ZAVRŠNA KONFERENCIJA

PROJEKTA ”MREŽA ZA ZDRAVLJE I SIGURNOST NA RADU”

FINANSIRANOG IZ PRETPRISTUPNOG FONDA IPA 2008 CIVIL SOCIETY FACILITY

Makarska 23.10. - 26.10. 2011.

Završna konferencija, kao finalna aktivnost međunarodnog projekta ”Mreža za zdravlje i sigurnost na radu” finansiranog iz pretpristupnog fonda IPA 2008 – Civil Society Facility, u kojem Samostalni sindikat zaposlenih u bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim organizacijama Srbije, učestvuje kao partnerska organizacija, održana je u Makarskoj od 23. do 26. oktobra. Cilj projekta je razvoj socijalno odgovornog tržišta rada u četiri zemlje zapadno-balkanske regije (Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji), kroz rad na prevenciji i ublažavanju mobinga, kao i uspostavljanje regionalne saradnje između sindikata, državnih institucija, civilnog društva i udruženja poslodavaca, koja će doprineti razvoju anti mobing politike.

PODACI O PROJEKTU Ukupna vrednost projekta: 300.000 evra. Vreme trajanja projekta: od decembra 2009. godine do decembra 2011 godine. Nosilac: Udruga za pomoć i edukaciju žrtava mobbinga, Hrvatska Partneri: * Samostalni sindikat zaposlenih u bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim organizacijama Srbije – SS BOFOS, Srbija; * Sindikat finansijskih organizacija, Crna Gora; * Sindikat finansijskih dejnosti, Makedonija; * IBG Institut, Austrija; * Nezavisni hrvatski sindikati, Hrvatska Saradnička organizacija: Hrvatska udruga poslodavaca Glavne aktivnosti: * Inicijalne prezentacije projekta u Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji; * Početna i Završna konferencija; * Ekonometrijska analiza o uticaju mobinga na tržište rada; * Trening trenera; * Obuka sindikalnih predstavnika na polju prevencije mobinga; * Izrada regionalnog anti-mobing internet portala; * Uspostavljanje Lokalne savetodavne anti-mobing mreže.

Jadranka Apostolovski, predsednica Udruge za pomoć i edukaciju žrtava mobbinga otvorila je Završnu konferenciju projekta ”Mreža za zdravlje i sigurnost na radu” i tom prilikom izrazila želju da partnerske organizacije i nakon okončanja ovog projekta, nastave sa radom na pevenciji mobinga. Ona je naglasila da je mobing uzrok visokog i konstantnog stresa na poslu, koji smanjuje kreativnost zaposlenih, a uvećava mogućnost grešaka na radu i navela podatak da se usled nepažnje, u svetu, svake godine dogodi oko 260 miliona povreda na radu. - Stekli smo dragocena iskustva, koja će, uverena sam, doprineti boljim i zdravijim uslovima rada, kazala je Jadranka Apostolovski na početku Konferencije.

- Kada je reč o ulaganju u zdravstvenu zaštitu, koja uključuje i zaštitu od zlostavljanja na radu poslodavci često ta ulaganja gledaju kao trošak, umesto da procene koliko košta bolovanje, naglasio je Krešimir Sever, predsednik Nezavisnih hrvatskih sindikata. - Kada se govori o pravima radnika – ona se posmatraju prilično uopšteno. Godinama smo pokušavali da proguramo poseban zakon koji će regulisati zlostavljanje na radnom mestu. Uspeli smo to da uradimo kod kaznenog zakona – kaznene odgovornosti. Uloga sindikata je da pomaže zaposlenima da prepoznaju na šta imaju pravo i da im ukaže na koji način to pravo mogu da ostvare, istakao je predsednik Nezavisnih hrvatskih sindikata. - Doktor Rudolf Karazman direktor IBG Instituta iz Austrije, koji se bavi istraživanjem uticaja stresa na radnu okolinu i iznalaženjem rešenja za smanjenje stresa kod zaposlenih - naveo je zastrašujući podatak - između šest i sedam odsto radnika od ukupnog broja zaposlenih u toj zemlji su žrtve mobinga. On je naveo važnost postojanja udruženja koja pružaju pomoć žrtvama mobinga i mobing označio kao jedan od najčešćih uzroka bolesti na radu. Profesor na Pravnom fakultetu u Zagrebu dr. Snježana Vasiljević naglasila je važnost uspostavljanja regionalne anti-mobing mreže, kao i razmene informacija putem interaktivne internet stranice – kao specifičnih ciljeva projekta, budući da je suština evropskog IPA projekta upravo njegova održivost.

Krsto Pejović, predsednik Sindikata finansijskih organizacija Crne Gore ukazao je na to da su, u Crnoj Gori, moguće najčešće žrtve zlostavljanja na radu zaposleni na određeno radno vreme, jer je baš ova grupa ljudi bila najviše uplašena i samim tim i nespremna na razgovor koji je za temu imao mobing. - U Crnoj Gori trenutno imamo Nacrt zakona o zaštiti od zlostavljanja na radu. Očekujem da se do kraja ove godine taj zakon usvoji, kazao je Krsto Pejović.

Goce Selovski predsednik Sindikata finansijskih dejnosti Makedonije objasnio je da u Makedoniji rade kompletno sa svim onim elementima koji su potrebni da bi imali evidenciju o radnicima, koji su izloženi mobingu kako bi im pružili savetodavnu i pravnu pomoć. Na Završnoj konferenciji predstavnici partnerske organizacije iz Makedonije prezentovali su i rezultate ankete koja je za cilj imala prikaz mobinga u toj državi kroz konkretne podatke. Prema rezultatima ankete 41 odsto ispitanika navelo je da su mobingu izloženi više od godinu dana, dok se 97,4 odsto žrtava mobinga izjasnilo da imaju posledice nastale usled zlostavljanja na radu. Žrtve mobinga su kao mobera definisale svoje nadređene u 89,7% slučajeva dok je samo 7,7 odsto označilo svoje kolege kao mobere, a 2,6 % nije navelo funkciju mobera. Zanimljiv je i podatak da je 66,7 odsto anketiranih navelo da ih na radu zlostavlja više osoba (više od dve osobe).

- Šta za nas predstavlja projekat: Mreža za zdravlje i sigurnost na radu? Znamo da je njegov dugoročan cilj razvoj socijalno odgovornog tržišta rada u četiri zemlje zapadno - balkanske regije: Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji, kroz rad na prevenciji i ublažavanju mobinga. Projekat ima još jedan cilj, a to je uspostavljanje saradnje između civilnog društva, sindikata, državnih institucija i poslodavaca, u cilju razvoja antimobing politike, kako na nivou svake zemlje, tako i na međuregionalnom nivou. Sa radošću mogu da kažem da smo drugi cilj u velikoj meri dosegli. Tražeći partnere sa kojima možemo ostvariti saradnju na ovom projektu, našli mnogo više od saradnika - našli smo prijatelje. Danas smo tu da nastavimo saradnju upoznamo nove ljude, da proširimo krug prijatelja, jer za nas Završna konferencija nije kraj već početak – kazala je Mara Erdelj, predsednica Samostalnog sindikata zaposlenih u bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim organizacijama Srbije. Uradili smo mnogo ključnih stvari koje se tiču prevencije mobinga, (kroz edukaciju, interno informisanje, "dizanjem prašine u javnosti", a naročito kroz rad našeg antimobing savetovališta) ali ne i dovoljno, jer se nikad ne zadržavamo na onome šta trebamo da uradimo, već se uvek zapitamo: Šta još možemo da uradimo? – istakla je Mara Erdelj i dodala da je svaka aktivnost projekta koja je sprovedena u Srbiji bila izuzetno dobro medijski propraćena.

RADIONICE

Drugog dana Završne konferencije održane su četiri paralelne radionice koje su za cij imale sagledavanje konkretnih primera mobinga sa aspekta sindikata, poslodavaca, nevladinih organizacija i državnih insitucija.

Na Završnoj konferenciji potpisana je i Povelja o osnivanju „Lokalne savetodavne anti - mobing mreže“ koju su potpisali predstavnici partnerskih organizacija: Jadranka Apostolovski, predsednica Udruge za pomoć i edukaciju žrtava mobbinga, Mara Erdelj predsednica Samostalnog sindikata zaposlenih u bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim organizacijama Srbije, Krsto Pejović, predsednik Sindikata finansijskih organizacija Crne Gore i Goce Selovski predsednik Sindikata finansijskih dejnosti Makedonije. Kroz osnivanje Lokalne savetodavne anti - mobing mreže, biće omogućen dalji rad na polju prevencije i ublažavanja mobinga u sve četiri zemlje zapadno-balkanske regije.