Друштвена стратификација

• Друштвена стратификација (раслојавање) је хијерархијско груписање људи према поседовању важних друштвених ресурса (богатство, моћ углед).

• Друштвени положај је место које људи заузимају у датој друштвеној структури (и које носи мањи или већи углед),

тј. њихова могућност да присвајају основна друштвена добра

• Друштвени положај може бити:

- приписан (стечен рођењем, нпр. ћерка/син)

- стечен (који је резултат личног постигнућа, на који утичемо својом вољом, нпр. студент, супружник, професија, држављанство, затвореник)

• Сваки човек заузима више положаја, али један сматра најважнијим – то је мастер положај на основу кога га људи идентификују

• За сваки положај се везује СКУП ОЧЕКИВАНИХ (писаних или неписаних) ПОНАШАЊА која се називају друштвене улоге

• најважнија друштвена улога је професија

• човек заузима мноштво положаја из којих произилазе бројне улоге, те може доћи и до конфликта (сукоба) улога

Основна друштвена добра (ресурси)

1. МАТЕРИЈАЛНО БОГАТСТВО

• имовина, својина - власништво над природним или друштвено-културним добрима

• Својина може бити: - приватна

- јавна (државна)

- друштвена (мешовита)

2. ДРУШТВЕНА МОЋ

• утицај на људе

• различита могућност људи да одлучују о себи и другима

• способност постизања послушности

способност да се другима наметне сопствена воља упркос отпору, Макс Вебер

• Врсте моћи:

- економска, темељи се на својини

- функционална, темељи се на улози, професији (нпр. моћ министра траје док обавља ту функцију)

- статусна, темељи се на угледу

- физичка, некада се храброст истицала као највећа сила

- моћ знања и информација, до свих функција се може доћи знањем (нпр. Бил Гејтс)

- манипулативна моћ, утицај медија на формирање ставова публике

3. ДРУШТВЕНИ УГЛЕД

• расподела части и престижа међу групама

• друштвени углед зависи од бар два чиниоца:

– врста делатности коју човек обавља и на који начин игра ту улогу (адвокат, лекар, аутомеханичар, официр, политичар, обућар)

– како друштво вреднује различите делатности

• Лични углед уколико појединац одговара моралним захтевима заједнице, он има висок углед, независно од сталежа којем припада, и обрнуто

• класни положај (богатство) не мора бити у вези са статусним положајем (стил живота – начин провођења слободног времена, начин потрошње)

• сноб - sine nobilitate (без племићке титуле)

скоројевић, новобогаташ - има богатство, али виши друштвени статус стиче тек када прихвати одређени стил живота, у чему успевају, углавном, тек његови потомци

Основни системи друштвене стратификације:

1. РОПСТВО

2. КАСТЕ

• најзатвореније статусне групе које су настале у Индији за време робовласништва, пре више од 3000 година

• припадност касти је наследна

• прелазак из једне у другу касту је веома ретка појава

• бракови се склапају само између припадника исте касте

• након стицања независности и Гандијеве реформе ублажени су најтежи облици дискриминације

1. Брамани - свештеници

2. Кшатрије – ратничка каста

3. Вајсије - слободно становништво (занатлије, трговци, пољопривредници)

4. Шудре – остали, депривилегована каста која се бави тешким физичким пословима

5. Парије – тзв. недодирљиви, који су изван кастинског система, обављају “нечисте” послове у вези са нечистоћама и крвљу, веома сиромашни, малтретирани, избегавани...

САВРЕМЕНА ИНДИЈА – БРАМАН И МОДЕРНЕ ПАРИЈЕ

3. СТАЛЕЖИ

• отворенији од касти

• у средњем веку феудално друштво подељено на сталеже (углавном засновани на пореклу)

• прелазак у виши сталеж реткост, али је био могућ захваљујући изузетном таленту, храбрости у ратним походима, трговци су могли и купити титулу, итд.

• дозвољено склапање бракова између припадника различитих сталежа

1. племство

2. свештенство

3. трећи сталеж (“обични људи” - кметови, слободни сељаци, трговци, занатлије)

4. КЛАСЕ

• велике друштвене групе које се међусобно разликују по имовини (власништву над средствима за производњу) и позицији на тржишту

• настају у 19. веку, у индустријском друштву, укидањем сталежа

• већа пропустљивост међу класама него у другим типовима статификације – може се прелазити у више класе

• нема ограничења у погледу склапања бракова

5. СЛОЈЕВИ

• груписање људи према висини месечних/ годишњих прихода

• статистичка категорија, а не реална друштвена група

1. виши

2. средњи (виши и нижи)

3. нижи (виши и нижи)

• ЕЛИТА

• eligere, lat. - изабрати

• највиша статусна група у сваком друштву (друштвеној структури) – чине је појединци који заузимају најважнија места у најважнијим друштвеним институцијама

• група одабраних која има велику друштвену моћ јер управља осталима

• ПРИВРЕДНА ЕЛИТА

• заснива се на материјалном богатству (послодавци, менаџери)

• ЕЛИТА ВЛАСТИ

• заснива се на друштвеној моћи (шеф државе, премијер, министар, официр, полицајац)

• КУЛТУРНА ЕЛИТА

• заснива се на друштвеном угледу (научници, учитељи, лекари, свештеници, судије, уметници, спортисти)

Домаћи задатак:

• Шта је кружење елите?

• Да ли друштвене положаје заузимају најспособнији?

• Ко чини нову елиту и одакле долази њена моћ?

Глумци: Зоран Радмиловић, Мира Бањац, Данило Бата Стојковић, Драган Николић и Милена Дравић

Књижевници: Вида Огњеновић, Душан Ковачевић, Исидора Секулић, Душан Радовић

Научници: Драга Љочић, Јован Цвијић, Милева Марић Ајнштајн,Ксенија Атанасијевић Милутин Миланковић

Сликари: Милена Павловић Барили Сава Шумановић Надежда Петровић Бета Вукановић Павле Паја Јовановић

Музичари: Александра Вребалов Ана ПоповићДушко Гојковић Борис Ковач