Између елементарне, функционалне и информационе писмености

• релацијe различитих

видова и степена писмености

у савременој школи

Славица Јурић

ОШ “Свети Сава” Бач. Паланка

ИЗМЕЂУ

ЕЛЕМЕНТАРНЕ

ФУНКЦИОНАЛНЕ

И

ИНФОРМАЦИОНЕ

ПИСМЕНОСТИ

САДРЖАЈ ИЗЛАГАЊА

• УВОДНА РАЗМАТРАЊА: терминилошка одређења, видови писмености, степени писмености

• ОБРАЗОВАЊЕ БУДУЋНОСТИ – БИТИ ИЛИ ЗНАТИ: циљеви образовања у свету, ефекти и циљеви образовања код нас

• ИСКУСТВЕНА СТВАРНОСТ РЕФОРМЕ ШКОЛСТВА КОД НАС: проблеми, тешкоће и заблуде категорисане по врстама, са акцентом на релацији три степена језичке и информационе писмености

• ИНФОРМАЦИОНА ПИСМЕНОСТ И ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ: покушај процене степена писмености школских библиотекара и спремности школских библиотека за информационо доба

• ЗАКЉУЧАК

У В О Д Н А Р А З М А Т Р А Њ А

ПИСМЕНОСТ

терминолошко и значењско одређење

основно значење

(област језика):

познавање и

разумевање

норми писаног

и говорног језика

пренесено значење

(разне области науке и живота):

познавање и владање техникама

за коришћења “језика”

нелингвистичких области

атрибути видова писмености: медијска,

информатичка, визуелна, еколошка,

саобраћајна, хигијенско-здравствена,

информациона, политичка, демократска…

БИТИ ПИСМЕН У 21. ВЕКУ

способност проналажења, разумевања и коришћења потребних информација (знања)

• знати где и како пронаћи информације

• познавати технике и модалитете за коришћење различитих извора информација

• умети селектовати и сортирати пронађене информације

• разумети, анализирати и вредновати информација


- покушај дефинисања информационе писмености -


- степени различитих видова писмености -

ЕЛЕМЕНТАРНА

ФУНКЦИОНАЛНА

КУЛТУРА

• језичка – правилно писање и говорење у свим новим животним ситуацијама, примена научених и усвојених језичких принципа

• информациона – обученост за сналажење у мору информација и коришћења многих извора знања

• језичка - знање правилног читања и писања слова и бројки

• информациона - основна знања о постојању различитих извора информација

• Језичка култура – трајан стваралачки однос према језику: култура

опхођења, култура мишљења, култура слушања…

• Информациона култура – техничко-формална обученост постаје

доживотна потреба, са сталним усавршавањем и унутрашњом

контролом етичке сврсисходности и квалитета

ПОЛИСЕМАНТИКА КУЛТУРЕ

• култура као тоталитет свега што човек ствара

• култура као део свеукупних људских творевина које су духовне,

нематеријалне и неорганске природе, нетржишне и непотрошачке

(уметност, религија, морал…)

• култура као културни типови (национални, класни и др)

• култура као део социјалне стварности која институционализовано

популарише вредности (школство, црква, позориште и сл)

• култура као обичне животне појаве са извесном устаљеном

традицијом или препознатљивим обележјима (култура становања,

читања, мишљења, опхођења итд)

• култура као извесне материјалне и органске творевине које је

човек свесном бригом и напором оплеменио (биљне културе исл)


- степени различитих видова писмености -

Међународни документи о принципима образовања

за будућност и смерницама за националне реформе

• Светска декларација о образовању за све

• Келнска повеља – доживотно учење : циљеви и правци

• низ поддокумената: Извештај Међународне комисије

УНЕСКО о образовању за 21. век, пројекат Савета

Европе Језичко и културно образовање ...

ЕФЕКТИ И ЦИЉЕВИ ОБРАЗОВАЊА: БИТИ ИЛИ ЗНАТИ

- циљеви образовања у свету -

Важније је

децу образовати

да буду,

него да знају

(И. Адиџес)

ТIMSS 2003: математика и природне науке

PISA испитивања: матерњи српски језик

• Преко 4.000 ученика 7 / 8. разреда у 149 ОШ

• Постигнућа – при дну лествице од 49 испитиваних земаља

• Анализа резултата језичко-информационе писмености: не разумеју текст, поготово нелинеарни; не знају одвојити битно од небитног; не знају пронаћи тражену информацију у тексту; изузетно мали фонд речи; не умеју развити интерпретацију, нити вредновање текста…

НИЗАК СТЕПЕН ФУНКЦИОНАЛНЕ ПИСМЕНОСТИ

ЕФЕКТИ ОБРАЗОВАЊА: БИТИ ИЛИ ЗНАТИ

- ефекти образовања код нас -

• доживотно учење и образовање за

будућност

• децентрализација и демократизација

образовног система

• мултикултурални принцип

• развијање одговорности уместо

обавезе и присиле

• методологија: наставник – медијатор,

примена савремене образовне

технологије, учење на даљину,

интеракција свих школских предмета

и учење по областима, активно учење,

истраживачки и теренски рад,

прожимање школских и ваншколских

садржаја…

ТРАДИЦИОНАЛНА

ШКОЛА –

елементарна

писменост

МОДЕРНА ШКОЛА

функционална

писменост

ШКОЛА

БУДУЋНОСТИ –

информациона

писменост и

доживотно учење

ЕФЕКТИ ОБРАЗОВАЊА: БИТИ ИЛИ ЗНАТИ

- циљеви образовања код нас -

типични

проблеми,

тешкоће и заблуде

категорисани у

неколико врста,

насталих као плод

обавештености,

посматрања и

анализе уочених

појава у школској

пракси

ИСКУСТВЕНА СТВАРНОСТ РЕФОРМЕ ШКОЛСТВА

- проблеми, тешкоће, заблуде -

• поистовећивање информационе и информатичке

писмености

• информатичко описмењавање везује се искључиво

за кабинете информатике – изборни и обавезни

предмети (од играчке до рачунара, техничко са

информатичким образовањем, информатика)

• информатизација осталих наставних предмета

рудиментирана

• настава информатичких предмета непримерена

развојним карактеристикама узраста деце

• индивидуализација наставе не постоји



1.

• Функционална и информациона

писменост се погрешно схватају као

информативност, обавештеност:

фрагментарна знања у допадљивој

форми, краткорочни прагматични

циљеви.

• Информатизација у школама –

декоративна, а не суштинска:

уџбеници и наставна средства,

електронски дневници, интернет-

презнтације школа...



2.

• примена савремене образовне

технологије спорадична, непланска,

без праћења ефеката, са предубеђењем

да су она гарант квалитета наставе –

самодопадљивост и самозадовољност

• одсуство критичког односа према

другој страни медаље савремене

образовне технологије: медијска

манипулација, опасности

виртуализације и симулације

стварности за ментално здравље



3.

• У процесу информационог описмењавања

критичко мишљење је важније него раније кад су ученици добијали готова решења о исправном, добром, истинитом...

• Култура критичког мишљења преко методологија неких школских предмета, углавном хуманистичких наука, развија се у правцу најбаналнијег облика слободе мишљења и говора.

• Слобода без одговорности, смелост без обзирности и поштовања приказују се као домети креативне и слободоумне младе личности.



4.

• Мултикултурални принцип једнаког образовања за све одвија се у два смера: а) једнако, али одвојено у развијеним земљама б) на рачун неговања идентитета и вредности сопствене културе у неразвијеним и земљама у транзицији .

• Одрицање сопствености најочигледније у области језика и писма (елементарне писмености) истовремено са кварењем туђег

језика и писма (енглеског).

• Исхитрено и непромишљено хрљење у сусрет глобализацији и универзалним културним обрасцима утичу ретроградно на сопствену културу, са јасним дометима у прошлости, али и на глобалну, са нејасним контурама за будућност.

• Мултикултурални принцип не значи смешу култура, него познавање многих, уважавање другачијих и разумевање културних контаката; декларативно, не значи ни доминацију једне, а ако, ипак, значи (лицемерје новог доба), нема очигледне присиле и губитак сопствене културе увек је добровољно пристајање.



5.

• Слабо су развијена два основна услова

за спровођење реформе. а) образовање

и стручно усавршавање наставника б)

просторно-технички услови и

опремљеност школа.

• Опремају се махом само информатички

кабинети. Школске библиотеке, које би

уз минимална улагања могле постати

информациони центри за све у школи,

још увек су складишта књига.



6.

• Непостојање образовних стандарда:

многи акти нису донети, тела

формирана; стари акти нису усклађени

са новим захтевима; због

нефункционисања механизама

праћења и контроле не поштују се ни

нова реформска решења.

• успостављање паралелних, двоструких

стандарда



7.

• Какву личност васпитава школа будућности?

• Представа предузимљивог и способног појединца, који се сналази и влада информацијама, замењена сликом бескрупулозног пословног човека који не преза ни од чега.

• Функционалну и информациону писменост такав појединац лако постиже, али она даље не урађа културом, него каријеризмом и осионом пробојношћу.



8.

Сви су људски проблеми етичке природе и етиком се

једино могу и решити.(Исидора Секулић)

ИП И Ш К О Л С К Е Б И Б Л И О Т Е К Е

- покушај процене степена ИП школских библиотекара

и спремности школских библиотека за нову улогу -

Школски библиотекари и библиотеке су

школске категорије које најтеже подлежу

статистици, увиду и закључивању на основу

апстраховања. У овом тренутку још увек се

не зна колико их је, откада

раде, докле, имају ли одговарајућу школску

спрему, какво им је радно време, какви

услови рада, какви планови...

Увид о степену информационе писмености школских библиотекара и

спремности библиотека да постану информациони центри могуће је стећи

посредно – преко резултата евалуације два стручна скупа школских

библиотекара Србије у 2006. године:


- покушај процене степена ИП школских библиотекара

и спремности школских библиотека за нову улогу -

ДА,

174

НЕ,

353 ДА,

111

НЕ,

426

ДА,

66

НЕ,

471

0

100

200

300

400

500

РАЧУНАР БИБЛ. СОФТВЕР ИНТЕРНЕТ

ТЕХНИЧКА ОПРЕМЉЕНОСТ

резултати самоевалуације на београдском семинару, октобар 2006.


ЛИСТА ЖЕЉЕНИХ ТЕМА ЗА СТРУЧНО

УСАВРШАВАЊЕ

0 5 10 15 20 25 30 35

програмирање и планирање рада школ. библ - 16%

аутоматизација рада и савремена образовна

технологија - 17,8%

сарадња, повезивање и размена искуства - 8,9%

библиотечко пословање - 29%

рад с ученицима и наставницима - 4,16%

замена теза - предлози за начин рада, а не тема -

10,7%

неизјашњени - 10,7%

резултати евалуације на карловачком семинару, новембар 2006.


ОБЛАСТИ РАДА У КОЈИМА ЖЕЛЕ СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ

81,25 %

9,72 %9,02 %

васпитно-образовни рад

библиотечко-нформациони

културна и јавна делатност


ОБЛАСТИ У КОЈИМА НАИЛАЗЕ НА ТЕШKОЋЕ

3,06 %

11,49 %

5,36 %

5,36 %

19,15 %

27,2 %

18,77 %

8,42 %

1,14 %

рад с ученицима

сарадња с наставницима

планирање набавке и

сарадња с управом школе

праћење и примена саврем.

образовних технологија

примена стручних

библиотечких знања

сарадња с другим

библиотекама и установама

стручно усавршавање

организација културних и

јавних манифестација и

акција

нешто друго


РАЗЛОЗИ ТЕШКОЋА У РАДУ

16,78 %

0,72 %

0,72 %

2,18 %

2,9 %

2,9 %

2,9 %

3,64 %

5,83 %

7,29 %

8,02 %

10,94 %

15,32%

27 %

0 5 10 15 20 25 30

неизјашњени

специфичан профил ученика

недостатак библиотечке литературе

непрофесионалност претходника

недостатак сарадње с другим библиотекама

недостатак времена

недостатак простора

различито виђење приоритета

недостатак опреме

недостатак системских решења у држави

неразумевање директора

неразумевање колега

незнање и необученост библиотекара

недостатак финансија


СТАТУС ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ И БИБЛИОТЕКАРА

остао бих на овом

послу - 72 %

желео сам да

радим

у библ- 36 %

по конкурсу

-18 %

допуна норме у

настави - 32 %

мењао бих посао -

28 %

прешао пошто сам

остао без часова-

64 %

прелазак из наставе

или другог посла -

82 %

пуно радно време -

68 %

СТЕПЕН

ЗАДОВОЉСТВА

ПОСЛОМ

СТЕПЕН

ПРИСИЛЕ

НАЧИН

ДОБИЈАЊА

ПОСЛА

РАДНО ВРЕМЕ


- покушај процене степена ИП школских библиотекара -

• Школски библиотекари имају низак ниво информационе писмености, али су тога свесни и један део њих би желео да промени такво стање. Због тога су као области рада и конкретних задатака у којима им је неопходно стручно усавршавање излистали библиотечко-информациону делатност и познавање савремене наставне технологије.

• Опремљеност школских библиотека такође је на ниском нивоу. И поред нове законске регулативе која даје већи значај школској библиотеци и библиотекару, процес њене трансформације у БИЦ тећи ће споро. На акцију коју је покренуло Друштво школских библиотекара Србије Ниједна школска библиотека без рачунара нико није реаговао.

• На наслеђени систем наставе спорадично се примењује савремена технологија образовања.

• Информатизација школа и школских програма је у рудиментираним почецима, али се очекује да се тај процес мења, усавршава и интерактивно примени у целом систему.

• Принцип стицања функционалних знања преиначен у развијање техника за постизање прагматичних циљева

• Концепт елементарне писмености није превазиђен, али је грубо нарушен.

• Језичка култура, као највиши степен језичке писмености, у фази је нестајања, а елементарна информациона писменост у фази настајања.

• Највише заблуда, искључивости и произвољности изазива принцип мултикултуралности и универзализација културних образаца.

• О школским библиотекама у школству се чак ни не размишља као о могућим библиотечко-информационим центрима школе.

З А К Љ У Ч А К

Education

Између елементарне, функционалне и информационе писмености