ПОСМАТРАЊЕ

ПОСМАТРАЊЕ

Најстарији и најраспрострањенији метод прикупљања податакаНаучно посматрање – селективно, систематично и стручноЗависно од обима:

Појединачно – усмерено на проучавање појединачних друштвених појаваКомплексно – проучавање глобалних, сложених и дугорочних друштвених појава

ПОСМАТРАЊЕ Према улози посматрача:

Посматрање са учествовањем Посматрање без учествовања

Посматрање са учествовањем – 4 облика: Посматрач као потпун учесник Учесник посматрач Посматрач учесник Посматрач (Посматрач са учествовањем у улози научног

посматрача

ПОСМАТРАЊЕ Посматрање са учествовањем –

предности: Једини начин за посматрање

затворених друштвених група Исцрпнија, веродостојнија

аутентичнија сазнања Посматрање са учествовањем –

недостаци: Често мање објективно

ПОСМАТРАЊЕ Предности посматрања:

Добијени подаци неупоредиво тачнији и веродостојнији него код других метода

Има изузетну хеуристичку вредност Слабости тј. ограничења

посматрања: Углавном служи за истраживање

спољних манифестација Нема потребну временску дубину – не

могу се истраживати прошлост и будућност

ЕКСПЕРИМЕНТ Најчешће се користе три врсте

експеримента: Лабораторијски Експеримент у природним условима Природни експеримент

Лабораторијски експеримент – научно посматрање одређених појава друштвених појава у вештачки створеним условима који омогућавају што повољније сагледавање њених узрока

ЕКСПЕРИМЕНТ Лабораторијски експеримент –

експериментатор ствара одговарајућу експерименталну ситуацију да би обезбедио непосредно изучавање дејства једног или више чинилаца за које се претпоставља да су узроци одређене друштвене појаве; сазнајни домети веома ограничени Резултати могу служити као основа за даља

истраживања

ЕКСПЕРИМЕНТ Експеримент у природним условима

- изводи се у стварним природним условима у којима експериментатор контролише дејство експерименталног чиниоца

Две што сличније групе – експериментална и контролна група

Веома често се користи у социологији

ЕКСПЕРИМЕНТ Експеримент у природним условима има

велику предност у односу на лабораторијски јер се изводи у реалним условима – људи се понашају много природније

Природни експеримент – квазиекспериментално истраживање неког друштвеног процеса у његовом спонтаном току на оним местима и у оним временским моментима када се он појављује у својим најизразитијим облицима (нпр, за време природних катастрофа, у ратним условима, у процесу настајања нове локалне заједнице и слично)

ЕКСПЕРИМЕНТ Природни експеримент знатно

мање прецизан него експеримент у природним условима

Закључак – употреба експеримента у социологији могућа, али не у оном степену као што је случај у привредним наукама