zastita od zracenja

8/7/2019 zastita od zracenja

1/72

Jonizujuce zracenje 116/01/2008

Predavanje namenjeno edukacijiiz zatite od zraenja.

KLINIKI CENTAR VOJVODINE, Novi Sad 01.2008.

AKO IMATE NEKO PITANJE, MOLIM VAS OBRATITE PANJU NABROJ U DONJEM DESNOM UGLU. TO JE BROJ SLAJDA KOJI

SE U TOM TRENUTKU PRIKAZUJE NA EKRANU.


2/72


Napomena o izvorimapodataka

Svi, na slajdovima prikazivani podaci, su izraznih zvaninih i autorizovanih izvetaja.

Vano je naglasiti da su istraivanja, kojasu dala te podatke, radjena u razliitim

godinama i da se u ovom tekstu nijevodilo racuna o strogoj konzistenciji

podataka, u korist ilustrativnosti iedukativnosti.


3/72


Osnovni podaci o predavau:

Po zvanju je diplomirani fiziar Od 1974 radi u Nuklearnoj medicini Zaduen za za brigu o zatiti od zraenja, edukaciji kadrova kao

i o opremi u Odeljenju za nuklearnu medicinu estvuje u neposrednom radu sa pacijentima estvuje u delu edukacije u specijalistikim studijama u NM Sa radovima uestvovao na kongresima i strunim sastancima

Radio na popularizaciji tema iz zatite od zraenja kao i fizikeuopte Zaduen i ovlaen za zatitu od zraenja u KC Vojvodine

STEVAN SEKULISamostalni zdravstveni saradnik za zatitu od jonizujueg zraenja


4/72

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 4

Jonizujue zraenjei

zatita od zraenja

Stevan Sekuli, dipl.fiziar

KLINIKI CENTAR VOJVODINE NOVI SAD

CENTAR ZA LABORATORIJSKU MEDICINU NUKLEARNA MEDICINA


5/72


6/72


ta je jonizujue zraenje ?

Jonizujuce zraenje je svako zraenjekoje moe da izazove jonizaciju !


7/72


Kada nastaje jonizacija?

Kada zraci imaju energiju dovoljnu da otrgnuelektron iz elektronske ljuske.Minimalna potrebna energija je oko 10 eV.


8/72


KOJA ZRAENJA SUNAMA VANA ?

Nas, ovde, interesuju samo ona zraenja,sa kojima sami imamo kontakt:

- Jer ih mi koristimo, u radu i za rad.- Jer ih na nama koriste, u svom radu.


9/72


Zraenja imakorpuskularnih...

nOstala

Alfa zraci jezgra helijuma

Beta zraci - elektroni i pozitroni (e- i e+)

Neutroni

Ima ih vie vrsta. Za naupriu, sada, nisu interesantna !


10/72


...zraenja ima talasnih(elektromagnetnih).

- UV zraci ( UV-B i UV-C )

- Rendgenski zraci (RTG)- zraci

ZAJEDNILKI NAZIV JE X ZRACI


11/72


Dodatak o UV zraenju:

Osnovna podela:

UV-A od 400-315 nm - koa ih voli, oi ih ne voleUV-B od 315-280 nm - koa gori, oi slepeUV-C od 280-100 nm - sreom, vole samo vakum

NA ZAKON PROPISUJE DA, U JONIZUJUE ZRAENJE, SPADA ONO KOJE IMA

E > 12.4 Ev ili f > 3x1015 Hz ili nm


12/72


Oh ti solarijumi !

Da li znate da Oni ne znaju da vi znateda Oni ne znaju, koliko solarijum moebiti opasan ?! Znate li?

I Sunce iz kutije ume da bude veoma

kapriciozno, ako ga neguju velikustrunjak i univerzalni majstor.

( Prii o UV zraenju nikad kraja, a ovde je sporedna tema. )


13/72


Kako jonizuju estice? estice, pri prolasku

kroz materiju, snanojonizuju na svom

putu, zbog svojevelike mase i velikognaelektrisanja kojeposeduju.


14/72


Kako jonizuju estice ?a)Ponaaju se kao

kuglica i direktno

izbacuju elektron.b)Posredno ako

reaguju sa jezgromatoma tada seemituju sekundarnaili RTG zraenja.


15/72


Jo dva procesa sa zracima:

- Anihilacija - Elektronski zahvat:Nastali X zraci izazivaju jonizaciju


16/72


Zanimljiv detalj

Brzina kojom se kreBrzina kojom se kreu elektroniu elektroni

e- sa energijom 10eV v = 1 876 km/he- sa energijom 100keV v = 164 000 km/h( relativistika masa vea za skoro 20%!! )


17/72


Neutronsko zraenje

U svakodnevnom zivotu nije odznaaja, te se na njemu neemozadravati !


18/72


Kako jonizuju X zraci ?

Pri prolasku X zraka, uzavisnosti od njihoveenergije, mogu se

deavati razni i razliitiprocesi, u kojima se vrijoinizacija materije.

Bez detalja, ovde,

navodimo najvaznije inajee.

Stvaranje para

Comptonov-efekt

Foto-efekt


19/72


20/72


COMPTON-ov EFEKT

Veliki komplikator,kad merimo efektezraenja.

Compton, Arturdobio Nobelovunagradu za otkrieovog erfekta ! Dao

naziv foton, za EMzraenje kao esticu.


21/72


22/72


Kakva je prodornost zraenja ?

Zraenje ima razliitu prodornost u materiju,u zavisnosti od svoje prirode i energije koju ima.


23/72


Koji su glavni izvori zraenja ?

Kosmiko zraenje (vanzemaljski izvori)

Zemaljsko zraenje (zraenje tla) Zraenje iz samog, sopstvenog, tela

Zraenje nastalo delovanjem oveka


24/72


Definicije, definicije...

Izvor zraenja ima aktivnost

Meta zraenja dobija dozu


25/72


...definicije...


26/72


Gy=Sv ,

ili reima,Grej i Sivert su jednaki.

Kad govorimo samo o X zraenju telo ilistari panj reaguju na isti nain.

Za ostala zraenja, oveije telo reagujemnogo burnije, tj sivertuje se!


27/72


...definicije.


28/72


Dejstvo na iva bia

Ako razumemo i znamo razloge,

zatita od zraenja nije problem!


29/72


Nekoliko rei o jonizaciji.

Proces u kome naruavamo stabilnost elektronskogomotaa, zovemo jonizacijom.

Pri jonizaciji dobijamo slobodan elektron i pozitivno

naelektrisan ostatak atoma ili jon.


30/72


Zato moe biti tetna!

Posle jonizacije se kidaju intramolekularneveze.

Prekinute veze izazivaju disocijaciju irekombinaciju molekula.

U ivom organizmu, takve promeneizazivaju razne efekte, tj biolokeposledice.


31/72


Moe li jonizacija biti korisna?

Evolucija bi bila neozbiljna pojava, bez nje!Leenje, nekih bolesti, bi bilo mnogo tee!

Ratni napori i mirnodopski strahovi drukiji !

CD ne bi radio !... itd ( to je i logino ).


32/72


Kako to izgledau tkivu ?

SVE SE ODVIJA U ETIRI FAZE


33/72


Prva faza stigao zrak!

Elektrine interakcijeU desetbilionitom delu sekunde se

elektron odvaja od atoma.Dolazi do jonizacije i nastanka

slobodnog elektrona ipozitivnog jona. I nastali

elektron (ako ima dovoljnu

energiju) moe vriti daljujonizaciju.

1


34/72


Druga faza fizikohemija !

Fizikohemijske promeneI elektron i jon vrlo

nestabilni. Udesetmilijarditom delusekunde ine lanac

reakcija. Nastaju novimolekuli, ukljueno i vrlo

reaktivni, slobodniradikali.

2


35/72


Trea faza hemija na delu!

Hemijske promeneSlobodni radikali, u

milionitom delusekunde, interaguju sa

nekim molekulom.Mogu nastati bioloki

vane promene umolekulima, znaajne

za eliju.

3


36/72


etvrta faza nastupa biologija!

Bioloke poslediceBioloke promene nastaju

posle nekoliko sekundi ilivise decenija. Moguodmah unititi eliju ili jeizmeniti, na dobar, lo ili

neutralan nain, to zavisi

od elije i njene uloge utelu.

4


37/72


VANO,VANO, VANO !!!

elija koja je pogodjena, odmah zatim,

pokuava da sama otkloni tetu !Veina u tome uspeva i eto, jednog od

osnova, razliitog dejstva malih i velikihdoza zraenja, na eliju.

To je i glavni razlog, zato ne govorimo onormativima ve o radnom vremenu !!!


38/72


Dve krajnosti:

GRUBA SILA

Velika aktivnost pali irastura grubo.

Posledice somatske iodmah uoljive, bez

imalo dilema.

SITNI KORACI

Mala aktivnost skuplja ukasicu.

Posledice kasne ineizvesne, do

poslednjeg trenutka.


39/72


Dejstvo velikih doza.


40/72


IRIDIJUM

Ljudi su

smrtni ibezAtomske

bombe!

Prolaznik naao neodgovorno baen izvor izkobalt-bombe i strpao u dep !!!


41/72


Dejstvo malih doza.

Posledice ozraenja jednog miliona ljudi svih dobastarosti sa po 1mSv radijacije na celo telo

Pretpostavlja se proporcionalnost izmedju doze i uestalosti posledica!

Organ Br. Genetskih efekataGONADE 6 ( u svim generacijama)

ORGAN POJAVA KANCERAFATALNI LEIVI

Kotana sr 2 0.1 (leukemija)Plua 2 0.1Dojka 5 3 (samo ene)Tiroideja 0.5 10Kosti 0.5 0.2

Ostali organi 5 2

Ukupno: Genetski efekti 6 (prosena vrednost redje ene)Fatalni kancer 15 ene i 10 mukarciLeivi kancer 15 ene i 12 mukarci


42/72


Objanjenje je u statistici...

ovek koga ste udarili nogom, sasvim sedrugaije ponaa od oveka koga je ujeokomarac!

Ali, ako je alergian ...


43/72


Gruba sila je jasna, ali sitni koraciine prave probleme!

Potrebno je da se desi i da dodje dojonizacije ba u pravoj eliji, ba na

njenom pravom mestu i to u pravomtrenutku. Tada ona ostaje iva,

promenjena i opasna.

Za takav sluaj treba puno, punopokuaja!

ZZato govorimo o statistici!ato govorimo o statistici!


44/72


Primer:

Mozak ima ~14x109 elija.

U njemu ~ 1025 atoma !Koji je atom vaan ?(uz to je 85% voda !)

Kako ga pogoditi?


45/72


Zraenju sve izgleda uplje.

Potrebno je milion projektila usekundi i to milijardu godina,bez prekida i promaaja, dabi se pogodili svi atomi, i tosamo u mozgu.

A, to se ne deava!


46/72


Kod malih aktivnosti,opasnost lei u

sluajnosti deavanjatrajnih posledica!

Ako se dovoljno dugo ili dovoljnoesto izlaemo zraenju,

neminovno raste i mogunost dadodje do trajnih tetnih posledica.


47/72


Zatita od zraenja je nuna!

Zbog prirode posledica, zatita se moraprimenjivati jednako, za pojedinca, za

populaciju i za generacije koje dolaze, akoriste nae gene !


48/72


Koje izvore zraenja imamo?

1. Izvore zraenja iz prirode oko nas.2. Profesionalna izloenost zraenju.

3. Industrijske i vojne izvore zraenja.

4. Medicinske izvore zraenja.


49/72


1. Prirodni izvori

Kosmiko.

Zraenje iz tela.Zraenje iz tla.


50/72


2. Profesionalna izloenost

Raspon doza moe biti velik.Obuka je nuna i obavezna.Podrazumeva se savest iprofesionalizam, kako prema

sebi, tako i prema drugom.


51/72


3. Industrijski i vojni izvori

Promenljivi nivo.Ekoloki pokreti

prate i bunokomentariu. Poddosta je dobromkontrolom, a utie

na porast ukupneprirodneradioaktivnosti.

4


52/72


Zbog medicine je ovapria i zapoeta!

DANAS DOMINANTNI IZVOR ZRAENJA !!!

4.


53/72


Od medicine, dva putia...

Dva lika istog ljudskog bia :Ja, kao pacijent, koga slikaju... iJa, kao medicinar, koji nekog slika...

Tu, ipak, ima bitne razlike !


54/72


DVA PRIMERA UPOTREBEZRACENJA

ZATVORENI IZVOR RTGRTGRTG OTVORENI IZVOR SCINTIGRAMSCINTIGRAMSCINTIGRAM


55/72


Raspodela moi i uticaja:

Razni se izvori slau ujednom: dominantan

efekt zraenja je zbogmedicinskog

ozraenja populacije,nezavisno od nivoaekonomskerazvijenosti zemlje !!!Od razvijenosti zavisisamo vrsta kancera!


56/72


Posao, zraenje, kancer...

Slika stanja.Broj profesionalno obolelih

od kancera zavisi odvrste posla, na drugaiji

nain, nego to seuobiajeno

predpostavlja.


57/72


AH TAJURANIJUM 235 !

Vojska i kad ubre pravi,

pokusava da sto vise uplainarod.


58/72


NEKE OSNOVNE OSOBINE URANIJUMA

U prirodi postoji smesa:238

U (99,275%);235

U (0,72%) i234

U (0,0058%)

Osiromasen uranijum je 238Usa oko 0,2-0,3 % 235U

Atomska masa 238 g/mol

Gustina iznosi 19,1 g/cm3Taka topljenja 1132 CSrebrno sivi metal, kvan i

uporediv sa elikomemiter T1/2= 4,468x109 god.U radioaktivnoj ravnotei imamo

1 , 2 i sa ukupnoEtot = 6,7MeV i aktivnostod 3x106Bq/mol

Koristi se jo od antikog doba zaizradu stakla i keramike bojemeda

Za toniranje fotografija, drveta, koei obradu svile i vuneLegiranje elikaKao izvanredna zastita od zraenja

(gui od olova)Samozapaljiv kao prah

Veoma pogodan za prodornu,pancirnu municijuZa nuklearnu energiju i bombe


59/72


Koliko je kad ima: nita?

Osnovna orijentacija je, doza osnovneaktivnosti koju primamo, kad radimo prosenoi normalno.

To je prosek doze za sve zaposlene, koji sedobija oitavanjima TLD dozimetara.

Kod nas su oitavanja u granici

1018 exe E

trilion


60/72


Nule koje znae !

Rasponi su, da boliglava!

Uvek je za 1000 puta vee ili manje.

Pamtimo 500 GDinili 0,5 Tdin,zar ne?

(bar mi sa malo pozutelim izvodom izmaticnih knjiga)

1015 peta P

1012 tera T

109 giga G

106 mega M

103 kilo k

10-3 milli m

10-6 micro

10-9 nano n

10-12 pico p

10-15 femto f

10-18 atto a

milion

milijarda

bilion

bilijarda

VEROVATNOA MORTALITETA OBRAUNATA NA 1 000 000 SNIM


61/72


Blaeni u neznanju.

Koliko zraimo pacijente? Bolje da ne znaju oni, ili mi ?

(snimanje LS kime)3 nSv/expoz.Komandni sto(medicinar)

3703304 god4008.0CT abdomen

31262.5 god2505.0Barijum

--< 1.5 d0.5


62/72


SLEDESLEDEI SLAJD JEI SLAJD JE

NAJVANAJVANIJI ZANIJI ZARASPLET CELERASPLET CELEPRIPRIE !E !


63/72


Sada smo ve oseajni ...?!Nai primeri su iz Vininog izvetaja o kontroli aparata!

Primer: RTG lumbalne kimePacijent sme maksimum da dobije do 10000 Sv/exp

Preporuka koja vai u Engleskoj do 2400 Sv/expPacijent dobio kod nas, na Hirurgiji 9000 Sv/expTehniar dobija meseno za 2000 exp 36 SvStanovnitvo sme da dobije do 89 Sv/mes

Kolor TV ili monitor (5cm od ekrana) max 5 Sv/asza godinu od 10 meseci 2000 Sv/mesza godinu od 12 meseci 1670 Sv/mes

Zakonski max.

za profesionalce


64/72


Kako zatititi sebe i druge?

Procesi su izuzetnosloeni, te se koriste

modeli (fantomi)oveka, zaprorauneoptereenja i rizikaod raznih vrsta

zraenja. Dobijaju segotove tablice, za

doradu i korienje.


65/72


Treba potovati protokole!

Zakoni propisuju, aprotokoli olakavaju,

da se efekti i napopulaciju i napojedinca svedu urazumne, tolerantnegranice.


66/72


Skuplja se iskustvo.

Steena znanjaomoguavaju

procenu rizika, zasvaki pojedini sluaj.

FAKTORI RIZIKA NISU ISTI ZA SVE DELOVETELA


67/72


Koriste se metode zatite.

Zatitna sredstvauklanjaju najveci deo

nepotrebnihekspozicija. Treba onjima znati, imati ih i

koristiti ih!

ILUSTRACIJA ZAKONA OBRNUTOGKVADRATA


68/72


Osnovna

tri principa zatite:

Rastojanje to dalje, to bolje !Zaklon - to da dobijem ja, kad moe on !?

Vreme vreme je zatita, a ne novac !


69/72


Paljivo se prate promene.

Dobra evidencija istalno praenjestanja, u svakoj

populaciji,omoguavajuprognozu, ali ipravovremenoreagovanje na

uznemiravajue

promene.

NEMA TANE PROGNOZE, NI DIJAGNOZE ZA 15 MINUTA !


70/72


Rade profesionalci.

Prava strunost i praviprofesionalizam

obezbedjuju i najviestandarde i zahtevena radu. Tada nemaogranienja u primeni

novih tehnologija i

znanja.SVE RAZUMEM, A I NITA ME NE MRZI !


71/72


KOJIKOJI SUSU ZAKLJUZAKLJUCI ?CI ?

Jonizujue zraenje moe biti i jeste uvek opasno !Nema donjeg praga nekodljivog ozraenja !Postoji gornji prag doputenog ozraenja !

Znanje omoguuje efikasniju zatitu !Zatitu treba sprovoditi dosledno !Zatitu sprovoditi permanentno !


72/72

K R A J

Documents

zastita od zracenja