12
Народна Народна традиција традиција Аутори: Маша Ћујић Аутори: Маша Ћујић Јања Шурлан Јања Шурлан Милица Павић Милица Павић

Посуђе наших бака

  • Upload
    -

  • View
    383

  • Download
    2

Embed Size (px)

Citation preview

Народна Народна традицијатрадиција

Аутори: Маша ЋујићАутори: Маша Ћујић

Јања ШурланЈања Шурлан

Милица ПавићМилица Павић

• Сито Сито Сито Сито susu ккористиле наше ористиле наше

баке за просејавање баке за просејавање брашна.брашна.

Сито на дну има мрежу од Сито на дну има мрежу од

металне жицеметалне жице,, ситн ситнуу и густо и густо плетенплетенуу, да би брашно било , да би брашно било што финије просејано за што финије просејано за колаче и хлеб.колаче и хлеб.

• СовраСовра Совра или софра је трпеза Совра или софра је трпеза

па чак и огњиште. Софре су па чак и огњиште. Софре су округле, различитих округле, различитих величина, најчешће високе величина, најчешће високе око 40цм. око 40цм.

Код нас су се правиле од Код нас су се правиле од буковог дрвета, сушеног буковог дрвета, сушеног пет-шест година како не би пет-шест година како не би пуцале и како би дуже пуцале и како би дуже трајале. Склапале су се без трајале. Склапале су се без лепка и ексера, дрвеним лепка и ексера, дрвеним клиповима.клиповима.

Такве софре, могле су Такве софре, могле су служити и по сто година. У служити и по сто година. У појединим домаћинствима појединим домаћинствима постојале су и дечје софре. постојале су и дечје софре.

Осим што се за њима Осим што се за њима обедовало, на софрама су се обедовало, на софрама су се правиле палачинке, секло се правиле палачинке, секло се месо за сушење, спремала месо за сушење, спремала се зимницасе зимница..

• ТепсијаТепсија ТепсијаТепсија је плитка је плитка

кухињска посудакухињска посуда за печење за печење хране, најчешће од метала. хране, најчешће од метала. Округлог је облика Округлог је облика пречникпречникаа око 40 око 40цмцм. .

Висине је обично око 5Висине је обично око 5цмцм. . У тепсији се пече: месо, У тепсији се пече: месо,

бурекбурек, , питапита... Тепсија се ... Тепсија се користи за печење у користи за печење у пећниципећници ( (рернарерна) ) штедњакаштедњака..

• БакрачБакрач Бакрач Бакрач је је котао, обично котао, обично

бакарни, доле шири а горе бакарни, доле шири а горе ужиужи..

ББакрачакрач је био део је био део

породичног огњиштапородичног огњишта..

• ЛонацЛонац Лонац је Лонац је кухињска посудакухињска посуда

ваљкастог облика намењена за ваљкастог облика намењена за припремање хране припремање хране кувањемкувањем..

За разлику од За разлику од шерпешерпе,, лонац има лонац има

већу висину од пречника дна већу висину од пречника дна лонца. Лонац је намењен за лонца. Лонац је намењен за кување веће количине тености кување веће количине тености (хране) у односу на шерпу. (хране) у односу на шерпу. Често се користи за подгревање Често се користи за подгревање воде за кухињске потребе.воде за кухињске потребе.

Лонац може бити са поклопцем Лонац може бити са поклопцем или без поклопца.или без поклопца.

• ЋупЋуп

Мед, слатко од разних врста воћа и чврсте намирнице, могу се чувати у практичним

ћуповима.

• БуреБуре Бурад, бачве, каце и качице Бурад, бачве, каце и качице

су посуде у којима се држе су посуде у којима се држе виновино, , ракијаракија, , пивопиво (бурад, (бурад, бачве) или бачве) или сирсир, , кајмаккајмак, , купускупус, , туршијатуршија (каца и (каца и качице).качице).

У У прошлости је у Србији прошлости је у Србији свако имућније домаћинство свако имућније домаћинство имало посебну зграду где су имало посебну зграду где су се држале каце и бурад за се држале каце и бурад за производњу вина и ракије, а производњу вина и ракије, а та се зграда звала „качара“. та се зграда звала „качара“.

• ОклагијаОклагија Оклагија јОклагија је е кухињскакухињска алатка алатка цилиндричногцилиндричног облика која се облика која се најчешће користи за најчешће користи за обликовање обликовање тестатеста..

Оклагије нашег модернијег Оклагије нашег модернијег

времена се праве и даље од времена се праве и даље од дрвета јавора, ораха, али смо дрвета јавора, ораха, али смо трагајући за причом о оклагији трагајући за причом о оклагији на интернету, пронашли на интернету, пронашли оклагије направљене од оклагије направљене од силикона, порцулана, силикона, порцулана, нерђајућег челика, стакла, нерђајућег челика, стакла, керамике, акрила, бакелита, керамике, акрила, бакелита, бакра, месинга, инокса, бакра, месинга, инокса, мермера, пластике па чак и мермера, пластике па чак и алуминијума.алуминијума.

• СачСач СачСач или или вршниквршник је је металниметални, , керамичкикерамички или земљани поклопац или земљани поклопац сферног облика, под којим се на сферног облика, под којим се на огњиштуогњишту пече: пече: хлебхлеб, , лепињалепиња, , питапита, , месомесо и слично. Јела спремљена на и слично. Јела спремљена на овакав начин спадају у етно овакав начин спадају у етно специјалитете у специјалитете у СрбијиСрбији, , Босни и ХерцеговиниБосни и Херцеговини и Црној Гори. и Црној Гори.

У отвореном ложишту, разгрне се У отвореном ложишту, разгрне се ватра у средини и на то место, ватра у средини и на то место, дакле у огњишту, ставља се дакле у огњишту, ставља се црепуља са храном. Потом се преко црепуља са храном. Потом се преко ње ставља сач, и све то се затрпава ње ставља сач, и све то се затрпава жаром. После одређеног времена жаром. После одређеног времена које је потребно да се храна које је потребно да се храна испече, жар и пепео се жарачем испече, жар и пепео се жарачем или лопатицом скину са сача, сач или лопатицом скину са сача, сач се жарачем подигне и печени се жарачем подигне и печени предмет се узме из црепуље. Има предмет се узме из црепуље. Има случајева, нпр када се пече погача, случајева, нпр када се пече погача, да се не користи црепуља, већ се да се не користи црепуља, већ се тесто ставља директно на земљу и тесто ставља директно на земљу и само покрива сачем.само покрива сачем.

• НаћвеНаћве Наћве су сличне карлици, Наћве су сличне карлици,

само су доста веће. Служе само су доста веће. Служе искључиво за држање искључиво за држање брашна и за мешење хлеба.брашна и за мешење хлеба.

Некад се у сеоским кућама Некад се у сеоским кућама

хлеб није месио и пекао хлеб није месио и пекао сваког дана, већ једном сваког дана, већ једном недељно и то обично недељно и то обично суботом. Зато суботом суботом. Зато суботом “мешаја” (жена која меси “мешаја” (жена која меси хлеб) замеси пуне наћве хлеб) замеси пуне наћве теста и направи толико теста и направи толико хлеба колико је потребно хлеба колико је потребно целој породици за недељу целој породици за недељу дана. Хлебови су печени у дана. Хлебови су печени у хлебној фуруни.хлебној фуруни.

Хвала на пажњиХвала на пажњи