KAD KAŽEM:

KAD KAŽEM: JAPAN(日本国)- Hokaido, Honšu, Šikoku, Kjušu- Sunce- Tokio, - sumo rvanje, aikido, džudo, karate, nindže- karaoke,- Hirošima i Nagasaki,- japanke, gejše, samuraji, kamikaze- suši, sake, riža, riba, bonsai, ikebana, japanske jabuke,- cvet trešnje, bambus, čaj- „soni“, „kavasaki“, „honda“, „tojota“, „tošiba“, „jamaha“, „mazda“- fotoaparati, „Madam Baterflaj“, origami, robotika,- rad, marljivost, tradicija, tačnost, uspeh- pokemoni- Akira Kurosava, Daiki Ito, Piksi Stojković- turisti, pagode, vrtovi, nameštaj, tetovaža,- stalno nasmejani i ljubazni ljudi

(Redakcija „Žurnalca“: Irfan, Sara, Marina, Vukašin, Majda, Vanja, Danina, Zelda, Nikola & Indira)

Severoistok Japana pogodio je katastrofalni zemljotres, praćen cunamijem, što je izazvalo velike ljudske žrtve i ogromnu materijalnu štetu. Do sada smrtno je

stradalo, povređeno je ili se vodi kao nestalo na desetine hiljada ljudi.

Japan je prijateljska zemlja koja je pomagala našim školama, vrtićima, izbegličkim kampovima. U znak solidarnosti, redakcija „Žurnalca“ ispisala je jednu priču koju

smo nazvali: “KAD KAŽEM-JAPAN“. To su, ustvari, naša znanja i naše prve asocijacije o ovoj dalekoj zemlji i njenom narodu i kulturi. Ispostavilo se da zajednički možemo mnogo toga da se setimo što vezujemo za zemlju izlazećeg sunca. Ovo je naš vid podrške svoj deci ali i svim ostalim stanovnicima Japana.

1.APRIL

„Smeh je najbolji lek“. Tako mnogi kažu. Danas je 1.april i neki ovaj dan zovu Svetski dan šale. I zaista, u mnogim zemljama sveta ljudi se na današnji dan šale na svoj račun ili smišljaju šale za druge. Niko se ne ljuti. Kad je nastao taj običaj ne zna se. Neki kažu da su se na 1.april šalili još stari Rimljani jer su voleli dobro da se zabave. Drugi podatak je da je 1.april postao Dan šale u 16.veku i to u Francuskoj. Englezi misle da je taj običaj došao sa istoka. Ali smeh je najvažniji.

Smeh je zdravlje. Kažu da srce tada brže kuca. Smeh je stanje apstraktnih prideva. Smeh je bol u stomaku. Smeh je Miodrag Petrović Čkalja. Smeh je Rovan Atkins. Smeh je glupost koju si sam uradio. Smeh je razglavljivanje vilica. Smeh je: ha, ha i hi,hi i ho,ho. Smeh je glavna stavka kambodžanske joge. Smeh je ritual. Smeh je umno i telesno stanje. Smeh je kvalitet života. Smeh je u sebi. Smeh je za druge. Osmeh na licu. Za sebe. I druge. Smeh je čudo...

Irfan Gojak (13)

NASMEJTE SE NASMEJANO!

Žurnalac

Izdavač: Matična biblioteka “Vuk Karadžić”. Redakcija: Polaznici Male škole novinarstva “Žur za žurnalce”. Urednik izdanja: Indira Hadžagić. Tehn.priprema i dizajn: Filip Šćekić. Distribucija: IP “Polimlje”. Štampa: “Grafokarton”. Projekat je podržalo Ministarstvo za kulturu Republike Srbije. Koordinator Projekta: Nermina Duran

Davno je to bilo kada su devojčice bile primer u ponašanju u odnosu, naravno, na dečake koji nikada nisu bili za primer.Ali sada su pale te predrasude. Sada su se potpuno izjednačili devojčice i dečaci. Po ponašanju. Nema više stidljivih obraščića, nema više suzica onih „nor-malnih“ za devojčice. Demokratija je uveliko ušla u odnose između dečaka i devojčica. Sve češće dečaci opominju „dru-gu stranu“ zbog ružnih reči, a neki se, bogme, i postide zbog reči koje izgovaraju devojčice, pa u toj razmeni – podviju rep!Nema više onoga što je nekada bilo. Znaju sada devojčice da budu tako demokratski jake da dečaci od njih i batine popiju. Ko zna dokle će dogurati nekada slabiji pol ako nastavi ovako da napreduje.U svakom slučaju, dečaci, držite se dobro.

Danina Salihagić(14)

DA VAM KAŽEM NEŠTO O DEVOJČICAMA (I DEČACIMA)

MOJA PLAVA ZVEZDASkoro svaki čovek teži nečemu,

sledi svoje želje, instinkte, ide napred i u svom beskrajnom lutanju traži svoj cilj. Ja sam jedan veoma ambiciozan dečak. Sa svojih trinaest godina želim mnogo toga. I mislim da će, ako budem uporan i odlučan, te želje i da mi se ostvare.

I sad postoji nešto u čemu sam pronašao sebe, čini me srećnim i

ispunjava me. To je odbojka.

Zavoleo sam je sledeći svoje želje, svoju zvezdu vodilju koja

me je terala sve dalje i dalje u besk-rajno kolo tog divnog sporta.

Žmurim...Pred očima mi odmah slike s mojih treninga i utak-

mica. Budan sam, a sanjam. Sanjam sebe kao uspešnog odbojkaša i vidim tamo daleko jednu zvezdu i znam da je to ta zvezda vodilja o kojoj pričaju i koja me tera da idem dalje, da se borim i uspem u svemu onome čemu težim.

Pružam ruke prema toj mojoj zvezdi. Neću je skoro dohvatiti,

znam, ali je važno da je vidim, da je tamo, da mogu ići ka njoj.

Tako ću dohvatiti makar delić svoga sna. Moja plava zvezda

neće dozvoliti da zalutam, da izg-ubim bitku, da se predam.

Moja plava zvezda se smeši i znam da to znači da

treba da budem uporan, da samo upornošću mogu doseći visine i da ću je dohvatiti samo ako budem jako, jako želeo ono čemu težim. A ja znam da mogu jer znam da želim. Biću vrhunski sportista.

„Mora biti takve zvezde. Što se čudiš?Pazi samo da je negde ne ispustiš dok se budiš.Pazi samo da se negde ne izgubi, ne povredi.Takva zvezda u životu mnogo znači, mnogo vredi“ reći će pesnik Mika Antić.Tako rado razmišljam nad nje-govim stihovima, tražeći svoju zvezdu i svoje snove!

Vukašin Simonović(13)

Žurnalac

Izdavač: Matična biblioteka “Vuk Karadžić”. Redakcija: Polaznici Male škole novinarstva “Žur za žurnalce”. Urednik izdanja: Indira Hadžagić. Tehn.priprema i dizajn: Filip Šćekić. Distribucija: IP “Polimlje”. Štampa: “Grafokarton”. Projekat je podržalo Ministarstvo za kulturu Republike Srbije. Koordinator Projekta: Nermina Duran

KAD NASTAVNICI ŠTRAJKUJU ( iz ugla jednog učenika)

Sve ima svoju dobru i lošu stranu. Pojave, objave, događaji, mišljenja. Naši nastavn-

ici štrajkuju dva meseca tražeći od Vlade da im odobri povećanje plata. Ja znam da nastavnici imaju pravo da štrajkuju, kao što na to pravo imaju svi građani koji žele da se izbore za neka svoja prava, ali nastavnici su u jednom posebnom položaju jer oni imaju svoje učenike. Nastavnici nemaju mnogo izbora. Moraju da ulažu svakodnevno trud, moraju da se prilagođavaju kako znaju i umeju da bi učenicima pružili što mogu više, a opet žele za sebe i bolji i prikladniji život. Ali časovi od pola sata ne odgovaraju ni nastavnicima, ni učenicima. Gradivo je obimno, teško ga je savladati, teško je odgovarati, a teško je i nastavnicima da predaju i da ocene naše znanje. Kao da smo svi postali ravnodušni što štrajk duže traje. Na kontrolnim je teško očekivati dobre ocene. Neki nastavnici su još nezadovoljniji što se njihovi zahtevi ne ispun-javaju, pa dolaze polako na čas, dok upišu čas to traje, pa je još manje vremena da se urade kontrolni zadaci.

Na početku učenicima je bilo super što su skraćeni časovi. Manje smo bili u školi,

više kući, nismo mnogo radili ali rezultat toga je stigao sada. Manje smo učili, manje smo savladavali gradivo na časovima i stigle su loše ocene.

Zelda Alomerović(14)

ANKETA „ŽURNALCA“ŠTA NASTAVNICI MISLE O ŠTRAJKU

Zoran Filipović, istorija:-I profesori kao i svi drugi u javnom sektoru imaju pravo na štrajk. Ovaj štrajk nije totalni već sa zakonskim minimumom procesa rada. On je organizovan da bi radnici u obrazovanju skrenuli pažnju javnosti na težak materijalni položaj.

Nada Čičić, engleski jezik:-To je jedini način da skrenemo pažnju na nas i naš nezavidni položaj, loše uslove za rad. Neverovatno je da u 21.veku još radimo isključivo sa zelenom tablom, a u nekim odeljenjima efikasnije je raditi kada su časovi skraćeni nego inače, mada ponešto ostaje i neobrađeno.

Dejana Rakonjac, srpski jezik:-Često su skraćeni časovi dinamičniji jer su učenici usredsređeniji na sadržaje. Ponekad je sve teško realizovati ali je moj utisak da učenici lakše prihvataju obaveze.

Edmira Hadžagić, muzička kultura:-Štrajk je u demokratskom društvu način da se ljudi izbore za ono što im je uskraćeno i to je vid borbe za osnovna ljudska prava, da za svoj rad budu adekvatno plaćeni. Raditi, međutim, u okviru časova od 30 minuta je veoma naporno i stresno. Nastavnik se trudi da kaže što više informacija da nastava ne trpi, što traži veliku koncentraciju i organizaciju.

Svetlana Cuparić, hemija:-Što se tiče časova to nije neka šteta i problem. Kroz razgovor sa decom saznajem da im je ovako bolje i da imaju više vremena za učenje. Što se tiče gradiva, uglavnom stižemo da odradimo.

Asim Malagić, tehničko:-Mislim da su časovi od 30 minuta veoma loši jer nema dovoljno vremena. Veoma je loše za učenike starijih razreda.

Nasiha Mutabdžija, srpski jezik:-Cilj štrajka je osim povećanja plata i rešavanje stotinu problema prosvetnih radnika. Pre 3 godine je tražena i obećana je povišica od 8 odsto. Tokom prethodne tri godine ni jedan dinar od toga nije isplaćen.

-Ljiljana Brašanac, matematikaMislim da nastavnici imaju pravo da štrajkuju jer su osnov ovog društva i proizvode sve ostale kadrove, a nisu adekvatno plaćeni. Kadrovi istog obrazovanja koji su takođe na državnom budžetu su bolje plaćeni. Mislim da je ovo način da skrenemo pažnju na nas da bi nas vlast više uvažavala.

Miloš Sokić, likovna kultura:-Štrajk ne sme biti shvaćen samo kao zahtev za povečanje plata. Štrajk je zahtev za sveobuhvatnu promenu školstva, a ne da kako koji ministra dođe donosi svoje viđenje. Visokorazvijene zemlje sveta svoju razvijenost mogu da zahvale isključivo školstvu. Valjda je to svima jasno.

(*Anketu pripremila Redakcija „Žurnalca“)

Žurnalac

Pre dve godine imala sam sreću da se nadjem medju pedesetak dečaka i devojčica iz Srbije koji

su pozvani da posete Italiju.

Prvi put sam se susrela sa tom zemljom u Firenci, gradu za koji kažu da žele da ga posete svi umet-

nici. Mi smo bili smešteni zajedno u odmaralištu koje je imalo divno uređeno dvorište. Ko je želeo mogao je da igra fudbal, odbojku ili košarku, a ostali su mogli da se do mile volje igraju u parku sa ljuljaškama, klackali-cama, toboganima ili da se oprobaju u golfu. Ručak je bio očekivan za mnoge od nas jer je poslužena pasta, tipično italijansko jelo ali sa tako ukusnim sosom da sam ja shvatila kako u stvari obooožaaaavam baš tu kuhinju.Njam! U Firenci sve vrvi od turista ali se najviše zadržavaju kod Davida, skulpture koju je stvorio Mikelanđelo, jedan od najvećih vajara.

Ipak, na mene je utisak poseban ostavio Rim, glavni grad Italije i jedan od najstrijih gradova na svetu.

Prvo što smo ugledali i što su nam objasnili ljubazni vodiči bio je Koloseum. Prema toj ogromnoj građevini svi ljudi i sve ostalo izgleda nekako „sićušno“. Koloseum je nekada bio mesto gde su se održavale sve priredbe u Rimu. Danas je tu toliko turista da sam se ja umalo izgubila. Zaista, kad šetate Rimom oči vam lete na sve strane jer su to sve same poznate građevine. U jednoj uskoj ulici nalaze se butici svih poznatih modnih kuća kao što su “Armani“ili „Prada“ i primetila da jedan „pradin“ novčanik košta koliko kod nas ljudi prime jednu platu.

Onda smo došli do najlepše i najpoznatije fontane na svetu – Fontane želja. To je

nešto očaravajuće, gde svako poželi da se fotografiše za uspomenu ali i da baci novčić jer se tada mogu ostvarite najluđe želje. Moja se želja već ispunila, samo da znate.

Meni su bili veoma interesantni i ljudi koji su predstavljali žive figure ili skulpture,

obojeni raznim bojama, u raznim položajima, raznim kostimima. I oni su privlačni za fotoaparate turista i prolaznika.

Na ovom putu kroz Rim stigli smo i do Vatikana. Mislila sam da ćemo samo proći

ali smo ušli u tu najmanju državu na svetu gde je sedište Pape. Videli smo i grobnicu gde su sahranjene sve pape kroz vekove.

Ipak, od toliko mnogo hodanja, od toliko mnogo razgledanja, prilično smo svi oglad-

neli. Na našu sreću, u odmaralištu nas je čekala večera i to specijalna italijanska originalna „pizza“. To je nešto fantastično. Imali smo snage i da odemo u disko klub.

Bila je to za mene nezaboravna avantura. Prvi put sam bila na putovanju bez

roditelja, sa svojim vršnjacima i bila sam veoma ponosna zbog toga. Ipak, do kraja života neću zaboraviti lepotu Italije i lepotu tog putovanja.

Majda Kitivojević(12)

REPORTAŽA „ŽURNALCA“

DIVNA ITALIJA

Žurnalac

KAD NASTAVNICI ŠTRAJKUJU(iz ugla jednog učenika)

E, ovo je odlična tema. U stvari, sa ovim naslovom dobila sam pravo glasa, da kažem i ja šta mislim u svoje ime, a i u ime jednog broja mojih drugara.

Mi, naravno, nemamo pravo na štrajk. Mogli bi smo glađu da štrajkujemo. Šala, naravno. A tema je, u stvari, tužna. Tužna je i za nas i za naše roditelje i za zemlju. S jedne strane, lepo je rano doći kući, imati dosta vremena za igru. Časovi su skraćeni, brzo prođu i sve tako u krug. A, s druge strane, možda će nama, koji želimo da učimo, da studiramo jednog dana, baš nedostajati izgubljeno gradivo koje nismo stigli da savladamo zbog tih 15 minuta. Šta ja mogu da kažem? I da kažem, ko mene sluša? Niko me ne bi ni čuo. Kroz ovaj moj tekst molim Ministarstvo da sluša i nas, mi imamo 12 godina i budućnost je pred nama. Mi smo deca ali moramo ponekad da razmišljamo i kao odrasli. Znamo da naši dragi nastavnici nisu plaćeni koliko rade, znamo da im je teško. Ali ponekad se moraju smanjiti želje ili kako to kažu odrasli – zahtevi. Uvek kad vam je teško, dragi nastavnici, vi se okrenite oko sebe i ugledaćete nas, vaše učenike. A mi zavisimo od vas. Naša budućnost zavisi od vas.

Sara Sredojević(12)

ŠTA KAŽU UČENICI O SKRAĆENIM ČASOVIMA

Azra Zeković, V razred:-Ne volim skraćene časove jer mi je kući dosadno.

Tijana Bojović, V razred:

-Extra su. Imam više vremena za druženje.

Lejla Šantić,VI razred:- Mislim da bi odmah trebalo da se vrate na 45 minuta jer smo svi popustili.

Elzan Bećović, VI razred: -Ja mislim da ih treba još više skratiti.

Anes Srna VI razred: -Treba da čas traje opet 45 minuta jer za 30 minuta ne možemo ništa da naučimo.

Jelena Korugić,VI razred: -Nisam zadovoljna časovima od 30 minuta. Ne mogu da stignem da uradim test za to vreme, a ne mogu da stignem ni da naučim.

Ivana Šalipurović, VII razred: -Mislim da časovi mogu normalno da se održe i za 30 minuta, samo što nema vremena da se lekcije ponavljaju pa mora više kući da se nadoknadi.

Anđela Marinković, VII razred:- Treba da se nastavi sa časovima od 30 minuta, super su. Mogu da stignem da gledam moje omiljene serije

Nikola Drčelić, VII razred: -Od kolevke pa do groba najlepše je đačko doba sa skraćenim časovima!

Milica Pejović,VII razred:-Nemojte nikako prekidati štrajk. Žarkoviću, ne daj pare! Ovako nama je ekstra!

Jelena Dragojlović,VII razred:-Meni se lično sviđaju skraćeni časovi jer je to dovoljno vremena za obradu lekcija. Verovatno su loši za osmake jer moraju da polažu maturski ispit ali meni baš leže.

Marica Veruović,VIII razred:-Dobro je što su skraćeni jer se smaram i na 30 minuta,a ne na 45.

Vildana Bakarević,VIII razred:-Extra su. Imam više vremena za druženje ali se bojim da ćemo ispaštati zbog male mature.

Vanja Tošić,VIII razred:-Skraćeni časovi nikako nisu dobri, posebno za nas maturante.

Jovana Joksimović,VIII razred:-Mislim da su skraćeni časovi super. Imamo više slobodnog vremena ali ćemo svi morati nadoknaditi izgubljeno gradivo.

(Anketu pripremila Redakcija „Žurnalca“)

Žurnalac

To je priča o grupi engleskih učenika koja doživljava avionsku nesreću koju srećom prežive jer avion završava na pustom ostrvu. Dečaci u početku uživaju u blagodetima slobode, osećaju se samo-

stalno, nema kraja njihovim mogućnostima, njihovoj dečjoj razdraganosti i naivnosti. Ali, s vremenom, razbaškareni, prepušteni sebi, smatrajući da sve mogu, odbacuju svaki obzir i počinju najpre da se dele, a onda rajsko ostrvo, stvoreno za svako uživanje, postaje noćna mora u kojoj se širi panika, što iznenada dovodi do strašne tragedije.

Ovo je na žalost upravo danas aktuelna priča, a napisana je pre više od pola veka. Britanski pisac Vilijem Golding dobitnik je Nobelove nagrade za književnost i ova kniga se smatra svetskim remek-delom.

(„Dead Poets Society“)Reditelj: Piter VirOskar za najbolji scenario

„DRUŠTVO MRTVIH PESNIKA“

PREDLOG „ŽURNALCA“KNJIGA

PREDLOG „ŽURNALCA“FILM

„GOSPODAR MUHA“Autor: Vilijem Golding

To je priča o sedam momaka koji pohađaju prestižnu školu „Velton“ koja se temelji na strogim tradicionalnim pravilima. Međutim, profe-sor engleskog jezika(briljantni Robin Vilijams), govori učenicima kako mogu drugačije da mu se obraćaju (iz poeme velikog pesnika Volta Vitmena). Njegove lekcije kose se sa standardnim predavan-jima jer on uči kako da učenici primene latinsku poslovicu Carpe diem(Iskoristi dan).On im govori kako treba gledati svet drugim očima jer je H.D. Toro napisao:“Univerzum je mudriji nego što to naše oči vide“. Dečaci će shvatiti da autoritet treba poštovati samo kada smatramo da je to ispravno i kada nam srce tako govori. Oni osnivaju klub „Društvo mrtvih pesnika“ i tako mnogi otkrivaju svoje istinske talente. Ali za slobodu mišljenja i govora nije ni malo lako izboriti se...

Film svakako pogledati pre nego što se upiše srednja škola.

Žurnalac

„ŽURNALAC“ O SMEHU NA DAN SMEHA I ŠALE

„Smeh je velika kriva linija sa zvučnim oblicima koja ispravlja mnoge stvari.To je melodija koja pluta po vazduhu i svojim notama povezuje sve ljude“Vanja Dumić(14)„Smeh nam pruža podršku. Osmeh rešava mnoge probleme kod mame“. Majda Kitivojević(12)„Smeh rešava nesporazume. Smeh nas smiruje. Smeh je rešenje za sve situacije“.Vukašin Simonović(13)„Smeh je izvor sreće, zadovoljstva i dobrog raspoloženja. Gde god je smeh tu treba doći. Sve osobe su lepe kad se smeju. Lepota i zdravlje kroz smeh zrače“.Zelda Alomerović(14)„Smeh je izražavanje radosti. Smeh je korak ka boljem životu. Smehom se prikriva tuga i daje smisao životu“.Danina Salihagić(14)

„Volim da se smejem jer se osećam bolje“.Sara Sredojević (12)„Smehom se jedino pobeđuje tuga i strah. Smejati se znači živeti“.Nikola Bojović(14)

BILO NEKAD...OMILJENE TV EMISIJE ZA DECU

NA SLOVO, NA SLOVOPrva emisija nezaboravne televizijske bajke za decu emitovana je 19.oktobra 1963. godine. Autor teksta bio je neprevaziđeni Duško Radović, a reditelj Vera Belogrlić. Sa „Slovom“ je rođen novi pristup dečjem programu, a u toj veličanstvenoj obrazovnoj, nežnoj i toploj priči učestvovali su svi poznati glumci toga vremena, predvođeni Mićom Tatićem, u ulozi Miće, koji je pozajmio i svoj glas za neodoljivog lutka Aćima, koji je uspavljivao generacije najmlađih.

Aćim je bio personifikacija sve dece, nestašan, radoznao, maštovit, buntovan, uporan, prepun nemogućih pitanja koja traže odgovore , malko tvrdoglav i pre svega – detinjast.

„Spavaj Aćime, lepo sanjaj...“.

I.H.