Zmajeva pevanija

Jovan Jovanović Zmaj

[1833-1904]

Zmajeva pevanijaInternet izdanje

Izvršni producent i pokrovitelj

Tehnologije, izdavaštvo i agencija Janus

Beograd, 11. mart 2002

Producent: Zoran Stefanović

Digitalizacija tekstualnog i likovnog

materijala: Nenad Petrović

Korektura: Saša Šekarić

Štampano izdanje

Beogradski izdavačko-grafički zavod i

Izdavačko preduzeće Prosveta iz Beograda.

1972.

ZLATNA KNJIGA - Velika ilustrovana

serija, drugo kolo - sveska osma.

Ove pesme izabrao je i priredio Uglješa

Krstić, a ilustrovala Ida Ćirić.

Saradnici: Miloš Ćirić, umetničko -grafička

oprema; Menja Hodžić. lektura; Miroslav

Popović, tehničko uređenje.

Štampano i povezano 1972. godine u

Beogradskom izdavačko-grafičkom zavodu,

Bulevar vojvode Mišića 17.

Za BIGZ: Dušan Popović, generalni

direktor.

Prva serija biblioteke ZLATNA KNjIGA, koju je uređivao Živojin-Bata Vukadinović,

izlazila je od 1931. do 1941. godine, u izdanju izdavačkog i knjižarskog preduzeća Geca

Kon, a. d. iz Beograda.

Sadržaj

Poziv u komendiju

Mali Konjanik

Dva zeca

Pera kao doktor

Mali brata

Pačija škola

Mali Jova

Materina maza

Srda

Uf!

Leni Rava

[Projekat Rastko] Jovan Jovanovic Zmaj (1833-1904): Zmajeva pevanija http://www.rastko.rs/rastkic/zmaj/jjovanovic-pevanija.html

1 of 40 24.10.2012 22:04

Kako bi to stajalo

Kupanje

Zašt' je vojska ućutala

Čupoglavac iz kutije

Mali div

Evo naših lasta

Dete i leptir

Kako je žabac stekao brkove

Žaba čita novine

Magarac i frula

Aratos takve ljubavi

Vrabac i mačka

Ala su to grdne muke...

Brodari na vezanom čamcu

Dobri susedi

Naš junak

Mali filozof

Aca guščar

Vetar

Poziv u komendiju

Koncert

Patak i žabe

Ala je lep ovaj svet

Đacima na početku školske godine

Svet

Hvala

Pera i njegov Karo

Kiša

Veselje u ritu

Zeka, zeka iz jendeka!

Veverica

Čvorak

Strašilo

Veče

Zimska pesma

Kod mačke na časti

Sunce i vetar

Lakoumna štuka

Konj i vrabac

Mačak ide mišu u svatove

Ćuran i vrabac

Lupež i pas

Četiri mačke

Laž

Istina

Pazi šta činiš

Nećeš, lijo, što si htela!

Plivač i žaba

Prekomernost

Sadi drvo

U novom kaputu


2 of 40 24.10.2012 22:04

Slon

Pesma o Maksimu

Gaša

Strašljivac

Ded i unuk

Ptica u kavezu

Malena sam

Poziv u komendiju

Mali Konjanik

Điha, điha, četir' noge,

sve četiri krute!

Điha, điha, mi idemo

na daleke pute!

Sedlo mi je od marame,

uzda od kanapa,

a bič mi je od očina

prebijena štapa.

Rago jedna, baš si lena,

zar te nije sram!

Al' kad nećeš ti da skačeš,

ja ću cupkat sam.

Dva zeca

Sedela je bez brige

naša mala Mira,

ručala je lepo

iz svojeg tanjira.

Blizu naše Mirice,

tu se premetalo

veselo i čilo

jedno zeče malo.

Sve dok jedno za drugo

nisu ništa znali,

veseli su bili

ovi naši mali.

Al' kad spazi Mirica

zeku pored sebe,

sva se usplahiri,

srce joj zazebe.


3 of 40 24.10.2012 22:04

A kad zeka opazi

ovo strašno dete,

potrese ga drhat

od glave do pete.

Mira bi da pobegne,

al' kuda i kome?

I zeca je stego strah

pa človi pred njome.

Uh, goleme nevolje!

Uh, goleme bede!

Izbečenim očima

jedno drugo glede.

Pera kao doktor

"Gospodine doktore,

zvala sam vas amo,

lutka mi je bolesna,

gledajte je samo.

Pipnite joj obraze,

pipnite joj čelo,

meni se bar čini,

užasno je vrelo!"

Doktor sedi ukočen

sa ozbiljnim mirom,

pipa bilo lutkino,

pa drma šeširom:

"Influenca velika,

al' umreti neće,

nemojte je ljubiti

da na vas ne pređe.

Lek ću joj propisati,

prašak svakog sata,

uz to nek' je protrlja

vaša baba Nata.

Limunadu pravite

u vel'kim čašama,

ako joj se ne pije,

popiću ja s vama."

Mali brata

Dočepo se mali brata

očevoga sata,

a sat je od zlata

pa ima i vrata,


4 of 40 24.10.2012 22:04

- ala je to lepo!

A na uvo kad ga metne,

tad se čuje neka zveka,

sat govori: tika-taka!

Brata misli: hoće mleka.

- Ala je to mudro!

Zalio ga slatkim mlekom

nekoliko puti,

brata misli: sat se najo

pa sad zato ćuti.

- Al' se razumemo!

Sad su puni obadvoje,

i satić i brata,

obadvoje sada ćute.

A kad dođe tata,

- al' će biti gužve!

Pačija škola

"Jeste l' čuli, kumo,

- verujte, bez šale -

otvara se škola

za pačiće male."

Tako je i bilo,

- verujte, bez šale -

otvori se škola

za pačiće male.

Svi pačići došli,

na klupama stoje,

stari patak metno

naočare svoje.

Sve ih je upiso

u katalog, male,

pa ih je prozivo, -

verujte, bez šale.

Pa se onda šeto

s ozbiljnošću krutom;

učio ih učio

i knjigom i prutom.

Učio ih, učio

od srede do petka,

al' se nisu odmakli

dalje od početka.

Nije bilo uspeha


5 of 40 24.10.2012 22:04

učiteljskom trudu,

cela muka njegova

ostade zaludu.

Ništa više ne nauči

pačurlija ta,

nego što je i pre znala:

- ga, ga, ga, ga, ga!

Mali Jova

Mali Jova jedio se

što je tako mali,

popeo se na stolicu

pa se, visok, hvali.

Jedio se mali Jova

što nema brkova,

nagario nausnice:

"Sad sam čika Jova!"

Mali Jova silom htede

da je čovek stari,

pa metnuo preko nosa

neke naočari.

Od kudelje napravio

dugu sedu bradu,

a ogrno dedin prsluk

da ga ne poznadu.

P' onda reče: "Poč mi dajte,

vi, koji ste mali!"

A drugovi, kad videše,

svi ga ismejali.

Mali Jova pokunji se

od srama i stida,

a evo ti starog dede,

pa mu prsluk skida:

"Dole, Jovo, sa stolice,

skidaj naočari,

utri brke, skini bradu,

ti još nisi stari!

Svašta ima svoje vreme,

onda lepo liči,

što j' od Boga kome dato,

nek se time diči!"

Materina maza


6 of 40 24.10.2012 22:04

Ima dete u selu,

ime mu je Laza,

al' ga zovu drukčije:

materina maza.

Kad sva deca ustanu,

on i onda spava,

kad ga zovu u školu,

njega boli glava.

Kad ustane, ne ume

da se sam obuče,

ne sme da se umije,

ište vode vruće.

Kad ga žulji cipela,

on cipelu tuče,

tad ga ruka zaboli

pa onda jauče.

Kad mu dadu jabuku,

on bi hteo šljiva,

kad mu pruže pogaču,

onda bi koljiva.

Kad se malo ogrebe,

plače i zapeva:

"Jao, jao, pomagaj,

iziće mi creva!"

Kad je suvo, zamesi

blata pa se kalja,

kad ga mati pokara,

legne pa se valja.

Kad mu uspu tarane,

on bi jeo riba,

kad se ribe najede,

tad ga boli tiba.

Pa zato ga ne zovu

po imenu Laza,

većem jadno, žalosno:

materina maza!

Srda

Ja se često namrštim

i stanem za vrata,

pa se srdim i srdim

po dva do tri sata.


7 of 40 24.10.2012 22:04

Pitaju me i otac,

i tetka i mama:

"Šta je tebi, Evice?"

- Ja ne znam ni sama.

A kad čelo razvedrim

(to me stane truda),

onda pitam samu sebe:

"Što si bila luda?"

Uf!

Uf, muzike gadne,

uf sramote velje!

Gledaj kako plaču,

kako se krevelje!

Pružite im ogledalo,

nek vide izreda

da l' to deci dolikuje,

kako to izgleda.

Nit ih kogod psuje

nit im čini žao.

Zašto onda plaču?

- A ko bi ih znao!

Nit su gladni, žedni

nit ih štogod boli,

takve knjeze niko,

baš niko ne voli.

Od ovakvih lica

svi se živi klone.

Ovakvoj se deci

ne daju bombone.

Leni Rava

"Nisam nešto voljan," -

reče leni Rava,

iznese ćilimac,

pa leže da spava.

Kad je ust'o on se

seti šta je sniv'o;

snivao je da je

rasadnik zaliv'o.

Mrzi on i u snu

što mrzi na javi,

pa zlovoljan poče

češat' se po glavi:


8 of 40 24.10.2012 22:04

"Kad u bašti radim,

umorim se jako, -

moram opet leći

da s' odmorim malko!"

Kako bi to stajalo

Kako bi to stajalo

kad bi čovek zreo

najedared seo

na drvena hata -

pa da se klimata?

Kako bi to stajalo

kad bi stari deka

napio se mleka

pa zavijen u jastučak -

prespavao ručak?

Kako bi to stajalo

kad bi mesto đaka

spremala se baka

da u školu pođe -

među decu dođe?

Kako bi to stajalo?

Pogodit' je vrlo lako

stajalo bi isto tako

ko što stoji Kržljaviću Ljubi -

cigara u zubi!

Kupanje

Ala je to divota,

kad se ko okupa!

- što se ne bi kupali,

voda nije skupa.

Moramo se kupati,

prljavštinu stresti,

- nečistoća navlači

rđu i bolesti.

Zato j' majka spremila

vodu, ali mlaku,

zato je okupala

svoga malog Laku.

A sad veli: "Cicu mi

puštati ne smete,

jer će mislit' da je sir,

poješće mi dete!"


9 of 40 24.10.2012 22:04

Kucovu je slobodno,

nek se zaigrava,

on će Laku čuvati

kad legne da spava.

A stariji, Andrija,

on se većem svuko,

što ga već ne kupaju,

čisto bi se tuko.

Čekaj, čekaj, Andrija,

dok obrišu Laku,

ti ćeš onda dobiti

drugu vodu mlaku.

Laka će s' u kolevci

topiti od slasti,

a što bude snevao

neće nikom kasti.

Zašt' je vojska ućutala

Igrala se deca mala

boja i vojnika,

a u boju ima uvek

vike i usklika.

Dušmana su nadjačali,

grad su mu oteli;

pobeda je njina bila,

njom su se zaneli.

Pa eto ih, vratiše se

još od boja vrući,

vratiše se pod zastavom

kući pevajući.

Al' u sobu kad uđoše

sa teškoga puta,

najedared cela vojska

ko nema zaćuta.

Mogao bi čovek čuti

kako raste trava. -

A zašto su ućutali?

- Mali braca spava!

Čupoglavac iz kutije

Otvoriše kutijicu

Janjica i Nata

koju im je sa vašara


10 of 40 24.10.2012 22:04

sinoć don'o tata.

Iz kutije iskočio

čupoglavac mali

pa je stao ko da pita:

No - što ste me zvali?

"Zvali smo te - da nam pevaš",

htede reći Janja,

htede reći, al' ne može

od teška smejanja.

A Nata bi rado rekla:

"Ja te nisam zvala!"

Al' od straha stisla joj se

ta ustašca mala.

Mali div

Ja sam sada najveći

u svoj okolini,

svi ste moji dečaci, -

tako mi se čini.

Ima ljudi visokih,

al' ovakvih nema:

i moj otac sad bi mi

bio do kolena!

Pop'o sam se na drvo, -

to je cela tajna,

al' ta moja visina

neće biti trajna.

Moram sići, gladan sam,

kraj će biti hvali,

pa ću opet, ko i pre,

biti dečak mali.

Evo naših lasta

Evo idu, kao zvani,

naši lanjski sukućani.

Evo naših lasta mili',

baš smo vas se zaželili.

Hod'te hod'te, ptice vite,

da s' od puta odmorite!

Hod'te, hod'te, gosti moji,

vaše staro gnezdo stoji!

Porušit' ga nismo dali,

mi smo vam ga sačuvali.

Ne idite drugoj strani,


11 of 40 24.10.2012 22:04

hod'te k nama ko i lani!

Pod našim je krovom mirno,

niko nije u vas dirno.

Mi pevamo i igramo,

al' se nikad ne svađamo.

Živećemo u radosti, -

dobro došli, naši gosti!

Dete i leptir

Dete

Leptiriću, šarenčiću,

hodi k meni amo!

Evo imam lepu ružu,

omiriši samo.

Leptir

Ja bih došo, al' se bojim

kakve igle klete.

Stisnućeš me, probošćeš me,

p' onda zbogom, svete!

Dete

Neću, lepko, neću, lepko,

života mi moga.

Samo hoću da izbrojim

kol'ko imaš noga.

Leptir

E, pa to ti mogu kazat'

i izdalje malko:

leptir ima šest nožica.

- A sad zbogom, ranko!

Kako je žabac stekao brkove

Žapčeva je žalost stara

i golema,

što na telu svom nijedne

dlake nema.

Al' jedared, posle takvih

briga mnogi',

približi se jedan pauk

dugonogi.

Sad će mu se ispuniti


12 of 40 24.10.2012 22:04

želja pusta,

te pauka odmah zgrabi

- pa u usta!

S obe strane noge vire

paukove, -

ponosito žabac suče

brke nove.

Žaba čita novine

Sedi žaba sama

na listu lokvanja,

od žarkoga sunca

štitom se zaklanja

Da novine čita

to vam slika kaže

al' ne mož' da nađe

što joj oči traže.

Znate već o čemu

žabe brigu vode:

hoće li se skoro

odseliti rode.

Magarac i frula

Pogledajte našeg malog Đuricu,

od trske je napravio frulicu.

Svirao je lepo, sitno, šaljivo,

a magarac slušao ga pažljivo.

Đurka misli magarcu se prohtelo

pa bi i on da posvira veselo, -

tu mu radost zakratiti ne htede,

pruži frulu, magarac je - pojede!

A po tome zaključiti valjda smem

da magarac ne uživa ni u čem.

Magarac se ne zna lepše provesti,

on prezire što ne može pojesti.

Aratos takve ljubavi

Sestra Jeca

i njen bratac Neca

dobili su zeca.

Sestra Jeca

i njen bratac Neca

baš su luda deca!


13 of 40 24.10.2012 22:04

Već ne znaju šta će s njime

u vel'koj radosti;

vuci tamo, vuci amo, -

pucaju mu kosti.

Zeca vole, - ali kako?

da je zecu naopako:

bratac za rep vući stade

da mu vode dade;

za uši ga vuče seka

da mu dade mleka.

Teško zeki kad je pao

u te četir' šake! -

pa se mora ratosiljat

i ljubavi take!

Vrabac i mačka

"Gde ćeš, vrapče, zimovati?"

- pita mačka vrapca stara.

"Ovde, onde, -

tuda, svuda!"

- tako vrabac odgovara.

"Gde ćeš, vrapče, danas ručat?"


"Na kraj šora,

navrh ora!"


"A gde ti je konak, vrapče?"


"Šta te briga?

Pogodi ga!"


"Znaš li, more, zašt' te pitam?"

"Jer si mačka, a ja ptica!"

- To je reko

pa uteko, -

osta mačka tužna lica.

Ala su to grdne muke...

Ala su to grdne muke,

tako gledat' u jabuke!

Jabuke su tako blizu,

samo usta da zagrizu.

A lepe su, rumene su,

a slatke su, medene su,

samo ruke da su duže, -


14 of 40 24.10.2012 22:04

kad bi mogle da se pruže!

Ili da je trska kaka

il' udica i pecaljka, -

ili vetar da nasrlja

pa da koju dokotrlja.

Ala su to grdne muke,

tako gledat' u jabuke!

Brodari na vezanom čamcu

"Zbogom, majko, mi idemo!" -

"Ako bog da tako?" -

"U Aziju, u Afriku

i još dalje malko.

Zbogom, majko, lađa s' kreće!

Mi smo sad brodari.

Što je more tako plitko,

to ništa ne mari.

Iz Azije donećemo

datula, smokava;

iz Afrike jednog malog

tigra ili lava.

Gde najlepšeg bude cveća,

uzbraćemo stručak,

vratićemo s' jošte danas -

i to baš na ručak."

Dobri susedi

"Dobar veče, susedice!

Uh, ala sam žedan!

Bi l' mi dala malo vode,

samo gutljaj jedan?"

"Hoću, hoću, - drage volje,

voda nije skupa.

Kad si žedan, evo ti je,

evo cela ćupa."

"Hvala, hvala, susedice!

E, baš se razblaži'.

Kad vam od nas što zatreba,

samo meni kaži."

Naš junak

Pogledajte amo,

deco, sa svih strana,


15 of 40 24.10.2012 22:04

eto, to je naš čuveni

junak od megdana.

U ruci mu koplje,

kome nema para

(ništa zato ako je

oklagija stara).

O bedru mu sablja,

ni njoj nema mane

(slučajno je opasao

sad sa desne strane).

Na glavi mu klobuk,

s njime paradira

(na slici se ne vidi

da je od papira).

I trumbetu ima

kad treba da svira

(dok ne stekne svoju četu

sam se egzercira).

Na avanu stoji,

na sve strane varda, -

ko ga pita, odgovara:

"Ja sam avan-garda!"

Mali filozof

Ljuljao se, ljuljao

naš veseli druže,

najedared, - eto ti ga,

prekinu se uže.

Tom kolaču, verujte,

nije se ni nado;

da je bilo malo više,

i većma bi strado.

Al' on zato ne plače,

filozof je pravi,

sedeć' mirno na zemlji

češka se po glavi.

Aca guščar

Još sam nejak, još sam mali,

zato su mi guske dali

da ih čuvam, brigu moju,

da ostanu sve na broju.

Ako budem dobre sreće,

pa kad budem momče veće, -

tad će čuvat' braca Aca

čopor svinja i prasaca.

Neka, neka, Bog će dati,


16 of 40 24.10.2012 22:04

još ću i to dočekati

da proteram kroz dolove

same krave i volove!

Vetar

Ja sam vetar, dižem prah,

zar vas nije, deco, strah?!

Sad sam dete ko i vi,

pa ćarlijam kojegdi;

sad sam vihor, momče holo,

igram kolo naokolo;

sad vam cičim kao guja,

sad sam vetrić, sad oluja.

Zatvorite prozor, vrata

da vas vetar na zamlata!

Ja sam vetar, dižem prah,

zar vas nije, deco, strah?!

Poziv u komendiju

Javljamo ti ja i Mija:

sutra biće komendija.

Neka dođe kome prija

kalamandarija.

U trumbetu ja ću svirat',

Kastor će mi sekundirat.

Malog mopsa većem uče

da skakuće kroz obruče.

Stevica će pamuk jesti

pa iz usta trake presti.

Anđelija biće dama

u dugačkim haljinama,

pa će igrat' na štulama.

Andrija će biti deda,

brada će mu biti seda,

pa će da nam pripoveda

o zelenom žapcu,

o crvenom vrapcu.

Joja će se pajac zvati,

- on se ume premetati.

Krajcara se plaća samo,

požuri se dok imamo

još sedišta,

- lutka neće platit' ništa.

Koncert

Na ovoj je slici

jedna vešta ruka


17 of 40 24.10.2012 22:04

nacrtala mačke

celog komšiluka,

kako drže probu

svog krasnog mauka.

Vitlaju se čile

od krova do krova,

raskidaju sanak

zemaljskih sinova, -

tu ti ima raznih

i čudnih glasova.

Tu ti ima skale,

trile svakojake, -

no, sačuvaj, Bože,

harmonije take!

Ali crtač mora biti

baš đavolan pravi,

jer eno pred mačke

još i note stavi.

Tim je hteo na sliku

šalu da namota, -

ko, bajagi, mačke ne bi

umele bez nota!

Patak i žabe

Ako ste dokoni

pročitajte ovo:

patak ukraj bare

držao je slovo.

Slušale ga žabe

velike i male,

slatke su mu reči

jedva dočekale.

Govorio patak

o vrlini mira

i da niko nikog

ne treba da dira.

Svako ima prava

da slobodno živi,

ne sme tlačit' one

što mu nisu krivi.

Sloga, mir i ljubav

blagoslov je pravi,

zato neka niko

nikoga ne gnjavi.

Slušale su žabe

ovo krasno slovo,

kad patak ućuta,


18 of 40 24.10.2012 22:04

desilo se ovo:

Jedan žabac mali

pobliže je stao, -

a patak ga zgrabi,

pa ga progutao.

Iz ovog se nešto

i naučit' dade:

hulje lepo zbore,

al' nitkovski rade.

Ala je lep ovaj svet

Đacima na početku školske godine

Odmora je bilo,

hvala Bogu, dosta, -

i od kožne lopte

samo vuna osta.

Loptu, čigru ma'ni,

zmaj i strelu baci,

kupite se opet

oko škole, đaci.

Znam da ćete biti

i vredni i orni. -

A kako i ne bi,

ovako odmorni!

Svet

Ala je lep

ovaj svet, -

onde potok,

onde cvet;

tamo njiva,

ovde sad;

eno sunca,

evo hlad;

tamo Dunav

zlata pun,

onde trava,

ovde žbun.

Slavuj peva,

ne znam gdi, -

ovde srce,

ovde ti!

Hvala


19 of 40 24.10.2012 22:04

Evo, draga dečice,

voća svakojaka:

grožđa crna, grožđa bela,

jabuka, krušaka!

Ove lepe darove

jesen nam je dala,

draga naša jeseni,

velika ti hvala!

To je samo na slici,

pa nam mira ne da;

ono voće, pravo voće,

još lepše izgleda.

Ove lepe darove

jesen nam je dala,

draga naša jeseni,

velika ti hvala!

Setimo se proleća,

njegovih cvetova;

što nam cveće obećalo,

evo tih darova!

Ove lepe darove

jesen nam je dala,

draga naša jeseni,

velika ti hvala!

Sad imamo dovolje

voća svakojaka:

grožđa crna, grožđa bela,

jabuka, krušaka!

Ove lepe darove

jesen nam je dala,

draga naša jeseni,

velika ti hvala!

Pera i njegov Karo

Verni Karo nema mira,

po vas dan ga egzercira

gospodar.

Bičem maše, grdi, psuje,

i tako mu komanduje

svaki dan.

Posle razne muke mnoge

Karo mora na dve noge

stajat' prav.

Bačen rubac mora naći;

dignut prutić: hajd preskači!


20 of 40 24.10.2012 22:04

A sad laj!

Pokrije mu glavu kapom,

a on mora brojit' štapom

kol'ko j' star.

Zatim mora opet stati

i na nosu podržati

zalogaj.

Donde ne sme ni da mikne

dok mu Pera ne dovikne:

Karo, ham!

Šta će sada? Još ne susta,

već mu meće bič u usta:

drži to!

Upregne ga u kolica:

sad si konjic lastavica,

vuci, de!

Pero, Pero, huljo mala,

ne valja ti takva šala

s psetom tim.

Što je mnogo, to je mnogo,

sad bi većem prestat mogo,

pa me čuj:

Ko god druge kinjit' voli,

dočekaće sam što boli

- makar kad!

Kiša

Kišo, mati,

blagodati!

Padaj, padaj,

prah utoli,

daj života

gori, doli.

Kišo, mati,

blagodati!

Pokvasi mi

cveće milo

ne bi l' jošte

lepše bilo.

Kišo, mati,

blagodati!

I potok te


21 of 40 24.10.2012 22:04

čeka viti,

pa će bolje

žuboriti.

Veselje u ritu

U ritu je sjala

mesečina blaga,

jest, ona je pala

kao nova snaga;

prosula se kao

neko staro vino, -

žaba reče patki:

"Hajd' da s' veselimo!"

Te je lepe reči

i kornjača čula

i po njoj se neka

radost razasula;

pa za časak tili

kolo se uhvati. -

Tako, moji dragi,

vesela vam mati!

Igraju kroz trsku,

igraju kroz situ;

lepo je veselje,

lepo je u ritu.

Gde se kolo hvata,

znak je bratske sloge, -

kad zaigra srce,

igrajte i noge!

A da l' ima svirke?

I svirka se čuje.

Čujem čisto i ja, -

ta komarci zuje.

Igrajte! Zamerke

nema ni najmanje.

Slađe je igranje

nego tugovanje.

Zeka, zeka iz jendeka!

Skoči zeka iz jendeka

pa po snegu lako prti,

za njim skoči drugi, treći,

a za trećim i četvrti.


22 of 40 24.10.2012 22:04

Po ćilimu belom skaču

jedan drugom na krkaču, -

premetnu se preko njuške,

valjaju se poleđuške.

Gurkaju se u tom trku,

ćuškaju se u tom huku,

- ko ih gleda ne mož' znati

igraju se ili tuku.

Gledao ih lovac stari,

pucati mu beše žao,

uze listak knjige bele

pa je zeke - nacrtao.

Zeka, zeka iz jendeka,

baš je danas srećan bio!

Danas mu je - dece radi -

stari lovac oprostio.

Veverica

Alov! Onamo čak!

Da li je još ko lak

'vako ko ja?

Jest, da!

Čas kriv, čas prav,

čas strmoglav, -

sad sam na zemlji,

sad sam na grani,

sad sam na vrhu,

ma'ni me ma'ni!

Još jedan skok, pa gle!

Hajd', ko će pre?

Ko sme?

Pa tako po vas dan,

a nikad san.

Bez krila leti vrag

čio i lak.

Dajte mi prostora,

ne treba m' odmora,

brzahno, živahno,

ovamo, onamo...

Zelena gora, zelen les,

danas je slava, pir i ples.

Svirajte ptičiji rodovi,

ševe, slavuji, kosovi:

a ja ću da vam poigram,

umem pa znam, -

što imam, to vam dam!

Nisam čovek, nisam ptica,

ja se zovem - veverica!

Veverica veveri,


23 of 40 24.10.2012 22:04

ko će da joj zameri?

A kad lovci dođu amo,

haj'te, ptice, da begamo, -

neka beži kud ko zna,

ja već znadem kud ću ja:

gore, dole, pravo, krivo,

brzo, lako, čilo, živo,

pod kamenje, u korenje,

u tazbinu, u jazbinu,

kroz rupicu u kućicu,

tu se malo smirim

pa kroz prozor virim,

lovci traže: "Gdi je, gdi je

taj kumašin naš?" -

Naći ćeš me, kako nije,

naći ćeš me baš!

Čvorak

Nisam dete, nisam đak,

al' sam ipak veseljak.

Vid'li ste me po sto puta,

ali nikad zabrinuta.

Ne znam šta su brige, bolje,

ja sam uvek dobre volje.

Rado sam kod ljudi,

vesele sam ćudi.

Ne znam pevat' baš na note

da se topiš od milote, ali pevam brzo, lako,

sad ovako,

sad onako,

I ko lasta kad cvrgukne;

i ko slavuj kad promukne;

i ko kos,

al' kroz nos;

i ko čorba kad se srče;

i ko vrata kad zacvrče;

i ko točak kad zaškripi;

i ko lonac kad prekipi.

Vragolan sam od glave do pete,

ta da mi se siti nasmejete.

Imam dara

za pudara,

al' me ljudi neće,

tu sam loše sreće, -

nađu kakva starca lenja

što se tuda giga, genja,

al' zagrabi deo;

ja bih grožđe samo jeo,

prodavat' ga ne bih hteo,


24 of 40 24.10.2012 22:04

tako mi poštenja!

Skoro ćete berbu brati,

bi l' i mene hteli zvati?

Evo, reč bih svoju zad'o

da bih doš'o vrlo rado

da pokažem sve što znam.

Zovnite me, de'te, de'te!

Jer ako me ne zovnete,

- doći ću i sam!

Strašilo

Mili bože, šta to biti može,

ili grmi il' se zemlja trese,

pa se ruše zečiji konaci,

pa ti beže zečiji junaci,

staro tamo, a mlado ovamo.

Niti grmi nit' se zemlja trese,

već eno ga čuda nekakvoga:

osvanulo jutrom na uranku

posred lepa polja kupusova,

- ko s' osvrne, do srca pretrne.

Bež'te zeci (to vam je u krvi),

strašno čudo, i ime mu strašno,

strašilom ga nazivaju ljudi.

Dve mu noge u tle ukopane,

dve mu ruke do dve suve grane,

košulja mu rita uzorita,

sa đubreta ovamo doneta,

glava rusa glavica kupusa,

a na njojzi bruka od klobuka.

Vetar duva pa strašilo njija,

a strašljivci misle da ih vija.

Veče

Sunce j' prešlo svoje pute

preko neba, njive plave,

sad će ptice da ućute,

a zvezdice da se jave.

Još je svetla ona strana,

jošte zapad rumen krasi,

kao spomen velikana

koj' se smrću ne ugasi.

Pastir svoju frulu laća,

pesma krila razavila,

radenik se s posla vraća,


25 of 40 24.10.2012 22:04

njega grle deca mila.

Tišina se blaga lije

po seocu našem širom,

veče ide da pokrije

sve umorne blagim mirom.

Zimska pesma

Zima, zima, - e, pa šta je?

Ako j' zima, nije lav!

Zima, zima, - pa neka je,

ne boji se ko je zdrav!

Hajd' napolje momak ko je,

tamo veje krupan sneg,

vidiš onde navejo je

čitav bedem, čitav breg.

A šta može zima meni,

šta mi može, šta mi sme?!

Nek mi nosić pocrveni,

eto to je, to je sve.

Seka Zorka, nemoj stati,

tvoj nek bude prvi red;

sad ćemo se zagrejati, -

čučni samo na taj led!

Gle sad žive železnice, -

to je trka, to je let.

Zbogom, ptice krilatice,

naš je sada ceo svet!

Kod mačke na časti

U prastaro vreme

- tako šala gudi

miševi su bili

bezazleni, ludi.

Mačka ih pozove

na slatka semenja,

a oni joj dođu

puni poverenja.

Trpeza je puna,

sve izbrano jelo,

a mačka je sela

baš u gornje čelo.

Pa očima svetlim

meri svoje goste,


26 of 40 24.10.2012 22:04

misli kog će prvo

a koga će posle!

Sunce i vetar

Hvalio se vetar svuda,

uzdizo se preko svega,

i suncu je prkosio

da je jači i od njega.

"Nisi jači, - sunce reče. -

Hvališa si, vetre, samo."

"Ja ti rekoh da sam jači!"

"E, pa hajd' da pokušamo!

Vi'š putnika onog dole

gde korača pored Save,

da vidimo ko će prije

šubaru mu skinut s glave!"

Poče vetar duvat, - ali

što on većma duva, brije,

putnik većma kapu čuva

i na uši navlači je.

Zatim poče sunce sjati

kad je vetar već umino, -

sunce sjalo ljupko, milo,

a putnik je kapu skino.

Lakoumna štuka

Štuka rekom plovi, ništa joj ne smeta,

al' u reci bila mreža razapeta;

tu je mrežu splela ribareva ruka,

u tu mrežu sada zaplete se štuka.

"Propala sam!" - reče kad u mrežu pade,

pa u muci veljoj vrpoljit' se stade;

sreća je posluži pa izlazak nađe,

- iz mreže izađe.

"Ko bi se tom nado, - mišljaše u sebi -

da tu ima mreže nikad rekla ne bi'!

Zapamtiću kako s' odsad čuvat' treba,

- al' gle tamo gore, gle zalogaj hleba!"

Otisnu se gore gde je mamak plivo,

s otvorenim ust'ma zalete se živo.

Iz mreže se spasla, al' udica pusta

- zakači joj usta!

Konj i vrabac


27 of 40 24.10.2012 22:04

Vrabac

Oj, dorate, diko međ' konjima,

ti blaguješ pred punim jaslima:

na toj hrpi ne bi ni poznao

dva-tri zrna kad bi meni dao.

Konj

Gle ti moga samozvana gosta!

Laže da mu dva-tri zrna dosta,

čini mi se da je gladan jako, -

jedi, vrapče, koliko ti drago!

I oni su jeli, jeli natenane,

za oboje beše dovoljano hrane.

Konj je bio dobar, srećan vrabac mali,

u toploj su štali tako zimovali.

Zatim dođe leto, puno kletih muva;

muve ti na konja, konj od muva duva, -

al' sad mu je vrabac desna ruka bio,

jer je po sto muva začas ulovio.

Mačak ide mišu u svatove

Ženio se mladi miš

u selu Šalali,

vodili su devojku, -

mačka nisu zvali.

Mačak reko: "Čekajte

i gosta nezvana!"

U s'onice uprego

četiri zekana.

Pa pojuri svatovski

po tom putu belom,

u paradi najvećoj,

s porodicom celom.

Ali neko poruči

mišu brzojavom:

"Sakrijte se, svatovi,

ne šal'te se glavom!"

Mačak stiže prekasno, -

jer za časak tili

veseli su svatovi

svi u rupi bili.


28 of 40 24.10.2012 22:04

"Mnoga ljeta" - čulo se

sve do zore same,

iz mestanca sigurnog,

iz rupice tamne.

Ćuran i vrabac

Po dvorištu ćuran šeće,

vazdan pućka i blebeće,

glavom vije, širi rep,

misli: Bože, al' sam lep!

Sve se širi, sve se meri,

kinđuri se, kočoperi,

ali jedno

zlo ga jedi,

što ga niko,

al' baš niko,

i ne gledi;

psi prolaze,

al' ne haju,

neće da ga

ni zalaju!

Samo jedan vrabac kleti

sa tarabe dole sleti

pored ćurka naduvena

da mu natre pod nos rena!

Poče pred njim skakutati

pa mu poče cvrkutati:

"Zalud, striče, duvaš, devaš,

ne izduva čega nemaš!

Lepši soko nego vrana,

lepši paun od ćurana!"

Razljuti se ćuran ludi

pa još više širi grudi,

poče krestom klimatati,

kril'ma biti, ziparati!

A vrabac se samo smije

pa mu veli ko i prije:

"Lepši soko nego vrana,

lepši paun od ćurana!"

A naš ćuran šta da radi?

Sve se većma goropadi,

p' onda ode da ne gledi

toga vrapca što ga jedi.

Opet pućka i blebeće,

digne glavu pa se šeće:

sve se širi, sve se meri,

kinđuri se, kočoperi, -

al' badava,

jer ga svako ismejava.

A što rek'o vrabac čili,


29 of 40 24.10.2012 22:04

već su i psi naučili

pa sad laju sa svih strana:

"Lepši paun od ćurana!"

Lupež i pas

Lupež:

Ćuti, zeljo, ćuti,

na me se ne ljuti!

dono sam ti krasnu

kobasicu masnu.

Pas:

Ne bih, huljo, ja zaćuto

da mi deset dadeš,

jer ja vidim šta ti hoćeš,

ti hoćeš da kradeš.

Verno pseto laje, laje

i lajati ne prestaje.

Ne treba mu kobasica,

od lupeža dara,

dužnost mu je čuvat kuću

i svog gospodara.

Četiri mačke

Četir' lepe male mačke

imao sam prošle zime;

posmatrajuć' njine ćudi

dadoh svakoj zgodno ime.

Jednu nazvah Mazulina,

drugu nazvah Teša preda,

trećoj rekoh Mišisava,

a četvrtoj Brzojeda.

Nađikaše moje mačke male,

i sad zbilja postade od šale.

Mazulina, ta se samo mazi,

sa stolice nikad ne silazi.

Teta preda postala je prelja,

samo prede, nema drugih želja.

Mišisava, - velika joj hvala,

miševima već je dodijala.

Brzojeda, to je hala prava,

žderala bi i onda kad spava.

Laž


30 of 40 24.10.2012 22:04

Da je plitko dno u laži,

to već svako zna.

Ja bih o njoj drugo reko:

da i nema dna.

Jer kome se god u njojzi

kupat' dopadne,

danas, sutra, prekosutra

u njoj propadne.

Istina

Istina je junak,

drži se ko stena,

i kad na nju zine hala,

i kad misliš da je pala,

- pobeda je njena!

Pazi šta činiš

Nežnom rukom dotiči se cveta

kom se boja pod rosom preliva,

za čas tili od naglosti tvoje

spašće s njega prašnasta kadiva;

satro si mu krasotu s nedara,

a što osta, to je žalost preka...

Oh, lasno je počiniti kvara,

al' je teško posle naći leka.

Divna krila vidiš u leptira

koji leti po zelenom lugu,

gledajući oči ti se slade

ko da vidiš u blizini dugu.

Zgrabiš li ga, nestaće mu šara,

prekin'o si mlađana mu veka...



Slavuj poje u brsnome žbunu,

ti ga slušaš, u pesmi uživaš,

štuj mu sreću i slobodu dragu,

zanemeće ako ga povijaš.

Savest će te ljuto da pokara,

navuk'o si kletvu na sebeka...



Nećeš, lijo, što si htela!

Dve su patke živovale


31 of 40 24.10.2012 22:04

na obali nekog rita,

gde je nikla razna trska,

krasan rogoz, vita sita.

Tu je njima dobro bilo,

imale su, barem, mira;

niko nije dolazio

da im smeta, da ih dira.

Povetarac ćarkao je

svojim mekim dahom tihim,

žabe su im kreketale,

a komarci pevali im.

Letele su kud im volja,

uvek skupa, nerazdvojno, -

jednom reči: živele su

skromno, ali zadovoljno.

Ne beše im dugo vreme,

torokat' su mnogo znale, -

pa se tako jednog dana

oko nečeg sporečkale.

Jedna patka drugoj reče:

"Bež' od mene, ti si luda!"

Tu uvredu druga patka

nije mogla da proguta,

pa razmahnu oba krila,

a kljun spreman da ubode.

To spazila teta-lija,

pa joj viknu: "Tako, rode!

Udri samo, ti si jača,

nemoj čekat' psovke nove,

ne daj nikad lošem na se,

ne daj da te ludom zove!"

Dotrčala lija bliže

da se bitkom njinom sladi,

a u sebi hulja misli:

"Biće ćara mojoj gladi!"

Al' patke su mudre bile,

zglednuše se pomirljivo,

pa govore dušmaninu:

"Pravila si račun krivo.

Ne treba nam tvog saveta,

razumemo želje tvoje;

ako smo se sporečkale,

mi smo zato ipak svoje.

Što je bilo, sad je prošlo,

mi praštamo jedna drugoj;

a ti traži luđe stvore

pa se njinim mesom ugoj!"

I poskoči jedna patka


32 of 40 24.10.2012 22:04

pa u vodu bućnu čila,

a druga je istog trena

u visinu odletila.

Osta lija jadna, gladna,

zabrinuta, nevesela.

A naslov je ove pesme:

Nećeš lijo, što si htela!

Plivač i žaba

Gledala je jedna žaba

iz prikrajka, iz blizine,

kako neko hitro momče

vešto skače s trambuline.

Pa mu reče: "To je lepo

što si tako vešt i čio.

Lepo, krasno! Al' to, majde,

od mene si naučio!"

Momak na to: "Istina je,

ti si majstor posla toga;

i što j' dobro, nije stidno

naučiti - ma od koga!"

Prekomernost

Jedna kap bi mleka

muvi dosta bila,

u njojzi se nikad

ne bi udavila.

Al' lakome muve

najradije sunu

u more od mleka,

u muzlicu punu.

Ti što nemaš mere

u svom mladom veku,

gledni muvu što se

udavi u mleku.

Da i mleko škodi,

ko bi reći mogo?! -

Al' otrov je, veruj,

sve što god je mnogo.

Sadi drvo

Gde god nađeš zgodna mesta,

tu drvo posadi!

A drvo je blagodarno


33 of 40 24.10.2012 22:04

pa će da nagradi, -

nagradiće izobiljem

hlada, ploda svog,

nagradiće bilo tebe

bilo brata tvog.

U novom kaputu

Dobio je kaput nov

pa šeta po sredi,

kad opazi sirotinju -

ni da je pogledi.

Ko sam, ja sam - misli on

šta ja za kog marim!

Nek zavide koji dršću

u traljama starim!

Dva sirotna deteta

stajala kraj puta,

dva sirotna deteta,

bez toplih kaputa.

Kad je holi kaputlija

doš'o do njih blizu,

oni su ga gledali, -

zavideli nisu.

Moj oholko, tvom kaputu

cena zdravo bledi, -

čisto srce, bez zavisti,

mnogo više vredi.

Slon

Podiglo se šest drugova

u Indiju, u daleku,

želja im je videt slona, -

ne vid'li ga u svom veku.

Rekao im jedan starac:

"Priznajem vam prohtev lepi,

al' vi, ljudi, videt slona

ne možete, jer ste slepi."

Jer odista, slepi behu

sva šestor'ca - valja znati,

al' odgovor njihov beše:

"Mi ćemo ga opipati."

E, pa dobro kad je tako.

I odoše šest drugova

i stigoše u Indiju

do slonova.

Primače se jedan bratac


34 of 40 24.10.2012 22:04

jednom slonu, i to s boka.

Opipa ga, onda reče:

"Vala, stvar je to široka.

Ne treba mi očnji vid:

slon izgleda kao zid!"

Drugi bratac, taj je opet

spreda stao,

pa je slonu zub dugački

opipao.

I on reče: "E, sad mi je

stvar poznata,

slon izgleda kao direk

mojih vrata!"

I treći je spreda doš'o

svome cilju,

on je slonu opipao

samo rilju.

Čim opipa, odmah reče:

"Znam sad i ja,

slon izgleda kao neka

grdna zmija!"

A četvrti, on je opet

drukče stao.

Pa je slonu samo nogu

opipao.

I on reče: "Hvala Bogu,

znam već sada.

Slon izgleda, slon izgleda

kao klada!"

Dođe peti pa ti ruku

gore diže,

opip'o je slonu uvo, -

ništa više.

Pa sad mu je sud izreći

bilo lako:

"Slon izgleda ko lepeza,

isto tako!"

A šesti se primakao

odostraga,

njemu opet rep tog zvera

pade šaka.

Čudeći se pip'o ga je

ponajduže,

onda reče: "Slon izgleda

kao uže!"

Posle su se prepirali

dugo zdravo,


35 of 40 24.10.2012 22:04

koji od njih šest slepaca

ima pravo.

Ta svaki je im'o pravo

nešto malko,

al' celinu nije pozn'o

baš nijedan,

baš nikako.

Pesma o Maksimu

Kad je Maksim čuvo stado,

premišljo je vrlo rado

o pričama starih baka,

o četama vilenjaka.

Bilo podne tiho, nemo,

Maksim seo pa zadremo,

najedanput, nuto čuda,

skoči neki starac s duda.

Na starcu je bilo džube

od šalimse svetle čoje;

seda brada do kolena

od varamte bele boje.

Im'o j' krila ko u raka,

a rogove ko u miša, -

oko pasa crven pojas

od zelena nevidiša.

U ruci mu zlatan kovčeg,

tvrdo zlato (sve se giba), -

on Maksimu poče zborit

tako glasno kao riba:

"Oj, Maksime, čedo moje,

il' unuče, - šta li si mi,

preni skokom, skoči okom,

pa kovčežić ovaj primi!

U kovčegu laždipaždi

amajlija bilbiliti, -

ko pročita šta j' u njemu

doveka će srećan biti!"

Maksim prima, starac daje

uzdišući: iha-haj!

Ko mi i sad još veruje,

neka čita pesmi kraj.

Kad otvori Maksim kovčeg,

od miline sav pretrnu,

jer tu nađe hartijicu,


36 of 40 24.10.2012 22:04

tako belu, čisto crnu.

Hartija je bila mala,

jedva veća od tri hvata,

na hartiji behu slova

od mokroga suvog zlata.

E, sad samo nek pročita,

pa je srećan, - ali jao!

Još jedanput, dvaput jao!

- Maksim nije čitat znao!

Ja bih sada mog'o svršit'

ovu pesmu šalozbiljnu,

jer je pesma stigla metu,

onu metu kuda ciljnu.

Al' još vidim onog starca

gde se ceri iza luga, -

ko god danas čitat ne zna,

tom se svaki đavo ruga.

Gaša

Gašo, Gašo, tužan Gašo,

šta će s tobom biti?

Gaša htede stolar biti,

težak mu je svrdo.

Posle htede kovač biti,

gvožđe mu je tvrdo.

On je hteo tikač biti,

kidaju se konci,

i lončar je hteo biti,

al' mu smrde lonci.

Zatim htede krojač biti,

al' ga igla bode.

Što god Gašan poče radit,

sve natraške ode!

Gašo, Gašo, leni Gašo,




Gaša htede pekar biti,

vrele su mu peći,

Gaša htede mesar biti,

al' je teško seći.

Prohte mu se čizmar biti,

al' udara ćiriš,

još i ratar htede biti,

al' mu smeta kiriš.


37 of 40 24.10.2012 22:04

Tad ćurčija htede biti,

opet igla bode, -

što god Gašan poče radit',

sve sunovrat ode!

Gašo, Gašo, leni Gašo,




Gaša j' mnogo započinjo,

a nijedno ne dočinjo.

E tako su leta prošla,

Gaši starost došla.

Sad gladuje i jauče,

plače, viče, huče:

"O mladosti, lepo doba,

ludo li ti prođe,

kuku lele, tužan Gašo,

do čega li dođe!" -

Teško svakom koji ne zna

rada ni zanata,

gladovanje, jadovanje

neradu je plata.

Strašljivac

Ko se boji sam u sobi,

to je rđav znak,

koga plaši pomrčina

ili prazan mrak;

ko veruje u veštice,

lep mi je to đak!

Taj mi neće nikad biti

Srbin ni junak.

Ded i unuk

Uz'o deda svog unuka,

metn'o ga na krilo,

pa uz gusle pevao mu

što je negda bilo.

Pevao mu srpsku slavu

i srpske junake,

pevao mu ljute bitke,

muke svakojake.

Dedi oko zablistalo,

pa suzu proliva,

i unuku svome reče

da gusle celiva.

Dete gusle celivalo,


38 of 40 24.10.2012 22:04

p' onda pita živo:

"Je li, deda, zašto sam ja

te gusle celiv'o?"

"Ti ne shvataš, Srpče malo,

mi stariji znamo:

kad odrasteš, kad razmisliš,

kaz'će ti se samo!"

Ptica u kavezu

Na prozoru kavez stoji,

u kavezu ptica mala,

a tužna je, vrlo tužna,

tek što nije zaplakala.

Pa je pita hraniteljka

kad grumečak njojzi dade:

"Šta je tebi, ptico moja?

Izjadaj mi svoje jade!

Ta sad imaš lepu kuću,

ja ti dajem lepo hrane,

sad bi mogla pevat' pesme

da se ori na sve strane."

Iz kaveza ptica veli

gledeć' tamo u daljine:

"Imam svega, teško meni,

i ljudi mi dobra čine.

I suviše imam svega

što nemaju druge ptice,

al' najvećeg dobra nemam -

nemam svoje slobodice!

Malena sam

Malena sam... i ptica je mala

što se nebom u svet zavitlala.

Lako j' ptici, ptica ima krila,

aoj, krila, kad bi moja bila!

Pa da pr'nem po srpskome svetu,

ne po rosi ni mirisnom cvetu,

već po zemljam' što se srpske zvale,

gde god nađem Srpkinjice male

da im padnem na te grudi bele,

da im kažem: "Blago tebi, sele,

blago tebi koja imaš majke,

imaš majke, imaš i babajke!"

Malena sam... i cveće je malo

što je svojom dušom mirisalo.


39 of 40 24.10.2012 22:04

Lako j' cveću kad mirisat' znade

pa izlije sa srdašca jade!

Da sam cvetak, kao što sam mala,

ja bih srpskom svetu mirisala.

Pa bi došle Srpkinjice mile,

mnome bi se lepo okitile,

met'le bi me za te grudi bele,

a miris bi govorio: "Sele,

blago tebi koja imaš majke,


Malena sam. .. i zvezda je mala

što se tamo gore zasijala.

Lako j' zvezdi, ima svoga sjaja,

a ja imam samo uzdisaja!

Da sam zvezda, kao što sam mala,

na srpskom bih nebu zasijala,

izišle bi Srpkinjice male

pa bi zvezdu željno pogledale,

a zvezda bi govorila sjajem,

dičnim sjajem, srpskim uzdisajem:

"Blago tebi koja imaš majke,


Al' siroče - hude moje sreće! -

Nit' sam zvezda, ni ptica, ni cveće.

Srpkinja sam s dična Srbobrana,

dična grada još dičnijih rana!

Kad se- setim gde sam se rodila,

kad se setim, tad mi niču krila,

kad se setim", ne treba mi više,

tad mi srce kao cvet miriše;

kad spomenem dičnu Srbadiju,

tad se dižem više zvezda sviju,

više zvezda - do Boga miloga,

pa ga molim, a rad srpstva svoga,

da ga čuva, vesela mu majka, -

Srpstvo j' meni majka i babajka!

// Projekat Rastko / Književnost / Umetnička književnost //[ Promena pisma | Pretraga | Mapa projekta | Kontakt | Pomoć ]


40 of 40 24.10.2012 22:04

Documents

Zmajeva pevanija