A Z O TI NJEGOVA JEDINJENJA

POLOŽAJ U PERIODNOM SISTEMU ELEMENATA

Nalazi se u 15. grupi Periodnog sistema elemenata.

U poslednjem nivou ima pet valentnih elektrona.

U jedinjenjima može imati sve valence od I do V, ali je najčešće trovalentan ili petovalentan.

NALAŽENJE U PRIRODI

U elementarnom stanju, azota u prirodi najviše ima u atmosferi, čak oko 78%.

Najzastupljenija jedinjenja azota su soli nitratne(azotne) kiseline – NITRATI i AMONIJAK.

Azot je BIOGENI element – ulazi u sastav proteina.

FIZIČKA SVOJSTVA AZOTA

gas bez boje, mirisa i ukusa

u vodi se slabo rastvara, slabije od kiseonika

ne gori i ne podržava gorenje

na -196C0 prelazi u tečno agregatno stanje

HEMIJSKA SVOJSTVA AZOTA

Zbog velike stabilnosti molekula azota – atomi su povezani trostrukom, nepolarnom kovalentnom vezom, azot je na sobnoj temperaturi jako stabilan i slabo reaktivan.

PRIMENA AZOTA

•U tečnom stanju koristi se u medicini i kozmetologiji

•Najznačajnija primena azota je za sintezu njegovih jedinjenja, posebno amonijaka

JEDINJENJA AZOTA

Sa kiseonikom gradi pet različitih oksida – tri neutralna i dva kisela.

Kiseli oksidi su azot(III)oksid i AZOT(V)OKSID.

AZOT(V)OKSID reaguje sa vodom i gradi NITRATNU ili AZOTNU kiselinu.

AZOTOVI OKSIDI I NITRATNA KISELINA

•N2O – azot (I) oksid

•NO – azot (II) oksid

•N2O3 – azot (III) oksid

•NO2 – azot (IV) oksid

• N2O5 + H2O → 2HNO3

azot(V)oksid nitratna kiselina

AMONIJAK – AZOTOVA BAZA

Azot reaguje sa vodonikom gradeći gas, karakterističnog oštrog i neprijatnog mirisa koji se naziva AMONIJAK.

3H2 + N2 → 2NH3

AMONIJAK Za razliku od ostalih nemetala, koji osim oksida, grade i kiseline (plavi

lakmus boje u crveno), AZOT gradi i jedinjenje karakteristično za metale –

BAZU ili HIDROKSID. To je amonijak, koji rastvaranjem u vodi gradi amonijum-

hidroksid. Amonijum-hidroksid se osim lakmusom, može dokazati uz pomoć

indikatora fenolftaleina, koji u prisustvu baza postaje ljubičast.

• http://youtu.be/lCdNzgsrZ8Q

Amonijak se u vodi odlično rastvara, gradeći pri tome jedinjenje, koje suprotno od kiselina, crveni lakmus boji u plavo.

PRIMENA

AZOTNA KISELINA• Proizvodnja boja

• Proizvodnja veštačkih đubriva

• Proizvodnja lekova

• Azotna kiselina i njena isparenja su jako OTROVNI

AMONIJAK• Dobijanje azotne kiseline

• Dobijanje veštačkih đubriva

• Amonijak je takođe jako OTROVAN