Криминалистичко Полицијска АкадемијаЗемун, Цара Душана 195

СЕМИНАРСКИ РАД

ПРЕДМЕТ: ПОЛИЦИЈА У ЗАЈЕДНИЦИ

НАСИЛНИЧКИ КРИМИНАЛИТЕТ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ –

тоеријски и практични аспекти супротстављања

Ментор: Студент:

Београд, 2010. година

1. Увод ..............................................................................................................................5

2. Појам силе, насиља и насилничког криминалитета ..............................................................................................6

2.1. Појам силе ......................................................................................................6

2.2. Појам насиља ..............................................................................................6

2.3. Појам насилничког криминалитета ..........................................7

3. Облици испољавања насилничког криминалитета ............................................................................................7

3.1. Класични криминалитет .......................................................................7

3.2. Организовани криминалитет ...........................................................8

3.3. Политички криминалитет ....................................................................9

4. Теоријски и практични аспекти супротстављања насилничком криминалитету .............................................................................................................................................10

4.1. Превентивно и репресивно супротстављање насилничком криминалитету ....................................................................10

4.2. Улога полиције и државних органа у супротстављању насилничком криминалитету ...................................................................11

4.2.1. Концепт рада полиције у заједници ...............................................13

4.3. Мере и програми за превенцију насиља у школама ......15

2

4.4. Улога Центра за социјални рад у превенцији насилничког криминалитета .....................................................................18

4.4.1 Општи страх од насилничког криминалитета ..........................19

4.5. Улога медија у сурпотсављању насилничком криминалитету ...........................................................................................20

5. Препопруке Европске Уније за превенцију насилничког криминалитета ..................................................21

6. Закључак .............................................................................................................24

7. Литература ........................................................................................................25

3

4

1. Увод

Под криминалитетом се подразумевају све противправне делатности за које су прописане одређене друштвене санкције. У савременом друштву криминалитет је општа друштвена појава. Она данас постоји у свим земљама и у свим друштвеним заједницама, без обзира на њихово друштвено – економско уређење и њихов политички систем.

Постоје бројне поделе криминалитета и то на класични, политички, привредни, малолетнички, професионални, организовани, насилнички и др. У склопу овог рада биће обрађен насилнички криминалитет.

Насиље је код нас широко распрострањено у свим сферама друштвеног живота. У разматрању генезе насиља у нашој земљи не могу се заобићи последице скорашњих ратова, друштвене изолације, „уобичајене“ последице преласка у капитализам, као што су сиромаштво, незапосленост, опште незадовољство и аномија друштва.

Сви ти друштвени аспекти под којима настаје и у којима се испољава насилничко понашање мора се узети у обзир приликом разматрања истог, као и у разматрању мера за његово спречавање. Наведени аспекти насилничког криминалитета ће бити обрађени у оквиру овог рада, са посебним освртом на теоријске и практичне аспекте његовог спречавања.

Чињеница да криминалитет представља веома опасно друштвено зло условила је неопходност да свако организовано друштво на ову појаву реагује на одређен начин. Комплексности криминалитета се мора супротставити комлексност државне и друштвене превенције и репресије.

Полазећи од актуелног стања, треба се залагати за оба вида супротстављања насилничком криминалитету, и превентивни и репресивни. А како је превенција запостављена треба инсистирати на потпунијем ангажовању полиције на превенцији, односно на доношењу и реализовању осмишљених превентивних програма, и у сарадњи полицијских органа са другим друштвеним актерима на плану супротстављања насилничком криминалитету.

5

2. Појам силе, насиља и насилничког криминалитета

2.1. Појам силе

У кривично – правном смислу, употреба физичке (телесне или механичке) снаге према другом лицу да би се ово принудило да нешто учини или не учини означава се појмом силе. Као употреба силе се сматра и примена хипнозе или омамљујућих средстава у намери да се неко против своје воље доведе у несвесно стање или онеспособи за отпор.

Сила може бити апсолутна, ако је неодољива или неотклоњива, па је према томе принуђени потпуно онемогућен да доноси одлуке о свом поступању или није у могућнопсти да поступа по својим одлукама.1

Сила може бити и компулзивна, ако је принуђени имао могућност да донесе одлуку или другачије да поступа, али је под дејством силе његова одлука или поступање било изнуђено.

Сила може бити непосредна и посредна. Сила је непосредна када се употребљава према лицу на које се жели утицати, а посредна ако је уперена против другог лица, а не оног чије понашање се жели изнудити.

2.2. Појам насиља

Насиље је појам који се не може сасвим јасно дефинисати и ограничити, ни у свакодневном животу, ни у научној терминологији.

Са кривично – правног аспекта под насиљем подразумевамо умишљајно наношење душевног, а знатно чешће физичког бола или повреде, односно последице насиља су по правилу комбиноване, физичке и психичке. Стога се насиље може поделити на психичко и физичко. Под физичким насиљем подразумева употреба физичке силе са циљем физичког угрожавања, тј. пребијања, наношења лаких и тешких телесних повреда и лишавање живота, као и сексуално угрожавање, где спадају силовање, сексуално узнемиравање, сексуално злостављање, блудне радње и сл. Под психичким или емоционалним насиљем подразумевамо најчешће вербални (може бити

1 Алексић Ж. и др., Лексикон криминлистике, стр.330-331, Смедеревска Паланка, 2004.

6

и невербални) облик наношења повреда нечијој психи.2 Оно је усмерено на на умањивање развоја и самосталности жртве. Укључује симболичко, говорно, знаковно омаловажавање, вређање, понижавање, претње и присиљавања. 3

У односу на континуитет испољавања, насиље можемо поделити на једнократно и континуирано, а у односу на број учинилаца и степен организованости на појединачно и организовано.

Насиље можемо поделити и с обзиром на однос учиниоца и жртве , и то као насиље према непознатим особама и насиље према познатим особама. Насиље према непознатим особама обухвата разне видове прогањања, убиства из користољубља, разбојништва, тероризам, злочини мржње, политичка убиства, тортура и други облици државног насиља, насилничко понашање на јвним местима и манифестацијама, сатанистичка убиства, сексуални деликти, трговина људима. Насиље према познатим особама се може даље поделити у односу да ли се спроводи на члановима породице, брачне заједнице и везе, где спадају насиље у породици, убиства, сексуално насиље, телесне повреде, претње, трговина људима, и насиље према познатим особама ван породице (пријатељи, познаници, колеге). Овде спадају разни видови злостављања и малтретирања на радном месту, у школи, у вртићу, прогањање, телесне повреде, насиље над децом, убиства, сексуални деликти, трговина људима.4

2.3. Појам насилничког криминалитета

Појам насилничког криминалитета се користи за означавање оних кривичних дела која карактерише брутално и агресивно поступање њихових извршилаца, односно где елемент насиља има доминантан карактер, без обзира да ли је део радње извршења, или представља неки други битан елемент конкретног кривичног дела.

3. Облици испољавања насилничког криминалитета

3.1. Класични криминалитет

2 http://hr.wikipedia.org/wiki/Nasilje3 http://www.svjetlorijeci.ba/arhiva/html/2005/12-2005/html/revija/kolumne3.html4 fasper.bg.ac.rs/nastavnici/.../kriminologija09.../Kriminalitet%20nasilja.ppt

7

Из садржаја дефиниција насилничког криминалитета, с обзиром на начин извршења, могу се сматрати кривична дела против живота и тела, против имовине и против слобода и права човека и грађанина. У ширем смислу то могу бити сва она кривична дела у чијем се начину извршења примењује сила или озбиљна претња.

У првом реду то су кривична дела систематизована гкривичним закоником наше земље у групу кривичних дела против живота и тела, и то: убисто, тешко убиство, убиство детета при порођају, недозвољен прекид трудноће, тешка и лака телесна повреда, учествованје у тучи, угрожавање опасним оруђем при тучи или свађи, излаганје опасности.

Затим кривична дела систематизована у групу кривичних дела против слобада и права човека и грађанина, и то: повреда равноправности, повреда слободе изражавања националне или етничке припадности, противправно лишење слободе, отмица, повреда слободе кретања и настањивања, принуда, злостављање и мучење, угрожавање сигурности, нарушавање неповредивости стана, спречавање јавног скупа и друга.

Ту су и кривична дела систематизована као кривична дела против полне слободе, где имамо: силовање, обљубу над немоћним лицем, обљубу над дететом, обљуба злоупотребом службеног положаја, недозвољене полне радње и друга.

Међу кривичним делима из групе против брака и породице, на првом месту треба поменути насиље у породици, као тренутно актуелну проблематику.

И наравно, ту су и кривична дела против имовине, где треба истаћи: разбојништво, разбојничку крађу и изнуду.

Када су у питању кривична дела против јавног реда и мира, то су: изазивање панике и нереда и насилничко понашање.

Треба нагласити да у ширем смислу то могу бити сва она кривична дела у чијем се начину извршења примењује сила или озбиљна претња.

.

3.2. Организовани криминалитет

Организовано насиље представља врсти организованог криминала у ком доминира насиље5, док се под насилничким криминалитетом обично сматра да обухвата кривична дела код којих се ради постизања неког одређеног циља користи напад на живот или тело или се њиме прети 6.

5 Др М. Бошковић , Транснационални организовани криминал, Полицијска Академија, београд, 2003, стр. 233

8

Када је у питању насилнички криминалитет који се испољава у склопу организованог криминалитета, најчешће су у питању поједина кривична дела којима се угрожава лична и имовинска сигурност грађана. Организовани криминалитет за свој главни циљ има богаћење и стварање профита, уз јачање финансијске моћи и одређених позиција у друштву, што свакако треба имати у виду када се доводи у везу са насилничким криминалитетом. Међутим, ту се не може направити оштра разлика, јер насиље употребљавају и криминалне организације које не стичу приход насилничким криминалитетом, нарочито када треба да остваре свој основни циљ, тј. када је то нужно ради сопствене заштите и као средство за успешно остваривање основних делатности које доносе незакониту добит.

Рекет је делатност организовног криминалитета која спада у домен насилничког криминалитета. Састоји се у томе што криминална организација нуди „услуге заштите” одређеном лицу и одређује му суму новца коју мора да плати за наводно учињене услуге, које су пропраћене озбиљном претњом, често и силом, уколико то лице одбије или намерава да одбије понуђену „заштиту”.

3.3. Политички криминалитет

Под политичким криминалитетом се подразумевају кривична дела којима се напада на постојећи друштвени поредак једне земље у циљу њеног рушења.7

У групи кривичних дела против уставног поретка и безбедности земље су систематизована кривична дела која се сматрају политичким криминалитетом, и то: тероризам, диверзија, саботажа, оружана побуна, изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости, повреда територијалног суверенитета, удруживање ради противуставне делатности и др.

Сва кривична дела која се могу сврстати у политички криминалитет укључују насиље које је усмерено против државних институција и оних који представљају државу.

.

6 Др Ђ. Игњатовић, Криминалистички аспекти деликата насиља, Деликти насиља, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, београд, 2002, стр. 2647 D. Modly, Корајлић Н., Криминалистички рјечник, Тешањ, 2002., стр. 457-458

9

4. Теоријски и практични аспекти супротстављања насилничком криминалитету

Супротстављање насилничком криминалитету подразумева предузимање мера превенције на његовом спречавању и одређених мере репресије у циљу његовог откривања и обезбеђења доказа.

То подразумева један стратегијски приступ уз ангажовање свих надлежних органа у примени превенције и репресије, као и других субјеката који могу да пруже одговарајућу помоћ, при чему се не сме изгубити из вида значајна делатност државе у доношењу одговарајућих прописа и примени адекватних мера, и њене пуне подршке у предузимању свих законских мера у супротстављању насилничком криминалитету.

Превентивним и репресивним методама се делује на ублажавање неких криминогених фактора, тј. смањењу или елиминисању њиховог утицаја, те на откривање кривичних дела насилничког криминалитета, њихових учинилаца и обезбеђење доказа. Сагледавајући ове методе долази се до сазнања да постоје и слични и различити, а у неким земљама готово идентични методи који се примењују у сузбијању насилничког криминалитета. При настојањима да се неки методи из иностране праксе користе за сузбијање насилничког криминалитета, не смеју се занемарити битни услови који у тим земљама детерминишу насилнички криминалитет и којима су прилагођени одређени методи.

4.1. Превентивно и репресивно супротстављање насилничком криминалитету

Основни облици супростављања криминалитету уопште, те самим тим и насилничком криминалитетом јесту превентивна и репресивна делатност.

Под превенцијом криминалитета се подразумева скуп активности усмерених на отклањање свих непосредних, објективних и субјективних услова и околности које погодују настанку и вршењу криминалитета. У спровођењу општих мера превенције учествују сви друштвени и државни органи. Поред основних облика превенције, важну улогу играју посебни облици превенције које предузимају државни органи који врше функцију сузбијања криминалитета, дакле полицијски органи. У развијању механизама превенције посебна улога припада криминалистичкој науци, унутар које се усавршавају постојеће и проналазе нове методе и средства која имају превентивни карактер.8 8 D. Modly, Корајлић Н., Криминалистички рјечник, Тешањ, 2002., стр. 493.

10

Репресивна делатност је по класичном схватању деловање, утврђивање и исказивање легитимне моћи државних органакроз формални контакт полиције и учинилаца кривичних дела.9 Механизам репресије по правилу ступа на снагу након што је извршено кривично дело. Циљ репресије је да се открије и разјасни кривично дело, да се према његовом учиниоцу, после законито спроведеног поступка, ирекне одговарајућа казна. Репресија је поверена специјализованим државним органима, као што су полиција, јавно тужилаштво, судови и органи за извршење кривичних санкција. Сваки од ових органа има законом утврђене дужности и овлашћења. Њихово складно и континуирано деловање је основни предуслов за успешно решавање задатака који су пред њих постављени.

4.2. Улога полиције и других државних органа у супротстављању насилничком криминалитету

Полиција је државни орган који неоспорно има кључну улогу када је у питању супротстављање криминалитету, како у својој примарној улози, тј. Репресивном деловању, тако и у превентивном. Тако је законска обавеза полицијских органа да, поред осталог, предузимају активности којима се спречава вршење кривичних дела. У том погледу, они спроводе мере криминалистичке контроле и појачаног надзора, врше потражну, позорничку и патролну делатност, обављају послове чувања и заштие објеката и предузимају друге мере и радње којима се отклањају услови који погодују криминалитету.

Такође, јавна тужилаштва и судови, вршећи своју функцију гоњења учинилаца кривичних дела, суђења и пресуђења, остварују значајне превентивне ефекте. Осим тога, они су дужни да прате и проучавају појаве од значаја за обављање својих функција и дају предлоге законодавним телима за спречавање друштвено опасних и штетних појава. 10

Логично је да ефикасном сузбијању насилничког криминалитета доприноси специјализација кадрова, доношење одговарајућих прописа, нарочито оних који ће се односити на оне области друштвеног живота које су најугроженије насилничким криминалитетом. Одговарајући прописи који имају превентивни и репресивни карактер морају да буду усмерени нтако да делују на узроке насилничког криминалитета у свим областима у којима је заступљен и да доприносе откривању и доказивању кривичних дела насилничког криминалитета, дакле морају бити таквог садржаја да он омогућава њихову практичну примену и гарантује ефикаснији рад надлежних органа.

9 D. Modly, Корајлић Н., Криминалистички рјечник, Тешањ, 2002., стр. 557.10 Алексић Ж. и др., Лексикон криминлистике, стр.246-247, Смедеревска Паланка, 2004.

11

Без обзира што се превенцији даје предност, одговарајући прописи морају да постоје како би омогућили циљ репресивне делатности којом се делује на последице извршених кривичних дела насилничког криминалитета. Због тога полиција, тужилаштво, судови и други органи откривања, надзора и контроле морају, применом одгобварајућих метода, максимално деловати у правцу откривања, разјашњавања и доказивања кривичних дела насилничког криминалитета.

Ефикасна борба против насилничког криминалитета захтева израду једне посебне стратегије која ће обухватити јединствену примену превентивних и репресивних мера, уз коришћење научних метода и достигнућа пиродних и техничких наука, и која треба да буде остварена кроз практичну делатност надлежних органа, у склопу одговарајућих државних мера које треба да створе боље услове за спречавање, али и за откривање и доказивање кривичних дела.

Механизми супротстављања насилничком криминалитету могу се спроводити на три нивоа: глобалном, регионалном и националном нивоу. Сами механизми за супротстављање криминалитету се могу сагледи кроз: сензибилизацију јавности, постојање законскихоснова, едукацију релевантних структура, сарадњу релевантних структура, програм заштите жртава и превенцију.

Нарочита пажња треба да буде посвећена улози полиције и других државних органа у локалној заједници. Локална заједница, њена полиција и институције не могу да гарантују добро понашање или прихватање вредности о општеприхватљивом понашању. Али оне могу да поставе оквир и усмере своје снаге на постизање одговора. Полиција мора да буде прихваћена у заједници као бескомпромисни борац против појединачних случајева насилничких кривичних дела, прекршаја и њихових учиниоца. Полиција у томе може понудити вођство и помоћ локалној заједници, локалним институцијама и грађанима.

Након што те институције постану снажне, може се утицати на промену културе рада локалне заједнице тако да она успешно региструје сигнале који упућују на непоштовање правила, озбиљна насилничка понашања и нереде, и да упути јасну поруку која се понашања неће толерисати.11

Полиција на најлакши начин може да направи први корак у повезивању субјеката друштвене заједнице јер је најоперативније тело у структури јавне управе и делује свакодневно и континуирано. На тај начин има могућност да оствари увид у сва питања која су битна за безбедност људи и имовине и функционисање јавног реда и мира на одређеном подручју.

Иако је тренутно стање такво да је улога полиције и других надлежних органа превасходно репресивног карактера, полиција и локална заједница могу, анализирајући криминалитет на свом подручју и групишући проблеме које желе да реше, да планирају

11 А. Новоселовић, Јавна сигурност и криминалитет у локалној заједници, Хрватски љетопис за казнено право и праксу, Загреб, број 2/2006

12

и предузимају и значајне превентивне мере. Оне могу довести полицију и локалну заједницу у повољнији положај према кривичним делима која ће тек бити учињена и у односу на њихове учиниоце. Превентивно деловање полиције и локалне заједнице се може преузети у односу на одређена места за која постоји сумња да ће на њима доћи до насилничког криминалитета, или у односу на поједина лица за која се предпоставља да ће извршити кривична дела.

У спровођењу превентивних мера и радњи треба да се користе подаци из полицјских евиденција које су предвиђене законом, а на начин и сразмерно захтевима конкретног случаја. Такође треба размотрити могућност коришћења правосудних евиденција.12

Увођење нових структура и развој превентивних делатности кроз организовано и стручно спровођење мера и активности социјалне и ситуационе превенције нам нуди велике и до сада неискоришћене могућности у сузбијању криминалитета, али је још важније у сарадњи грађана са полицијом, прихватању полиције, побољшању угледа полиције у друштву и развијању партнерских односа са другим државним органима и установама, невладиним организацијама и медијама, без чега ни нема успешне превенције.

4.2.1. Концепт рада полиције у заједници

Концепт рада полиције у заједници који је прихваћен у развијеном свету под универзалним називом „community policing”, у први план истиче новелирани приступ питањима квалитета живота и поделу одговорности субјеката у друштву.

Као модел организације и начина рада полиције у савременом друштву, концепт „community policing” полази од критичке оцене традиционалног приступа са циљем да се створи модерна организација, сагласна потребама демократског друштва и по универзалним стандардима развијеног света. 13

У континуитету се развијају различити органиѕациони модели, као што су: полицијски рад у заједници, полицијски рад усмерен ка заједници, проблемски орјентисан рад, полицијски рад усмерен на заштиту суседства, усмерени патролни системи, концпет сигурне заједнице, стратешки оријентисан полицијски рад.

12 А. Новоселовић, Јавна сигурност и криминалитет у локалној заједници, Хрватски љетопис за казнено право и праксу, Загреб, број 2/200613 http://www.informator.rs/tekstovi/novi-koncept_909.htm

13

Полиција у заједници је нова филозофија полицијског рада , заснована на идеји да полицајци и грађани раде заједно, да на различите начине решавају проблеме локалне заједнице који су везани за криминал, страх од криминала и друге различите друштвене поремећаје.

Ради се о филозофији која у својој основи има веровање да постизање тих циљева захтева од полиције развој нових квалитетних односа са грађанима који поштују законе у склопу којих ће онда, ти исти крађани, добити прилику да дефинишу приоритете, те да се укључе у различите делатности у сврху унапређења укупног квалитета живота подручја на коме живе. Дакле, полиција у заједници помера фокус полицијског деловања са реаговања на пријаве грађана на решавање проблема.14

У полицијској пракси и доктрини као савремени облици рада коцепта полицје у заједници се наводе: мултиагенцијски приступ, програми комуникације са заједницом, смањење страха од криминалитета, партнерство полиције и заједнице, састанци грађана, програми рада са мањинским групама и сл.

Актуелни Закон о полицији РС, усвојен крајем 2005. године, заменио је ранији Закон о унутрашњим пословима РС који је предвиђао као водећи, традиционални модел организације и рада полиције. Нови Закон о полицији РС је донет у сарадњи по инструкцијама Мисије ОЕБСа у републици Србији, и других међународних организација, ан основу позитивно – правне праксе и са идејом реформе снага безбедности и полиције у Србији.

На основу усвојене платформе и богате међународне праксе приступило се развоју концепта полиције у заједници у Србији, у неколико фаза и у неколико општина. Пилот пројекат је у почетку обухватио седам општина у Републици Србији и предузете активности су дале добре почетне резултате.

У току је перманента едукација у оквиру обавезних годишњих програма стручног усавршавања полицијских службеника, затим програми едукације грађана и других субјеката о безбедности у заједници, на трибинама и предавањима које третирају актуелне теме (насиље у школама, малолетничка деликвенција, наркоманија, насиље у породици и сл.). Повремено се одржавају и тематски консултативни састанци у локалним заједницама на различитим нивоима (месне заједнице, улице, зграде, удружења) са циљем унапређења комуникације са грађанима.

Као трајнији видови сарадње и размене мишљења на нивоу локалних заједница се формирају саветодавна тела, са циљем укључивања субјеката у решавње безбедносних проблема. У питању су савети и одбори за: безбедност, безбедност у школама, превенцију малолетничке деликвенције и сл.

Акција „од врата до врата”, условно оперативног карактера, одвија се непосредним ангажовањем припадника полиције на терену и у непосредној комуникацији са грађанима, приоритетно ради њихове заштите.

14 http://www.informator.rs/tekstovi/novi-koncept_909.htm

14

Треба поменути и сарадњу са меидјима, и унапређење те сарадње кроз различите видове комуникације, подршка медија афирмацијом рада полиције у заједници, учешће у емисијама, креирање материјала за новинаре и др. Информисање јавности и грађанства путем брошура, флајера, информатора и постера са различитим темама као што су : права и обавезе грађана, контакт грађана и полиције, подношење притужби на рад, безбедност имовине и сл.

Значајно је унапређена сардња и са невладиним организацијама, нарочито са онима које се баве специфичним проблемима као што насиље у породици. У том контексту је значајно учешће у превентивним кампањама, едукацији и изградњи партнерства полиције и других друштвених субјеката.

Пројекат „школски полицајац” спада у посебно значајне активности МУП-а РС, у оквиру нове организације и начина рада према концепту рада полиције у заједници. У складу са безбедносним проценама ангажују се стручни полицијски службеници у школама са израженом безбедносном проблематиком, који пак делују превентивно и у сарадњи са школским властима и другим субјектима заједнице.

Пројекат „мултиетничке полиције” на југу Србије је следећи изузетно значајан резултат у оквиру новог концепта рада полиције у заједници, јер је успео да окупи и анимира представнике свих националних мањина у мешовитим срединама Прешпево, Медвеђа и Бујановац.15

4.3. Мере и програми за превенцију насиља у школама

У многим земљама у свету школе више нису безбедно место, ни за ученике ни за школско особље. Школско насиље се повећава и у развијеним и у неразвијеним земљама, и у градовима и сеоским насељима. На појаву школског насиља утичу све промене које се догађају у политичким, социјалним, научним и образовним структурама у друштву, оно је одраз целокупне ситуације у друштву.16

Школа не може директно да утиче на решавање економских или друштвених проблема, али има могућности да се супротстави проблему насиља младих. Кривично – правни приступ, односно кажњавање оних који су већ починили насиље, није успешно у решавању проблема учествовања младих у насиљу, како то истичу еминентни аутори. Са друге стране, велики број истраживачких студија је документовано показао да превенција насиља у школи може да има врло успешне резултате и то у релативно кратко року.

15 http://www.informator.rs/tekstovi/novi-koncept_909.htm

16 Гашић-Павишић С., Мере и програми за превенцију насиља у школи, Библид, Београд, 2004.

15

Постоје бројни програми за превенцију насиља у школама који се примењују широм света, прате и проверавају. Поред тих програма, постоји и низ других разноврсних акцоја и мера које се предузимају у циљу смањења и предупређивања школског насиља. Разноврсне и бројне мере које се предузимају против насиља у школи могу се груписати према циљним групама на које су усмерене. Голдштајн, један од најпознатијих аутора програма за превенцију насиља, направио је такав преглед мера које су у САД предузимане почетком 90-тих. Он је регистровао 137 различитих интервенција које је разврстао у девет група.

Прву групу чине интервенције усмерене на ученике, као што су различити облици помоћи у учењу, групно саветовање, индивидуално саветовање, вршњачко саветовање, учешће ученика у различитим школским комисијама за безбедност, организовање ученичких патрола, програми за промену понашања, обука у интерперсонални9м вештинама, у савладавању стреса, решавању проблема, морално васпитање, обука у решавању проблема, програм разјашњавања вредности, састављање кодекса права и одговорности и др.17

Интервенције усмерене на наставника су друга група активности, која обухвата обуку у управљању агресијом, чешће контакте ван учионице, групне дискусије између управе школе, насравника и ученика, индивидуализована настава, наоружавање наставника, обука у самоодбрани, интеракција са родитељима, обука у сналажењу у случају разбојништва, силовања, упутства о опасним околностима и др.

Затим су ту интервенције усмерене на школски програм кроз курсеве музике и ликовне уметности, курсеве о правима, полицијске курсеве, центри за учење и сл. Интервенције усмерене на управу школе обухватају коришћење обучених преговарача у случају конфликата, комитет за школску безбедност, координацију између школске управе и полиције, приручник о законима и правима, о школским процедурама, правима и дговорностима, обука у управљању агресијом, курсеви о људским односима, приступачан директор школе.

Интервенције усмерене на физичку школску средину се односе смањивање величине школе, добро осветљење, брзо поправљање услед вандализма, електронска провера за откривање оружја, безбедни коридори, инсталирање табле за графите, спонзорски дани чишћења школе, коришћење плексигласа или сличних материјала за зидове, прегледна школска зграда, означавање школског инвентара, алармни систем и друго.

Интервенције усмерене на родитеље се састоје у одборима за спречавање изостајања са наставе, обука у родитељским вештинама, родитељи као гостујући предавачи, родитељи као посредници између рада и учења, центри за породично васпитање, већа одговорност родитеља за понашање њихове деце, уговори између родитеља и ученика о ненасиљу и др.

17 Гашић-Павишић С., Мере и програми за превенцију насиља у школи, Библид, Београд, 2004.

16

Интервенције усмерене на особље за обезбеђење састоји се у ангажовању лица из обезбеђења да поучавају о законима, за саветовање, посете породицама ученика и састављање школског приручника о безбедности.

Осму групу интервенција чине оне усмерене на заједницу, и то су програми помагања, образовање за спречавање вандализма, омогућавање локалној заједници да користи просторије школе након наставе, заједничке прославе и друштвено корисне акције организоване у школи и са школом.

И последњу групу чине интервенције усмерене на државу које чине успостављање јединственог система извештавања о случајевима насиља и вандализма, састављање државног надзорног одбора против насиља, строжији прописи о ношењу оружја, боља координација федералних и локалних служби, бољи закон о дечијем раду и друго.18

Посебну врсту програма представљају програми превенције насиља код ученика који су намењени за организовање слободног времена деце када им се заврши настава. Разлози за увођење ових програма су околности да многа деца остају сама после школе код куће и то је време када малолетничка деликвенција достиже врхунац и када су деца подложна искушењу ризичних понашања.

Нови видови програма превенције насиља младих су програми који су доступни преко комјутера. Један такав програм је, на пример, Компјутерски програм за обуку у управљању бесом, који је намењен агресивним ученицима и чији је циљ појачавање и побољшавање њихове вештине решавања сукоба.

Ту су и бројни други програми за превенцију насиља младих у којима се кроз разне видове игре уче модели прихватљивог понашања. Школа има могућности да раном превенцијом предупреди и смањи насиље код ученика, али је јако важно и то што она има могућности да код ученика развије позитивно социјално понашање.

Искуства примењених програма показују да је најуспешнији приступ превенцији насиља у школи онај који обухвата све људе у школи, и иченике и особље, који почиње рано, још у предшколском узрасту и прожима читав васпитно – образовни программ не ограничава се на поједине ученике, усмерен је на изградњу позитивне климе у школи, у коме се не толерише негативно понашање, а позитивно се награђује.

Свака школа треба да одабере програм превенције насиља који одговара њеним потребама и околностима у којима ради. За увођење и спровођење таквог програма треба да добију одговорне улоге сви учесници у васпитно – образовном раду школе. Деци која су жртве вршњачког насиља најчешће није потребна помоћ стручњака већ одрасла одговорна особа којој могу да изнесу своје проблеме.

У Србији, на националом и локалном нивоу, осим пројекта „школски полицајац” нема разрађених стратегија за превенцију насиља међу ученицима. Емпиријски подаци

18 Гашић-Павишић С., Мере и програми за превенцију насиља у школи, Библид, Београд, 2004.

17

указују на потребу да се и у нашим школама примене подесни програми превенције насиља међу ученицима.

4.4. Улога Центра за социјални рад у превенцији насилничког криминалитета

Када говоримо о насилничком криминалитету младих, посебно треба нагласити улогу Центра за социјлани рад, који као орган старатељства у сарадњи са породицама и другим институцијама, спроводи превентивне мере у сузбијању насилничког понашања младих. Ова служба је по свом карактеру, основним задацима и методама рада, ближа друштву, породици, школи па и предузећу, те је самим тим и ефикаснија у пружању помоћи.

Центри за социјални рад располажу законом предвиђенима мерама као што су: дисциплински центри, појачан надзор (родитеља, органа старатељства), смештај младих у другу породицу, упућивање у установе и друге мере. Центри за социјални рад са стручним радницима, психологом, педагогом, дефектологом, социјалним радником у тесној сарадњи са основним и средњим школама, где својим едукативним програмима, путем објективног информисања о насилничком криминалитету могу да послуже као основа у изграђивању правилних ставова, подизању нивоа сензибилитета стручњака, родитеља и младих, те за спречавање насиља и за смањење и ублажавање његових последица.

Родитељи имају веома значајну улогу у васпитању деце и спречавању насилничког понашања код њих. Законом је предвиђено да уколико родитељи не васпитају правилно своју децу, она могу поверити ради васпитања другој породици или установи, што је задатак Центра за социјални рад. Отуда и произилази значај који Центар за социјални рад, заједно са другим институцијама и медијима, има у едукацији родитеља за правилно васпитање деце.

Једна од најзначајних улога Центара за социјални рад јесте и њихова активност у спречавању насиља у породици. Као и код превенције насиља код младих, и у случају насиља у породици, центри за социјални рад учествују у едукацији грађана, кроз израду и дистрибуцију едукационо – информативних материјала са циљаним садржајем – насиље у породици (брошуре, плакати, проспекти, флајери, спотови).

Притом не треба заборавити ни едукацију и стручно усавршавање кадрова служби социјалне заштите. На плану спречавања насиља у породици, службе социјалне заштите делују кроз мултдициплинаран приступ жртвама насиља у породици и самим насилником, и кроз сарадњу и координацију са надлежним институцијама и њиховим службама и невладиним организацијама.

18

У случају насиља у породици, суд од Центра за социјални рад тражи потребне податке у вези са насиљем које се дешава, као и да да своје мишљење у вези са предложеном мером заштите. То подразумева да ће центар позвати лице жтрву насиља и лице које је извршило насиље, обавити разговор и предузети потребне дијагностичке, теренске и друге радње, о свему томе сачинити потребну документацију и исту доставити суду.

Веома је важно да центри за социјални рад воде уредне евиденције са потребним подацима о насиљу о породици, као и насиљу младих, и да омогуће координисано коришћење евиденција од стране других надлежних институција.

4.4.1. Општи страх од насилничког криминалитета

У неким земљама службе социјалне заштите у сарадњи са другим друштвеним субјектима спроводе истраживања одређених проблема у вези са криминалитетом, на основу чијих резултат дају препоруке надлежним државним органима.

Добар пример такве праксе је истраживање које је спроведено у Хрватској, од стране Градског уреда за социјалну заштиту и особе са инвалидитетом, током 2008. године, са првенственим циљем да се утврди степен сигурности омладине у Загребу 19.

Наведеним истраживањем је утврђено да се највећи број младих осећа несигурно због присутности наислних појединаца, хулигана и оних који траже и изазивају туче. На другом месту су догађаји који су карактеристични за временски период који је предходио истраживању, као што су убиства, атентати, насиље над појединцима. Трећу категорију разлога због којих се млади не осећају сигурно карактерише општи страх од насиља и непредвиђених опасности. Све остале категорије одговора су у знатно мањој мери заступљене.

Испитаници који су учествовали у овом истраживању су дали предлоге мера за решавање овог проблема и повећање степена сигурности грађана, који се сажето могу приказати у неколико група.

У првој групи су мере које се односе на већу бројност полиције, њен бољи и учинковитији рад, где су испитаници тражили да се полиција више бави људима и њиховом заштитом, више радника обезбеђења у клубовима, више полиције у забаченим кваротвима, мрачним улицама, подземним пролазима, прегледање пре уласка у кафиће, више ноћних полицијских патрола, видео надзор и сл.

Другу групу мера чине оне које се односе на побољшање ноћног градског превоза, тј. Чешће ножне линије, јефтинији такси. 19 Извештај о истраживању Градског уреда за социјалну заштиту и особе са инвалидитетом, Млади и сигурност, Загреб, 2009.

19

Трећу групу чине закоске мере у смислу адекватнијих закона и казни за извршиоце кривичних дела, већа овлашћења полиције, ригорозније кажњавање, док четврту групу мера чине едукативне мере и саветовање за младе где спадају развијање толеранције, радионице у вези насиља, образовни програми, анонимни телефон, програми превенције, психолошка помоћ проблематичним субкултурама.

Пету групу мера чине оне за склањање хулигана и насилних група са улица, контрола оних који су познати по насилничком понашању

4.5. Улога медија у спречавању насилничког криминалитета

Бројни савремени стручњаци из различитих области расправљали су задњих деценија о утицају који медији имају на експанзију насиља и насилничког криминалитета. Анализом бројних страних и домаћих радова у овој области показује се како је могуће издвојити и ризичне и заштитне факторе, као и краткорочне и дугорочне услове утицаја медија на развој и друштвену активност деце. Краткорочни утицају се догађају одмах након гледања медијских садржаја и могу трајати до неколико недеља. Дуготрајни утицаји су кумулативни и тиме много опасније. Они могу довести до формирања трајног става, веровања и навика као свакодневног обрасца живљења и понашања у социјалним интеракцијама.20

Крајњи исход утицаја медија на децу и омладину зависи од тога да ли ће од њих превладати позитивни или негативни утицају медија. Стога важност медија у васпитању постаје већа. Медији појачавају негативан утицај чешће потенцирајући непримерене обрасце понашања као што су насиље, стереотипи, рана сексуална иницијација и сл.

Узимајући ово у обзир, јасно се намеће потреба да се кроз квалитетне друштвене програме и медијске садржаје утиче на прихватање друштвено пожељног модела понашања. У том смислу, надлежне друштвене и државне институције треба да одржавају састанке са главним и одговрним уредницима писаних и електронских медија у погледу адекватних садржаја, унапређењу стања јавне свести о насилничком криминалитету и проблему насиља. На тај начин медији ће моћи на адекватан начин да информишу јавност о инструментима превентивног деловања, да утичу на зближавање грађана и полиције, и других државних органа, и да промовишу праве мере заштите кроз тематске и едукативне телевизијске и радио емисије и чланке у новинама и часописима. Такође треба радити и на едукацији новинара о правилном начину извештавања о насилничком криминалитету.

20 Ливазовић Г., Теоријско – методолошке значајке утицаја медија на адолесценте, Живот и школа, бр. 21, 2009, стр. 108-115

20

5. Препопруке Европске Уније за превенцију насилничког криминалитета

Уговором из Амстердама који је на снази од фебруара 1999. године успостављена је правна основа за превенцију криминалитета на нивоу Европске Уније. До ступања на снагу овог уговора, политика постоупања на нивоу Европске Уније је била усмерена углавном на организовани криминалитет. Европски савет је потврдио важност делотворне политике поступања у превенцији криминалитета у Европској унији на састанку у Тампери одржаном у септембра 1999. године.

Према препоруци Савета Европе, превентивне мере не би требало да се односе само на превенцију криминалитета у дословном смислу, већ би требале да се односе и на антисоцијално понашање, које представља неку врсту предфазе кривичног дела и погодан простор за развијање криминала. Антисоцијално понашање поткопава осећај сигурности и договорности која је потребна како би људи учествовали у животу своје заједнице. 21 Према томе, из перспективе превенције то је веома важно подручје на које се треба концентрисати.

Превенцијом би се такође требало усмерити на решавање питања страха од криминалитета, јер је истраживање показало да такав страх често доводи до повлачења из друштва и губитка поверења у полицију и правну државу.

Постоји ошта сагласност са меродавним властима у државама чланицама како превенција криминалитета представља неопходну допуну репресивним мерама. Искуство је показало како усредсређавање на репресивне мере води до све већих трошкова у правосуђу, порасту затворске популације и стопе рецидивизма. Ако се добро осмисле и спроведу, превентивне мере могу у различитом степену допринети знатном смањењу криминалитета.

Овде треба поменути и како образовање у затворима, као и у кључном периоду након изласка из затвора, може имати битну улогу у пружању помоћи учуниоцима кривичних дела да направе тежак повратак у друштвене токове, и на тај начин да се смањи рецидивизам.

Потребно је имати информације о трендовима криминалитета и мишљење јавног мњења о крминилатитету како би се боље разумеле последице за друштво ако се превентивна радња не предузме, те како напори у превенцији криминалитета могу смањити реалне и нерелане трошкове за жртве насиља и рецидивизам учинилаца 21 www.policija.hr//UserDocsImages/Prevencija-kriminaliteta.pdf

21

кривичних дела. Природа и опсег криминалитета на нивоу Европске Уније се може мерити на два начина: службене статистике о криминалитету које води полиција и међународно истраживање жртава криминала.

Полиција води статистику о две врсте кривичних дела: провалама у домаћинства и о насилним кривичним делима (дефинисаним као насиље против особе, разбојништва и кривична дела против сексуалних и слобода и права човека и грађанина ). Ова кривична дела су изабрана јер са становишта жртве узрокују највећу забринутост и најскупља су, најтежи су облик кривичних дела и честа су у свим земљама чланицама. Ове статистике пказују да је дошло до смањења провала у становима, али, на жалост, до пораста броја кривичних дела са елементима насиља. Чини се да је то нарочито случај са насиљем међу малолетницима.

Криминалитет се стално мења. Извршиоци кривичних дела се прилагођавају противмерама. То значи да би власти стално требале да проучавају тржиште криминалитета како би уочиле нове појаве и претње. На тај начин би учинци у превенцији могли да буду свеобухватни. Државне политике поступања у превенцији криминалитета треба да на иновативан начин омогуће одговор на изазове које доноси сталан развој догађаја на пољу криминалитета и појава његових нових и специјализованих облика.

Након састанка у новембра 2000. године, Еврпоска Уније је усвојила важне инструменте како би допринела бољој превенцији криминалитета широм Еврпоске уније, попут Еврпоске мреже за превенцију криминалитета и финансијких програма Хипократ и AGIS.

Европска мрежа за превенцију криминалитета (EUCPN) је оформљена са циљем да развије различите аспекте превенције криминалитета на нивоу Уније и пружи подршку активностима превенције криминалитета на локалном и државном нивоу. Са тим у вези EUCPN би требало да олакша сарадњу, контакте и размену информација и искустава између земаља чланица, државних организација, савета и осталих мрежа специјализованих за послове превенције криминалитета. Још један важан задатак EUCPN јесте прикупљање и анализа информација о постојећим активностима у превенцији криминалитета.

Програм Хипократ је намењен пружању подршке сарадњи између јавних и приватних организација у државама чланицама које се баве превенцијом криминалитета. Основан је за период од две године и 2002. године га је заменио програм AGIS. Примери успешних прелога који су финансирани овим програмима су креирање безбедне урбане околине, размена случајева најбоље праксе из области малолетничког и урбаног криминалитета, трошкови криминалитета и њихова расподела.

Треба поменути и Еврпоску награду за превенцију криминалитета, што је у ствари идеја која се састоји у пружању подстицаја за превенцију криминалитета одабиром два најбоља пројекта превенције криминалитета за годишњу Европску награду. Пројекти се

22

морају одабрати на основу утврђених критеријума као што је њихова поновљивост, поштовање локалних услова, и делотворност у стварном смањењу криминалитета.22

6. Закључак

С обзиром на укупно искуство друштвеног развоја кроз историју, могуће је нашу тренутну друштвену стварност назвати друштвом насиља, као одлучујућом одредницом свих до данас у историји познатих друштава.

22 www.policija.hr//UserDocsImages/Prevencija-kriminaliteta.pdf

23

Србија се од 90-тих година прошлог века може описати као земља у којој су се кризе спољашње и унутрашње безбедности полопиле, док је пораст насиља упадљиво обележје друштва. Чињеница да насиље по правилу расте у периодима социјалне дезорганизације и аномије, да депривације и трепљење насиља воде ка вршењу насиља, потпуно јасно води до закључка да социјална интервенција у вези са превенцијом насиља уопште јесте једино решење. Уколико би се учинио покушај у тражењу одговора како повећати унутрашњу безбедност друштва и ублажити страх грађана од насилничког криминалитета као сасвим посебног и вишедимензионалног проблема, онда би се у смислу деловања на социјалне факторе могле потенцирати различите активности на свим социјалним нивоима усмерене на редукаовање насиља ии опште изложености насиљу, промовисање ненасилних образаца комуницирања и разрешења конфликата, снижавање опште толеранције на насиље, измена културолошких дефиниција о насиљу и његовој легитимности, ефикасноти полиције у сузбијању насилничког криминалитета и други.

На самом крају треба рећи да јасне индикације да су сви облици насиља, почев од насиља у породици, преко насиља у спорту, па до политичког насиља и насиља криминалних организација, не само међусобно повезани, већ и да надахњују једни друге, намећу општи закључак да раширеност било ког облика насиља унутар социјалног система представља одређени ризик за све друге његове облике. 23

Свеобухватан приступ супротстављању насилничком криминалитету, не само као феномену, већ и његовој контроли, захтева генерални и добро осмишљени ангажман сасвим различитих социјалних чинилаца и значајне људске и материјалне ресурсе.

Сасвим је јасно у овом раду приказано да сви државни органи почев од полиције, јавних тужилаштва и судова, служби социјалне заштите, система васпитања и образовања, заједно са невладиним сектором, медијима и другим друштвеним институцијама морају наступати заједно и кординирано како би ефекти њиховог рада довели до жељених резултат на плану супротстављања насилничком криминалитету.

7. Литература

Алексић, Ж. и др., Лексикон криминлистике, Смедеревска Паланка, 2004.

23 Мр Сименуновић – Патић Б., Убиства у Србији у контексту транзиције и рата, Београд, 2003.

24

Бошковић, М., Транснационални организовани криминал, Полицијска Академија, Београд, 2003,

Гашић-Павишић, С., Мере и програми за превенцију насиља у школи, Библид, Београд, 2004

Игњатовић, Ђ., Криминалистички аспекти деликата насиља, Деликти насиља, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд, 2002

Извештај о истраживању Градског уреда за социјалну заштиту и особе са инвалидитетом, Млади и сигурност, Загреб, 2009

Ливазовић Г., Теоријско – методолошке значајке утицаја медија на адолесценте, Живот и школа, бр. 21, 2009,

Modly, D. , Корајлић Н., Криминалистички рјечник, Тешањ, 2002.

Новоселовић, А., Јавна сигурност и криминалитет у локалној заједници, Хрватски љетопис за казнено право и праксу, Загреб, број 2/2006

Сименуновић – Патић Б., Убиства у Србији у контексту транзиције и рата, Београд, 2003.

Интернет странице:

http :// hr . wikipedia . org / wiki / Nasilje

http :// www . svjetlorijeci . ba / arhiva / html /2005/12-2005/ html / revija / kolumne 3. html

fasper.bg.ac.rs/nastavnici/.../kriminologija09.../Kriminalitet%20nasilja.ppt

http :// www . informator . rs / tekstovi / novi - koncept _909. htm

www . policija . hr // UserDocsImages / Prevencija - kriminaliteta . pdf

25