12 Septembar 2011.

K U L T U R A

„Zvu~na knjiga” je jedinstvenprojekat ne samo na{e zlatne edicije, ve}i srpske kulture, ~ija je afirmacijanajva`niji deo na{e kulturolo{ke misije.Re~ je o novom Glasnikovom projektukojim su predstavljena najvrednija delasrpske knji`evnosti u CD formatu. Knjigesadr`e kompakt-disk i tekstualni prilog, a`elja Glasnika je da i na ovaj na~in pro-movi{e i ~uva srpsku knji`evnu ba{tinu ijezik i istovremeno pribli`i najvrednijadela srpske knji`evnosti naj{irem krugu~italaca, a posebno onima koji nisu usvakodnevnom kontaktu sa maternjimjezikom. „Zvu~na knjiga” omogu}avana{im ljudima u inostranstvu, da ostanu ubliskoj vezi sa svojim jezikom i kulturom,preko dela najve}ih srpskih pisaca, u ~ijiih svet vode glasovi poznatih srpskihglumaca, poput Mi{e Janketi}a, MarkaNikoli}a, Petra Bo`ovi}a, SvetlaneBojkovi} i mnogih drugih. Vi{e detalja naadresi http://www.slglasnik.com/bibliote-ka-zvucna-knjiga.

Pored tih dela, jedan od izuzetnovrednih i aktuelnih Glasnikovih izdva~kihprojekata, koji bi, bio zanimljiv na{imljudima u dijaspori, jeste i Edicija„Koreni” koja obuhvata brojna fototipskaizdanja iz Srpskog etnografskog zbornika,

ali i studije o poreklu srpskih porodica,njihovim migracionim kretanjima iobi~ajima, objavljene u drugim izdanjima– http://www.slglasnik.com/biblioteka-sve-doci-epohe/edicija-koreni.

Svesni zna~aja koji ova izdanjamogu imati za na{e ljude koji `ive vangranica Srbije, planirali su da svoja izdan-

ja predstave i u SAD, odnosno u ^ikagu,u periodu od 19. do 26. septembra.

- 21. septembar, sreda – pred-stavljanje Glasnikove produkcije – [kola„Sveti Sava”, koja se nalazi pri crkvenojop{tini i sastanak sa direktorom {kole

g-dinom Markom Bojovi}em.- 22. septembar,

~etvrtak – po{to se Klub„Beograd” nalazi pored„Bubamare” preporuka je dase ne ide na odvojene promo-cije, ve} da se odr`i samojedna. Iz tih razloga ~etvrtakje za sada slobodan termin zaeventualne sastanke sa pred-

stavnicima raznih komora.- 23. septembar, petak – 19.00

promocija Zvu~ne knjige i kompletne izda-va~ke produkcije u Kafe knji`ari„Bubamara”.

- 24. septembar, subota 18.00Srpsko dru{tvo „Sveti Sava”, u prostorupozori{ta – promocija

- 25. septembar, nedelja –Predstavljanje kompletne izdava~ke produk-cije Glasnika u saradnji sa crkvom SvetogVaznesenja Hristovog. Tog dana, 25. sep-tembara je slava Kola srpskih sestara, pa bipredstavljanje Glasnikove produkcije trebaloda bude sastavni deo zvani~nog programaobele`avanja slave. Stare{ina hramagospodin Darko Spasojevi} je u na{e imeuputio predlog, te u narednih nekoliko danao~ekujemo odgovor.

- 26. septembar, ponedeljak –slobodan termin koji bi ostavili za potrebeugovaranja dodatnih sastanaka saAmeri~ko-srpskom advokatskom ilekarskom komorom koje imaju bazu ikontakte, a pored strukovne baze bave sei razli~itim vidovima pomo}i na{im stu-dentima u SAD.

S po{tovanjem,Slu`ba za odnose sa javno{}uJP Slu`beni glasnikwww.slglasnik.com

ZVU^NA KNJIGA U ^IKAGUNa inicijativu Slu`benog glasnika, a uz podr{ku Ministarstva kulture Republike Srbije i blagoslov Njegove Svetosti Patrijarha srpskog,

po~etkom godine odr`ano je nekoliko promocija Glasnikove nove edicije „Zvu~na knjiga”, kao i njihove celokupne izdava~ke delatnosti vangranica Srbije – u Austriji, Nema~koj, Francuskoj, [vajcarskoj, Italiji, Sloveniji i Hrvatskoj. U drugoj polovini septembra, Slu`beni glasnik }e

svoju “Zvu~nu knjigu” i Ediciju “Koreni” promovisati i u ^ikagu.

22. 8. 2011.

Na Preobra`enje sepromenilo vreme, aliljudi u Srbiji – ne.Do{le su nam dve

dame da nam naprave velikospremanje na Kosmetu.Nema~ka kancelarka Merker ihrvatska premijerka Kosor suodlu~ile da ube|uju Srbe i Albance da pre-govaraju. To je deo taktike EU, da spre~eSAD da vrdljaju po na{oj pokrajini i to takoda ugro`avaju i Srbiju i Evropu. [ta }e bitivide}emo, tek Tadi} Boris }e da se ljubisamo sa Nemicom. Hrvatica ga ne trpi.

Pro|o{e veliki festivali pijenja iigranja. Sada }e berbe gro`|a, pa valja imatii dobar stomak i solidan nov~anik. A kakobiva, {to je vi{e veselja, to je i vi{e sirotin-je. Imao sam priliku da posetim mladog sel-

jaka Sretena Mitrovi}a iz oko-line Mionice, koji nema od~ega da `ivi. Kombajn muisekao lane obe {ake, a dr`avaokleva da mu pomogne.

Ko `eli da pomogne,(ti ili tvoji prijatelji,) mo`e damu po{alje 20 evra u koverti,izmedju 2 razglednice svogagrada (da po{tar ne vidi novac i

da Sreten M. zna odakle mu se javljate).Tako }ete pomo}i Sretenu Mirkovi}u dauplati za 3 godine selja~kog sta`a i potomdobije penziju od 8.000 dinara. I da mo`dakupi komjuter da ne `ivi sam u sobi, ve} daima prijatelje na mre`i.

Adresa Sretena Mirkovi}a je:Sreten Mitrovi}, selo Du~i},14243 Z. P. Gornja Toplica,SRBIJAHvala u njegovo ime!

28. 8. 2011.Zdravo, kako je?Ovde ne{to novo – Srbi su opet

popularni u svetu. Vidi se to po brojnimulicama, spomenicima i toponima kojikoriste na{a imena. Samo Beograda ima 32,a Nikole Tesle ~ak 29. To sam prikupiozahvaljuju}i na{im ljudima u rasejanju.Lepo i hvala. Pamtim pa vratim.

Malo smo opet i omra`eni. Poslevreline sti`e zamrzavanje. Tadi} je zaledioodnose sa hrvatskom premijerkom Kosor,

koja ljubi zlo~inca Ta~ija. Ladni su odnosii DS sa opozicijom, koja ga napada zbogpolitike prema Kosmetu. A pre}utkuje {taje ona uradila dok je bila na vlasti i uzvlast sa Kosovom i Metohijom. Tekistori~ar Predrag J. Markovi} jasno ka`e:

– @ivimo u najte`em trenutku umodernoj istoriji Srbije!

Ne{to nam se debelo sprema. Tadi}se boji da }e izgubiti izbore, jer ga SAD,Nema~ka i Hrvatska lome. A saveznikanigde. Zapad podr`ava tajno Ivicu Da~i}a,ve} ga nude kao premijera. Zavr{io je studi-je politi~kih nauka sa ~istom desetkom, akakav bi predsednik Vlade Srbije bio ovajSlobin ata{e za medije, `ivi bili i videli?

Sre}no Marko Lopu{inawww.lopusina.com

MARKOVI KONACI

K O L U M N A

Mitrovi}Sreten

13Septembar 2011. www.serbianmirror.com

RADI I U@IVA – MIRJANA

NEGOVANOVI]

Iako je ovo leto imala mnogo obaveza inastupa, peva~ica Mirjana Negovanovi}u`iva u lepom vemenu i trudi se da se

posveti {to vi{e porodici. Poslednjeg viken-da u avgustu u~estvovala je na prvoj Ro{til-jadi u Americi na 114-toj ulici. Jesen dolazivrlo brzo a sa njom i nova sezona. Ve}idu}eg vikenda zapo~ela je gostovanja u^arlestonu, Virginiji. U septembru je naregionalnoj turneji od ^ikaga, Milvokija,Ohaja itd. Dok putuje {irom Amerike,Mirjana razmi{lja koje pesme da odabere zasvoj novi album, nadaju}i se da }e sedopasti njenim obo`avateljima. Mirjana senada, a mi smo sigurni da }e novi album

biti pravi pogodak, jer ona odli~no peva, apesme }e biti snimljene u najboljem studijuNegovanovi} sa proverenim profesionalcem.Mirjana obe}ava da }e se album po obi~ajurazlikovati od drugih, ali da }e prvenstvenokvalitet biti zastupljen. Do tada, ona {aljevelik pozdrav svim ~itaocima Ogledala.

DRAGAN LON^AR – CICKO

Upravo je stigao iz Srbije gde jezavr{io svoj novi kompakt disk uizdanju “ GOLD PRODUCTION “

iz Beograda. Ovaj CD sa 8 pesama nosinaziv “Iz godine u godinu“.

Novi CD Dragana Lon~ara –Cicka, nosi naziv po njegovoj kompoziciji“Iz godine u godinu”, za koju je pisao tekstDragan Brajovi} Braja, vrlo dobro poznat icenjen u svetu muzike. Pola pesama naovom albumu je komponovao sam Cicko,dve Dragan Brajovi} Braja, a dve pokojniRodja Rai~evi}. Tekst za pesmu “Fatalna”,koja je u ~istom dens fazonu, tako|e jepisao Cicko. Ina~e sva muzika je ra|ena umodernom POP FOLK stilu. Od polovineavgusta spot za pesmu “Moj grad”, po~elaje da emituje PINK TV, a mo`e se pogle-dati na YouTube, tako {to }e te ukucati“Cicko Moj grad”. Spot je radio na{ poz-nati re`iser, Goran [ljivi}.

“Pozdravljam moju publiku, koja

mi je bila najve}a inspiracija za rad naCD-u. Osje}ao sam da im ove pesme, ve}nekoliko godina dugujem” – ka`e zaOgledalo Dragan Lon~ar – Cicko. Zvani~na

promocija ovog novog albuma, odr`a}e sena 10. godi{njici na{eg lista, gde }e Cickootpevati pesme sa novog CD-a.

MARIJA MARA SNIMA,STUDIRA, PEVA...

Ovo leto je bilo veoma burno zaMariju Maru. Privela je kraju sni-manje novog studijskog albuma,

upisala fakultet, kratko odmarala i napunilabaterije za radnu jesen. Zahvaljuju}i publicikoja je ve} punih 14 godina podr`ava i voli,Mara je i ovo leto provela radno, na zado-voljstvo njenih vernih obo`avatelja, ali i nanjeno li~no. Publika je mogla ovog leta daje vidi i da se veseli uz njene pesme {iromAmerike. Po{to Marija Mara ne pripadaonim estradnim umetnicima koji preferirajurad u restoranima, osim u retkim situacijamau zimskom periodu, mo`ete je videti i u`ivatiu njenom glasu i stasu samo na privatnimveseljima. Najta~nije informacijama o njenimnastupima mo`ete na}i na internet stranici,odnosno na zvani~nomi fan klubu, kojisvakog dana dobija ogroman broj novih~lanova, WWW.MARIJAMARA-STOJADI-NOVIC.BLOGSPOT.COM. Do tada, MarijaMara {alje srda~an pozdrav ekipi Ogledala isvim na{im vernim ~itaocima.

SA MARCO ISLAND-APRAVO NA

RO[TILIJADU

Poznati kompozitor, aran`er, produ-cent, jednom re~ju kompletnimuzi~ar, Dragan Negovanovi} upra-

vo se vratio sa porodi~nog godi{njeg odmo-ra na jednom od najlep{ih ostrva Floride,

Marco Island. Nema sumne da se odli~noproveo nakon poslovno “`estoke” letnje

sezone. Samo {to je stigao u ^ikagu,zapo~ela je jesenja sezona. Prvi nastup bioje na Ro{tilijadi na 114-toj ulici, a ve}idu}eg vikenda Dragan putuje zaCharleston, Vird`iniju, zatim Milvoki, paKlivlend… Pred kraj meseca neumorniNegovanovi} nastupi}e na proslavi 100-tegodi{njice crkve u East ^ikago-Indijani,sledi proslava Radio Avale itd.

[to se produkcije ti~e, jesenjasezona }e tako|e biti uobi~ajeno vru}a, jerse ve} “kr~kaju” nova izdanja. StudioNegovanovi} planira rad na novim projekti-ma ve} afirmisanih peva~a, ali sprema iiznana|enje, predstavi}e nam nekoliko novihmuzi~kih nada. Trenutno odabiraju pesmeza novi album Mirjane Negovanovi}, koji }esvakako izazvati veliku pa`nju ljubiteljadobre muzike. Dragan planira i poslovni putza Srbiju, o ~emu }emo vas naknadnoobavestiti. U svakom slu~aju, za njega jeove jeseni svaki minut dragocen. On marlji-vo radi ali i u`iva u svakom trenutku.

VRA]ANJE PRAVEMUZI^KE SCENE

Iako je jo{ uvek velika tajna, Ogledaloje saznalo da se sprema ne{to veliko na~ika{ko-srpskoj muzi~koj sceni.

Neboj{a Ostoji} – Ostoja planira ovih danada vrati muziku 80-tih. Okuplja novumuzi~ku grupu, a imena ~lanova ne `eli daotkrije. Neznavi~no smo saznali da }e tobiti afirmisana imena profesionalnihmuzi~ara. Ovaj `ivi bend }e sastavljati basi ritam gitara, bubanj, harmonika, kavija-ture i za sada se pretpostavlja da }e im sepridru`iti dva peva~a i peva~ica. Me|utim,to nije kraj Ostojinim planovima. On veru-je da }e uspeti da prekine “genocid na ljud-skom kreativno{}u” koju sprovode muzi~keku}e poput Grand produkcije. @elja mu jeda sa kolegama otvori muzi~ku ku}u, gde}e se emitovati samo dobra muzika, bezkomercijalizma. I kako bi se ~itava pri~azaokru`ila, planira se i osnivanje udru`enjamuzi~ara, kako bi se kona~no na ovimprostorima znalo “ko je ko”, da bi se za{tilipravi muzi~ari od takozvanih padobranaca.Vi{e o svemu ovome u intervjuu saOstojom u oktobarskom broju Ogledala.

I Z N A [ E S R E D I N E

SRPSKA ESTRADA U ^IKAGU

14 Septembar 2011.

V A @ N E P O R U K E

15Septembar 2011. www.serbianmirror.com

D O G A \ A J I

Gde je Bog dok dobri ljudi pate? Da li }e na{a civilizacija biti

uni{tena nuklearnim ratom? Da li ima `ivota posle smrti? Da li postoji

|avo i od kolike je va`nosti da to znamo? Da li }e Amerika ikada

odbaciti versku slobodu? Da li je anti-hrist ve} sada ovde?

Ova i mnoga druga pitanja zbunjuju mnoge.

Knjiga „Velika borba” bavi se ovim pitanjima.

Do sada od{tampana u milionima primeraka, prevedena na

77 jezika, iako napisana pre vi{e od 120 godina, ova knjiga je sve

aktuelnija, upravo zato {to se napisano u njoj sve vi{e ostvaruje pred

na{im o~ima. Saznajte {ta se de{avalo

i {ta se de{ava iza zavese istorije koju poznajemo,

ali iz biblijske perspektive.

Primerak knjige „Velika borba” mo`ete nabaviti po

promotivnoj ceni od $5.00 (besplatna dostava!).

Uplatu mo`ete poslati (~ek, money order ili cashier check)

na adresu 5608 N. Pulaski Rd. Chicago, IL 60646

Biblijski Institut „Stazama Nade”,

sa naznakom „za knjigu”.

Kontaktirajte nas na telefon 847-848-4058

ili nam pi{ite na gore navedenu adresu ili

na e-mail pastormilenko@gmail.com.

Ukoliko `elite knjigu da ~itate u elektronskom obliku, mo`ete je

besplatno preuzeti u PDF formatu na }irilici i latinici na slede}im web

sajtovima www.preporod.rs i www.adventisti.us.

IZA ZAVESE ISTORIJE

16 Septembar 2011.

Z B I V A N J A

17Septembar 2011. www.serbianmirror.com

O B A V E [ T E N J A

18 Septembar 2011.

Odrastanje sa Anom

na terenu Partizana

Nevolje su ih u~inile {ampionima.Novaka \okovi}a, Anu Ivanovi},Janka Tipsarevi}a, Jelenu Jankovi}

i Viktora Troickog. Bezmalo svi vr{njaci,odrastali su na srpskim terenima, treniralizajedno u vreme agresije NATO pakta,snalazili se kako su znali i umeli da bipostali to {to su danas.

Novak \okovi}je oti{ao najdalje, osvojioje Vimbldon, postao brojjedan. Ana Ivanovi} jeosvojila Roland Garos2008. i do{la do vrha. IJelena Jankovi} je bilaprva na svetu. Troicki iTipsarevi} u timu saNovakom i Zimonji}emtako|e su {ampioni, aliDejvis kupa. Mnogouspeha podeljeno je me|unjima, a iznad svega,krasi ih veliko prijateljstvo, dru`enje,razumevanje.

Novak \okovi} i Ana Ivanovi} subukvalno i odrasli zajedno. Njihoveporodice su se dru`ile, tako da su se Anai Novak upoznali jo{ pre nego {to sunapravili prve uspehe u svetu tenisa, kadasu imali {est godina. Upoznali su se kaodeca na Kopaoniku. Posle ih je put ~estovodio na ista mesta, jer su igrali najuniorskim turnirima. Ne{to kasnije, naterenima Partizana igrali su zajedno u jed-noj sezoni.

- Ana i ja se poznajemo od det-injstva. Ona je najbolja teniserka na svetui jedno fantasti~no stvorenje. I jedna odnajlep{ih koje sam upoznao. Ima jakuli~nost, vrlo je mirna i pozitivna. I lepoizgleda! Osmeh joj je predivan, gde god sepojavi, privla~i veliku pa`nju i izazivapo{tovanje. ^esto smo trenirali zajedno.Uzimala mi je po koji gem. Ko je bolji,ona ili Jelena Jankovi}? Ne znam, obe igra-ju zaista sjajan tenis – rekao je jednom pri-likom Novak \okovi}.

Jednom prilikom Anu Ivanovi} supitali da im otkrije jednu Novakovu tajnuzato {to su znali da ga jako dobro pozna-je. Ana je smo rekla da Novak mnogo volida spava! Ali kad god je imala priliku daka`e ne{to o svom drugu iz detinjstva,Ivanovi}eva je imala samo re~i hvale.

- Dru`imo se od detinjstva, prenego {to smo po~eli da treniramo tenis iuvek nam je drago kada mo`emo nekovreme da provedemo zajedno. On je sjajnaosoba i lepo je imati ga za prijatelja – reklaje Ana.

Svoje prijateljstvo ~esto suprenosili na teniski teren. Igrali su zajednona egzibicijama, pomagali da se prikupe

sredstva za razne dobrotvorne akcije, pravisu ambasadori srpskog sporta. Pro{le zimeAna i Novak su predstavljali Srbiju naHopman kupu u Pertu. Ana je tada strepelasamo od jednog detalja:

- Nadam se da me ne}e obrukatikao pre ~etiri godine kada je publikuzabavljao pevanjem! – na{alila seIvanovi}eva.

Dru`ili su se i van terena. Ba{ uPertu su sa porodicama i ~lanovima

stru~nog {taba iznajmili jahtu i u`ivali u~arima reke Svon i zapadne Australije.Proslavili su zajedno i Novu 2011. godinu,koja je Novaku i svima nama donela tolikosre}e. Ana Ivanovi} je, iako je zavr{ilatakmi~enje, ostala na turniru kako bi bodri-la svog prijatelja na putu ka drugoj tituli uMelburnu na Australijen openu. I zajednosu se na kraju i radovali.

Epizode sa pevanjem kod Novakanisu ni{ta novo, jer je on kad god je imaoprliku, uzimao mikrofon u ruke. Na jednojnumanitarnoj akciji u Beogradu Nole je sa

Jankom Tipsarevi}em i Jelenom Jankovi}pevao poznati Bajagin hit “Moji su dru-govi”. A sa Viktorom Troickim i NenadomZimonji}em nedavno je na zabavi igra~atako|e pevao.

^esto zajedno izlaze, jer su naokupu na putovanjima i turnirima.

- Novak ima sjajan odnos sa svimkolegama. Atmosfera u na{em timu jeprava porodi~na. Svi o svemu pri~amo iodlu~ujemo zajedno. Takve stvari su

neophodne da bi se na terenu postigao`eljeni rezultat – rekao je selektor Dejviskup tima Srbije Bogdan Obradovi} poosvajanju “salatare” pro{log decembra.

Novakovi teniski prijatelji njegovepobede do`ivljavaju kao svoje. Uvek sena|e na~in da to zajedno proslave. Tako jei Janko Tipsarevi}, po Novakovom uspehuu Melburnu, srpsku javnost upoznao sa jed-nom ~injenicom. Napisao je poruku naTviteru: “Novak \okovi} je najbolji srpskisportista svih vremena!” Ni Janko tada nijeznao koliko je u pravu, jer sve {to jeusledilo posle tog Australijen opena jesteza istoriju. Pobede koje su sledile,zaklju~no sa Vimbldonom, uz ukupno osamosvojenih titula, uvrstile su \okovi}a u redmalobrojih u belom sportu, jer je za samo{est meseci postigao sjajne rezultate. Mnogirekordi su pali, a tek je polovina sezone...

Lice koje je osve`ilo

tenis

Malo je u svetu tenisa tako hariz-mati~nih vladara kao {to jeNovak \okovi}. [ve|anin Bjern

Borg je bio hladan na terenu, ali nesta{anvan njega, Boris Beker tako|e, AndreAgasi je voleo da {armira svojimneobi~nim modnim novotarijama, a prznicaD`on Mekinro ili njegov ljuti rival D`imiKonors su mo`da bile dve najinteresantnijeli~nosti koje su vladale svetom tenisa. Aliniko od njih nije imao takav dar da {armi-ra publiku kao {to je to proteklih godina~inio novi svetski kralj tenisa Novak\okovi}.

Pojava Novaka \okovi}a u belomsportu razbila je kli{e da morate biti nam-rgo|eni robot kojem je zadatak samo da{alje lopticu tamo gde protivnik ne}e mo}ida je stigne. Novak je svojim personaliti-jem razdrmao u~mali obi~aj, da teniseru~tivo prozdravi publiku samo pre po~etkai na kraju me~a. Srpski teniser je jo{ nastartu karijere shvatio da je interakcija sapublikom va`na i da pred njom treba bitiprirodan. A \okovi} je uvek vedar, nasme-

jan, spreman za vic i {alu. Zato su muspikeri u glavnim svetskim teniskim arena-ma ~esto davali mikrofon u ruke, svesni dasledi sjajna zabava.

Njegov repertoar je {irok. Prvo sespecijalizovao za imitacije kolega. Mariju[arapovu, Rod`era Federera, RafaelaNadala, Endija Rodika, sve ih je imitirao\okovi}. Prosto su ga molili da na krajume~eva u Melburnu, Njujorku i drugimturnirima izvede po koju imitaciju. Radio jeto spontano, bez `elje da uvredi bilo koga.Publika je u`ivala, ali ne i neki igra~i.Kada je shvatio da ne razumeju svi njegovenamere, prestao je da ih imitira.

- Cilj mi je bio da uradim ne{todruga~ije, {to }e doneti novu pozitivnuenergiju. Ne volim kada ljudi to komen-tari{u na negativan na~in, jer nisam imaonameru bilo kome da se podsmevam -rekao je jednom prilikom Novak poslereakcije Federera da tim imitacijama “hodapo `ivcima” jer nisu svi sre}ni {to ih imi-tira.

Kada ne imitira, Novak peva.Njegove obrade ~uvenih hitova mogu seprona}i na internetu. Sa Viktorom Troickimje imitirao [akiru i Rafu Nadala iz spota zanumeru “Gipsy”. Sa Amerikancima bra}omBrajen, Bobom i Majkom, snimio je pesmu“Autograph” u kojoj je imao svoju solodeonicu, ~inio je to i sa Ivom Karlovi}emi mnogim drugim. Jednostavno, Novaku jeventil u zabavi, opu{tanju, muzici, glumi.Glavni je akter na svim zabavama igra~a, apojavljivao se i na modnim revijama.

Svoj {armerski talenat iskoristio jei da zaradi. Sada je, kao i svetski brojjedan, u prilici da ostvari basnoslovneugovore sa najve}im svetskim kompanija-ma. Trijumf na Vimbldonu i preuzimanjeprve pozicije otvaraju mu nove kapije usvetu biznisa, marketinga, reklame. Teksada bi Novak mogao da dostigneneslu}ene visine jer mu prognoziraju dugui uspe{nu vladavinu.

Prve uspehe na teniskim terenimaNovak je napravio u opremi “Adidasa” i sareketima marke “Wilson”. Me|utim, kasni-je je re{io da ih promeni. I isplatilo se.Prvo je, krajem 2008 promenio reket,po~eo je da igra sa reketom marke “Head”.

Procena je da \okovi} od ovekompanije godi{nje dobija dva milionaevra, uz to {to je firma njegove porodice“Family Sport” dobila pravo da bude pred-stavnik ove kompanije u pet zemalja uregionu. Reklame za “Head” bile su spek-takularne, posebno ona kada je igrao tenisna krilima aviona u letu. A od “Telekoma”dobija milion evra po sezoni.

Veliki napredak Novak je na~inioi kada je po~eo da igra u opremi italijanskekompanije “Sergio Tacchini”. Vrednostdesetogodi{njeg ugovora je za jednog srp-skog sportistu rekordnih 25 miliona evra,

@ I V O T N A P R I ^ A

Troickog zna od devete godineTeniska sudbina nekako je ~esto

nagonila Viktora Troickog na NovakaÐokovi}a. Igrali su desetak puta jedanprotiv drugog, samo jednom je Troickislavio. Ali njihov me~ u Njujorku prošlegodine, bio je poseban. Pet setova ve}u prvom kolu. Bio je to maraton i srps-ka teniska poslastica.

- Viktor i ja se dugo znamo, oddevete godine. Odrasli smo zajednoigraju}i za juniorsku reprezentaciju.^esto zajedno i treniramo – rekao jetada Ðokovi}.

A Viktora su nedavno na Roland Garosu stavili na test. Testirali su ga šta zna oNovaku, a on im je odgovorio da poznaje Novaka bolje nego što Novak poznaje sebe!

19Septembar 2011. www.serbianmirror.com

@ I V O T N A P R I ^ A

{to zna~i da Novak dobija 2,5 miliona evrapo sezoni. Sada kada je na teniskom vrhu,jasno je da je stekao pravo i na povi{icu,pa se mo`e o~ekivati da sponzori budu idare`ljiviji, jer mu je, shodno skoku na~elo ATP liste, porasla i marketin{ka vred-nost. Nema sumnje da }e se mnoge svetskekompanije ~esto utrkivati za njim, pa }etako samo od sponzora i nagrada godi{nje

mo}i da zara|uje daleko vi{e nego {to jebio slu~aj 2008, kada je uzimao oko desetmiliona evra po sezoni samo od sponzora.Ako je Rod`er Federer u najboljim danimakada je vladao svetom tenisa mogao dainkasira i do 60 miliona dolara, jasno je {tao~ekuje srpskog tenisera sada, kada jekona~no zaslu`io da bude na teniskomMont Everestu.

Sa Vajdom iz Pariza

na stazu svetlosti

Mnogi veliki igra~i su iza sebeimali trenerske magove. PitSampras je postao zvezda uz

Tima Galiksona i Pola Anakona, IvanLendl uz Tonija Rou~a, a Stefan Edberg uzTonija Pikarda. Tako je i Novak \okovi}po~eo da ~ini velike korake ka svetskomvrhu od kada radi sa Marjanom Vajdom.Ali imao je proteklih sezona i problema,drugu, tamniju stranu medalje.

Do juna 2006. godine \okovi} jeradio sa Italijanom Rikardom Pjatijem,jedno vreme trenerom Ivana Ljubi~i}a. Alibio mu je potreban novi izazov i trener,koji }e ga bolje razumeti, {to je kona~noprona{ao u nenametljivom Vajdi. Iakonikada u karijeri nije bio broj jedan niti jeosvojio grend slem, Vajda je imao, `argon-ski re~eno, sjajnu trenersku `icu koju jeNovak prvi put osetio kod Jelene Gen~i}.

- Novaka sam upoznao 2006.godine u Parizu kada su sa mnom kontak-tirali njegovi roditelji i njihova agencija.Pozvali su me da ga vidim i ocenim nje-govu igru i procenim, da li }e zaista bitime|u deset najboljih na svetu. Ve} naprvom treningu sam bio odu{evljen kolikoje brz, koliko brzo donosi odluke i znao daima potencijal. Tada sam i upoznao nje-gove roditelje i oni su me uverili da on `elida postane broj jedan - prise}a se Vajda.

Novak je ~esto isticao da mu jeVajda drugi otac. Njihov odnos je savr{eni gotovo da nema turnira na kojem uzNovaka nije i Vajda. Slova~ki stru~njakka`e da je novi vladar sveta tenisa hariz-

mati~an i inteligentan i da je atmosfera natreninzima uvek vedra i pozitivna.

- Kada sam ga upoznao, nisambio svestan koliko u njemu ima zabave, alisam sve shvatio kada sam video te imitaci-je i kada je po~eo da pri~a viceve. To mudonosi mir i opu{ta ga. Nisam njegovsavetnik samo na terenu, ve} i van njega.Znam vi{e nego bilo ko drugi o njegovomprivatnom `ivotu. To je velika odgovornost,ali mislim da se na privatni `ivot odra`avai teniski `ivot. Drugi treneri rade samo naterenu, a ja mislim da sam imao sre}u dauvidim da postoji i druga strana - rekao jeVajda.

U leto 2009. Novak `eli ne{to dapromeni. Pre svega u napada~koj igri.@eleo je da unapredi volej udarce kada biigrao poene i tako {tedeo energiju, a shod-no tome sebi produ`io igra~ku karijeru.Posle poraza na Mastersu u Sinsinatiju odRod`era Federera, objavio je da }e po~etisaradnju sa Amerikancem TodomMartinom, nekad ~etvtim teniserom sveta.

I Martin, poznat po ~uvenomka~ketu koji gotovo nikad ne skida, pojaviose u Novakovom timu uo~i US Opena.

- To ne zna~i da prestajem daradim sa Vajdom. Radi}u sa oba trenera.Tod ima veliko iskustvo, ima mnogo ideja,mogao bih da napredujem, radujem sesaradnji - rekao je tada Novak.

Imao je iskrenu nameru danapravi iskorak, ali kako tada nije mogaoda predvidi, desilo se suprotno. Do tadaodli~na atmosfera u timu, iznanada seporemetila, bio je to na neki na~in rad, kojinije mogao opstati na du`e staze. Martin jeuspeo da popravio igru na mre`i srpskogtenisera, ali je neo~ekivano po~eo da trpiNovakov servis, na kojem je Amerikanacinsistirao da do|e do promena, iako nijebilo preterane potrebe za tim, jer je Novaku Melburnu 2008. pokazao da po~etniudarac odli~no funkcioni{e. Posle nekihosam meseci rada, u Monte Karlu 2010,Novak je potvrdio da je do{lo do razlazasa Martinom.

- Todu je bilo te{ko da shvati kosam i kako volim da radim. ^ini mi se dabi uvek bio problem da imam dva trenera.Martin ima specifi~ne ideje o nekim stvari-ma. Nije bilo ve}ih problema, ali promenena mom servisu nisu dale rezulatate. Biloje to dobro iskustvo za mene i `ao mi je{to moramo da se razi|emo - rekao je tadaNovak i ne{to kasnije priznao da se Vajdai Martin nisu najbolje razumeli i slagali u

pravcu toga {ta je potrebno da se uradi.I Vajda je jednom prilikom objas-

nio u ~emu je bio problem sa Martinom.- Novak je po~etkom 2010.

godine bio u ozbiljnoj nevolji. Problem jebila i lo{a komunikacija. Bilo je potpunokontraproduktivno. Pao je u servisu, nijemogao da se vrati na nivo po~etnog udar-ca od pro{le godine. Bilo mu je te{ko.Ose}ao se zbog svega u`asno. Novak nikadnije izbegavao `estok rad, ali jednostavno,komunikacija sa Martinom je biladruga~ija. Tod je bio veliki igra~ i `eleo jene{to novo, ali Novak je pre susreta sanjim bio izgra|en igra~ i bila su mupotrebna samo mala pobolj{anja - rekao jeMarjan Vajda.

Jasne kulturolo{ke razlike ishvatanja izme|u Martina s jedne i ostatkaekipe sa evropskog tla sa druge strane, bilesu dodatni teret. Novak je re{io da se ~vrstodr`i proverenog recepta rada, koji ga jedoveo do Melburna 2008. Vajda je odMonte Karla 2010. ponovo imao potpunukomandu. Program koji su kasnije napravilibio je genijalan projekat. Novak je ovogputa pogodio metu. I zato je sada broj jedan.

Dugi dani nakon osva-

janja Dejvis kupa

Imala je Srbija nekad, kao deo biv{eJugoslavije, lepih uspomena u Dejviskupu, plasman u polufinale, ali nikada

se nacija nije toliko obradovala jednomteniskom trijumfu kao zimus u Beogradskojareni. Taj veli~anstveni trofej je privilegijamalobrojnih. Podatak da je Srbija postalatek 13. zemlja u 110. godina dugoj istorijitakmi~enja, koja je uspela da ga osvojidovoljno govori o kakvom podvigu je re~.

Finalni me~ sa Francuskom,zemljom sa dugom teniskom tradicijom,devetostrukim pobednikom ovog takmi~enja.

Svi su znali, ako Novak bude u svom ele-mentu, nade Francuza da }e sti}i do desetogtrofeja raspr{i}e se kao sapunica.

Podatak da su u vreme odigravan-ja me~a Francuzi imali osmoricu igra~ame|u najboljih sto, jasno svedo~i koliko jete{ko bilo predvideti {ta }e uraditi njihovselektor Gi For`e. Ali za Srbiju je najva`nijebilo da Novak odradi svoj deo posla. Sa 23godine, Novak je ve} navikao da na svojimple}ima nosi teret cele nacije.

Francuzi su uzeli po~etni poen,Monfils je nadigrao Tipsarevi}a, i u drugom

singlu na \okovi}u je bio dodatni pritisakda izjedna~i. @il Simon nije imao nikakve{anse pred 16.000 fanati~nih navija~a.\okovi} je izjedna~io na 1:1 i pokazao dapored njega niko ne}e pro}i.

- Ovo je finale Dejvis kupa isamim tim ovde nema izrazitih favorita. Nijebitno s kim igrate, svaki poen svakog me~aizuzetno je va`an. Pri kraju me~a malo sampopustio, {to je Simon iskoristio i poku{aoda me napadne. Ipak, nije mu uspelo - rekaoje posle me~a Novak. Arno Klemon i MajklLodra su u sjajnom me~u protiv Zimonji}ai Troickog doneli ponovnu prednostFrancuzima 2-1. Ponovo je bio pritisak naNovaku da pobedi i produ`i nadu, a sadruge strane mre`e ga je ~ekao najboljiFrancuski igra~ Monfils. Posle dva sata i 14minuta igre, \okovi} je izjedna~io na 2-2.Ostalo je sve ili ni{ta Troicki protiv Lodre.

Viktor je igrao kao u transu i ras-turio svog rivala 3:0 u setovima. Ukupnapobeda od 3-2. Srbija je {ampion! Trebaloje ispuniti jo{ jedno obe}anje i obrijatiglave. I teniska arena se pretvorila u berber-nicu, junaci su sedali za stolicu, i za tili ~asostali su bez kose. Slavlje je trajalo doranog jutra, uz muziku i truba~e. Bila je toteniska `urka u hladnoj decembarskoj no}i.

- Snaga na{eg tima je to {to smosvi bliski, ja bli`e nemam, kao da smoro|ena bra}aa. Ovde predstavljamo svojuzemlju, a ne svoja prezimena. Meni mnogoprija igranje u Dejvis kupu, pru`a mi velikupodr{ku, jer nikada se ne ose}ate kao da stesami. Iskreno, nadali smo se sli~noj atmos-feri, ali ovo je prevazi{lo sva o~ekivanja.Ose}ali smo se kao na krovu sveta - rekaoje tada Novak.

- Posle finala Dejvis kupa bio sampun `ivota i energije, jedva sam ~ekao da seopet vratim na teren, da igram jo{ vi{e i danastavim da pobe|ujem. U jednoj re~enici,izgubio sam strah. Po~eo sam da verujemvi{e nego ikad - rekao je Novak posle tri-

jumfa na Vimbldonu. Taj ose}aj mo}i i snage kada igra

za svoju zemlju u~inio je Novaka nepobedi-vim. Posle Vimbldona je oti{ao u Haml{tad,gde je igrao me~ u dublu, iako su ustru~nom {tabu posle devet napornihtakmi~enja `eleli da se odmori.

- Dejvis kup je uvek bitan za mene.To {to sam oti{ao u [vedsku pokazuje kolikomi zna~i ovo takmi~enje i koliko volim daigram za svoju zemlju - priznao je \okovi}.

nastavi}e se

Izvor “Blic”

20 Septembar 2011.

F E L J T O N

Pi{e: Ru`ica Rako~evic Bal{i}

(Drugi deo)

Da li ono {to nam se de{ava u`ivotu ima veze sa nasledjem izpro{losti i genetskim kodom koji

nosimo? [ta vi radite u `ivotu danas, ikako }e se to odraziti na va{u decu i nji-hove potomke? Da li astrolo{ki posmatrno,"Ju`ni Mese~ev ~vor" kazuje na{epro{le `ivote? Da li je sveslu~ajno?

S Mr~inova dola, na{daleki predak Bogi}, prona{ao jesebi novu postojbinu. Odatle je~esto i{ao na sabor o Velikojgospo|i kod manastira Mora~e, pamu se Mora~a dopala kao veomapodesno mesto za odbranu odneprijatelja. Godine 1574. u sep-tembru, preselio se u DonjuMora~u (datum i godina navedenisu po sopstvenom iskazu pok.Stevana Lukina Rako~evi}a, redovnog pro-fesora Gradjevinskog fakulteta uBeogradu). Nastanio se u Mora~kom seluPrekobrdju i tu, u zaseoku Petrovoj Ravni,uz pomo} starosedeoca, podigao je ku}u.Tako sada njegova nova postojbina postajeselo PREKOBR\E u Donjoj Mora~i. Sve

do napu{tanja stare postojbine prezivao seMrnjav~evi}, a kad je do{ao u Mora~uprozvao se Mora~anin i otada je poznat podimenom vojvoda Bogi} Mora~anin.

Postoji verovanje da je Bogi},doseliv{i se u Mora~u, sakrio svoje staroprezime, jer su navodno Srbi mrzeliMrnjav~evi}e, a kao razlog navodi se da jekralj Vuka{in, brat vojvode Gojka, ubiosvog brata od ujaka, cara Uro{a,

Du{anovog sina, u osvetu za svoga ocaMrnju, ubijenog po nalogu Du{ana.

U novoj postojbini `iveo je svegatrinaest godina. Umro je 1587. godine, odrane zadobijene u borbi sa Klementima naMr~enovom dolu. Sahranjen je u PetrovojRavni u groblju zvanom Zasjednica.

Kad su Mora~ani oslobodiliMora~u od turskog zuluma i kad je Bogi}presekao Zulukan-pa{u 1582. godine,prema onom {to su potomstvu preneli nje-govi savremenici, Bogi} je tada, po sop-stvenom kazivanju imao punih 65 godina.Na osnovu ovoga njegova iskaza moglo bise re}i da je rodjen 1517. godine.

Kada se doselio u Mora~u sobomje doveo ~etiri sina, od kojih su dva mlad-ji (~ija imena neznamo), ubrzo po doseljen-ju, poginuli na Zaulini, kod reke Tare. Odnjih dvojice nije ostao niko. Svo Bogi}evopotomstvo poti~e od njegova dva sinaDOBRIJE i RAKO^A. Dobrija je poginuou borbi za odbranu Mora~e od Turaka1582. godine. Sahranjen je u bostanu podkrilom manastira Mora~e. On je imao ~etrisina: Radosava, Vu~i}a, Vujisu i Mir~eta.

DA LI JE SLU^AJAN PONOVNI

SUSRET I UKR[TANJE DVE FAMILIJE?

Od Mir~ete Dobrijina su Dobri~ani.Prekobr|e im je bila baza odakle su se selilina razne strane. Jo{ u doba kne`evine CrneGore, nekoliko porodica Dobri~ana je presel-jeno u Srbiju. Docnije, posle prvog balkan-

skog rata, jedni su preseljeni u Sand`ak.Porodice Dobri~anina zadr`ale su se naprekobrdskom terenu Jabuka kod reke Tare.Interesantno je da su se ba{ tu sreli i upoz-nali moji roditelji. Naime, posle ratnihstradanja, zbegova i izbegli{ta u Kraljevo,moji majka i otac, tada mladi ratni siro~i}i,te{ko i tu`no se snalaze}i bez ijednogroditelja, kao izbeglice pre`iveli su rat 1941.-1945. i oboje, posle svih stradanja, neznaju}i jedno za drugo, slu~ajno do{li u istovreme na isto mesto, majka kod ujaka, a tatakod svoje tetke po ocu. I to ba{ u pomenu-to mesto Jabuka, kod jedinih pre`ivelih,najbli`ih, a dragih rodjaka, maminog ujakakoji se zvao \oko [ebek i tatine tetke Milicerodj. Nedovi}, koji su bili mu` i `ena.

I da razjasnim ovo: moja mama itata nisu ro|aci, nego prijatelji sa dvestrane, tj. mamin rodjeni ujak \oko [ebek(rodjeni brat moje babe Rose, po majci) bioje o`enjen tatinom ro|enom tetkomMilicom rodj. Rako~evi} sa kojom je imaosedmoro dece.

A davni predak, Rako~ je pogin-uo u borbi sa Klementima na Mr~enovomdolu, kad mu je i otac ranjen. Sahranjen jena Svatovskom groblju, tu u neposrednojblizini gde je i poginuo. Imao je dva sinaIvana i Rada.

Nastavi}e se u slede}em broju…

Posve}eno lozi Nemanji}a, Caru Du{anu i svima nama koji smo do{li posle njih

KAD VEKOVI PROGOVORE I PROVALE GENI PREDAKA ...

Manastir Mora~a

21Septembar 2011. www.serbianmirror.com

I S T O R I J A

Kao i ve}ina drugih plemena u starojZeti, Pa{trovi}i su kao zajednicabili homogeni. Mnogostruke su

spone koje su ih povezivale, a i danas pri-bli`avaju, me|usobno usmeravaju i povezu-ju. Ose}aji zajedni{tva utemeljeni su udavnoj pro{losti, a produbljavani mnogimgeneracijama u minulom vremenu.

Homogenost Pa{trovi}a ogledalase ne samo u zajedni~kom rodoslovu,o~uvanju starih obi~aja i tradicija, ve} i~vrstoj me|usobnoj povezanosti i samopre-goru kada su nailazili te{ki trenuci. Atakvih neprilika je bilo mnogo. Nihovanaselja ~esto su bila na udaru pirata i pus-tolova. Ponekad su ih napadale oru`anegrupe Mle~ana, a naj~e{}e okr{aje imali susa Turcima, koji su povremeno upadali naove prostore. I upravo u takvim situacija-ma pleme Pa{trovi}a iskazivalo je svojusnagu i sr~anost, po ~emu su nadaleko bilipoznati.

Zahvaljuju}i svojoj kompaktnosti,ali i ume{nosti, Pa{trovi}i su o~uvali svojteritorij i opstali na njemu. Po njihovomimenu i danas se naziva deo primorja izme-du Budve i Sutomora. Me|utim, porodicePa{trovi}a, kako pokazuju istorijski izvori,nastanjivale su i susedna primorskapodru~ja. Tako Mihailo Dini} u svojojknjizi “ Iz srpske istorije srednjeg veka “bele`i:

Pa{trovi}i su bili doma}i uDra~evici, u Svetom Stefanu pod vla{}uSandalja Hranica. To obja{njava spremnostDubrovnika da ih primi za gra|ane u vremekada su od Sandalja dobili njegov deoKonavala i postali susedi Dra~evi}i... OdXV veka izbija na videlo Aleksa Pa{trovi}.Knez Aleksa dobio je 15. juna 1409.godine, poveljom izdatom u Sokolu odvojvode Sandalja i banice Anke, seloKricena Draga u `upi Ostrovi}i u ve~ituba{tinu. On je imao svoje ljude u SvetomStefanu i Dra~evi}i...

Prema Dini}evim istra`ivanjima,za Pa{trovi}e se znalo ve} u XIV veku.Tako se u jednom dokumentu iz 1355.godine pominje Nikolica Pa{trovi} koga jecar Du{an slao u Dubrovnik “po poklad”.A dvadeset godina kasnije taj isti Nikolicadolazio je u Dubrovnik “da podigne svetod-mitarski dohodak za \ur|a Bal{i}a”.

Toliko o najranijoj pro{lostiPa{trovi}a.

Ono po ~emu su oni danas poz-nati i prepoznatljivi su mnogobrojnihramovi i zna~ajni spomenici iz minulihvremena, kao i biserne pe{~ane pla`e ukamenim uvalama, svakako najlep{e na~itavom Jadranu.

Podru~je Pa{trovi}a, da uzgredka`emo, prostorno pripada budvanskojop{tini. Ono je u sredi{tu Budvanske rivi-jere i na tom podru~ju je koncentrisano ononajvrednije {to u kulturno-istorijskom i tur-isti~kom smislu Budva ima.

Dovoljno je samo spomenuti SvetiStefan, Milo~er, manastire Podostrog,Praskvicu, Stanjevi}e i Re`evi}e da biodmah bilo jasno da bez takvih kulturno

vrednih i atraktivnih mesta ni sama Budvane bi bila to {to jeste.

Kroz naselja na ovom deluBudvanske rivijere, ka`u prirodnjaci, trebakrenuti pe{ice, i to no}u ili u ranim jutarn-jim ~asovima. [etnja po Milo~eru,najlep{em perivoju na obalama Jadrana,koji je sveobuhvatno ure|ivan od 1934.godine pa nadalje, vredi “bar koliko i jedandan kupanja” u ovom toplom i kristalno~istom moru.

U turisti~kim prospektima pi{e dase park {uma u Milo~eru prostire na oko 18hektara povr{ine. Sav taj prostor ispunjen jecvetnim zasadima ibiljem mnogihegzoti~nih vrsta.Pored raznovrsnihpalmi, kaktusa iagava tu se moguvideti libanski ked-eri, tropskemimoze, japanskemu{mule, biljkeneobi~nih stabala icvetova, koje su pomorci ovde donosili saraznih strana sveta.

Ne{to ve}e interesovanje za ovaj“komad mora” i priobalni pojas ispoljeno jeu godinama izme|u dva svetska rata.Naro~ito posle 1934. godine, kada su

Karador|evici u Milo~eru izgradili letnjidvorac, uredili pla`u i okolne prostore.Hroni~ari bele`e da su odmah potomu~estale posete ne samo ~lanova srpske

kraljevske porodice, nego i rumunskogkralja, vojvode od Jorka, uglednihknji`evnika, diplomata, nau~nika i drugihli~nosti visokog rejtinga.

Svakako nije slu~ajno da su upravotih godina po~ela da se na raznim stranamaosnivaju dru{tva prijatelja Budve: u Parizu1932, Pragu 1934, Beogradu 1937. godine.

- Gosti iz inostranstva bili su svebrojniji, naro~ito iz ^ehoslovacke, tako dasu 1935. ~inili vi{e od polovine svih poseti-laca. U isto vreme fransuski prijateljiBudve prionuli su da stru~no doka`uizuzetne kvalitete njenih pla`a: organizovali

su stru~no ispiti-vanje granulacijezrna i boje peska,njegove debljine i{irine od obale.Na osnovu toga1935. godinepla`a u Be~i}imaje progla{ena zanajlep{u pla`u naSredozemlju. U

Parizu joj je tada dodijeljeno velikome|unarodno priznanje “Grand priy palmed’or” (Velika Zlatna palma)... – zapisao jeMiodrag Vasovi} u svom prikazu Budve injenog okru`enja.

Autor koga smo citirali mi{ljenja

je, me|utim, da od ove prostrane i uistinulepe pla`e ima i lep{ih. Takav atributravnopravno bi mogli da nose pla`aMogren u Budvi, Kralji~ina pla`a uMilo~eru i Svetostefanska biserna pla`a uzistoimeno ostrvce.

Na prostoru Pa{trovi}a i jugois-to~nom obodu budvanskog turisti~kogpodru~ja postoji ~itav niz znamenitih crka-va i manastira. Zato mnogi ovo duhovnopodru~je nazivaju “Crnogorska Sveta gora”.Svaki od tih hramova profili{e ne{toosobeno, a naj~e{}e ih pojedini va`ni datu-mi i dogadaji iz pro{losti ~ine poznatim.

Manastir Stanjevi}i poznat je pofunkciji koju je nekad imao i po dogadaji-ma i li~nostima koji su obele`ili njegovupro{lost. Hronike bele`e da su Stanjevi}iod 1724. godine bili drugo najzna~ajnijeboravi{te cetinjskih vladika. On je bio iu~ili{te – {kola u kojoj je u~io Petar IPetrovi} Njego{, u kojoj je jedno vremepredavao Dositej, hram u kome su boraviliVuk Karad`i} i [}epan Mali.

Za Stanjevi}e se vezuje i jednazanimljivost: dugo u pro{losti ovaj manas-tir slu`io je i kao odbrambeno upori{te.

Sli~nu ulogu imao je i manastirPodostrog. Manastirsko bratstvo imalo jesvoje vinograde, vo}njake, obradivozemlji{te, mlin za masline, razne gospo-darske objekte. Bilo je to pravo malo nasel-je, `ivahno i svima dostupno, pa su monasiu njemu rado boravili. Ka`u da je i Njego{tu ~esto dolazio. U Podostrogu je napisaosvoju “Slobodijadu”, a verovatno i delove“Gorskog Vijenca”.

Me|u poznatijim duhovnim svet-injama na ovom prostoru su manastiriPraskvica i Duljevo. Oba su na brdimaiznad Svetog Stefana i predstavljaju deoistorijske i kulturne ba{tine Pa{trovi}a.

Ime Praskvica nastalo je po nazivumanastirskog vrela. Voda sa tog vrela imaokus p r a s k v e (tj.breskve), pa je tako ihram od davnina prozvan. Ina~e, na ovomduhovnom kompleksu postoje dve crkve.Starija je Svete Trojice, a podignuta je,prema predanju, oko 1050. godine. Ovajhram se prvi put pominje u povelji kraljaMilutina 1307.godine. Crkva je ukra{enafreskama koje su `ivopisane 1681.godine.

Drugi molitveni hram sa ovogkompleksa, crkvu Svetog Nikole, podigaoje 1413.godine zetski gospodar Bal{a III.Neki od podataka o toj crkvi nalaze se i uBal{inoj povelji koju je izdao u Budvi.

Na `alost, ovaj hram razorili suvandali 1812.godine (bili su to Francuzi).Trideset godina kasnije obnovili su gajeromonah J. Mitrovi} i iguman S.Davidovi}.

Od pusto{enja je sa~uvana manas-tirska riznica u kojoj se ~uvaju dragocenipredmeti: zbirka pa{trovskih isprava, dvegramate ruske carice Jelisavete i caraPavla, rukopisno jevandelje GavrilaCetinjskog iz 1600.godine i drugo.

Biseri Crnogorskog primorja - SVETI STEFAN - PA[TROVI]I

CRNOGORSKA SVETA GORAManastirski kompleks Pa{trovi}a i ju`nog oboda Budve obuhvata osamnaest starih hramova,

o~uvanih izdanaka crnogorske kulture i istorije

DuljevoNa jednom stenovitom uzvišenju, nedaleko od mora i manastira Praskvice, nalazi

se i manastir Duljevo. Negova crkva posve}ena je uspomeni na svetitelja Stefana, asam nastanak, izgradnja, vezuje se za ime srpskog cara Dušana.

Postojanje ovog hrama bele`e i istorijski izvori. U jednom od njih, 1677.godine,nazna~eno je da je u manastiru Duljevo odr`an zbor Paštrovi}a. Sedamnaest godinekasnije tu se sklanjaju hercegova~ki monasi, zajedno sa svojim vladikomLjubibrati}em, koji su pobegli od Turaka.

Manastir Duljevo je poznat i po tome što se u njemu zakalu|erio budu}i srpskipatrijarh Arsenije ^arnojevi}.

Hroni~ari bele`e da je ovaj sveti hram razorio turski vojskovoda Mahmud pašaBušatlija 1785.godine, ali da je ubrzo obnovljen. Navode tako|e da velike zasluge zaovaj manstir ima ruski monah Jegor Stroganov, koji je u XVIII i po~etkom XIX vekaizgradio puteve od Praskvice do Duljeva, a onda od Duljeva do Svetog Stefana.

Manastir Stanjevi}i

Sveti Stefan

Pi{e: Dragi{a Spremo

22 Septembar 2011.

V E R A

1111.. sseepptteemmbbaarrUUSSEEKKOOVVAAWWEE GGLLAAVVEE SSVV..JJOOVVAANNAA KKRRSSTTIITTEEQQAA

Jedan od dva praznika Jovana

Prete`e, koji spada me\u 15

najve]ih hri[]anskih praznika,

Usekovawe se svagda svetkuje 11. sep-

tembra (29. avgusta po starom kalen-

daru). Na ovaj praznik se opomiwe na

stradawe Svetog Jovana, a po tome

[to je pose`en (odrubqena mu je

glava) praznik je nazvan usekovawe.

Boje]i se da ne vaskrsne, carica

Irodijada, po `ijoj je zloj yeqi

Prete`a u tamnici pose`en, zahte-

vala je da joj donesu wegovu glavu,

koju je zapovedila da sahrane odvo-

jeno od tela. Glava ovog svetiteqa je,

me\utim, nalayena tri puta, pa se i

u Crkvi i u na[em narodu svetkuju

sva tri nalaza, tzv. Obretewa glave

Svetog Jovana.

Po narodnom verovawu,

Usekovawe je /teyak praznik/ i tada je

nastao /zao `as/. Stoga se ovaj dan

provodi bez veseqa, pa u use`ene ili

nase`ene dane ranije nisu sklapane

veridbe (predeli Ka`ar i Gruya u

{umadiji), niti se svadbovalo (Visoka

nahija u Bosni), niti u pro[evine

i[lo. Useynim danom se nije radilo

ni[ta oko semewa, a yene u Banatu su

verovale da bi se iseklo sve [to bi na

ovaj dan skrojile, sa[ile ili iza-

tkale. Tako\e se ni noy ovog dana nije

uzimao u ruke, niti je wime se`en

hleb, jer to podse]a na stradawe

sve`evo, a iz istog razloga se nije jelo

ni[ta od crnog ili crvenog roda i

plodova, osobito crno groy\e - da se

ne bi rane pozle\ivale.

Usekovawe je posni dan, a

ranije se i jednoniyilo. Neki na[i

rodovi imaju Usekovawe za krsnu

slavu.

2211.. sseepptteemmbbaarr RROO||EEWWEE PPRREESSVVEETTEEBBOOGGOORROODDIICCEE -- MMAALLAAGGOOSSPPOOJJIINNAA

Mala Gospojina, kada se

slavi ro\ewe Bogorodice, spada u

red najve]ih crkvenih praznika

/ubraja se me\u 15 velikih, 12

Gospodwih i 5 glavnih Bogorodi`i-

nih praznika. U narodu se ovaj dan

svetkuje i pod imenom Mala

Gospojina (ili Gospo\a) ili Mala

Bogorodica, koja je bila u naro`itom

po[tovawu yena.

U privrednom yivotu je

Mala Gospojina ozna`avala vreme od

koga se po`iwalo orawe i setva

ozimih useva, kao [to je bilo

uobi`ajeno u Homoqu. U nekim seli-

ma u Banatu je o Maloj Gospojini

bila sto`arska sve`anost, poznata

kao ovnovska svadba, kada su na

sala[ima pu[tani ovnovi me\u ovce.

Da bi bilo [to vi[e yenskih

jagawaca, prethodno su devoj`ice pro-

jahivale na ovnovima.

U mnogim na[im naseqima se

ovoga dana odryavaju sabori i

pana\uri, od kojih je najpoznatiji

malogospojinski va[ar u Topoli,

Ustanovqen za vlade kneza

Aleksandra Kara\or\evi]a 1847.

godine. Tako\e je i vi[e naseqa u

kojima su ovoga dana mesne

svetkovine (zavetine, proslave, obe-

tine, molitve ili litije), a i mnogi

na[i rodovi imaju Malu Gospojinu za

ku]ansku slavu.

U staro vreme su jesenske

svadbe, kada je bilo najvi[e udadbi i

yenidbi, po`iwale od Male

Gospojine.

2277.. sseepptteemmbbaarrVVOOZZDDVVIIYYEEWWEE ~~AASSNNOOGGKKRRSSTTAA -- KKRRSSTTOOVVDDAANN

Krstovdanski jednodnevni

post je ranije u narodu strogo odrya-

van, pa se o ovom danu govorilo: ko

se krsti, taj i posti.

U crkvi se ovaj dan praznuje

kao Vozdviyenije ~asnog Krsta, koji

je jedan od 12 velikih Gospodwih

praznika. ~asni Krst, na kojem Isus

Hristos izdahnuo razapet, prona[la

je carica Jelena, mati cara

Konstantina, osniva`a Carigrada, na

ovaj dan 317. godine, ukopan je u teme-

qu idolskog hrama posve]enog bogi-

wi Veneri. U `udotvornu mo] `asno-

ga Krsta osvedo`ili su se od samog

wegovog nalaza, jer su wime vaskrsa-

vani umrli i isceqivani mnogi bol-

nici.

Zato se ovaj krst naziva

`asnim i yivotvornim. Krst je kas-

nije, 628. godine, uzdigao na Golgotu

i poloyio ga u hram Svetog

Vaskrsewa car Iraklije, uznev[i ga

u bednoj ode]i i bosonog, poput

Hrista koji je pod wim posrtao

nose]i ga ka svom gubili[tu.

U na[em narodu se veruje da

na Krstovdan vaqa iskopati rupe za

sadwu vo]ki, da bi se grane krstile

/to jest, vo]ka razgranavala. U

Leskova`koj Moravi su na Krstovdan

nosili na osve`ewe u crkvu bosiqak,

groy\e, yito i jabuku, veruju]i da ]e

bosiqak, koji potom drye za ikonom,

potopqen u vodu pomo]i yenama pri

ra\awu. Iz istog razloga su u

Homoqu na Krstovdan u ranu zoru

brali karaviol i yubar, veruju]i da

]e pomo]i porodiqama da se raskrste

od bremena.

U mnogim krajevima se vreme

predskazivalo po tome kakvo je na

Krstovdan. Verovalo se da ]e zima

biti snegovita ako je na taj dan

obla`no i da ]e biti su[na godina

ako je na Krstovdan suvo.

Krstovdan je zavetni dan u

nekim naseqima i krsno ime poje-

dinih na[ih rodova, a ]eramiyije su

ga svetkovale kao svoju zanatsku

slavu.

PPRRAAVVOOSSLLAAVVNNII PPRRAAZZNNIICCII UU SSEEPPTTEEMMBBRRUU

PPPP RRRR AAAA VVVV OOOO SSSS LLLL AAAA VVVV QQQQ EEEE

Nije nam ni lak ni jednostavan opro{taj sa na{om dragom Radom, pri-

jateljem kojim se mera prijateljstva izra`ava. Malo je re}i da smo sre}ni {to smo

je poznavali, jer slomljenog srca sada patimo, {to se vi{e nikada ne}emo dru`iti,

smejati, radovati i tugovati zajedno. Ugasile su se najplavlje o~i na svetu, utihnuo

je zvonki smeh, kojim je terala i najte`e bolove, umirilo se srce koje je ljubavlju

hranilo i srca u na{im grudima.

Smrt ne postoji, to je re~ koja ozna~ava da je do{ao kraj jedne misije i

to ove na planeti Zemlji. Ali to ne zna~i da se ne nastavlja negde drugde. Radinim

odlaskom na nebu je zasijala nova sjajna zvezda, koja }e da nas prati, da gleda

na nas i koja }e da nam svetli kad god nam zatreba.

Najlep{e i najdra`e {to se jednom `ivom stvorenju, koje dodje na ovaj

svet mo`e desiti to je da iza sebe ostavi trag i pe~at da je bio, da je postojao.

Rada je to u~inila na najbolji mogu}i na~in. Izrodila je tri prelepe devojke, tri kras-

na cveta u ba{ti zemaljskoj, koje }e nastaviti tamo gdje je majka stala.

Svaka majka je heroj. Ona koja je rodila tri k}eri je trostruki heroj. A

Rada je, na kraju, bila i junak u te{koj i surovoj borbi sa bole{}u, `ele}i ba{ zbog

svojih lepih devojaka, da bude sa nama {to du`e. Pobijala je sve statisti~ke podatke

o opakoj bolesti u svakoj njenoj fazi, ali je bolest na kraju ipak bila ja~a. Skrhala

je njeno izmu~eno telo i napa}enu du{u. Nije se davala, sna`na Hercegovka tanane

du{e i iskonske lepote.

Uronila je u mir i spokoj oslobodjena patnji na{eg prostog, svakodnevnog,

surovog `ivota. Pamti}emo je po nepresu{noj ljubavi i sa ljubavlju }emo je se zau-

vek se}ati.

Brojni prijatelji

Za Radmilom }e ve~no tugovati suprug Boban, k}erke Glorija Glogovac,

Sonja i Stefana Ili}, majka Jela Gudelj, brat Vlada Gudelj sa suprugom Sonjom i

k}erkama Sarom i Unom, svekrva Danica Ili} iz Ni{a i ostala rodbina u otad`bini

i Americi.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

RADMILA ILI]

1957-2011

Poslednji pozdrav od Mile i Milke

POSLEDNJI POZDRAV

RADMILA ILI]

1957-2011