На Дрини ћуприја

На Дрини ћуприја

О романуМостови – Андрићева опсесивна тема

Композиција романаИсторија и легенда

О роману

• Роман На Дрини ћуприја настао је током Другог светског рата у поробљеном Београду, а објављен 1945. године.

• Историјски роман (хроника) о животу у Босни, у мирна и смутна времена, од половине 16. до почетка 20. века.

• За ово дело Иво Андрић је добио Нобелову награду 1961. године.

АНДРИЋ О СВОМ ДЕЛУ:

„Материјал који је мени служио за писање те књиге биле су легенде које су сачуване у народним причањима из тог времена, а затим историја и писани документи, уколико су сачувани у турским, аустријским или венецијанским архивима.“

О мостовима• Андрић је показивао дивљење према мостовима

(есеј Мостови, Љубав у касаби, Рзавски брегови, Мост на Жепи...).

Од свега што човек у животном нагону подиже и гради, ништа није у мојим очима боље и вредније од мостова. Они су важнији од кућа, светији, општији од храмова. Свачији и према сваком једнаки, корисни, подигнути увек смислено, на месту на ком се укрштава највећи број људских потреба, истрајнији су од других грађевина и не служе ничем што је тајно или зло.

О мосту на Дрини:Ја сам први пут прогледао пред тим мостом на Дрини. Прозор моје собе на другој обали гледао је на овај величанствени мост Мехмед-паше Соколовића пред којим сам у детињству увек застајао идући у школу. И док су се моји другови играли крај реке, ја сам ту, на средини моста, на каменој клупи - софи, како је зову, волео сатима да слушам причања старих људи...

Функција приповедања• Примајући Нобелову награду Андрић је објашњавао

везу историјског памћења и приповедања: „На хиљаду разних језика, у најразноличнијим условима живота, из века у век, од древних патријархалних причања у колибама, поред ватре, па све до дела модерних приповедача која излазе у овом тренутку из издавачких кућа у великим светским центрима, испреда се прича о судбини човековој, коју без краја и прекида причају људи људима......Можда је у тим причањима, усменим и писменим, и садржана права историја човечанства, и можда би се из њих бар могао наслутити, ако не сазнати смисао те и сторије.“

На једној од страница овог романа прибележио је: „Народ памти и препричава оно што може да схвати и што успе да претвори у легенду. Све остало пролази мимо њега без дубљег трага, са немом равнодушношћу безимених природних појава, не дира његову машту и остаје у његовом сећању. Ово мучно и дуго зидање било је за њега туђи рад о туђем трошку. Тек кад је као плод тога напора искрснуо велики мост, људи су почели да се сећају појединости и да постанак стварног, вешто зиданог и трајног моста ките маштарским причама које су опет они умели вешто да граде и дуго да памте.“

• Управо на такав начин, оживљавајући технику митског приповедача и претварајући стварни живот и збивања у приповести, митове и легенде, преплетене стварним подацима који су се сачували у колективном памћењу, (или историјским списима), Андрић гради своју причу.

• У првим поглављима романа видимо огољени поступак претварања стварних збивања у митове и легенде ради лакшег памћења.

• Андрић приповеда хронолошки, али скоковито, прескачући раздобља која не сматра пресудно важним за своју причу.

• Његови јунаци јесу измаштани, али они мисле и поступају сасвим доследно, у складу са својим карактерима, менталитетом и погледима на живот, који се природно уклапају у друштвени и временски контекст (у историјску епоху, друштвена и политичка догађања, ниво културне и економске развијености у окружењу...).

• Све приче и личне судбине јунака смештене су у историјски оквир, чиме је пластично приказано како се то историја одражава у обичном, свакодневном животу малих људи, како их условљава, обликује и какве трагове оставља у њима.

Историја и легенда у роману

ИСТОРИЈСКИ ПОДАЦИ:-1516. данак у крви – Бајо Ненадић из Соколовића одведен је у јаничаре. Свету је постао познат као велики везир Мехмед-паша Соколовић (1506-1579)-1571. до 1577. градња вишеградског моста, Мехмед-пашине задужбине.-1804. Први српски устанак-1878. нова (аустроугарска) окупација Босне-1799. поплава у Вишеграду (по неким изворима на интернету „велики поводањ“ се догодио 1896. )-1908. анексиона криза у Босни-1912/1913. Балкански ратови-1914. почетак Првог светског рата

ЛЕГЕНДЕ О МОСТУ:-Вила бродарица-Раде Неимар-Жртва Стоје и Остоје-Чуда на Радисављевом гробу-Приче о црном Арапину-Отисак копита у камену (Марковог Шарца или коња Алије Ђерзелеза?)

Структура романаРоман чине 24 поглавља која се могу сврстати

у три временска оквира:-Први: турско доба (од почетка 16. века до ослободилачких ратова крајем 19. века)-Други: аустроугарско доба (окупација Босне и Херцеговине, од 1878. до 1908.)-Трећи: време Балканских ратова (1912. и 1913.) и почетак Првог светског рата, 1914. (Последњој години хронике, 1914. посвећена је посебна пажња.)

(Свака епоха обухваћена је са осам поглавља.)

КомпозицијаТурско доба (1-8)1. поглавље:- О Дрини, мосту и касаби (историја и легенда)- Опис пејзажа у којем је изникао мост- Опис моста; његова улога у животу касабе, Босне и путника

намерника- Дрвени мост на Рзаву- Раде Неимар – митски градитељ- Стоја и Остоја – мит о подношењу жртве великим

грађевинама- Мит о Арапину- Мит о отисцима Шарчевих копита- Чудесна светлост над гробом Радисава са Уништа

2. поглавље- Како је све почело: повратак на почетак 16.

века (1516.)- Данак у крви и дечак који ће постати велики

везир Мехмед-паша Соколовић- Скелеџија Јамак- Црна пруга у грудима- Одлука о подизању задужбине 1566.

3. Поглавље- Почетак градње моста, дрво и камен - Абидага – зла управа у градњи моста- Тосун-ефендија, неимар, мајстор Антоније- Присилни рад (кулучење)- „Дрина не да моста на се!“ (мит о вили бродарици)- Завера Радисава са Уништа (рушење моста) - Мит о Стоји и Остоји и прича о лудој Илинки

(лутајући мотив)- Егзекуција на мосту (Радисављева смрт у мукама)- Откуп покојника (Циганин Мерџан)- Пљевљаково лудило

4. Поглавље- Слика Радисава на коцу- Откуп Радисављевог тела- Пљевљаково лудило- Судбина Абидаге- Долазак новог надзорника Арифбегa или Мисирбабe- Подизање, хана, карван-сераја- Завршетак моста- Постављање натписа 1571. године, тарих, песник Бади- Судбина младог црнца - Арапина- Однос Вишеграђана према мосту- Смрт Мехмед-паше Соколовића

Тарих

Гле Мехмедпаша, највећи међу мудрима и великима свога времена,Оствари завет свога срца и својом бригом и трудомСагради мост на реци Дрини.На овој води, дубокој и брза токаПретходници му не могаше ништа подићи.Надам се од милости божје да ће му градња бити чврста.Да ће му век пролазити у срећиИ да никад за тугу неће знати.Јер за живота свога он је злато и сребро уложио у задужбине;И нико не може казати да је бачен иметакКоји се троши у такве сврхе.Бади, који је видео ово, кад је довршена градња, изрече тарих:“Нека Бог благослови грађевину, тај чудесни и лепи мост!”

5. поглавље- Крај 17. века (писац прескаче цео век)- Даутхоџа Мутевелић – чувар задужбине- Пропадање хана- Велике поплаве (1799) - заједништво у

невољи - Последња деценија 18. века - Коста Баранац

6. поглавље- Буна у Србији 1804. године- Подизање дрвеног чардака на мосту- Џелат Хајрудин- Погубљења на ћуприји: песма као повод за

смакнуће (Миле, Јелисије)- Погубљење попа Михаила- Пожар у коме је изгорео чардак

7. поглавље- Несрећни Салко Ћоркан (свачији и ничији)- Куга и колера (епидемије средином 19. века)-Турске избеглице из Србије

8. Поглавље-Судбина Фате Авдагине(„Кад Вељи Луг у Незуке сађе...“)

„Лијепа ли си, мудра ли си лијепа Фато Авдагина...“

Аустроугарско доба (9-16)

9. поглавље- Долазак Аустроугара у Босну 1878. године- Отпор турских побуњеника: Осман-ефендија

Караманлија- Алихоџа Мутевелић се противи отпору због

страха од одмазде над касаблијама (Караманлија га прикива за мост)

- Аустријски проглас упућен босанским народима

10. Поглавље- Аустријски командант улази у град(дочек приређују угледне касаблије)- Поп Никола- Мула Ибрахим- Хусеин-ефендија- Давид Леви

11. поглавље- Окупација- Аустријанци заводе ред и прописе у касаби- Долазе странци и туђа војска- Опирање променама и европским правилима

(Шемсибег Бранковић)- Касарна на месту старог хана - Фењери на мосту , осветљење града - Обележавање царевог рођендана (осветљени мост

лебди над водом)- Комунална хигијена- Еманципација – и жене долазе на мост

12. Поглавље- Коцкање – страст Милана Гласинчанина

(ђаволска игра)- Судбина Букуса Гаона који је на мосту

нашао „ђавољи дукат“

13. Поглавље- Отпор аустријског регрутацији- Заведени војник Грегор Федун - „Турска девојчица“ Јеленка из Тасића- Хајдук Јаков Чекрлија- Федуново самоубиство- Присилна регрутација, отимање синова од

мајки (подударност са данком у крви)

14. поглавље- Цалеров хотел- Лепа и отресита Лотика, неуморна, вешта

жена хладних чула, брзе памети и мушког срца; жена са два лица

- Заљубљени Ејуб-бег и тихи Алибег Пашић

15. поглавље- Салко Ћоркан – пијаница и сањар, увек

несрећно заљубљен (у Швабицу и Пашу)- Туга због Пашине удаје за Хаџи-Омера- Плес за достојанство на залеђеној огради

моста

16. Поглавље- Двадесета година окупације- Атентат на аустријску царицу Јелисавету у

Женеви (италијански анархиста Лукени)- Италијан Пјетро Сола осећа кривицу- У Вишеград стиже воз!- Повлачење Алихоџе Мутевелића у самоћу- Водовод

Анексиона криза, Балкански ратови и почетак Првог светског рата 1914.(17-24)

17. поглавље- Анексија Босне 1908. године- Одраз спољних политичких догађаја на касабу- Појава напредних идеја (брошуре о социјализму)- Национална културна друштва- Хапшење српских младића- Проглас Фрање Јосифа I- Долазак нове војске и подизање утврђења око

Вишеграда- Минирање моста

18. поглавље- Балкански ратови 1912. и 1913. године- Окупљање студената и младих

интелектуалаца на мосту- Разговори о политици

19. поглавље- Европски ђаци из Вишеграда - Јанко Стиковић – сујетни младић- Никола Гласинчанин, унук коцкара Милана- Јаков Херак- Тома Галус- Учитељице Зорка и Загорка

20. поглавље- Оронула Лотика која је живот потрошила

радећи за друге- Неморална конкуренција- Лотикини себични и посрнули штићеници

21. поглавље- 1914. година- Неутешна Зорка и неузвраћена љубав Николе Гласинчанина

22. поглавље- 1914. Србији је објављен рат- Шуцкори прогоне Србе- Пребег младих српских добровољаца у

Србију- Зоркина туга- Гранате туку мост и касабу

23. поглавље- Почетак Првог светског рата- Лотика напушта град- Бомбардовање - Мост као осуђеник између два зараћена

света

24. поглавље- Рањени мост- Алихоџа, потомак чувара задужбине, умире

на мосту.

Аутор презентацијеБранијета Конџуловић

Осим неколико фотографија моста у Вишеграду све отале фотографије позајмљене су са интернета.