2

Zaostavština projekta

„Inicijativa javnog zagovaranja građanskog društva”

Građanske inicijative

Beograd, januar 2013.

Izdavanje ove publikacije omogućila je Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) kroz program „Inicijativa javnog zagovaranja građanskog društva“ kojim rukovodi Institut za održive zajednice (ISC).

Stavovi izneti u ovoj publikaciji predstavljaju stavove autora i ne izražavaju nužno stavove ISC-a, USAID-a ili Vlade SAD.

3

Sadržaj

Zaostavština projekta ................................................................................................................... 2

„Inicijativa javnog zagovaranja građanskog društva” .................................................. 2

Građanske inicijative ...................................................................................................................... 2

Uvod ........................................................................................................................................................ 4

Kontekst ................................................................................................................................................. 5

Sedam godina ....................................................................................................................................... 5

Projekat „Inicijativa zagovaranja građanskog društva” (Civil Society Advocacy Initiative – CSAI) ........................................................................... 6

Komponente CSAI ............................................................................................................................. 6

Ciljevi CSAI .............................................................................................................................................. 6

Očekivani rezultati CSAI ................................................................................................................. 6

Legat 1: FENS ....................................................................................................................................... 8

Legat 2: Zakon o udruženjima ................................................................................................. 8

Legat 3: Zakon o volontiranju ................................................................................................... 9

Osnivanje Nacionalnog komiteta za volontiranje .......................................................... 11

Legat 4: Kancelarija za saradnju s civilnim društvom ................................................ 11

Legat 5: Istraživanja i analize civilnog sektora u Srbiji ...............................................12

Analiza ekonomskih perfomansi neprofi tnih institucija u Srbiji od 2006. do 2008. ........................................................................................................................................................ 12

Istraživanje o nevladinim organizacijama i o percepciji javnosti o nevladi-nom sektoru u Srbiji ....................................................................................................................... 12

Osnovna studija o statusu civilnog sektora ..................................................................... 12

Legat 6: Zakon o porezu na imovinu ................................................................................13

Legat 7: Uredba o uvođenju transparentnih mehanizama za fi nansiranje OCD iz državnog budžeta.........................................................................................................13

Legat 8: Neprofi tno računovodstvo ...................................................................................14

Legat 9: Etički kodeks ...................................................................................................................15

Legat 10: Memorandum o budžetu Srbije za 2008–2011. ......................................16

Legat 11: Informisanje ..................................................................................................................16

Časopis MREŽA .................................................................................................................................16

Veb-stranica ..........................................................................................................................................16

Društveni mediji ...............................................................................................................................16

Nedeljni bilten ..................................................................................................................................... 17

InfoCentar .............................................................................................................................................. 17

Legat 12: PR strategija Građanskih inicijativa 2011–2014. (Strategija Građanskih inicijativa za odnose sa javnošću 2011–2014) ...............17

Legat 13: Izborne kampanje .....................................................................................................17

Kampanja za „Aktivno NE” donošenju Ustava ................................................................ 17

GOTV, kampanja za parlamentarne izbore 2007. ............................................................18

„Izađi da glasaš”, kampanja za predsedničke izbore 2008. .......................................18

„Izađi da glasaš”, kampanja za parlamentarne izbore 2008. ....................................18

Program za mlade u kampanjama „Izađi da glasaš” .....................................................18

Legat 14: Publikacije ......................................................................................................................19

Legat 15: Ministartsvo omladine i sporta ........................................................................19

Legat 16: Nacionalna strategija za mlade .........................................................................20

Legat 17: Nacionalne omladinske krovne organizacije ...........................................20

Osnivanje NAPOR-a .........................................................................................................................20

Osnivanje KOMS-a ............................................................................................................................20

Legat 18: Izgradnja kapaciteta Kancelarija za mlade ..................................................21

Legat 19: Zakon o mladima .....................................................................................................22

Legat 20: Obrazovni zakoni .....................................................................................................22

Nacrt Zakona o studentskom organizovanju ..................................................................22

Strategija doživotnog preduzetničkog obrazovanja ...................................................23

Osnivanje Saveta partnera za doživotno preduzetničko obrazovanje ..............23

Osnaživanje i repozicioniranje Studentskih parlamenata (SP) ................................23

Legat 21: Nagrade MLADGRAD ...........................................................................................23

Legat 22: Kampanja „Otvoreno o javnim prostorima” .............................................24

Legat 23: Kuća ljudskih prava ..................................................................................................25

4

UvodU našem prvom predlogu za razvoj programa „Inicijativa javnog zagovaranja građanskog druš-tva” (CSAI) u Srbiji, koji smo podneli 19. jula 2006. godine, napisali smo: „Građanske inicijative (GI) imaju deset godina iskustva u promovisanju civilnog društva, demokratije i građanske participacije u Srbiji. Misija Građanskih inicijativa kao vodećeg aktera u oblasti civilnog društva Srbije jeste da osnaži civilno društvo kroz obrazovanje i obuku, promovisanje demokratije i podršku aktivnog građanstva. Organizacija ima posebnu ekspertizu u oblasti građanske participacije, ljudskih prava i mladih. GI će sprovesti nekoliko inicijativa javnog zagovaranja na nacionalnom nivou, proširujući prethodni rad na razvijanje građanske odgovornosti i aktivizma među mladima u Srbiji. GI će doprineti ciljevima pro-jekta ’Inicijativa javnog zagovaranja građanskog društva – (CSAI)’ u vezi sa izgradnjom kapaciteta, sprovođenjem kampanja javnog zagovaranja za povoljnije zakonodavno okruženje za OCD i proširiće svoje postojeće omladinsko liderstvo i inicijative za javno zastupanje.”

Gledajući unazad, s ponosom možemo reći da smo, iako smo funkcionisali u teškim i turbulen-tnim vremenima, postigli mnogo više nego što smo mogli i sanjati. OCD sektor u Srbiji aktivan je i živ i znatno doprinosi razvoju srpskog društva. U ovoj publikaciji predstavljamo dostignuća projekta „Inicijativa javnog zagovaranja građanskog društva” ostvarena kroz rad Građanskih inici-jativa, koja bi se mogli sažeti na sledeći način:

• GI su vodile brojne kampanje javnog zagovaranja, jačajući kapacitete civilnog sektora da utiče na donošenje odluka na svim nivoima, sa posebnim fokusom na mlade kao ključnim nosiocima promena.

• Inicirale su i doprinele uspostavljanju državnih institucija, kao i institucija Vlade.

• Doprinele su jačanju saradnje između Vlade, civilnog društva i poslovnog sektora, i uspo-stavljanju institucionalnih mehanizama za saradnju između Vlade i OCD i uspostavljanju potpuno novih institucija.

• Podsticajno okruženje za OCD se popravilo, tako da OCD mogu efi kasno zagovarati za reformska pitanja.

Kroz ovaj program smo doprli do hiljade pojedinaca iz različitih organizacija širom Srbije. Zahvalni smo svima, jer bez njihovog učešća, podrške i posvećenosti ova dostignuća ne bi bila moguća.

Takođe zahvaljujemo svim našim partnerima, posebno ECNL-u (Evropski centar za neprofi tno pravo), čija je ekspertiza bila od ključnog značaja za uspeh u unapređenju podsticajnog okruže-nja za OCD; zahvaljujemo našim saradnicima, stručnjacima, medijima, lokalnim samoupravama i institucijama kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou, koji su prepoznali vrednost progra-ma i pružili podršku dugoročnom cilju da Srbija bude zemlja aktivnih građana.

Zahvalni smo ISC/USAID za sedam godina podrške našim zalaganjima. Osim toga, naš uspeh ne bi bio moguć bez znatne podrške i naših dugoročnih donatora, kojima smo beskrajno zahvalni: Fondacije Čarlsa Stjuarta Mota, Fonda braće Rokfeler, Balkanskog fonda za demokratiju, Fonda za otvoreno društvo Srbija, Ambasade Velike Britanije kao i podrške UNDP-a, OEBS-a i drugih među-narodnih i multilateralnih organizacija.

Dubravka VelatIzvršna direktorkaGrađanskih inicijativa Beograd, januar 2013. godine

5

Kontekst

Sedam godina

Biblijski sedmogodišnji ciklus dobrih i teških vremena može simbolično da asocira na sedam godina projekta ’Inicijative javnog zagovaranja građan-skog društva’ u Srbiji. Ovaj projekat je napravio da ovih sedam godina budu dobro razdoblje za civilni sektor u Srbiji. Uz tekuću krizu, lokalnu i global-nu, fi nansijsku i socijalnu, vidimo taj period kao pametnu, blagovremenu i neophodnu pripremu za „sedam teških (loših) godina” koje su pred nama.

Ovaj rezime ključnih dostignuća pokazaće da je u ovom razdoblju, zahvaljujući ovoj inicijativi i drugim donatorima čiji su se programi podudarali, stvoreno relativno stabilno i povoljno pravno okruženje za OCD, koje im omogućava da funkcionišu uz puno poštovanje slobode udruživanja, slo-bode govora i učešća građana.

CSAI je prepoznao da su srpske OCD tradicionalno zainteresovane i uključene u direktno učešće u defi nisanju i sprovođenju politika od zajedničkog interesa. Podrška u postizanju boljih i održivih rezultata u javnom zastupanju bila je neophodna. Uprkos nepovoljnom kontekstu, mi s ponosom predstavljamo dugu listu uspeha koji su znatno promenili okruženje u pozitivnom pravcu za građansko učešće u kreiranju i sprovođenju novih po-litika.

Kada je program CSAI započeo 2006. g., to je bila godina koju su obeležili sledeći događaji:

• Raspadom državne zajednice Srbije i Crne Gore uspostavljene su dve nove nezavisne države. To je stvorilo potrebu za restrukturiranjem držav-nih i vladinih institucija.

• EU je prekinula pregovore sa Srbijom o stabilizaciji i pridruživanju zbog odbijanja Srbije da uhapsi generala Mladića i da ga preda Haškom tribunalu.

• Usvajanje novog Ustava i pad Vlade doveli su do vanrednih parlamentarnih izbora. Posle četiri meseca teških pregovora, pretnji i ultimatuma postignut je kompromis, i u maju 2007. g. formirana je nova Vlada sa Koštunicom kao predsednikom Vlade, ali sa većinom ministara iz Demo-kratske stranke predsednika Tadića.

• Ova „dvoglava” Vlada dovela je do izuzetno teškog dvogodišnjeg razdoblja za zalaganje za rešavanje bilo kog problema jer je između koalicio-nih partnera postojala ozbiljna razlika u razumevanju uloge civilnog društva.

Osam meseci bez Parlamenta, bez Vlade, bez Ustavnog suda bilo je direktan rezultat ovog politički nestabilnog doba. To se odrazilo na ekonomiju nepostojanjem novih investicija, uz rastuću nezaposlenost i siromaštvo među stanovništvom.

To je bilo vreme kada je odgovorna osoba iz ISC-a rekla: „U redu! Sada, kada su izbori gotovi, stvari će biti normalne.”

Mi smo se nasmejali.

Onda su došle godine od 2007. do 2012: Kosovo je proglasilo nezavisnost, spaljene su ambasade, pale su vlade, bili parlamentarni izbori, predsed-nički izbori, lokalni izbori, uhapšen Karadžić, uhapšen Mladić, eksplodirala je fi nansijska kriza, eksplodirala je nezaposlenost, eksplodirala je korupcija, odliv mozgova je eksplodirao, Beograd je „eksplodirao” jer je Parada ponosa bila zabranjena, pa se desila, pa je opet zabranjena, uništena su romska naselja, napadnute OCD, napadnuti nezavisni mediji, novi parlamentarni, predsednički, lokalni izbori...

Normalan kontekst za srpske OCD.

CSAI je bio nužan jer je Srbija još uvek zemlja u tranziciji. To znači da su OCD u stalnom procesu zagovaranja za državu zakona, transparentne i odgovorne institucije, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, bolje regionalne odnose, bolju ekonomiju, bolje obrazovanje, bolji tretman osoba sa invaliditetom, bolju zaštitu žena od nasilja... Bolji život.

Komplikovan cilj, ali ostvariv.

Miljenko DeretaOsnivač Građanskih inicijativa i izvršni direktor od 1996. do 2012. godine

6

Projekat „Inicijativa zagovaranja građanskog društva” (Civil Society Advocacy Initiative – CSAI)

„Inicijativa zagovaranja građanskog društva” (Civil Society Advocacy Initiative – CSAI) bio je sedmogodišnji projekat vredan 27,5 miliona dolara, koji je sproveo Institut za održive zajednice (ISC), a uz fi nansijsku podršku USAID-a. On je podržavao srpsko civilno društvo u njegovoj sposobnosti da utiče na javnu politiku, da služi kao nadzor rada vlade i da sprovodi stalne kampanje javnog zagovaranja za različita reformska pitanja. CSAI je negovao zdravo i živo civilno društvo, usredsređujući se na sposobnosti sektora da uspešno zastupa na lokalnom i nacionalnom nivou, kao i da obezbedi pravno i regulatorno okruženje koje podstiče dugoročnu fi nansijsku i operativnu odr-živost NVO.

Komponente CSAI

• Promovisanje zagovaranja građanskog društva putem grantova, obuka i prilagođene tehničke pomoći NVO u Srbiji da razviju institucionalne kapacitete i sposobnost da promovišu ciljeve od značaja za građane Srbije.

• Jačanje nevladinog sektora kroz pomoć koalicijama NVO da poboljšaju pravni i regulatorni okvir i da funk-cionišu s maksimalnom slobodom u trenutnom okruženju.

Ciljevi CSAI

Sveobuhvatni cilj projekta bio je da građani Srbije preuzmu odgovornost za sopstvenu budućnost – budućnost koju biraju, budućnost koju zarađuju – i da se NVO prikažu kao pouzdani partneri u tom naporu.

Očekivani rezultati CSAI

• robustan, raznovrstan i reprezentativan NVO sektor koji je u stanju da utiče na javnu politiku, i sprovoditi kampanje javnog zagovaranja koje postižu rezultate na lokalnom i nacionalnom nivou;

• lokalna i nacionalna vlast spremna i sposobna da uključi građane i nevladine organizacije u razvijanje poli-tika i donošenje odluka na svim nivoima;

• građani razumeju i imaju poverenja da preduzmu akciju povodom pitanja do kojih im je najviše stalo, bilo preko NVO ili na sopstvenu inicijativu;

• NVO i koalicije NVO razmatraju pitanja od značaja za građane Srbije i uspešno prate i promovišu transpa-rentnost i odgovornost u donošenju odluka Vlade;

• pravno i regulatorno okruženje omogućava nevladinim organizacijama da imaju maksimalnu slobodu i uticaj i

• privatni sektor podržava civilno društvo kroz javno-privatna partnerstva, fi lantropiju i druge vidove davanja.

Postizanje ovih rezultata bilo je u skladu sa strateškim ciljem USAID 2.11, Smanjen rizik od političke ne-stabilnosti, povećavanjem uloge civilnog sektora u jačanju ključnih demokratskih struktura, obezbeđivanju alternativnih mogućnosti za građane da artikulišu svoje stavove, kao i izgradnjom prosperitetne Srbije.

7

CSAI je realizovan u saradnji sa četiri strateška partnera koji su umnogome poboljšali uticaj i održivost projekta:

• Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF) pružio je pomoć kroz inovativne, izvorne, napredne programe za lokalne zajednice širom Srbije, omogućavajući građanima da naprave pomak u svojim zajednicama baveći se pitanjima kao što su čišćenje reka i divljih deponija, revitalizacija školskih dvorišta i igrališta, kao i promovisanje ljudskih prava u svim zajednicama. BCIF je takođe pionir u promovisanju fi lantropije u Sr-biji uspostavljanjem nagrade „Virtus” za korporativnu fi lantropiju; BCIF-ova kampanja javnog zagovaranja dovela je do usvajanja Zakona o zadužbinama i fondacijama.

• Evropski centar za neprofi tno pravo (ECNL) obezbedio je tehničku ekspertizu koja je doprinela uspostav-ljanju podsticajnog okruženja za civilno društvo rešavajući pravna pitanja koja utiču na OCD i građansku participaciju. ECNL je učestvovao u izradi Zakona o udruženjima, Zakona o volontiranju, pravnim pitanji-ma u vezi s korporativnom fi lantropijom i u saradnji sa Građanskim inicijativama objavljeni su edukativni materijali poput Priručnika o slobodi udruživanja i Vodiča za primenu Zakona o udruženjima.

• SMART kolektiv je posvećen promovisanju i uspostavljanju društveno odgovornog poslovanja u Srbiji, kao i pronalaženju inovativnih načina da se zagovara dugoročan i održiv razvoj civilnog društva. SMART kolektiv je pokrenut s Foruma poslovnih lidera, koji čini 17 vodećih kompanija što posluju u Srbiji da podstakne korporativnu društvenu odgovornost i kontinuirano radi na unapređenju saradnje između civilnog društva i poslovnog sektora.

• Građanske inicijative promovišu održivu demokratsku promenu edukacijom građana o njihovim pravima, demokratiji i civilnom društvu. Građanske inicijative su se zalagale za uspostavljanje podsticajnog okru-ženja za NVO podstičući usvajanje Zakona o udruženjima. GI su, takođe, intenzivno radile na problemima koji se tiču mladih i odigrale su ključnu ulogu u kampanji zagovaranja koja je vodila ka uspostavljanju Ministarstva omladine i sporta, stvaranje više od 100 lokalnih kancelarija za mlade širom Srbije, kao i spro-vođenju Nacionalne strategije za mlade.

8

Legat 1: FENSFENS (Federacija nevladinih organizacija Srbije) osnovana je 2003. g. kao izraz potrebe nevladinih organizacija da ujedinjene šalju poruke s jačim efektom. Kroz napore u procesima javnog zagovaranja, 550 NVO iz cele Sr-bije, članica FENS-a, doprinele su donošenju novog Zakona o udruženjima, Zakona o volontiranju, osnivanju Kancelarije Vlade Republike Srbije za sa-radnju s civilnim društvom, usvajanju Uredbe o uvođenju transparentnih mehanizama za fi nansiranje organizacija civilnog društva (OCD) iz budžeta Republike Srbije, kao i usvajanju Etičkog kodeksa za nevladine organizaci-je u Srbiji. FENS je zadržao poziciju najveće i najuticajnije domaće mreže nevladinih organizacija. On predstavlja izrazito dragocenu platformu za uključivanje malih lokalnih NVO-a u procese razvijanja politika obezbeđu-jući legitimitet civilnog sektora da predstavlja građane. Danas je FENS još važniji da meri i prati odluke koje je donela Kancelarija Vlade Republike Srbi-je za saradnju s civilnim društvom, kao i da bude sagovornik delegacije EU. Namera Građanskih inicijativa jeste da reformiše FENS u pravcu formiranja nezavisne krovne organizacije nevladinih organizacija na bazi članstva, koja će predstavljati najjači glas NVO u Srbiji, umesto da FENS bude jedan od programa ili projekata Građanskih inicijativa. Ovaj legat je znatno podržala i Britanska ambasada u Beogradu.

Legat 2: Zakon o udruženjima U oktobru 2007. g. Vlada Republike Srbije je usvojila Nacrt Zakona o udruženjima, koji je sastavilo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i radna grupa sastavljena od predstavnika NVO-a koje su predvodile Građanske inicijative. S obzirom na pad Vlade u martu 2008. g., Nacrt Zakona je povučen iz skupštinske procedure. Prva po-lovina 2008. g. bila je obeležena naporima Građanskih inicijativa da održi Zakon na dnevnom redu Vlade, a kasnije i Skupštine Republike Srbije. Nacrt Zakona o udruženjima ponovo se našao u skupštinskoj proceduri u novembru 2008. g., ali je ponovo povučen da bi napo-kon bio usvojen u julu 2009. g. Posle devet godina zajedničkog delovanja mnogobrojnih nevladinih organizacija koje su predvodile Građanske inicijative, Srbija je dobila moderan Zakon o udruženjima u skladu s najvišim demokratskim standardima. Građanske inicijati-ve su odmah počele pripremu za njegovo sprovođenje tako što su odštampale 5.000 primeraka Vodiča za primenu Zakona o udru-ženjima. Ova publikacija je besplatno deljena nevladinim organi-zacijama u Srbiji, a njegova elektronska verzija dostupna je na veb-stranicama Građanskih inicijativa, Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Agencije za privredne registre. (Misija OEBS-a je fi nansijski podržala štampanje 4.000 primeraka Vodiča, a 1.000 pri-meraka je štampano uz podršku Britanske ambasade u Beogradu) S obzirom na novu „ulogu” Agencije za privredne registre (APR) u pro-

9

cesu registracije i „re-registracije” (usklađivanja pravnih akata udruženja s novim Zakonom o udruženjima) i njihovih „rastegljivih” kapaciteta, GI su organizovale treninge za zapo-slene APR-a o specifi čnim elementima slobode udruživanja koji su u vezi s procesom registracije udruženja. U nameri da informišu udruženja (NVO) o njihovim pravnim oba-vezama u skladu s novim Zakonom, GI su sprovele kampanju koja je uključivala plaćene oglase u štampanim medijima na spskom, mađarskom, albanskom i romskom jeziku i radio-džinglove na lokalnim i nacionalnim radio-stanicama. GI su snimile i distribuirale TV program koji je promovisao Zakon o udruženjima i njegovu primenu. Kroz ANEM mrežu, program je emitovan na 21 TV stanici. Posle promocije Zakona o udruženjima na konferenciji FENS-a, GI su nastavile sa organizovanjem promotivnih događaja 2010. i 2011. g. sve do 22. aprila, kada je istekao zakonski rok za usklađivanje pravnih akata udru-ženja s novim Zakonom o udruženjima. U saradnji s nekoliko donatora: kancelarija TACSO u Srbiji, Britanska ambasada u Beogradu i ISC/USAID, GI su organizovale događaje u 20 gradova/opština u Srbiji s ciljem da promovišu novi Zakon o udruženjima i da probude što veći broj NVO kako bi ih upoznali s novinama koje je uveo novi Zakon i šta treba da urade da bi što lakše prošle kroz proces „re-registracije” (usklađivanja). Održavanjem ovih događaja GI su doprle do skoro 2.000 predstavnika NVO iz 93 grada/opštine. GI su omo-gućile i tehničku pomoć udruženjima, angažujući advokata koji im je tri puta nedeljno besplatno pružao savetodavne usluge putem telefona ili imejla. U početku su pitanja bila najviše u vezi sa osnovnim informacijama o procesu „re-registracije” (usklađivanja), a ka-snije su postala složenija i u vezi s različitim pravnim problemima NVO u ovom procesu. Na kraju ovog procesa ukupan broj udruženja upisanih u registar Agencije za privredne registre bio je 16.464, uključujući i stara, „re-registrovana”, i nova, tek osnovana udruženja. Prvi put u istoriji Srbija je imala tačnu informaciju o broju udruženja i jedinstvenu bazu podataka o njima. Prema podacima Agencije za privredne registre, u januaru 2013. g. u registru udruženja se nalazilo 19.000 udruženja i njihov broj svakog dana raste.

Legat 3: Zakon o volontiranjuUprkos dve godine staroj inicijativi IZVOR-a – koalicije vojvođanskih OCD – da se donese Zakon o volontiranju, što su Građanske inicijative podrža-le, ovaj Zakon nije predstavljao prioritet Vlade Republike Srbije, sve dok Srbija nije prihvatila organizaciju „Univerzijade 2009”. Posle dobijanja in-formacije da je Ministarstvo rada i socijalne politike formiralo radnu gru-pu za izradu Nacrta zakona o volontiranju, GI su pokrenule intenzivnu kampanju da dođu do informacija i da spreče Ministarstvo da donese Zakon bez učešća OCD u njegovoj izradi. Pošto su pravni ekspeti anali-zirali Nacrt zakona koji je sastavilo Ministarstvo, GI su u decembru 2008. g. organizovale konsultativni sastanak sa organizacijama civilnog društva. Osnovna ideja je bila da se okupe sve organizacije koje su vitalno zainte-resovane za ovu temu (Crveni krst, Mladi istraživači Srbije, OCD okupljene u okviru IZVOR-a), informisati ih o tome kako se stvari odvijaju i zauzeti zajednički stav. Posle sastanka, na osnovu zajedničke odluke, Ministru za rad i socijalnu politiku poslato je pismo sa dva glavna zahteva: 1) da se OCD uključe u proces izrade Zakona i 2) da se u tom procesu pođe od već postojećeg Nacrta zakona, koji je napravila inicijativa „IZVOR”. Osno-vana je i mala radna grupa da rukovodi celom situacijom. Kao rezultat ove

10

kampanje zagovaranja, GI su s nekoliko organizacija civilnog društva pozvane da učestvuju u okviru „proširene radne grupe” u procesu izrade Nacrta zakona o volontiranju. Međutim, i pored toga Ministar-stvo je napravilo rigidan Nacrt zakona koji nije zadovoljavao potrebe OCD u Srbiji i pokrenulo javnu raspravu. GI su, naglašavajući svoje neslaganje s konceptom Nacrta zakona i namerene da spreče njego-vo donošenje, odlučile da se aktivno uključe, štaviše, da pomognu Ministarstvu u organizovanju događaja. GI su mobilisale civilni sek-tor šireći informaciju o predstojećim događajima, stavljajući kritičke komentare pravnih eksperata na veb-stranicu Građanskih inicijativa i pozivajući organizacije civilnog društva da se što više uključe. Po-sle vrlo uspešne javne rasprave i intenzivne kampanje, Ministarstvo je odlučilo da odustane od ovog Nacrta zakona i da počnu proces izrade sasvim novog predloga. U martu 2009. g. u prostorijama GI održan je sastanak predstavnika GI i Ministarstva rada i socijalne po-litike i tad su predstavljeni pripremljeni komentari i sugestije organi-zacija civilnog društva. Nažalost, ključne preporuke se ponovo nisu našle u novom Nacrtu zakona koje je pripremilo Ministarstvo. Uprkos svim našim naporima da ubedimo Ministarstvo da uzme u obzir ko-mentare OCD na njihov Nacrt zakona, kao i komentare Ministarstva omladine i sporta i Saveta za regulatornu reformu, fi nalna verzija Nacrta zakona koji je usvojila Vlada Republike Srbije u septembru 2009. g. bila je kao i prethodna oko koje se nismo saglasili, niti smo se za nju zalagali. GI su organizovale hitan konsultativni sastanak sa ostalim organizacijama civilnog društva i odlučeno je da se nastavi s borbom protiv donošenja ovakvog Zakona o volontiranju. Građan-ske inicijative i nekoliko organizacija civilnog društva su 27. oktobra 2009. g. pozvani u Novi Sad na 17. sednicu Skupštinskog Odbora za rad i socijalnu politiku da govore o Nacrtu zakona i posle iznošenja njihovih mišljenja Odbor je odlučio da ne usvoji ovaj Nacrt zakona pre održavanja još jednog javnog slušanja u Narodnoj skupštini. U skladu s tim GI su pripremile papir pod naslovom „Zakon o volontiranju – komentari i retrospektiva” i podelile ga svim posla-nicima koji su članovi skupštinskog Odbora za rad i socijalnu politiku. GI su takođe poslale zvanično pismo gospodinu Mehi Omeroviću, predsedniku ovog skupštinskog Odbora, podsećajući ga na zaključke s prethodne sednice i zahtevajući da u skladu s tim zakaže narednu sednicu Odbora u formi javnog slušanja. U našim kontaktima sa skupštinskim odborom dobili smo informaciju da su oni spremni da usvoje sve naše komentare i zahteve i da ih podnesu Skupštini na usvajanje u vidu amandmana. Povodom novih informacija GI su u martu 2010. g. organizovale hitan sastanak sa organizacijama civilnog društva zaintereso-vanim za ovu temu, da dogovore sledeće korake u skladu s novim okolnostima. Predstavnici OCD su izrazili oprez prema spremnosti skupštinskog Odbora da podrži naše amandmane kao i prema mogućnosti da Skupština usvoji sve njih. Njihovo mišljenje je bilo da je nemoguće popraviti postojeći Nacrt zakona jer nije pisan u duhu volonterizma, i smatrali su da bi trebalo preformulisati ili izbaciti veliki broj članova. Tadašnji izvršni direktor GI Miljenko Dereta delegiran je da organizuje sastanak s tadašnjim Ministrom za rad i socijalna pitanja Rasimom Ljajićem kao i s predsednikom Odbora Skupštine Srbije za rad i socijalna pitanja Mehom Omerovićem da bi predstavio i argumentovao naše zahteve. U skladu sa dogovorom, GI su pripremile komentare na Nacrt zakona, kao i objašnjenja naših zahteva za sednicu Skupštinskog odbora za rad i socijalna pitanja, i ona je održana u maju 2010. g. u Skupštini Srbije. GI su pripremile i amandmane na Nacrt zakona u saradnji sa ekspertom ECNL-a za neprofi tno pravo dr Draganom Golubovićem i on su prosleđeni poslanicima. Konačno, 26. maja 2010. g. Skupština Republike Srbije donela je Zakon o volontiranju. Kao rezultat napora nevladinih organizacija, Ministarstvo rada i socijalne politike prihvatilo je amandman kojim se dozvoljava deci da učestvuju u volonterskim aktivnostima. Konačna verzija ovog zakona posebno propisuje da se Zakon ne odnosi na ad hok volonterske aktivnosti, već samo na kratkoročno i dugoročno volontiranje, što je bio kompromis koji smo postigli sa Ministarstvom. Zakon o volon-tiranju u velikoj meri komplikuje proces organizovanja volonterskih aktivnosti, te on postaje veoma težak i skup. Ubrzo po donošenju Zakona GI su započele seriju događaja s namerom da upoznaju OCD s njegovim važnim detaljima i mogućim implikacijama njegove primene na funkcionisanje OCD, kao i da ukažu

11

na mogućnosti prevazilaženja njegovih slabosti. U saradnji sa ECNL-om napravljen je „Vodič za primenu Zakona o volontiranju” koji sadrži preporuke za „kreativno tumačenje Zakona” kao načina prevazilaženja nedostataka ovog Zakona. Ova publikacija je štampana u 2.000 primeraka i njena elektronska verzija se može preuzeti na veb-stranici Građanskih inicijativa.

Osnivanje Nacionalnog komiteta za volontiranje

U aprilu 2011. g. Ministarstvo rada i socijalne politike osnovalo je Nacionalni komitet za volontiranje, odgovoran za koordinisanje svih aktivnosti na nacio-nalnom nivou koje su u vezi s promovisanjem volonterstva u okviru Međunarodne godine volontiranja (2011). Nacionalni komitet je odlučio da organizuje Nacionalnu konferenciju o volontiranju. Na međunarodni dan volontera, 5. decembra 2011. g., Kancelarija Vlade Republike Srbije za saradnju s civilnim društvom, u saradnji sa Građanskim inicijativama, Ministarstvom rada i socijalne politike, Ministarstvom omladine i sporta, Mladim istraživačima Srbije i UNICEF-om organizovala je Nacionalnu konferenciju o volontiranju posvećenu Međunarodnoj godini volontiranja. Učešće u ovom događaju u Sali Jugo-slavija Palate Srbija uzelo je više od 180 učesnika. Uvodne reči dali su predsednik Republike Srbije, ministar rada i socijalne politike, nacionalni koordinator UNICEF-a i predstavnici fondacije „Divac”.

Legat 4: Kancelarija za saradnju s civilnim društvom7 kancelarija za saradnju sa cd Početkom 2008. g. posle konsultacija sa timom PRSP (tim potpredsednika Vlade za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva), Građanske inicijative su pokrenule uspostavljanje institucionalnih mehanizama za saradnju Vlade Republike Srbije i OCD. Prvi pred-log u tom pravcu izrađen je u saradnji sa ECNL-om u martu 2008. g. i predstavljen potpredsedniku Vlade Republike Srbije. Na osnovu ovog predloga, tim PRSP je formirao radnu grupu koju su činili predstavnici Građanskih inicijativa, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Kancelarije za evropske integracije i tima PRSP. Oni su formulisali predlog za osnivanje Kancelarije za saradnju Vlade Republike Srbije i civilnog društva. Posle dve godine kampanje o potrebi formiranja takve kancelarije, edukacija, organizovanja okruglih stolova i konferencija, obezbeđivanja stručnih ekspertiza iz Velike Brita-nije, ECNL i regiona (Hrvatska, Crna Gora), u saradnji sa kontakt organizacijama civilnog društva (KOCD), Vlada Republike Srbije pripremila je dokumente da bi ova Kancelarija postala operativna početkom 2010. U aprilu 2010. Uredbom Vlade Republike Srbije osnovana je Kancelarija za saradnju s ci-vilnim društvom. Pošto nikakve dalje aktivnosti nisu usledile, GI su pokrenule intenzivnu kampanju u kojoj su zagovarale i lobirale za što bržu operaciona-lizaciju Kancelarije. U septembru 2010. GI su poslale zvanično pismo predsedniku Vlade Republike Srbije sa zahtevom da ubrza početak funkcionisanja ove Kancelarije. Izvršni director GI je u nekoliko prilika o tome razgovarao s premijerom Vlade Republike Srbije. Iako većina sredstava za rad Kancelarije potiče iz

fondova stranih donatora, Skupština Srbije je 29. decembra 2010. usvojila Budžet za 2011. u kom je izdvojeno 4.000.000 dinara za rad Kancelarije za saradnju s civilnim društvom. Na sednici Vla-de Republike Srbije 21. januara 2011. g. Ivana Ćirković je izabrana za di-rektorku ove Kancelarije. Donošenje Uredbe kojom je osnovana Kancelarija za saradnju s civilnim društvom i imenovanje Ivane Ćirković za njenu direktorku jeste kulminacija uspešnog zalaganja Građan-skih inicijativa, nekoliko organizacija civil-nog društva, FENS-a i naših saveznika u Vladi Republike Srbije za osnivanje ovog tela i početak njegovog funkcionisanja.

12

Legat 5: Istraživanja i analize civilnog sektora u Srbiji

Analiza ekonomskih perfomansi neprofi tnih institucija u Srbiji od 2006. do 2008.

Ova analiza jeste prvi korak u proučavanju ekonomskih potenci-jala nevladinog sektora. Istraživanje su naručile Građanske inicija-tive, a sproveo ga je stručni tim Republičkog Zavoda za statistiku koji je predstavio strukturu prihoda civilnog sektora. Procenjeno je da najveći doprinos u sredstvima potiče od sponzora i dona-tora, kao i iz državnih fondova (budžet ministarstava, pokrajinskih i lokalnih organa vlasti). Ova dva izvora pokrivaju 74% ukupnog prihoda neprofi tnog sektora. Istraživanje je pokazalo i da proseč-na neto zarada u NVO iznosi 25.000 dinara što je bilo manje od nacionalnog proseka. Zbog toga, uobičajena pretpostavka da su plate u civilnom sektoru izuzetno visoke nije bila zasnovana na činjenicama. GI smatraju ovo istraživanje početkom sistematskog rada na ovom polju, koje su učesnici diskusije na ovu temu ocenili kao vitalno. Ovo istraživanje je sredstvima podržala Ambasada Velike Britanije u Beogradu u okviru projekta „Stvaranje podsti-cajnog okruženja za razvoj organizacija civilnog društva u Srbiji”.

Istraživanje o nevladinim organizacijama i o percepciji javnosti o nevladinom sektoru u Srbiji

ISC/USAID je 2009. naručio istraživanje od Građanskih inicijativa o nevladinim organizacijama kao i istraživanje o percepciji javnosti o ovom sektoru u Srbiji po metodologiji koju su GI razvile i sprovele 2005. GI su pripremile analizu podataka i dve veb-publikacije (obe i na srpskom i na engleskom jeziku): „NVO u Srbiji 2009.” i „Percepcija i stavovi javnosti o nevladinom sektoru u Srbiji u 2009. godini”.

Osnovna studija o statusu civilnog sektora

Pošto se proces „pre-registracije” (usklađivanja) udruženja završio 22. aprila 2011. g., Srbija je prvi put u istoriji dobila sveobuhvatnu bazu podataka svih aktivnih OCD (udruženja). GI su odlučile da iskoriste ovu jedinstvenu priliku i da preduzmu izradu osnovne (polazne) studije o civilnom sektoru gde bi, prezentujući tačne i pouzdane podatke o sektoru, razjasnile i poboljšale opštu sliku o OCD i obezbedile znatan doprinos izradi Nacionalne strategije za razvoj civilnog društva u Srbiji. Istraživanje je sproveo IPSOS Stratedžik marketing. U saradnji s Kancelarijom za razvoj civilnog društva defi nisali smo klasifi kaciju OCD, sadržaj upitnika o kome se prethodno diskutovalo sa OCD i relevantnim akterima na konsultativnim sastancima. Agencija za privredne registre (APR) obezbedila je podatke, tako da je u razdoblju od juna do septembra 2011. IPSOS Stratedžik marketing počeo da sakuplja podatke od 1.650 OCD (udruženja) slučajno uzorkovanih od 13.375 udruženja iz cele Srbije. Neka od pitanja u Upitniku odnosila su se na budžet za 2010, na geografsku oblast, metode rada, broj volontera itd. U oktobru 2011. g. predstavili smo prve rezultate Studije o stanju civilnog sektora u Srbiji. Među ostalim podacima Studija je pokazala da je više od 65% registrovanih OCD (udruženja) kao svoje primarno polje delovanja navelo pružanje socijalnih usluga, bavljenje kulturom, medijima i rekreacijom i zaštitom životne sredine. Večina (59%) OCD (udruženja) osnovana je posle 2000. g. i u velikoj meri su uključena u obrazovne aktivnosti i akcije na lokalnom nivou. Veličina budžeta za 2010. više varira između pojedinačnih OCD, nego između glavnih oblasti delovanja. Većina OCD (64%) u 2010. imala je budžet manji od 5.000 evra, dok je 5% OCD imalo budžet veći od 100.000 evra. Posle ovog događaja usledilo je nekoliko prezentacija rezultata održanih u različitim gradovima u Srbiji i van nje. Istraživanje je dostupno on-line i koristi se kao referentno u mnogim analizama civilnog sektora u Srbiji.

13

Legat 6: Zakon o porezu na imovinu GI i FENS su 2008. g. poslali zahtev Ministarstvu fi nansija Republike Srbije da preispita značenje člana 21 Zakona o porezu na imovinu koji reguliše poreske olak-šice za poklone. Mi smo predložili da Ministarstvo fi nansija dâ izjavu kojom se tvrdi da su OCD izuzete od plaćanja poreza na grantove i donacije (kao fondovi i fondacije). Ministarstvo fi nansija je odbilo naš predlog i odgovorilo citirajući Zakon, za koji smo mi prvobitno komentarisali da se ne sprovodi na odgovarajući način. U drugoj polovini 2008. predstavnici GI i BCIF-a su organizovali sastanak sa Državnim sekretarom Ministarstva fi nansija, s kojim je postignut dogovor da se zajednički radi na promeni poreskog okruženja za funkcionisanje OCD. Ministarstvo se takođe složilo da pripremi dokument koji bi pokrio: analizu oblasti kojom ćemo se baviti, uključujući poreske propise za donacije, poklone, članarine i legate; poreske propise koji se odnose na poreske podsticaje za kompanijsko davanje; poreske propise koji se odnose na prihod pojedinaca i poreske olakšice za individualna davanja; poreske propise u vezi s porezom na prihod i prihod od investicija; carinske propisea; PDV poreskih propisa; javno i pravno priznavanje stvari od opšteg interesa. Bilo je neophodno pripremiti dokument do kraja februara 2009. g. da bi se sve podudarilo s budžetskim ciklusom. Dogovorili smo se da formiramo radnu grupu sastavljenu od predstavnika GI, BCIF, ECNL, CRNPS (Centar za razvoj neprofi tnog sektora), KPMG-a i nezavisnog pravnika. Ministarstvo fi nansija je rasporedilo dva stručnjaka iz Ministarstva da učestvuju u radu radne grupe kao i poreski stručnjak iz Kancelarije za evropske integracije.

Legat 7: Uredba o uvođenju transparentnih mehanizama za fi nansiranje OCD iz državnog budžetaMinistarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ljudska i manjinska prava 2009. g. je podržalo našu inicijativu za izradu transparentne procedure i vodiča za fi nansiranje OCD od strane Vlade Republike Srbije. Na osnovu naših preporuka, Ministarstvo je prepoznalo Građanske inicijative kao ključnu i vodeću organi-zaciju i zvanično nas pozvalo da učestvujemo u radu radne grupe koja će raditi na ovom predlogu. U saradnji sa Centrom za praktične politike, GI su pripremile predlog procedure za transparentno fi nansiranje OCD iz javnih izvora (državnog budžeta) i organizovale konsultativne sastanke sa OCD da bi prodiskutovale ovaj nacrt predloga i sakupile komentare, predloge i primere dobre prakse. U martu 2011. g. predlog je dopunjen novim sadržajem baziranim na sakupljenim komentarima i sugestijama OCD dobijenim na sastancima i elektronskom poštom i GI su ga zvanično poslale Ministarstvu. U oktobru 2011. g. održan je sasta-nak specijalne radne grupe koja je pripremila tekst ove Uredbe. Dubravka Velat, programska direktorka GI, u to vreme je uče-stvovala u tom procesu kao jedini predstavnik OCD. GI su imale veoma ozbiljne primedbe na predlog teksta ove uredbe. Svi ko-mentari i predlozi su sabrani i ubačeni u predlog teksta Uredbe i poslati svim akterima u ovom procesu da daju dodatne ko-mentare. U saradnji sa ECNL-om GI su pripremile amandmane na Predlog uredbe i prosledile ih Ministarstvu. Predstavnici GI su održali sastanak sa direktorkom Kancelarije za saradnju s civil-nim društvom i pomoćnicom ministra za državnu administariju, lokalnu samoupravu, ljudska i manjinska prava da prodiskutuju i da se dogovore o poslednjoj verziji Nacrta uredbe. Dobili smo informaciju da će biti prihvaćen zahtev GI i ECNL-a za promenu člana kojim se OCD oslobađaju od obaveze obezbeđivanja 51% sredstava iz drugih izvora da bi fi nansirale predložene projekte (programe). GI su imale još predloga u vezi sa objavljivanjem poziva za dostavljanje predloga projekata, obavezne izjave da su OCD neprofi tne organizacije koju bi organizacije morale da obezbede itd. U novembru 2011. Ministarstvo za državnu upra-vu, lokalnu samoupravu, ljudska i manjinska prava organizovalo je novi sastanak Specijalne radne grupe gde su učesnici imali priliku da komentarišu novi Nacrt uredbe. Predlog GI koji se tiče kofi nansiranja, teksta Poziva i rokova za dostavljanje predloga projekata podržali su Ministarstvo zaštite životne sredine i pro-

14

stornog planiranja i Ministarstvo kulture. Konačno, radna grupa je prihvatila predlog GI i novi tekst Predloga uredbe s našim ključnim predlozima poslat je drugim Ministarstvima na mišljenje. Vlada Republike Srbije je 27. januara 2012. donela Uredbu o uvođenju transparentnih mehanizama za fi nan-siranje OCD iz državnog budžeta. Tim povodom GI su u januaru 2012. g. organizovale događaj gde su predstavile Uredbu kojom se uvode mehanizmi da fi nansiranje OCD iz državnog i lokalnih budžeta učine mnogo otvorenijim i jednostavnijim.

Legat 8: Neprofi tno računovodstvo U Srbiji ne postoji specifi čno računovodstvo za neprofi tne orga-nizacije (NPO). U uverenju da bi se to trebalo promeniti, GI su an-gažovale domaće stručnjake iz oblasti računovodstva da naprave analizu razlika između profi tnih i neprofi tnih subjekata, kompa-rativne prikaze računovodstvenih sistema u SAD, Makedoniji, Hr-vatskoj, Bugarskoj, Italiji i Velikoj Britaniji i da naprave preporuke za unapređenje postojećeg sistema računovodstva u Srbiji sa sta-novišta NVO (OCD). Oni su takođe pripremili predlog za promenu Zakona o računovodstvu i reviziji koji su sakupljenii u publikaciji „Mogućnosti uvođenja posebnog računovodstva i fi nansijskog izveštavanja za nedobitne organizacije u Srbiji”. Ova publikacija je veoma uspešno predstavljena na javnim događajima u cilju osvešćivanja ljudi o potrebi da se postojeći sistem računovodstva prilagodi i pojednostavi za neprofi tne organizacije. GI su posla-le zvanično pismo Ministarstvu fi nansija i priložile publikaciju. U novembru 2012. Vlada Republike Srbije pripremila je nacrt novog Zakona o računovodstvu i reviziji s namerom da uskladi sistem ra-čunovodstva u Srbiji sa evropskim standardima i međunarodnim primerima dobre prakse. GI su u saradnji sa ECNL-om i domaćim stručnjacima pripremile komentare i posebne amandmane na predlog ovog zakona baveći se problemima koje imaju uticaja na NPO (OCD): 1) Predlog zakona predviđa primenu pravila računo-vodstva na NPO (OCD) koje imaju članstvo (udruženja, sindikati, političke partije itd.), ali ne pominje NPO (OCD) koje nemaju član-stvo (fondacije i zadužbine) kao one na koje se Zakon odnosi; 2) osim toga, Predlog zakona sadrži kontradiktorne odredbe koje se odnose na NPO bazirane na članstvu na koje se Zakon primenjuje; 3) Predlog zakona izuzima „crkve i verske organizacije” iz Zakona, iako su one korisnici javnih sredstava fondova. Kao rezultat toga, fi nansiranje ovih subjekata ostavljeno je potpuno van kontrole javnih vlasti; 4) Predlog zakona ne predviđa pojednostavljenje računovodstva za NPO (OCD) i stavlja ih u jednak položaj s poslovnim subjektima, pot-puno ignorišući specifi čnost karateristika već pomenutih. Naša aktivnost na socijalnim mrežama radi obaveštavanja što većeg broja zainteresovanih aktera o našim amandmanima veoma je doprinelo kratkoj ali veoma intenzivnoj kampanji zagovaranja za Amandmane. Koristeći Tviter i Fejsbuk GI su aktivirale ljude i za vreme trodnevne kampanje 201 osoba je podržala amandmane slanjem imejla Ministarstvu fi nansija s tekstom: „Ja podržavam amandmane.” U kampanji je jedan od predstavnika Ministarstva fi nansija pratio dešavanja na Tviteru i pozvao GI da organizuju sastanak u vezi sa amandmanima. Sastanak je održan posle nekoliko dana u Ministarstvu fi nansija, gde su predstavnici Ministarstva izrazili saglasnost s predloženim izmenama i dogovorili se da će se konsultovati s Ministarstvom vera i dijaspore da analiziraju status registra crkvi i verskih zajednica zarad uvođenja promena u ovoj oblasti.

U februaru 2012. predstavnici GI su se sastali s predstavnicima Ministarstva fi nansija u vezi sa amandmanima na Predlog zakona o računovodstvu i reviziji, te dobili uverenje da će svi amandmani što su GI pripremile u saradnji sa ECNL-om biti uključeni u Predlog zakona koji će biti podnet Vladi Republike Srbije na usvajanje. Međutim, parlamentarni izbori u maju 2012. stopirali su ovaj proces. Nova Vlada Republike Srbije pripremila je novi Predlog zakona o računovod-stvu i reviziji i on nije sadržao prethodno usvojene amandmane koje su GI pripremile u saradnji sa ECNL-om; Vlada je otvorila javnu raspravu o predlogu ovog

15

Zakona, stavljajući tekst Predloga zakona na veb-stranicu Ministarstva fi nansija samo na nekoliko dana. GI su odmah reagovale i ponovo pokrenule kampanju koristeći socijalne i NVO mreže i na taj način sakupile 190 potpisa podrške za samo dva dana kampanje. Po podnošenju amandmana na Predlog zakona o računovodstvu i reviziji Ministarstvu fi nansija, zvanična podrška pojedinih državnih i nezavisnih institucija stigla je poslednjeg dana javne rasprave. Kancelarija za saradnju s civilnim društvom je 23. oktobra 2012. poslala zvanično pismo Ministarstvu fi nansija i ekonomije, ističući da povlašćen tretman specifi čnih kate-gorija fi zičkih i pravnih lica (crkve i verske zajednice) može imati negativne posledice na javno trošenje budžetskih sredstava. Zaštitnik građana Saša Janković je u zvaničnom pismu upućenom Ministarstvu 25. oktobra 2012.g. izrazio punu podršku predloženim amandmanima verujući da će biti afi rmativni i neophodni za slobodu udruživanja u Srbiji. U vezi s tim, predložio je Ministarstvu da ih prihvati u ovoj fazi zakonodavnog procesa. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić takođe je podržala amandmane. U zvaničnom pismu upućenom Ministarstvu 2. novembra 2012. g. ona je izjavila da bi amandmani trebalo da budu usvojeni jer bi to doprinelo razvoju civilnog društva u Srbiji. Predlog zakona o računovodstvu i reviziji još uvek je u proceduri.

Legat 9: Etički kodeksGrađanske inicijative su u saradnji s još nekoliko partnerskih organizacija (BCIF, ECNL i SMART) formirale radnu grupu sastavljenu od predstavnika OCD da bi na-pravile predlog Kodeksa ponašanja u cilju uvođenja principa dobrog upravljanja u OCD u Srbiji. Radna grupa se složila da bi usvajanje Etičkog kodeksa, Kodeksa ponašanja i standarda transparentnog upravljanja pomoglo organizacijama civilnog duštva da poprave negativnu sliku koju javnost ima o civilnom sektoru. Oni su predložili kratkoročne i dugoročne korake u vezi sa ovim problemom. Kratkoročni plan je bio da se pripremi Etički kodeks za OCD, da se organizuju javne debate o predlogu sa ostalim organizacijama i na kraju da im se ponudi konačna verzija na potpisivanje. Dugoročni plan je bio da se aktivnosti prošire na pripremu i ostalih dokumenata: Kodeksa ponašanja i Standarda dobrog upravljanja; da se sa organizacijama za obuku pripremi dizajn treninga za uvođenje dobrog upravljanja u OCD; da se osnuje telo za praćenje i primenu uvedenih standarda. Istovremeno, trebalo bi organizovati radionice širom Srbije da bi se objasnilo koje su prednosti i mane postojanja Upravnih odbora u OCD-u. Trebalo bi napraviti transparentnu bazu podataka onih organizacija civilnog društva koje su uvele standard dobrog upravljanja, i očekivati da to urade i ostale. 11 eticki kodeks Dugoročne aktivnosti bi trebalo da budu specifi kovane u predlozima projekata koje bi trebalo pripremiti. U maju 2010. GI su u Beogradu organizovale sastanak „proširene” radne grupe za uvođenje dobrog upravljanja u OCD. U veoma dinamičnoj i konstruktivnoj raspravi preovladala su dva mišljenja: jedna grupa učesnika je bila uverenja da bi predloženi Etički kodeks bio sa-

svim dovoljan za početak procesa uvođenja dobrog uprav-ljanja u OCD; druga grupa je smatrala da bi Etički kodeks, pored spiska principa, trebalo da sadrži i mehanizme za implementaciju. Učesnici su se na kraju saglasili da bi tre-balo zatražiti mišljenje od šire zajednice organizacija ci-vilnog društva. U septembru 2010. g. GI su organizovale događaj da bi upoznale OCD sa argumentima za uvođe-nje dobrog upravljanja sa stanovišta donatora. U decem-bru 2010. GI su putem FENS-ove mejling liste poslale predlog Etičkog kodeksa organizacijama civilnog druš-tva da daju komentare i sugestije na predloženi tekst. Pošto se konsultativni proces u okviru zajednice OCD završio, GI su odlučile da ponude ovaj dokument organizacijama na potpisivanje. U junu 2011. GI su organizovale događaj pod imenom „Uvođenje sistema kvaliteta u OCD – Etički kodeks” kao sredstva za samoregulaciju civilnog sektora u Srbiji. Učesnici događaja su bili uglavnom predstavnici or-ganizacija civilnog društva koje su na kraju događaja potpi-sali Etički kodeks. Do sada, ovaj dokument je potpisalo 114 organizacija civilnog društva.

16

Legat 10: Memorandum o budžetu Srbije za 2008–2011.Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave prepoznalo je Građanske inicijative kao ključnu i vodeću organizaciju u zalaganju za donošenje Zakona o udruženjima. Zbog toga je Ministarstvo podržalo naš predlog, koji je imao za cilj promenu Memoranduma o budžetu Srbije za period 2008–2011. g. Ministar-stvo je prihvatilo naše sugestije kao svoje, napravilo zvaničan dokument i prosledilo ga Ministarstvu fi nansija sa zahtevom da Memorandum, pored ostalog, sadrži i poglavlje o Reformi civilnog društva (s obzirom da u Memorandumu civilno društvo i OCD nisu pomenuti).

Iz revidiranog Memoranduma: Organizacije civilnog društva. U skladu s prioritetima Evropskog partnerstva, Srbija će doneti Zakon o udruženjima građana, regulisati njihov rad i obezbediti saradnju Vlade i civilnog sektora, uključujući fi nansiranje OCD (udruženja, fondovi i fondacije). Srbija će dodeljivati grantove nevladinim organizacijama u skladu sa budžetskim sredstvima, prema Zakonu o budžetu za određenu godinu.

U oktobru 2007. g. Vlada Republike Srbije je prihvatila obe naše sugestije i donela revidirani Memorandum o budžetu. Prvi put su OCD jasno pomenute u do-kumentu koji predstavlja politiku i prioritete Vlade Republike Srbije za razdoblje 2008–2011. g. To je takođe značilo da će Vlada obezbediti fi nansiranje OCD iz državnog budžeta na regularnoj osnovi. Ministarstvo omladine i sporta takođe je prihvatilo naše predloge u vezi s Memorandumom o budžetu i izrazilo volju da Zakon o volontiranju stavi na dnevni red Vlade i Parlamenta.

Iz revidiranog Memoranduma: Omladina i sport. U cilju poboljšanja položaja mladih i uslova njihovog života, Nacionalna strategija za mlade će biti usvojena kao prekretnica za mere i aktivnosti koji promovišu populaciju mladih i obezbeđuju njihovo kvalitetno obrazovanje i zapošljavanje, paralelno sa njihovim uključivanjem u razvoj društva i evropske integracije.

Legat 11: InformisanjeČasopis MREŽA

Časopis Mreža je izlazio jednom mesečno; bio je štampan u 2.000 primeraka i besplatno distribuiran nevladinim organizacijama (NVO), lokalnim i republičkim institucijama, donatorima i međunarodnim organizacijama. Izlazio je od 2000. do 2009. g. i predstavljao je jedan od glavnih izvora informacija i promocije kako lokalnih i međunarodnih NVO, tako i različitih lokalnih institucija. Njegov uticaj se može videti kroz intenzivan i povećan doprinos lokalnih organizacija i kroz povećanu potražnju među organizacijama civilnog društva da se pretplate na njega. U navedenom razdoblju štampano je 75 brojeva. Svi brojevi Mreže mogu se preuzeti s veb-stranice Građanskih inicijativa.

Veb-stranica

Razmenom različitih informacija o konkursima, pravnim i fi -nansijskim pitanjima, događajima, treninzima, seminarima i korisnim publikacijama, veb-stranica Građanskih inicijativa je postala jedan od najvažnijih info-centara za organizacije civil-nog društva u Srbiji. Pored objavljivanja vesti koje su korisne za OCD, ovde se takođe promovišu projektne aktivnosti GI. Naše iskustvo i statističke analize ukazuju da posetioce veb-stranice još uvek najviše zanima da pročitaju najnovije konkurse, vesti i publikacije. U potrazi za različitim informacijama našu veb-stra-nicu www.gradjanske.org poseti i do 10.000 ljudi.

Društveni mediji

Pored informisanja putem veb-stranice, mi smo takođe po-svećeni uspostavljanju direktnih odnosa s ljudima koji koriste društvene medije. Interakcija s građanima/građankama putem socijalnih mreža bila je jedna od ključnih aktivnosti u ostva-

17

rivanju ciljeva iz „PR Strategije Građanskih inicijativa 2011–2014.” (Strategije Građanskih inicijativa za odnose s javnošću 2011–2014”). Informisanjem i angažova-njem ljudi da nam se pridruže u različitim inicijativama koje organizujemo, mi putem Fejsbuka i Tvitera dolazimo do više od 6.000 ljudi.

Nedeljni bilten

Da bismo partnere i donatore stalno informisali o aktivnostima GI, napravili smo elektronski nedeljni bilten na engleskom jeziku s kratkim pregledima aktivnosti GI u protekloj nedelji. Informacije su povezane s tekstovima na veb-stranici GI na srpskom jeziku, gde se nalazi više informacija o aktivnostima, događajima, sastancima ili o kojim god se pitanjima radi. Od januara 2011. g. Nedeljni bilten GI redovno se šalje na više od 170 adresa. Pokazao se kao veoma korisno sred-stvo za stalno i često informisanje donatora i institucija jer daje im više materijala za bolje razumevanje i veću svest o svim aktivnostima i problemima kojima se GI bave.

InfoCentar

12 infocentar Od novembra 2003. g. InfoCentar GI, koji je specijalna komponenta Programa za mlade, obez-beđuje podršku omladinskim grupama, informišući ih o različitim događajima koji se tiču mladih (konferen-cije, seminari, treninzi, razmene, volonterski kampovi, festivali, neformalno obrazovanje, mogućnosti staži-ranja, stipendije itd.) i podržava umrežavanje među različitim grupama mladih širom zemlje i Evrope. U 2012. g. platforma Info-centra modernizovana je i in-tegrisana sa socijalnim mrežama i može se pratiti na: infocentar.gradjanske.org, facebook.com/infocentar.gradjanske, twitter.com/InfoCentarGI.

Legat 12: PR strategija Građanskih inicijativa 2011–2014. (Strategija Građanskih inicijativa za odnose sa javnošću 2011–2014)Ovo je dokument koji utvrđuje strateške ciljeve PR aktivnosti u pomenutom razdoblju a sprovodi ih PR menadžer zajedno sa osobljem Građanskih inicijativa. Strategija je korišćena kao sredstvo u planiranju i primeni svih PR aktivnosti kojim težimo da postignemo tri sledeća cilja: 1) veća vidljivost svih aktivnosti Gra-đanskih inicijativa u javnosti; 2) povećanje komunikacije s građanima i 3) široka promocija vrednosti Građanskih inicijativa.

Legat 13: Izborne kampanje

Kampanja za „Aktivno NE” donošenju Ustava

O referendumu i usvajanju Ustava 2006. g. nije bilo javne rasprave. Većina NVO se opredelila za bojkot, međutim, Građanske iicijative, koje su se zalagale za izlazak na referendum, predložile su kampanju za „Aktivno NE”, koja se sastojala od javnih rasprava i serije oglasa u novinama koji su promovisali glas NE. Naš proaktivni pristup je bio formulisan sloganom „Šta bismo dobili da smo imali javnu raspravu o Ustavu?” Iako je referendumom odobreno donošenje Ustava, NVO su u javnosti doživljene kao neko ko traži civilni dijalog i pravo građana da budu konsultovani o važnim političkim pitanjima.

18

GOTV, kampanja za parlamentarne izbore 2007.

Kao rezultat kampanje „Izađi da glasaš” (Get Out to Vote – GOTV), povećana je izlaznost birača na parlamentarne izbore 2007. g. GI su bile uključene u kampanju „Izađi da glasaš” na dva nivoa: „Glas može sve da uradi” – kam-panja koja je bila raspodeljena u više od 40 gradova u Srbiji i TV emisija „Civilno društvo pita” (razvijena u sa-radnji sa Evropskim pokretom u Srbiji). Ukupan broj gle-dalaca koji su pratilii bar jedan minut TV emisije kretao se u rasponu između 1.020.000 i 1.635.000, a prosečna gledanost u svakom trenutku bila je između 328.000 do 425.000 gledalaca za svaki od 4 dana programa, što je predstavljalo važan korak ka većoj vidljivosti i pozicioni-ranju civilnog sektora u Srbiji. Izlaznost na izbore je bila veća nego što je to bilo uobičajeno i očekivano (60,4%) što svakako može biti rezultat naših kampanja. Rezultat emitovanja TV emisije bilo je sastavljanje liste obećanja političkih partija i tada je ona bila osnova za naše prego-vore s njima.

„Izađi da glasaš”, kampanja za predsedničke izbore 2008.

GI su kreirale dve kampanje za povećanje izlaznosti na predsedničke izbore u Srbiji koji su održani 20. januara 2008. g. Jedna je bila specijalno dizajnirana za mlade (Program za mlade GI) pod nazivom „Šta glasaš, to i jedeš”, a jedna za civilno društvo (FENS) pod nazivom „Ako ne Evropa, onda šta?” Naša je procena, bazirana na prethodnim iskustvima, da smo ovom kampanjom dosegli do više od 1.000.000 građana, posebno mladih.

„Izađi da glasaš”, kampanja za parlamentarne izbore 2008.

Građanske inicijative su učestvovale u kampanji za povećanje izlaznosti na parlamentarne i lokalne izbore 11. maja 2008. g. Pored motivisanja birača da izađu na izbore, cilj kampanje koju smo osmislili („Pravac Evropa”, „Civilno društvo pita”, „Srbija u EU – šta od toga imam ja? Šta od toga ima moj grad”, „Skrati priču, zamisli život”) bio je da se ukaže na evropsku perspektivu Srbije, da se objasni građanima koja je dobrobit Srbije od članstva u EU, da se pokaže da je raznovrsnost suština evropskog identiteta, a kroz političke rasprave putem emisija „Civilno društvo pita” da se otvori dijalog o budućnosti Srbije onako kako je vide političke partije. Kampanju je pratio letak „9. maj – Dan pobede nad fašizmom – Dan Evrope”, CD s kompozicijom „Oda radosti” i događaji u glavnoj beogradskoj ulici i na Kalemegdanskoj tvrđavi, kao i specijalni dodatak u dnevnom listu Danas posvećen 9. maju.

Program za mlade u kampanjama „Izađi da glasaš”

Program za mlade Građanskih inicijativa je 2008. g. kao deo kampanje „Izađi da glasaš” i „Skrati priču” organizovao seriju javnih događaja uključivanjem oko 3.000 uglavnom mladih ljudi. Kampanja je bila zasnovana na interaktivnim hip-hop i brejkdens nastupima, pozivajući mlade da učestvuju u procesima donoše-nja odluka i u životu njihovih zajednica. U prvom delu nastupa hiphoperi i brejkdenseri su izvodili svoje tačke na centralnim opštinskim trgovima, što je prema očekivanju privuklo pažnju mnogobrojnih prolaznika. Kroz ove predstave oni su ohrabrivali posebno mlade ljude da preuzmu aktivnu ulogu u procesima donošenja odluka, motivisali mlade da sprovedu promene i da tako promovišu neke od ciljeva Nacionalne strategije za mlade, i pozivali mlade ljude da budu što aktivniji.

19

Za vreme kampanje za parlamentarne izbore 2012. g. Građanske inicijative su podržale zahtev 136 omladinskih organizacija upućen svim političkim partijama da jasno predstave i da se snažno obavežu da će razvijati i sprovoditi omladinske politike. OCD su objavile zajedničku „Omladinsku platformu” i zatražile od buduće Vlade da omogući nezavisan „omladinski sektor”, koji će biti podržan istim budžetskim odredbama kao i prethodne godine. U Platformi se takođe ističe da postojeći institucionalni okvir, koji čine Zakon o mladima, Nacionalna strategija za mlade i prateći Akcioni plan, moraju biti poštovani i u potpunosti primenjeni. LDP „Preokret”, Srpska napredna stranka, Demokratska stranka, Ujedinjeni regioni Srbije i Zeleni Srbije potpisali su Platformu i obavezali se da će poštovati sve pomenute tačke.

Legat 14: Publikacije„Procena stanja organizacija civilnog društva u Srbiji” (2012)

„Etički kodeks organizacija civilnog društva” (2013)

„Javni prostori i kako ih otključati” (2012)

„Kako volontirati u Srbiji” (2011)

„Mogućnosti uvođenja posebnog računovodstva i fi nansijskog izveštavanja za nedobitne organizacije u Srbiji” (2011)

„NVO u Srbiji 2009” (2010)

„Percepcija i stavovi javnosti o nevladinom sektoru u Srbiji u 2009. godini” (2010)

„Priručnik o računovodstvenom, poreskom i carinskom poslovanju NVO u Srbiji” (2007)

„Pravo na slobodu udruživanja” (2007)

Legat 15: Ministartsvo omladine i sporta 14 MOS Jedno od najznačajnijih dostignuća Građanskih inicijativa bilo je osnivanje Ministarstva omladine i sporta u maju 2007, što se nadovezalo na naš pret-hodni rad da se mladi prepoznaju kao jedna od ranjivih grupa prema Strategiji za smanjenje siromaštva.

Od oktobra 2000, kada je nova demokratska Vlada ukinula Ministarstvo za mlade, osim Pokrajinskog sekretarijata u Vojvodini nije postojalo nijedno zvanično telo koje bi bilo zaduženo za mlade i koje bi pokrenulo državnu strategiju u vezi sa unapređenjem položaja mladih u društvu. Verujući da se ne može rasprav-ljati o stimulisanju mladih da učestvuju u procesima odlučivanja dok ne postoji Vladin institucionalni okvir koji bi osigurao neophodnu podršku za omladinske

inicijative, Program za mlade Građanskih inicijativa ponovo je uspostavio svoje priori-tete, prerasporedio resurse da podrži razvoj održivog institucionalnog okvira za pitanja mladih i inicirao formiranje Koalicije mladih Srbije. Osnivanje Ministarstva omladine i sporta uspešni je završetak četvorogodišnje borbe omladinskih grupa okupljenih oko Koalicije mladih Srbije.

Kampanja zagovaranja za uspostavljanje MOS-a kulminirala je neobičnom kampa-njom „Hajde da uzmemo jedan dan od njih, oni su uzeli našu omladinu”, gde je više od 800 omladinskih aktivista širom Srbije blo-kiralo rad Vlade. Oni su telefonirali svim dr-

20

žavnim zvaničnicima, slali im imejlove i faksove, postavljajući jedno jedino pitanje: „Da li je to Ministarstvo omladine?” Cela akcija je skrenula pažnju institucija i javnosti na činjenicu da ne postoji odgovarajući odnos države prema mladim ljudima. Uspostavljanje Ministarstva omladine i sporta odmah je uticalo na novu dinamiku u okviru omladinskog civilnog sektora, pokretanjem procesa razvoja Nacionalne strategije za mlade, razvijanjem lokalnih politika i pozivom za dostavljanje predloga projekata sa ciljem da se podrži kapacitet omladinskih grupa u zemlji.

Legat 16: Nacionalna strategija za mladeSrbija je 2006. još uvek bila jedina evropska država bez Strategije za mlade i imenovanog tela nadležnog za pitanja mladih. Koalicija mladih Srbije (KMS) imala je od samog početka specifi čan pristup da uključi mlade na lokalnom nivou u zalaganju za kreiranje Nacionalne strategije za mlade. GI su učestvovale u pla-niranju i sprovođenju procesa razvoja Nacionalne strategije za mlade i omogućile sesije planiranja 2007. g., gde su svi relevantni akteri, stručnjaci i predstavnici omladinskih grupa formulisali preporuke i dizajnirali proces izrade Nacionalne strategije za mlade. GI su takođe doprinele procesu izrade nacrta Nacionalne strategije za mlade kroz edukaciju 30 predstavnika resurs-centara u Srbiji, 10 jedinica za praćenje i podršku, Ministarstva omladine i sporta, kao i različitih struč-njaka, i razgovarale su s predstavnicima NVO o specifi čnim nedoumicama u vezi s predstojećim konsultativnim procesom.

Tim TRI Građanskih inicijativa radio je sa 70 predstavnika nevladinih organizacija na kreiranju predstojećeg konsultativnog procesa kao široko participativnog i sveobuhvatnog za mlade iz svih delova Srbije i na taj način osigurali da Strategija sadrži prioritete koje su defi nisali mladih i iz ruralnih oblasti i iz gradova, za-poslenih i nezaposlenih, mladih koji su izloženi riziku, u pismima univeziteta i viših škola, mladih sa invaliditetom itd. Konsultativni proces je pokrio osam tema: sigurnost, zdravlje mladih, obrazovanje, zapošljavanje, socijalne probleme, učešće mladih u procesima odlučivanja, slobodno vreme i kultura i zaštita životne sredine.

Legat 17: Nacionalne omladinske krovne organizacije Program za mlade Građanskih inicijativa je 2009. g. odigrao zapaženu ulogu u podršci omladinskim organizacijama u dva važna procesa u omladinskom sektoru u Srbiji. Prvi je bio u vezi sa osnivanjem Nacionalne asocijacije prak-tičara/praktičarki omladinskog rada (u daljem tekstu NAPOR), a drugi je bio u vezi sa osnivanjem Krovne orga-nizacije mladih Srbije (u daljem tekstu KOMS).

Osnivanje NAPOR-a

Posle godine dugog i širokog konsultativnog procesa, kome je Program za mlade Građanskih inicijativa aktivno doprineo, u martu 2009. g. osnovana Nacionalna asocijacija praktičara/ki omladinskog rada (NAPOR). Predstavnici GI su izabrani u Izvršni odbor i u Statutarnu radnu grupu. GI su ta-kođe pripremile i predlog novog Statuta i Pravila ponašanja za NAPOR.

Osnivanje KOMS-a

Sredinom 2009. Program za mlade Građanskih inicijativa inicirao je ponovno okupljanje omladinskih OCD oko inicija-tive da se osnuje Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS). Te iste godine Tim za analizu politika Programa za mlade GI sproveo je uporednu analizu modela konstituisanja nacio-

21

nalnih krovnih organizacija mladih u šest evropskih država (Norveška, Velika Britanija, Španija, Estonija, Hrvatska i Slovenija) i napravio izveštaj koji je pomogao da se defi nišu preporuke za Srbiju i izrade osnivačka dokumenta za KOMS i smernice za Osnivačku konferenciju. Uz podršku Fonda za otvoreno društvo Srbija, Program za mlade Građanskih inicijativa je 2010. g. pripremio brošuru o osnivanju Krovne organizacije mladih Srbije. Na osnivačkoj konferenciji koja je održana 12. marta 2010. osnovan je Krovna organizacija mladih Republike Srbije pred više od 120 predstavnika 56 članova osnivača. GI su predložile, a osnivači usvojili moderan, sveobuhvatan i fl eksibilan skup proceduralnih pravila koja obuhvataju važne odredbe što se odnose na ravnopravnost polova, transparentnost i odgovornost, kao i izborni sistem pod nazivom „Alternativni sistem glasanja”, koji destimuliše izborno lobiranje. KOMS trenutno okuplja 70 omladinskih orga-nizacija.

Program za mlade GI ostao je aktivno uključen u rad KOMS-a i učestvovao je u prvom procesu strateškog planiranja Krovne organizacije mladih Srbije u 2012. g. Rad su pomogli predstavnici Evropskog foruma mladih (EYF), kao podrška težnji KOMS-a za članstvom u najvećoj zajednici krovnih organizacija i među-narodnih NVO u Evropi. Strateški plan KOMS-a biće zaokružen posle širokog konsultativnog procesa, dok će konačna Strategija biti usvojena na Generalnog skupštini KOMS-a 2013. g.

Legat 18: Izgradnja kapaciteta Kancelarija za mlade16 izgradnja kapaciteta KZM Kada je 2007. g. osnovano Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije, Program za mlade Građanskih inicijativa nastavio je da se zalaže da razvijanje Lokalnih kancelarija za mlade (LKZM), promovišući na taj način decentralizovano sprovođenje aktivnosti Ministarstva omladine i sporta (MOS). S verom da će razvijanje Kancelarija za mlade na opštinskom nivou aktivirati učešće omladinskih grupa u procesima odlučivanja, ovo je najefi kasnija strategija za podršku i osnaživanje lokalnog omladinskog sektora, kao i sredstvo za dalju primenu Nacionalne strategije za mlade. Glavni prioritet Programa za mlade GI postala je izgradnja kapaciteta Lokalnih kancelarija za mlade kao nove opštinske strukture. Izgradnja kapaciteta se usredsredila na:

• promociju Kancelarije za mlade i Kluba za mlade među mladim ljudima u za-jednici;

• razvoj programa koji su zasnovani na potrebama i interesima mladih;

• razvijanje procedura, strategija i meha-nizama za saradnju s relevantnim akte-rima;

• uspostavljanje sistema rukovođenja i procedura u okviru Kancelarije i Kluba za mlade;

• razvijanje modela i procedura za uklju-čivanje mladih u rad Kancelarije za mla-de – mobilizacija mladih ljudi i razvija-nje dugoročnih mehanizama saradnje i uključivanja formalnih i neformalnih omladinskih grupa u rad Kancelarije.

GI su napravile preporuke usmerene ka lokal-noj samoupravi koje daju smernice za regu-lisanje statusa lokalnih kancelarija za mlade u okviru lokalne opštinske strukture, kao i za osnivanje Opštinskog saveta za mlade.

22

Ukupni rezultati u osam opština:

• lokalne kancelarije za mlade postale su deo lokalne administracije kao jedinice različitih odeljenja;

• pozicija lokalnih koordinatora sistematizovana je i oni su zaposleni u različitim jedinicama lokalne samouprave;

• sredstva za omladinske programe odvojena su u okviru opštinskih budžeta;

• lokalni institucionalni okvir dodatno je razvijen i izgrađene su dodatne institucije – dva lokalna saveta za mlade i šest lokalnih klubova za mlade;

• dve opštine su sprovele proces izrade lokalnih akcionih planova (LAP) i osigurale njihovo sprovođenje odvajanjem sredstava u budžetu, dok je pet ostalih opština iniciralo proces izrade LAP-ova koji će biti završeni sledeće godine;

• pripremljena je analiza trenutnog razvoja nacionalnog i lokalnog institucionalnog okvira.

Kroz intenzivno učešće u konsultativnom procesu u osam opština u Srbiji, Program za mlade Građanskih inicijativa radio je na unapređenju institucionalnog okvira za mlade, neposredno na lokalnom nivou i posredno na nacionalnom. To je pomoglo da lokalne kancelarije za mlade budu uključene u usvajanje lokal-nog akcionog plana za mlade i jačanje institucionalnog okvira za mlade. Na završnoj konferenciji okupili su se svi relevantni akteri (predstavnici ministarstava, lokalnih samouprava, civilnog društva i donatora) i predstavljene su preporuke o kojima se raspravljalo i one su sumirane. Ove preporuke su dostavljene svim zainteresovanim stranama i doprinele su razvoju zvaničnog Predloga (Nacrta) Zakona o mladima.

Legat 19: Zakon o mladima Posle kampanje javnog zastupanja koju su sprovele omladinske NVO, u septembru 2008. g. Ministarstvo omladine i sporta osnovalo je radnu grupu za izradu Zakona o mladima i koordinatorka Programa za mlade Građanskih inicijativa imenovana je za članicu Radne grupe. Radna grupa je 2009–2010. g. razvijala i preispitivala inicijalni tekst Zakona. Ministarstvo omladine i sporta je uz podršku Programa za mlade Građanskih inicijativa organizovalo javne prezentacije ini-cijalnog teksta Zakona i konsultacije sa omladinskim organizacijama u Beogradu. Komentari ovako prikupljeni analizirani su i uključeni u konačan tekst Zakona. Skupština Republike Srbije je 5. jula 2011. usvojila Zakon o mladima. Zakon reguliše rad takozvanih „reprezentativnih omladinskih organizacija” i obezbeđuje transparentan mehanizam za fi nansiranje omladinskih organizacija iz javnih izvora, prepoznaje lokalne kancelarije za mlade, pravi razliku između omladinskih organizacija i organizacija za mlade itd. Povodom donošenja Zakona o mladima, Građanske inicijative su u saradnji sa ostalim nacionalnim omladinskim orga-nizacijama organizovale promotivna ulična dešavanja u Beogradu.

Legat 20: Obrazovni zakoni Kao početak reforme obrazovnog sistema u Srbiji, u 2009. su dva nova Zakona stupila na snagu i najavljena je izrada još tri Zakona. Program za mlade Građan-skih inicijativa učestvovao je i nastaviće učešće u svim ovim procesima.

Nacrt Zakona o studentskom organizovanju

Program za mlade Građanskih inicijativa nekoliko godina je radio sa formalnim i neformalim grupama na regulisanju Studentskog organizovanja. U ovom razdoblju Program za mlade je uspevao da mobiliše studenska tela i da kroz konsultativni proces dođe do zajedničkog dogovora o tome kako bi ova oblast trebalo da bude regulisana. Program za mlade je okupio sve relevantne studentske grupe i formirao neformalnu Mrežu za nezavisno studentsko organizova-nje (Mreža NSO) koju čine sledeće organizacije: Studentska unija Srbije, Savez studenata Beograda, Centar za međunarodnu saradnju studenata, Udruženje romskih studenata Novi Sad, Građanske inicijative i grupa nezavisnih studentskih prodekana iz Beograda. Mreža NSO je usvojila Memorandum o razumevanju – dokument koji defi niše ciljeve Mreže. Mreža NSO je usvojila i dva dokumenta koji predstavljaju stav studenata prema regulisanju Studentskog organizovanja – Preporuke za regulisanje Studentskog organizovanja i Model zakona o studentskom organizovanju. Ovi dokumenti su prikaz oblasti koju bi trebalo da regu-liše Zakon o studentskom organizovanju, i jesu način na koji bi pojedina rešenja trebalo da budu formulisana i osnov za buduće aktivnosti zagovaranja. Kroz intenzivnu kampanju zalaganja, uspeli smo da nas Miistarstvo prosvete prepozna kao relevantnog učesnika u celom procesu. Kao rezultat toga, dva studentska predstavnika, jedan iz Studentske unije Srbije i jedan iz Saveza studenata Beograda imenovani su u Radnu grupu za izradu Zakona o studentskom organizo-vanju, koja je formirana unutar TEMPUS projekta SIGMUS, sa Univerzitetom u Beogradu kao vodećim partnerom.

23

Strategija doživotnog preduzetničkog obrazovanja

17 preduzetnistvo Građanske inicijative su bile jedna od strana u Nacionalnom partnerstvu za promociju preduzetničkog obrazovanja u Srbiji i učestvovale su u radu Radne grupe na razvijanju Strategije doživotnog preduzetničkog obrazovanja, grupe osnovane u okviru ovog partnerstva. Ostale institucije u ovoj Radnoj grupi bile su: Ministarstvo prosvete, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvo omladine i sporta, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Nacionalna služba zapošljavanja, Privredna komora Srbije, Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća, Univerzitet u Beogradu, Unija poslodavaca i Beogradska otvorena škola. Radna grupa je izradila nacrt Strategije, nacrt Memoranduma o razumevanju i Protokol o saradnji između partnera. Osim toga, predstavnik Programa za mlade GI učestvovao je u trilateralnom sastanku Srbije, Sirije i Turske u organizaciji Evropske fondacije za obuku u Torinu u Italiji, u vezi sa nacionalnim strategijama o preduzetničkom obrazovanju.

Osnivanje Saveta partnera za doživotno preduzetničko obrazovanje

Građanske inicijative su 2010. g. organizovale nekoliko konsultativnih sastanaka s Ministarstvom prosvete, Mi-nistarstvom omladine i sporta, Privrednom komorom Srbije i Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvo-ja. Cilj ovih sastanaka je bio da se ubrza proces uspo-stavljanja Saveta partnera za doživotno preduzetničko obrazovanje u skladu sa odredbama Memoranduma o razumevanju između Ministarstva prosvete i Mini-starstva ekonomije i regionalnog razvoja i Protokola o saradnji između 11 partnera, koja su oba konačno potpisana u decembru 2010. g. Međutim, došlo je do problema u komunikaciji između različitih odeljenja u Ministarstvu prosvete, pa su Građanske inicijative po-krenule intenzivnu komunikaciju s različitim ministar-stvima i jedinicama Vlade, posle koje je osnovan Savet partnera za doživotno preduzetničko učenje i pred-stavnici Građanskih inicijativa su imenovani za neke od članova. Ovo je jedan od retkih „presedana” gde su NVO bili vrsta „veze” i posrednika između različitih tela Vlade.

Osnaživanje i repozicioniranje Studentskih parlamenata (SP)

Program za mlade Građanskih inicijativa razvio je kampanju zagovaranja za unapređenje pozicije srednjoškolskih (učeničkih) parlamenata i istovremeno pokre-nuo aktivnosti u vezi s jačanjem kapaciteta Studentskih parlamenata i njihovih predstavnika. Kampanju su pripremili i sproveli srednjoškolci koji su učestvovali u projektu gde je savetodavnu ulogu imao mentor iz Programa za mlade Građanskih inicijativa. Nacionalna konferencija je održana u Beogradu, u februaru 2010. g. Pripremljen je i Priručnik o studentskim parlamentima iz fi nansijsku podršku Ambasade SAD u Beogradu.

Legat 21: Nagrade MLADGRAD Građanske inicijative su 2010. g. uspostavile nagradu MLADGRAD za lokalne samouprave i medije zarad dalje podrške institucionalnim naporima ka poboljša-nju položaja mladih. Cilj je bio da se lokalne samouprave podstaknu da se više angažuju u obezbeđivanju boljeg okruženja za mlade. Ceremonija dodele na-grada uvekse organizuje sredinom avgusta da bi se podudarila sa Međunarodnim danom mladih. Dodela nagrada su podržali Ministarstvo omladine i sporta i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave (tj. Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu).

24

Kandidati su nominovani u tri kategorije:

1) Nagrada za lokalnu samoupravu za ukupan doprinos unapređenju položaja mladih u lokalnoj zajednici;

2) Nagrada za lokalnu samoupravu za dodeljeni javni prostor omladinskoj grupi/omladinskoj inicijativi u lo-kalnoj zajednici;

3) Nagrada za medije za ukupan doprinos unapređenju položaja mladih u lokalnoj zajednici (2010) ili nagra-da za lokalnu omladinsku organizaciju/neformalnu grupu/građansku inicijativu za doprinos unapređe-nju saradnje između lokalne samouprave i mladih (2011. i 2012).

Svake godine dodeljuje se i specijalna nagrada kao po-drška određenim aspektima odnosa mladi – lokalna sa-mouprava (za vanredne pojedinačne napore).

Kako u proseku u takmičenju učestvuje 40 opština, ce-remoniji dodele nagrada prisustvuju i njihovi gradona-čelnici, kojima nagradu dodeljuje Ministar omladine i sporta.

Svi prikupljeni materijali su se prikazivali na različitim veb-kanalima (Fejsbuk, Tviter i YouTube) i prošle godine su postali deo desetominutnog fi lma „Možemo i bo-lje”, koji je bio prikazan na dodeli nagrada „MLADGRAD 2012”. Cela ceremonija je prikazana na nacionalnim i lo-kalnim medijima.

Uspeh projekta potvrđuje sve veći broj opština koje učestvuju u njemu. NVO, mediji i pojedinci, kao i skup partnerskih organizacija, danas uključenih u projekat: ISC/USAID, OEBS, UNICEF, UNDP, ILO (Međunarodna organizacija rada), IOM (Međunarodna organizacija za migracije), GIZ (Nemačka organizacija za tehničku sa-radnju), Nacionalna asocijacija za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Erste banka, Stalna konferencija gradova i opština (SKGO), Tehnička podrška OCD (TACSO), KOMS, NAPOR i ANEM.

Legat 22: Kampanja „Otvoreno o javnim prostorima” Ova kampanja Programa za mlade Građanskih inicijativa traje već četiri godine i na jedinstven način sumira iskustvo Građanskih inicijativa u javnom zagovara-nju i potvrđuje kvalitet metodologije koju smo razvili u postizanju opipljivih rezultata dugoročnim angažovanjem po ovom pitanju. Pitanja javnog vlasništva napuštenih javnih prostora i njihove dostupnosti i pristupačnosti neka su od ključnih pitanja prilikom bavljenja organizovanjem civilnog sektora. Većina gra-đanskih inicijativa, projekata i neformalnih grupa nemaju prostor za svoje aktivnosti i svakodnevni kancelarijski rad, zbog nejasnih procedura i uslova, nerazu-mevanja, nedostatka informacija i vrlo često volje državnih i lokalnih institucija da ih podrži.

19 OJP Značajan segment kampanje jeste pružanje znanja civilnom društvu i jačanje formalnih i neformalnih grupa, organizacija i pojedinaca koji su započeli različite inicijative za sticanje javnog prostora. Na ovom polju, više od 25 različitih inicijativa podržano je za vreme kampanje „Otvoreno o javnim prostori-ma”. Podržana su udruženja kao što su Context, ApsArt i neformalna scena Carina kojima je dozvoljeno da koriste površinu od 100 m2 u lokalnoj zajednici „Studentski grad” na Novom Beogradu. Nezavisne grupe Expedition i InexFilm u Beogradu dobile su podršku za revitalizaciju starog neiskorišćenog prostora bivše fi lmske kompanije u jednom beogradskom predgrađu. Kampanja je podržala inicijativu Društvenog centra u Novom Sadu, koji je ušao u neiskorišće-

25

nu kasarnu Arčibald Rajs i organizuje razne kulturne do-gađaje. Kao nastavak podrške ovoj inicijativi Program za mlade GI pokrenuo je on-line peticiju „Oživi napuštene prostore”, kojom je prikupljeno više od 1.700 potpisa za samo tri dana. Naši napori u zalaganju za otvaranje javnih prostora za inicijative u lokalnoj zajednici otvorili su pita-nje vojne imovine u nekoliko gradova u Srbiji. Jedna od najuspešnijih inicijativa koju je podržala kampanja bila je omladinska inicijativa „Špajz” i to što su dobili javni pro-stor od Opštine Kikinda na vreme od dvadeset godina za otvaranje omladinskog centra.

Blog www.javniprostori.org pokrenut je sa on-line kar-tom koja sadrži preko 90 „neiskorišćenih prostora” širom Srbije; napravljeni su YouTube klip o kampanji, kao i Tviter i Fejsbuk stranice s više od 1.650 ljudi koji ih prate. U okvi-ru kampanje, objavljene su dve publikacije: „Otvoreno o javnim prostorima” i praktični vodič „Javni prostori i kako da ih otključati”.

Legat 23: Kuća ljudskih pravaGrađanske inicijative su veoma ponosne što su deo za-jedničkih napora organizacija civilnog društva koje se na različite načine bave ljudskim pravima. Zajedno s Beo-gradskim centrom za ljudska prava, Helsinškim odborom za ljudska prava, YUCOM-om i Centrom za praktičnu poli-tiku, 2011. g. osnovali smo Kuću ljudskih prava kao mrežu, a ona se nalazi u prostoru koji je obezbedio Grad Beo-grad. Iako sama zgrada još nije funkcionalna, Kuća ljud-skih prava se već etablirala kao važna institucija koja reaguje na različite zloupotrebe ljudskih prava i skreće pažnju javnosti i institucija kada su ljudska prava ugrožena. Pored toga što predstavlja lokalnu mrežu, ona je takođe deo Međunarodne mreže Kućâ za ljudska prava. Značaj ove inicijative vidljiv je u sve većem broju donatora koji je podržavaju (Holandska ambasada, USAID/ISC, Kancelarija za ljudska i manjinska prava, Ambasada Velike Britanije). Pre svega, značajnu podršku za rekonstrukciju zgrade Kuće ljudskih prava obezbeđuje norveška ambasada.