-
ZAŠTITA ŠUMA OD POŽARA ZAŠTITA ŠUMA OD POŽARA U NACIONALNIM
PARKOVIMA
TARA I KOPAONIK TARA I KOPAONIK (izrada ekspertnog sistema)
[email protected]@gmail.com
-
Sa klimatskim promenama broj požara će i pričinjeme štete nak i
i ć d ič ć iekosistemima će se drastično povećati.
Učestalost pojava šumskih požara, uspeh gašenja i
veličinapričinjenih šteta umnogome zavise od detaljno proučenih ip
j g j prazrađenih preventivnih mera. One imaju za cilj ne
samosprečavanje pojava požara, već i uklanjanje uslova za
njihovonastajanje. Preventivne mere treba da obuhvate sve
aktivnostij jkoje direktno ili indirektno smanjuju broj pojava
požara i većihposledica.
-
ZaštitaZaštita NacionalnogNacionalnog parkaparka
koncipiranakoncipirana jeje prekopreko proceneprocenerizikarizika
odod požarapožara ii kreiranjakreiranja scenarijascenarija zaza
preventivnupreventivnu zaštituzaštiturizikarizika odod požarapožara
ii kreiranjakreiranja scenarijascenarija zaza
preventivnupreventivnu zaštituzaštituii suzbijanjesuzbijanje
požarapožara uu uslovimauslovima povećanogpovećanog
rizikarizika..
-
ZZaa identifikacijuidentifikaciju prioritetnihprioritetnih
oblastioblasti zaštitezaštite odod požara,požara, kaokao ii
akcijaakcija kojekojet bt b d tid ti t jit ji d đd đ dd bb liklik b
jb jtrebatreba preduzeti,preduzeti, nene postojipostoji
određenaodređena proceduraprocedura zbogzbog velikogvelikog
brojabrojaraznovrsnihraznovrsnih ii čestočesto
kontradiktornihkontradiktornih faktorafaktora
(naseljenost(naseljenost pojedinihpojedinih
oblasti,oblasti,staništastaništa zaštićenihzaštićenih vrstavrsta
biljakabiljaka ii životinja,životinja, iskorišćavanjeiskorišćavanje
zemljišta,zemljišta,lokacijalokacija osobljaosoblja ii opremeopreme
uu postupkupostupku prevencijeprevencije ii suzbijanjasuzbijanja
požarapožaralokacijalokacija osobljaosoblja ii opremeopreme uu
postupkupostupku prevencijeprevencije ii suzbijanjasuzbijanja
požara,požara,raspodelaraspodela odgovornosti,odgovornosti,
određivanjeodređivanje osmatračaosmatrača ii patrola,patrola,
ograničenjaograničenja zazaposetioceposetioce parkaparka
itditd..))..
Ekspertni sistem na osnovu prostornih podataka i ugrađenog
ekspertnogEkspertni sistem na osnovu prostornih podataka i
ugrađenog ekspertnogznanja određuje listu prioriteta u smislu
ugroženosti od požara pojedinih znanja određuje listu prioriteta u
smislu ugroženosti od požara pojedinih delova parka i kreira
scenarije zaštite.delova parka i kreira scenarije zaštite.
Primenom Primenom GISGIS--a čuvaju se, ažuriraju, analiziraju i
obrađuju prostorni a čuvaju se, ažuriraju, analiziraju i obrađuju
prostorni podaci vezani za topografiju, hidrologiju, zemljište,
vegetaciju itd. podaci vezani za topografiju, hidrologiju,
zemljište, vegetaciju itd.
-
Plan zaštite od požara NP Tara i NP Kopaonik urađen je na
principimakombinovanja GIS-a i ekspertnog sistema. Digitalizovani
su i ukartografskoj formi prikazani svi konstantni (stabilni)
faktori odkartografskoj formi prikazani svi konstantni (stabilni)
faktori odznačaja za izbijanje, širenje i jačinu požara,
uključujući i zaštitnezone Nacionalnog parka. Detaljno su
analizirani klimatski i orografskifaktori (površine po nagibu,
ekspoziciji i nadmorskoj visini) značajni zafaktori (površine po
nagibu, ekspoziciji i nadmorskoj visini) značajni zapojavu i
širenje požara, zatim geološke i pedološke karakteristike,stanje
vegetacije i stelje, sastojinski uslovi, prostorni raspored
vrsta,starost i sastojinski oblici.j
-
Karta ekspozicije Nacionalnog parka Kopaonik
103 10
2
101
100
9899 97
96 95
94 92
93
91
9089
89
7 65
6463
62 6160
5958
57 54
56
34
65
7819
20
212
1
53
52
5122
23
2450
49
48
117
116
5 06
Pet
rovi
ci
Kne
zevs
ka c
.
Kar
aula
Rav
nist
e
Dic
evac
Gar
ine
Bar
e
Gol
i bre
g
Vuck
as
ckaM
iletin
do
anaTres
teni
caPoz
ar
Vrel
a
Suv
i deo
Brus
na
Kriv
a R
eka
KARTA NAGIBA NACIONALNOG PARKA KOPAONIK KARTA EKSPOZICIJE
709
88
89
9087
8680
7978
41
42
51
52
49
50
554
5859
53
68
67
66
50 8177
7672
71
69
70
73
74
75
52
1
6362
14
15
1650
17
18
1944
4549
51 46
42
3938
2223
24
2526
27 28
29
124
31
32
33
3034
353637
40
8786
8584
83
6766
6
55
68
1011
1213
1491
5
18
16
2526
27
4746
4544
43
4241
4039 38 3
736
2829
3031
32
3334
35
7374
75
7276
8281
78
79
8071
7569
115
8 7 611
3
112
510 11
43
12 13
2
110
111
108
109
107
1
105
104
23
18 19 2
0 21 22
9
24
23
2324
28
Debeovac
Vrla s
trana
Ravn
iska
pla
nina
Bedi
rova
c
Velik
a ra
van
Pan
cice
v vr
h
Kam
aris
te
Sreb
rana
c
Zavo
j Zlje
b
Farm
a
V.st
enTr
Bace
vici
Bilin
ac
Bog
avce
va.c
Polja
ne Met
alic
a
Legenda12 21 22232
524
2627 28
29
30
5453
34 33
3536
37
38
3931
4140
32
5255
56
5758 59
606162
50
51
46 47 4
849
4243
44 45
62
7172
6968
6766
65
64
639
92
149
7 815
16
7 116
115
411
3
112
1718 19
3020
21
109
2423
25
26
22
2728
2931
3534
36 37
40
3943
3844
45 48
4647
9798
108 10
710
6 10510
4
1031
02 101
1009
9
96 95 9
4
5657
55
62
63
6364
66 0
91
9293
8483
82
84
83
8285 8
681
9254
80
7975
5553
7888
8790
9196
9611
3
114
94
95
97
9789
98
9910
5
112
106
111
107
110
109
108
104
103
56
5773
7476
77
100
101
102
72 71
70 6766
65686
9
60
59
61
64
58
Severna
Juzna
Istocna
Zapadna
g
12 3
45
6 7 8
109
11 1314
1516
17
19
1820
2
65
4
3
2
113
413
3
135
132
131
130
129
128
136
137
138
139
140
127
12
11
10
143
141
142
126
13
125
122
121
123
124
120
119
11 114
111
110
116
1
1159
3
Karta ugrozenosti od pozara
Pet
rovi
ci
evsk
a c.
e
Gol
i bre
g
Karta infrastrukturnih objekata od znacaja za protivpozarnu
zastituKARTA INFRASTRUKTURNIH OBJEKATA KARTA UGROŽENOSTI OD
POŽARA
18
9
22
2324
25
1
24
103 10
2
101
100
9899 97
96 95
94 92
93
91
9089
89
8786
85
84
83
6766
65
6463
62 6160
5958
57 54
5655
68
3
46
510
1112
1314
78
915
18
1619
20
212
1
53
52
51
2223
2450
49
48
2526
27
4746
4544
43
4241
409 8 37
2829
3031
7374
75
726
8281
78
79
8071
7569
117
116
115
8 7 611
3
112
510 11
43
12 13
2
110
111
108
109
107
106
105
104
23
18 19 2
0 21 22
9
24
23
2324
8
Debeovac
a
Ravn
iska
plan
ina
Bedi
rova
c
Velik
a ra
van
P
Kne
ze
Kara
ula
Rav
nist
e
Dic
evac
Gar
ine
Kam
aris
te
Bare
Vuck
as
Sreb
rana
ckaM
iletin
do
Zavo
j Zlje
b
Farm
a
V.st
ena
T res
teni
c aPoz
ar
Vrel
a
Suv
i deo
Bru
sna
Kriv
a R
eka
Bac
evic
iBi
linac
ogav
ceva
.c
Pol
jane
Met
alic
a
7978
53
68
7762
71
6915 1
6
17
18
1944
5 8
22
2324
2526
27 28
29
124
31
32
30
56 cev
vrh
Vuca
k
ika G
obeljaGav
ezic
a
Milj
evac
Kriva
k
Sakl
am
Dudin
Do
435
3637
38
39
4140 55
56
5758 59
606162
50
51
46 47 4
849
4243
44 45
62
7071
72
6968
6766
65
64
63
88
89
9087
8680
79
7892
0
21
2423
25
26
22
2728
2935
3436 37
40
39
41
4243
51
52
49
5038
4445 48
4647
9798
02 101
1009
9
96 95 94
56
57
5554
62
58
59
63
53
68
6763
64
66
6560
91
9293
8483
82
8177
7672
71
69
70
73
74
75
84
83
8285 8
681
9254
80
7975
5553
78
88
8790
916 9
789
98
99
06
107
0
109
108
104
103
52
56
5773
7476
77
100
101
102
72 71
70 6766
65686
9
60
59
61
64
6362
58
14
15
1650
17
1944
4549
51 46
42
3938
26
27 28
29 31
32
33
3034
353637
40
39 38 336
3
32
3334
35
7
7628
Vrla s
tranaV
Pan
cice
v vr
hBo
9
30
34 33
3536
37
38
39
4140
32
5255
56
5758 59
606162
50
51
46 47 4
849
4243
44 45
62
7071
72
6968
6766
65
64
63
88
89
9087
8680
792
18 920
21
2423
25
26
22
2728
2931
3534
36 37
40
39
41
4243
51
52
49
5038
4445 4
846
4797
98
504
1031
02 101
1009
9
96 95 94
5657
5554
62
5859
63
5
6763
64
66
6560
91
9293
8483
82
81767
26
70
73
74
75
84
83
8285 8
681
9254
80
7975
5553
7888
8790
9196 97
9789
98
9910
5
210
6
111
107
110
109
108
104
103
52
56
5773
7476
77
100
101
102
72 71
70 6766
65686
9
60
59
61
64636
2
58
14 50 45
4951 4
6
42
393 8 3
3334
3 53637
40
Nov
osel
ske
Bac
ije
na g
l
Sun
cana
dol
ina
Jasl
e
Panc
i
Bar
e
Mar
kova
stnC
urcick
a rav
an
Rvat
ske
baci
je Velik
Mek
a pr
esed
la
Tinj
ski l
az
Kam
ena
gl
Kam
ensk
e lo
vke
Vujic
iR
avnj
ista
Osr
edak
Svino
vi
Kategorije ugrozenosti:1. Kategorija
2. Kategorija
3. Kategorija
4. Kategorija
5. Kategorija
12 3
45
6 7 8
109
1112
1314
1516
17
19
1820
21
22232
5
24
2627 28
29
30
5453
34 33
3132
52
65
4
3
2
113
413
3
135
132
131
130
129
128
136
137
138
139
140
127
12
11
10
143
141
142
126
13
125
122
121
123
124
120
119
149
7 815
16
117 11
611
5
114
111
113
112
1718 19
30
110
20
109
31
108 10
710
6 10510
4
10310 196
9611
3
116
114
1159
3
94
95
97
105
112
1 0
111 11
0
12 3
45
6 7 8
109
1112
1314
1516
17
19
1820
21222
325
24
2627 28
2 9
5453
313
65
4
3
2
113
413
3
135
132
131
130
129
128
136
137
138
139
140
127
12
11
10
143
141
142
126
13
125
122
121
123
124
120
119
149
7 815
16
117 11
611
511
4
111
113
112
17
130
110
109
3
108 10
710
6 1051
9611
3
116
114
1159
3
94
95 112
1
Kam
en
Kok
orov
ac
Palje
sko
brdo
Palje
stic
a
Ugl
jeni
ca
G.j. K
remick
e sum
e
Kuk
avic
a
G.j.Veliki Vlah-Jadovnih-Treska
Izvori vodosnabdevanja
Legenda:
Turisticki centri
VodovodiSkijaški objekti
Izgradjena osmatracnica
Osmatracko mestoUrađena je analiza demografskih kretanja,
razvoja turističkih i infrastrukturnih objekata
-
Prostorno su definisane dvospratne sastojine vrstapodložnih
lakom paljenju, kojima su, zbog mogućnostipodložnih lakom paljenju,
kojima su, zbog mogućnostiprelaska prizemnog požara u visoki,
neophodne posebne
mere zaštite.
-
Klasifikacija ugroženosti od požara izvršena je na
osnovuKlasifikacija ugroženosti od požara izvršena je na
osnovustepena izraženosti karakteristika sastojina i
staništarelevantnih za pojavljivanje požara:zapaljivost drveta
prisutnih vrsta – edifikatora usvakom tipu realne vegetacije;stepen
termofilnosti odnosno frigorifilnosti i stepenstepen termofilnosti
odnosno frigorifilnosti i stepenmezofilnosti; kserofilnost
stanišnih uslova, čiji jepokazatelj kombinacija nadmorske visine,
ekspozicije inagiba; tip zemljišta i geološka podloga.
-
Izdvojeno je 5 kategorija ugroženosti od požara
U 1. kategoriju svrstane su šume i šumske kulture kserotermnih
imezotermnih četinara sa većim sadržajem smole u drvetu (crni i
beli bor).
U 2. kategoriju spadaju šume kserotermnih lišćara (medunac,
crnijasen grabić cer); šume mezotermnih lišćara (crni grab kitnjak
ijasen, grabić, cer); šume mezotermnih lišćara (crni grab, kitnjak
idalešampijev hrast) na toplijim ekspozicijama i goleti na
toplimekspozicijama gusto obrasle prizemnom vegetacijom.
U 3. kategoriju spadaju šume i kulture mezofilnih i
frigorifilnih četinarasa manjim sadržajem smole (jela smrča omorika
molika ariš duglazijasa manjim sadržajem smole (jela, smrča,
omorika, molika, ariš, duglazija,borovac); šume mezotermnih lišćara
na hladnijim ekspozicijama; goleti naosojnim stranama gusto obrasle
prizemnom vegetacijom i prisojne goletislabije obrasle prizemnom
vegetacijom.j p g j
-
U 4. kategoriju spadaju mešovite šume mezofilnih i frigorifilnih
četinara ilišćara (jela, smrča, bukva); goleti na hladnijim
ekspozicijama retko obrasleprizemnom vegetacijom; mešovite šume
mezofilnih i mezotermnih lišćara(obični grab i kitnjak); goleti
gusto obrasle prizemnom vegetacijom u kojojdominiraju Vaccinium
myrtillis, V. vitis-ideus, V. uliginosum, Arctostaphyllos
i i lič iš diš j t
U 5. kategoriju spadaju šume u kojima dominiraju mezofilne
vrsteli t d d ć (b k bič i b b j ik ) l ti j iš
uva-ursi i slične višegodišnje vrste.
listopadnog drveća (bukva, obični grab, breza, jasika); goleti,
manje-višebez prizemne vegetacije; goleti na kojima u prizemnoj
vegetaciji dominirajumahovine (naročito Sphagnum sp. i Hylocomium
sp.) ili paprati Equisetumsp ; zabarene površine bez obzira na
stepen pokrovnosti i sastavsp.; zabarene površine, bez obzira na
stepen pokrovnosti i sastavvegetacije.
-
Na osnovu dobijenih podataka i preklapanja
kartografskogmaterijala locirana su područja po stepenu ugroženosti
odpožara napravljeni scenariji o mogućim lokacijama
izbijanjapožara, napravljeni scenariji o mogućim lokacijama
izbijanjapožara i predviđeni pravci i brzina njihovih kretanja
uzavisnosti od meteoroloških i drugih uslova.
-
Analiza podataka o čestini i brzini vetra za meteorološkustanicu
Mitrovac, pokazala je da najčešće duvaju južni, severnii
severoistočni vetrovi i da se javlja veliki broj tišinai
severoistočni vetrovi i da se javlja veliki broj tišina.
N j ć b i im j Najveće brzine imaju južni, jugozapadni i
jugoistočni vetrovi
-
Analiza podataka o čestini i brzini vetra za meteorološkustanicu
Kopaonik pokazala je da najčešće duvaju vetrovi izjugozapadnog
severoistočnog i južnog pravcajugozapadnog,severoistočnog i južnog
pravca.
Najveće brzine imaju južni, severni i severoistočni vetrovi
-
Studija promene pravca i brzine vetra pod uticajem orografskih
faktora
Dominantni pravac duvanja vetra 20 do 25 m/sec
B
F 12-18m/sec
15-20m/sec
C5 8 m/sec
B
D
15 20m/sec
5-8 m/sec
A
Turbulentno kretanje vetra 10 do 20 m/sec
E
Merena brzina vetra
A
8 do 10 m/sec
-
Lociranje požara na osnovu ovakvih
Osnovni pravac duvanja vetra
Povrsina pod sumomosnovu ovakvih modela, uz korišćenje podataka
o pravcu i b ini t
Vektor vetraUgao duvanja vetra
Deo pozara van kontrole
Rezultanta pravca sirenja pozaraVektor
nagiba
Vektor vetra
brzini vetra,omogućava lakše i brže organizovanje
ti ž
Konrolisana linija vatre
Početak požara u 7 časova. Unošenje osnovnog pravca
dominantnog vetra i promene pravca i brzine pod uticajem
orografskih faktora
Izračunavanje rezultante vektora nagiba i vektora vetra
Projektovanje linije
Pravac vetra u periodu od 16 h do 20 h
Vatra verovatno nece preci greben
protivpožarne odbrane, naročito kada se ima u vidu
i
uticajem orografskih faktora
12 h
16 h
j j jpozara do 16 casova
12 h
16 h
20 h
Pravac vetra
p g
promena pravca i brzine vetra pod uticajem topografskih
Pravac vetra od 16 h do 20 h
Projektovana linija protivpožarne zaštite do 16 časova U 16
časova dolazi do promene pravca vetra i formira se
ti ž li ij
karakteristika i uticaj nagiba terena na brzinu širenja
požara.
nova protivpožarna linija
-
Primer kako izgledaju zone ugroženosti od požara u 3D modelu
-
Rezultat celokupnog istraživanja je projektovanje
objekataprotivpožarne zaštite: protivpožarnih pruga, pojaseva i
t č i k ji l j j t j ć k ik ij iosmatračnica, koji se oslanjaju
na postojeće komunikacije ivodnu mrežu sa akumulacijama.
-
Konačnom izradom ekspertnog sistema i tehničko osoblje ima
pristupKonačnom izradom ekspertnog sistema i tehničko osoblje ima
pristupekspertnom znanju ugrađenom u sistem i može da
preduzmeodgovarajuće akcije u odsustvu stručnih lica.Ovo je
naročito značajno tokom letnjih meseci kada je zbog klimatskihj j j
j gkarakteristika povećana opasnost od požara. Tada je u
Nacionalnimparkovima velika frekvencija turista, a osoblje
Nacionalnog parka jevećinom odsutno zbog sezone godišnjih
odmora.
-
Ekološko-šumarski centar “Sylva”y
