Библиографија Андреја Митровића
Монографије, зборници радова, критичко приређивање историјске грађе
1. Jugoslavija na Konferenciji mira 1919–1920, Beograd 1969.2. Време нетрпељивих, Политичка историја великих држава Европе 1919–
1939, Београд 1974; 2. изд. Подгорица 1998; 3. изд. Подгорица 2004; 4. изд. Београд 2012.
3. Razgraničenje Jugoslavije sa Mađarskom i Rumunijom. Prilog proučavanju jugoslovenske politike na Konferenciji mira u Parizu, Novi Sad 1975.
4. Историјско у „Чаробном брегу“. Покушај интердисциплинарног огледа, Београд 1977.
5. Србија 1878: Документи, ур. Михаило Војводић, Драгољуб Живојиновић, Андреј Митровић, Београд 1978.
6. Фашизам и нацизам, Београд 1979; 2. изд. Београд 2009.7. Prodor na Balkan. Srbija u planovima Austro–Ugarske i Nemačke 1908–1918,
Beograd 1981; 2. изд. Београд 2011.8. Angažovano i lepo. Umetnost u razdoblju svetskih ratova (1914–1945), Beograd
1983; 2. изд. Београд 2011.9. Србија у Првом светском рату, Београд 1984; 2. изд. Београд 2004; 3. изд.
Београд 2014.10. Милан Ракић, Конзулска писма 1905–1911, Београд 1985.11. Устаничке борбе у Србији 1916–1918, Београд 1987; 2. изд. Београд
1988.12. Raspravljanja sa Klio o istoriji, istorijskoj svesti i istoriografiji, Sarajevo
1991.13. Ћудљива муза. Огледи о историјском, научном и уметничком, Ваљево
1992.14. Топлички устанак. Место у српској историји, Београд 1993.15. Прекретнице новије српске историје, Крагујевац 1995.16. Расправање со Клио, Скопје 1995.
156 Годишњак за друштвену историју 2, 2013.
17. Пропитивање Клио. Огледи о теоријском у историографији, Београд 1996.
18. Стојану Новаковићу у спомен. О осамдесетогодишњици смрти, Београд 1996.
19. Vreme destruktivnih, Čačak 1998.20. Klio pred iskušenjima i raspravljanje sa Klio, Beograd 2001.21. Стране банке у Србији 1878–1914: Политика, прогрес, европски оквир,
Београд 2004.22. Народна банка 1884–2004, Београд 2004.23. National Bank 1884–2004, ur. V. Dugalić, A. Mitrović, Dragana Gnjatović,
Beograd 2004.24. Serbia’s Great War, 1914–1918, London 2007.25. O božjoj državi i zlom spasenju, Beograd 2007.26. Kultura i istorija, Beograd 2008.
Чланци, студије, прилози
1. „Задарско питање на Конференцији мира 1919. године. Од отварања Конференције у јануару до потписивања мировног уговора са Немачком“, у: Зборник Филозофског факултета у Београду, VII, 1, 1963 стр. 427–444
2. „Студенти Београдског универзитета 1905–1914“, у: Сто година Филозофског факултета, Београд 1963, стр. 747–771.
3. „Тајни контакти Нитијеве владе са југословенском делегацијом у јулу 1919. године“, у: Зборник Филозофског факултета у Београду VIII, 1964, стр. 753–772.
4. „Zašto je interesantan momenat predaje poklona Jelke Miš predsedniku Vilso-nu?“, u: Zadarska revija 6, 1965, str. 468–472.
5. „Тешкоће историјске науке при проучавању савремене историје“, у: Историјски гласник 4, 1965, стр. 99–114.
6. „La Bosnie et Herzégovine en XIX siècle“ , u: Historiographie Yougoslave 1955–1965, Beograd 1965, str. 366–377
7. „Les Yougoslaves dans la première guerre mondiale, u: Historiographie You-goslave 1955–1965“, Beograd 1965, str. 381–392.
8. „La Yougoslavie de 1918 à 1941“, u: Historiographie Yougoslave 1955–1965, Beograd 1965“, str. 395–416.
9. „Хроника међународних догађаја 1964“, у: Историјски гласник 1, 1965, стр. 107–113.
10. „Aprilski pregovori o jadranskom pitanju na Konferenciji mira 1919. godine“, u: Istorija XX veka. Zbornik radova VIII, Beograd 1966, str. 271–359.
157Библиографија Андреја Митровића
11. „Како је купљена библиотека Алфреда Рамбоа. (Прилог историји библиотечких фондова код нас)“, у: Библиотекар 5, 1966, стр. 384–392.
12. „Национални институт за спољну трговину и Централни статистички институт у Риму“, у: Историјски гласник 2–3, 1966, стр. 236
13. „Мировна делегација Краљевине СХС и Декларација В. Вилсона од 23. априла 1919“, у: Зборник Филозофског факултета у Београду X, 1, 1968, стр. 473–495.
14. „Povodom slavlja Sanstefanskog ugovora“, u: Gledišta 3, 1968, str. 393–404.15. „Italija i stvaranje Jugoslavije 1918. godine“, u: Naučni skup u povodu
50–godišnjice raspada Austro–Ugarske Monarhije i stvaranja jugoslovenske države, Zagreb 1969, str. 263–273.
16. „Milan Rakić u diplomatiji 1919. godine“, u: Savremenik 2, 1969, str. 203–208.
17. „Милан Ракић у југословенско–италијанској кризи после пакта у Тирани“, у: Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор 3–4, 1969, стр. 213–227.
18. „Допринос Марија Тоскана проучавању Лондонског уговора из 1915. године“, у: Историјски гласник 1, 1969, стр. 120.
19. „Нацистичка идеја великог привредног простора и Југоисточна Европа (1940)“, у: Зборник Филозофског факултета у Београду XI–1, 1970, стр. 709–733.
20. „Istorijski pogled na nemačku totalitarnu misao“, u: Gledišta XI, 11, 1970, str. 1569–1581.
21. „Istoriografija kao nauka“, u: Treći program II, 2, 1970, str. 249–257.22. „Memoari o drugom svetskom ratu“, u: Treći program, 1970, str. 179–198.23. „O značaju i tradicijama 27. marta 1941“, u: Gledišta 3, 1970, str. 483–490.24. „Stvaraoci u kulturi i autoritarne države (1919–1939)“, u: Kultura 11, 1970, str.
123–140.25. „Фотографија као историјски извор. (Поводом збирки фотографија о савре-
меној историји Немачке и о историји Другог светског рата)“, у: Историјски гласник 1–2, 1970, стр. 277.
26. „Две студије о нацистичкој држави“, у: Историјски гласник 1–2, 1970, стр. 280.
27. „Bosanskohercegovački begovi i Italija u proleće 1920. godine“, u: Zadarska revija 2, 1971, str. 120–128.
28. „Studenti Beogradskog univerziteta, 1838–1941“, u: Hronologija političkog života, Beograd 1971, str. 1–8, str. 31–50, str. 451.
29. „Trianonski ugovor“, u: Enciklopedija Jugoslavije, 8, 1971, str. 367.30. „Versajski ugovor“, u: Enciklopedija Jugoslavije, 8, 1971, str. 480.31. „Istorijska nauka i psihologija“, u: Treći program III, 2, 1971, str. 405–426.
158 Годишњак за друштвену историју 2, 2013.
32. „Немачке и италијанске тежње за „Новим поретком“ и југоисточна Европа“, у: Историјски гласник 2, 1972, стр. 47–86.
33. „Покрет отпора у аустоугарском Гуверману у Србији 1916–1918“, у: Крушевац кроз векове (Зборник реферата са симпозијума одржаног од 4. до 9. октобра 1971. у Крушевцу), Крушевац 1972, стр. 183–199.
34. Савременици о дипломати Милану Ракићу, у: Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор XXXVIII, 3–4, 1972, стр. 202–214.
35. Дучићев опис краља Фердинанда Кобуршког и прилика у Бугарској почетком 1911. године, у: Историјски часопис XIX, 1972. стр. 317–325
36. „’Emancipatorska uloga’ istorijske svesti“, u: Treći program IV, 2, 1972, str. 217–225
37. „Istorijska svest“, u: Prvi jugoslovenski simpozijum o nastavi istorije, Novi Sad 1972, str. 19–28.
38. „Novi poredak“ i jugoistočna Evropa (Nemačka i Italija prema jugoistoku Evrope početkom Drugom svetskog rata), u: Vasa Čubrilović (ur.), Ustanak u Jugoslaviji 1941. godine i Evropa. Zbornik radova, Beograd 1973, str. 185–209.
39. „Spoljnopolitička doktrina novostorene jugoslovenske države (1919)“, u: Politički život Jugoslavije 1914–1945. Zbornik radova, Beograd 1973, str. 311–328.
40. „Istorijska svest i istorijski nacionalistički mit (Diskusija na Savetovanju o idej-nom prisustvu kulturne tradicije, nacionalnom mitu i istorijskoj svesti, Beograd 1973)“, u: Treći program V, 1,1973, str. 9–13.
41. „Deutschland und Jugoslawien 1919–1933“, у: Зборник Филозофског факул-тета у Београду XII, 1, 1974, стр. 567–575.
42. „Ergänzungswirtschaft. O teoriji jedinstvenog privrednog područja Trećeg Rajha i jugoistočne Evope 1933–1941“, u: Jugoslovenski istorijski časopis XIII, 3–4, 1974, str. 5–42.
43. „Ergänzungswirtschaft. The Theory of Integrated Economic Area of the Third Reich and Southeast EuropeYugoslavia 1933–1945“, u: The Third Reich and Yugoslavia 1933–1945, Beograd 1977, str. 7–45.
44. „Nemački privredni prostor i jugoistočna Evropa 1933. godine“, u: Istorijski časopis XXI, 1974, str. 225–240.
45. „Politische und wirtschaftliche Beziehungen Deutschlands und Jugoslawiens in der Zeit der Verständigungspolitik Stresemanns (Anmerkungen zur deutschen Sicht)“, u: Joachim Hütter (ur.), Tradition und Neubeginn, Köln 1975, str. 117–140.
46. „Drugi svetski rat. Istorijsko mesto i značaj“, u: Marksistička misao I, 3, 1975, str. 105–127
47. „Ratni ciljevi Centralnih sila i jugoslovensko pitanje 1914–1918“, u: Jugoslo-venski istorijski časopis 1–2, 1976, str. 93–127.
159Библиографија Андреја Митровића
48. „Istorija i umetničko delo. Film „Seljačka buna“ u režiji Vatroslava Mimice“, u: Treći program, 1976, str. 26–33.
49. „Istorijski materijalizam, istraživanje istorije i nastava istorije“, u: Nastava istorije 3–4, 1976, str. 129–149.
50. „Kontinuität und Diskontinuität in der deutschen Südosteuropa–Politik 1914–1941“, u: Balcanica VIII, 1977, str. 559–572.
51. „Стварање Немачке окупационе зоне и аустроугарске окупационе управе у Србији (јесен 1915–пролеће 1916)“, у: Историјски гласник 1–2, 1977, стр. 7–37.
52. „Тајни разговори Менсдорф–Сматс и југословенско питање“, у: Историјски часопис XXIV, 1977, стр. 235–261.
53. „Razdoblje svetske istorije. Nekoliko opštih napomena o proučavanju razdoblja posle Prvog svetskog rata“, u: Treći program, 1977, str. 111–121.
54. „Sedam zabeležaka na marginama Krležinih „Zastava““, u: Književna kritika 5, 1977, str. 16–21.
55. „’Dvadeseti vek’ Bernarda Bertolučija“, u: Treći program, 1977, str. 387–392.
56. „Die Kriegsziele der Mittelmächte und die Jugoslawienfrage 1914–1918“, u: Adam Wandruszka i dr. (ur.), Die Donaumonarchie und die südslawische Frage von 1848–1918, Wien 1978, str. 137–173.
57. „Tajni ugovor između Centralnih sila i Bugarske od 6. septembra 1915. godine“, u: Međunarodni problemi 3–4, 1978, str. 47–65.
58. „Značaj ’Istočne krize’ 1875–1878. za istoriju balkanskih naroda“, u: Markistička misao 3, 1978, str. 130–144.
59. „Nekoliko teza o uslovima proučavanja nastanka i razvitka srpske nacije“, u: Nastanak i razvitak srpske nacije, Beograd 1978, str. 9–18.
60. „Neka pitanja pristupa izučavanju nastanka i razvitka srpske nacije“, u: Nastanak i razvitak srpske nacije, Beograd 1978, str. 243.
61. „Film i istorija“, u: Film i istorija, Beograd 1978, str. 7–13.62. „Немачко–бугарски уговор о Борском руднику од 5. Маја 1916. године“, у:
Историјски гласник 1–2, 1979, стр. 27–55.63. „Трећи Рајх и италијанска привредна конкуренција у Југославији на почетку
Другог светског рата. (1. Септембар 1939–6. Април 1941)“, у: Зборник Филозофског факултета у Београду XIV, 1, 1979, стр. 407–422.
64. „La posizione della Jugoslavia nelle relazioni internazionali all’inizio della seconda Guerra mondiale“, u: Italjug 1, 1979, str. 11–14.
65. „The 1919–1920 Peace Conference in Paris and the Yugoslav State: A Historical Evolution“, u: Dimitrije Đorđević (ur.), The Creation of Yugoslavia 1914–1918, Santa Barbara 1980, str. 207–217.
160 Годишњак за друштвену историју 2, 2013.
66. „Srpska nacija u građanskom društvu“, u: Marksistička misao 2, 1980, str. 169–195.
67. „Balkanski planovi birokratije Balhauzplaca tokom Prvog svetskog rata“, u: Jugoslovenski istorijski časopis 1–4, 1981, str. 139–167.
68. „Il Terzo Reich e gli interessi italiani in Jugoslavia 1939–1941“, u: Massimo Pacetti (ur.), L’imperialismo italiano e la Jugoslavia, Urbino 1981, str. 351–370.
69. „Die wirtschaftlich–politische Auffassung von Südosteuropa in der Weimarer Republik“, u: Balcanica XII, 1981, str. 149–180.
70. „Die jugoslawische Politik in der Kärntner Frage auf der Friedenskonferenz in Paris. Die Plebiszitfrage im Frühjahr 1919“, u: Helmut Rumpler (ur.), Kärntens Volksabstimmung 1920, Klagenfurt 1981, str. 101–124.
71. „Okosnice politike Kraljevine SHS prema Italiji 1920–1929“, u: Prispevki za zgodovino delavskoga gibanja XXI, 1981, str. 75–87.
72. „Бој на копаоничком превоју Мрамор 14. марта 1917.године“, у: Историјски гласник 1–2, 1982, стр. 7–31.
73. „Bugarska u planovima Austro–Ugarske i Nemačke tokom aneksione krize (jesen 1908–proleće 1909)“, u: Jugoslovensko–bugarski odnosi u XX veku 2, Beograd 1982, str. 57–90.
74. „Од Берлинског конгреса до уједињења 1878–1918“, у: Историја српског народа, Београд 1983, стр. 7–254; 2. прер. изд., Београд 1994.
75. „Sporazum centralnih sila o podeli balkanskih i bliskoistočnih sirovina. (Ugovor od 8. januara 1916)“, u: Balcanica XIII–XIV, 1982–1983, str. 233–253.
76. „Leopold Ranke o srpskoj revoluciji 1804. godine“, u: Vasa Čubrilović (ur.), Istorijski značaj srpske revolucije 1804. godine, Beograd 1983, str. 105–120.
77. „Svedočanstvo o svakodnevici“, u: Beograd u sećanjima 1930–1941, Beograd 1983, str. 5–10.
78. „Седам теза о месту и улози историјске науке у историјској свести“, у: Марксистичка мисао 4, 1983, стр. 3–19.
79. „Уметност и Први светски рат“, у: Летопис Матице српске, књ. 432, св. 4, 1983, стр. 379–393.
80. „Istorija i svakodnevica“, u: Polja XXIX, 1983, str. 294–295, str. 360–362.81. „Под окупацијом“, у: Шабац у прошлости, Шабац 1984, стр. 99–214.82. „Прилог проучавању демографских прилика у округу Шабац под
аустроугарском окупацијом 1915–1918“, у: Историјски гласник 1–2, 1984, стр.81–91.
83. „Misliti o istoriji“, u: Agnes Heler, Teorija istorije, Beograd 1984, str. 9–20.84. „’Embahade’ kao istorijski spis“, u: Delo 3, 1984, str. 16–24.85. „Vreme pruža slike, ja samo dodajem reči“, u: Književni glasnik 3, 1984, str.
24.
161Библиографија Андреја Митровића
86. „Le direttrici della politica del regno dei SCS verso l’Italia dal 1920 al 1929“., Quaderni – Centro di recherche storiche, Rovigno VIII, 1984–1985, str. 273–287.
87. „Аустроугарска понуда сепаратног мира Србији крајем 1914. године“, у: Научни скуп „Колубарска битка“. Ратни напори Србије 1914. године, Београд 1985, стр. 127–148.
88. „Berliner Handelsgesellschaft и Србија. Прилог проучавању улоге иност-раних „великих банака“ на Балкану пред Први светски рат“, у: Зборник Филозофског факултета у Београду XV–1, 1985, стр. 167–197.
89. „Ergänzungswirtschaftsraum: Nemačko shvatanje Balkana 1912–1914. godine“, u: Marksistička misao 4, 1985, str. 159–177.
90. „Генералфелдмаршал Аугуст фон Макензен и генерал Павле Јуришић–Штурм“, у: Историјски гласник 1–2, 1985, стр. 81–93.
91. „Mihajlo Pupin na Konferenciji mira u Parizu 1919. godine“, u: Koča Jončić (ur.), Život i delo Mihajla Idvorskog Pupina, Novi Sad 1985, str. 399–424.
92. „On the Significance and Traditions of March 27, 1941“, u: Ivan Jelić (ur.), War and Revolution in Yugoslavia 1941–1945, Beograd 1985, str. 9–17.
93. „L’importance et les traditions du 27 mars 1941“, u: Questions actueles du socialisme XXXI, 9, 1985, str. 75–83.
94. „Fašizam. Analiza pojma na osnovu iskustva opšte istorije Evrope do 1945. godine“, u: Socijalizam 28, 12, 1985, str. 1644–1658.
95. „Fric Fišer ili nemačko suočavanje sa istorijom“, u: Fric Fišer, Savez elita. O kontinuitetu struktura moći u Nemaćkoj 1875–1945. godine, sa nemačkog preveo Andrej Mitrović, Beograd 1985, str. 9–53.
96. „Versajski ugovor“, u: Enciklopedija Jugoslavije, Zagreb 1985, str. 648.97. „Savremenost i istorijska svest“, u: Marksistička misao 2, 1985, str. 4–11, str.
72–78.98. „Banka Discontogesellschaft i Balkan 1914–1918. godine“, u: Prilozi XXI, 22,
Sarajevo 1986, str. 91–130.99. „Pester Ungarische Commerzialbank на Балкану до 1918. године“, у: Зборник
Матице српске за историју 34, 1986, стр. 43–80.100. Ото Фолбер и немачка понуда мира Србији у јесен 1915. године, у: Зборник
Историјског музеја Србије 22, 1986, стр. 137–159.101. „Zum Kampf jugoslawischer Arbeiter für Befreiung Ernst Thälmanns“, u: Ernst
Thälmann, Berlin 1986, str. 168–171.102. „Централне силе и стратегијске саобраћајнице на Балкану 1915. године“,
у: Научни скуп Србија 1915. године, Београд 1986, стр. 183–203.103. „O tradiciji i saznanju“, u: Đoko Stojičić (ur.), Mi i naša tradicija, Beograd
1987, str. 34–37.
162 Годишњак за друштвену историју 2, 2013.
104. „Die Balkanpläne der Ballhausplatz–Bürokratie im Ersten Weltkrieg (1914–1916)“, u: Ferenc Glatz/Ralph Melville (ur.), Gesellschaft, Politik und Verwaltung in der Habsburgermonarchie 1830–1918, Stuttgart 1987, str. 343–371.
105. „Germany’s Attitude toward the Balkans 1912–1914“, u: Béla K. Király/Dimi-trije Đorđević (ur), East Central European Society and the Balkan Wars, New York 1987, str. 295–315.
106. „Braća Vlahović u gerili Prvog svetskog rata“, u: Miodrag Vlahović (ur.), Braća Vlahović 1917, Beograd 1987, str. 5–9.
107. „Devet teza o osnovama međunarodnog položaja balkanskog poluostrva u novijoj istoriji“, u: Dobrica Vulović (ur.), Balkan krajem 80ih godina, Beograd 1987, str. 49–54.
108. „Zamišljenost nad čovekom i životom“, u: Podmladak 5, 1987, str. 132–136.109. „Писмо војводе Косте Војиновића пуковнику Панти Грујићу од 5.августа
1917“, у: Историјски гласник 1–2, 1988, стр. 93– 105.110. „Mreže austrougarskih i nemačkih banaka na Balkanu pred Prvi svetski rat“, u:
Jugoslovenski istorijski časopis 1–4, 1988, str. 51–75.111. „Конференцији мира 1919–1920. и „Версајском систему““, у: Југословенски
историјски часопис 1–4, 1989, стр. 133–138.112. „Sedamdeset godina Jugoslavije“, u: Jugoslovenski istorijski časopis 1–4, 1989,
str. 169–173.113. „Aleksandar Deroko“, u: Glasnik, 1989, str. 237.114. Андреј Митровић, (ур.), Срби и Албанци у XX веку, Научни скупови, књ.
LXI, Београд 1991, стр. 461.115. „Замке теме ’Срби и Албанци у 20. веку’“, у: Срби и Албанци у XX веку,
Београд 1991, стр. 1–5.116. „Албанци у политици Аустро–Угарске према Србији 1914–1918“, у: Срби
и Албанци у XX веку, Београд 1991, стр. 89–105, стр.107–134.117. „Југославија, албанско питање и Италија 1919–1939“, у: Срби и Албанци
у XX веку, Београд 1991, стр. 231–251, стр. 253–273.118. „Андрић као дипломата“, у: Свеске Задужбине Иве Андрића, 1991, стр.
216–229.119. „Serbien, Geist und Widerstand im politischen Aufbruch Mitteleuropas“, u:
Meinard Peterlik/Werner Waldhäusl (ur.) Geist und Wissenschaft im politischen Widerstand, Wien 1991, str.107.
120. „Istoričar kao učesnik: Vladimir Dedijer“, u: Glasnik, 1991, str. 218–221.121. „Два листа дневника Косте Војиновића (октобар–децембар 1917)“, у:
Зборник Матице српске за историју 45, 1992, стр. 167–189.122. „L’ennemi héréditaire“, u: Michel Korinman (ur.), L’Allemagne vue d’ailleurs,
Paris 1992, str. 207–225.
163Библиографија Андреја Митровића
123. „Андрићеви дипломатски списи. „Иво Андрић, Дипломатски списи, приредио М. Милошевић, Београд 1992““, у: Књижевност 8/9/10, 1992, стр. 1112.
124. „Балкански ратни циљ немачког војног вођства привредна богатства Србије 1917–1918. године“, у: Глас CCCLXXII, књ. 8, Београд 1993, стр. 171–208.
125. Колективна свест и тумачење историје. Искуства истраживања Топличког устанка, у: Лесковачки зборник XXXIII, 1993, стр. 5–18.
126. „Problemi sveta „novog poretka“„, u: Novi svetski poredak i politika odbrane SR Jugoslavije, Beograd 1993, str. 31–40.
127. „Шест фрагмената за биографију Милана Ракића“, у: Књижевност, 1993, стр. 800–803.
128. „Jirgen Koka, O istorijskoj nauci“. u: Ogledi, Beograd 1994, str. 341.129. „Мислити теоријски у историографији?“, у: Историјски часопис XXXIX,
1992, Београд 1994, стр. 259–285.130. „Sugestija o podeljenoj istoriji. O istorijskoj svesti i stvarnosti istorije“, u:
Vojno–istorijski glasnik 1–2, 1994, str. 288–294.131. „Скица предлога за расправљање о проучавању друштва“, у: Годишњак за
друштвену историју I–1, 1994, стр. 5.132. „Европеизација и/или модернизација“, у: Годишњак за друштвену историју
I–2, 1994, стр.43.133. „Садашњост и историчарево схватање“, у: Годишњак за друштвену
историју I–2, 1994, стр. 205–208.134. „Dinar i kruna u kriznim godinama 1916–1918“, u: Novac i razvoj 12, 1994,
str. 46–51.135. „Građanski dialog. Srbi i Hrvati“, u: Erazmus 5, 1994, str. 24, 49, 71.136. „Радован Самарџић (1922–1994)“, у: Годишњак CI, 1994, стр. 667.137. „Die Zentralmächte, Mitteleuropa und der Balkan. Ideen und Ihre Verwirklichung
während des Weltkriges 1914–1918“, u: Richard G. Plaschka i dr. (ur.), Mitteleuropa – Konzeptionen in der ersten Hälfte des 20. Jahrhunderts, Wien 1995, str. 39–62.
138. „Дисконтинуитети српске историје“, у: Андреј Митровић (ур.), Прекрет-нице новије српске историје, Крагујевац 1995, стр. 5.
139. „Први светски рат“, у: Андреј Митровић (ур.) Прекретнице новије српске историје, Крагујевац 1995, стр. 75–95.
140. „Pisati istoriju kako je uistinu bilo. Razmatranja o smislu načela objektivnosti“, u: Glasnik, Podgorica 1995, str. 173–198.
141. „Неистоветност проучаваоца и проучаваног. Напомене о субјекту и објетку истраживања историје“, у: Историјски часопис XL/XLI, 1993/1994, Београд 1995, стр. 281–289.
164 Годишњак за друштвену историју 2, 2013.
142. „Заветна књига опредељеног за будућност“, у: Андреј Митровић (ур.), Стојану Новаковићу у спомен, Београд 1996, стр. 5–15.
143. „Љубав и поштовање за Леополда Ранкеа. Прилог схватању научности Стојана Новаковића“, у: Андреј Митровић (ур.), Стојану Новаковићу у спомен, Београд 1996, стр. 89–130.
144. „О новој књизи у спомен Стојану Новаковићу“, у: Андреј Митровић (ур.), Стојану Новаковићу у спомен, Београд 1996, стр. 197–200.
145. „Леополд Ранке, писац „Српске револуције“. (Поводом 200–годишњице смрти)“, у: Летопис Матице српске, 1996, стр. 502–515.
146. „Србија у новом историјском добу“, у: Пола века науке и технике у обновљеној Србији 1804–1854, Крагујевац 1996, стр. 11–18.
147. „I rapporti fra il potere politice, militare ed economice nei Balkani: Il caso della Serbia“, u: Ricerche storiche XXVII, 3, 1997, str. 533–549.
148. „Царска отоманска банка“ о пословима у Србији, у: Годишњак за друштвену историју III 2–3, 1996, Београд 1997, стр. 130–133.
149. „’Карактеристична црта данашњег века’. Један извор о модерном мента-литету у Србији – анализа дописа Николе Пашића од 8./20.марта 1872“, у: Историјски часопис XLII/XLIII, 1995/1996, Београд 1997, стр. 111–123.
150. „Стране банке у Србији 1882–1914“, у: Југословенски историјски часопис 1, 1997, стр. 9–24.
151. „Топлички устанак: колективна свест и тумачења. Искуства у истражи-вању“, у: Добровољачки гласник 9, 1997, стр. 5–20.
152. „Срби и Немци. Једно виђење другог створено историјом/Serben und Deutsche. Die durch die Geschichte geschaffenen gegenseitigen Ansichten“, у: Кораци 3/4, Крагујевац 1997, стр. 1, 28–51, 26–49.
153. „Београд – мета страних банака“, у: Економски сигнали, 1997, стр. 7–10.154. „Ранке (von Ranke) Леополд“, у: Сима Ћирковић/Раде Михаљчић (ур.),
Енциклопедија српске историографије, Београд 1997, стр. 616.155. „Proroci i istraživači. Pred izazovima 21. veka“, u: Pol Kenedi, Priprema za
21.vek, Beograd 1997, str. 11–16.156. „Foreign Banks in Serbia, 1882–1914“, u: Kostas P. Kostis (ur.), Modern Banking
in the Balkans and the West European Capital in the Nineteenth and Twentieth Centuries, Aldershot 1998, str. 77–97.
157. „Односи између политичке, војне и економске моћи на Балкану у Првом светском рату. Пример Србије. Историјско догађање и структура друштва: један опит“, у: Годишњак за друштвену историју V, 1–2, Београд 1998, стр. 16–32.
158. „Слика историјске стварности у делу Слободана Јовановића. Прилог ра-зумевању израза уставна историја“, у: Миодраг Јовичић (ур.), Слободан
165Библиографија Андреја Митровића
Јовановић – Личност и дело. Научни скупови XC, Одељење друштвених наука, Бд. 21., Београд 1998, стр. 99–107.
159. „Дистанцирајућа рефлексија или прилог разумевању научности проучава-оца историје“, у: Годишњак за друштвену историју IV–1, 1997, Београд 1998, стр. 87–92.
160. „Време врана. Крај историје у роману–хроници ’Ужице са вранама’“, Љубомира Симовића, у: Исидоријана 4, Београд 1998, стр. 121–125.
161. „Pojmovi Istok i Zapad u ’Srpskoj revoluciji’ Leopolda Rankea. Traganje za istorijskom logikom“, u: Jugoslovenski istorijski časopis 1–2, 1999, str. 1–12
162. „Подстрек историографији новијег доба“, у: Волтер Лакер, Историја Европе 1945–1992, Београд 1999, стр. 717–721.
163. „Фашизам. Трагање за историјским одређењем једног политичког појма“, у: Свеске – Књижевност, Уметност, Култура 47, Панчево 1999, стр. 125–228.
164. „Questions of an inquisitive man“, u: Miroslav Jovanović/Karl Kaser/Slobodan Naumović (ur.), Between the Archives and the Field. A Dialogue on historical Antrophology of the Balkans, Beograd/Graz 1999, str. 268–276.
165. „Der langsame Rhythmus der Geschichte. Leopold Rankes ’Serbische Revolution’, Begriffsbestimmungen vom ’Osten’ und ’Westen’. Die Suche nach der historischen Logik“, u: Horst Haselsteiner/Emilia Hrabovec/Arnold Suppan (ur.), Zeiten Wende, Frankfurt/M. 2000, str. 129–135.
166. „Prevlast nerazuma. Segment o istorijskom neumu u duhovnim prilikama kriznog doba (pokušaj šireg tumačenja konkretnim povodom)“, u: Hans–Georg Fleck/Igor Graovac (ur.), Dijalog povjesničara–istoričara 2, Zagreb 2000, str. 61–74.
167. „Problemi i pitanja modernizacije Srbije“, u: Hans–Georg Fleck/Igor Graovac (ur.), Dijalog povjesničara–istoričara 2, Zagreb 2000, str. 79–97.
168. „Банка са капиталом на акције. Идеје либералног капитализма у Ср-бији средином четрдесетих година 19. века. Оглед о истовременој неистовремености“, у: Годишњак за друштвену историју VII, 2/3, стр. 123–141.
169. „Struktura ratnog finansiranja Srbije 1914–1918. Traganje za istorijskom sastavnicom jednog međunarodnog kredita. Prelaz sa zlatne na deviznu podlo-gu“, u: Tokovi istorije 1–2, 2000, str. 83–110.
170. „Preseci, prekidi, prevrati i preokreti. Beleške o istoriji Srbije povodom 5. ok-tobra 2000“, u: Srbija posle Miloševića, Beograd 2001, str. 207–215.
171. „Нисам убио Јулија Цезара“, у: Драгана Марковић (ур.), Откуцаји времена 1990–2000, Београд 2000, стр. 93–103.
172. „Без победе у џепу“, у: Драгана Марковић (ур.), Откуцаји времена 1990–2000, Београд 2000, стр. 145–152.
166 Годишњак за друштвену историју 2, 2013.
173. „Југословенско питање и велике силе 1914–1918. Структура појаве једног међународног питања“, у: Југословенски историјски часопис 1–2, 2001, стр. 64–82.
174. „Историја и парамит – Балкан или проклето полуострво“, у: Стеван Павловић, Историја Балкана 1804–1945, Београд 2001, стр. 499–506.
175. „Analisti o naučništvu Leopolda Rankea. Četiri varijacije samosvesti istoričareve“, u: Tokovi istorije 1–2, Beograd 2002, str. 67–86
176. „The Yugoslav Question, the First World War and the Peace Conference 1914–1920“, u: Dejan Đokić (ur.), Yugoslavism. Histories of a Failed Idea 1918–1992, London 2003, str. 42–56.
177. „1848 in den Erinnerungen, Literatur und Historiographie der Serben. Drei Autoren: Jovan Sterija Popović, Jakov Ignjatović und Slobodan Jovanović“, u: 1848: Barbara Haider/Hans Peter Hye (ur.), Ereignis und Erinnerung in den politischen Kulturen Mitteleuropas, Wien 2003, str. 181–200.
178. „Nastanak moderne Srednje Evrope. Prekretna jesen 1918“, u: Oto Luttar/Jurej Perovšek (ur.), Zbornik Janka Pleterskega, Ljubljana 2003, str. 305–312.
179. „Политичке консеквенце пробоја Солунског фронта. Основе и предпоставке такозваног Версајског система“, у: Историја 20. века 2, Београд 2003, стр. 30–49.
180. „Sabirni centar. Iz dnevnika koji pisac uopšte ne piše“, u: Željko Hubač (ur.), Sabirni centar, Beograd 2003, str. 32.
181. „Origins of European Banks acting in the Balkans: link to the first integration of the Balkan Peninsula into the modern Europe“, u: Megatrend Revue 1, Beograd 2004, str. 7–33.
182. „Tito je trajao dugo i mnogo je svojih lica pokazao“, u: Radonja Leposavić (ur.), Vlas Tito iskustvo – Past/Present, Beograd 2004, str. 217–223.
183. „Хронологијом података ка целовитој историји – Снага сведочења о протеклом добу“, у: Бранка Прпа (ур.), Модерна српска држава 1804–2004. Хронологија, Београд 2004, стр. 7.
184. „Political Consequences of the Break Up of the Salonika Front“, u: The Salonika Theatre of Operations and the Outcome of the Great War,Institut für Balkan-studien Thessaloniki, Thessaloniki 2005, str. 321–342.
185. „Чедомиљ Мијатовић и рађање грађанства у Србији“, у: Слободан Г. Марковић, Гроф Чедомиљ Мијатовић. Викторијанац међу Србима, Београд 2006, стр. 450–453.
186. „Уметност у раздобљу светских ратова“, у: Токови историје, 3, 2007, стр. 163–172.
167Библиографија Андреја Митровића
Прикази
1. „Никола Стојановић, Босанска криза 1908–1914“, Сарајево 1958, у: Исто-ријски гласник 3–4, 1959, стр. 164ф.
2. „Новые документы из истории Мюнхена“, Москва, 1958, у: Југословенски историјски часопис, 1, 1962, стр. 114
3. „Hajne Guderijan, Vojni memoari, Beograd 1961“, u: Jugoslovenski istorijski časopis 3, 1963 str. 128–133
4. „Bogdan Krizman/Bogumil Hrabak (ur.), Zapisnici sa sednica delegacije Kraljevine SHS na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919–1920., Beograd 1960“, u: Jugoslovenski istorijski časopis 1, 1963, str. 102–106
5. „Paul Sete, Epohe svjetske istorije. Od Hamurabija do Kolumba, Sarajevo 1963“, у: Историјски гласник 2–3, 1964, str. 225–228
6. „Gérard Walter, La révolution anglaise, Paris 1963“, u: Jugoslovenski istorijski časopis 3, 1965, str. 147
7. „Igor Kon., Die Geschichtsphilosophie des 20. Jahrhunderts, Kritischer Abriss I–II, Berlin 1964“, u: Jugoslovenski istorijski časopis 3, 1965, str. 149f.
8. „Milan Marjanović, Diplomatska borba za Zadar 1915–1922, u: Jaksa Ravlić (ur.), Zadar. Geografija, ekonomija, saobraćaj, povijest, kultura, Zagreb 1964, str. 271–299“, u: Jugoslovenski istorijski časopis 2, 1965, str. 105–109
9. „Herbert Fajs, Čerčil, Ruzvelt, Staljin, Vojno delo, Beograd 1965“, u: Jugoslovenski istorijski časopis 3, 1965, str. 148
10. „Bogdan Krizman, Jadransko pitanje na Pariškoj mirovnoj konferenciji (od 28. juna do 9. decembra 1919). Istorija XX veka, VII, Beograd 1965“, u: Jugoslovenski istorijski časopis 1–2, 1966, str. 163–168
11. „Две оцене Дедијерове књиге о сарајевском атентату. Владимир Дедијер, Сарајево 1914, Београд 1966“, у: Летопис Матице српске 143, 399, 1967, стр. 162–169
12. „Василије Крестић, Хрватско–угарска нагодба 1868. године, Београд 1969“, у: Историјски гласник 1, 1969, стр. 148
13. „John R. Hale, The Evolution of British Historiography. From Bacon to Namier, London 1967“,у: Историјски гласник 1, 1969, str. 147
14. „Jean–Baptiste Duroselle, Le conflit de Trieste 1943–1954, Brüssel 1966“, u: Istorijski glasnik 1, 1969, str. 147.; u: Jugoslovenski istorijski časopis 3, 1969, str. 116–125
15. „Andreas Hillgruber (ur.), Staatsmänner und Diplomaten bei Hitler. Vertrauliche Aufzeichnungen über Unterredungen mit Vertretern des Auslands 1930–1941, Frankfurt/M. 1967“, у: Историјски гласник 1, 1969, str. 146
16. „Милан Ракић, „На Капитолу“. (Једна историографска интерпретација)“, у: Летопис Матице српске, 146, 405, 1970, стр. 194–199
168 Годишњак за друштвену историју 2, 2013.
17. „Вадим Голубцов, Мемуары как источник по истории советского общества, Москва 1970“, у: Историјски гласник 1–2, 1970, стр. 283
18. „Велике силе и постанак југословенске државе као историографска тема. (Осврт на књигу Драгољуба Р. Живојиновића, Америка, Италија и постанак Југославије 1917–1919, Београд 1970)“, у: Историјски гласник 1–2, 1970, стр. 243–251
19. „William L. Shirer, Berlin diary 1939–1941, London 1970“, у: Историјски гласник 1–2, 1970, str. 282
20. „Renzo de Felice, Le interpretazioni del’fascismo, Bari 1970,“ у: Историјски гласник 1–2, 1970, str. 284
21. „La storiografia italiana negli ultimi vent’anni, I–II, Milano 1970“,у: Исто-ријски гласник 1–2, 1970, str. 253
22. „Historische Zeitschrift, Sonderheft 3, hg. von W. Kienast, München 1969“, у: Историјски гласник 1–2, 1970, str. 283
23. „A. Breccia, Le fonti per lo studio della storia delle relazioni dei paesi jugoslavi nel periodo 1870–1954, u: Storia e politica 4, 1970, str. 579–620; 1, 1971, str. 82–97; 2, 1971, str. 287–310,“ у: Историјски гласник 1, 1971, str. 170
24. „A. Moritsch, Das nahe Triester Hinderland. Zur Wirtschaftlichen und sozialen Entwicklung von Beginn des Jahrhunderts bis zur Gegenwart, Wien/Köln/Graz 1969“, у: Историјски гласник 1, 1971, str. 170
25. „Velike sile i evropski jugoistok pred početak Drugog svetskog rata, (Povodom knjige: H. J. Schröder, Deutschland und die Vereinigten Staaten 1933–1939, Wiesbaden 1970)“, у: Историјски гласник 2, 1972, str. 115
26. „Дуго очекивано дело. Историја Југославије. Написали Иван Божић, Сима Ћирковић Милорад Екмечић и Владимир Дедијер, Београд 1972“, у: Политика, 30.12.1972
27. „Südosteuropa Dissertationen 1918–1960. Eine Bibliographie deutscher österreichischer und schweizerischer Hochschulschriften, Graz/Wien/ Köln 1968“, у: Историјски гласник 1, 1973, str. 183
28. „Значајан историјски извор о учешћу Србије у Првом светском рату. Записници са седница Министарског савета Србије 1915–1918, приредили Драгослав Јанковић и Богумил Храбак“, Београд 1976, у: Политика, 16. 9. 1976
29. „Нови резултати о узроцима и поводу Првог светског рата. Велике силе и Србија пред Први светски рат. Зборник радова, Београд 1976“, у: Политика, 23. 12. 1976
30. „И игра и збиља. Вук Винавер: „Југославија и Мађарска 1933–1941“, Београд 1976“, у: Политика, 16. 6. 1977
169Библиографија Андреја Митровића
31. „Велике силе и Југословенске рудне сировине у епохи империјализма. Поводом студије Живка Аврамовског „Трећи Рајх и Борски рудник“, Бор 1977“, у: Политика, 16. 3. 1978
32. „Пробој Солунског фронта – Балкан и Први светски рат. „Петар Опачић, Солунска офанзива 1918. године, „Српска војска у завршном периоду Првог светског рата“, Београд 1980““, у: Политика, 13. 6. 1981
33. „Аероплан над миром и ратом. „Александар Дероко, А ондак је летио јероплан над Београдом, Београд 1983““, у: Политика, 7. 1. 1984
34. „Francuska revolucija i dvesta godina potonje istorije, u: Sloboda, jednakost, bratstvo: Francuska revolucija i savremenost, Beograd 1990, str. 27–30
35. „Spajanje razbijenog prostora. „M. Ekmečić, Stvaranje Jugoslavije, Beograd 1989““ u: Borba, 8. 2. 1990
36. „Dopuna istorijskoj svesti. „M. Đilas, Druženje s Titom, Beograd 1990. i Ibeo-vac. Ja Vlado Drapčević, Beograd 1990““, u: Borba, 26. 4. 1990
37. „Godine sukoba. „Č. Štrbac, Svedočanstva o 1948, Beograd 1989““, u: Borba, 27. 12. 1990
38. „Upotreba istorijske svesti. „I. Đurić, Istorija pribežište ili putokaz, Sarajevo 1990““, u: Borba, 10. 1. 1991
39. „Istorijski spisi F. Brodela“, F. Brodel, Spisi o istoriji, Beograd 1992, str. 371–383
40. „Suštine prekretnog doba. „R. Ljušić, Tumačenje srpske revolucije u istoriografiji 19. i 20. veka, Beograd 1992““, u: Borba, 29. 10. 1992
41. „Teorijski usmereno saznavanje istorije. „Jirgen Koka. O istorijskoj nauci““, u: Ogledi, Beograd 1994, str. 321–341
Новински чланци
1. Dve komponente nacionalizma, u: Borba, 20.1.19732. Време нетрпељивих, у: НИН, 31. 8. 1975, 7. 9. 1975, 14. 9. 19753. Dok čovek živi u društvu trajaće i njegova istorija. (Intervju povodom knjige
„Vreme netrpeljivih“), u: Mladost, 25.10.19754. Историчар и филозоф. Смрт Арнолда Тојнбија, у: Политика, 12. 11. 19755. Марксизам и историја, у: Просветни преглед, 10. 9. 19766. Научникова порука. Поводом смрти Георгија Острогорског, у: НИН, 31.
10. 19767. 1877. Шта се догодило пре једног века, у: Политика, 31. 12. 1976, 1./2. 1.
19778. Izbijanje Drugog svetskog rata i politika Komunističke partije Jugoslavije, u:
Borba, 11. 4. 1977
170 Годишњак за друштвену историју 2, 2013.
9. Између насиља догме и снаге слободе. Разговор са професором Андрејом Митровићем о уметности у „Времену нетрпељивих“, о историјском у Чаробном брегу“ Томаса Мана, о савременом истраживању историје, у: Политика, 10. 9. 1977
10. Чарлин је то боље урадио. (Поводом филма „Хитлер, једна каријера“ Јоакима Феста), у: Политика, 5. 11. 1977
11. Оне 1878. године. Пре једног века одржан је Берлински конгрес који је дубоко изменио прилике на Балканском полуострву, у: Политика, 31. 12. 1977 и 2. 1. 1978
12. Уметност као дело историје. Нафта и Сетембрини о Пиети с Рајне. Додири историјске науке и историје ликовне уметности, у: Књижевне новине, 10. 3. 1979
13. Против нечовечног у епохи. Уметност у раздобљу светских ратова, у: По-литика, 25. 8. 1979
14. Трагање за човеком. Уметност и раздобље светских ратова, у: Политика, 1. 9. 1979
15. Узалудно су се маскирали, у: Политика, 8. 9. 197916. Симболика „Гернике“. Уметност и раздобље светских ратова, у: Политика,
15. 9. 197917. Јул 1914. Тренуци одлуке о И светском рату, у: Политика, 23.7.1980, 4. 8.
198018. Стрампутица историје. „Они су нас напустили“, необична изложба у бечком
дворцу Белведере, у: Политика, 13. 8. 198019. У средишту збивања. Историјска грађа за предвечерје Првог светског
рата. Документи о спољној политици Краљевине Србије, у: Политика, 7. 2. 1981
20. Značaj naučnog u istorijskoj svesti, u: Četvrti jul, 10. 9. 198121. Историјска свест и наша савремена историја, у: Политика, 5. 1. 198222. Превазилазити митове и догме, у: Политика, 6. 1. 198223. Идеја југословенства јуче и данас, у: Књижевне новине, 30. 9. 198224. Kad sam prvi put video Malagu, u: Komunist, 5. 11. 198225. Istina Miloša Crnjanskog, u: Intervju, 24. 6. 198326. Недовршена слика. Историјски феномени и савременост. Разговор за
„округлим столом“ „Политике“ о књизи Бранка Петрановића „Револуција и контрареволуција у Југославији“, у: Политика, 15. 10. 1983
27. „Историја са грешкама“, у: Илустрована политика, 13. 12. 198328. Два века деснице. Одреднице деснице и њене везе кроз историју, у:
Политика, 24. 12. 198329. 1844. Српска железница, у: Политика, 31. 12. 1983, 1./2. 1. 198430. Istorijska svest i izazovi prošlosti, u: Komunist, 1. 1. 1984
171Библиографија Андреја Митровића
31. Историја с препрекама, у: НИН, 8. 1.198432. Срби од Берлинског конгреса до уједињена, у: Политика, 10. 3. 1984.33. Дани када су се тукли људи“ преко ноћи“, у: НИН, 18. 3. 198434. Коначно прва, у: НИН, 25. 3. 198435. Пакт и рат, у: Политика, 27. 3. 198436. Одлука о рату 1914. Сукоб Аустро–Угарске и Србије, у: Политика, 7. 7.
198437. Рат је трајао 27 година дуже, у: НИН, 29. 7. 198438. Друга Европа, у: НИН, 5. 8. 198439. Србија у Првом светском рату, у: Књижевна реч, 25. 2. 198540. Иза азбесног паравана, у: Нове омладинске новине, 10. 3.198541. Личност и историја, у: НИН, 23. 6. 198542. Европа мимо Рима и Византа. (КЕБС у Будимпешти), у: НИН, 8. 12.
198543. Историјским разумом против митова, у: Књижевне новине, 15. 12. 198544. Одговорност појединца или наслеђе Манових, у: Књижевна реч, 10. 4.
198645. Povodom 100–godišnjice rođenja Ernesta Telmana, u: Komunist, 11.4.198646. Суочимо се са својом историјом, у: НИН, 22. 6. 198647. Идеал и политика, у: НИН, 10 .8. 198648. Сећање на рат. „Голгота и Васкрс Србије 1914–1918“, у: Политика, 11. 10.
198649. Ludilo malih interesa, u: Borba, 31. 12. 1986, 1./2. 1. 198750. Појава „аријевца“, у: НИН, 8. 3. 198751. Устанак 1917, у: НИН, 22. 3. 198752. Одломак из анти–дневника који потписани иначе и не пише, у: Књижевна
реч, 10. 6. 198753. Припреме Топличког устанка. Настанак организоване гериле, у: Књижевна
реч, 10. 10. 198754. Поводом издавања „Рујанског четворојеванђеља“, у: Књижевне новине, 1.
11. 198755. Nužnost interdisciplinarnog pristupa genocide, u: Student, 17. 12. 198756. Politika razbijenog prostora, u: Komunist, 12. 2. 198857. Most preko istorijskih rascepa, u: Borba, 28. /29. /30. 11. 198858. Историјско наслеђе и његово превазилажење, у: Књижевне новине, 1. 12.
198859. Мост преко миленијумске провалије, у: Књижевне новине, 15. 12. 1987 /1.
1. 198860. Istorija, mit, profit, u: Borba, 13./14. 5. 198961. Jugoslavija starija od AVNOJa, u: Jedinstvo, 1.12. 1989
172 Годишњак за друштвену историју 2, 2013.
62. Stavljanje problema u frižider, u: Stav, 29. 12. 198963. Владимир Дедијер (1914–1990), у: Годишњак 1990, стр. 471.64. Ništa ne znamo o sebi, u: Revija 8, 10. 5. 199065. О ћудљивости музе историје. О рвању песништва и научништва и о
историчару као људождеру или свештенику Клио, у: Књижевне новине, 15. 3. 1991
66. Klio prljavih ruku, u: Borba, 4. 4. 199167. Srbi i Hrvati posle pola veka. Uz beleške Mihaila Konstantinovića, u: Vreme,
20. 5. 199168. Nemački činilac i zaoštravanje jugoslovenske krize, u: Borba, 15./16./17./18.
6. 199169. Историју смо хтели да заборавимо, у: Светлост, Крагујевац, 14. 2. 199170. Fatalna privlačnost Srba i Hrvata, u: Vreme, 25. 3. 199171. Konzervirali smo stare ideje, u: Bosanski pogledi, 25. 4. 199172. Intervju nedelje: dr. Andrej Mitrović, u: Nedelja, 26. 5. 199173. Kasnimo za tri revolucije, u: Duga, 22. 6. 199174. Atavizmi Srednje Evrope. Paralele 1914–1991, u: Vreme, 15. 7. 199175. Почему враждуют Сербы и Хорваты, у: Советская Естония, 17. 7. 199176. Istoričar moderne. 150 godina rođenja Stojana Novakovića, u: Borba, 3. 12.
199277. Samoopredeljenjem do libanizacije, u: Borba, 19. 2. 199278. Ideali padaju pred zidom realnosti, u: Borba, 31.12.1992, 3.1.199379. Историјско подручје Андрићевих сижеа. Осам предходних забелешки, у:
Књижевне новине, 15. 10. 199280. Устанак кога су се одрицали, у: Јединство, Приштина, 2. 3. 199281. Sećanje na sopstvenu budućnost, u: Borba, 4./5. 4. 199282. Разговор у редакцији: Мимо поретка, у: НИН, 5. 6. 199283. Страсти су разум појеле, у: Политика експрес, 27. 8. 199284. Nova Srednja Evropa, u: Student, 29 .8. 199285. Kad se istorija zataškava, u: Intervju, 11. 12. 199286. Самосвест струке историчареве. Нестварна слика историје, у: Политика,
22. 5. 199387. Пророци и истраживачи. Пред изазовом 21. века, у: Политика, 17. 7.
199388. Смрт црног двоглавог орла, у: Политика, 2. 10. 199389. Клио опет постаје ћудљива, у: Политика, 4. 12. 199390. Опажања уз пропаст југословенске државе, у: Књижевне новине, 15. 12.
199391. Посланик са смањеним ауторитетом. „Иво Андрић, Дипломатски списи,
приредио М. Милошевић, Београд 1992“, у: Књижевне новине, 1. 1. 1993
173Библиографија Андреја Митровића
92. Нисам убио Јулија Цезара (1), у: Војска, 25. 2. 199393. Живети тренутак, мислити Балкан (2), у: Војска, 4. 3. 199394. Istina je i u istoriji moralna kategorija, u: Vreme, 22. 3. 199395. Buđenje demona nacionalizma, u: Spona, 1. 4. 199396. Predugo plutanje, u: Politika ekspres, 10. 5. 199397. Zloupotreba kosovskog mita, Samostalni, 21. 5. 199398. Malim koracima u obnovu života, u: Borba, 26. 11. 199399. Покушај о основама југословенске кризе, у: Књижевне новине, 1. 1. 1994100. Модерно у Србији, у: Политика, 11. 6. 1994101. Историја Европе. Садашњост и историографија, у: Политика, 12. 11.
1994102. „Мир се не може лако повратити“. Из строго поверљивих извештаја Никола
Пашића са Конференције мира у Паризу 1919–1920. године, у: Књижевне новине, 15. 6. /15. 7. 1994
103. Мит о континуитету зла. Сарајево 1914. и 1994. Прилог размишљању о историјској свести данас, у: НИН, 8. 7. 1994
104. Историја српског народа. Издавачки подухват, у: НИН, 14. 10. 1994.105. Историчар и његово време. Бранко Петрановић (1927–1994), у: Политика,
25. 6. 1994106. Чињенице наспрам политизованих тврдњи. Ин мемориам: Богдан Кризман
(1913–1994), у: Политика, 23. 7. 1994107. Srbija u 11 slika, u: Vreme, 2. 5. 1994108. Hiljadu godina u 10 tomova, u: Borba, 25. 10. 1994109. Историјски оквир српског питања, у: Књижевне новине, 1./15. 1. 1995110. Цензурисан због кнеза Милоша. Два века по рођењу Леополда Ранкеа, у:
Политика, 12. 12. 1995 и 1./2. 1. 1996111. Народ спасао динар, у: Вечерње новости, 11. 1. 1995112. Јалта није расцепила Југославију, у: Нова Нада, 8. 2. 1995113. Слепило, тровање, инфекција…, у: НИН, 14. 4. 1995114. Mi smo opterećen narod, u: Naša Borba, 15./16. 7. 1995115. Svi nude prošlost, u: Nezavisna Svetlost, 28. 9. 1995116. Ушли смо на велика врата, у: Српска реч, 4. 12. 1995117. Српски Макијавели. Сто педесет година од рођења Николе Пашића, у:
Политика експрес, 18. 12. 1995118. Mrak iz kojeg nastaju krvave noći, u: Naša Borba, 23./24. 11. 1996119. Без поделе у џепу, у: Војска, 26. 12. 1996120. Целовитост историчаревог резултата, Мирослав Јовановић, Досељавање
руских избеглица у Краљевину СХС 1919–1924, Београд 1997, у: Демок-ратија, 1997
121. Реч, у: Књижевне новине, 15. 1./1. 2. 1997
174 Годишњак за друштвену историју 2, 2013.
122. СКЗ – за ствараоце и љубитеље добре књиге, у: Књижевне новине, 15. 4. 1997
123. Srbijino doba građanstva, u: Politika, 31. 5. 1997124. Pravo na neposlušnost prevazilazi uže shvatanje pojma legitimnosti, u: Demo-
kratija, 11. 1. 1997125. Слобода и улице Европе. Из историјског искуства модерног доба, у: НИН,
17. 1. 1997126. О каламбуру: жртве су џелати, у: Књижевне новине, 15. 10.–1. 11. 1997127. Čovek velikog izazova. In memoriam Ivanu Đuriću (1947–1997), u: Helšinska
povelja, 1997, str. 12128. Одликовање Лујзе Хеј Кар. Четири непозната документа, у: Књижевне
новине, 15. 2. 1998, 1. 2. 1998, 15. 3. 1998129. Анексија 1878. и министар зле прошлости, у: Књижевне новине, 1. 4.
1998130. Ostvarene nade, iskušavanja ideala, u: Politika, 20. 3. 1999131. Istorija loših primera, u: Danas, 31. 12. 1999, 3. 1. 2000132. Спори ритам историје. Историјски суштинско у Ранкеовој „Српској
револуцији“, у: Политика, 12. 2 .2000133. Две деценије узлета Србије 1895–1914, у: Књижевне новине, 16. 4. 2000,
1. 5. 2000134. Европа на крају другог миленијума, у: Политика, 30./31. 12. 2000, 1./2. 1.
2001135. Prekoračivanje granica, u: Vreme, 13. 12. 2001136. Историја и свакодневица. Сећања Слободана Нешовића на 27. март, у:
Политика, 20. 4. 2002137. Susret zdravorazumskog i naučnog, u: Književni list, 1. 2 – 1. 3. 2003, 1. 4. – 1.
5. 2003138. Ja i (Galerije koje pričaju istoriju), u: Danas, 31 .12. 2004, 3. 1. 2005
Докторске тезе одбрањене под менторством професора Андреја Митровића
Милак, Енес, Италија и Југославија 1931–1937, 1983.Херцигоња, Дуња, Велика Британија и спољнополитички положај Југославије
1929–1933. Британска политика према југословенско–италијанским суко-бима у време светске привредне кризе, 1985.
Ристовић, Милан, Немачки „нови поредак“ и југоисточна Европа 1940/41–1944/45: планови о будућности и пракса, 1990.
175Библиографија Андреја Митровића
Прпа, Бранка, Југославија као модерна држава у виђењима српских интелек-туалаца 1918–1929, 1995.
Марковић, Предраг Ј., Друштвени живот Београда 1948–1965: утицаји света подељеног на Исток и Запад, 1995.
Младеновић, Божица, Град у Војно–генералном гувернману у Србији, 1916–1918, 1997.
Јовановић, Мирослав, Руска емиграција на Балкану, 1920–1940, 2000.Стојановић, Дубравка, Европски демократски узори код српске политичке и
интелектуалне елите, 1903–1914, 2000.Гашић, Ранка, Британски и немачки утицај на београдску елиту, 1936–1941,
2002.Јањетовић, Зоран, Националне мањине у Краљевини СХС/Југославији 1918–1941,
2004.Манојловић Пинтар, Олга, Идеолошко и политичко у споменичкој архитектури
Првог и Другог светског рата на тлу Србије, 2004.
Професор Андреј Митровић члан комисије за одбрану докторске тезе
Бојовић, Јован, Напредни омладински покрет у Црној Гори 1918–1941 године, 1969.
Тодоровић, Десанка, Спољна политика Краљевине СХС према балканским државама, 1972.
Костић, Урош, Истра и Трст у ратним плановима и стварности последњег рата, 1978.
Станковић, Ђорђе, Никола Пашић и стварање југословенске државе (1914–1921), 1979.
Маневић, Зоран, Појава модерне архитектуре у Србији, 1980.Милојковић Ђурић, Јелена, Музика као део српске културе између два светска
рата, 1981.Куљић, Тодор, Објашњење и оправдање капитализма у теоријама и тотали-
таризму, 1981.Босић, Милован, Извори за историју комунистичке партије 1919–1941, 1982.Трипковић, Ђоко, Унутрашње–политички развитак Југославије и Велика Бри-
танија 1945–1948, 1988.Остојић–Фејић, Убавка, САД и Србија 1914–1918. године, 1991.Бјелајац, Миле, Војска Краљевине Југославије 1929–1935, 1992.Пршић, Милоје В., Штампа народноослободилачког покрета у Југославији
1941–1943. године, 1993.
176 Годишњак за друштвену историју 2, 2013.
Борозан, Ђорђе Ј, Велика Албанија 1939–1945: порекло, идеје и пракса, 1993.Павловић, Војислав Г., Од монархије до републике : САД и Југославија 1943–
1946: докторска дисертација, 1997.Алексић, Весна, Велика светска економска криза у Сједињеним Америчким
Државама – Модел друштва у кризи, 2006.
Магистарске тезе одбрањене под менторством професора Андреја Митровића
Милак Енес, Краљевина СХС и Римски споразум 1922–1924, 1976.Митровић, Момчило, Југословенска академска омладина у Швајцарској 1916–
1918, 1977.Херцигоња, Дуња, Србија и руска револуција 1905, 1976.Марјановић, Владислав, Југославија, Лига нација и идеје мира и међународног
споразумевања: 1925–1929, 1978.Лихт, Соња, Идеја савета и њен утицај на савремени раднички покрет у
Мађарској, 1979.Трипковић, Ђоко, Француска и евакуација српске војске из Албаније, 1980.Остојић, Убавка, Британски историчари и Србија, 1914–1915, 1980.Ристовић, Милан, Политички односи на Балкану 1941–1945 године у светлу
извештаја Амбасаде Краљевине Југославије у Анкари, 1981.Срђан Кнежевић, Филм као историјски извор, 1986.Марковић, Никола, Британска концепција балканског блока и Србија 1914–1915,
1989.Jorge Santos Carvalho, Лисабон као средиште југословенске емиграције, 1941–
1945, 1985.Младеновић, Божица, Жене у Топличком устанку, 1989.Максимовић, Ратомир В., Привремена влада Далмације 1918. године, 1989.Марковић, Предраг, Европски утицаји на процес друштвене модернизације
Београда од 1918 до 1941, 1991. Стојановић, Дубравка, Српска социјалдемократска странка и ратни програм
Србије 1912–1918, 1992. Петровић, Ненад, Фашистичке идеје код интелигенције у Београду 1919–1941,
1993. Стојановић, Радомир Р. Филмски снимак црногорских трупа на Тарабошу и око
Скадра 1913. као историјски извор, 1994. Јовановић, Мирослав, Досељавање руских избеглица у Краљевину СХС: 1919–
1924, 1993.
177Библиографија Андреја Митровића
Грба, Милан, Британске санитетске мисије и Србија у Првом светском рату , 1995.
Манојловић, Олга, Традиције Првог светског рата у београдској јавности 1918–1941, 1996.
Јањетовић, Зоран Д. Исељавање немачке мањине из Војводине 1944–1948. године, 1996.
Димитријевић, Весна, Политичко и идеолошко на југословенским поштанским маркама 1931–1952, 1997.
Милорадовић, Горан, Логори за изолацију у Краљевини Срба, Хрвата и Слове-наца (1919–1922), 2000.
Алексић, Весна, Опште југословенско банкарско друштво а.д.1828–1945: сту-дија из социјално–финансијске историје, 2000.
Главник, Александар, Југославија и савезничка политика према немачким ре-парацијама 1946–1948, 2000.
Вучетић–Младеновић, Радина, „Цвијета Зузорић“. Европско у култури београд-ског грађанства 1918–1941, 2001.
Суша, Ања, Београдско позориште и студентске демонстрације '68, 2001. Николић, Јасмина, Агонија Европе Богдана Радице и београдски круг културних
радника 30–тих година XX века, 2002. Мишић, Саша, Политика Југославије према Албанији у периодуод 1924–1927.
године, 2005.