мишићно-скелетни систем

1 2Б И О Л О Г И Ј А

Виолета ЂурићV eкономска школа ‘’Раковица’’

Економска школа ‘’Нада Димић’’

мишићни системскелетни систем

Мишићи су изграђени од мишићног ткива, а мишићно ткиво од мишићних ћелија. Постоје три врсте мишићних ћелија: глатке, попречнопругасте и срчане.Све мишићне ћелије садрже миофибриле, грађене од специфичних протеина (актин и миозин) које омогућавају грчење и опружање мишића. На овом својству мишићних ћелија заснива се функционисање мишића.

Глатке мишићне ћелије су вретенастог облика. У њима се налази једно једро. Миофибрили су паралелно постављени и омогућавају споро грчење и опружање. Актинска и миозинска влакна су овде другачије распоређена тако да нема попречне испруганости. Глатке мишићне ћелије образују глатко мишићно ткиво, а оно гради глатке мишиће.

Попречнопругасте мишићне ћелије су цилиндричног облика и издужене. Могу достићи дужину од неколико центиметара. Садрже много једара, а миофибрили се местимично преклапају и граде попречне пруге по којима су ове ћелије и добиле назив. Светле пруге садрже само актинска влакна, а тамне пруге садрже миозинска влакна и крајеве актинских влакана.

Срчане ћелије су попречнопругасте. Оне су местимично спојене и граде мрежу повезаних ћелија које имају већи број једара. Попречна испруганост није тако изражена због присуства великог броја митохондрија. Припадају срчаном мишићном ткиву и од њих је изграђен срчани мишић.

Групе мишићних ћелија које су диференциране на исти начин, имају сличну грађу и функцију чине мишићно ткиво. Разликују се три типа мишићног ткива:глатко мишићно ткивопопречнопругасто мишићно ткивосрчано мишићно ткиво

Глатко мишићо ткиво се налази у мишићима зидова унутрашњих органа: једњака, желуца, црева, душника, мокраћне бешике, крвних судова. Релативно су танки, а покрети су им спори.

Попречнопругасто мишићо ткиво је саставни део мишића који облажу скелет, па се називају и скелетни мишићи. Способни су да изводе веома брзе покрете и функционишу под утицајем воље.

Срчано мишићно ткиво је ткиво које постоји само у срцу кичмењака.

Облик и грађа скелетних мишића зависе од места на коме се налазе и улози коју имају у организму: вретенасти мишићи (мишићи удова), плочасти (мишићи трбуха, дијафрагме, међуребарни), тракасти (мишићи врата), лепезасти (мишићи лица и грудног коша) и прстенасти (мишићи око телесних отвора)

Основне особине мишића су еластичност, надражљивост и контрактилност. Еластичност је особина мишића да се под утицајем неке силе издуже и да се по престанку њеног деловања врате у првобитно стање. Мишићи су осетљиви на дражи и на њих реагују грчењем, односно контракцијом. При сваком грчењу мишић се скраћује а дебљина му се повећава. Попречнопругасти мишићи нису потпуно опуштени чак ни при мировању. Увек се налазе у стању извесног напона, односно благе згрчености – мишићни тонус. Скелетни мишићи раде под контролом воље, што им омогућава све врсте покрета и активности. Поред вољних покрета постоје и нагли покрети настали услед пријема надражаја из спољашње средине – рефлексни лук, описан у поглављу о нервном систему. У току живота човек снагом својих мишића обавља рад, за овај рад мишићи користе глукозу и кисеоник. Глукоза се у мишићним ћелијама разлаже у присуству кисеоника и ослобађа енергију потребну за рад мишића. Истовремено крв уклања из мишића производе ових процеса: угљен-диоксид и млечну киселину. У току напрезања у мишићним ћелијама се нагомилава млечна киселина и други продукти. То смањује способност мишића да обављају рад и јавља се замор; у току одмарања ови продукти се разграђују и уклањају и мишићи се тако оспособљавају за поновни рад.

Ћелије коштаног ткива су звездастог облика и на површини имају наставке којима се додирују. Између њих налазе се велики међућелијски простори испуњени чврстом коштаном масом. Коштану масу луче коштане ћелије. То је протеинска структура осеин, која костима даје гипкост.Међућелијска коштана маса је прожета многобројним коштаним каналима у којима се налазе крвни судови и огранци нерава.

Основна улога скелетног система састоји се у томе да телу даје потпору помоћу које се организам супротставља деловању Земљине теже. Осим тога скелет пружа заштиту многим осетљивим унутрашњим органима, обједињује делове тела у дефинисани облик и заједно са мишићним системом обезбеђује покретљивост појединих делова тела или читавог тела.

У телу човека има 208 костију. Облик и величина костију су различити, а зависе од места и улоге које имају у организму. На основу тога разликују се: дуге или цевасте кости, кратке кости и пљоснате кости

Дуге (цевасте) кости граде костур удова. Оне су на крајевима проширене и та проширења називају се јабучице, са друге стране кости су чашице. Део између јабучица представља тело кости. Спољашња површина кости покривена је покосницом коју чини неколико слојева коштаних ћелија. Ћелије унутрашњих слојева покоснице су живе и имају способност да се деле и образују ново ткиво. То омогућава раст костију као и зарастање преломљених костију. Испод покоснице налази се чврста коштана маса. У централном делу кост је шупља. Шупљина је испуњена коштаном сржи. Коштана срж младих особа је способна да образује крвне ћелије. Јабучице дугих костију прекривене су хрскавицом. У њиховој унутрашњости присутне су многобројне шупљине – сунђерасто коштано ткиво.Кратке кости граде шаку и стопало, а пљоснате кости граде лобању, грудни кош и карлични појас. Пљоснате и кратке кости су такође покривене покосницом испод које се налази чврста коштана маса. Унутрашњост им је испуњена сунђерастим ткивом и црвеном коштаном сржи.

У различитим деловима скелета кости могу бити спојене непокретно, еластично и покретно. Непокретно су везане пљоснате кости, ове везе су чврсте и означене су као шав. Еластичну везу костију омогућава хрскавица уметнута између две кости (кичмени пршљенови, ребра и грудна кост). Зглоб је покретна веза између костију. Зглоб чине крајеви две суседне кости, од које једна има испупчење – јабучицу, а друга удубљење – чашицу. Њихове површине су пресвучене танком, глатком хрскавицом која лучи нарочиту течност која умањује трење.

Све кости заједно, складно распоређене и повезане, чине скелет или костур. Повезан са скелетним мишићима, омогућава кретање. У састав скелета улазе: кости и везивно ткиво. На скелету човека разликују се: кости главе, кости трупа и кости удова.Кости главе човека чине кости лобање и кости лица. Кости лобање образују лобањску чауру у којој се налази мозак. Кости лобање и кости лица спојене су шавовима и непокретне су, изузев доње вилице која је за лобању везана зглобом, што омогућава жвакање и покрете при говору.Кости трупа чине: кичмени стуб, ребра и грудна кост. Кичма је осовински део скелета на који се ослањају остале кости. Састоји се од кичмених пршљенова који су међусобно спојени хрскавицом. У средишњем делу кичмених пршљенова налази се канал у коме је смештена кичмена мождина.Кости удова чине непокретни (раменски и карлични појас) и покретни делови горњих и доњих удова. Горњи екстремитети за раме су везани раменим зглобом, а доњи су везани за карлицу зглобом кука.

Мишићни систем везан је за скелет помоћу тетива.