01 Biblioteka Helsinke SVESKE ene i deca 4. Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka Br. 23Beograd2006. 2 BibliotekaHelsinke SVESKE Br. 23 ene i deca 4. Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka IZDAVA: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji ZA IZDAVAA: Sonja Biserko * * * AUTORI:dr Latinka Perovi, urednik dr Vera Gudac Dodi dr Momilo Isi dr Dubravka Stojanovi Sanja Petrovi Todosijevi dr Olivera Milosavljevi dr Andrej emjakin dr Radmila Radi mr Aleksandra Vuleti PRELOM: Neboja Tasi KORICE: Ivan Hraovec FOTOGRAFIJA NA KORICI: or Skrigin TAMPA:"Zagorac", Beograd 2006. TIRA: 600 ISBN - 86-7208-120-X OvaedicijaobjavljenajezahvaljujuifinansijskojpomoiEvropskeunije.HelsinkiodborzaljudskapravauSrbijisnosiiskljuivuodgovornostzanjensadrajzakojisenipodkojimokolnostimanemoesmatratidaodraavastav Evropske unije. ThisdocumenthasbeenproducedwiththefinancialassistanceoftheEuropeanUnion.ThecontentsofthisdocumentarethesoleresponsibilityoftheHelsinkiCommitteeforHumanRightsinSerbiaandcanundernocircumstancesberegardedasreflectingthepositionofthe European Union. 3 ene i deca 4. Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka45 Sadraj: Dr Latinka Perovi Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka ............................... 7 Dr Vera Gudac Dodi Poloaj ene u Srbiji (19452000) ................................................................. 33 Dr Momilo Isi Dete i ena na selu u Srbiji izmeu dva svetska rata ............................... 131 Dr Dubravka Stojanovi U senci "velikog narativa": Stanje zdravlja ena i dece u Srbiji poetkom XX veka ......................................................................................... 160 Sanja Petrovi Todosijevi Analiza rada ustanova za brigu o majkama i deci na primeru rada jaslica u FNRJ .................................................................................................. 176 Dr Olivera Milosavljevi Otac genije ljubimac: Kult vladara najtrajniji obrazac vaspitavanja dece ........................................................................................... 188 Dr A. L. emjakin "Svet detinjstva" u Srba u putnim belekama P. A. Rovinskog .............. 292 Dr Radmila Radi kolovanje dece u verskim kolama u Srbiji u drugoj polovini XX veka .................................................................................................................. 314 Mr Aleksandra Vuleti Oevi i sinovi: Skica za poreenje generacija u Srbiji XIX veka .............. 338 PPODACI O AUTORIMA ............................................................................350 67 dr Latinka Perovi Srbija u modernizacijskim procesimaXIX i XX veka "DuanovocarstvonedaSrbimada spavaju", nedavno sam sam to negde proitao, i to je istina: ne bi bilo tetno, ako bi Srbi tom isto-rijskislavnomuspomenompodupiralisvojduh, ali nesrea je u tome, to ih ta istorijska uspome-naprisiljavadaodigravajuulogukojanjimane pristaje,prisiljavaihdaobmanjujuinas,isebe, prisiljava ih da vie mataju a manje rade... Kako hoete, ali to je alosno u dravi, koja se nalazi u takotekompoloajukaoSrbija,kojamorapre svega da vaspitava ozbiljne karaktere i ljude, koji rade razumno i precizno. P. A. Kulakovski, oktobar 1880. 1. O ovom izdanju "Helsinke sveske" pod naslovom ene i deca proizile su iz projekta Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka. Saradnici koji su ovaj proje-kat zaeli devedesetih godina prolog veka pronalazili su razne izdavae za zbornikeradovaukojimasusaoptavalirezultatesvojihistraivanja1.Tako 1 Pojedini radovi objavljivani su u dva asopisa: Tokovi istorije, Institut za noviju istori-ju Srbije i Godinjak za drutvenu istoriju, Udruenje za drutvenu istoriju, oba u Beogradu.8 su se prva dva zbornika pojavila u izdanju Instituta za noviju istoriju Srbije2; trei u izdanju autora, koje je potpisala Dubravka Stojanovi3, dok se etvrti zbornikpojavljujeuokvirupomenuteedicijeHelsinkogodborazaljudska prava u Srbiji. Hronoloka granica istraivanja pomerena je ve u drugom zborniku unazad:obuhvaenjeiXIXvek,toznai:srpskadravaidrutvoucelom modernomdobu.Uistovreme,suenjesadrajistraivanja.Zarazlikuod prvog zbornika, koji ima multidisciplinarni karakter, jer su istraivana razna podruja(ekonomija,politika,prosvetaiobrazovanje,kultura),unarednim zbornicimapreovlaujuistoriarikojisebavedrutvenomistorijomaufo-kusu istraivanja je jedan problem: poloaj ene, uticaj elita, ene i deca. U oba sluaja, istraivanja su podjednako delimina: ona ne predstavljaju celinu ni u hronolokom smislu4 ni u smislu obuhvaenosti svih aspekata relevantnih za problem koji je istraivan5. Na ovakav pristup modernizacijskim procesima u Srbiji XIX i XX ve-kauticalojevieinilaca:stanjeistraenosti;teorijskeosnoveistraivanja; ralanjenostistorijskog procesa, to jest njegova periodizacija, kako bi se uoila nje-gova dinamika i glavne karakteristike. 2. Stanje istraenosti Bilobipretencioznoreidajeusrpskojistoriografijimodernizacija SrbijeproblematizovanateksaprojektomSrbijaumodernizacijskimprocesima XIXiXXveka.Njenepoetketrebatraitiuorijentacijisrpskeistoriografije, pored politike i vojne istorije kao dominantne, i na drutvenu istoriju6. Ali, uceliniuzev,tipoecisunovijegdatuma.Posleuvidakojijeustanje istraenosti ostvarila Mari anin ali u svojoj studiji Socijalna istorija Srbije 18151941,tekojeignorisatinjenzakljuak:"dajeSrbijauistraivanjima 2SrbijaumodernizacijskimprocesimaXXveka(bezoznakebroja1),Institutzanoviju istoriju Srbije, Beograd, 1994; Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka: 2. Poloaj ene kao ogledalo modernizacije. Isto, Beograd, 1998. 3SrbijaumodernizacijskimprocesimaXIXiXXveka:3.Uticajelita,izdanjeautora,Beo-grad, 2003. 4 Na primer: istraivanja poloaja ene u ovoj ediciji nadovezuju se na istraivanja ko-jasuobjavljenauzbornikuiz1998.Ali,onanizajednojonedajuuviducelinu:udinamiku poloaja ene u dva veka, a pogotovo u sve aspekte tog poloaja. 5 Poloaj deteta je nova tema u okviru pomenutog projekta. Istraivanja se odnose sa-mo na dva aspekta dejeg sveta: vaspitanje i obrazovanje (kult autoriteta i formiranje nacionalne svesti) i zdravlje. 6 Vid. Pea J. Markovi, Beograd i Evropa, Beograd, 1992. 9 modernizacijesrazmernoslabozastupljena",idajeveeinteresovanjeiza-zvala"tekradovimaDonaLempija(JohnR.Lampe),MajklaPalerea(Mic-haelPalairet)iHolmaZundhausena(HolmSundhaussen)"7.Ovogposled-njegnaroito:zbognjegovihradovakojisustvorilisigurnepolazneosnove za istraivanje modernizacije Srbije8. Dobar uvid alieve u mogue izvore istraivanja modernizacije Sr-bije pati od jednog nedostatka: nedostaju slovenski, posebno ruski autori. Sa ovog stanovita, izuzetan znaaj ima projekat Instituta slavjanovedenija Ru-skeakademijenaukaRusioSrbijiiSrbima,ijijeprvitom,odtriplanirana, ve izaao iz tampe9. Ni u inostranoj ni u nacionalnoj istoriografiji ne postoji uvid u rad ruskih istoriara srednje i mlae generacije (L. Kuzmiova, K. Ni-kitorov, J. Vinjakov, i naroito A. emjakin), koji Srbiju posmatraju kao "ide-alnulaboratorijuzaistraivanjemodernizacijskihprocesautradicionalnom drutvu"10.NjihovaistraivanjazajednosapomenutimprojektomInstituta slavjanovedenijastvarajuosnovuzakomparativnuistoriografiju.Za uporeivanjeruskogpogledasazapadnoevropskimpogledom(E.Lavele,F.Ka-nic) na modernizaciju Srbije. Posmatrano iznutra, stanje istraenosti je povoljnije nego to bi se mo-glo zakljuiti samo na osnovu uvida u nacionalnu istoriografiju. Prouavanju patrijarhalnostikaomentalitetakojijeodluujueuticaonadinamikui sadrajpromenasrpskogdrutvadalisuznaajanprilogVladimir Dvornikovi,JovanCviji,Veselinajkanovi,Tihomirorevi,Slobodan Jovanovi. Kad je re o promenama agrarne, pretkapitalistike strukture, tre-ba imati u vidu radove Nikole Vua i Smiljane urovi o industrijalizaciji Sr-bijepreiposlestvaranjajugoslovenskedrave.Ali,modernizacijski procesi u nacionalnoj istoriografiji poinju da se prouavaju tek u poslednjoj etvrtini prolog veka11, a istraivanja postaju intenzivnija na poetku ovog veka12. Ta-da se javlja vie istoriara koji se posveuju istraivanjima odreenih proble-marazvojasrpskogdrutvaseloutotalu:proizvodnja,kolovanje,zdra-vlje, poloaj ene, poloaj deteta, politiko organizovanje (Momilo Isi), cr- 7 Mari anin ali, Socijalna istorija Srbije 18151941, Beograd, 2004, s. 21. 8 To se naroito odnosi na njegov fundamentalni rad: Historische statistik Serbiens 19341914, Mnchen, 1990. 9 Russkie o Serbii i Serbah. Sostavlenie, podgotovka k izdaniu, vvedenie, zakluitelnaja statja A. L. emjakina. Komentarii A. A. Silkina, A. L. emjakina. Sankt-Peterburg, 2006, s. 680. 10 A. L. emjakin, Tradicionnoe obestvo i vjzovj modernizacii. Serbia poslednej treti XIX naala XX v. glazami russkih, Isto, s. 644. 11 Vid. Dimitrije orevi, Srpsko drutvo 19031914, Marksistika misao, 1985, br. 24. 12 Vid. Ljubia Despotovi, Srpska politika moderna. Srbija u procesu politike moderniza-cije XIX veka, Novi Sad, 2003. 10 kva(RadmilaRadi),vojska(MileBjelajac,MiliMilievi),elite(Ljubinka Trgovevi,MiroslavJovanovi,OliveraMilosavljevi),kultura(Ljubodrag Dimi), demokratija (Olga Popovi Obradovi, Dubravka Stojanovi), poro-dica(AleksandraVuleti),poloajene(AnaStoli,VeraGudacDodi), razvoj drutvenih ideja (Milan St. Proti, Milan Suboti, Latinka Perovi), tra-dicija (Olga Manojlovi Pintar)13. Iakonetrebazanemaritipokuajebilansiranja14,svapomenuta istraivanja su delimina i jo uvek nedovoljna za pouzdane zakljuke o ka-rakteristikama i dometima modernizacijskih procesa u Srbiji XIX i XX veka. 3. Modernizacija i modernost AutoriradovauzbornicimaSrbijaumodernizacijskimprocesimane preciziraju,semsaizuzecima15znaenjepojmovamodernizacijaimodernost. Ali, imaju u vidu da je teorija modernizacije, po kojoj se sva drutva kreu ka modernosti kao krajnjem cilju, dovedena u pitanje. Kao i model kojim je ona osporavana,ijajedevizabila"datreba,umestounutranjih,drutvenih, spoljanje privredne inioce proglasiti merodavnim za zaostatke u moderniza-ciji drutava u razvoju"16. Dananjiistraivairazvojazaostalihdrutavashvatajurazvojkao proces"ukojempostojegoruaproblematikamodrnizacijekojajeu razliitimperiodimapromenljivaikaoproceskojisenezavravaujednom traenom idealnom stanju 'modernosti'"17. Otuda je u opticaju i pojam "mno-gostruke modernosti"18. ZaErikaHobsbauma:"Istorijazaostalihzemaljaudevetnaestomi dvadesetom veku je istorija pokuaja da se uhvati prikljuak sa razvijenijim svetom,imitirajuiga"19.Tajpokuajsemanifestovaonarazliitenaine: treiput,zaostalostkaoprednost.IpakjeuXIXvekuuzeomodelZapadne 13Vid.PodacioautorimauprethodnatrizbornikaSrbijaumodernizacijskimprocesima XIX i XX veka... 14 Vid. Dimi, Stojanovi, Jovanovi, Srbija 18042004, Beograd, 2005. 15Vid.LatinkaPerovi,Politikaelitaimodernizacijauprvojdecenijinezavisnostisrpske drave; Pea J. Markovi, Teorija modernizacije i njena primena na meuratnu Jugoslaviju i Beograd u: Srbija u modernizacijskim procesima XX veka...16 Mari anin ali, Socijalna istorija Srbije 18151941, Beograd, 2004, s. 12. 17 Isto, s. 15. 18SamuelN.Eeisenstadt,Mnogostrukemodernostiu:DragoRoksandi(ur.),Uvodu komparativnu historiju, Zagreb, 2004.19 Erik Hobsbaum, O istoriji. O teoriji, praksi i razvoju istorije i njenoj relevantnosti za sa-vremeni svet, Beograd, 2003, s. 14. 11 Evrope. Zapadna Evropa je posle Drugog svetskog rata imitirala ekonomiju Amerike.USrednjojiIstonojEvropiuXXvekuprimenjivanisurazliiti modeli, uglavnom neuspeno. Posle 1918. godine, novonastale zemlje sledile su modele zapadne demokratije i ekonomskog liberalizma. Do njegovog slo-madolojeusledvelikedepresijedvadesetihitridesetihgodina,inekeod ovih zemalja prihvatile su faistiki model20. Posle 1945. godine veina ovih zemalja "izabrala je ili je bila primora-nadaizabereboljevikimodel,kojijeusutinibioobrazacmodernizacije zaostalihagrarnihekonomijaplaniranomindustrijalizacijom"21.Ovajmodel neponavljanjazapadnoevropskogputastarijijeodpojaveboljevika,ipredsta-vljao je jo u XIX veku reakciju kako na kapitalizam tako i na uenja o socija-lizmu za Zapadu. On, kako kae Hobsbaum, nije bio relevantan za industri-jalizovanuekuibivuDemokratskuRepublikuNemaku.Alijesteza Slovakuibalkanskezemlje.Drugapolovinadvadesetogvekaje za ove ze-mlje "najbolji period u njihovoj istoriji"22. Uistovreme,modeldravnogsocijalizmapostajaojesverigidnijii inferiorniji u odnosu na prosperitetnu zapadnu ekonomiju. Nedostatak inte-lektualnih sloboda i sve vee nasilje u pokuaju da se odri socijalni mir do-veli su do ravnodunosti graana i do gubitka vere samih reima "u ono to susepretvaralidarade"23.Uperioduod1989.do1991,dolojedosloma ovog modela iako je proces dugo trajao, intenzivno: od Staljinove smrti 1953, XXkongresaKPSS,krvavihpobunauMaarskoj1956,ehoslovakoj1958, PoljskojsedamdesetihiosamdesetihgodinaXXveka.Isvakakopojave evrokomunizma.. Ono to danas ove zemlje slede: "parlamentarna demokra-tija u politici, ekstremni kapitalizam slobodnog trita u ekonomiji", po Hob-sbaumu,inijemodelvereakcijanaonotojebilo.Otudanjegovskeptici-zam:"usvetluistorijeod1918,nijemnogoverovatnodaeovajregion, moda sa marginalnim izuzecima, uspeti da se ulani u klub 'stvarno' razvi-jenih i savremenih zemalja". U isto vreme, obrt na kraju XX veka kao da je re-lativizovao uverenje o kraju teorije modernizacije: Zapadna Evropa jeste pa-radigma: trite, parlamentarizam, pravna drava, ljudska prava. Nesporno je da su srednjeevropske i istonoevropske zemlje u perio-duposleDrugogsvegskogrataprolekrozmodernizacijubezpresedanau svojoj istoriji, ali i da nisu postale moderne drave i drutva. U pogledu ovog 20 Vid. Milorad Ekmei, Osnove graanske diktature u Evropi izmeu dva svjetska rata, Sa-rajevo, 1967. 21 Erik Hobsbaum, O istoriji... s. 15. 22 Isto. 23 Isto. 12 drugog,nekeod ovih zemalja su i nazadovale. Upravo zbog ovoga su i po-trebna preciziranja znaenja pojmova modernizacija i modernost. Modernizacijajekaopojamireulaudrutvenenauketekposle Drugog svetskog rata. Ona oznaava vrlo iroke promene (industrijalizacija, izgradnja komunikacija, podizanje obrazovnog nivoa i zdravstvene kulture) i svakuinovaciju(urazliitimsistemima:ekonomskom,naunom,prosvet-nom).Ona,meutim,nepodrazumevaobaveznopostojanjeelemenatamo-dernog drutva: definisan svojinski odnos, vladavinu zakona, ljudska prava, graansko drutvo24. Modernost se odnosi "na oblike drutvenog ivota ili organizacije koji susepojaviliuEvropiod,otprilike,sedamnaestogvekanadalje,manjeili vie po itavom svetu"25. Re je, dakle, o imanentno globalnom procesu: "Jed-na od fundamentalnih posledica modernosti... jeste globalizacija"26. Kakve se tendencijemoguuoitiurazvojuSrbijeakoseonposmatrasaovog stanovita? 4. Forma i sadraj ModernizacijauSrbijipoistoveivanajesanjenomevropeizacijom. Ali, u gledanju na evropeizaciju Srbije, zavisno od znaenja koje pridaju mo-dernizacijiimodernosti,razlikujuse:domaiistraniposmatrai,akterii istoriari razvoja Srbije u moderno doba. Nacionalnainteligencija"veinomvaspitavanauzapadnomduhu... nije postala zapadnjaka, jer kolikogod se zanaala zapadnom kulturom ipak se prestaje da bude narodna"27. Ipak, postojala je svest da evropske forme ni-su i stvarna evropeizacija: "na drutveni ivot nije toliko dubok da bi mogao primiti jednu veu kulturu koja je u osnovi svojoj skroz individualistika"28. Ovajjaznijeobjanjavansamovremenskimzaostajanjemvepresvega strukturnim razlikama koje su uticale na stvaranje razliitih mentaliteta29. 24 Vid. Latinka Perovi, Modernizacija bez modernosti u: Ljudi, dogaaji i knjige, Beograd, 2000. 25 Entoni Gidens, Posledice modernizacije, Beograd, 1998, s. 13. 26 Isto, s. 166. 27 Jorjo Tadi, Mi i Zapad, Nova Evropa, Zagreb, 1925, knj. XII, br. 10, s. 287. 28DuanS.Nikolajevi,Nademokratizam,Nedeljnipregled,Beograd,1910,br.5,s.65, 66.Vid.i:KostaStojanovi,SlomivaskrsenjeSrbije(rukopis).ArhivSrpskeakademijenaukai umetnosti, br. 10133. 29"Neradisesamoozaostajanjupovremenu,negosuposredidvepsihe:dokjeza-padnjakprototipracijonalnosti...dotlejeSloven,teinanarod,skrozprotivnotoga.Atoje 13 Strani posmatrai i sa Istoka i sa Zapada nalazili su da Srbija nije bila drava u evropskom smislu ni u drugoj polovini XIX ni na poetku XX veka. U nedogled se mogu navoditi autori koji govore o imitiranju Evrope, o idej-nom maskiranju koje se pretvara i u samoobmanu i u obmanu, o "civilizacij-skom laku" iju tanku povrinu probijaju patrijarhalnost i zaostalost30. Za politike aktere u Srbiji u drugoj polovini XIX i na poetku XX ve-kazapadnoevropskeforme,odnosnopolitikamodernizacija,imalesuin-strumentarnu vrednost. One su prihvatane, da bi se zadobile simpatije Evro-pe za ciljeve, u sutini, patrijarhalnog i zatvorenog drutva31. Treba, ipak, pri-znati da su razlikovani forma i sadraj, privid i stvarnost. Drugaije stoji stvar sa istraivaima modernizacije i modernosti, odno-sno evropeizacije Srbije. U novijoj srpskoj istoriografiji postoji jaka tendencija da se itav ovaj proces posmatra linearno sve do 1945. godine, koja se ozna-ava kao njegov nasilni prekid. Tako, jedan broj srpskih istoriara za razliku, na primer, od ve pomenutog Erika Hobsbauma, itavu drugu polovinu XX veka, ako ne i itav XX vek, smatra izgubljenim vremenom za Srbiju. Uradovimakojisunatragupomenutetendencijezastupase stanovitedajeSrbijaveuposlednjojetvrtiniXIXvekabila"moderna evropska drava". Ovo se stanovite poziva na sledee: "nezavisnost, teritori-jalnoproirenje...dostojanstvokraljevine...snanuvajnuorganizaciju... shvatljivo. Sloveni su veinom seljaci, a seljak nije nikakav racijonalist, najmanje pak ako se nala-zi u primitivnom stanju. I dok se zapadnjak nalazi na vrhuncu jedne kulture, koju je sam podi-gao, dotle smo mi jo uvek bez prave svoje kulture, a nismo stvoreni, niti smo pripravni, da pot-puno prigrlimo jednu i duhom i postankom tuu kulturu. Tako i u kulturi stojimo postrani, zao-stajemo, i krparimo i svoje i tue". Jorjo Tadi, Mi i Zapad... s. 287. Navanostkulturnedimenzije,kojanedostajeiobrazovanimSrbima,ukazivaoje: Slobodan Jovanovi, Jedan prilog za prouavanje srpskog nacionalnog karaktera, Vindzor, 1964. 30FrancuskiistoriarAlberMale,kojijebioprofesorkraljaAleksandraObrenovia, piedajeSrbija"zemljapoluevropskapoluazijatska";"istosedeavausvemu:ideseivicom druma kao to se ide ivicom zakona"; "seljaci i varoani... gotovo jednaki". "Bez sumnje je odve nepravilno suditi o ovdanjim stvarima polazei od naih stavova, porediti srpski ivot sa fran-cuskim. Oni nas, meutim, sami izazivaju na to parodiranjem naeg Zapada... Ovdanji lak civi-lizacije jeste ono to govori njima u prilog i zavodi stranca prolaznika. Lak civilizacije ispucao je na hiljadu mesta i jeste ono to vrea oko koje moe na tenane da razgleda i stvara od njega ne-prijateljaovakvogpreruavanja".AlbertMalet,Dnevniksasrpskogdvora,Beograd,1999,s.148, 35, 203, 204. Ruski istoriar V. Lamanski (1864): "Sve prie o Srbiji, kao o liberalnoj zemlji u zapad-noevropskom,ustavnomsmislususmeneiotkrivajunerazumevanjenjeneistorijeisavreme-nog poloaja". Cit. prema: Rusi o Srbiji i Srbima... s. 647. A. L. Pogodin (1914): "Proces usvajanja evropske kulture i politikih ideja nije mogao proi bezbolno u Srbiji... Ovde se pokazalo mnogo nanesenog, povrnog, esto su ljudi jurili za lanim sjajem, oduevljavali se opsenom". Isto, s. 669. 31 Nikola P. Pai, Moja politika ispovest u Serbia i komentari, Beograd, 1989. 14 dravne ustanove u eri blagotvornog naprednjakog zakonodavstva... jedan od najboljih ustava, koji je omoguio uvoenje parlamentarizma... privredni uzlet, naroito posle izgradnje eleznice"32. Evropskom,modernomdravompogotovosesmatraSrbijana poetku XX veka. Promene u toku samo jednog stolea uinile su Srbiju "mo-dernomevropskomdravomsastabilnomprivredom,oformljenim graanskimstaleomidemokratskimporetkom,nadahnutimnajboljimtra-dicijama evropske ustavne monarhije"33. Kada je o ovom poslednjem re, ima se pre svega u vidu Ustav iz 1903, koji je donet posle krvave smene dinastija u Srbiji, odnosno posle ubistva kralja Aleksandra Obrenovia kao poslednjeg Obrenovia 29. maja 1903. i izbora Petra Karaorevia za novog kralja Srbi-je. Upravo se donoenje Ustava iz 1903. godine oznaava kao novi poetak, a kratko razdoblje izmeu 1903. i 1914. godine, izmeu ubistva kraljevskog pa-raipoetkaepoheratova,smatrase"zlatnimdobom"srpskedemokratije. Ovastanovitaimajusnagumita:onaseodravajuuprkostemeljnim istraivanjima institucija (kralj, vlada, parlament) i ideja (sloboda, jednakost, bratstvo) koja ih dovode u pitanje34. Izvesni istoriari nalaze da je pomenuto "evropeiziranje" istorije Srbi-jeunajnovijojsrpskojistoriografiji"nagranicikompeksa".Kompleks, meutim,nijekarakteristikasamosrpskeistoriografije.Aidajeste,onsva-kakonijejedinirazlog"evropeiziranja"istorijeSrbije.Vaanrazlogleiiu ideolokom pristupu u drugoj polovini XX veka: novi poetak trai legitimitet unegacijisvegatomujeprethodilokakobiseuspostaviokontinuitetsa razvojem do 1945. godine, odnosno do 1918. Ovaj se pristup vraa kao boja kazna:interpretacijaprethodnograzdobljapoeljnasastanovitausposta-vljanjakontinuitetapostajenovastvarnostaizgubljeniidentitetsepronalazi usrpskojsrednjevekovnojdravi.Glavnirazlog"evropeiziranja"Srbijena graniciXIXiXXvekalei,ipak,uodreenomrazumevanjumodernizacijei modernosti,odnosnosameEvropekaonjihoveparadigme.Jer,rezultat dosadanjih istraivanja razvoja Srbije, u koje nacionalna istoriografija uglav-nom nema uvida ili ih marginalizuje i ignorie, govore da je taj razvoj bio di-hotoman, konvulzivan i ciklian: "'liberalna ideja i tradicija' ta skrozirajua dihotomijaistorijeSrbije...Njujeraaoambivalentankaraktersociumakoji 32 Vid. Rado Ljui, Milan Obrenovi (18541901) u: Srbija XIX veka, Beograd, 1994, knj. I, s. 142. 33DuanT.Batakovi,UspomenePanteM.Drakiausrpskojmemoarskojproziu:Panta M. Draki, Memoari. Priredio Duan T. Batakovi, Beograd, 1990, s. 19. Vid. naroito: Isti, Nova istorija srpskog naroda. Priredio Duan T. Batakovi, Beograd Lozana, 2000. 34Vid.OlgaPopoviObradovi,ParlamentarizamuSrbiji19031914,Beograd,1998; Dubravka Stojanovi, Srbija i demokratija 19031914, Beograd, 2003. 15 se 'cepao' izmeu patrijarhalnosti (t.j. njenog zatvorenog tipa kao forme samo-organizacije i preivljavanja Srba pod Turcima) i naela modernizacije"35. Istoriari, saglasni da je dihotomija glavna karakteristika razvoja Sr-bijegledaju,meutim,razliitonameusobniodnoslanovadihotomije. Jedni ih vide u proimajuem odnosu: nema patrijarhalnog drutva bez ele-menatamodernizacijenitimodernizacijebezelemenatapatrijarhalnog drutva36. Drugi taj odnos vide kao mehaniki: u patrijarhalnom drutvu te-kovine modernizacije su oaze37. Antropoloziietnoloziukazujunaantagonistikikarakterodnosa izmeupatrijarhalnostiimodernosti.GerhardGezeman,kojijegodinama prouavaosrpskoicrnogorskopatrijarhalnodrutvo,tridesetihgodina prologvekajeupozoravaoljudeZapadadatrebadaseuvajuiklone greke:"danae(evropskoL.P.)graanskodrutvoigraanskudravu, zasnovanu na moi, ne obezvrijedimo naim romantiarskim oduevljenjem zapatrijarhalnodrutvo.Nakojienainovjekbitigospodarivota,toje stvaristorijskogstepenarazvojanakojemsenalazi.Alirazumljivojedase osjeamo podstaknutim da ta dva drutvena stupnja odmjerimo jedan s dru-gim, jer se oni u istorijskom razvoju ovjeanstva sueljavaju kao nepomirlji-vi neprijatelji"38. Podelakojaidelinijomantagonistikogodnosaizmeupatrijarhal-nosti i modernosti nalazi se u podlozi spoljnih ratova, unutranjih politikih sukobaigraanskograta.Onaprolaziikroznajobrazovanijideonaroda: srpskeinteligencijeilikakojedanasuobiajenodasekaesrpskeelite,i kroz svakog njenog pripadnika pojedinano. 5. Uzroci i posledice podeljenosti elite Istoriarikojinamodernizaciju,odnosnoevropeizacijugledajukao napravolinijskiproces,lienpomenutedihotomijeiantagonizmaizmeu patrijarhalnosti i modernosti, u srpskoj inteligenciji vide glavnog generatora promena koje su dovele do toga da je Srbija ve u poslednjoj treini XIX ve- 35A. L. emjakin, Tradicionnoe obestvo i vjzovj modernizacii Serbii. Serbia poslednej treti XIX naala XX v. glazami russkih... s. 631. 36Vid.PeaJ.Markovi,BeogradiEvropa.Evropskiuticajinaprocesmodernizacije,Beo-grad, 1992. 37 Vid. Latinka Perovi, Modernost i patrijarhalnost kroz prizmu dravnih enskih instituci-ja: Via enska kola (18631913) u: Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka. 2... 38GerhardGezeman,Crnogorskiovjek.Prilogknjievnojistorijiikarakterologijipatrijar-halnosti, Podgorica, 2004, s. 15. 16 ka,odnosnonapoetkuXXveka,biladravauevropskomsmislurei.Po njima,dravnistipendisti39,kojisuse"zadesetakgodina...vraaliu otadbinu kao pariski, beki, lajpciki i petrogradski doktori nauka" zauze-li su "visoke poloaje u dravnoj i drutvenoj hijerarhiji"40, to je bilo od pre-sudne vanosti za razvoj zemlje. Autobiografije i memoari nekih od njih po-kazuju, meutim, da su oni u zapadnoevropskim zemljama iveli izolovano, najee povezani sa ruskom emigracijom, i da nisu postali zapadnjaci upravo u smislu prihvatanja kulturnih vrednosti. Impresionirao ih je tehniki napre-dakZapada,izaveinujepostojaladilemakakopreuzetirezultatenauke Zapada a ostati duhovno svoj. Oni su u Srbiju doneli ideje i pojmove; bili su pisci zakona, organizatori institucija, pokretai listova i asopisa, diplomati. U savremenoj srpskoj istoriografiji se uoava da su prvi predstavnici malobrojne srpske inteligencije nastojali da modernizuju srpsku dravu i da je urede "u skladu sa liberalnim konceptima", ali su "tokom kasnijeg razvoja poeli sve vie da dolaze do izraaja antimodernizacijski procesi i autoritar-na kultura"41. Ova rascepljenost srpske inteligencije u odnosu na modernizaciju ne ogledase,meutim,samouraznimfazamarazvojaSrbijenegounivoima modernizacijeunutarjedneistefaze.Odluujuiinilacutompogleduje strukturne prirode: specifini karakter srpskog agrarnog sociuma. Saepohom"turskogropstva"(XVXVIIIvek)dolojedopromena ijijekrajnjirezultatbio:"nestanakdraveisloenedrutvenestrukture, plemstvaidomaihinstitucija".Tojest"odsrpskognarodaostajuzavisni seljaci,'raja',iznatnoslobodnijistoari.Ikodjednihikoddrugihsvestse odravausferikueiporodice,pravoslavnecrkvekojauvauspomenena vladare, svetitelje, slavnu prolost, a junake i ratnike pamti epska poezija, bi-tan elemenat narodne kulture"42. 39PrvagrupaoddesetdravnihstipendistaupuenajeuAustriju1839.ivratilase 1842;drugapolovinompedesetihavratilase1858(nosiociliberalnihideja);onakojase ezdesetih godina kolovala u Rusiji i Zapadnoj Evropi donela je u Srbiju socijalistike ideje. Lju-binka Trgovevi razlikuje tri generacije srpske inteligencije u XIX veku: 1) do sredine XIX veka, 2)odpedesetihdosredinesedamdesetihgodinai3)odosamdesetihgodinadopoetkaPrvog sveskog rata. Srpaska inteligencija u XIX veku zapadni i istoni uticaji: Evropa i Srbi, Beograd, 1996, s. 262-263. Opirnije u: Rado Ljui, Dravno-drutvena i generacijska periodizacija novovekovne Srbi-je (18041918) u: Srbija 19. veka, 2, Beograd, 1998. 40 Duan T. Batakovi, Uspomene Pante M. Drakia u srpskoj memoarskoj prozi... s. 19. 41DubravkaStojanovi, Ulje na vodi. Politika i drutvo u modernoj istoriji Srbije u: Srbija 18042004... s. 146-147. 42SimaM.irkovi,Uvod:vreme,prostor,ljudiu:Srbimeuevropskimnarodima,Beo-grad, 2004, s. XVI. 17 To je bila osnova od koje je krenuo razvoj Srbije posle osloboenja od osmanske vladavine 1815, odnosno od sticanja autonomije 1830. godine. Naj-novijaistraivanjapokazujudaSrbijanespadauonezemljekojesusledile evolutivnoprevladavanjetradicionalnogprivrednogidrutvenogureenja po engleskom uzoru. Put u modernu utiran je u njoj "odozgo", reformskim za-konodavstvom, nametnutim dekretima. Ali, u Srbiji je zakonodavstvo dopri-nelo konzerviranju struktura i odnosa, i na taj nain odredilo istoriju srpske drave i drutva u moderno doba43. Pokazalo se da su forme ivota Srba pod Turcima petrifikovane, i da su stvorile mentalitet koji je te forme institucionalno nadiveo. To se pre sve-ga odnosi na zadrugu, iji su principi: nedeljiva svojina, kolektivni nain pro-izvodnje,potpunapravnazajednicazadrugarabilinespojivisamodernim drutvom.Osimoveekonomskeisocijalnefunkcije,zadrugajeimalajoi moralnu, pravnu, etiku i patriotsku funkciju: jedan mikrokosmos44. Ona "ni-je nita drugo do jedna malena drava, koja krugom rada svog obuhvata sve zadatke i tenje jedne sa svim moderne drave"45. Ona je "mogla estito vriti bez malo sve funkcije, koje i drava na zapadu"46. Jer, ako su "ove narodne ustanove, vekovnim opitom, tako jasno do-kazalesvojusnaguivrednostuivotunaeganaroda,tajebiloprirodnije negonanjimazasnovatiorganizacijunovedravnezgradeuSrbiji?Doista, nitaseprirodnijenemoezamisliti,alinaalost,takonebeeuinjeno.U Srbijise,uvremenunjenapostrojenja,nainionagliprelom"47.Zaovoje glavna odgovornost stavljana na Srbe iz Austrije i Ugarske. Njima nije pori-can"patriotizamiiskrenaodanostpremanovoj,tekosloboenojotadbini njihovoj",alisenalaziloda su se oni nainom ivota i miljenja "odvojili od prostoga naroda", te novom dravnom i upravnom organizacijom sasekli "u koren kunu optinu u Srbiji", i "narod se tako pretvori u prah jedinica"48. Meutim,zakonodavstvouSrbijiposlesticanjaautonomijemnogo vie je doprinelo ouvanju kontinuiteta patrijarhalnosti nego to je dovelo do 43 Vid. Mari anin ali, Socijalna istorija Srbije 18151941... s. 30. 44 "Kuna je optina dom za siroad, dom za nejake, obolele i ostarele; ona daleko bo-lje, potpunije i srdanije namiruje potrebu onoga, to se u modernoj dravi onako jadno namiru-je javnom milostinjom i azilima. Kuna optina je najbolja kola za oveansko i graansko vas-pitanje, i to kola u najpotpunijem smislu ove rei, kakvu drava ne moe nikad imati. Kuna je optinanajboljakolazagajenjeiuvrivanjerodoljublja,moralaivere;onajeunekurukui najbolja preventivna policija za svojueljad". Vladimir Kari, Srbija. Opis zemlje, naroda i drave, Beograd, 1997, s. 611. 45 Isto, s. 611. 46 Isto, s. 612. 47 Isto, s. 612. 48 Isto, s. 615. 18 "naglog preloma" i otrog zaokreta ka modernizaciji. Srpski graanski zako-nik, koji je donet 1844. i ostao na snazi do 1946. godine, sauvao je zadruni princip kolektivne svojine zemlje, a dozvolio podelu velike familije49. Time je otvorioputneogranienomusitnjavanjuzemljinogposeda.Preovlaujui mali posed iskljuivao je mogunost intenzivne poljoprivredne proizvodnje, a nedostatak domaeg i stranog kapitala razvoj industrije koja bi apsorbo-valavikovepoljoprivrednogstanovnitva.Ukranjemrezultatujavilose ekstremno siromatvo50. Usitnjavanje zemljinog poseda dovelo je do prezaduenosti seljaka; tojerezultiraloprodajomegzistencijalnogminimuma,odnosnostvaranjem seljaka bezemljaa. Na ovaj proces drava je reagovala Zakonom o okuju51. SlinumerupoznavalesuidrugezemljeIstoneiSrednjeEvrope.Ali,za razlikuodnjih,uSrbijinijebiloagro-kapitalistikihodnosaniuzaetku52. Seljaci su bili vezani za posed, od kojeg nisu mogli "ni da ive, ni da umru"53, a kako nije smeo biti prodat, ovaj maleni posed nastavio je da se deli. Osnovna funkcija Zakona o okuju bila je socijalna: spreiti stvaranje seoskogproletarijatapocenujednakostiusiromatvu54.Ali,utokuitavog vekakolikoseZakonookujuodraonasnazi55,njegovipobornicisu ukljuivali u argumentaciju njemu u prilog nacionalne i politike motive. Po 49 Velikom familijom smatra se ona izmeu 20 i 40 lanova. 50PremapodacimajedneanketekojujemeusvojimlanovimasproveoSavezsrp-skih zemljoradnikih zadruga od 1910. do 1912. godine "u predveerje Prvog svetskog rata dve treineimanja(organizovanihuzadruge)raspolagalojesamanjezemljenegotojebiloneop-hodnozapokrivanjeegzistencijalnogminimuma.Najmanje5%jezatotrailododatniprihod izvan poljoprivrede. Vie od polovine nije imalo potpunu zapregu, treina nijedan plug, niti bilo kojuzemljoradniku alatku, 18 % nije imalo sopstvenu kuu, 28 % je ivelo u izuzetno nezdra-vom smetaju, 30 % uvee nije imalo svetla, 38 % nijednom nije spavalo u krevetu". Cit. prema: Mari anin ali, Socijalna istorija Srbije... s. 70. 51 Knez Milo je 1836. godine zabranio zaduivanje egzistencijalnog minimuma (kua, bata, dva vola i jedna krava); 1861. pridodata je povrina zemlje od dva dana oranja (1,15 hek-tara);1897.i1898.povrinazemljejepoveananaestdanaoranja(3,45hektara),stambeni prostor, stona vua i inventar. Isto, s. 40. 52 Isto, s. 42-43. 53 Cit. prema: Isto, s. 41. 54JedanodpoverljivihljudiNikolePaia,voeNarodneradikalnestranke,pisaoje dajeZakonookuju"jedanekonomskinajkorisnijizakonzanauzemlju",jerjenjime "obezbeen opstanak naega naroda, koji je uglavnom zemljoradnik tako da u Srbiji ne moe bi-ti beskunika, kao to ih ima po svim drugim dravama". Sa pravilnom primenom ovog zakona "Srbija bi bila najsrenija zemlja na svetu". Jer je poznata istina: "da samo ekonomski slobodni mogu biti politiki slobodni". Avrama Petrovi, Uspomene. Priredila Latinka Perovi, Gornji Mi-lanovac, 1988, s. 43. 55 Zakon o okuju ostao je na snazi do tridesetih godina XX veka, sa tendencijom da se proiri na celu Jugoslaviju, to je nailo na otpor. 19 njima,ciljpomenutogzakonajebiodase"unaroduodrijednarelativna jednakostuposeduijedinstvonarodnogivota.Naovajnain,okujeje... otealostvaranjesocijalnihiklasnihsuprotnosti...Timejeunaroduojaala ljubav i oseaj dunosti prema otadbini i dravi"56. Drava je, dakle, normi-rala i garantovala jednakost dravljana. Ona je postavila branu njihovoj pro-letarizaciji. Za uzvrat, oni su postali njena jedina rezerva u borbi za ouvanje celine naroda. I to na dva naina: konzerviranjem socijalnih odnosa instituci-jaukojimasesrpskinarododraopodTurcima,odravalosejedinstvosa delovima naroda koji nisu bili osloboeni, i jaalo se jedinstvo srpskog naro-da kao proleterskog naroda prema velikim dravama kapitalistikog Zapada. Iako razvoj Srbije od 1830. do 1878. godine, od autonomije do neza-visnedrave,karakterieparalelnostelemenatapatrijarhalnogimodernog drutva,zatvorenostSrbijeunjenetradicionalneustanovezadrugui optinu,tojestistrajavanjenanjihovimprincipima,iposmatraiiistoriari uoavajukaokonstantu.Upitanjusunetolikoustanovekolikomentalitet kojiseunjimaformirao.Drugimreima:"Optinskimentalitet...uijojje osnovi bio koletivizam proirio se na itav socium, to je oznaavalo snaan primatkorporacijenadlinouirastvaranjeindividualnihinteresauzajednikim. Na svim nivoima od porodice do drave"57. Zadrugasasvojimekonomskimisocijalnimfunkcijama,sasvojim sistemomvrednosti,nalaziseutemeljimaideologijesrpskogsocijalizma ezdesetih i sedamdesetih godina, odnosno radikalnizma osamdesetih godi-naXIXveka.Kvintesencijateideologijejenarodnadravanasuprotmodernoj dravikojauvodivladavinuprava,izgraujeinstitucijeistvaraupravljaki stale-birokratiju58.Saovogstanovitaodluujuajebiladecenijaod1878. do 1888. godine. Tada su se profilisale dve razliite ideologije (liberalna i ra-dikalna) i formulisana su dva razliita programa razvoja Srbije (modernizaci-janezavisnedraveSrbijeiujedinjenjecelogsrpskognarodaujednu dravu). Do podele je dolo u malobrojnoj srpskoj inteligenciji: "Prosti narod moesekazati bio je nezadovoljan sa rezultatom (granice L. P.) ali se nije uputaoudaljaispitivanja.Inteligencijapakpodelilaseudvaraznatabo-ra"59. 56 Isto, s. 41. 57 A. L. emjakin, Tradicionnoe obpestvo i vjzovj modernizacii. Serbia poslednoj treti XIX naala XX v. glazami russkih... s. 642. 58LatinkaPerovi,Narodnadravau:SrpskisocijalistiXIXveka,Beograd,1995,s.121-124. 59 Pismo Nikole Paia A. I. Zinovjevu, Latinka Perovi, Milan Piroanac zapadnjak u Srbiji XIX veka u: Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka... 3, s. 13. 20 Zapristalicejednogtabora,dravnanezavinostpredstavljalajeza Srbiju mogunost da izie "iz granica patrijarhalne drave" i stane u redove "narodajevropskih"."Velikipolitikiuspehkakavjepredstavljalosticanje nezavisnostistaviojeSrbijiuprvudunostutakmicusEvropom,utakmicu na putu prosvete, na putu rada, na putu unutranjeg preobraaja po pravima i zahtevima modernih drava"60 Savladom(18801883),kojajebilaformiranaodzapadnjaka61, zapoeo je drugi ciklus modernizacije Srbije i to po engleskom modelu: re-forma "odozgo", zakoni po uzoru na zapadnoevropske zakone, koja je imala da se zavri donoenjem liberalnog ustava, odnosno utemeljenjem parlamen-tarnog naina vladavine. Ova modernizacija imala je sinhron karakter: odno-sila se na ekonomiju, politiku, obrazovanje, zdravlje. Tako je ona rezultirala zakonimaosloboditampe,slobodiudruivanjaiorganizovanja,nezavi-snomsudstvu,obaveznomosnovnomkolovanju,narodnomzdravlju, zatitistoke,izgradnjiprveeleznikepruge,narodnojbanci,ustanovljenju stajae vojske. Borbe koje su oko ovih zakona voene u Narodnoj skuptini nisu u srpskoj istoriografiji prouene u meri koju zasluuju62. One su bile nepomir-ljive,aunekimsluajevimakaokadjedonoenzakonoizgradnjiprve eleznike pruge, imale su karakteristike graanskog rata. Novine u privre-di, pravu, obrazovanju, zdravstvu, vojsci nailazile su na vrstu branu tradici-onalnizma.Vejeuoenodajejednaodbazinihpretpostavkitradicionali-zmaidejakontinuiteta,t.j."solidarnostipkoljenjaivihsapokoljenjimamr-tvih"63, ili "uea minulih pokoljenja u savremenosti"64. Tajkontinuitet,tatrajnavezaivihsamrtvimakrozpokoljenja,taj strah potomaka od suda preaka i svrtavaju srpsko drutvo u tradicionalna drutva,kojasu,kakokaeLisjenFevr"jednomzasvagdasvojuprolost uredila zvanino i pragmatino". To jest, ova su drutva "pod slikom koju su sebi stvorila o svom aktuelnom ivotu, o svojim kolektivnim ciljevima, o vr-linamakojesuneophodnekakobiseoniostvarili,projektovalasvojevrsnu 60 Cit. prema: Latinka Perovi, Politika celita i modernizacija u prvoj deceniji nezavisnosti srpske drave, u: Srbija u modernizacijskim procesima XX veka... s. 237. 61ZapadnjacimasusmatraniliberaliJovanaRistiainaprednjaci(MilutinGaraanin, Milan Piroanac, Stojan Novakovi, edomilj Mijatovi). Vid. Latinka Perovi, Milan Piroanac zapadnjak u Srbiji XIX veka u: Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka 3. Uticaj elite... 62Vid.NikolaPaiuNarodnojskuptini.PrirediliLatinkaPerovi,knj.1,2;Dubravka Stojanovi, knj. 3; ore Stankovi, knj. 4, Beograd, 1997, 1998. 63 E. ackij, Utopija i tradicija, Moskva, 1990, s. 230. Cit. prema: A. L. emjakin, Tradici-onnoe obestvu i vjzovj modernizacii... s. 644. 64K.Manhejm,Konservativnnajamjsl/K.Manhejm,Diagnoznaegovremeni,Moskva, 1994, s. 610. Cit. prema: Isto, s. 644. 21 prefiguracijuterealnosti:uproenu,aliuizvesnomsmisluuvelianui ukraenuvelianstvenou,nenadmanimautoritetomtradicijekojojtu uzvienostisvetostpodarujereligija".65Zatoseovadrutvatekookreu budunosti: ona donosi neizvesnost, a njihov identitet je sav u prolosti, kroz narodni epos i veru, on je dovren. Stvarnost, zapravo, nije ni postojala; prolost je odgovarala slici koja je o njoj stvorena u narodnom stvaralatvu; budunost se zamiljala kao ob-novljena prolost. Pomenuteborbesunagovetavalekakoesemodernizakonipre-tvoritiumrtvoslovonapapiru,tojest,daseonineesprovoditinesamo zbog nedostatka obuenih izvrilaca ve zbog pasivne rezistencije njihovom duhu i ogromne snage inercije. Usredsreenost na jedan cilj: ujedinjenju srp-skog naroda podreivan je svaki pojedinani interes i svaka razlika smatrana izdajom. Reforma"odozgo"prekinutaje1883.godine.Zbograzoruanjana-rodnevojske,kojejebiloposledicaustanovljenjustajaevojske,dolojedo Timoke bune koja je uguena u krvi. Srpsko-bugarski rat 1885. godine bio je novi udarac reformama. DrugitaborbiojesvrstanuNarodnuradikalnustranku,prvu politikupartijuuSrbiji(18811882).Udecenijipreformalnogorganizova-nja,krozsocijalistikelistoveiasopise,konstituisanajeideologija:narodna drava; narodna samouprava i narodna partija. Politiki progoni, politiki proce-si, emigracija, cenzura i zabrana listova, a pre svega vrlo nepomirljiva opozi-cijauNarodnojskuptiniod1874.godine,kojasenazivalasocijalistikomi radikalnom, predstavljali su onu dugu pripremu osnova i za formalno orga-nizovanje politike partije, im je zakon 1880. godine dao za to mogunost. Krozidejunarodnedravekaovelikezadruge,radikalisuemanirali temeljnuinstitucijusrpskogpatrijarhalnogdrutvaimentalitetakojisena njenim osnovama vekovima stvarao. Otuda tako snaan otpor ideji moderne drave: socijalno sloene, sa podelom vlasti i institucijama. I naroito od nje odvojenog drutva. Suprotstavljanje dravnoj organizaciji koja se razlikovala odnarodnedrave,ukojojjeputemnarodnesamoupravenarodupravljao sobomiunarodnojpartijinalaziosvogpolitikogreprezentantaimaloje dvojak uinak. U isto vreme, u neprosveenom narodu, seljak na malom po-sedu nije mogao razviti nikakvu modernu proizvodnju. To je uticalo na nje-gove male potrebe, ambivalentan odnos prema dravi: izmeu podanitva i bezvlaa, i na predmoderni karakter drutva. 65 Lisjen Fevr, Borba za istoriju. Priredila Dubravka Stojanovi, Beograd, 2004, s. 99. 22 Hijerarhijski organizovana mesni odbori, glavni odbor, voa Na-rodna radikalna stranka je bila duboko ukorenjena u narodu: postala je kla-sna organizacija seljaka, jedine klase koja je postojala dajui srpskom drutvu apsolutno agrarni karakter. Dominantan sitni posed, koji je obezbeivao jed-nakostusiromatvu,predstavljaojesocijalnuosnovunarodnedemokratije, ijesukarakteristikezakonitobilekolektivistike,odnosnototalitarne.Kao takve, one su bile i vaan instrument borbe za ujedinjenje celog srpskog na-roda.Otudajemodernizacijarealnesrpskedrave,ugranicamakojejojje odredio Berlinski kongres 1878. godine, smatrana izdajom pradedovskih zavet-nih ciljeva, i opstruirana je na razne naine. Patrijarhalnostjezaodevanauevropske,moderneforme.Ustaviz 1888. bio je liberalan, i u srpskoj istoriografiji se to uzima kao krunski dokaz evropeiziranosti Srbije ve u poslednjoj etvrtini XIX veka. Meutim, na izbo-rimazaVanrednuNarodnuSkuptinu,kojajeimaladasprovedeUstaviz 1888, Narodna radikalna stranka je od ukupno 117 mandata dobila 102, a Li-beralna stranka 15 mandata. Napredna stranka nije ni izlazila na izbore, jer je 1887. godine, posle pada svoje druge vlade, doivela lin, koji je poznat kao "veliki narodni odisaj"66. Vanredna Narodna Skuptina (1. oktobar 1889) se "konstituisala, kao istopartijskaskuptina".Iznjejeproizalahomogenaradikalnavlada. Osim toga, radikali su imali veinu u Dravnom savetu, u kasaciji i apelaciji, uglavnojkontroli."Radikalnastranka,dotlemonasamo'dole'unarodu, sadje,temeljno,uvrstilasvojpoloaj'gore'uvrhovimadrave.Svetose mogloudraviporadikalitiporadikaljenoje,inavrhpiramidesaradikal-nomosnovomibokovima,stajalojeibalansiraloneradikalno Namesnitvo"67. Druge dve stranke, Liberalna i Napredna, sa vrlo tankim socijalnim osloncima,koncentrisaneuvaroima,sadobromtampomunepismenom narodu, nisu tretirane kao politiki protivnici ve kao neprijatelji. Hegemoni poloajNarodneradikalnestrankedavaojedravipartijskikarakter,a politikom ivotu u zemlji, najblae reeno, monistiki karakter. Ujedinjenje 66 Obraun sa naprednjacima dogodio se za vreme koalicione vlade radikala i liberala. U vie mesta u unutranjosti Srbije naprednjaci su svirepo ubijani, fiziki maltretirani, iseljavani. Njihovi domovi su pljakani i spaljivani; unitavani su vonjaci i vinogradi. O svim aktima ovog politikog nasilja svakodnevno je izvetavao naprednjaki list "Videlo", a pisali su i evropski li-stovi.Vid.LatinkaPerovi,Politikiprotivnikkaoneprijatelju:OglediomodernizacijiSrbije,Beo-grad, 2006. Napad na naprednjake ponovio se 1889, kada su nemiri zahvatili Beograd. 67ivanivanovi,PolitikaistorijaSrbijeudrugojpolovinidevetnaestogveka,III,Beo-grad, 1924, s. 37, 49. 23 srpskog naroda je cilj kome stremi ne samo vladajua partija nego i opozicija iz uverenja ili iz straha da ne bude optuena za izdaju zavetnih ciljeva. Ujedinjenje srpskog naroda postalo je ideja svih ideja. Ono je diktira-lodinamikuunutranjegrazvojadraveposlesticanjanezavisnosti,i odreivalo prioritete. Svaka novina koja je za posledicu imala socijalno dife-renciranjeegalitarnogagrarnogsociuma,podizanjekvalitetaivota (kolovanje,zdravlje,komunikacije)irazvijanjesvestiolinimpravima naruavalajeunutranje jedinstvo koje je bilo neophodno za ostvarenje uje-dinjenjanaroda.Premanovinama,"tradicijaicilj"sustajalikao "cementirajuasnaga"68.Nadelusubiledveinkompatibilneorijentacije: "neodreenostrokovairenjagranicajednaje od glavnih konica kretanja Srbije putem evropeizacije i modernizacije"69. Institucijeisredstvaodznaajazaformiranjelinosti(porodica, kola, crkva, vojska, ptampa, usmena i pisana knjievnost) imali su u prvom planunacionalnoujedinjenje.Ukoristpatriotskogoseanjapotiskivanasui prikrivanasvadrugaoseanja.Odmalihnogu,detejevaspitavanokao rat-nik i osvetnik, u mrnji prema neprijatelju: Turinu, Austrijancu, vabi... To su uoavali gotovo svi strani posmatrai i putopisci70. Osim porodinih katehizisa, postjali su i javni katehizisi. Zavisno od spoljnopolitikih konstelacija, u njima su menjana imena neprijatelja srpskog naroda,alijeduhmrnjepremanjimaostajaoisti.JedanKatehiziszanarod srpskiobjavljenjeistegodinekadiUstaviz1888,kojijesmatranjednim od najliberalnijih ustava u Evropi71. U stvari, ovim duhom je, iz generacije u ge- 68 V. O. Kljuevski. Aforizmi. Istorieskie portretj i Dnevniki, Moskva, 1993, s. 67. Cit. pre-ma: Russkie o Serbii i Serbah... s. 665. 69 L. V. Kuzmieva, Serbia medu Vostokom i Zapadom / poiski gosudarsvinnoga stroitelstva v XIX i XX vekov. K 60-letiju profesora Moskovskogo universiteta G. F. Matveeva, Moskva, 2003, s. 76. Ista,"Faljivijpaartizanrusskoj"JovanRistiiobretenieSerbskojnazavisinosti,Rodina,Istoroeskoj ilustrovanujj urnal, Moskva, 2003, 10. 70 Ruski slavist P. A. Rovinski, koji je kroz Srbiju prolazio 18681869. godine, pie da je nailazio "na originalno domae vaspitanje". "Tako, otac pita malog sina (to najee biva u go-stima): 'Ko si ti?' Dete odgovara: 'Srbin'. 'Gde je propalo srpsko carstvo?' 'Na Kosovu polju'. 'Ko je poginuo na Kosovu polju?' 'Car Lazar, 9 Jugovia i svi srpski junaci'. 'A jo ko?' 'Car Murat'. 'Kako je on umro?' 'Njega je rasporio Milo Obili'. 'Kako se mi seamo cara lazara, Miloa Obilia i svih drugih srpskih junaka?' 'Vena im pamjat'. 'A Murata?' 'Neka je pro-klet'. 'Ko je neprijatelj Srba?' 'Turci'. 'A jo ko?' 'vabe'. 'ta im ti eli?' 'Uzeu sablju, i poseiu gadove'". Pavel Apolonovi Rovinski, Zapisi o Srbiji 18681869, Novi Sad, 1994, s. 159. 71 "Ko je neprijatelj Srba? Glavni neprjatelj Srba je Austrija... ta treba raditi? Mrzeti Austriju, kao glavnog neprijatelja... Ko je prijatelj Srba i Srbije? Jedini iskren i siguran prijatelj Srba, koji je to bio i ostao je: velika mona Rusija. ta je dunost svakog Srbina? Voleti svoju domovinu i kralja i umreti za njih, uvaavati svoje prijatelje i mrzeti neprijatelje". Katehizis za na-rod srpski, Zlatibor, Uice, 17. april 1888, br. 17. Vid. Russkie o Serbii i Serbah... s. 664. 24 neraciju, proimano vaspitanje u koli. Vaspitavani u duhu nacionalne ideje, vaspitanici, kasnije u ulozi roditelja i uitelja, i sami vaspitai, prenosili su taj duh, uobliavali ga u kolektivno oseanje i formulisali kao ideju svih ideja, u kojoj je saeto i sve ostalo72. To i objanjava oduevljenje sa kojim je, nepunu deceniju posle krva-vogdinastikogprevrata,doekanpoetakepoheratova(19121918).Urat se ilo kao u svatove73. A mala i siromana zemlja, bez vojnike spreme i bez poznavanja ratne tehnike koja je napredovala od ratova 18761878, a ratnici 72 Sa ovog stanovita, seanja Pauline Lebl Albala (18911967) predstavljaju dragocen izvor. Ona pie iz iskustva i vaspitanika i vaspitaa: "kola je smatrala da joj glavni zadatak da daje znanje uenicima, da u izvesnoj meri i kolikojemogueutieinarazvojkarakterra,idanjimarazvijanacionalnusvestieljuda poslue narodu... Ali, bila je jedna itava oblast koju kola nije doticala; to su obavetenja o kon-strukciji drave, drutva, o uslovima i temeljima na kojima ovi poivaju, a jo manje nam se uka-zivalonareformekojevaljaizvesti,akamolinanaedunostikojeutomposluimamoda izvrimo i mi kao i svaka druga generacija". "Stotine mladih devojaka spremale su se da postanu slubenice svoga naroda koji se u ovmasu(ratovi19121914L.P.)zlopati,grcaigine,amistarijiimalismozadatakpun najveeodgovornostidatedevojkenainimotosvestranijimisposobnijimnarodnimvojnici-ma". ... "sve je bilo podreeno jednoj svrsi: da se kod uenika stalno odrava u svesti misao o nji-nimnacionalnimzadacima".PaulinaLeblAlbala,Takojenekadbilo,Beograd,2005,s.104,245, 346. 73 "Cela naa generacija bila je ve godinama zapajana i kroz kolu, i kroz knjievnost, ikroznovine,ikrozjavneskupovenacionalnimidealimaosloboenjaiujedinjenja,inijeudo tosmojedanratprotivTurskesmatralikaoostvarenjesvojihdavnanjihsnova.Poredtoga, naageneracijanijebiladoivelanijedanrat,nijepoznavalanjegoveuasei,smladalakom neustraivouiosionouoekivalajesnestrpljenjemasosvetezavekovnastradanja,'smrt onoj trulei na Bosforu', 'proterivanje Turaka iz Evrope' to su bile krilatice koje su nas dovodile do paroksizma. Naidrugovipolisuuratveseliispesmomkaousvatove.Mismoihispraales cveem i s uzvicima 'Dovienja!' Niko od nas nije mislio na mogunost neuspeha, poraza, smrti. eleli smo pobedu, bili smo razdragani. Naem narataju je palo u deo da budu izvrioci Kosov-skog amaneta. Kakva srea". Isto, s. 188. Dragia Vasi govori isto:"Mismoseuvek,spredanimnaporom,trudili da proniknemo i tano prouimo raz-log onog oduevljenja, povod one retke radosti, koja bee iskrena, i one besprimerene gotovosti, da se bez ustezanja, bez tuge, smesta napusti onaj normalni, naviknuti, tihi ivot, da bi se zame-nio za onaj naporan, opasan i muan, kome se ilo u susret. Je li to... bila strast za osvetom? Je li taj bes, a to je znaio bes, bio izraz, oduka vekov-nemrnje?Kolikojetajpoletbioduhpredaka,izraznacionalnogbolailitenjezaosvetom dinih nepravdi?" ... "na polet znaio je duh naih predaka... Taj duh... stvorio je ono ratno oduevljenje, koje se pojaalo seanjem na bolove jo neosloboene brae..." Dragia Vasi, Karakter i mentalitet jednog pokolenja. Devetsko trea, Beograd, 1990, s. 14, 17. 25 ostali jednako neprosveeni74 - Srbija je glavni resurs imala u svojoj ivoj si-li75, mladima koji su do rata bili vezani samo za zaviaj, i koji su kretali u ne-poznato, ali sa ciljem koji im je usaivan u porodici i koli, u crkvi i vojsci, u knjievnosti i propagandi. U ratovima za ujedinjenje (19121918), srpski narod, posebno Srbija, viestruko se istroio. Ukupan demografski gubitak iznosio je 1,200.000 (po-ginuli, umrli, neroeni i radno onesposobljeni) ili 35 odsto celokupne popu-lacije76. 74 Konsultant ruskog Crvenog krsta u srpsko-turskom ratu 1876, kasnije profesor Voj-no-hirurke akademije, S. P. Kolomin pisao je: "Mi smo se sreli sa narodom koji nema naviku da seleiikojitomeleenjunepridajenikakavznaaj,posebnomujebilastranaoperativna pomo. Do rata u svakom od 17 okruga kneevine postojala je mala bolnica, ali stanovnici su se retkoobraalizapomo,takodasutebolniceimalevieformalannegostvarniznaaj.Narod nije imao skoro nikakvog pojma o hirurkom leenju, zato to je u Srbiji i suvie malo hirurga, i osim toga on je retko video traumatske povrede, zbog nedostatka mehaniarskih i svakih drugih fabrika. Doao je rat, i taj jadni narod poeo je masivno da plaa ranama iz vatrenog oruja. Nje-mutuiljudi,ruskidoktori,prihvatilisuseleenja,poelisudastavljajugipsanezavoje,vre amputacije i ostalo. Ti 'vojnici', posluni kao mala deca, rado i uljudno su podnosili vaenje me-taka,'previjanje',tj.povezivanjerana,uduidubokouverenidajesvataprocedura(osim vaenja metaka) izlina i da rane ne bi loije zarasle i bez nae pomoi, ako bi ranjenike pustili kuama. Kada su doktori poeli da govore o amputacijama, narod nije hteo da veruje argumen-tima, a pri upornim uveravanjima, poeli su da se uju odgovori: 'Ne sme ne samo da govori nego ni da misli o tome da mi odsee nogu!' Oni su strano platili za svoju nenaviknutost na hirurku pomo. Poto su neko vreme poleali u vojnim bolnicama i nekako navikli na nas, ra-njenici su radije pristajali na operacije, ali su sauvali neki neodreen strah od amputacija: 'Bolje smrt, nego rezanje' i umirali su; drugi su pristajali, ali kasno, i tetili su sebi time, to su uma-njilitankuansunapovoljanishodposleoperacije...AustrijskiSrbi(odkojihsumnogibilide-zerteri austrijske vojske) i ruski dobrovoljci daleko su radije pristajali na sve operacije, tako da se strah Srba moe objasniti samo nedostatkom navike na operativnu pomo". Cit. prema: Rosskie o Serbii i Serbah... s. 662. 75 Boravei 1912. u Beogradu, L. D. Trocki je zapisao: "Prolazi u stroju 18. puka koji se danas upuuje na granicu. U uniformi, u opancima od like, sa zelenim granicama na apkama. Trube trubai, doboari daju takt. Utisak koji na mene ostavlja izgled toga puka teko mogu da izrazim. Nema spoljne konvencionalne energinosti, pre tragina osuenost na propast. Opanci od like na nogama i ta zelena granica na apki pri punoj ratnoj opremi daju vojnicima neki potresanton.Initaudatomtrenutkunekarakteriezamenetakojasnokrvavubesmislenost rata, kao ta granica i ti seljaki opanci. ... Srbija ima neto manje od 3 miliona stanovnika. Prema poslednjim odacima mobili-sanoje,raunajuiidobrovoljce,300hiljadaljudi.Tojepetideomukogstanovnitva, ukljuujuinemonestarceiodojad.Koncentrisanaradnasnagazemljeistrgnutajena neogranieno vreme iz njenog privrednog tela. Ako se i dopusti da e krvava aa rata mimoii Srbiju, a za to nema nade, i tada e ova mobilizacija za niz godina potresti osnove postojanja mlade zemlje, koja vapi za mirom, radom i kulturom". Objavljeno u ruskom listu "Denj", br. 3, 4. oktobra 1912. Cit. prema: Russkie o Serbii i Serbah... s. 500. 76LjubodragDimi,Srbija18042004(suoavanjesprolou)u:Dimi,Stojanovi, Jovanovi, Srbija 18042004... s. 34. 26 Sa stvaranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (19181929), Kra-ljevineJugoslavije(19291941)srpskinarodsekonanonaaoujednoj dravi. Ali, tek tada se pokazalo da granice nisu bile jedina prepreka integra-cijisrpskognaroda"verazlikenastalezbognejednakostiuslovarazvoja usled razdvojenosti tim granicama"77. Pored antagonizama izmeu razliitih nacija koje su se od 1. decembra 1918. godine nale u jednoj dravi (Srbi, Hr-vati, Slovenci), postojale su velike napetosti i trvenja unutar svakog nacional-nogkorpusa"meuSrbimaizmeuSrbijanacai tzv. 'Preana', stanovnika Srbije i Srba podanika Austrougarske"78. Srbija je u novu dravu unela devetnaestovekovnu ideologiju narod-ne drave koja je podrazumevala ostvarenje jedinstva celog srpskog naroda, i kao svoj glavni adut velike ljudske rtve. U vienacionalnoj dravi ta ideo-logijajemutiralauintegralnojugoslovenstvokojejepojaalosuprotnosti izmeu nacija, i ubrzalo integraciju nesrpskih naroda. Privredno heterogena drava (6 carinskih zona, 5 valuta, 4 eleznike mree, 3 vrste bankovnih si-stema),nijesemoglaujedinitiprimenomsrpskogzakonodavstvanacelu dravu. To nastajanje dodatno je komplikovalo politike odnose u dravi.Diktatura je na kratko odrala jedinstvo zemlje, ali se ona pri prvom izazovukakavjebiopoetakDrugogsvetskogrataraspala.Usutini,ideja sloene drave bila je strana srpskoj politikoj misli79. O federalizmu govore literalniduhovipoputMihailaPolit-Desania(18331920),isrpskalevica krozcelusvojuistoriju:prvisocijalistiokoSvetozaraMarkovia,socijalde-mokrati i komunisti. Ali, ni predstavnici levice nemaju u vidu federaciju kao saveznacionalnihdravavesavezslobodnihoptina;privrednojedinstvo koje relativizuje granice; internacionalno jedinstvo proletarijata. 77SimaM.irkovi,Uvod:vreme,prostor,ljudiu:Srbijameuevropskimnarodima...s. XIV. 78 Isto. 79 Profesor Mihailo Konstantinovi, koji je kao ministar u vladi Dragie Cvetkovia, ra-dio na sporazumu Srba i Hrvata 1939. godine, belei reakcije na sporazum dvojice na odreeni nain kljunih ljudi u Srbiji. PrvijeSlobodanJovanovi:"VeerasaSlobodanomJovanovi...PitanjeSporazuma. SlobodanmeiznenaujekadkaedasmosemoglisporazumetisaNemcima,anesaHrvati-ma... On je, ipak, zatrovan srpski oven". VladikaNikolajVelimirovi:"KaedajeuvekmisliodaSrbitrebadaimajusvoju dravuidasenemeajusadrugima.TojeiPaimislio...Paijehteosrpskudravu...Van sumnje je da ste spasli dravu (Sporazumom L. P.). To je vrlo nuno. Ali se ne sme ii dalje ni pravitikakvebanovine.Reenojenjihovopitanjepasadnekostaneostalokakoje".Mihailo Konstantinovi, Politika sporazuma. Dnevnike beleke 19391941. Londonske beleke 19441945, No-vi Sad, 1998, s. 177, 196, 197. 27 Iakoje1945.Jugoslavijaobnovljenanaosnovamasloenedrave, njen federalizam je, po uzoru na sovjetski federalizam, bio vie administrati-vanikulturninegopolitiki:Komunistikapartijabilajevezivnotkivo drave.SukobsaStaljinomdoveojedojaanjapolugadravnogjedinstva (lina vlast, snana armija i efikasna policijska struktura). Ali, ve posle Sta-ljinove smrti, od ranih pedesetih godina, este ustavne promene ukazivale su da Jugoslavija jo uvek trai formulu, koja bi, s jedne strane, omoguila srp-skom narodu da ivi u jednoj dravi, a s druge strane otklonila opasnost da on asimiluje i majorizuje druge narode. Istraivanjanevidljivihpreviranja,anaroitoputevaintegracijena-rodaudrugojJugoslaviji,izostalasuizraznihrazloga:partijskikarakter drave;strahdaseanjenagraanskiratnenaruiunutranjustabilnost drave;vanblokovskapozicijadraveuvremehladnoratovskepodeljenosti sveta. U isto vreme, pomaci u modrnizaciji Srbije, koja posle 1945. godine iz-ranja kao matina drava srpskog naroda80, neuporedivi su sa onima koji su uinjeniuprethodnimciklusimamodernizacije:ubrzanaindustrijalizacija; promenastrukturestanovnitva;masovnokolovanje;zdravstvenazatita; pravniifaktikipoloajene;razvojnaukeikulture,posebnoumetnosti (knjievnost, prevodilatvo, film, pozorite, slikarstvo, muzika). Sastanovitaodnosapremanacionalnojintegraciji,odnosnoprema raznimnivoimaintegracije:uJugoslaviji,Evropiisvetukomunistikipo-kretuJugoslavijiapsolutnonijeneupitantakokakonekimautorimadanas izgleda. U komunistikom pokretu Srbije od ranih dvadesetih godina XX ve-ka,kadaseonisuoiosanacionalnimpitanjemuJugoslaviji81,postojaloje snanooseanjeidentifikacijesajugoslovenskomdravom.Otudajesvaka decentralizacija, a pogotovo federalizacija na nacionalnoj osnovi, percipirana kao lokalizam, automatvo, separatizam i iredentizam. Bez obzira na dogmu oideolokomjedinstvu,odnosnopartijskomidravnomjedinstvu,povre-menepolemikeizmeuintelektualaca,najeepripadnikaKomunistike partije, dokazivale su da su protivrenosti i u samoj Partiji ive, i da upravo ona, s vremena na vreme, doputa da se izraze82. Ideje narodne drave koja ujedinjuje teritorije na kojima ivi i posled-njipripadniksrpskognarodaneodvojivajeodnarodnedravekaosocijalno homogeneceline.Tomejotrebadodatidajepravoslavnaveraneodvojiva 80Vid.StevanK.Pavlovi,Srbija:Istorijaizaimena,Beograd,2004;SimaM.irkovi, Srbi meu evropskim narodima... 81 Vid. Latinka Perovi, Od centralizma do federalizma, Zagreb, 1984. 82LatinkaPerovi,KakosuseizraavalirazliitipolitikiinteresiuJugoslaviji?Polemika izmeu Dobrice osia i Duana Pirjevca 1961/1962. u: Dijalog povjesniara / istoriara, Zagreb, 2005. 28 odnacionalnepripadnosti,Srpskapravoslavnacrkvaoddrave.Svejeovo stavljeno na probu na kraju XX veka. Pre no to je preutno nepristajanje na sloenu dravu uinila javnim, izgubivi pri tom bitku za majorizaciju Jugo-slavije (jedan ovek jedan glas), Srbija je prola kroz antibirokratsku revoluciju, u kojoj je odbacila ekonomske i politike reforme u pravcu trine privrede i politikog pluralizma. Na izazov krize ekonomije dravnog socijalizma, slo-ma komunistike ideologije i prestanka hladnog rata Srbija je dala odgovor koji je na tragu njene istorijske konstante. Ujedinjenje srpskog naroda u jed-nudravuodlagalojenjenuekonomskuipolitikumodernizaciju.Natom pitanju,legitimnosusemanifestovalirazliitiinteresinarodakojisubiliu sastavu jugoslovenske drave. Egalitarnaideologija,podraznimimenima(socijaliizam,radikali-zam,komunizam)karakterisalajeistorijuSrbijekrozitavomodernodoba. Onanijeunitilaniaristokratijuniburoaziju,kaonimodernudravuza-snovanunavladaviniprava,iliberalnudemokratijuutemeljenunaslobod-nompojedincu:svegatoganijebilo.Jednakostusiromatvunijebilasama sebiciljvevanapretpostavkaujedinjenjanaroda.Zaokruenjeetnike drave podrazumevalo je teritorijalnu ekspanziju, neogranieno troenje ma-terijalnih resursa i, dakako, ljudskog materijala. Tekovine modernizacije kad su postale kritina masa za modernost ponitavane su i raubovane83. U Srbiji jesukobpatrijarhalnostiimodernostipostaodramatianizbogglobalnih procesaupravokaoposledicemodernosti.Onsemoeposmatratiusvetlu neposredneprolosti,tj.raspadajugoslovenskedraveiratovadevedesetih godina prolog veka. Ali se moe razumeti tek u svetlu razvoja Srbije u mo-derno doba. U svim dravnim okvvirima u kojima je srpski narod iveo u posled-njadvaveka:KneevinaSrbija;KraljevinaSrbija;KraljevinaSrba,Hrvatai Slovenaca odnosno Kraljevina Jugoslavija; Socijalistika Federativna Repu-blika Jugoslavija; Savezna Republika Jugoslavija; Srbija i Crna Gora odnos patrijarhalnostiimodernostijavljasekaokonstanta.Ali,teknaplanu drutvene itorije postaje vidljivo da "srpsko poljoprivredno drutvo ni u kom slaju nije bilo potpuno nepromenljivo", ali i da sve do Prvog svetskog rata, 83 "Precene o broju emigranata iz Srbije, tokom devedesetih godina, koji imaju najvie obrazovanje variraju od 30.000 ili 40.000 do ak 150.000". Ankete koje su sprovedene poetkom 2005.pokazuju"dabipreko50%mladihljudiizmeu16i25godinastarostinapustilozemlju ukoliko bi im se za to ukazala prilika; da ak njih 18% planira da trajno napusti zemlju; a da od 120najboljihuenikasrednjihkola,osvajaanagradanarepublikim,evropskimisvetskim takmienjima srednjokolaca (preteno iz prirodnih nauka), ak 96% planira da napusti zemlju". MiroslavJovanovi,Srbija18042004:razvojoptereendiskontinuitetima(sedamteza)u:Dimi, Stojanovi, Jovanovi, Srbija 18042004... s. 193. 29 njegov"inovativnipotencijalnijebiodovoljandapotpunoraskineokove predmodernog privrednog i drutvenog ustrojstva"84. I da su: "Znaajni nosi-oci modernizacije u Srbiji... pali kao rtve prvenstva politike pred ekonomi-jom, dravne, centralizovane kontrole nad privredom i upravom"85. Naovojravnitrebatraitiiodgovornapitanjeonedovrenojinte-gracijisrpskognaroda,ispecifinojulozinjeneinteligencijeilielite.Ukojoj meri je na njen vrednosni sistem, na njene drutvene i politike ideale uticao mentalitet86agrarnogdrutva,tojestdrutvabezslojevaiklasa?Optinaje bilaosnovnaelija,ukojojseformiralasvestseljakaosebiisvetukojiga okruuje,oonomtojepotrebaitojebitno:"Mentalnostseljakatoje optinskamentalnost,formiranauokvirimazatvorenelokalnezajednice,u seoskojsusedskojorganizaciji.Naravno,namentalnostseljakauticalojei makrodrutvo,alinjegovuticajnatomplanujeneuporedivjesasveobu-hvatnimuticajemoptine.Napredindustrijskomstadijumuupravoje optinskamentalnostseljatvaodreivalamentalitetdrutveneceline... Objanjenjeovogatrebatraitiutome,tojebezobziranasvoju ogranienost i zatvorenost, insitut optine i kolektivna optinska svest zako-dirala glavnu sutinu drutvenosti: uvuenost individue u poslove i interese kolektiva,solidarnost,saradnju,uzajamnu pomo. Optina predstavlja kon-kretnu formu socijalnog zajednitva, iz koje su se vodile sve druge u ljudskoj istoriji poznate forme drutvenog zajednitva"87. Socijalnajednakostinacionalnojedinstvoineidentitetisrpskeinteli-gencije: one koja dolazi sa sela ili iz varoi; one koja se koluje u zemlji, Za-padnojEvropiiliuRusiji.UPetrogradu,CirihuiBeu,onaseorganizujeu udruenja kojima daje imena srpskih tradicionalnih ustanova: optina i zadru-ga88.Svakostrukturnoiinstitucionalnonaruavanjesocijalnejednakosti predstavlja udaljavanje od zavetnog cilja: nacionalnog jedinstva89. 84 Mari anin ali, Socijalna istorija Srbije 18151941... s. 246. 85 Isto, s. 245. 86 Re mentalitet, i praksa vezuju se za "Anale", tj. za pravac istorijske nauke koji je tri-desetihgodinaprologvekapreovladaouFrancuskoj.Usrpskojistoriografijimentalitetnije istraivan: "Srbija se jo ne nalazi u redu ovih istraivakih objekata slavljenih na mentalitetsko-istorijskudiskusiju".HansMihaelMidlih,Patrijarhalnimentalitetkaosmetnjadravneidrutvene modernizacije u Srbiji XIX veka, Istorijski asopis, Beograd, XXXVIII, 1988, s. 111, 112, 113. 87L.V.Danilov,V.P.Danilov,Kresjanskaja mentalnost i obina v: Mentalitet i agrarnoe razvitike Rossi (XIX-XX vv.), Moskva, 1996, s. 22, 23.88 Vid. Latinka Perovi, Srpski socijalisti 19. veka, 3... s. 17. 89Opozicioniposlanici,bliskisocijalistima,odnosnoradikalima,JevremMarkovii Adam Bogosavljevi, bili su protiv gradnje eleznice; diplomatskih predstavnitava; kola u ko-jimasuseuilistranijezici,retorika,muzika.Sveustrahu,daetakvekoleodSrbastvoriti 30 U isto vreme, svako izdvajanje iz naroda, makar i po osnovi obrazo-vanja,nalagalojeoprez:ononijesmelodasepretvoriuodnaroivanje.Taj oprezjedolazioiznutra,izsamekolovanemanjine.Takojeusvompismu (1870) rodonaelnik srpskog socijalizma pisao ministru prosvete u Srbiji: "Pre 50 godina u Srbiji skoro nije bilo drugih stalea osim seljaka. Mi smo svi sinovi ili unuci seljaka. Obrazovani ljudi (ja mislim prave obrazova-ne, a ne nadriknjige) to su izali iz te sredine to je obrazovana demokracija u pravom smislu te rei. To su ljudi to su veinom odrasli na 'proji' i 'skrobu' i kojisudolidoviegobrazovanjanaraunonognarodatojejoostaona 'proji' i 'skrobu' i u kome ima puno njihovih najbliih roaka (ako je ko od inte-ligencije koji je uinio neku 'karijeru', voljan da to zaboravi mi nismo voljni da mu todozvolimoPodv.L.P.).Traiti,dakle,odnasobrazovanedemokracije... damiodelimonaeintereseodinteresanarodnih...toznaitraitiodnas neto nemogue"90. Nijetekootkritisocijalneikulturneosnoveegalitarizma91inacio-nalnog jedinstva u istoriji Srbije u poslednja dva veka. Ali ni to da se u njima korenitotalitarnomiljenjekojejebitnouticalonapolitikukulturu,model demokratije i na politiko organizovanje. Davnojeuoeno,iakobezpridavanjapanjekojujezasluivalou nacionalnoj istoriografiji, da je jedna od specifinosti srpske elite, da je ona (u svojoj veini) sauvala tradicionalni mentalitet, jer je, kako je pisao P. A. Ku-lakovski "po svome poreklu vrlo bliska obinom narodu"92. Uzotporsvemustranom,ovautopljenostinteligencijeunarod(iz uverenja, demagogije, interesa), smatrana je ozbiljnom preprekom za budui razvoj zemlje i naroda. "U Srbiji me je", pisao je ve pominjani A. P. Rovinski, "jednastvarposebnozaudila:svudajeudrugimzemljamadostaljudikoji predstavljaju inteligenciju to su na proporcionalno viem nivou od mase, a "gomilu njenih mekuaca", koji nee ratovati. Vid. Latinka Perovi, Programi narodne demokratije u Srbiji druge polovine XIX veka. Tokovi istorije, Beograd, 1999, 1-2. Dr Vladan orevi navodi kako mu je eki nacionalni radnik Ladislav F. Riger obja-snio zato esi nee dizati revoluciju protiv austrougarskog jarma, iako im je teak: "Narod, koji u svakoj kui ima klavir, ne die revoluciju". A Kragujevac, nekadanja srpska prestonica, imao je samo jedan klavir, 1888. godine, i to u kui doseljenika iz Srema. Vid. A. L. emjakin, Tradicio-nalno obpestvo i vjzovj modernizacii... Russkie o Serbii i Serbah... s. 664, 665. 90SvetozarMarkovi,OtvorenopismoG.Matiu,Sabranispisi,I,Beograd,1960,s.191-192. 91 Na pitanju socijalnih razlika propadale su i privredne reforme u Jugoslaviji; kritiko-vanojepotroakodrutvo;odlaskaradnikanaraduinostranstvo;progonjenisutehno-menaderi, odnosno tehnika inteligencija koja je bila nosilac privredne modernizacije u drugoj polovini XX veka. 92 P. A. Kulakovski, Serbia v poslednie godj v. Russkie o Serbii i serbah... s. 633. 31 u Srbiji je suprotno inteligencija je ispod nivoa na kojemu bi se morala nala-ziti,kojiuceliniodgovaranapretkunaroda.Onaseustvariisuviemalo odvaja od mase. Moda je u tome zaloga budue sree i harmoninog razvoja Srbije, ali se mora rei da se to veoma nepovoljno odraava na njen opti in-teres"93. Ova pojava nije izmakla panji ni domaih autora. Mentalitet je uti-cao na prioritete, a stvaranje inteligencije koja bi izmicala znanjem ni po bro-ju kola, nivou nastave i prosveenosti nije spadalo u prvorazredne zadatke siromanog i neujedinjenog naroda. Tako se krug i spontano i svesno zatva-rao: "Kad u glavnome shvatimo rezultate kolovanja u Srbiji, moemo kazati, dasunamsvekoledavaledosadasamopolu-znanje,idaetakomorati dugo i dalje ii, ako im se ne pritee u pomo mnogo jaim sredstvima. Uticaj togapolu-uznanjaogledasejasnoucelomerazvitkuSrbije,kojiseodlikuje tumaranjem i kolebljivou u toku svome i nesavrenstvom ustanova, koje je stvorio. Ne moe se porei ni to, da poluznanje, utiui tetno na opti razvi-tak narodni utie tetno i na samo moralno mu stanje..."94 Ako se nije mogla povui razlika izmeu inteligencije i mase, jo ma-njesemoglapravitirazlikaizmeupolitikeiintelektualneelite.U siromanomiagrarnomdrutvuobrazovanipojedincisubiliiorganizatori drave i osnivai naunih i kulturnih institucija, zaetnici naunih disciplina ikulturnihiumetnikihpravaca95.Onisuviestrukobilivezanizadravu (stipendije, zaposlenje, drutveni poloaj). A tako formirana inteligencija, eli-ta ili sloj, kako primeuje Dubravka Stojanovi, "nije nikada mogao imati onu snaguudemokratizacijizemljekojusuimaledrutvenegrupekojimajeu zapadnojEvropidopaozadatakda,uimedrutvaigraana,primoraju dravu na postepeno povlaenje"96. Otuda su politike i intelektualne elite u svojoj iznimno moguoj deljivosti napravile pomake u modernizaciji ali nisu prelegranicukojarazdvajapatrjarhalnoimodernodrutvo.Politikeelite supretenoteilepopularnimmerama97.Isamizraztotalitarnedemokratije, onesutajmodeldemokratijeiuvrivale.Kratkarazdobljapolitikogplu-ralizmauvekjekarakterisalopostojanjestrankehegemona,tojestodsustvo alternative. 93 Pavel Apolonovi Rovinski, Zapisi o Srbiji 18681869... s. 137. 94 Vladimir Kari, Srbija... s. 262. 95Vid.LatinkaPerovi,Naunikipolitiar:JovanM.ujovi.(Prilogprouavanjusrpske elite), Tokovi istorije, Beograd, 1993, 1-2. 96 Dubravka Stojanovi, Ulje na vodi. Politika i drutvo u modernoj istoriji Srbije u: Dimi, Stojanovi, Jovanovi, Srbija 18042004... s. 129. 97 Vid. Latinka Perovi, Milan Piroanac zapadnjak u Srbiji 19. veka... 32 Intelektualneelitesupredstavljaleuljenavodi.Ali,tonijeusledsu-bjektivnohsvojstavainedostatkaenergijenjihovihpripadnikavezbogne-dostatka onih pretpostavki koje dele moderno od pred-modernog drutva. Usrpskojknjievnosti,istoriografiji,publicisticiveomajeprisutan antievropskitrend.Tonijenovo:natragujesrpskepatrijarhalnostikojaje kao izraz zatvorenog drutva uvek izraavala strah od promena. I u razmeri je veliini izazova na prelasku XX u XXI vek. Ali, on je manje tetan od fasad-nog evropeiziranja prolosti Srbije, jer je zapravo izraz nulte opcije: "promene su poeljne i nune, ali osnovni uslov je da se njima nita ne promeni"98. Pre-poznatouprolostikaosamoobmanaiobmana,onojeto,svesnoilinesve-sno, i danas. A drugi odgovor na to, osim istraivanja stvarne drutvene isto-rije, ne postoji. 98 Zoran ini, Jugoslavija kao nedovrena drava, Novi Sad, 1988, s. 149. 33 Dr Vera Gudac Dodi Poloaj ene u Srbiji (1945-2000) Pravni poloaj ene PoloajeneuSrbijiiJugoslavijiposleDrugogsvetskogratabioje uslovljen nasleem patrijarhalnog, agrarnog drutva1 i tradicionalnim mora-lom2, ali i drugaijim politikim prilikama u kojima je proklamovana politika ravnopravnosti ene.Osnovna ustavna naela i zakonska reenja jugoslovenske drave bi-lasuoblikovana,poredostalog,uskladusaideologijomvladajue komunistikepartije.VrhKomunistikepartije,kojijebionosilacpolitike moiuzemlji,formalno-pravnojeuobliavaosvojashvatanjaopoloajui drutvenoj funkciji ene, kao i ukupnu politiku, kroz zakonske i normativne dravneakte.Principjednakostiusocijalizmubiojepromovisankaojedan odcentralnihprincipapartijskedrave,tojeproizilaziloizsamog 1Postojeustrukturustanovnitvakarakterisalojevisokoueepoljoprivrednog stanovnitvauukupnojpopulaciji.UJugoslavijije1931.godineudeopoljoprivrednog stanovnitvauukupnomiznosio76,2odsto,a1948,naosnovujednihizvora70,5odsto,ana osnovudrugih67odsto.Dominirajuinainproizvodnjebilajenaturalnaproizvodnja,zasop-stvenepotrebedomainstva,saelementimasitnerobneproizvodnje.Uukupnojvlasnikoj strukturi na selu je preovladavalo sitno parcelno vlasnitvo. Na jednog poljoprivrednika u Jugo-slaviji 1931. godine dolazilo je u proseku oko 1,03 ha. Po popisu poljoprivrednih gazdinstava iz 1931. godine, posedi do 5 ha inili su dve treine od ukupnog broja poseda. Videti: Vera Gudac-Dodi, Agrarna politika FNRJ i seljatvo u Srbiji 1949-1953, Beograd, 1999, str. 237-238; Dragan Ve-selinov, Sumrak seljatva, Beograd 1987, str 17; Mijo Mirkovi, Ekonomska historija Jugoslavije, Za-greb, 1958. str. 353. 2Nainrazmiljanjazasnovannapatrijarhalnomureenjuporodinihidrutvenih odnosa, reflektovao se i definisao drutvenu ulogu ene. 34 ideolokogbiaporetka,ananivouzakonskeregulative reflektovalo se po-voljno i emancipatorski na poloaj ene. Socijalistiko drutvo koje je, makar na nivou teorije i deklarativnih proklamacija sistema teilo emancipaciji, rav-nopravnostiiukidanjunejednakostimeuljudimaodraavalojevladajuu ideologijuinapravnistatusene.Neospornojedaje,uodnosunazakone koji su vaili pre Drugog svetskog rata, socijalistika vlast svojim ustavnim i zakonskimregulativamauinilapomaknaeliminisanjudiskriminacijeine-jednakog pravnog poloaja ene i mukarca. OsnovupravneravnopravnostieneuSrbijiiJugoslaviji,utemeljio je Ustav FNRJ iz 1946. godine, a dalje su je razradili i proirili drugi zakoni. Najvii i osnovni pravni akt FNRJ je na nivou naela garantovao ravnoprav-nost eni. lanom 24 iz glave 5 Ustava to je decidirano reeno: "ene su rav-nopravnesmukarcimausvimoblastimadravnog,privrednogi drutveno-politikogivota".3Ustav,kojipodefinicijipruasamookviru kojem e se vriti vlast i oznaava elementarne, ali i nezaobilazne koordinate pravnog ustrojstva drave, predvideo je i u drugim oblastima pravnu ravno-pravnost ene.PrviposleratniUstavenamajegarantovaoipravoglasa.Dorata, odnosnodoizbornogzakonaiz1945.godine,eneuSrbijinisuostvarileto pravo.MadajejoUstaviz1921.godinebirakopravogarantovaosvakom graaninukojijenavrio21godinu,azaenekonstatovaoda"eZakon reitioenskompravuglasa",touKraljeviniJugoslavijinikadanijezako-nomregulisano.4Ustaviz1946.godinedecidiranojeenamaimukarcima davaojednakapolitikaprava.UdrugojglaviUstava(Narodnavlast),lan 7, zapisano je da "Sve predstavnike organe dravne vlasti biraju graani na osnovu opteg, jednakog i neposrednog izbornog prava tajnim glasanjem", a u glavi 5, koja se odnosi na prava i dunosti graana, u lanu 23 konstatova-no je da "Svi graani, bez razlike pola, narodnosti, rase, veroispovesti, stup-nja obrazovanja i mesta stanovanja, koji su navrili 18 godina starosti, imaju pravo da biraju i da budu birani u sve organe dravne vlasti".5

Ustavjesamopotvrdio,odnosnopodigaonanivoustavnognaela prava ena koje su one stekle i za koja su se izborile jo tokom rata, aktivnim uestvovanjemunjemu.ValjalobinapomenutidajeuJugoslaviji za vreme Drugog svetskog rata bilo preko 100.000 ena boraca, od kojih je 25.000 pogi- 3 Ustav FNRJ, 1946, Glava 5, Prava i dunosti graana, lan 24, Slubeni list FNRJ, 1. februar 1946, str. 77. 4 ore Stankovi, ene u ustavima kraljevine Jugoslavije 1918-1945, u: "Srbija u moder-nizacijskim procesima 19. i 20. veka", knjiga 2, Beograd 1998, str. 39. 5 Ustav FNRJ 1946, isto. 35 nulo, ranjeno 40.000, a 3.000 ostale su teki invalidi. Za heroje, proglaeno je 90ena.6Onotojepitanjepolitikihpravaenautomtrenutkuinilo specifinim jeste to, da su jo u toku rata ene Jugoslavije birale i bile birane u "organe narodne vlasti". One su u ogromnom broju uestvovale i u izbori-mazaUstavotvornuskuptinu,toimjeomoguenoizbornimzakonomiz 1945. godine. Visok procenat uea ena na ovim izborima, potvruju poda-ciiznetinaTreemkongresuAF-aJugoslavije7,premakojimajetegodine naizborimauestvovalo88odstoena.8Dakle,uovomsluajuUstavnije uvodio praksu jednakosti izbornih prava mukaraca i ena, ve su ta ustavna naela iznikla iz nje. Da e drava garantovati zakonsku ravnopravnost enama bilo je ja-snoipredonoenjaUstava.Tosuusvojimgovorimanaglaavalilideri dravekojajenastajala.Venaprvomantifaistikommitinguena osloboeneSrbije,predsednikAVNOJ-adrIvanRibar,prepoznatljivomre-torikom uobiajenom u tom vremenu, pored ostalog je rekao: "Vi niste u ovoj borbitrailisvojaprava.Vinistetrailinipolitikanigraanskaprava,ni ravnopravnost,negostevidrugarice,vaomborbom,vaomkrvlju,stekli sva prava koja imaju ene, isto tako kao i mukarci. To vae pravo steeno je u borbi, u znoju i krvi, u radu. To niko nikada vie ne moe izmeniti".9

Diskriminaciju po osnovu polova u radnom odnosu Ustav je naelno onemoguio ve pomenutim lanom 24 u kojem je konstatovano da "Za jed-nakradeneimajupravonajednakuplatukaoimukarci"idalje,daone "uivaju posebnu zatitu u radnom odnosu."10 Pravnipoloajenebitnojeodreivalainormativnaregulativave-zanazabrakiporodineodnose.PoredUstavnihodredbituproblematiku regulisao je i Osnovni zakon o braku iz 1946. godine. Mada je ve Ustavom izriito oznaeno da je graanski brak obavezan i jedino punovaan, Zakon o brakudaljerazraujetanaelainaglaavaobaveznostgraanskogbraka. 6enauprivrediidrutvuSFRJugoslavije,osnovnipokazatelji,Beograd1975,str.3.Po podacimakojisuobjavljeniulistuPolitika,tokomrataulogorimajeumrlo280.406ena,oko 25.000 ena boraca poginulo je u borbama, oko 40.000 ena bilo je ranjeno, a 3.000 ostale su sto-procentniinvalidi.enanosilacaSpomeniceboracaod1941.godinebiloje1.171."Politika",11 mart 1949. 7 AF Antifaistiki front ena je bila masovna politika organizacija, osnovana u ra-tu1942.godine,apostojalajedo1953,kadajestvorenSavezenskihdrutava.Ovaenska drutveno-politika organizacija bila je transmisija i poluga preko koje je partijski i dravni vrh zemljemogaodelovatiiuticatinarealizacijuciljevaKomunistikepartije,odnosnonanjihovu popularizaciju meu enama. 8 "Politika", 28. oktobar 1950. 9 "Politika", 29 januar 1945. 10 Ustav FNRJ, 1946. lan 24. 36 Zakonodavacjeomoguiodagraani,ukolikotoele,"moguizvriti venanjepoverskimpropisima",alitekpotojebrakzakljuenpred nadlenim dravnim organima.11

ena je zakonski izjednaena sa mukarcem u pogledu prava i oba-vezaubraku.Upravouoblastipravnogpoloajaudateeneiureenja branihiporodinihodnosauinjenesuvelikeizmeneuodnosuna dotadanju pravnu praksu i zakone koji su vaili pre Drugog svetskog rata. Takoje,poSrpskomgraanskomzakoniku,kojijenateritorijiSrbijevaio jood1884.godine,aukinuttek1946.godine,udataenaupogledusvoje opteposlovnesposobnostibilaizjednaenasmaloletnicima,sumobolnim licima,raspikuamaipropalicama.Njenpravnipoloajbiojetakavdajeu potpunostibilapotinjenamuu.Usluajurazvodamukadecaiznad etvrtegodine,odnosnodevojiceiznadsedme,uveksupripadalaocu i td. Istraivanje i dokazivanje oinstva vanbranog deteta bilo je zabranjeno, izu-zev u sluajevima odvoenja ili silovanja.12

Osnovnimzakonomobrakuiz1946.godineukinutisuizamenjeni svi do tada vaei dravni propisi o braku. Ustavne i zakonske odredbe me-njale su pravni poloaj ene u braku i pred Zakonom je oslobodile dominaci-je mukarca. Prava i dunosti suprunika regulisana su u prvoj glavi Zakona obraku.Uspostavljenojepravoenenaizborprezimena,odnosno omogueno joj je da, ukoliko to eli, zadri svoje porodino prezime. Zakonski su ustanovljena jednaka prava i obaveze mua i ene pre-ma deci. Zakonodavac je predvideo da su supruzi duni zajedno da se stara-juonjihovomizdravanjuivaspitavanju.13Decaizponitenihinevaeih brakovapopravimasuizjednaenasadecomkojasuroenaubraku.14 Neto kasnije, drugim zakonima, na iste osnove postavljen je i odnos prema vanbranoj deci.15 Zakonjeodredioiuslovezarazvodbraka,ukljuujuiipravona sporazumnirazvodbraka16.Osnovnizakonobrakujekasnijedonetim 11 Ustav FNRJ, 1946.lan 26. 12DrMajaDraki,DrOlgaPopovi-Obradovi,PravnipoloajenepremaSrpskom graanskomzakoniku(1844-1946),u:"Srbijaumodernizacijskimprocesima19.i20.veka,2",str. 11, 15, 18, 19. O pravnoj diskriminaciji udatih ena po osnovu srpskog Graanskog zakonika vi-deti takoe i Branka Prpa-Jovanovi, Procesi modernizacije i poloaj ene u Srbiji tokom 19. i prve po-lovine 20. vijeka, u: "Srbija u modernizacijskim procesima 20. veka", Beograd 1994, str. 362.13 Osnovni zakon o braku, Slubeni list FNRJ, 9. april 1946, lan 6.14 Osnovni zakon o braku, lan 38 i lan 52. 15 Osnovnim zakonom o odnosima roditelja i dece, donetim 1947. godine, ustanovljen jeprincipdaroditeljiimajuisteobavezeidunostipremadeciroenojubraku,kaoiprema vanbranoj deci. Neda Boinovi, ensko pitanje u Srbiji u 19. i 20. veku, Beograd 1996, str. 157. 16 Svi brani sporovi, kao i razvodi brakova bili su u nadlenosti okrunih sudova. 37 republikimnormativnimpropisimadaljerazraivan.Odtogdobaustano-vljeno je pravilo da imovina suprunika koja je steena pre braka ostaje samo u vlasnitvu onog kojem je pripadala pre sklapanja braka. Ovo vai i za imo-vinu koju je tokom braka jedan od suprunika stekao nasledstvom ili je do-bio kao poklon. Sva ostala imovina steena u braku smatrana je zajednikom svojinom,odnosnoustanovljenajekategorijazajednicesteeneimovine.U sluajurazvoda,suprunicisusrazmernodoprinosusvakogodnjihdelili zajedniku imovinu. Koliki je njihov doprinos u braku bio odreivalo je vie faktora, ukljuujui i "zaradu svakog branog druga", ali pored ostalog vred-novani su i poslovi u domainstvu, na odravanju i poveavanju zajednike imovine i td.17

UslovizaprestanakbrakasupotomZakonuliberalnopostavljeni, jerporedostalogdoputajurazvodiusluaju"akosuuslednesaglasnosti naravi, trajnog nesporazuma, neuklonjivog neprijateljstva ili iz ma kog dru-goguzrokabraniodnositolikoporemeenidajezajednikiivotsupruga postao nepodnoljiv".18 Odnosnovevlastipremaenidefinisanjejojednimustavnim naelom,kasnijerazraenimidrugimzakonskimuredbama,da"drava naroito titi interese matere i deteta osnivanjem porodilita, deijih domova i obdanita i pravom matere na plaeno odsustvo pre i posle poroaja".19 Na osnovu Uredbe o zatiti zaposlenih trudnih ena i majki dojilja predvieno je porodiljskoodsustvoutrajanjuod90dana,auodreenimsluajevima20 omogueno je i skraeno, etvoroasovno radno vreme do navrene tree go-dine starosti deteta. Zaposlenim majkama koje su dojile, omoguen je prekid radasvakatriasa,zbogdojenjadeteta,atopravosumoglekoristitido estog meseca nakon poroaja. Za vreme porodiljskog odsustva predviena je potpuna novana nadoknada. Majke koje su nakon isteka tog odsustva ra-dile skraeno, etiri sata, imale su pravo na mesena primanja u visini od 75 odsto dohotka.21 U kasnijim etapama drutvenog razvoja, u Srbiji i Jugoslavi-jitrajanjeplaenogporodiljskogodsustvabilojeproduenounekolikona-vrata, do navrene godine dana ivota deteta. 17 Osnovni zakon o braku, lan 10. 18 Osnovni zakon o braku, lan 56. 19 Ustav 1946, lan 24 . 20 To je bilo predvieno pre svega za majke koje su bile same, odnosno nisu imale ni-kog u domainstvu koji bi mogao da im pomogne oko deteta, kao i za one majke ijoj deci je bila potrebna dodatna nega. 21 Vera Gudac-Dodi, Analiza tekstova o eni u listu Politika 1945-1953, "Srbija u moder-nizacijskim procesima 19. i 20. veka, 2", str. 398. 38 Pored navedenih zakona, u tom prvom periodu nakon rata doneti su idrugipropisiiuredbe,kojisudaljeregulisaliipreciziralipravnipoloaj ene, kao to su bili Osnovni zakon o starateljstvu, Osnovni zakon o odnosi-ma roditelja i dece, Uredba o plaenim odsustvima za trudnice, Zakon o soci-jalnom osiguranju, Zakon o usvojenju i td.22 Promene u pravnom poloaju ene, koje su, u odnosu na Kraljevinu, uinjeneusocijalistikojJugoslaviji,odnoseseinapoloajeneu nasleivanju. Diskriminacija ene je u razdoblju do Drugog svetskog rata po-sebnobilaizraenauzakonskojregulativivezanojzanaslednopravoito upravo na onim teritorijama gde je vaio Srpski graanski zakonik. U odred-nicama Srpskog graanskog zakonika pravna nejednakost ene ogledala se, pored ostalog, i u tome to su nasledstvo umrlog dobijala muka deca, odno-snopotomcipomukojliniji.enskadecamoglasubitinaslednici imovine samo ako nije bilo sinova i njihovih mukih potomaka. Otac i braa umrlog u nasleivanjueliminisalisu,odnosnodolaziliispredmajkeisesteitd.Posle smrtimua,udovicesuimalepravonatzv."udovikiuitak",tj.pravo uivanjanjegovezaostavtine.Ovajuitaknijeznaiopravovlasnitva,jer ga je od njega sutinski razlikovala injenica da je pravo na udoviki uitak prestajalo u sluajevima smrti ili ponovne udaje, kao i to da ena nije imala pravo raspolaganja nad njim.23 Zakononasleivanju,donet1955.godinepravnojeutemeljioiga-rantovaojednakostiravnopravnostupravunanasleivanjebezobzirana pol,ravnopravnostupravunanasleivanjedeceroeneubraku,alii vanbrane dece. 24 Istovremeno sa otvaranjem procesa uvoenja niza ustavnih i zakon-skih garancija o pravnoj jednakosti ene, u jugoslovenskoj dravi je postojala praksa"revolucionarnogzakonodavstva".Toseusutinisvodilonarepre-sivno zakonodavstvo prema pojedinim kategorijama stanovnika.25 Upravo u prvom posleratnom razdoblju, kada su Ustav i zakonski akti drave elimini-sali pravne odredbe iz prethodnih vremena kojima je bila legalizovana polna diskriminacija,pravaislobodeovekaigraanabilasukrenanarazliite naine.NetrebagubitiizvidadajetobilovremeukojemjeKomunistika partija Jugoslavije, pored ostalog, bila okrenuta stabilizaciji i uvrenju svoje politikevladavine.Tojebilovremerazraunavanjadravesaljudimakoji 22 Svi ti propisi bili su doneti do 1948. godine. 23 Dr Maja Draki, Dr Olga Popovi-Obradovi, n. d., str. 19 21. 24 Neda Boinovi, ensko pitanje u Srbiji u 19. i 20. veku, str. 159. 25 Dr Momilo Mitrovi, ene i represivno zakonodavstvo u Srbiji 1944-1952, "Srbija u mo-dernizacijskim procesima 19. i 20. veka, 2", str. 42. 39 su smatrani neprijateljima socijalistikog poretka, sa politikim protivnicima i onima koji su zagovarali drugaija politika reenja, sa licima koja su kvali-fikovanakao"klasniprotivnici","pekulanti","licakojaneispunjavajuoba-vezepremadravi"itd.Uprvimposleratnimgodinama,celokupanpravni sistem bio je potpuno podreen interesima "revolucionarne vlasti" i partijske drave, to je u praksi suavalo graanska prava.Istraivanje manjeg uzorka u Srbiji, pokazuje da takva vrsta represije nije mimoilazila ni ene, tako da su se i one nalazile pred komisijama za rat-ne zloine, na sudovima asti, kanjavane su zbog neizvravanja privrednih dravnih mera, pre svega vezanih za obavezni otkup poljoprivrednih proiz-voda26,proglaavanesuzaInformbirovke27.Toistraivanjepokazujedasu ovim merama one bile obuhvaene u daleko manjem obimu od mukaraca.28

MadaUstaviz1946.godinenijeignorisaonitiizostavljaoklasina lina prava oveka, promovisanje dravnih interesa i ciljeva privredne politi-kekaocentralnog,optedrutvenoginteresaupraksisurelatizovalilinai graanskaprava.Nepotovanjetihpravabilojevidljivo,poredostalog,to-komrealizacijeprivrednihmeradrave.Takonstatacijaseprvenstvenood-nosi na sprovoenje mera agrarne politike na selu, kada su naruavana pra-va i elementarne slobode ljudi, posebno tokom 1949. i 1950. godine. Ustavne garancijeopravimagraanaponekadnisubilipreprekasamovoljiorgana vlasti. Sudovi i zakoni koji su trebali da budu jedan od osnovnih mehaniza-ma zatite prava graana, to nisu bili, jer su sudovi esto instrumentalizova-niodstraneupravnihorganavlasti,azakoniignorisani.Dopoetka50-ih godina politiko nasilje je bilo izraenije nego i u jednom drugom razdoblju vladavine Komunistike partije u Jugoslaviji. To je opravdavano time da se u 26Obavezniotkuppoljoprivrednihproizvodasvodiosenaobaveznupredaju "vikova" poljoprivrednih proizvoda dravi, po cenama koje je ona administrativnim putem for-mirala, ispod realne vrednosti tih proizvoda. Dravne mere obaveznog otkupa uvedene su polo-vinom1945.godine,azadranesuzajedandeoproizvodado1951,odnosnodo1952.godine, kada je ukinut obavezni otkup svih vrsta itarica.27PitanjeRezolucijeInformacionogbiroaiutomsklopupoloajaeneuSrbiji,nije obraeno u srpskoj istoriografiji. Poznato je da su postojali logori za ene, Informbirovke i da se deavalodasunekezbogtogabileiskljueneizPartije.Sdrugestrane,zbogsukoba Komunistike partije Jugoslavije i jugoslovenske drave sa komunistikim partijama i zemljama Informacionog biroa, Izvrni odbor Meunarodne demokratske federacije ena iskljuio je pred-stavniceAF-aJugoslavijeizteorganizacije.Iskljuenjeetiridotadanjepredstavnicejugoslo-venskih ena, a ne navodno svih jugoslovenskih ena, bio je uobiajen model politikog delova-nja tokom kampanje zemalja Informbiroa na jugoslovensku dravu, njene institucije i organiza-cijeuvremeovogsukoba.PovodompovlaenjapozivapredstavnicamaAF-aJugoslavijeza prisustvovanjeplenumuMeunarodnedemokratskefederacijeenauMoskvi,protesnimiting ena, u organizaciji AF-a odran je u Beogradu novembra 1949. godine.28 Momilo Mitrovi, ene i represivno zakonodavstvo u Srbiji 1944-1952, n. d., str. 42, 45. 40 ustanovljavanjunovogporetkaietabliranjurevolucionarnevlasti,kaoiu izvrenjupojedinihzadatakaodopteginteresadravetakvestvarimoraju deavati. Jedan od vodeih partijskih ideologa, Edvard Kardelj, na etvrtom plenumu CK KPJ je rekao: "Do sada smo bili pristalice grubog politikog na-silja,asadasmonapraviliitavpreokretupravu".29Pod "preokretom" Kar-delj je podrazumevao dalje izgraivanje zakonodavstva, ali i instrukcije vrha Komunistike partije za potovanje zakona od strane sudova. Od tog doba i u praksi je povedeno vie rauna o potovanju zakonskih procedura. Drava jeodustalaodsprovoenjaonihmerakojesuistovremenobileipovodza krenje prava oveka na selu (obavezni otkup poljoprivrednih prizvoda, ad-ministrativnakolektivizacija).Nastojanjadaseuvedereduradsudovai potovanjezakona,stvaralisuneophodneuslovezaveeuvaavanjeprava oveka.Kada se analiziraju prava koje su ene ostvarile u tom prvom perio-du posleratnog razvitka Jugoslavije i Srbije veoma vano pitanje bilo je i pra-voenedaodluujeotomedalieikolikodeceimati,daklesastanovita njenog pravnog poloaja, da li e joj biti dozvoljen legalan prekid trudnoe. Istovremeno,pitanjeslobodnogprekidatrudnoebilojejednood najproblematinijih, a nepovoljan odnos prema njemu manifestovao se i u to-me to se to pravo ene legalizuje tek kasnijih godina. Za delo nedozvoljenog pobaajabilesupredvienesankcije.Poranijem,predratnomZakonu,sve do 1951. godine trudnica je za nedozvoljeni pobaaj mogla biti kanjena do 5 godina zatvora, a lice koje je ga je izvrilo do 10 godina zatvora.30 Takvapravnaregulativa,nijeupotpunostispreavalaprekide trudnoeidovodilajedoprakseilegalnihpobaaja.Zakonskazabrananije iskorenila abortus, ve ga je kriminalizovala. Van kontrole, ponekad vreni i odlicakojanisubilastruna,paakiupoodmaklojtrudnoi,ilegalni pobaajiestosupredstavljalivelikuopasnostpoivotene.Pojedini sluajeviizpraksedospevalisuiutampu.TakojeginekologSvetislav ivkovi zbog "vrenja nedozvoljenih poroaja i prisilnih pobaaja" kanjen sa10godinaliavanjaslobodesaprinudnimradom,natrigodinegubitka graanskihipolitikihprava,kaoinakonfiskacijucelokupneimovine.Po-redivkovia,kanjenajeinjegovaasistentkinjaMarijaernoglozovna4 godine liavanja slobode. Prema pisanju "Politike", ivkovi je vrio i prisilne poroaje u 7 mesecu trudnoe.31 29 Edvard Kardelj, etvrti plenum CK KPJ, Sednice Centralnog Komiteta KPJ 1948-1952, Beograd, 1985, str. 562. 30 Neda Boinovi, ensko pitanje u Srbiji u 19. i 20. veku, str. 158. 31 "Politika", 10 april 1947. 41 Objavljenjeilanakonadribabici,VukosaviMilanovi,kojaje osuena na 8 godina robije jer je vrei ilegalno nasilan prekid trudnoe, iza-zvala smrt svoje pacijentkinje.32 Tokom1948.godineuSrbijije,naosnovuizvetajaMi