako su roditelji ostavioca umrli, a ostavilac ima roenog brata i brata po ocu, roeni brat e naslediti polovinu majinog dela I etvrtinu oevog dela, dok e brat po ocu naslediti samo etvrtinu oevog dela. Ako su oba ostavioeva roditelja umrla pre ostavioca, a nisu ostavili potomke( odnosno nijedan od njih ne moe ili nee da nasledi), celokupnu zaostavtinu nasleuje ostavioev brani drug, kao jedini naslednik drugog naslednog reda. Ako ostavilac nema suprunika ili on ne moe ili ne eli da nasledi, celokupnu zaostavtinu dele roditelji ostavioca odnosno njihovo potomstvo. U drugom zakonskom naslednom reduzaostavtina se po redovnom toku stvari deli tako da jedna polovina pripada nadivelom supruniku a druga polovina roditeljima ostavioca odnosno njihovom potomstvu. [5: Brankovi Slobodan, Dokazivanje testamenta, Pravni fakultet,Beograd, 1995.] [6: Anti Oliver., Nasledno pravo, Pravni fakultet,Beograd, 1999]

2.3.Trei zakonski redoviU treem zakonskom naslednom redu nasleuju dede i babe ostavioca i njihovo potomstvo bez ogranienja. Prvenstvo u nasleivanju pripada precima ostavioca - dedama i babama. Ako jedan od predaka nije iv u vreme otvaranja naslea ostavioca, njegov nasledni deo primenom prava predstavljanja pripada njegovim potomcima po utvrenom redosledu. Ukoliko taj predak nema potomstvo ili ono ne moe ili ne eli da nasleuje njegov nasledni deo pripada pretku sa kojim chini par. Ako deda i baba iz oeve loze nisu ivi u vreme otvaranja naslea ne mogu ili ne ele da naslede njihov nasledni deo pripada njihovim potomcima po utvrenom redosledu. Ako pak preci iz jedne loze nisu ivi u vreme otvaranja naslea ostavioca ne mogu ili ne ele da naslede a nemaju potomstvo njihovi nasledni delovi prirastaju naslednim delovima dede i babe iz druge loze odnosno ako njih nema ne mogu ili ne zele da nslede, njihovi potomci. U treem naslednom redu postoje etiri rodonaelnika. To su ostavioevi deda i baba po ocu (oeva loza) i ostavioevi deda i baba po majci (majina loza). Celokupna zaostavtina deli se u dve celine od kojih svaka pripada po jednoj lozi: polovina oevoj i polovina majinoj lozi ako jedan od rodonaelnika ne moe ili nee da nasledi, [footnoteRef:7]njegova etvrtina pripada njegovim potomcima uz punu primenu prava predstavljanja. Ako su deda i baba jedne loze umrli pre ostavioca, a nemaju drugog potomstva, ili to potomstvo nije doivelo delaciju ili, pak, ne moe ili nee da nasledi, zaostavtina koja bi pripala njihovoj lozi prelazi na drugu lozu. U treem zakonskom naslednom redu, zaostavtina se po redovnom toku stvari deli tako to jedna polovina zaostavtine pripada dedama i babama iz oeve loze a druga polovina dedam I babama iz majine loze. U treem zakonskom naslednom redu neogranieno se primenjuje pravopredstavljanja. [7: Brankovi Slobodan, Dokazivanje testamenta, Pravni fakultet,Beograd, 1995.]

2.4.etvrti zakonski nasledni redU etvrtom zakonskom naslednom redu na naslee se pozivaju prababe i pradede ostavioca bez potomaka. Dakle u etvrtom zakonskom naslednom redu a to vai i za ostale dalje nasledne redove iskljuena je primena prava predstavljanja a dozvoljena je samo primena prava prirashtaja. Kada nema pripadnika treeg naslednog reda koji bi mogao ili hteo da nasledi, zaostavtina se deli izmeu naslednika etvrtog naslednog reda. Svi rodonaelnici etvrtog naslednog reda nasleuju jednak deo zaostavtine.U etvrtom zakonskom naslednom redu zaostavtina se deli tako to preci iz jedne loze dobijaju jednu polovinu a preci iz druge loze drugu polovinu. Svaki par predaka dobija po etvrtinu, a svaki predak po osminu. Kada nema pripadnika treeg naslednog reda koji bi mogao ili hteo da nasledi, zaostavtina se deli izmeu naslednika etvrtog naslednog reda ostavioevi pradede i prababe, i svi rodonaelnici nasleuju jednak deo po jednu osminu. Pravo predstavljanja u etvrtom naslednom redu je iskljueno.

3.BITNE INJENICE KOJE SE KORISTE PRILIKOM ODREIVANJA KRUGA MOGUIH ZAKONSKIH NASLEDNIKA

U evoluciji naslednog prava koja se meri hiljadama godina zakonodavci su u kreiranju zakonskog naslednog reda koristili vise pravno relevantnih injenica: srodstvo sa ostaviocem, branu vezu sa ostaviocem, vrstu i namenu dobara koja ine zaostavtinu, line osobine naslednika, line osobine ostavioca itd. Neke od pravno relevantnih injenica vremenom su izgubile na znaaju (pol naslednika, red roenja naslednika, verska i staleka pripadnost). Neke injenice meutim danas imaju znaajnog uticaja u sferi zakonskog nasleivanja (npr. vanbrana veza sa ostaviocem). U domaem pravu tri odluujue injenice koje utiu na kreiranje zakonskog nasleivanja jesu:[footnoteRef:8] [8: Brankovi Slobodan, Dokazivanje testamenta, Pravni fakultet,Beograd, 1995.]

Krvno srodstvo sa ostaviocem Graansko srodstvo sa ostaviocem Brana veza sa ostaviocemTazbinsko srodstvo nije pravno relevantna injenica koja ima uticaja na zakonsko nasleivanje. Kod graanskog srodstva naroito obratiti panju na sledee: iako nepotpuno usvojenje kao oblik usvojenja nije regulisano porodinim zakonom njegove prelazne I zavrne odredbe odreuju da se na ve zasnovana nepotpuna usvojenja primenjuju, u pogledu naslednopravnih posledica, odgovarajue odredbe zakona o nasleivanju RS. To dalje znai da ukoliko je u pitanju nepotpuno usvojenje, usvojenik iz ovog oblika adopcije u naelu ima pravo da nasleuje usvojioca, osim ako prilikom zasnivanja usvojenja usvojeniku nije pravo naslea iskljueno ili na neki nain ogranieno. Usvojenik iz nepotpunog usvojenja ne moe da nasleuje usvojioevog suprunika i njegove srodnike a moe svoje srodnike da nasleuje. Usvojilac iz nepotpunog usvojenja u naelu nema pravo da nasleuje usvojenika. Izuzetno ako usvojenik nema naslednike prvog naslednog reda a usvojilac nema nunih sredstava za ivot ima pravo da u roku od jedne godine od otvaranja naslea usvojenika zahteva uivanje na delu njegove zaostavtine. Da li e sud odobriti zahtev usvojioca i u kom obimu to zavisi od obima usvojenikovih prava, vrednosti zaostavtine, imovinskih prilika, naslednika i njihove sposobnosti za privreivanje. Kada je re o naslednopravnom poloaju adoptivnih srodnika iz potpunog usvojenja njihov naslednopravni poloaj je identian naslednopravnom poloaju biolokih srodnika.

ZakljuakPravo nasleivanja podrazumeva utvrivanje prava na nasleivanje zaostavtine od strane naslednika. Pravo na nasleivanje ostvaruje se u momentu smrti ostavioca. To se moe ujedno definisati i kao predmet izuavanja naslednog prava. Naravno, osim naslednog prava i zakona o nasleivanju, neophodno je poznavanje i primena drugih propisa vezanih za odreene pravne situacije. Primera radi, posle smrti lica koje je osniva privatne zdravstvene ustanove, pitanje prestanka ustanove vrie se prema propisima o zdravstvenoj zatiti i propisima o upisu ustanova u registar, ali pitanje imovine tj. zaostavtine i njen prenos na naslednike, sprovodie se prema propisima tj. Zakonu o nasleivanju, kao i propisima koji to pitanje ureuju. Zaostavtinu (hereditas) po pravilu ine imovina i imovinska prava koja momentom smrti ostavioca (de cujus-dekujus, de fructus - defruktus) prelazi na druga lica tj. na naslednike odnosno sanaslednike. Prema tome nasledjivanje (pravni aspekt), prosto reeno oznaava prenos imovine nekog lica drugom licu, u vezi sa smru ostavioca, odnosno injenicom smrti. Sutinu pojma naslednog prava u subjektivnom smislu, predstavljaju prava i ovlaenja za odreena lica (po pravilu naslednike) kao univerzalne sukcesore ostavioca, odnosno to je pravo na naslee od strane naslednika i sanaslednika. Nasledno pravo u objektivnom smislu, predstavlja skup pravnih normi (po pravilu sadranih u Zakonu o nasleivanju) koje reguliu prelazak imovine sa ostavioca na njegove naslednike. Naglaava se (ponovo) da naslednici stiu pravo na naslee tek momentom smrti ostavioca, a sve do tog trenutka oni mogu imati samo nadu da e postati naslednici. Svako njihovo raspolaganje imovinom pre proglaenja za naslednike, tj. pre nego to postanu naslednici, nezakonito je. To znai da svaki ugovor odnosno pravni posao kojim bi bila obuhvaena oekivana nasleena imovina (pre proglaenja naslednikom) suprotna je zakonu i ne bi proizvodila pravno dejstvo. Predmet nasleivanja je celokupna imovina (aktiva i pasiva) za koju se utvrdi da je postojala neposredno i momentom smrti ostavioca. Sve radnje u toku ostavinskog postupka imaju za cilj da formalno utvrde pravo naslednika na svojinu i korienje prava U momentu smrti ostavioca, Naslednik ili sanaslednici postaju sukcesori, tj. vlasnici celokupne imovine, to znai i da odgovaraju za obaveze ostavioca (dugove) do vrednosti nasleene imovine. Sve do podele imovine naslednici su idealni zajedniki vlasnici svakog dela imovine do visine naslednike kvote. Primera radi iza ostavioca ima troje naslednika, oni su idealni suvlasnici svih stvari I prava sa po jednom treinom naslednike kvote. Osim naslednika kao univerzalnih sukcesora dogaa se I pojava tzv. singulamih sukcesora, tj. lica koja ostvaruju pravo na neku korist iz imovine ostavioca. Singularni sukcesor je prijemnik izvesnog prava iz aktive imovine ostavioca, tj. stekao je pravo na korist iz zaostavtine. njegovo pravo je prvenstveno trabeno-pravne prirode, to podrazumeva da ima pravo da trai i zahteva da mu se iz zaostavtine ili vrednosti zaostavtine izdvoji deo koji mu pripada po nalogu ostavioca iz testamenta. Ustanova nasleivanja ima isto imovinski karakter, odnosno imovinska prava i obaveze iz zaostavtine ostavioca prelaze na naslednike.

Literatura: Anti Oliver., Nasledno pravo, Pravni fakultet,Beograd, 1999. Babi Ilija., Nasledno pravo, Pravna biblioteka Slubenog glasnika RS, Beograd, 2008 Brankovi Slobodan, Dokazivanje testamenta, Pravni fakultet,Beograd, 1995. urevi Dejan., Institucije naslednog prava, Slubeni glasnik, Beograd, 2011

Sadraj Uvod21.ZAKONSO NASLEIVANjE31.1.Nasledni redovi32.ZAKONSKI NASLEDNI REDOVI42.1.Prvi zakonski nasledni red42.1.Drugi zakonski nasledni red62.3.Trei zakonski redovi72.4.etvrti zakonski nasledni red83.BITNE INJENICE KOJE SE KORISTE PRILIKOM ODREIVANJA KRUGA MOGUIH ZAKONSKIH NASLEDNIKA8Zakljuak10

12