Seminarski rad iz zdravstvene i socijalne zatiteKoncept zdravstvene zatite nivoi i mere

Studenti: Mentor:

Beograd, april 2014.

Sadraj:Uvod:3Primarna, sekundarna i tercijarna zdravstvena delatnost4Zdravstvene ustanove5Dom zdravlja6Apoteka6Zavod7Bolnica (opta i specijalna)7Klinika8Institut8Kliniko-bolniki centar8Kliniki centar9Zdravstvena delatnost koja se obavlja na vie nivoa9Zavod za javno zdravlje9Zavod za transfuziju krvi10Mere zdravstvene zatite11Literatura:12

Uvod:U ovom radu baviemo se nivoima i merama zdravstvene zatite. Jedan od osnovnih izvora informacija prilikom njegove izrade jeste sam Zakon o zdravstvenoj zatiti, u kome su navedeni sami nivoi, ustanove unutar nivoa, dunosti ustanova. Uzevi u obzir da postoji primarni, sekundarni i tercijarni nivo zdravstvene zatite, svaki od ovih nivoa je predstavljen kroz odreene ustanove. Pored domova zdravlja, apoteki, koji ine primarni nivo, u sekudarni se ubrajaju bolnice, dok tercijarni ine instituti, kliniki centri,klinike. Kao potpuno nezavisni nivo izdvaju se ustanove poput zavoda za javno zdravlje i zavoda za transfuziju krvi,u okviru kojih se ostvaruje zdravstvena delatnost na viem nivou. Vano je navesti i mere zdravstvene zatite koje se mogu podeliti prema nekoliko kriterijuma, prema cilju zdravstvene zatite i prema organizaciji zdravstvene zatite. U daljem izlaganju bie rei o delatnosti ovih nivoa, ali i od svakoj od ustanova, koje ine osnovu koncepta zdravstvene zatite. .

Primarna, sekundarna i tercijarna zdravstvena delatnostZdravstvena zatita, prema Zakonu o zdravstvenoj zatiti, jeste organizovana i sveobuhvatna delatnost drutva sa osnovnim ciljem da se ostvari najvii mogui nivo ouvanja zdravlja graana i porodice. Obuhvata sprovoenje mera za ouvanje i unapreenje zdravlja graana, spreavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremeaja zdravlja i blagovremeno i efikasno leenje i rehabilitaciju. Zdravstvena delatnost se moe pratiti na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou, u narednom izlaganju naveemo ta svaki od ovih nivoa obuhvata.Prema Zakonu o zatiti zdravlja zdravstvena delatnost na primarnom nivou odnosi se na :1) zatitu i unapreenje zdravlja, spreavanje i rano otkrivanje bolesti, leenje, rehabilitaciju bolesnih i povreenih;2) preventivnu zdravstvenu zatitu grupacija stanovnitva izloenih poveanom riziku oboljevanja i ostalih stanovnika, u skladu sa posebnim programom preventivne zdravstvene zatite;3) zdravstveno vaspitanje i savetovanje za ouvanje i unapreenje zdravlja;4) spreavanje, rano otkrivanje i kontrolu malignih bolesti;5) spreavanje, otkrivanje i leenje bolesti usta i zuba;6) patronane posete, leenje i rehabilitaciju u kui;7) spreavanje i rano otkrivanje bolesti, zdravstvenu negu i rehabilitaciju za lica smetena u ustanove socijalnog staranja;8) hitnu medicinsku pomo i sanitetski prevoz;9) farmaceutsku zdravstvenu zatitu;10) rehabilitaciju dece i omladine sa smetnjama u telesnom i duevnom razvoju;11) zatitu mentalnog zdravlja;12) palijativno zbrinjavanje;13) druge poslove utvrene zakonom.Primarna zdravstvena zatita poinje u prvom susretu pacijenta i izabranog lekara. Zdravstvene ustanove na ovom nivou sarauju sa drugim zdravstvenim, socijalnim, obrazovnim i drugim ustanovama i organizacijama za pripremanje i izvoenje programa za ouvanje i unapreenje zdravlja. Sekundarna zdravstvena zatita se prua pacijentima koji su upueni sa primarnog nivoa i to obino u otim i specijalnim bolnicama.Specijalistiko-konsultativna i bolnika zdravstvena delatnost se ostvaruje na sekundarnom nivou. Prema lanu 90. specijalistiko-konsultativna delatnost na sekundarnom nivou obuhvata sloenije mere i postupke otkrivanja bolesti i povreda kao i leenja i rehabilitacije bolesnih i povreenih u odnosu na zdravstvenu delatnost na primarnom nivou. Tercijarnu zdravstvenu zatitu pruaju ue specijalizovani doktori u klinikim centrima.. Obuhvata pruanje najsloenijih oblika zdravstvene zatite i specijalistiko-konsultativne i bolnike zdravstvene delatnosti kao i naunoistraivaku i obrazovnu delatnost, u skladu sa zakonom kojim se ureuje naunoistraivaka delatnost, odnosno delatnost obrazovanja.Zdravstvene ustanoveZdravstvenu slubu ine zdravstvene ustanove i privatna praksa, zdravstveni radnici i saradnici koji obavljaju zdravstvenu delatnost. U skladu sa uslovima navedenim u Zakonu, zdravstvenu ustanovu moe osnovati Republika, autonomna pokrajina, lokalna samouprava, pravno ili fiziko lice. Zakon o zdravstvenoj zatiti predvia da se zdravstvena ustanova moe osnovati kao:1)dom zdravlja;2) apoteka;3) bolnica (opta i specijalna);4) zavod;5) zavod za javno zdravlje;6) klinika;7) institut;8) kliniko-bolniki centar;9) kliniki centar.Dom zdravljaDom zdravlja je zdravstvena ustanova u okviru primarnog nivoa u kojoj se preventivna zdravstvena zatita prua za sve kategorije stanovnika, hitna medicinska pomo, opta medicina, zdravstvena zatita ena i dece, patronana sluba, kao i laboratorijska i druga dijagnostika.U ustanovi obezbeuje se i prevencija i leenje u oblasti stomatoloke zdravstvene zatite, zdravstvena zatita zaposlenih, odnosno medicina rada i fizikalna medicina i rehabilitacija, ako obavljanje ove zdravstvene delatnosti nije organizovano u drugoj zdravstvenoj ustanovi na teritoriji za koju je osnovan dom zdravlja.Pored toga obezbeuje i sanitetski prevoz ako ta sluba nije organizovana u bolnici ili u drugoj zdravstvenoj ustanovi na teritoriji za koju je dom zdravlja nalazi, takoe obavlja i farmaceutsku zdravstvenu delatnost.Zakon predvia mogunost da dom zdravlja, obavlja i druge specijalistiko-konsultativne delatnosti, koje nisu u vezi sa bolnikim leenjem, u skladu sa Planom mree, a u zavisnosti od broja stanovnika u optini, kao i njihovih zdravstvenih potreba, udaljenosti najblie opte bolnice, odnosno postojanja drugih zdravstvenih ustanova u optini.Izuzetno, na podrujima sa specifinim potrebama pruanja zdravstvene zatite stanovnitvu, gde saobraajni i geografski uslovi to opravdavaju, u skladu sa Planom mree, u domu zdravlja moe se organizovati porodilite i stacionar za dijagnostiku i leenje akutnih i hroninih bolesti. U skladu sa Planom mree, a radi dostupnosi zdravstvene zatite u domu zdravlja se mogu organizovati zdravstvene ambulante i stanice.Primarnu zdravstvenu zatitu u domu zdravlja graani ostvaruju preko izabranog lekara. Izabrani lekar moe biti: doktor medicine ili doktor medicine specijalista za oblast opte medicine, odnosno specijalista medicine rada; doktor medicine specijalista pedijatrije;doktor medicine specijalista ginekologije;doktor stomatologije ili doktor stomatologije specijalista za oblast deije i preventivne stomatologije.ApotekaApoteka predstavlja zdravstvenu ustanovu u kojoj se obavlja farmaceutska zdravstvena delatnost na primarnom nivou. Osniva se u skladu sa Planom mree, za teritoriju jedne ili vie optina, odnosno grada.U apoteci se obavlja farmaceutska zdravstvena delatnost koja obuhvata:1. promociju zdravlja, odnosno zdravstveno vaspitanje i savetovanje za ouvanje i unapreenje zdravlja pravilnom upotrebom lekova i odreenih vrsta medicinskih sredstava2. promet na malo lekova i odreenih vrsta medicinskih sredstava, a na osnovu planova za nabavku lekova i medicinskih sredstava za redovne i vanredne potrebe3. praenje savremenih strunih i naunih dostignua u oblasti farmakoterapije i pruanje graanima, zdravstvenim radnicima, drugim zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi, kao i drugim zainteresovanim subjektima, informacija o lekovima i odreenim vrstama medicinskih sredstava;4. davanje pacijentima saveta za pravilnu upotrebu lekova i odreenih vrsta medicinskih sredstava, odnosno uputstava za njihovu pravilnu upotrebu;5. izradu magistralnih lekova;6. druge poslove, u skladu sa zakonom.Apoteka moe u svom sastavu imati i galensku laboratoriju za izradu galenskih lekova, pored toga mogu postojati ogranci apoteka ili jedinice za izdavanje gotovih lekova.ZavodZavod je zdravstvena ustanova koja obavlja zdravstvenu delatnost na primarnom nivou i sprovodi zdravstvenu zatitu pojedinih grupacija stanovnitva, odnosno zdravstvenu delatnost iz pojedine oblasti zdravstvene zatite.Zavod se osniva kao zavod za : zdravstvenu zatitu studenata; zdravstvenu zatitu radnika; hitnu medicinsku pomo; gerontologiju i palijativno zbrinjavanje; stomatologiju; plune bolesti i tuberkulozu; za kono-venerine bolesti. Na teritoriji na kojoj se nalazi sedite univerziteta koji u svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke, moe se osnovati Zavod u dravnoj svojini.Bolnica (opta i specijalna)Bolnica je zdravstvena ustanova koja obavlja zdravstvenu delatnost na sekundarnom nivou. Njena delatnost predstavlja nastavak dijagnostike, leenja i rehabilitacije u domu zdravlja, takoe je duna da sarauje sa domom zdravlja i prua mu strunu pomo u sprovoenju mera primarne zdravstvene zatite.Bolnica organizuje svoj rad tako da se najvei broj bolesnika ispituje i lei u poliklinikoj slubi, a stacionarno leenje prua se obolelim i povreenim licima samo kada je to neophodno.Bolnice se dele na opte i specijalne. Opta bolnica prua zdravstvenu zatitu licima svih uzrasta obolelih od raznih vrsta bolesti i mora imati organizovane slube za:prijem i zbrinjavanje hitnih stanja; obavljanje specijalistiko-konsultativne i stacionarne zdravstvene delatnosti iz interne medicine, pedijatrije, ginekologije i akuerstva i opte hirurgije; laboratorijsku, rendgen i drugu dijagnostiku u skladu sa svojom delatnou; anesteziologiju sa reanimacijom; ambulantu za rehabilitaciju; farmaceutsku zdravstvenu delatnost preko bolnike apoteke. Takoe je duna da samostalno ili preko neke druge ustanove obezbedi:1) sanitetski prevoz za upuivanje pacijenata u drugu zdravstvenu ustanovu na sekundarnom ili tercijarnom nivou;2) snabdevanje krvlju i krvnim produktima;3) slubu za patoloku anatomiju.Specijalna bolnica koja prua zdravstvenu zatitu licima odreenih dobnih grupa, odnosno obolelima od odreenih bolesti, ima iste dunosti.Specijalna bolnica obavlja specijalistiko-konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost za oblast za koju je osnovana, laboratorijsku i drugu dijagnostiku, kao i farmaceutsku zdravstvenu delatnost preko bolnike apoteke.Bolnica iji je osniva Republika, odnosno autonomna pokrajina duna je da se povezuje i sarauje sa ustanovama na primarnom nivou podruja za koje je osnovana, sa ciljem uspostavljanja i odravanja svrsishodnog upuivanja pacijenata na sekundarni nivo zdravstvene zatite i razmene strunih znanja i iskustava.KlinikaZdravstvena ustanova koja obavlja visokospecijalizovanu specijalistiko-konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost iz odreene grane medicine, odnosno stomatologije, kao i obrazovnu i naunoistraivaku delatnost, naziva se klinika.InstitutInstitut je zdravstvena ustanova koja obavlja visokospecijalizovanu specijalistiko-konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost, ili samo visokospecijalizovanu specijalistiko-konsultativnu zdravstvenu delatnost iz jedne ili vie grana medicine ili stomatologije. Institut, kao i klinika se moe osnovati samo u seditu univerziteta koji u svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke.Kliniko-bolniki centarKliniko - bolniki centar je zdravstvena ustanova koja obavlja visokospecijalizovanu specijalistiko - konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou iz jedne ili vie grana medicine.Kliniki centarKliniki centar je zdravstvena ustanova koja objedinjuje delatnost tri ili vie klinika, tako da ini funkcionalnu celinu, organizovanu i osposobljenu da moe uspeno obavljati poslove i zadatke koji se odnose na:1. obavljanje visokospecijalizovane specijalistiko-konsultativne i stacionarne zdravstvene delatnosti;2. obrazovno-nastavnu delatnost;3. naunoistraivaku delatnost.Zdravstvena delatnost koja se obavlja na vie nivoaZavod za javno zdravljePod javnim zdravljem, u smislu ovog zakona, podrazumeva se ostvarivanje javnog interesa stvaranjem uslova za ouvanje zdravlja stanovnitva putem organizovanih sveobuhvatnih aktivnosti drutva usmerenih na ouvanje fizikog i psihikog zdravlja, odnosno ouvanje ivotne sredine, kao i spreavanje nastanka faktora rizika za nastanak bolesti i povreda, koji se ostvaruje primenom zdravstvenih tehnologija i merama namenjenih promociji zdravlja, prevenciji bolesti i poboljanju kvaliteta ivota. Zavod za javno zdravlje je zdravstvena ustanova koja se osniva za teritoriju vie optina, odnosno grada, kao i za teritoriju Republike. Zadaci Zavoda za javno zdravlje su da:1. prati, procenjuje i analizira zdravstveno stanje stanovnitva i izvetava nadlene organe i javnost;2. prati i prouava zdravstvene probleme i rizike po zdravlje stanovnitva;3. predlae elemente zdravstvene politike, planove i programe sa merama i aktivnostima namenjenim ouvanju i unapreenju zdravlja stanovnitva;4. vri informisanje, obrazovanje i obuku stanovnitva za brigu o sopstvenom zdravlju;5. vri procenu efikasnosti, dostupnosti i kvaliteta zdravstvene zatite;6. planira razvoj strunog usavravanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika;7. podstie razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema;8. vri primenjena istraivanja u oblasti javnog zdravlja;9. sarauje i razvija partnerstvo u drutvenoj zajednici na identifikaciji i reavanju zdravstvenih problema stanovnitva;10. obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom.U okviru Zavoda za javno zdravlje obavlja se socijalno - medicinska, higijensko - ekoloka, epidemioloka i mikrobioloka zdravstvena delatnost. Zavod vri i bakterioloke, seroloke, virusoloke, hemijske i toksikoloke preglede i ispitivanja u vezi sa proizvodnjom i prometom ivotnih namirnica, vode, vazduha, predmeta opte upotrebe, kao i u vezi sa dijagnostikom zaraznih i nezaraznih bolesti. Takoe moe obavljati poslove dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije ako na podruju za koje je osnovan ne postoji druga zdravstvena ustanova koja obavlja te poslove.Zavod za javno zdravlje osnovan za teritoriju Republike, pored prethodno navedenih poslova, obavlja i sledee poslove:1. koordinira i prati struni rad zavoda za javno zdravlje i drugih zdravstvenih ustanova koje obavljaju higijensko-epidemioloku i socijalno-medicinsku delatnost u Republici;2. izuava i u saradnji sa drugim zdravstvenim ustanovama predlae dugoronu strategiju zdravstvene zatite sa prioritetima i metodoloki rukovodi njenim sprovoenjem, u saradnji sa fakultetima medicinske struke;3. utvruje potrebne mere u elementarnim i drugim veim nepogodama i nesreama i vri njihovo sprovoenje u saradnji sa drugim ustanovama.Zavod za transfuziju krviZavod za transfuziju krvi takoe osniva Republika a na teritoriji autonomne pokrajine - autonomna pokrajina. Zavod za transfuziju krvi je zdravstvena ustanova koja obavlja poslove prikupljanja krvi i krvne plazme za preradu, testiranje krvi, obezbeivanje potreba za krvnim derivatima i lekovima proizvedenim od krvi, distribuciju krvnih derivata, dijagnostika ispitivanja, terapijske postupke, kontrolu i nadzor transfuziolokog leenja, prikupljanje matinih elija, tipizaciju tkiva, konsultacije u klinikoj medicini, kao i promociju i organizaciju dobrovoljnog davalatva krvi.Snabdevanje krvlju i krvnim derivatima obezbeuju zavodi za transfuziju krvi i slube za transfuziju krvi pri stacionarnim zdravstvenim ustanovama. Zavod za transfuziju krvi u saradnji sa Crvenim krstom Srbije podstie i organizuje aktivnosti na omasovljavanju dobrovoljnog davalatva krvi, sprovoenju programa prikupljanja krvi, kao i planiranje potreba u lekovima proizvedenim iz krvi.

Mere zdravstvene zatite

Mere zdravstvene zatite predstavljaju standardne medicinske i druge postupke za identifikaciju zdrvstvenog stanja i za zdravstvene intervencije. Sam izraz se upotrebljava prilikom opisa javnih, organizovani programa zatite irih zajednica i ugroenih grupa stanovnitva i ima za cilj da deluje planski i dugorono.Prema cilju se mere zdravstvene zatite u praksi esto dele na: 1. preventivne (kojima je cilj spreavanje nepovoljnog zdravstvenog stanja) i 2. kurativne (kojima je svrha leenje i nega). U istom smislu se moe govoriti o tako zvanim aktivnim merama (koje na svoju inicijativu preduzimaju strunjaci i koje su mahom preventivne) i pasivnim (koje se preduzimaju na zahtev pacijenata i bolesnika i koje su mahom terapijske, kurativne). Ove podele se zasnivaju na nainu organizacije zdravstvene zatite, s tim u vezi moe se govoriti o primarnim, sekundarnim i tercijarnim merama prevencije.Primarna prevencija se odnosi na mere unapreenja i ouvanja zdravlja i spreavanje i suzbijanje bolesti. Ostvaruje se putem imunizacije, dezinfekcije, dezinsekcije, deratizacije, asanacije, I preventivne terapije. Najpopularnije preventivne mere su mere primarne prevencije. Sekundarna prevencija usmerena je na rano otkrivanje bolesti kroz uveanje mogunosti za intervencije preveniranja napretka bolesti i nastanak simptoma, kao i blagovremeno leenje. Sekundarna prevencija poznata je i pod nazivom druga linija odbrane od bolesti.Tercijarna prevencija smanjuje negativni uticaj na ve utvrene bolesti, obnavljanjem funkcija i smanjenjem komplikacija koje iz bolesti proizilaze, odnosno cilj ove prevencije je rehabilitacija. Rehabilitacija podrazumeva primenu svih raspoloivih mera na smanjenje posledica oboljenja, kao i nedostataka, nesposobnosti i hendikepa.

Literatura:1. Socijalna medicina, Cuci V., Beograd, Savremena Administracija, 2000.

2. Socijalna medicina sa epidemiologijom i higijenom, Jovi S., Medicinski fakultet u Niu, 2011.

3. http://wwwold.med.bg.ac.rs/dloads/nastavni_socijalna/Predavanja/dec08/5god/SAVREMENA%20ZDRAVSTVENA%20ZASTITA.pdf

4. http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zdravstvenoj_zastiti.html

5. http://wwwold.med.bg.ac.rs/dloads/nastavni_socijalna/2009/nov/Savremena%20zdravstvena%20zastita%20nivoi%20prevencije.pdf

2