iare:IARE SA JEDNIM UETOM: To je postrojenje sastavljeno iz
sledeih delova i sklopova: 1) beskonanog ueta postavljenog na
stubove preko pogonskog i povratnog kotura, 2) pogonske stanice, 3)
povratne stanice sa zateznim ureajem, 4) utovarnog i istovarnog
bunkera kod ziara za rasute terete, a kod iara za prevoz putnika,
sa prilaznom i izlaznom platformom i kontrolnog pulta za praenje
rada iara.IARE SA DVA UETA: Ove iare se razlikuju od prethodnih u
sutini sto imaju dva ueta, vuno i nosee ponaosob. Vuno ue je
beskonano i slui za vuu i jedne i druge strane. Nosea uad
postavljena su na stubove i to paralelno jedno drugom iobino na
rastojanju od 1,5 do 3m. Po svakom od ova dva ueta krecu se kabine
za ljude, sa tokiima za kretanje po uetu i hvataljkama za
privrivanje korpe ili kabine za vuno ue.PROJEKTOVANJE IARA: Za
projektovanje iara potrebno je prvo obezbjediti sledee osnovne
podatke: 1. Lokaciju krajnjih stanica, 2. Rastojanje i visinsku
razliku krajnjih stanica, 3. Topografsku osnovu i uzduni profil
terena, 4. Godinju, odnosno asovnu proizvodnju ili prevoz, 5.
Karakteristike izabranih vagoneta.VRSTE KONICA KOD PUTNIKIH IARA:
Sistem poseduje dva nezavisna i razliita sistema koenja. Servisna
konica i sigurnosna konica. Oba sistema za koene su pasivna
(neaktivna). Sila koenja se postie sa dva kilpa optereenih dvema
oprugama koje zatvaraju drae za koenje. Smanjenje se postie na taj
nain za 0.7m/s2 . PROJEKTOVANJE IARA ZA PREVOZ LJUDI: Kod
projektovanja iara za prevoz ljudi uzima se kojeficijent sigurnosti
ueta najmanje 10. u praksi zbog skupoe ueta uzima se manji. Brzina
ovih iara obino je 0.5m/s iako se proizvode iare i do 4m/s. Poeljno
je da sedite bude iroko 0.4m od tla podignuto najmanje 0.9m na
meusobnom rastojanju od zida ili predmeta od 0.3 do 0.75m. Zavisno
od brzine kretanja ueta odreuje se rastojanje sedita sa ljudima.
Uobiajno ovo rastojanje od 10m za brzinu do 18m/s.KONTROLA I
ODRAVANJE IARE: Da bi postrojenje udovoljilo namenjenoj svrsi mora
uvek biti u ispravnom i pouzdanom stanju i pravilno koristeno. Bez
obzira na tehnike mogunosti daljinskog ili automatskog,
programiranog vodjenja iare ili drugog prevoznog sredstva, treba se
uvek pridravati propisa i tehnikih upustava proizvoaa.TEHNIKI
PRORAUN SISTEMA: Vertikalna udaljenost : standard nalaze da
vertikalna udaljenost mora biti manimalno 2m ili ak i vea u
zavisnosti od sluaja: 3m za staze ili staze za skijanje i 5m za
kolovoze.. Vertikalna udaljenost u blizini stanica nije tano
odreena tako da se ne mora ograditi blizina stanica i izbegava se
pristup bilo kome od zadzenog osoblja. Bona udaljenost standard
zahteva minimalnu udaljenost izmedju vozila i prepreka sa njihovih
strana, u cilju obezbeenja slobodnog i sigurnog prelaza. Minimalna
udaljenost zavisi od prepreka ali ne sme biti manja od 3. Sistem za
zatezanje hidraulini sistem zatezanja omoguava zatezanje ueta. Dra
klizajueg kotura ovaj dra omoguava donjem koturu prelaz na raven
koji je je vertikalan njegovoj osovini, a sve to u cilju provere
ispravnosti zategnutog ueta, u svakoj situaciji.Hidraulini sistem u
standardu stoji da hidraulini sistem mora uzeti zategnutost nosivog
ueta izmeu +- 10% od nominalne vrednosti dok su savremeni podaci
mnogo precizniji. Ureaj se sastoji od dva dela: 1. Hidraulinog kola
i 2. Kontrolne jedinice. Hidraulino kolo je ureaj koji stvara silu
za zatezanje. Kontrolna jedinica delovanjem ureaja za zatezanje
kontroliu se dva odvojena i nezavisna sistema, koji imaju
pojedinane pritiske i zatezanja ueta. Sigurnosni motor zadatak ovog
motora je da pokrene i odrzi kretanje sistema u brzini jednakoj ili
veoj od 0.5m/s, da bi se izbegla opasnost po ljude. Postoje dva
sistema konica a to su servisna i sigurnosna. Koturi standardne
dimenzije iznosi 5200mm. Oblik ljeba je takav da omoguava klizanje
ueta. Kabina da bi odobrili servisiranje dviju pokretnih
maina(vozila) pored 76 kabin koje se neophodne uvode se jo dve. Ona
je napravljena od visoko kvalitetnog nehrajueg elika sa blagim
sastavom, povezana sa ureajem za obustavljanje vibracije. Stanice u
stanica vozila se odvajaju od ueta i kreu se lagano, dozvoljavajui
ljudima ulazak i izlazak. Skladite za odvojenu kabinu, skladite je
obino najvei dio. Ovaj sistem zauzima mesto blizu donjeg kraja
stanice. Pokretne ine ga povezuju sa staninim inama i vozila se
kreu i parkiraju tu, na ine unutar skladita. Hidraulini
liftovi:KONSTRUKTIVNA REENJA: Hidraulini liftovi se primenjuju
najee do visine H-24m, mada mogu postii visinu H-30m.Osnovne
prednosti su im beuman rad i tanost pristajanja (-/+2mm). U pogledu
smetanja pogona za dizanje tereta i kabine lifta postoje sledea
konstruktivna reenja: -hidrauliki liftovi sa centralnim cilindrom,
-hidrauliki liftivi sa centralnim pogonom, -hidrauliki liftovi sa
indirektnim pogonom, -hidrauliki liftovi sa dva cilindra, -sistem
ruksak lifta sa direktnim pogonom i sistem ruksak lifta sa
indirektnim pogonom. Hidraulini liftovi su podesni za prevoz tereta
i transport putnika u niim stambenim zgradama. Nosivost teretnih
hidraulinih liftova se kree od nekoliko stotina kilograma do vie
desetina tona. Kada domai proizvoai liftova budu masovnije
proizvodili kvalitetne hidrauline liftove, njihova primena e biti
znaajnija. Jer, pored ogranienja njihove ugradnje koju limitira
najvea brzina od 1,0 m/s i visina od maksimum 30 m, oni imaju niz
pozitivnih osobina. One su visoki komfor vonje, neosjetan polazak i
pristajanje, znatno manja buka od one kod klasinih (elektrinih)
liftova, mainska prostorija je manja i moe biti pored voznog okna
na bilo kojoj etai objekta, mala potronja energije, niski trokovi
odravanja i nia investiciona ulaganja.DIJELOVI HIDRAULINOG LIFTA:
Pogon se realizuje hidraulinim fluidom (ulje) pod pritiskom, koga
pokree elektromotor i pumpa, potopljeni u rezervoar sa uljem.
Rezervoar treba da ima dovoljan kapacitet kako bi bila obezbijeena
odgovarajua rezerva ulja, radi spreavanja ulaska vazduha ili drugog
gasa u hidrauIini sistem. On mora da bude vrste konstrukcije kako
bi mogao da podnese teinu ulja. Faktor sigurnosti, kada su potpuno
napunjeni, mora biti bar 4. Sve strane rezervoara moraju biti
pristupane radi pregleda. Prikljuci rezervoara i dovodne cevi
moraju biti odgovarajue zaptiveni. On mora da ima mjera nivoa ulja.
Pored navedenog, u opremu hidraulinog lifta spadaju i komandni
ventili za podizanje i sputanje kabine, nepovratni ventil, ventil
sigurnosti i manometar, elicne cevi, gumena crijeva. Savremeni
hidraulini liftovi sa veim brzinama (0,63 m/s do 1m/s) imaju
ventile kod kojih se protok ulja regulie mikroprocesorima i
povratnom spregom. Ovim sistemom regulisanje na zadovoljavajui nain
se eliminie uticaj promene temperature ulja i optereenja kabine na
brzinu, ubrzanje i usporenje njenog kretanja. Na ovaj nain se kod
hidraulinih liftova jo vie poveava komfor prevoza, tanost
pristajanja i transportni kapacitet a smanjuje potronja energije.
Pokretne stepenice:Pokretne stepenice i pokretni trotoari imaju
masovnu primjenu kod objekata svih namjena u kojima treba
obezbijediti neprekidni masovni prevoz putnika. Najmasovnija
primjena pokretnih stepenica i pokretnih trotoara je u javnom
gradskom putnikom prevozu, robnim kuama, zdravstvenim i kulturnim
centrima i drugim slinim objektima. POKRETNE STEPENICE I POKRETNI
TROTOARI U JAVNOM GRADSKOM PUTNIKOM PREVOZU: Masovni linijski
prevoz putnika u gradovima predstavlja jedan sloen proces u kome,
sa jedne strane, uestvuju putnici koji imaju potrebe za prevozom a
sa druge strane vozila koja se kreu po odreenim trasama i koja
svojim prevoznim sposobnostima treba da zadovolje potrebe za
transportom putnika. Kretanje graana po urbanim sredinama, posebno
ona u uim gradskim tkivima i saobraajnim vorovima, nametnuli su dva
znaajna zadatka planerima tokova pjeaka i javnog gradskog putnikog
prevoza: 1. efikasno povezati meusisteme javnog gradskog putnikog
prevoza, i 2. u saobraajnim vorovima omoguiti veu protonost pjeaka
i motornih vozila.POKRETNE STEPENICE U ROBNIM KUAMA I DRUGIM
ZGRADAMA: U robnim kuama, zdravstvenim i kulturnim centrima
pokretne stepenice su najefikasnije transportno sredstvo za prevoz
putnika sa jednog na drugi nivo ovih objekata. One neprekidno stoje
na raspolaganju putnicima za prevoz u oba smera voznje. TEHNICKA
RJEENJA POKRETNIH STEPENICA I POKRETNIH TROTOARA: Definisanje
tehnikih rjeenja pokretnih stepenica i pokretnih trotoara za prevoz
putnika i u javnom gradskom putnikom prevozu i u objektima bilo
koje namjene je kompleksan posao i ukoliko se eli da to rjeenje, sa
jedne strane obezbedi izvrenje zahteva za vertikalnim transportom,
a sa druge strane da se njime ne-potrebno ne predimenzioniu
prevozne sposobnosti pokretnih stepenica i pokretnih trotoara,
potrebno je da se postupak projektovanja sprovede u tri koraka:
1.analiza tipinih tehnickih rjeenja pokretnih stepenica i pokretnih
trotoara, 2. analiza karakteristika objekta i njegovih korisnika,
znaajnih za rjeenje ver-tikalnog transporta i utvrivanje
mjerodavnog zahteva, 3. projektovanje tehnikog rjeenja pokretnih
stepenica odnosno pokretnih trotoara.
TIPINA TEHNlCKA RJEENJA POKRETNIH STEPENICA I POKRETNIH TROTOARA
I MOGUCA VARIJANTNA RJESENJA: Pokretne stepenice i pokretni
trotoari putnike prevoze bezbjedno, udobno, brzo i praktino bez
ekanja na transport. Njihova lokacija mora biti takva da ih putnici
mogu lako uoiti. Putnici moraju biti jasno obavijeteni o tome koji
je, na njihovom izlaznom delu, odredini punkt pokretnih stepenica
odnosno trotoara. Ulazni i izlazni holovi moraju biti prostrani
kako bi se omoguila nesmetana cirkulacija putnika i izbjeglo
njihovo gomilanje. Standardima su definisani: -irina stepenika,
-brzina kretanja i ugao dizanja, -minimalna geometrija holova.
TEORETSKA PREVOZNA SPOSOBNOST: Na osnovu evropskih normi (EN 115),
pri proraunu teoretske prevpzne sposobnosti pokretnih stepenica
pretpostavlja se da na jedan stepenik odgovarajue irine maksimalno
moe stati jedan putnik (najui stepenik, 600 mm), proseno 1,5 putnik
(kod irine stepenika od 800 mm) i 2 putnika na najiri stepenik
(1000 mm). Na bazi ovoga, teoretske prevozne sposobnosti pokretnih
stepenica, koje su posledica irine stepenika i brzina kretanja
pokretnih stepenica. PREVOZNA MO: Prevozna mo pokretnih stepenica
se dostie pri njihovoj najveoj brzini kretanja (0,75 m/s). Na bazi
teoretske prevozne sposobnosti i faktora jednovremenog iskorienja
pokretnih stepenica.POLOZAJ, NAINI POSTAVLJANJA I MOGUA VARIJANTNA
RJEENJA POKRETNIH STEPENICA: Zavisno od mjerodavnog zahteva putnika
za prevozom pokretnim stepenicama i njihove prevozne moi, transport
putnika e se realizovati pomou jednog, dva ili vie krakova
pokretnih stepenica za svaki smjer vonje. Korienjem odgovarajueg
broja standardizovanih rjeenja, formiraju se varijantna rjeenja.
Postoje dva naina postavljanja pokretnih stepenica izmedu dva nivoa
objekta: paralelni i unakrsni. Unakrsni ima prednost to zahtjeva
manje prostora, ali paralelni prua impresivniji izgled i moe veoma
mnogo da doprinese estetici enterijera objekta u kome se
nalazi.PRINCIP RADA POKRETNIH STEPENICA I POKRETNIH TROTOARA:
Konstrukcija pokretnih stepenica i trotoara je proizvedena od
odgovarajuih elinih profila. Ona je obloena oplatom od elinog lima.
Na gornjem i donjem dijelu konstrukcije nalaze se elini ugaoni
oslonci sa kojima se ona oslanja na konstrukciju zgrade. Pogonski
ureaj je smjeten u gornjem dijelu pokretnih stepenica, a kod
pokretnih trotoara je u jednom ili drugom njihovom kraju. Isti
pogonski ureaj pokree i dva parallelna gumena rukohvata koji se
kreu sinhronizovano sa stepenicama i paletama po sopstvenim
voicama. Ako doe do prekida rukohvata, sigurnosni prekida
zaustavlja kretanje stepenica - trotoara. Izuzetno je znaajno da
izmeu konstrukcije zgrade i oslonca stepenica bude postavljena
antivibraciona smjea koja spreava prenos oscilacija na objekat.
Kada je visinska razlika izmedu oslonaca pokretnih stepenica do 6
m, dovoljna su samo dva oslonca, gornji i donji. Kada je ova visina
vea potrebni su i meuoslonci iji broj zavisi od duine stepenica. U
donjem dijelu pokretnih trotoara odnosno kraju koji je suprotno od
pogonskog, nalaze se ureaji za zatezanje pogonskih elinih lanaca i
rukohvata , koji trajno obezbjeuju njihovu potrebnu zategnutost to
je preduslov kvalitetnog funkcionisanja ovih sredstava vertikalnog
transporta.
