23
Пројекат “Тепих Сјерпински”

фрактали

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: фрактали

Пројекат“Тепих Сјерпински”

Page 2: фрактали

• Пројекат “Тепих Сјерпински” је непрофитна активност кроз коју деца широм света заједно стварају највећи математички фрактал.

• У пројекат је тренутно укључено преко 25 земаља, 200 школа и 12000 деце. У октобру 2014. пројекту се прикључила и наша земља.

Page 3: фрактали

Фрактали

Геометрија природе

Page 4: фрактали

• Фрактал је геометријска слика која се може разложити на мање делове тако да је сваки од њих умањена копија целине.

• Каже се да је таква слика сама себи слична па фрактали имају особину самосличности.

Питагорино дрво

Page 5: фрактали

• Реч фрактал води порекло од латинске речи fractus, што значи сломљен или разломљен.

Page 6: фрактали

Примери фрактала у природи

Page 7: фрактали
Page 8: фрактали

• Дводимензионалне геометријске фрактале могуће је добити задавањем произвољне линије која ће послужити као генератор. Затим се, у сваком следећем кораку, средњи део те линије замени генератором (умањена линија од које смо кренули). Бесконачним понављањем овог поступка добија се изломљена фрактална линија.

Кохова пахуљица

Page 9: фрактали

• Бавио се теоријом бројева, теоријом функција, топологијом.

• Радио као професор на Универзитету у Варшави.

• Открио и описао веома познате геометријске фрактале који по њему носе име.

Вацлав Сјерпински, пољски математичар (1882-1962)

Page 10: фрактали

Тепих СјерпинскиРавански фрактал, који је први описао Вацлав Сјерпински 1916. године, настаје поделом квадрата на 9 подударних квадрата. Квадрат у средини се избаци, а поступак се наставља на преосталих 8 мањих квадрата неограниченим бројем итерација (понављања).

Page 11: фрактали

Још један поглед на Тепих Сјерпински.

Page 12: фрактали

• На слици је приказан Тепих Сјерпински до 4. итерације.

Page 13: фрактали

Троугао СјерпинскиРавански фрактал настаје када се једнакостранични троугао подели на 4 подударна троугла. Троугао који се налази у средини избаци се, а поступак се наставља на преостала 3 троугла неограниченим бројем итерација.

Page 14: фрактали

• На слици је приказан Троугао Сјерпински до 6. итерације.

Page 15: фрактали

Сунђер Сјерпински

3D фрактал настаје када се коцка подели на 27 подударних коцака, „средње“ коцке се избаце па се поступак дељења понавља на свим преосталим коцкама.

Page 16: фрактали

Пирамида Сјерпински

ЗАНИМЉИВОСТ: Највећи модел пирамиде

Сјерпински направљен је код нас, у Истраживачкој станици

Петница, 2010. и то од сламчица за сок.

Page 17: фрактали

• 6. итерација Тепиха Сјерпински направљена је у Барселони 4.октобра 2014, у пројекту који је осмислио професор математике Ј. Родригез на Универзитету у Алмерији (Шпанија).

Page 18: фрактали

• У току је израда тепиха 7. итерације који ће имати димензије 45m x 45m и садржаће 512 мањих тепиха чије су димензије 1,4m x 1,4m.

• Делови за највећи Тепих Сјерпински настају у школама широм света.

Page 19: фрактали

• До сада је у пројекту узело учешће преко 200 школа а једна од њих је и наша.

Page 20: фрактали

• Наша школа се укључила у пројекат Тепих Сјерпински израдом једног тепиха 4. итерације који ће бити саставни део до сада највећег фрактала ове врсте у свету.

Ми у пројекту

Page 21: фрактали

• Највећи Тепих Сјерпински склапаће се 2016. године у Шпанији.

• Тако ће бити обележено сто година откако је Вацлав Сјерпински открио и описао овај феномен.

• Саставни део овог јединственог фрактала биће и тепих који ће саставити ученици одељења 5-1 и 5-2 наше школе.

Page 22: фрактали

Па, драги петаци, засуците рукаве почињемо да ткамо наш тепих!

Сваки ученик склапа 2. итерацију(64 ученика).

Група од 8 ученика склапа 3. итерацију (8 група од по 8 ученика).

Од свих 8 тепиха 3. итерације слажемо тепих 4. итерације који шаљемо у Шпанију.

Page 23: фрактали

Извори• http://www.b92.net/zivot/nauka.php?nav_id=422011• http://anicatrickovic.weebly.com/zanimljivosti/najveci-fraktali• http://topologia.wordpress.com/sierpinski-carpet-project/• http://en.wikipedia.org/wiki/Wac%C5%82aw_Sierpi%C5%84s

ki

АуторЈелена Воларов,

наставник математикеОШ ”Ђорђе Крстић”

Београд