Zastita Intelektualne Svojine - Aleksandar Blagojevic (1) (1)

8/19/2019 Zastita Intelektualne Svojine - Aleksandar Blagojevic (1) (1)

1/44

ZAŠTITA INTELEKTUALNE SVOJINE

SEMINARSKI RAD

Mentor: Student:

Prof. dr Mirsad Nuković Aleksandar Blagojević

Novi Sad, 2016. godina

SA!"A#

$%&..............................................................................................................................................'


2/44


3/44

UVOD

$ savreeni uslovia ;oslovanja koje karakteri ra>voj infora?ioni@

te@nologija, i>u>etno i>raena konkuren?ija i glo=ali>a?ija ;ose=nu ;anju je ;otre=no ;osvetiti

svi ;itanjia i faktoria koji utiu na ostvarivanje definisane isije i vi>ije. #edno od ;itanja

kojia je ;otre=no ;osvetiti ;anju u savreeni uslovia ;oslovanja jeste i ;itanje

intelektulane svojine i njene >aiva i infora?iono do=a. $;ravo ova tran>i?ija,

odnosno ;rela>ak i> jedne u drugu e;o@u ra>voja uslovljena je te@nikoCte@nolovoj infora?ioni@ te@nologija i (nterneta doveo do ;reo=raaja dru ra>voj infora?ioni@

te@nologija koji se odvija =re nego =ilo koji drugi ;ro?es koji je ;ret@odio isto u ra>voju

ljudskog druvoju ljudskog drua?ije. $ ovoj fa>i ra>voja ljudskog

drua i jeftina kounika?ija ;ute infora?ioni@ te@nologija i (nterneta oogućava

veliko =roju ljudi, na ra>liiti geografski ;odruijia, ;riistu; veliko =roju najra>liitiji@

infora?ija ;otre=ni@ >a donoliitiji@ ;oslovni@ odluka, o=avljanje ;oslovni@

transak?ija i ;ruanje usluga. $;ravo ova e;o@a i ra>voju ljudskog druu>etno =r> na;redak na svia ;oljia ljudskog drunanju, idejaa i kreativnosti, odnosno intelektualnoj svojini kao osnovi daljeg rasta i

ra>voja drua ekonoski rast i

ra>voj. Sa druge strane, u;ravo oni koji su kreatori takvi@ tvorevina koje o>naavao

3


4/44

intelektualno svojino oraju iati i odreDenu >airo da su esto na eti ra>liiti@

>lonaerni@ i nedo>voljeni@ aktivnosti koje iaju o=eleja krvoj vevoja koji u

ovo trenutku ne oeo o=jektivno da sagledao.

Na osnovu svega ;ret@odno navedenog oeo da >akljuio da je sa ;oja

intelektualne svojine veoa s;e?ifian. Pod ovi ;ojo ;odra>uevaju se ;ose=na,

s;e?ifina ;rava koja iaju autori, ;ronala>ai i ostali nosio?i ;rava intelektualne svojine. Saa

intelektualna svojina nije fi>iki o;i;ljiva i kao takva ne ;redstavlja konkretno i o;i;ljivo

EaterijalnoF vlasni


5/44

1. POJAM INTELEKTUALNE SVOJINE

$ savreeni uslovia ;oslovanja >nanje je ;ostalo jedno od najvaniji@ i najvredniji@

resursa >a sva ;redu>eća, odnosno >a sve uesnike na triike resurse. Prea neki s@vatanjia danas su nogo

us;enale i iskoristile svoj intelektualni ka;ital i

intelektualne ka;a?itete. Prea rakeru svakak ko;anija danas ne sao da ora da kreira

>nanje, nego je u o=ave>i isto i da uvećava. Prea ovo autoru us;nanja.1

anas kada se govori o industrijskoj svojini i njeni o=jektia suvodia eovekovog ua. Sva ;itanja koja se odnose na intelektualnu svojinu, kao i ;rava i

o=ave>e koja ;o osnovu nje ;roistiu regulisana su ;ose=no grano ;rava 8 ;ravo industrijskesvojine. Pravo industrijske svojine jeste ;ravo intelektualne svojine, odnosno re je >a;ravo o

dve ra>liite grane ;rava koje su se danas toliko ;ri=liile da je gotovo neoguće ;ovući jasnu

grani?u i>eDu isti@.

ako je ;ret@odno u radu i na>naeno >ananje je jedan od najvaniji@ reusrsa danas i ono

je to koje stvara odreDenu vrednost >a ko;aniju. 5to je vinanja ono

ia veću vrednost, s o=>iro da se na taj nain;ovećava, ;rodu=ljuje i ;roeća danas stavraju najveći deo ekonoske

vrednosti, s o=>iro da se na ovo ka;italu u;ravu >asniva konkurentska ;rednost jedne

ko;anije. $;ravo je stvaranje vrednosti i vrednost sae ko;anije re>ultat snagenjenog

intelektualnog ka;itala.

anas se ;oja intelektualni ka;ital koristi kao sinoni >a intelektulanu svojinu u sislu

neo;i;ljive iovine koja u velikoj eri utie na us;e@ ;oslovanja, ali koja nije iska>ana u

=ilansia ko;anije. $ ekonosko sislu ;oja intelektualni ka;ital ;rvi ;ut je u;otre=lkne

19-3. godine u okviru finansijski@ anali>a triećia koja su u to

oentu vreena, u odnosu na velika ;redu>eća, =ila =ogatija u;ravo >nanje. )anije,

iovina ti@ ali@ ;redu>eća se sastojala najveći delo od intelektulanog ka;itala, a nji@ova

1 ru?ker P., GMoj ;ogled na enaentH, Adies, Novi Sad, 200'., str. 2/5


6/44

visoka vrednost na =er>i na>vana je intelektualna ;reija.2 asnije su nogi drugi autori takoDe

govorili o ;oju intelektualnog ka;itala i njegovo >naaju i uti?aju na vrednost ko;anije, ali

u nedovoljno velikoj eri. )ek 1991. godne kada je Stjuart o=javio svoj lanak ;oinje da se

govori o intelektualno ka;italu i kon?e;tu istog u ;ravo sislu. Stjuart je >a;ravo u svo

lanku ;rvi ;ut jasno definisao ;oja intelektualnog ka;itla koa Gsuu svega naju, a JvvrJak?eJture?koJ;dfJAk;inar.;df C datu ;ristu;a 10.01.2016. godine6

http://www.eefs.eu/conf/athens/papers/626.pdfhttp://www.opf.slu.cz/vvr/akce/turecko/pdf/Akpinar.pdfhttp://www.eefs.eu/conf/athens/papers/626.pdfhttp://www.opf.slu.cz/vvr/akce/turecko/pdf/Akpinar.pdf


7/44

resursia. $ svakoj ko;aniji veliki =roj >as;osleni@ ;osvećen je u;ravo ;raćenju

intelektualnog ka;itala koji je osnov daljeg rasta i ra>voja ko;anije i njene konkurentnosti. Sa

druge strane, svaka ko;anija ora da ia i jasno definisanu strategiju ra>voja i u;ravljanja

intelektulani ka;italo na osnovu koje je oguće ;lanirati dugoroni o;stanak na tria?ija, =r> te@niko

te@nolovoj i ra>voj infora?ioni@ te@nologija, doveli do ;revlasti ekonoije >nanja koja

se >asniva na intelektulano ka;italu. Sa ?ilje >au>ianja naj=olje, doinantnog ;oloaja na

trivoria

ekonoskog =ogatstva i dugorone konkurentnosti na trinetog u radu oeo da >akljuio da u savreeni uslovia

;oslovanja u kojia >anje ;ostaje osnovni ;okreta i generator kor;orativnog ra>voja i

dugorone konkurentnosti, svi uesni?i na tria>ovia koji se odnosena definisanje, u;ravljanje, erenje, una;reDenje i vrednovanje >nanja i svo@ njegovi@ ;ojavni@

o=lika. Sunaaj.

Na osnovu ;ret@odno i>netog u radu oeo jasno da >akljuio da u savreeni

uslovia i savreeno druvijenosti na?ionalne ekonoije i ivotnog

standarda. )e@nikoCte@noloa;osledi?u neaju sao nie troeća na trielje koje ras;olau

visoki intelektulani ;oten?ijalo i >nanje iaju veliki =roj veoa >naajni@ te@niki@

i>ua koji su i doneli ne sao ;o=olj


8/44

dela, iena i slike koji se koriste u trgovini.- (ntelektualna svojina je ;odeljena u dve kategorije 8

industrijsku svojinu i autorsko ;ravo, tako da oeo da kaeo da je industrijska svojina

>a;ravao >ajedniki na>iv >a industrijsku svojinu i autorsko ;ravo. Prava intelektualne svojine

jesu autorsko i srodna ;rava, ig, geografska o>naka ;orekla, di>ajn, ;atent, ali ;atent i

to;ografija integrisani@ kola. (ntelektualna svojina jeste najnovrsne te@noloue,

>nanje i iskustvo,

di>ajniranje ra>novrsni@ ;roi>voda i usluga,

;roi>vodnju filova, ;o>oriiki@ dela

i ostali@ koja se re;rodukuju ;ute traka, ;loa, ko;akt diskova i sl. i

>nakove >a ra>likovanje ;roi>voda i usluga 8 igovi i o>nake ;orekla.

a ko;aniju =ogatsvo ne ;roi>vode sao ljudi u sislu radnog ka;itala, već i nji@ovo

>nanje u sislu inovativnosti. $ ovo sislu =ogatsvo ko;anija i ;rofit >avisi kako od rada

ljudi i njei@ove ;roudktivnosti tako i od nji@ove inovativnosti.

(ntelektualna svojina je o;a odreDene krea?ije ljudskog ua i

koer?ijalne si=ole koji ;redstavljaju =estelesna do=ra. &va neaterijalna do=ra ogu dauivaju >aliiti@ nivoa iskljuivi@ ;rava koja su slina svojinski, a?iju i eks;loata?iju ti@ do=ara na trigled

sata, ukrasni kvalitet na industrijsko di>ajnu, a njegov koer?ijalni si=ol kao ig, kao >nak

ra>likovanja, odreDuje njegov triis.gov.rsJu;loadJdo?uentsJ;dfLsrJ;dfJstaLjeLintelektualnaLsvojina.;df C datu ;ristu;a10.01.2016. godine

6 Stakić B., $nković M., GS;oljnotrgovinsko i devi>no ;oslovanjeH, $niver>itet Singidunu, Beograd,2011., str. 'I/

7 @tt;:JJKKK.>is.gov.rsJu;loadJdo?uentsJ;dfLsrJ;dfJseinariJ6nov200ILuvodLuL;ravoLis.;df C datu ;ristu;a 10.01.2016. godine

8

http://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/sta_je_intelektualna_svojina.pdfhttp://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/sta_je_intelektualna_svojina.pdfhttp://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/seminari/6nov2007_uvod_u_pravo_is.pdfhttp://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/sta_je_intelektualna_svojina.pdfhttp://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/seminari/6nov2007_uvod_u_pravo_is.pdf


9/44

ako je ;ret@odno u radu i navedeno u ;ravnoj teoriji uo=iajeno je s@vatanje da se ;rava

intelektualne svojine dele na autorsko ;ravo i ;rava srodna autorsko ;ravu, sa jedne strane, i

;rava industrijske svojine, sa druge strane. alje, ;rava industrijske svojine se o=ino dele na: 3

;ronala>ako ;ravo C ;atenti, korisni odeli, to;ografije integrisani@

kola, nove =iljne sorte, knoKC@oK,

;ravo >nakova ra>likovanja C igovi, iena ;orekla i geografske o>nake,

industrijski di>ajn, ;oslovno ie i

;ravo konkuren?ije C su>=ijanje nelojalne konkuren?ije.

%ećina krea?ija ua, kao voda ;ute njegovog novog vi>uelnog, estetskog

i>gleda. oer?ijalni si=oli kao igovi, ;oslovna iena ili o>nake geografskog ;orekla koriste

se >a ra>vijanje tri koji@ oni ;otiu, ili odakle ;otie nji@ova

re;uta?ija, do=ar glas EgoodKillF ili trgovaka vrednost.

Sa ra>voje druu>etno =r>og te@nikoCte@nolovoja, doa>i

do stalnog enjanja asortiana i kvalitet ;roi>voda i usluga. Priku;ljanje i ustu;anje ;rava

intelektualne svojine u ;raksi se na>iva enDunarodni transfer te@nologije, a koji ;odra>ueva

;reno jedne >elje u drugu. !a>ena kulturni@

do=ara od na?ionalnog >naaja, kao a ;rier likovni@ i vajraski@ dela, nala>i se ;od

integra?ijo na?ionalnog Ministarstva kulture, a koje je odgovorno i >adueno >a i>davanje

do>vola >a ra>enu svi@ kulturni@ do=ara jedne >elje. 5to se tie svi@ ostali@ o=lika

intelektualne svojine, ra>ena i>eDu >ealja, a sa ?ilje sti?anja odreDenog ;rofita, vrnanja i iskustva,

8 @tt;:JJKKK.>is.gov.rsJu;loadJdo?uentsJ;dfLsrJ;dfJseinariJ6nov200ILuvodLuL;ravoLis.;df C datu ;ristu;a 10.01.2016. godine

9 Stakić B., $nković M., GS;oljnotrgovinsko i devi>no ;oslovanjeH, $niver>itet Singidunu, Beograd,2011., str. 'I-

9

http://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/seminari/6nov2007_uvod_u_pravo_is.pdfhttp://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/seminari/6nov2007_uvod_u_pravo_is.pdf


10/44

ku;o;rodaje ;atenata i li?en?i i

>nakova ra>likovanja.

&vi o=li?i intelektualne svojine ogu da se ;renose sai >a se=e ili ;ute li>inga,

franinga, graDevinskog inenjeringa ili direktni ulaganje ka;itala. )ransfer te@nologije

i>eDu >ealja oe da =ude regulisan sastalni, ;ojedinalni ugovoro ili oe =iti

sastavni deo već nekog ;ostojećeg ugovora, na ;rier ugovora o ku;or;odaji ili ugovora o

li>ingu. $ =ilo ko o=liku, osnovna uloga ogovora koji se regulia ugovorni@ strana. $govoro je ;otre=no jasno i ;re?i>no

definisati ;redet transfera, nain ;laćanja, rok na koji se ugovor odnosi, nadleni sud u sluaju

s;ora ;ri relai>a?iji ugovora.10

Sva ;rava intelektualne svojine ustu;aju se u skladu sa na?ionalni >akonia ieDunarodni konven?ijaa. MeDunarodne konven?ije iaju >adatak da usklade rea>liite

na?ionalne sistee >avorni

sti?ala? ;rava intelektualne svojine ili njegov ;ravni sled=enik, ukljuujući i ;rofesionalna

udruenja, odnosno organi>a?ije i organi>a?ije >a kolektivno ostvarivanje ;rava.

ao eDunarodni@ konven?ija od koji@ su

najvanije sledeće:11

konven?ije u o=asti autorskog i srodnog ;rava i

konven?ije u o=lasti industrijske svojine.

Siste ;ravne >aadovoljenje ;otre=a svi@ ukljueni@ strana. (ntelektualna svojina se isti na takav

nain da se ;ronla>au, odnosno autoru, u >avisnosti od ;rava koje uiva daje eksklu>ivno ;ravo

da koer?ijalno koristi svoje ostvarenje u ogranieno vreensko ;eriodu. Nosila? ;rava

oe isti da ras;olae na ra>liite naine, a u >avisnosti od ;rava koji ras;olae.

10 Basarović %., G(ntelektualna svojina, industrijska svojina i autorsko ;ravoH, (nstitu >a eDunarodno ;olitiku i ;rivredu, Beograd, 2000., str. 23'

11 Miladinović ., GPraktiku >a ;ravo industrijske svojine i autorsko ;ravoH, *konoski fakultet, Ni


11/44

Prava intelektualne svojine su kao i =ilo koja druga vlasnika ;rava. &va ;rava do;uloena u lanu 2I. $niver>alne deklara?ije o ljudski ;ravia, koja istie ;ravo

na korist od >aila>e i> autorstva nad =ilo kojo

nauno, knjievno ili uetniko ;roduk?ijo. naaj intelektualne svojine je ;rvi ;ut

;ri>nat u Pariskoj konven?iji >a >a 133'. godine i Bernskoj konven?iji

>a >a 1336. godine. Svetska organi>a?ija >a intelektualnu

svojinu E(P&F adinistrira sa o=a ova ugovora.12

1.1. VRSTE PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE

Pravo industrijske svojine ;redstavlja granu ;rava kojo se regulie koji

nastaju na osnovu u;otre=e, eks;olata?ije i transfera nekog ;roi>voda ljudskog ua. Sva ;rava

indsutrijske svojine ogu da se ;odele ;rea inten>itetu inova?ije, tako da oeo da

govorio o sledeći o=jektia industrijske svojine:1'

;ronala>ak 8 ;atent, ali ;atent, te@nika inova?ija ili knoKC@oK,

>na?i >a o=eleavanje i ta>likovanje ro=a i usluga u ;roetu 8 ro=ni i

usluni ig ,

>na?i >a ;roi>vodnju ro=e 8u>orak i odel,

geografske o>nake ;orekla C o>nake ;orekla i geografske o>nake,

to;ografija integrisani@ kola i

;ravo konkuren?ije kao ;ose=an institut.

1.1.1. PATENT

12 @tt;:JJKKK.>is.gov.rsJu;loadJdo?uentsJ;dfLsrJ;dfJstaLjeLintelektualnaLsvojina.;df C datu ;ristu;a10.01.2016. godine

13 Ba=ić (., GPrivredno ;ravoH, $niver>itet Singidunu, Beograd, 2010., str. 1'I11

http://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/sta_je_intelektualna_svojina.pdfhttp://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/sta_je_intelektualna_svojina.pdfhttp://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/sta_je_intelektualna_svojina.pdf


12/44

Patent je ;ravo koje se ;ri>naje >a ;ronala>ak i> =ilo koje o=lasti te@nike koji je nov, a

koji ia interni nivo i koji je industriski ;rienljiv. Patent je teritorijalno, iskljuivo,

ono;olsko, vreenski ogranieno ;ravo. Patent vai najeeDu ;atenta i alog ;atenta jeste u vreenu trajanja i

;ostu;ku ;rijave. a ra>liku od ;atenta koji traje 20 godina, ali ;atent traje du;lo kraće,

odnosno 10 goidna od dana ;odnoa ra>liku od

;atenta ;rijava alog ;atenta se ne o=javljuje. od alog ;atenta se ne i>raDuje i>vea ;ronala>ak koji je ;roi>vod ili

;ostu;ak koji o=e>=eDuje nov nain da se neaa ;ronala>ak vlasniku ;atenta, a >anaje u ogranieno

vreensko ;eriodu. 1/

Patentna >anai da ;ronala>ak ne oe =iti na;ravljen, kori ;ristanka vlasnika ;atenta. &va ;atentna ;rava se o=ino

s;rovode u sudu, koji u većini sistea, ia ovlaaustavi ;ovredu ;atenta. &=rnuto, sud

oe da ;roglasi ;atent niova treće strane. %lasnik ;atenta ia

;ravo da odlui ko oe ili ne oe da koristi ;atentirani ;ronala>ak u ;eriodu u koe je

;ronala>ak >avolu, ili li?en?u, drugi stranaa da koriste


12



13/44

;ronala>ak ;od >ajedniki dogovoreni uslovia. %lasnik oe da ;roda ;rava na ;ronala>ak

neko drugo koji tada ;ostaje novi vlasnik ;atenta. ada jedno ;atent istekne, >aak ula>i u javni doen, to jest vlasnik viak, koji ;ostaje dostu;an i svia drugia >a koer?ijalno iskori=eDuju ;odsti?aj ;ojedin?ia nudeći i ;ri>nanje >a nji@ovu kreativnost i

aterijalnu naknadu >a nji@ove ;ronalaske koji se koriste na tria=eDuje da se kvalitet ljudskog ivota stalno ;o=olju da >a ;atentnu >ananje na svetu. )akva =a>a javni@ infora?ija, koja stalno raste, ;rooviaa vlasnikaveć i vredne infora?ije i ins;ira?iju >a =uduće genera?ije istraivaa i ;ronala>aa.

Prvi korak u o=e>=eDivanju ;atenta je ;odnonaenje te@nike o=lasti ona ora da ukljui

;ostojeće stanje te@nike i o;is novosti ;ronalaska je>iki jasno i dovoljno detaljno da strunjak

sa ;roseni ra>uevanje te o=lasti oe da koristi ili re;rodukuje ;ronala>ak. )akvi o;isi su

o=ino ;raćeni vi>uelni aterijalia kao ak. Prijava takoDe sadri ra>liite G;atentne >a@teveH, odnosno infora?ije koje ;re?i>no

odreDuju o=i >anate ;atento. a =i se ;ronalas?i ati eleent novosti, to jest neke nove karakteristike

ne;o>nate u sveuku;no ;ostojeće >nanju u te@nikoj o=lasti. &vo sveuku;no već ;ostojeće

>nanje na>iva se Gstanje te@nikeH. Pronala>ak ora da ;okae inventivni nivo do koga ne =i

ogao da doDe ;rosean strunjak u toj te@nikoj o=lasti. onano, ;redet ;rijave ora =iti

;ri@vatljiv kao G;atenti=ilanH na osnovu >akona. $ nogi >eljaa naune teorije,

ateatiki etodi, =iljne ili ivotinjske sorte, otkrića ;rirodni@ su;stan?i, ;oslovni sistei ili

etode edi?inskog leenja uo;evis.gov.rsJu;loadJdo?uentsJ;dfLsrJ;dfJstaLjeLintelektualnaLsvojina.;df C datu ;ristu;a10.01.2016. godine


13

http://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/sta_je_intelektualna_svojina.pdfhttp://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/sta_je_intelektualna_svojina.pdfhttp://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/sta_je_intelektualna_svojina.pdfhttp://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/sta_je_intelektualna_svojina.pdfhttp://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/sta_je_intelektualna_svojina.pdfhttp://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/sta_je_intelektualna_svojina.pdf


14/44

Patent danas ;ri>naje na?ionalni >avod >a ;atente ili regionalni >avod koji radi >a

i>vestan =roj >ealja, kao avod >a ;atente E*P&F i Afrika organi>a?ija >a

intelektualnu svojinu E&AP(F. Na osnovu takvi@ regionalni@ sistea, ;odnosila? ;rijave >a@teva

>aa ;ronala>ak u jednoj ili viealja, a svaka >elja odluuje da li će dati ;atentnu

>aeljaa. Podnosila? koji trai >aa@teva >a


15/44

;oseduju veiljivost da ;roi>vedu i ;lasiraju na triajednilki@ o=eleija ro=a iJili usluga

dati@ ;rivredni@ li?a.

"ig traje 10 godina, s ti da se oe ;roduavati neogranieni =roj ;uta. 5to se ig duekoristi ;ostaje ;re;o>natljiviji, ie se uvećava njegova vrednost. svi uveni igovi iaju

neverovatne vrednosti i oć, a koji ogu da se iskau u ?eni. #edan od svetski naj;o>natiji@

igova jeste ig ko;anije 7o?a 7ola koji sada, ;rea ;ro?enaa strunjaka, na triastu;ljeniji igovi su oni i> o=lasti fara?eutske ;roi>vodnje i ;roi>voda. ati

slede igovi ;re@ra=eni@ ;roi>voda, igovi kan?elarijski@ ;roi>voda i sl. Na osnovu igova

oeo da >akljuio i koje su to koa;nije koje su danas najdoinantnije i najus;evodnjo i ;roeto fara?eutski@ ;roi>voda. Na ovaj >akljuak nas

u;ućuje injeni?a da su u;ravo fara?eutski ;roi>vodi najtraeniji u sislu nji@ove >aa registra?iju iga koja ora =iti

;odneta kod odgovarajućeg na?ionalnog ili regionalnog >avoda >a igove. Prijava ora da sadri

jasnu re;roduk?iju >naka ;odnetog >a registra?iju, ukljuujući sve =oje, fore ili

trodien>ionalne odlike. Prijava ora takoDe da sadri listu ro=a ili usluga na koje =i se >nak

;rienjivao. nak ora da is;uni i>vesne uslove da =i =io >ais.gov.rsJu;loadJdo?uentsJ;dfLsrJ;dfJstaLjeLintelektualnaLsvojina.;df C datu ;ristu;a10.01.2016. godine

19 KKK.;ars.rsJddoKnloadJL;arasJfileLidJ1113.@tl C datu ;ristu;a 11.01.2016. godine15

http://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/sta_je_intelektualna_svojina.pdfhttp://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/sta_je_intelektualna_svojina.pdfhttp://www.pars.rs/ddownload/_params/file_id/1118.htmlhttp://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/sta_je_intelektualna_svojina.pdfhttp://www.pars.rs/ddownload/_params/file_id/1118.html


16/44

iga. "ig ora =iti distinktivan, tako da ;otrolikuju od drugi@ igova koji

identifikuju druge ;roi>vode, kao i da identifikuju odreDen ;roi>vod sa nji. &n ne se da

dovodi u >a=ludu ili >avarava ;otronata drugo vlasniku iga.

&vo oe =iti odreDeno ;ute ;retraivanja i is;itivanja od strane na?ionalnog >avoda, ili

;rigovoro treći@ strana koje >a@tevaju slina ili identina ;rava.20

anas gotovo sve drave na svetu registruju i avod vodi !egistar igova koji sadri ;ot;une infora?ije o ;rijavi, o svi registra?ijaa i

o=navljanjia ;rava, olakvr=egla ;otre=a da se registruje odvojeno u svako na?ionalno ili regionalno >avodu,

(P& adinistrira sisteo eDunarodnog registrovanja igova. &vaj siste us;ostavljaju dvaugovora, Madridski aranan o eDunarodno registrovanju igova i Madridski ;rotokol. +i?e

koje ia ve>e sa neko dravo C strano jednog ili o=a ova ugovora oe, na osnovu

registra?ije ili ;rijave kod >avoda >a igove te >elje, da do=ije eDunarodnu registra?iju koja

;roi>vodi dejstvo u neki ili u svi drugi dravaa Madridske unije.21

1.1.3. OZNAKA GEOGRAFSKOG POREKLA

&>naka geografskog ;orekla, odnosno geografska o>naka ;orekla jeste ;ravo koji se nake. (e ;orekla jeste geografski na>iv >elje, regiona ili lokaliteta

koji slui da o>nai ;roi>vod koji je odande ;oreklo, iji su kvalitet i ;ose=na svojstva

iskljuivo ili =itno uslovljena geografsko sredino koja o=u@vata ;rirodne i ljudks efaktore i

ija se ;roi>vodnja, ;rerada i ;ri;rea u ;ot;unosti odvija na odreDeno ogranieno, odnosno

tano ;re?i>irano geografsko ;oreklu.

eografska o>naka je >nak korivodi ti;ino



16



17/44

iaju kvalitete koji ;roistiu i> nji@ovog esta ;roi>vodnje i na koje utiu ;ose=ni lokalni

geografski faktori, kao eljinak funk?ioninaka

>avisi od na?ionalnog >akona i doivljaja ku;a?a. eografske o>nake ogu =iti koria

ra>novrsni@ ;oljo;rivredni@ ;roi>voda, kao a aslinovo

ulje ;roi>vedeno u s;e?ifini o=lastia (talije, ili G!okforH >a sireve ;roi>vedene u ovo

regionu u ran?uskoj. $;otre=a geografski@ o>naka nije ograniena na ;oljo;rivredne ;roi>vode.

&ne ogu takoDe da naglase s;e?ifine kvalitete ;roi>voda koji su ;osledi?a ljudskog faktora

koji se oe naći u estu ;orekla ;roi>voda, a to su ;ose=ne veanatlija i tradi?ije u

>anatskoj ;roi>vodnji. )o esto ;orekla oe =iti selo ili grad, region ili drava. )o je na ;rier

o>naka G5vaj?arskaH ili G5vaj?arskiH, naka u nogi

>eljaa >a ;roi>vode koji su na;ravljeni u 5vaj?arskoj, a naroito satove.22

Sunaka ;orekla je ;ose=na vrsta geografske o>nake koja se koristi na ;roi>vodiakoji iaju s;e?ifian kvalitet koji je iskljuivo ili suvodi nastali. on?e;t geografske o>nake o=u@vata o>nake ;orekla. Prieri o>naka

;orekla koji su >aanaka ;orekla i

nji@ovo eDunarodno registrovanju su GBordoH >a vino ;roi>vedeno u regiji Bordo u

ran?uskoj, GavanaH >a duvan u>gajan u regionu avane na u=i ili G)ekilaH >a alko@ole

;roi>vedene u ;ose=ni o=lastia Meksika.2'

eografske o>nake je;ose=no >naajna >a ;otroueju kao ;ose=no

naglavoda. Mnogi od nji@ su stekli vredan visoki ugled koji, ako

nije odgovarajuće >avrednu iita?iju. rugi tr;e ato eti vredni ;oslovi, a i>graDeni ugled nji@ovi@ ;roi>voda je narunaka govori ;otrovod ;roi>veden na i>vesno

estu i da ia i>vesne karakteristike >a@valjujući estu ;roi>vodnje. &n oe =iti koriis.gov.rsJu;loadJdo?uentsJ;dfLsrJ;dfJstaLjeLintelektualnaLsvojina.;df C datu ;ristu;a10.01.2016. godine


17



18/44

strane svi@ ;roi>voDaa koji ;rave svoje ;roi>vode na estu o>naeno geografsko o>nako i

iji ;roi>vodi dele ti;ine kvalitete.

eografske o>nake se akonia i na osnovu a

kon?e;ata, kao akoni ;rotiv nelojalne utaki?e, >akoni >a >aa

>aakoni >a >anaka ili o>naka ;orekla.

$ sua=ludu u ;ogledu ;ravog ;orekla ;roi>voda. Sank?ije koje se

;rienjuju idu od sudski@ ;rivreeni@ era koje s;reavaju neovlaatvorske ka>ne.

(>vestan =roj ugovora, kojia adinistrira (P&, o=e>=eDuje >anaka, od

koji@ su naj>naajnije Pariska konven?ija >a >a 133'.godine i

+isa=onski aranan o >anaka ;orekla i nji@ovo eDunarodno registrovanju. Ako seie nekog esta koristi kao na>naenje ;ose=nog ti;a ;roi>voda, ;re nego li o>naka ;orekla tog

;roi>voda, terin vi fran?uskog grada iona eDuti, s

vreeno on je ;oeo da o>naava i>vestan ti; senfa koji se ;roi>vodi na nogi estia.

Stoga je Gdionski senfH sada generika o>naka i odnosi se na ti; ;roi>voda, ;re nego na esto

nastanka.2/

1.1.4. TOPOGRAFIJE INTEGRISANIH KOLA

)o;ografija ;redstavlja na =ilo koji nain ;rika>an trodien>ionalni raso;red eleenata, od

koji@ je najanje jedan aktivan i ;redstavlja eDuve>u u integrisano kolu ili takav

trodien>ionalni ras;ored ;ri;reljen >a ;roi>vodnju odreDenog integrisanog kola. (ntegrisano

kolo ;redstavlja gotov ;roi>vod ili eDu;roi>vod u koe se ostvaruje odreDena elektronska

funk?ija i u koe su eleenti, od koji@ je najanje jedan aktivan, i eDuve>e integralno

forirani u koadu aterijala ili na koadu aterijala, odnosno i u koadu i na koadu


18



19/44

aterijala.2- Su

noistora i i;ovaF o=jedinjeni@ na jedinstvenoj ;odlo>i i s;reno >a

ugradnju radi u;ravljanja najsloeniji ;ro?esia u ;roi>vodnji ro=e i ;ruanju usluga. Sa

;oja integrisanog kola o=u@vata sve sloene elektronske ko;onente iju strukturu odreDuje

to;ografija.

)o;ografija integrisani@ kola ;redstavlja reljefni trodien>ionalni ;rika> eleenata kreiran

od strane nekog li?a. $;ravo taj intelektulani na;or jeste ;redet >aaa ra>liku od integrisanog kola koje je aterijalno

do=ro. alje, to;ografija se ;renosi na i;.

Sa >akon ne vodnji to;ografije ili integrisanog kola,

infora?ije koje se uvaju u integrisano kolu, niti ideje, ;ostu;ke, ;ro?ese, sistee, etoderada, kon?e;te, ;rin?i;e ili otkrića, =e> o=>ira na nain na koji su o;isani ili o=jaaultat intelektualnog na;ora stvarao?a i koja

u vree nastanka nije =ila o;voDaia integrisani@ kola.

o=ina?ija o;nati@ eleenata i eDuve>a nije setnja >anetog oeo da >akljuio da ;redet >aa svaki

sluaj. )akoDe, ;ostoji ogućnost >ai=ilni inenjering, u sluajevia kada je novonastala

to;ografija dovoljno originalna ili nova, odnosno ako u vree nastanka nije ;o>nata drugi

stvarao?ia i ;roi>voDaia.

25 !aiević %., GPravo industrijske svojineH, Pravni fakultet >a ;rivredu i ;ravosuDe, Novi Sad, 2010.,str.'10

26 anas se integrisana kola ogu >aisliti najeis.gov.rsJu;loadJdo?uentsJ;dfLsrJ;dfLtikJtikL>akon.;df C datu ;ristu;a 12.01.2016.godine

19

http://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf_tik/tik_zakon.pdfhttp://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf_tik/tik_zakon.pdf


20/44

Sao ;ravo na to;ografiju integrisani@ kola nastaje dano ;odnoa

;ri>navanje ;rava na to;ografiju integrisani@ kola ili dano ;rve koer?ijalne to;ografije, u

>avisnosti od toga koji je datu raniji. Pravo na to;ografiju ;restaje isteko kalendarske godine

u kojoj se navruo o trgovinski as;ektia ;rava

intelektualne svojine taj rok ;roduen na deset godina. &aj rok od 10 godina ;ri@vaćen je i u

okviru na?ionalnog >akonodavstva. irektiva *$ o >aagled nekog ;redeta. i>ajn se oe sastojati od

trodien>ionalni@ odlika, kao ajn se ;rienjuje na u

ra>novrsni@ industrijski@ ;roi>voda i runog rada: od te@niki@ i edi?inski@ instruenata do

satova, nakita ili drugi@ luksu>ni@ ;redeta od stvari >a kuću i elektrini@ ureDaja do vo>ila i

ar@itektonski@ struktura od di>ajna tekstila do luksu>ne ro=e. a =i =io >aakona, industrijski di>ajn ora =iti nov ili originalan i nefunk?ionalan. &vo

>nai da je industrijski di>ajn ;revas@odno estetske ;rirode i =ilo koje te@nike odlike ;redeta

na koe je ;rienjen se ne ajn je =a< ono voda i ;o=oljaajn je o=e>=edio iskljuivo ;ravo ;rotiv

neovlaajna od strane treći@ li?a. &vo ;oae da se o=e>=edi

;ravedan ;ovraćaj ulaganja. *fikasan siste >a


21/44

aajna ;oae ekonosko ra>voju, o@ra=rivanje kreativnosti u

industrijsko i anufakturno sektoru, kao i tradi?ionalni uetnostia i veivno vo>u na?ionalni@ ;roi>voda. (ndustrijski

di>ajn oe =iti relativno jednostavan i jeftin da =i se ra>vijao i uno

;ristu;aan ali i srednji ;redu>ećia kao i individualni uetni?ia i >anatlijaa i u

industrijali>ovani dravaa i u >eljaa u ra>voju.

$ većini drava industrijski di>ajn oe da se registruje kako =i se >aakona

o industrijsko di>ajnu. Prea o;ajn ora da =ude

nov ili originalan. !a>liite drave iaju ra>liite defini?ije takvi@ terina, kao i varija?ije

saog ;ro?esa registra?ije. eneralno, novi >nai da nije istovetan ili vrlo slian di>ajnu koji

na je već ;o>nat i> ;roajn registruje, i>daje se ;otvrda o registra?iji.

Posle toga, vree >a ogućnost dalji@ ;erioda ;roduavanja, uvećini sluajeva do 1- godina. avisno od ;ose=ni@ na?ionalni@ >akona i vrste di>ajna,

industrijski di>ajn oe =iti takoDe >aakona o

autorsko ;ravu. $ neki dravaa ;aralelno ;ostoje industrijski di>ajn i >aa=ere jednu

vrstu >aiva na drugi vid >avesni okolnostia

industrijski di>ajn oe takoDe da se akona o nelojalnoj utaki?i, iako uslovi >a

>a=eDeni ;ravni lek ogu da =udu >naajno ra>liiti.

Saa >aajna je ograniena na dravu u kojoj se >anaje. Na

osnovu aajna, ugovora koji

adinistrira (P&, nudi se ;ostu;ak >a eDunarodno registrovanje. Prijavila? oe da ;odnese

jednu eDunarodnu ;rijavu, =ilo u (P& ili u na?ionalno >avodu drave koja je strana

ugovora. i>ajn će onda =iti >anai.29

1.1.6. AUTORSKO PRAVO

Autorsko ;ravo je kor;us >akona koji ;ri>naju ;is?ia, uetni?ia i drugi stvarao?ia

>aivaju delia. Blisko


21



22/44

;ove>ana o=last ;rava u s;re>i sa autorski ;ravo su srodna ;rava koja o=e>=eDuju ;rava

slina ili identina autorski ;ravia, iako ;onekad ogranienija ili kraćeg trajanja. ela

o=u@vaćena autorski;ravo ukljuuju, ali nisu ograniena na: roane, ;oe>iju, drae,

referentna dela, novine, ko;juterske ;rograe, =a>e ;odataka, filove, u>ike ko;o>i?ije,

koreografiju, slikarstvo, ?rtee, fotografije, skul;ture, ar@itekturu, reklae, a;e i te@nike

?rtee.'0

Stvarao?i dela >anati ;od na>ivo Gnosio?i ;ravaH F, iaju i>vesna osnovna ;rava na osnovu >akona o

autorsko ;ravu. &ni iaju iskljuivo ;ravo da koriste ili ovlaste druge da koriste delo ;od

dogovoreni uslovia. Nosila? Enosio?iF ;rava na delo oe da >a=rani ili odo=ri slina ;rava,

na ;rier, >a;isivanje EsnianjeF i re;roduk?ija dela su ;ri>nata na osnovu srodni@ ;rava. Mnogi

ti;ovi dela, >aakona o autorsko i srodni ;ravia, >a@tevaju asovnuistri=u?iju, sao;=iljno finansijsko investiranje >a nji@ovo us;ea;isi i filovi. Na osnovu ;ret@odnog jasno je da

stvarao?i esto ustu;aju ;rava na svoja dela ko;anijaa koje će naj=olje oći da ra>viju i

;lasiraju delo na tria u>vrat naknadu u o=liku is;late iJili autorskog @onorara.

inansijska ;rava u autorsko ;ravu iaju trajanje, kao a;isivanje dela i traju najanje -0 godina

;osle srti autora. Na?ionalni >akoni ogu da usvoje i dui ;eriod >aaa;ise njegovo javno i>voDenje i sao;ike i njegovu ada;ta?iju, kao a fil. $ odnosu na autroska, srodna ;rava uivaju kraći

;eriod >avoDenja, >a;isivanja ili ;oavoDaa takoDe ukljuuju oralna ;rava, a@teva

autorstvo nad delo i ;ravo da se us;rotivi ;roenaa dela koje =eDena na osnovu autorskog i srodni@ ;rava ogu =iti s;rovedena od strane nosio?a ;rava

;reko ni>a etoda i forua, ukljuujući ;okretanje graDanskog ;ostu;ka, traenje

adinistrativnog ;ravnog leka, i ;reko krivinog gonjenja. Privreene ere, nared=e kojia se


22



23/44

>a@teva unia

s;rovoDenje ;rava.'1

a=eDivanje ;ostojanja i s;rovodivosti ;rava, ;redu>eća i

ko;anije ogu lakvoj i glo=alno ;lasiranje dela. &vo, sa svoje

strane, ;oae da se ;oveća ;ristu; delia i naglananju i >a=avi aa?ija adinistrira

(P& $govoro o autorsko ;ravu E7)F i (P& $govoro o i>voDenjia i fonograia

EPP)F, koji se esto ;oinju kao (nternet ugovori. &vi (nternet ugovori su ra>jasnili

eDunarodne nore userene na s;reavanje neautori>ovanog ;ristu;a i koria

registra?ijo ili drugi foralnostia. MeDuti, noge drave o=e>=eDuju >a na?ionalni

siste ogućnost registra?ije i de;onovanja dela ovi sistei olakultat toga je da se

us;ostavljaju i jaaju organi>a?ije ili udruenja >a kolektivno ostvarivanje ;rava, eljaa. &va udruenja ogu da o=e>=ede svoji lanovia


23



24/44

koristi od adinistrativne i ;ravne eks;erti>e organi>a?ije i efikasnost, na ;rier, u saku;ljanju,

i>raunavanju i ras;odeli autorski@ @onorara ;ri=avljeni@ na teelju na?ionalnog i

eDunarodnog korivoDenja nji@ovog lana. (>vesni ;ravia ;roi>voDaa

>vuni@ >a;isa i organi>a?ija >a radiodifu>iju ;onekad se, takoDe, kolektivno u;ravlja.

2. ZNAČAJ I ZAŠTITA INTELEKTUALNE SVOJINE NA MEUNARODNOM

NIVOU

Suitivna vlasnika ;rava na

rea?ije ua. Suliiti@ ogranienja: vreenski@, teritorijalni@, i>u>etaka

fer u;otre=e En;r. slo=odna u;otre=a u svr@e nastaveF i javnog interesa En;r. antitrustovska

;ravila, >a


25/44

intelektualne svojine je =ilo uslovljeno, ;rvo, ;otre=o da se >avoda i drugo, ;ostojanje svesti o ;otre=i da se

;ute na?ionalni@ ;ro;isa o=e>=edi ;ovoljan a=ijent >a nesetan ra>voj eDunarodne

ekonoske i naunoCte@nike saradnje. Postojeći eDunarodni siste >aasnovan na =rojni eDunarodni konven?ijaa. Poslovia u ve>i sa ovi

konven?ijaa drave lani?e rukovode kro> organe koji rade ;od okrilje dve s;e?ijali>ovane

agen?ije $jedinjeni@ na?ija C Svetske organi>a?ije >a intelektualnu svojinu E(P&F i $N*S7&C

a. ve naj>naajnije konven?ije, koje ;oa >aa >a drugi@ konven?ija, eDu kojia se ;ose=no istiu

onven?ija o osnivanju Svetske organi>a?ije >a intelektualnu svojinu i S;ora>u o trgovinski

as;ektia ;rava intelektualne svojine.MeDu ;rvi i najvaniji konven?ijaa jeste Pariska konven?ija i> 133'. godine ija je

osnovna funk?ija >aira na sve i>ene i do;une Pariska konven?ija i dalje ;redstavlja

osnov i ;ola>nu taku svi@ ostali@ konven?ija kada je re o intelektuanoj svojini i njenoj >aakljueno oko ;etnaest eDunarodni@ konevn?ija,

odnosno ultilateralni@ ugovora. aa

;redet ;atente, korisne odele EOale ;atenteOF, industrijske u>orke i odele, igove,

trgovako ie i geografske o>nake ;orekla, kao i su>=ijanje nelojalne konkuren?ije. aaia ;odsti?anje kreativnog

rada, transfera te@nologije, industrijali>a?ije, investiranja i fer trgovine.

Pariska konven?ija o >aasniva na tri osnovna naela:'/

naelu na?ionalnog tretana koje ;redviDa da dravljani svake od >ealja lani?a $nije

uivaju u ostali >eljaa $nije, ukoliko je re o >ae kao doaći dravljani te >elje.

33 @tt;:JJKKK.i;r.gov.=aJu;loadJdo?uentsJdokuentiL;odstrani?eJ;ravnaCregulativaJ=osanskiJMe7/91unarodneLkonven?ijeLiLugovoriLkoji@LjeLBiL7/3lani?aJ;ariskaLkonven?ijaL=os.;dfC datu ;ristu;a 12.01.2016. godine

34 #elisava? S., GMeDunarodno regulisanje ;raa intelektualne svojineH, Pregledi i osvrti, %ol. +%(, =r. 2C', a;ril 200/., str. 6

25

http://www.ipr.gov.ba/upload/documents/dokumenti_podstranice/pravna-regulativa/bosanski/Me%C4%91unarodne_konvencije_i_ugovori_kojih_je_BiH_%C4%8Dlanica/pariska_konvencija_bos.pdf-http://www.ipr.gov.ba/upload/documents/dokumenti_podstranice/pravna-regulativa/bosanski/Me%C4%91unarodne_konvencije_i_ugovori_kojih_je_BiH_%C4%8Dlanica/pariska_konvencija_bos.pdf-http://www.ipr.gov.ba/upload/documents/dokumenti_podstranice/pravna-regulativa/bosanski/Me%C4%91unarodne_konvencije_i_ugovori_kojih_je_BiH_%C4%8Dlanica/pariska_konvencija_bos.pdf-http://www.ipr.gov.ba/upload/documents/dokumenti_podstranice/pravna-regulativa/bosanski/Me%C4%91unarodne_konvencije_i_ugovori_kojih_je_BiH_%C4%8Dlanica/pariska_konvencija_bos.pdf-http://www.ipr.gov.ba/upload/documents/dokumenti_podstranice/pravna-regulativa/bosanski/Me%C4%91unarodne_konvencije_i_ugovori_kojih_je_BiH_%C4%8Dlanica/pariska_konvencija_bos.pdf-


26/44

naelu asiila?ije koje ;redviDa i oogućava ;ri;adni?ia >ealja $nije da =udu

i>jednaeni sa dravljania >ealja koje ne ;ri;adaju $niji ;od uslovo da su

doi?ilirani ili da iaju stvarno i o>=iljno industrijsko ili trgovinsko ;redu>eće na

teritoriji jedne od >ealja $nije.

naelu inialni@ ;rava koje ;redviDa da će se na ;ri;adnike $nije i asiilirana li?a

;rienjivati, ;ored na?ionalni@ ;ro;isa >elje o kojoj je re i jedan =roj ;rava, t>v.

inialni@ ;rava, koja su ;redviDena sai teksto onven?ije.

ruga >naajna jeste Bernska konven?ija. Naie, donoa >ane >a sve >elje lani?e, na koje se autori ili nosio?i autorskog ;rava ogu

;o>ivati u >eljaa iji oni nisu dravljani. &snovno naelo onven?ije je naelo asiila?ije

;ri;adnika Bernske konven?ije sa doaći dravljania, ;o koe dela strani@ autora o=javljena

;rvi ;ut u nekoj od drava lani?a $nije uivaju u svi >eljaa lani?aa $nije istu >aa foralnosti koje eventualno ;redviDa na?ionalno >akonodavstvo >elje u kojoj se trai

autorsko;ravna >a=eDena t>v. inialna ;rava, ne>avisno od na?ionalni@ ;ro;isa >elje gde se >aelje lani?e ne usaglase doaće >akonodavstvo sa odred=aa onven?ije, autori,

;ri;adni?i Bernske unije, ogu se direktno ;o>ivati na odred=e onven?ije i traiti ;rienu

inialni@ ;rava u svi >eljaa lani?aa $nije, i>u>ev u svojoj >elji. Prea odred=aa

ove konven?ije sve >elje lani?e oraju autoria da ;ri>naju sledeća iskljuiva ;rava: ;ravo

;revoDenja u> ogranienje da se ;o ;roteku roka od 10 godina od ;rvog i>danja dela, to delo

oe ;revoditi i =e> saglasnosti autora ;ravo ;rika>ivanja i i>voDenje draski@, draskoC

35 @tt;s:JJKKK.d>iv.@rJfilesJileJ>akonodavstvoJedjunarodniJBernskaLkonven?ija.;df C datu ;ristu;a12.01.2016. godine

26

https://www.dziv.hr/files/File/zakonodavstvo/medjunarodni/Bernska_konvencija.pdfhttps://www.dziv.hr/files/File/zakonodavstvo/medjunarodni/Bernska_konvencija.pdf


27/44

u>iki@ i u>iki@ dela ;ravo eitovanja dela ;ravo unoavanja na =ilo koji nain, u =ilo

ko o=liku ;ravo snianja dela i ;ravo koriaaa neke kategorije dela i oni i>nose 2- godina od

o=javljivanja dela.

Siste >aealja koje iaju ra>vijenu na?ionalnu >alog

elje u ra>voju nisu asovnije ;ristu;ile onven?iji. ato je na revi>iji u Stok@olu, 196I.

godine, donet Protokol koji se odnosi na >elje u ra>voju, sa ?ilje da i se ;rue i>vesne

olakakljuena 19I'. godine sa ?ilje ojaavanja saradnje i>eDu evro;ski@ drava

u o=lasti >aaka i naera da se takva >adati

;atentia. alje, 199/. godine je u "enevi >akljuena onven?ija o evroa>ijsko ;atentu'3sa

?ilje jednostavnijeg i ekonoinijeg do=ijanja >a=og

laknaajni@ konven?ija na ovo ;olju jeste i Svestka konven?ija o autrosko

;ravu. ako Bernska konven?ija nije us;ela da stvori siste univer>alne ;ravne >aa stvaranje jedne eDunarodne konven?ije kojio =i se >aalna konven?ija o autorsko ;ravu 19-2. godine u "enevi ie

je istovreeno osnovana i Svetska unija o autorsko ;ravu. S o=>iro na elju da se oku;i


28/44

veći =roj >ealja i na velike ra>like u na?ionalni ;ravni sisteia, sadrina ;rava i o=ave>e

nove $niver>alne konven?ije su =la nego kod Bernske konven?ije. ako je u o=e koven?ije

siste autorskoC;ravne >aealja sveta su danas lani?e

i Bernske i $niver>alne konven?ije. &snovni ;rin?i;i $niver>alne konven?ije su naelo

asiila?ije i naelo inialni@ ;rava. &=javljena dela autora dravljana >ealja lani?a

$niver>alne konven?ije, =e> o=>ira na >elju gde su o=javljena, kao i dela ;rvi ;ut o=javljena na

teritoriji neke od >ealja lani?a, uivaju u svi drugi >eljaa lani?aa autorskoC;ravnu

>aealja

lani?a, ealja

lani?a onven?ije. %rlo >naajna karakteristika $niver>alne konven?ije je da se iskljuuje

>aalna

konven?ija, ;ose=ni odred=aa i dodatno eklara?ijo regulialna konven?ija neće ;rienjivati u odnosia i>eDu >ealja ve>ani@

Bernsko konven?ijo ukoliko je re o delu koje >a >elju ;orekla ia neku od >ealja

lani?a Bernske unije. !evi>ijo $niver>alne konven?ije 19I1. godine u Pari>u ;redviDeno je da

>elje u ra>voju ogu da se ;ovuku i> Bernske i ;ristu;e $niver>alnoj konven?iji, ako ;ro?ene

da je to >a nji@ =olje. $ sluaju suko=a i>eDu odred=i ove dve, ;rienjivaće se odred=e

$niver>alne konven?ije.

5to se tie iga, odnosno njegove registra?ije i >anaajan Madridski

aranan o eDunarodno registrovanju igova i> 1391. godine. $ vree kada je donet

Madridski aranan 1391. godine oekivalo se da će on ;ostati univer>alno ;ravno sredstvo >a

eDunarodnu registra?iju igova i da će se ona odvijati ;reko Biroa u "enevi. aisao o

univer>alnoj ;ri@vaćenosti se, eDuti, nije ostvarila, jer Madridski aranan nije us;eo da

oku;i veći =roj >ealja. !a>lo>i >a ne;ristu;anje koji su se navodili =ili su: ;reterana strogost

28


29/44

odred=i Aranana i neusklaDenost sa ;ri@vaćeno savreeno kon?e;?ijo iga.'9 =og toga

je >a;oeta eDunarodna aktivnost na revi>iji Madridskog aranana ultiralo

dono Madridski aranan 1939. godine. Posle usvajanja Protokola, koji je

revidiran Madridski aranan, doaelji ;orekla ;odnosio?a ;rijave, koji je ;rosleDuje MeDunarodno

=irou (P& u "enevi, koji registruje ;rijavljeni ig i o=javljuje ga u svo slu=eno glasilu.

MeDunarodni =iro se ne u;ui od toga da je to već uinio

na?ionalni >avod koe je ;rijava ;redata. MeDunarodni =iro dostavlja ;rierak ;rijaveadinistra?ijaa >ealja gde je >aivajući se na svoje ;ro;ise, od=iju >aa ;laćanje ;redviDeni@ taksi.

ada je re o industrijski u>or?ia i odelia ;ose=an >naaj ia au i>

192-. godine. Siste eDunarodnog ;rijavljivanja i registra?ije ;roi>voda industrijskog

o=likovanja nastao je i> ;otre=e da se nji@ova >aa

>aealja

$nije ogu da ostvare >aa svoje ;roi>vode u drugi >eljaa lani?aa $nije u>

inialne foralnosti i troorka ili odela se

;odnosi MeDunarodno =irou ;ri Svetskoj organi>a?iji >a intelektualnu svojinu u "enevi. $

;rijavi se navode >elje u kojia ;rijavila? eli >avodi u svi

navedeni >eljaa isti ;ravni uinak koji =i iala i na?ionalna ;rijava >a isti ;redet, da je

;odnesena istog dana kad i eDunarodna ;rijava.1' )raio?i >a


30/44

;ostu; ka ;rijavljivanja, koji se ra>likuje od >elje do >elje. au o eDunarodno

;rijavljivanju u>oraka i odela i> 192-. godine, koji je osnovana aaenio +ondonski dokuent, >akljuen 19'/. godine, koji ;redstavlja revi>iju

aua. Sledeća revi>ija je =ila ;ute aakljuenog 1960.

godine.

Pret@odno navedene konven?iju su one koje su najna>anije na ;olju regulisanja

intelektualne svojine i ostvarivanja ;rava iste. Pored na=rojani@ konevn?ija na ;olju intelektualne

svojine i njenog regulisanja usvojen je veliki =roj ;ojedinani@ odluka, ugovora, aranana i

sotali@ ;ro;isa koji ne ;redstavljaju ;redet ovog rada te se istia autor rada dalje neće =aviti.

3. ORGANIZA!IJA INTELEKTUALNE SVOJINE U SVETU

Na glo=alono, svetsko nivou na ;olju intelektualne svojine i njene regula?ije

naj>naajinjie esto ;ri;ada Svetskoj orgnai>a?iji intelektulane svojine. &va organi>a?ija deluje

kao ;odsti?aj ljudsko stvarala=eDujući sta=ilno okruenje >a arketing ;roi>voda intelektualne

svojine, takoDe okreće tokove eDunarodne trgovine.

Svetska orgasni>a?ija intelektualne svojine E)P&F osnovana je 19I6. godinekao jedna od

16 s;e?ijali>ovani@ agen?ija sistea orgnai>a?ije $N sa ?ilje ;odsti?anja koriavodaljudskog du@a, nauni@, uetniki@ i knjievni@ radova. /0

onven?ijo o osnivanju ove eDunarodne organi>a?ije ;re?i>irano je da ona ia >a ?ilj da

una;reDuje >a saradnju sa dravaa kao i sa drugi

eDunarodni organi>a?ijaa, a u> to i da o=e>=eDuje adinistrativnu saradnju i>eDu unija

EBernske, Pariske, Madridske, aato ovan e@ani>a koji =i oogućio dravaa ;ot;isni?aa eDunarodni@

ugovora i> o=lasti intelektualne svojine efikasno i>vrajednikog interesa

drava lani?a. Pre refore u 5tok@olu oko svi@ eDunarodni@ ugovora u ve>i intelektualne

40 @tt;:JJKKK.Ki;o.intJa=outCi;JenJ C datu ;ristu;a 12.01.2016. godine30

http://www.wipo.int/about-ip/en/http://www.wipo.int/about-ip/en/http://www.wipo.int/about-ip/en/


31/44

svojine ;ostojale su unije drava lani?a i nije ;ostojala eDunarodna organi>a?ija koja =i

o=u@vatila sve ove regulative na jedno estu. Na 5tok@olskoj di;loatskoj konferen?iji

i>enjeno je seda tada vaeći@ eDunarodni@ ugovora tako da su i>enaa organi>a?ioni@

odred=i vaeći@ ugovora i>vra

intelektualnu svojinu sa >ada?ia da o=e>=eDuje adinistrativnu saradnju i>eDu unija,

;oaaknodavstava i> ove o=lasti, u funk?iji ;odsti?anja

stvaralake aktivnosti. (P& je adinistrator i de;o>itar >a oko tridesetak eDunarodni@

ugovora u o=lasti intelektualne svojine koji o=ra>uju via intelektualnusvojinu. &vo je ;resudno uti?alo da >elje u ra>voju u veće =roju ;riDu eDunarodno

sisteu >a >aadataka, ;ose=no na ;olju una;reDenja >aakljuivanja novi@ ultilateralni@ ugovora i> ove o=lasti, vidi se i> ;odataka da u

avgustu 1993. godine ona adinistrira sa 23 ultilateralni@ eDunarodni@ ugovora, od koji@ je

sao I =ilo >akljueno ;re njenog osnivanja./2

Aktivnosti Svetske organi>a?ije >a intelektualnu svojinu oeo da klasifikujeo u tri

gru;e. !e je o sledeći aktivnostia:/'

41 #elisava? S., GMeDunarodno regulisanje ;raa intelektualne svojineH, Pregledi i osvrti, %ol. +%(, =r. 2C', a;ril 200/., str. 1/

42 @tt;:JJ;rojuris.orgJultilateralneLkonven?ije11.@tl C datu ;ristu;a 12.01.2016. godine

43 @tt;:JJKKK.Ki;o.intJa=outCi;JenJ C datu ;ristu;a 12.01.2016. godine31

http://projuris.org/multilateralne_konvencije11.htmlhttp://www.wipo.int/about-ip/en/http://www.wipo.int/about-ip/en/http://projuris.org/multilateralne_konvencije11.htmlhttp://www.wipo.int/about-ip/en/


32/44

registra?ione aktivnosti koje ;odra>uevaju direktnu ;ooć ;odnosio?ia ;rijave i

vlasni?ia ;rava na intelektualnu svojinu. &ve aktivnosti se tiu ;rijea i ;ro?esiranja

eDunarodni@ ;rijava ;od $govoro o saradnji u o=lasti ;atenata ili >a eDunarodnu

registra?iju u>oraka i odela, a iste se finansiraju kro> @onorar koji ;laćaju ;odnosio?i

;rijave i ta sredstva ;redstavljaju tri etvrtine =udeta (P&.

;roo?ija saradnje i>eDu vlada >ealja lani?a u adinistriranju intelektualno

svojino ;redstavlju gru;u aktivnosti P(& u okviru koje su naj>naajnije aktivnosti

organi>a?ije, ;riku;ljanja i sortiranja ;atentne dokuanta?ije u ?ilju =olje ;reglednosti i

lak nji@ovu

revi>iju, >akljuivanje novi@ s;ora>ua i organi>a?ija i uevojno koo;erativni

aktivnostia.

Sve ove aktivnosti ;redstavljaju sao sredstvo ka ostvarenju osnovni@ ?iljeva (P&, ;re

svega da voja >ealja, kao i da ;odstie kreativni rad i olaka intelektualnu svojinu jesu drave ;ot;isni?e onven?ije o

osnivanju (P&. Svaka drava lani?a =ilo koje unije oe ;ostati lani?a (P&. 4lani?a

(P& oe ;ostati i svaka drava koja nije lani?a ni jedne od ovi@ unija, a ;ri;ada sisteu

$jedinjeni@ na?ija, nai da je lani?a $N ili neke od s;e?ijali>ovani@ agen?ija $N. rava

oe ;ostati lani?a (P& i ako je lan MeDunarodne agen?ije >a atosku energiju, ili je

;ot;isni?a Statuta MeDunarodnog suda ;ravde, ili je do=ila ;o>iv da ;ostane lan od strane

eneralne sku;ovane agen?ije $N,

ogu =iti sao drave. a =i drava ;ostala lani?a (P& ora ;oloiti instruent ratifika?ije

ili saglasnosti eneralno direktoru (P& u "enevi. rava lani?a Pariske ili Bernske

konven?ije oe ;ostati lani?a (P& sao ako je već ;ri@vatila, ili je trenutno u ;ro?esu

ratifika?ije, iniu adinistrativni@ odred=i Stok@olskog akta Pariske konven?ije i> 196I.

32


33/44

godine, ili Pariskog akta Bernske konven?ije i> 19I1. godine.22 Na dan 1-. avgusta 1993. godine

uku;an =roj lani?a (P& je =io 1I1 drava, od ega su 1-0 drave lani?e Pariske unije, 1'1

drava je lani?a Bernske unije, a 1- drava nije lani?a nijedne od navedeni@ unija.

(P& =lisko saraDuje sa svoji dravaa lani?aa i unutar svoje organi>a?ije sa ?ilje da

o=e>=edi da siste intelektualne svojine ostane elastino oruDe koje se oe ;odea

;ros;eritet i do=ro=it, na;ravljeno sa naero da se ;oogne s@vatanju ;unog ;oten?ijala

intelektualne svojine >a sadaa svoje drave lani?e gde ogu da

stvore i @aroni>uju ;ravila i ;raksu >aovani@ na?ija ia sistee >aelje u ra>voju, eDuti, sada i>graDuju svoje sistee i >akone o ;atentia, igovia i

autorsko ;ravu.Sa =r>o glo=ali>a?ijo trgovine u ;oslednjoj de?eniji, (P& igra kljunuulogu u ;oaganju ovi novi sisteia da se ra>viju kro> trgovinske ;regovore, ;ravnu i

te@niku ;ooć i o=uku ra>liiti@ vrsta, ukljuujući o=last jaanja ;rava intelektualne svojine.

(P& takoDe o=e>=eDuje glo=alne sistee registra?ije >a ;atente, igove i industrijski di>ajn

koji se redovno ;reis;ituju od strane drava lani?a i drugi@ >ainteresovani@ li?a da =i se

odredilo kako ogu =olje da ;oslue ;otre=aa korisnika i ;oten?ijalni@ korisnika.

(P& saraDuje sa dravaa lani?aa na deistifika?iji intelektualne svojine i> korena

;reko ;oslovnog sektora sve do ;olitikog nivoa da =i o=e>=edilo da korist od nje =ude do=ro

;o>nata, ;ravilno s@vaćena i ;ristu;ana svia.

(P& je organi>a?ija koja se u velikoj eri saostalno finansira, ostvarujući vi


34/44

Sa nastanko ;oja intelektualne svojine i akonodavstava na ovo ;olju je do sada najsveo=u@vatnije uinjena na nivou Svetske

trgovinske organi>a?ije E)&F.// Neadekvatnost i ra>liitost na?ionalni@ >akonodavstava ;o

;itanju o=u@vatnosti i ras;oloivosti ;rava na intelektualnu svojinu kao i odsustvo efikasni@

;ro?edura, kako na na?ionalno tako i na eDunarodno ;lanu, kao i sredstava ;ravne ;risile

na ;oaa>vale su rastuće trgovinske ;ro=lee i dovele do

ulaska ovog ;itanja u andat ;regovaraki@ aktivnosti $rugvajske runde ;ri $jedinjeni

na?ijaa. inalni akt $rugvajske runde A))Ca, ;ot;isan 1-. a;rila 199/. godine, sastoji se od

S;ora>ua o osnivanju Svetske trgovinske organi>a?ije sa ;ri;adajući aneksia, Ministarske

deklara?ije i jo< 2- ra>liiti@ odluka. &snivaki akt je S;ora>u o osnivanju Svetske trgovinske

organi>a?ije koji ;redstavlja siste od 29 >ase=ni@ ugovora organi>ovani@ u etiri aneksa.S;ora>u o )& >ajedno sa ;rva tri aneksa na>ivao ultilateralni trgovinski

s;ora>uia i oni su o=ave>ni >a sve ;ot;isnike, lani?e )& koje su ti ugovoria ;ristu;ile.

Aneks 1A S;ora>ua o )& sadri &snovni s;ora>u o ?arinaa i trgovini i> 199/. godine

EA))F. Aneks 17 S;ora>ua o )& je S;ora>u o trgovinski as;ektia ;rava intelektualne

svojine E)!(PS s;ora>uF. o nastanka )& je do=og toga ajednike interese u o=lasti eDunarodne trgovine koje je ra?ionalnije reali>ovati >ajedniko

ak?ijo viultat $rugvajske runde ;regovora je, i>eDu ostalog, ;osti>anje S;ora>ua o trgovinski

as;ektia ;rava intelektualne svojine E)!(PS s;ora>uF koji su o=u@vaćene sve kategorije

intelektualne svojine.

)!(PS s;ora>uo je ;redviDeno jaanje i @aroni>a?ija standarda >a=eDenje efikasne ;ravne o=ave>nosti na ;o


35/44

S;ora>u o trgovinski as;ektia ;rava intelektualne svojine/- E)!(PS s;ora>uF donesen

je na t>v. $rugvajskoj rundi ;regovora u A))Cu E;rerastao u Svetsku trgovinsku organi>a?ijuF,

koja je ot;oela 1936. godine, a okonana 199'. godine, s ti ua,

ovde doneti i drugi s;ora>ui u ve>i sa eDunarodno trgovino. $rugvajsko rundo

;regovora, ;o ;rvi ;ut su o=u@vaćene i na ultilateralnoj osnovi ra>atrane ere >au o trgovinski as;ektia ;rava

intelektualne svojine, ukljuujući i trgovinu krivotvoreno ro=o, ini aneks 17 S;ora>ua i>

Marakea?ija.

)!(PS s;ora>u o=ave>ujući je >a sve lani?e Svetske trgovinske organi>a?ije. elje

lani?e Svetske trgovinske organi>a?ije E)&F ;ristu;anje S;ora>uu o osnivanju o=ave>ale

su se da ;ri@vate i S;ora>u o trgovinski as;ektia ;rava na intelektualnu svojinu./6

S;ora>u o trgovinski as;ektia ;rava intelektualne svojine se, u >avisnosti od ;rava kojareguliaavoDa?a, ;roi>voDa?a fonograa i radio difu>ni@ organi>a?ija i

druge.

)!(PS s;ora>u je najsveo=u@vatniji ultilateralni s;ora>u o intelektualnoj svojini, a

;okriva sledeće o=lasti intelektualne svojine: autorsko i srodna ;rava igove geografske

o>nake industrijski di>ajn ;atente aua je da sanji ;oreećaje i setnje u eDunarodnoj trgovini i, u>iajući u o=>ir

;otre=u >a una;reDenje efikasne i odgovarajuće >aani >a trgovinske as;ekte ;rava intelektualne svojine reua ogu, ali nisu o=ave>ne, da ;riene

u svo >akonodavstvu o=iniju >auo, ;od uslovo

da takva >aua. 4lani?e su slo=odne da sae

45 Besarović %., "arković B., G(ntelektualna svojina 8 eDunardni ugovoriH, Beograd, 2009., str. /20

46 @tt;:JJKKK.>is.gov.rsJu;loadJdo?uentsJ;dfLsrJ;dfJtri;s.;df C datu ;ristu;a 12.01.2016. godine35

http://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/trips.pdfhttp://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/trips.pdf


36/44

odrede odgovarajući nain ;rienjivanja odred=i ovog S;ora>ua u okviru svog vlastitog

;ravnog sistea i ;rakse.

&vi S;ora>uo insistira se na saradnji i>eDu i>eDu Svetske trgovinske organi>a?ije i

Svetske organi>a?ije >a intelektualnu svojinu E(P&F, kao i i>eDu drugi@ eDunarodni@

organi>a?ija koje se =ave ovo o=lau sadri seda delova. !e je o:/I

e o (: &;ani >a vaenje, o=i i kori


37/44

e o %((: (nstitu?ionalne odred=e avru o trgovinski as;ektia ;rava intelektualne svojine se, kao i ostali s;ora>ui u

okviru Svetske trgovinske organi>a?ije, >asniva na dva osnovna ;rin?i;a. Sa jedne strane to je

;rin?i; o=ave>e ;oanaje jednak tretan doaće i strano su=jektu. )o >nai da se svaka

lani?a o=ave>uje da neće dati ne;ovoljniji tretan strani dravljania u odnosu na svoje

dravljane ;o osnovu >avoljena odstu;anja u ;redviDeni okviria. Sa druge strane, tu

je klau>ula naj;ovlaa=ranjuje diskriina?iju

i>eDu doaće i strane drave, kau>ula naj;ovlaa=ranjuje diskriina?iju i>eDu

strani@ drava. (>u>e?i od klau>ule na?ionalnog tretana koji su do>voljeni u Svetskoj

organi>a?iji >a intelektualnu svojinu E(P&F, do>voljeni su i u )!(PS s;ora>uu. )ao gde ovi

i>u>e?i do>voljavaju aterijalni re?i;ro?itet, konsekventni i>u>e?i od klau>ule naj;ovljavoljeni.

avoljena u;otre=a svi@ era >a >aua. a oekivati je da se nastavi trend sve

većeg ulaganja u o=last istraivanja i ra>voja. !e>ultat su sve na;rednije, efikasnije,

funk?ionalnije i us;ea efikasno >ananja i >a ;odsti?anje

eDunarodne saradnje na ovo ;olju. =og toga S;ora>u o trgovinski as;ektia ;rava

37


38/44

intelektualne svojine ;redstavlja naj=olje reu >a dalju nadogradnju.

3.4. SPORAZUM IZMEU SVETSKE TRGOVINSKE ORGANIZA!IJE I

SVETSKE ORGANIZA!IJE ZA INTELEKTUALNU SVOJINU

Svetska organi>a?ija >a intelektualnu svojinu i Svetska trgovinska organi>a?ija u elji da

us;ostave o=ostrano korisne odnose i sa ?ilje da se oni ;re?i>no definiu o koo;era?iji. $ravo i> tog ra>loga su u "enevi 199-. godine

;redstavni?i ove dve organi>a?ije ;ot;isali $govor o saradnji i>eDu )& i (P&.

ako =i se olakua Savet >a )!(PS je >akljuio sa (P& ugovor

o koo;era?iji i>eDu (P& i )&, koji je stu;io na snagu 1. januara 1996. godine. ao no definisano u Prea=uli )!(PS s;ora>ua, )& eli da ia ko;leentarne io=ostrano korisne odnose sa (P&. $govor o=e>=eDuje koo;era?iju u o=lasti ;revoDenja i

i;leanta?ije saog s;ora>ua u na?ionalna >akonodavstva, i;leenta?ije ;ro?edura >anaka i te@nike koo;era?ije.

$govor o saradnji )& i (P& o=u@vata saradnju na sledeći ;oljia:/3

olakakonia Svetske organi>a?ije >a intelektualnu svojinu od strane

lani?a )&, i o=ratno

eDuso=no oogućavanje ;ristu;a =a>aa ;odataka o=e organi>a?ije olakakonia Svetske organi>a?ije >a intelektualnu svojinu,

Sekretarijata )& i Saveta )!(PS s;ora>ua

Sekretarijat )& će ;roslediti ko;ije ured=i i ugovora koje on ;rii od svoji@

lani?a

;revoDenje >akona i drugi@ ;ravni@ akata.

MeDunarodni =iro (P& Sekretarijatu )& tre=a da ;rui sve infora?ije koje su ;roistekle

i> kounika?ije i>eDu =iroa i neke lani?e )&. $govor o saradnji na s;rovoDenju

S;ora>ua o trgovinski as;ektia ;rava intelektualne svojine, i>eDu ostalog, utvrDuje

;otre=u ;ravnoCte@nike ;ooći >eljaa u ra>voju. MeDunarodni =iro će oogućiti >eljaa

u ra>voju )& lani?aa, koje nisu lani?e (P&, istu ;ravnu i te@niku ;ooć, koju

48 #elisava? S., GMeDunarodno regulisanje ;raa intelektualne svojineH, Pregledi i osvrti, %ol. +%(, =r. 2C', a;ril 200/., str. 13

38


39/44

o=e>=eDuje i lani?aa (P&. Sekretarijat )&, sa druge strane, oogućiće >eljaa u

ra>voju, lani?aa (P&, koje nisu lani?e )&, istu te@niu koo;era?iju u ve>i )!(PS

s;ora>ua, kao eljaa u ra>voju lani?aa )&. MeDunarodni =iro i

Sekretarijat )& će ;o=oljajedniki snagaa ;ruiti ;ooć >eljaa u

ra>voju i nera>vijeni >eljaa u ve>i i;leenta?ije i s;rovoDenja )!(PS s;ora>ua. (>

navedeni@ ra>loga ova dva organa =iće u ne;restano kontaktu i ra>enjivaće infora?ije.

Aandane na ovaj $govor ogu ;odneti o=e lani?e, a usvajanje se vrova sa kojia se svet danas suoava jeste ;ronalaenje

najefikasnijeg naina >a >aaaealja osnivaa Pariske unije i ;ot;isnika

Pariske konven?ije 133'. godine. $ raljevini Sr=iji je već 133/. godine =io donet akon o

fa=riki i trgovaki igovia, kao i akon o industrijski ustraa i odelia. &=a ovaakona s;adaju u o=last >aa >a Pariske konven?ije ;rea kojoj

je duna da osnuje najanje jednu u;ravu koja će se =aviti ;itanjia industrijsku svojine i

;ri>navanje datog ;rava. )akoDe, ova u;rava je =ila u o=ave>i i da i>daje slu=eni glasnik u

koje će ta ;rava i o=javljivati. Su o=lasti industrijske svojine 133/. godine raljevina Sr=ija je u

trgovinski ugovoria iala =ilateralno reguisana ;itanja >aaa >aiva. &d $;rave >a >a 1920. godine, ;reko save>nog ureda >a ;atente i> 19-'. godine i $;rave >a ;atente i>

39


40/44

19-3. godine, do avod >a intelektulanu svojinu i> 1996. godine. &vaj avod je i dan danas

nadlean >a regulisanje svi@ ;itanja koja s;adaju u o=last intelektualne svojine i njene >aasedanjia u;ravni@ tela (P& i na svi njeni konferen?ijaa,

kao i na >asedanjia stalni@ i ;rivreeni@ koiteta eks;erata (P&Ca. )akoDe, avod uestvuje

na sastan?ia radni@ gru;a (P&, na seinaria koje organi>uje (P&, kao i svi drugi

o=li?ia saradnje u organi>a?iji (P&.

ako je u radu ;ret@odno i navedeno !e;u=lika Sr=ija oe da se ;o@vali i>u>etno dugo

tradi?ijo i istorijo na ;olju intelektualne svojine i njene >au>etno kvalitetne >akone i> ove o=lasti. )akoDe, naelja je ;ot;isni?a gotovo

svi@ najvaniji@ ugovora i> o=lasti industrijske svojine i autorskog i srodni@ ;rava, ;ri eu ia

i stalnu i do=ru saradnju sa najvaniji eDunarodni institu?ijaa ove vrste, ;re svega (P& i

*P& E*vro;ski >avod >a ;atenteF.a Sr=iju je danas ;itanje >aa?iji. Prea S;ora>uu o

sta=ili>a?iji i ;ridruivanju ;redviDeno je da će Sr=ija ;redu>eti sve neo;@odne ere kako =i

o=e>=edila odgovoarajući nivo >ave 2012. godine naelja je o?enjena i>u>etno visoko

o?eno na ;olju intelektualne svojine i njene >aveaovati sa onia koji su na sna>i u *$. Sa druge strane, nakon ovog i>veenaa i do;unaa akona o autorski i srodni ;ravia/9 koji sadri

i>vesna rea >anatske radnje u Sr=iji. P&red ovi@ negativni@ reenaai

do;unaa ;oenutog akona donete su i odreDene do=re stvari i novine, kao ijskog ;rograa u o=ave>i da vode elektrosnke

eviden?ije eitovanja i reeitovanja autorski@ dela. Nad>or na voDenje ove, elektronske

eviden?ije vrakonLoLautorskoLiLsrodniL;ravia.@tl C datu ;ristu;a12.01.2016. godine

40

http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_autorskom_i_srodnim_pravima.htmlhttp://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_autorskom_i_srodnim_pravima.htmlhttp://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_autorskom_i_srodnim_pravima.html


41/44

Na ;olju intelektualne svojine i njene >anaajan jeste i akon o organi>a?iji i

nadleenosti dravni@ organa >a =or=u ;rotiv visokote@nolonaajan je

i akon o o;tiki diskovia-1 koji je us;ostavljena dravna kontrola nad ;roi>vodnjo i

;roeto o;tiki@ diskova sa sniljeni sadraje.

$ ;oslednji@ dvadesetak godina !e;u=lika Sr=ija je uradili nogo na ;olju una;reDenja

>aakona i> ove o=lasti i nanji@ovo usaglagradnji institu?ija nadleni@ >a s;rovoDenje ;rava

intelektualne svojine. $ Sr=iji je dosta toga uraDeno i na ;olju eduka?ije u o=lasti intelektualne

svojine. $ ovo sislu je avod >a intelektualnu svojinu forirao 2010. godine, u saradnju sa

*$, *dukativno 8 inforativni ?entar. &d osnivanja i ;oetka rada do danas kro> ovaj ?entar je

;rouju ;redavanja io=uke svi >ainteresovai gru;aa, a na ;rea nji@ovi ;otre=aa i >a@tevia.

Na ovo ;olju je ;ose=no >naajano i donovoja intelektualne

svojine-2 >a ;eriod od 2011C201-. godine koja daje jasan ;rika> stanja na ;olju >araDne je u saradnji sa (P& i nekoliko

srugi@ inistarstva. Mnogi ?iljevi definisani ovo strategijo i ostvareni su do kraja 201-.

godine, eDuti jedan deo ?iljeva i nji@ova reali>a?ija ;renet je i u 2016. godinu, odnosno u

naredni ;eriod =e> jasnog definisanja datua nji@ove reali>a?ije.

ZAKLJUČAK

ako je u radu i na>naeno osnovni ;roi>vodi ljudskog ua jesu inova?ije i nova

intelektualna reakonLoLorgani>a?ijiLiLnadle>nostiLdr>avni@LorganaL>aL=or=uL;rotivLvisokote@noloskogLkriinala.@tlC datu ;ristu;a 12.01.2016. godine

51 @tt;:JJKKK.;aragraf.rsJ;ro;isiJ>akonLoLo;ti?kiLdiskovia.@tl C datu ;ristu;a 12.01.2016.godine

52 @tt;:JJKKK.>is.gov.rsJu;loadJdo?uentsJ;dfLsrJ;dfJStrategija20ra>voja20intelektualne20svojine.;df 8 datu ;ristu;a 11.01.2016. godine

41

http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_organizaciji_i_nadleznosti_drzavnih_organa_za_borbu_protiv_visokotehnoloskog_kriminala.html-http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_organizaciji_i_nadleznosti_drzavnih_organa_za_borbu_protiv_visokotehnoloskog_kriminala.html-http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_optickim_diskovima.htmlhttp://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/Strategija%20razvoja%20intelektualne%20svojine.pdfhttp://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/Strategija%20razvoja%20intelektualne%20svojine.pdfhttp://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/Strategija%20razvoja%20intelektualne%20svojine.pdfhttp://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_organizaciji_i_nadleznosti_drzavnih_organa_za_borbu_protiv_visokotehnoloskog_kriminala.html-http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_organizaciji_i_nadleznosti_drzavnih_organa_za_borbu_protiv_visokotehnoloskog_kriminala.html-http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_optickim_diskovima.htmlhttp://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/Strategija%20razvoja%20intelektualne%20svojine.pdfhttp://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/Strategija%20razvoja%20intelektualne%20svojine.pdf


42/44


43/44

sa i odgovarajući eDunarodni konven?ijaa i ugovoria. Na kraju, svi >akoni su usklaDeni

;ose=no sa ;ro;isia i direktivaa *$.

LITERATURA

1. Ba=ić (., GPrivredno ;ravoH, $niver>itet Singidunu, Beograd, 2010.

2. Basarović %., G(ntelektualna svojina, industrijska svojina i autorsko ;ravoH, (nstitu >aeDunarodno ;olitiku i ;rivredu, Beograd, 2000.

'. Besarović %., "arković B., G(ntelektualna svojina 8 eDunardni ugovoriH, Beograd, 2009.

43


44/44

/. ru?ker P., GMoj ;ogled na enaentH, Adies, Novi Sad, 200'.

-. (lić B., Gvadeste ;rvi vek 8 vek nove ekonoije i njene i;lika?ijeH, !aunovodstvo,Beograd, 200/.

6. #elisava? S., GMeDunarodno regulisanje ;raa intelektualne svojineH, Pregledi i osvrti, %ol.+%(, =r. 2C', a;ril 200/.

I. Stakić B., $nković M., GS;oljnotrgovinsko i devi>no ;oslovanjeH, $niver>itetSingidunu, Beograd, 2011.

3. Miladinović ., GPraktiku >a ;ravo industrijske svojine i autorsko ;ravoH, *konoskifakultet, Niiv.@r

1/. KKK.Ki;o.int

1-. KKK.;rojuris.org

16. KKK.i;r.gov.=a

17.KKK.;aragraf.rs
http://www.eefs.eu/http://www.opf.slu.cz/http://www.zis.gov.rs/http://www.dziv.hr/http://www.wipo.int/http://www.projuris.org/http://www.ipr.gov.ba/http://www.paragraf.rs/http://www.eefs.eu/http://www.opf.slu.cz/http://www.zis.gov.rs/http://www.dziv.hr/http://www.wipo.int/http://www.projuris.org/http://www.ipr.gov.ba/http://www.paragraf.rs/

Documents

Zastita Intelektualne Svojine - Aleksandar Blagojevic (1) (1)