Основна филозофска питања и подручја

истраживања

Један од могућих начина да се начини овај преглед јесте Један од могућих начина да се начини овај преглед јесте грубо парцелисање филозофског истраживања на три грубо парцелисање филозофског истраживања на три

подручја где су теме: подручја где су теме: стварностстварност као таква, њено као таква, њено сазнавањесазнавање и и вредностивредности које их одређују. Њихове носеће које их одређују. Њихове носеће

дисциплине су:дисциплине су:

1.1. Метафизика — назив упућује на Метафизика — назив упућује на испитивање непроменљивих елемената испитивање непроменљивих елемената и принципа “иза” видљиве природе која и принципа “иза” видљиве природе која је у покрету, али такво залажење “иза” је у покрету, али такво залажење “иза” важи и у односу на свет математичких и важи и у односу на свет математичких и вештачких облика постојања. Основно вештачких облика постојања. Основно питање метафизике тиче се бића питање метафизике тиче се бића (бивства) бивствујућег као услова да (бивства) бивствујућег као услова да нешто уопште јесте.нешто уопште јесте.

МетафизикаМетафизикаКод Платона је ово истраживање под именом Код Платона је ово истраживање под именом дијалектике дијалектике

довело до оштре поделе на видљиву стварност и њену довело до оштре поделе на видљиву стварност и њену невидљиву основу, на сферу променљивог, привидног и невидљиву основу, на сферу променљивог, привидног и вечног, суштинског. вечног, суштинског.

Аристотел систематизује дисциплину и двојако је Аристотел систематизује дисциплину и двојако је дефинише: као дефинише: као теологику теологику (науку о божанском), (науку о божанском), испитивање првих начела и првих узрока свега испитивање првих начела и првих узрока свега постојећег, тражење најмањег броја општих принципа из постојећег, тражење најмањег броја општих принципа из којих се могу извести принципи који важе у математичкој којих се могу извести принципи који важе у математичкој и чулној сфери стварности; као и чулној сфери стварности; као прву филозофијупрву филозофију (у (у односу на остале теоријске науке и фундамент односу на остале теоријске науке и фундамент предметним областима посебних наука), испитивање предметним областима посебних наука), испитивање бивства, односно бивствујућег као бивствујућег, које је бивства, односно бивствујућег као бивствујућег, које је још код Парменида изгубило све квалитативне ознаке и још код Парменида изгубило све квалитативне ознаке и везу са физичким елементима тако да не припада везу са физичким елементима тако да не припада ниједном роду бића али обухвата свако.ниједном роду бића али обухвата свако.

МетафизикаМетафизика

Развој метафизике условио је њену даљу Развој метафизике условио је њену даљу поделу (Кристијан Волф) на општу, тј. поделу (Кристијан Волф) на општу, тј. онтологијуонтологију, и посебна подручја , и посебна подручја рационалне рационалне теологијетеологије,, космологије космологије и и психологијепсихологије. . Кантова разорна критика означила је крај Кантова разорна критика означила је крај традиционалне метафизике и њено традиционалне метафизике и њено трансформисање у правцу савремене трансформисање у правцу савремене филозофске антропологије или опстанак у филозофске антропологије или опстанак у виду онтолошких претпоставки на које се виду онтолошких претпоставки на које се ослањају остале филозофске дисциплине.ослањају остале филозофске дисциплине.

МетафизикаМетафизика Правци: сходно разлици у броју првих Правци: сходно разлици у броју првих

начела говоримо о начела говоримо о монизмумонизму, , дуализмудуализму и и плурализмуплурализму, , а сходно карактеру ових начела о а сходно карактеру ових начела о материјализмуматеријализму и и идеализмуидеализму..

Гносеологија Гносеологија (теорија сазнања, (теорија сазнања, ‘‘γνῶσις  γνῶσις  ’–’– /са/знање) /са/знање)

настаје у самим почецима филозофије, настаје у самим почецима филозофије, када се поуздани извори и методе када се поуздани извори и методе метафизичког сазнања намећу као метафизичког сазнања намећу као проблем.проблем.

Античка гносеологија је углавном била Античка гносеологија је углавном била концентрисана на критику чула и концентрисана на критику чула и реторичке праксе (сукоб реторике и реторичке праксе (сукоб реторике и дијалектике, софиста и Сократа), а дијалектике, софиста и Сократа), а централну улогу ова дисциплина је централну улогу ова дисциплина је имала у филозофији скептика.имала у филозофији скептика.

ГносеологијаГносеологија Нововековно раздобље јој такође даје Нововековно раздобље јој такође даје

предност у односу на метафизику, предност у односу на метафизику, интересујући се за интересујући се за могућностимогућности, , обимобим, , границегранице и и извореизворе истинитогистинитог сазнањасазнања након након дугог раздобља доминације религијског дугог раздобља доминације религијског откровења. Са Локом она постаје основна откровења. Са Локом она постаје основна филозофска дисциплина јер одговори на њена филозофска дисциплина јер одговори на њена питања одређују и могућности свих осталих питања одређују и могућности свих осталих фил. истраживања; с обзиром да је критичко фил. истраживања; с обзиром да је критичко преиспитивање сазнања битно допринело преиспитивање сазнања битно допринело развоју модерних наука, то је довело и до развоју модерних наука, то је довело и до новог схватања улоге филозофије. новог схватања улоге филозофије.

ГносеологијаГносеологија Данас се гносеолошкДанас се гносеолошкии проблеми проблеми

разрађује у низу посебних области као разрађује у низу посебних области као што су: што су: логикалогика, , методологијаметодологија, , епистемологијаепистемологија, , филозофијафилозофија наукенауке, , теоријатеорија истинеистине, , теоријатеорија значењазначења, , филозофијафилозофија језикајезика итд. итд.

ГносеологијаГносеологија Основна решења по питању извора истинитог Основна решења по питању извора истинитог

сазнања одредила су неколико традиционалних сазнања одредила су неколико традиционалних праваца: праваца: сензуализамсензуализам, , емпиризамемпиризам (предност дата чулима), (предност дата чулима), рационализамрационализам (разуму или уму), (разуму или уму), интуиционизаминтуиционизам (недискурзивним моћима), (недискурзивним моћима), ирационализамирационализам (вољи, мистичким изворима). (вољи, мистичким изворима). Када су у питању могућности и границе сазнања, Када су у питању могућности и границе сазнања,

разликујемо разликујемо догматизамдогматизам и њему супротан и њему супротан критицизамкритицизам (као и варијанте (као и варијанте скептицизамскептицизам и и

агностицизамагностицизам).).

АксиологијаАксиологија (теорија вредности, (теорија вредности, ‘‘ἄξιος ἄξιος ’–вредан, достојан) ’–вредан, достојан)

предмет јој је људскпредмет јој је људскаа пра праксакса и и стваралаштво, оно штостваралаштво, оно што је за разлику од је за разлику од природе доступно вредновању. природе доступно вредновању. Основни проблеми су јој: Основни проблеми су јој: настанак настанак вредностивредности, , ауторство норми, ауторство норми, прогрес у смени вредности, прогрес у смени вредности, однос вредности и стварности, однос вредности и стварности, највиша вредност итд. највиша вредност итд.

АксиологијаАксиологија

Утемељивач аксиологије Макс Шелер уводи Утемељивач аксиологије Макс Шелер уводи разликовање врста и нивоа вредности: разликовање врста и нивоа вредности:

хедонхедонистичистичкеке (задовољство-бол везани за чулне (задовољство-бол везани за чулне осећаје), осећаје),

виталневиталне (живот и здравље (живот и здравље)) духовнедуховне (у вредносном пару племенито-просто), (у вредносном пару племенито-просто), логичке, као истинито-лажно; логичке, као истинито-лажно; друштвено-моралне, као добро-зло; друштвено-моралне, као добро-зло; естетске као лепо, узвишено, комично, трагично) иестетске као лепо, узвишено, комично, трагично) ирелигијскерелигијске (свето-несвето). (свето-несвето). Савремени приступ овим питањима је углавном Савремени приступ овим питањима је углавном

логички и допушта једино анализу вредносних логички и допушта једино анализу вредносних исказа.исказа.

ЕтикаЕтика (гр. ἠθικόν, лат. mos, moris – обичај, нарав, ћуд)(гр. ἠθικόν, лат. mos, moris – обичај, нарав, ћуд)

је најважнија практичка дисциплина и је најважнија практичка дисциплина и њен задатак је одређење њен задатак је одређење добрадобра као као основне вредности посредством које се основне вредности посредством које се врши критичка процена или избор врши критичка процена или избор поступака. Овакво разматрање поступака. Овакво разматрање укључује обично у форми етичке укључује обично у форми етичке аргументације проблем слободне воље аргументације проблем слободне воље и универзалног важења норми процене.и универзалног важења норми процене.

ЕтикаЕтика Традиционална, Традиционална, нормативнанормативна етика — било етика — било

да добро дефинише као врсту ствари и да добро дефинише као врсту ствари и стања (хедонизам, утилитаризам) или да га стања (хедонизам, утилитаризам) или да га изједначава са појмовима врлине и изједначава са појмовима врлине и дужности (деонтолошка етика) — настојала дужности (деонтолошка етика) — настојала је да пружи препоруке у моралним је да пружи препоруке у моралним дилемама. Данас актуелна дилемама. Данас актуелна метаетикаметаетика разматра само језичку употребу придева разматра само језичку употребу придева “добро” у смислу значења и образлагања “добро” у смислу значења и образлагања логичких аспеката моралног говора, без логичких аспеката моралног говора, без икаквих вредносних препорука.икаквих вредносних препорука.

ЕстетикаЕстетика ((αἴσθησις αἴσθησις – чуло, осећај)– чуло, осећај)

као науку о као науку о лепомлепом у природи и уметности у природи и уметности утемељује је Александар Баумгартен у 18. утемељује је Александар Баумгартен у 18. веку. Неки естетичари укључују и ружно веку. Неки естетичари укључују и ружно међу естмеђу естетичкеетичке категорије, а неки (као категорије, а неки (као Хегел) искључују природно лепо. Хегел) искључују природно лепо.

Иако се често ближи филозофији уметности, Иако се често ближи филозофији уметности, она покушава да одговори и на онтолошка она покушава да одговори и на онтолошка питања о уметности (биће ум. дела, шта питања о уметности (биће ум. дела, шта сачињава естетски акт, шта је природа сачињава естетски акт, шта је природа стваралаштва). стваралаштва).

ЕстетикаЕстетика

Естетска сфера духовности се неретко Естетска сфера духовности се неретко вреднује ниже од осталих (Платон) због вреднује ниже од осталих (Платон) због њеног илузионистичког и заводљивог њеног илузионистичког и заводљивог карактера (гради се наводно на карактера (гради се наводно на недостатку живота), идеологичности, недостатку живота), идеологичности, или се она схвата као вид сазнања или се она схвата као вид сазнања стварности нижи по карактеру услед стварности нижи по карактеру услед конфузности чула.конфузности чула.

АнтропологијаАнтропологија ((άνθρωπος άνθρωπος – човек)– човек)

има своје почетке код Протагоре и софиста. има своје почетке код Протагоре и софиста. Према Канту, у свим темељним питањима током Према Канту, у свим темељним питањима током

читаве историје филозофије имплицитно је читаве историје филозофије имплицитно је присутно антрополошко полазиште. присутно антрополошко полазиште.

У 18. веку просветитељи антиципирају науку о У 18. веку просветитељи антиципирају науку о људској природи, а људској природи, а

Фојербах сматра да је у њој кључ за нову Фојербах сматра да је у њој кључ за нову филозофију ослобођену теолошког наслеђа. филозофију ослобођену теолошког наслеђа.

Међутим, званичним оснивачем сматра се Макс Међутим, званичним оснивачем сматра се Макс Шелер (у делу Шелер (у делу Положај човека у космосуПоложај човека у космосу он он одваја филозофску од научне и културне одваја филозофску од научне и културне антрологије, које карактерише емпиријски антрологије, које карактерише емпиријски приступ у проучавању човека).приступ у проучавању човека).

АнтропологијаАнтропологија

Неки значајнији увиди из филНеки значајнији увиди из филозофскеозофске традиције: традиције: за Паскала, човек је самопротивречно биће, као и за за Паскала, човек је самопротивречно биће, као и за

модерног егзистенцијалисту Кјеркегора, који га модерног егзистенцијалисту Кјеркегора, који га дефинише као биће парадокса; дефинише као биће парадокса;

за Канта, он је ум који мора да прекорачи моћи сазнања за Канта, он је ум који мора да прекорачи моћи сазнања услед своје метафизичке природе; услед своје метафизичке природе;

за Хердера – биће недостатка супротстављено природи, за Хердера – биће недостатка супротстављено природи, упућено на креативну употребу сопствених оруђа и упућено на креативну употребу сопствених оруђа и технике; технике;

за Хегела и настављаче, човек је протумачен из визуре за Хегела и настављаче, човек је протумачен из визуре теорије отуђења (наслеђене од хришћанске теологије) теорије отуђења (наслеђене од хришћанске теологије) као саморазвојно биће у непрекидном процесу као саморазвојно биће у непрекидном процесу задобијања и негирања сопствене суштине.задобијања и негирања сопствене суштине.

Историја филозофијеИсторија филозофије

првим историчарем сматра се Аристотел.првим историчарем сматра се Аристотел. Хегел поставља њене принципе како би јој дао Хегел поставља њене принципе како би јој дао

статус праве филстатус праве филозофскеозофске дисциплине (чак дисциплине (чак филозофије филозофије!) за разлику од филозофије филозофије!) за разлику од спољашњег и анегдотског приступа спољашњег и анегдотског приступа доксографије: доксографије:

а) Филозофија је “своје време схваћено у а) Филозофија је “своје време схваћено у мислима”, па се филозофије различитих епоха мислима”, па се филозофије различитих епоха не могу ни оповргавати ни обнављати не могу ни оповргавати ни обнављати накнадно. Пошто је филозофија саставни део накнадно. Пошто је филозофија саставни део опште историје човечанства, треба одредити опште историје човечанства, треба одредити њен однос према околностима настанка, али и њен однос према околностима настанка, али и другим областима духовног стварања; другим областима духовног стварања; актуелизују у одређеном времену.актуелизују у одређеном времену.

б) Историја филозофије представља заокружену б) Историја филозофије представља заокружену целину са унутрашњом развојном логиком и овај целину са унутрашњом развојном логиком и овај однос дела и целине треба реконструисати као однос дела и целине треба реконструисати као нужно и доследно напредовање у нужно и доследно напредовање у самоосвешћивању духа; самоосвешћивању духа; вв) За филозофију је ) За филозофију је дијалог са традицијом пресуддијалог са традицијом пресуднниијији него што је то него што је то случај у другим областима духовслучај у другим областима духовнне делатности јер е делатности јер се једино посредством ове историјске се једино посредством ове историјске саморефлексије филозофије може одговорити на саморефлексије филозофије може одговорити на питање “шта је филозофија”.питање “шта је филозофија”.

Савремени историчар филозофије Николај Савремени историчар филозофије Николај Хартман види у историјском путу филозофије само Хартман види у историјском путу филозофије само окретање око неколико вечитих филозофских окретање око неколико вечитих филозофских проблемапроблема..