Делатности људи у брдским и планинским

пределима Србијре

Припремила:Мира Стевковић

Да се подсетимо:

Северни део Србије претежно је равничарски, док су централни и јужни делови брдски и планински.

Због пространих пашњака људи се у планинским пределима највише баве сточарством. Највише се узгајају овце, козе, краве.

Места на којима бораве чобани називају се КАТУНИ. Катуни се подижу на пространим пашњацима.

Узгојем оваца, крава, коза, човек добија месо, млеко, вуну, кожу. Њиховом прерадом добијају се различити производи. Тако су познати сјенички сир, златиборска пршута, златиборски кајмак, старопланински сир, златарски сир и сл.

Воћарство и повртарство су веома развијени у Србији. Најпознатије воће које се узгаја у брдским пределима је малина, крушка, јабука и шљива.

Виноградарство је развијенo на ободима ниских планина; Вршачке планине, источна Србија, котлине (Александровац).

Ратарство је најразвијеније у брдским пределима. Најпознатије житарице које се гаје у брдским и планинским пределима су: пшеница, кукуруз, раж, хељда.

Развоју туризма доприноси више националних паркова, пећина и бања.

Последњих година изграђен је већи број етно-села.

Зимски туризам је нарочито популаран на Копаонику, Златибору, Старој планини и другим планинама.

Брзе планинске реке су искоришћене за изградњу хидроелектрана. Најпознатије су Ђердап, Кокин Брод, Перућац и хидроелектране у горњим токовима реке Дрине.

Због састава стена, у брдским и планинским крајевима налазе се наши значајни рудници квалитетног угља и руда разних метала: олова, цинка, бакра, боксита...

Шуме у Србији покривају једну четвртину њене површине. Дрво се користи као огрев, грађевински материјал и за даљу прераду.

И у брдским и планинским пределима изграђене су многе фабрике за прераду сировина које се одатле добијају: фабрике за производњу хране, за прераду метала и израду металних производа, прераду дрвета, производњу намештаја и папира.