Documents.tips elektricne lokomotive-serije-441-2-deo

Elektro lokomotiva 441 63

E. Električni deo lokomotive

Najveći deo električne opreme smešten je u blokovima, koji se kao celina ugrađuju u mašinski prostor i upravljačnice lokomotive. Manji broj delova električne opreme smešten je pojedinačno, izvan blokova (na krovu lokomotive i na obrtnim postoljima).

42. Oprema u mašinskom prostoru

Oprema u mašinskom prostoru smeštena je u blokovima i manjim delom kao pojedinačni sklopovi i uređaji.

42.1 Blokovi vučnih motora (S1 – S4)

Blokovi vučnih motora su gotovo indentični na svim podserijama. Kod lokomotiva sa električnom kočnicom (441-300/400) blokovi vučnih motora sadrže i opremu za ovaj režim rada. Vučni motori ne pripadaju ovim blokovima jer su ovešeni na obrtnim postoljima.

U svakom bloku nalazi se sledeća oprema: - Vučni ispravljači (S4.12) – služe za stvaranje usmerenog napona za napajanje vučnih motora; - Elektropneumatski kontaktori (S4.1,2,3,6) – služe za uspostavljanje i prekidanje strujnih kola

vučnog motora; - Elektropneumatski kontaktori za šentiranje (S4.8,9,10) – služe za uključenje otprnika za slabljenje

pobude vučnog motora; - Elektropneumatski menjač smera vožnje (S4.14) – služe za promenu smera pobude vučnog

motora radi promene smera obrtanja rotora, odnosno promenu smera kretanja lokomotive; - Otpornici za šentiranje (S4.11) – služe zaodvođenje dela struje iz pobudnog namotaja radi

slabljenja pobude vučnog motora; - Kondezator ili odvodnik prenapona (S4.13) – služe zazaštitu ispravljačkog uređaja od prenapona; - Ventilacioni sklop (S4.15,16) – služe za obezbeđenje strujanje vazduha za hlađenje vučnih

motora, ispravljača i otpornika za šentiranje; - Kontrolnik protoka vazduha za hlađenje (S4.17); - Jednopolne utičnice – služe za povezivanje vučnog motora s električnom opremom u bloku; - Višepolne spojnice (S4.18) – služe za povezivanje strujnih kola upravljanja; - Elektropneumatski kontaktor za električno grejanje voza (samo u bloku S2, premešten iz bloka

S5) - Elektropneumatski ventil za električnu kočnicu (S4.4,5) (samo kod podserije 441-300/400) – služe

za uspostavljanje i prekidanje strujnih kola električnog kočenja; - Rele maksimalne struje (S4.19) (samo kod podserije 441-300/400) – služe za zaštitu prekostruje

električnog kočenja i merni transduktor za merenje jačine struje el. kočenja (samo u bloku S2) Na blokovima vučnih motora nema opreme koja treba da se opslužuje. Jedino se ručno

se ručno može preokrenuti menjač smera vožnje u slučaju njegove neispravnosti ili zaglavljenja. Za to postoji ručica na samom aparatu. Pošto se u blokovima nalazi vučna oprema, onai su zatvoreni i zabravljeni. Ventilacioni kanal u kome se nalazi i kablovi vučnog motora zatvoren je posebnim poklopcem.

Konstrukcija bloka sastavljena je od čeličnih profila i limova. Iz bloka se kao celina mogu izvaditi otpornici za šentiranje, ispravljač i ventilacioni sklop.


Pumpa za ulje (S5.25)

Ventilator transformatora

(S5.24)

Gornji ventilator motora 1 (S5.16)


Donji ventilator motora 1 (S5.20)

Donji ventilator

motora 3 (S5.22)

Osigurači za pomoćne mašine

(S5.32 – 1-9)

Ventilator za kočioni otpornik 1

(S5.26)


(S5.27)


(S5.28)


(S5.27)

Gornji ventilator motora2 (S5.17)


Donji ventilator motora 2 (S5.21)

Donji ventilator

motora 4 (S5.23)

Kompresor (S5.15)

42.2 Blok (S5) – osnovne konstrukcije

Blok S5 osnovne konstrukcije nalazi se na svim lokomotivama s kondezatorskim pretva-račem pomoćnog pogona. Blok S5 je dvostruki metalni orman, smešten između blokova S1 i S2. Sastoji se, od dva dela: kontaktorski i relejni. Kontaktorski deo pristupačan je iz levog hodnika, a relejni deo iz desnog hodnika. Orman je s obe strane zatvoren jednokrilnim vratima. Električna oprema bloka S5 smeštena je u njegovoj unutrašnjosti, na vratima i na poklopcu. U unutrašnjosti ormana nema opreme koja treba da se opslužuje. Sva oprema za opsluživanje (rukovanje) nalazi se na vratima.

S kontaktorske strane, u unutrašnjosti ormana nalaze se Slika 52: Elektromagnetni kontaktori grupa trofaznih asihronih motora pomoćnog pogona (S5.1, 2, 4); Elektromagnetni kontakt za regulaciju trofaznog napona (S5.7, 8, 9); Elektromagnetni kontaktor radioničkog priključka (S5.10); Pomoćni transformator (S5.48); Strujni transformatori Merni uređaji za struje vučnih motora (S5.45); Elektromagnetni kontaktor za električno grejanje voza (S5.6) (kod modificiranih lokomotiva serije

441 ovaj kontaktor je premešten u bloku S2); Na vratima ormana, s kontaktorske strane nalaze se:

Zaštitni prekidači trofaznih asihronih motora pomoćnog pogona; Topljivi osigurači motora pomoćnog pogona.

Slika 52. Leva strana vrata bloka S5 – kontaktorska strana 1 Osigurač gornjeg ventilatora motora M1 6 Osigurač donjeg ventilatora motora M1 2 Osigurač gornjeg ventilatora motora M2 7 Osigurač donjeg ventilatora motora M2 3 Osigurač gornjeg ventilatora motora M3 8 Osigurač donjeg ventilatora motora M3 4 Osigurač gornjeg ventilatora motora M4 9 Osigurač donjeg ventilatora motora M4 5 Osigurač strujnih kola naizmenične struje


S5.43:1 S5.43:2 S5.43:3 S5.43:4 S5.43:5

S5.43:7 S5.43:8 S5.43:9 S5.43:10 S5.43:11

S5.43:13 S5.43:14 S5.43:15 S5.43:16

Tabla signalnih releja (S5.43)

Grupa grebenastih prekidača (S5.34)

Grupa automatskih Osigurača (S5.5)

Blokiranje grejanje voza

S relejne strane, u unutračnjosti ormana nalaze se: Relejna kućišta (S5.35, 36, 37, 38, 39, 40, 44) s relejnom opremom (releji, relejni pojačivači,

napojne jedinice, zaprečne diode, RC-članovi) Na vratima ormana, s relejne strane nalaze se Slika 53:

Relejno kućište sa signalnim relejima Slika 54. Paketni prekidači, rastavljači i prebacivači Slika 55. Automatski osigurači i valjkasti prekidač za blokiranje električnog grejanja voza (S5.5) Slika 56. Višepolne spojnice za povezivanje električne instalacije bloka S5 s električnom instalacijom

lokomotive (nalazi se na poklopcu ormana).

Slika 53. Desna strana vrata bloka S5 – relejna strana

Slika 54. Tabla signalnih releja S5.43


S5.43:1-4 – Prekostruja vučnih motora S5.43:5 – Preko struja grejanja voza S5.43:7 – Preko struja primara glavnog transformatora S5.43:8 – Preko struja pomoćnog pogona S5.43:9 – Pregoreo topljivi osigurač od 200 A S5.43:10 – Pregrejani prelazni otpornici K4 i K5 S5.43:11 – Predugo startovanje grupa pomoćnih mašina S5.43:12 – Zemljospoj M1-M4 S5.43:13 – Previsok napon vučnih motora S5.43:14 – Međupoložaj stepenastog prekidača S5.43:15 – Nizak pritisak za EP aparate S5.43:16 – Aktivirana vazdušna kočnica

Rastavljač motora 1 Rastavljač motora 2 Rastavljač motora 3 Rastavljač motora 4

S5.34:8 S5.34:9 S5.34:10 S5.34:11

0 0 0 0 1 1 1 1

Pomoćni Uređaj za punjenje Mreža naizmenične Ograničenje transformator aku. baterija struje napona baterije

S5.34:3 S5.34:4 S5.34:12 S5.34:14

0 0 0 0 1 1 1 1

Pomoćni Premošćenje regulatora Prebacivač za Prebacivač

kompresor pritiska kompresora ispitivanje pogona

S5.34:15 S5.34:13 S5.34:5 S5.34:7

0 0 0 0 1 1 1 1

2 2

Akumulatorske baterije Premošćenje budnika Prekidač struje upravljanja

S5.34:6 S5.34:16 S5.34:2

0 0

1 1 1

Rastavljač struje upravljanja

S5.34:1 0

1

2

Slika 55. Paketni prekidači na vratima bloka S5.34


Rezerva Rezerva Rezerva

Rezerva

Pojačivač releja za napon vučnog motora

Pojačivač releja napona vučnog motora

Merni transformator struje kočenja

Rezerva

Reflektor Osvetljenje

instrumenata Merno kolo

radioničkog priključka Merno kolo

primarnog napona

Uređaj za punjenje aku. baterije Grejač vazduha A

Grejač vazduha B

Motor ventilatora za grejač vazduha A

Motor ventilatora za grejač vazduha B Grejač za noge B

Grejač za noge A

Pomoćni transformator

Struja Upravljanja 1

Struja Upravljanja 2

Rasveta 72 V Čeoni signali Rezervne svetiljke

za istrumente

Pojačivač releja pomoćnog pogona Brzinomer, induzi Pomoćni kompresor

Slika 56. Grupa automatskih osigurača S5.5


Automatski osigurači

S5.34.:2

S5.34.:7 S5.34.:6

S5.34.:3 S5.34.:1

S5.34.:14

S5.34.:13

S5.34.:19

S5.34.:21 S5.34.:15

S5.34.:4

S5.34.:17

S5.5

Pom

oćni

tr

ansf

orm

ator

Pu

njač

ak

umul

ator

a G

reja

č

kalo

rife

ra A

M

otor

ka

lori

fera

A

Gre

jač

ka

lori

fera

B

Mot

or

kalo

rife

ra B

Gre

jač

poda

A

i B

Reš

o

Vol

tmet

ar z

a m

. nap

ona

VM

Stru

ja

upra

vlja

nja

Stru

ja

upra

vlja

nja

Pom

oćni

ko

mpr

esor

R

el. p

ojač

ivač

na

pona

k. v

oda

Rel

. poj

. nap

ona

i s

truj

e. v

. mot

. Č

eona

sv

etla

Rez

. Osv

etlje

. in

stru

men

ata

Osv

. upr

avlja

č. i

maš

in. p

rost

ora

Utič

nica

72V

EP-

vent

il

P32,

P33

, P35

Rad

io u

ređa

j

Bud

nik

AO

B

AC

/ A

C

pret

vara

č

Serv

omot

or

bira

ča n

apon

a T

rans

dukt

or

Ter

mič

ka

zašt

ita

Ref

lekt

or

Osv

etlje

nje

inst

rum

enat

a

33:1 33:2 33:3 33:4 33:5 33:6 33:7 33:8 33:9

6 A 20 A 16 A 1,6 A 16 A 1,6 A 6 A 10 A 6 A

33:10 33:11 33:12 33:13 33:14 33:15 33:16 33:17 33:18

10 A 10 A 20 A 6 A 6 A 10 A 6 A 10 A 10 A

33:19 33:20 33:21 33:22 33:23 33:24 33:25 33:26 33:27

1,6 A 10 A 6 A 10 A 6 A 6 A 6 A 10 A 16 A

S5.39 Ručna svetiljka

Utičnica

42.3 Novi blok (S5)

Novi blok S5 nalazi se na lokomotivama s AC/AC pretvaračem pomoćnog pogona. To je metalni orman s jednokrilnim vratima, smešten pored bloka S2, a pristupačan je iz desnog hodnika. Električna oprema je smeštena u unutrašnjosti blok, na njegovim vratima i na poklopcu.

U unutrašnjosti bloka nalaze se: Pomoćni transformator, Merni uređaj za struju vučnih motora, Elektronski uređaj za podmazivanje obruča točka, Elektronski relej za za termičku zaštitu motora glavnog kompresora i glavne prigušnice.

Na vratima bloka nalaze se: Slika 57. Paketni prekidači, Rastavljači i prebacivači, Automatski osigurač i valjkasti prekidač za blokiranje električnog grejanja voza, Višepolne spojnice strujnih kola upravljanja (nalazi se na poklopcu bloka)

Slika 57. Bloku S5 i automatskih osigurača na njemu


S8.11 S8.21 S5.15 S8.25

S8.12 S8.22 S8.16 S8.26

S8.13 S5.23 S5.17 S5.27

S8.14 S8.24 S8.18 S8.28

S8.19 S8.29

S8.44 S8.54

S8.34:1 S8.34:2 S8.34:3 S8.34:4

S8.30

42.4 Blokovi električne kočnice S6 i S7

Blokovi električne kočnice nalaze se na svim lokomotivama podserije 441-300/400 i na lokomotivama poboljšane konstrukcije podserije 441-800. Na blokovima nema opreme koja treba da se opslužuje. Konstrukcija bloka je sandučasta. U njegovoj unutrašnjosti nalaze se:

Otpornici za električno kočenje, Dva ventilaciona sklopa za hlađenje otpornika (smešteni ispod sanduka jedan pored drugog), Kontrolnici pritiska za kontrolu protoka vazduha za hlađenje otpornika.

42.5 Blok S8

Blok S8 postoji na lokomotivama na kojima se nalazi novi blok S5. To je metalni orman s'jednokrilnim vratima, smešten je u među bloku S1 i bloka S2, a pristupačan je iz desnog hodnika (kao relejna stanica bloka S5 osnovne konstrukcije).

Oprema bloka S8 smeštena je u njegovoj unutrašnjosti, na vratima i na poklopcu. U unutrašnjosti bloka nalaze se:

Elektromagnetni kontaktori grupa trofaznih asihronih motora pomoćnog pogona, Elektromagnetni kontaktor AC/AC pretvarača, Elektromagnetni kontaktor radioničkog priključka, Blok otpornika za namotaje kontaktora, Topljivi osigurači AC/AC pretvarača Elektropneumatski ventil uređaja za podmazivanje venaca obruča točka.

Na vratima bloka nalaze se: Zaštitni prekidači pomoćnih motora i napojnih jedinica za relejne pojačivače, Dve signalne svetiljke (signaliziraju postjanje napona na lokomotivi pri napajanju lokomotive iz

voznog voda ili s radioničkog priključka trofaznog napona), Višepolne spojnice strujnih kola upravljanja (nalazi se na poklopcu bloka).

Slika 58. Bloku S8 modifikovanih lokomotiva


- “0” – (Donji položaj) isključeno - “T” – (Gornji položaj) uključeno - S8.21 – 26 (AS prekidač) – Zaštita ventilacionog motora S1-S4.16 - S8.15 (AS prekidač) – Zaštita motora uljne pumpe - S8.16 (AS prekidač) – Zaštita motora ventilatora AC/AC pretvarača - S8.17 (AS prekidač) – Zaštita relejnih pojačivača - S8.18 (AS prekidač) – Zaštita motora ventilatora kočionih otpornika S6.3 - S8.19 (AS prekidač) – Zaštita motora ventilatora kočionih otpornika S7.3 - S8.25 (AS prekidač) – Zaštita motora ventilatora hladnjaka ulja - S8.26 (AS prekidač) – Zaštita motora glavnog kompresora - S8.27 (AS prekidač) – Zaštita jednofaznog potrošača (Štiti pomoćni transformator, punjač baterija,

kalorifer i rešo) - S8.28 (AS prekidač) – Zaštita motora ventilatora kočionih otpornika S6.4 - S8.28 (AS prekidač) – Zaštita motora ventilatora kočionih otpornika S7.4 - S8.30 (Paketni prekidač) – Izbor napajanja (ima 6 položaja i mehaničku blokadu sa taster

prekidačem S8.30:1) - “0” – Sve je isključeno - “1” – Trofazni sistem se napaja iz gl. transfor. preko AC/AC pretvarača (može da se podigne

pantograf i uključen naponski merni transformator) - “2” – Trofazni sistem se napaja iz gl. transfor. preko AC/AC pretvarača (može da se podigne

pantograf, a uključen naponski merni transformator) - “3” – Trofazni sistem se napaja direktno iz trofazne mreže radioničkog priključka (ne može da se

podigne pantograf) - “4” – Trofazni sistem se napaja direktno iz trofazne mreže radioničkog priključka (ne može da se

podigne pantograf)

42.6 Blok S9

Blok S9 sadrži AC/AC pretvarače pomoćnog pogona i njegovu opremu. Celokupna oprema smeštena je u metalnom ormanu. U bloku se nalazi sledeća oprema:

Ulazni pretvarač jednofaznog napona u jednosmerni Naponsko međukolo Naponski inventor (pretvarač jednosmernog napona u trofazni) Prigušnice (zbog njene velike mase pričvršćena je za pod mašinskog prostora) Ventilatorski sklop Elektronska oprema za upravljanje, regulaciju i zaštitu

42.7 Blok S10

Blok S10 nalazi se na lokomotivama koje imaju novi blok S5 i blok S8. To je metalni orman s jednokrilnim vratima, smešten između bloka S3 i K bloka, a pristupačan je iz levog hodnika. Oprema bloka S10 smeštena je u njegovoj unutrašnjosti, na vratima i na poklopcu.

U unutrašnjosti bloka nalaze se: Relejna oprema u kombifleks-tehnici Vremenski releji Pomoćni releji Napojne jedinice Relejni pojačivači RC-članovi Blokovi dioda i otpornika

Na vratima bloka nalaze se: Dve signalne table i Dva tastera Višepolne spojnice (na poklopcu bloka)


42.8 Agregat glavnog transformatora

Konstrukcija agregata glavnog transformatora indentična je za lokomotive svih podserija. Postoje izvesne razlike u smeštaju opreme kod lokomotiva poboljšanih konstrukcija i modificiranih lokomotiva. Agregat glavnog transformatora sačinjavaju:

Glavni transformator (T1) Hladnjak transformatorskog ulja Stepenasti prekidač Glavna prigušnica (K6) Transformator za uzemljenje (T6).

Glavni transformator i stepenasti prekidač spadaju u visokonaponsku opremu, pa su smešteni u visoko naponskom prostoru ograđenom zaštitnom mrežom koja ima vrata sa zabravljenjem. Zabravljenje je povezano sa uzemljenjem primarnog namotaja transformatora.

Glavni transformator se nalazi u transformatorskom sudu. Sačinjavaju ga regulacioni i dodatni transformator sa svojim primarnim i sekundarnim namotajima i magnetnim kolima. Na poklopcu transformatorskog suda nalaze se strujni transformatori za različite prekostrujne zaštite.

Više o glavnom transformatoru dato je u tački 5. Stepenasti prekidač je složen elektromehanički uređaj sastavljen od birača napona,

teretnog prekidača prelaznog otpornika, elektromotornog pogona sa zupčastim prenosnikom i pomoćnih kontakta. Birač napona nalazi se u zasebnom sudu koji je pričvršćen na transfor-matorski sud, a električno je povezan s primarnim namotajem regulacionog transformatora.

Ostali delovi stepenastog prekidača nalaze se u visokonaponskom prostoru. U hladnjaku se dovodi toplota s transformatorskog ulja. Vazdušnu struju stvara

ventilacioni sklop. Protok ulja između transformatorskog suda i hladnjaka stvara uljna pumpa. Transformatorski sud i uljni hladnjak povezani su cevima na kojima se nalaze isključne slavine. Ispod uljnog hladnjaka nalazi se zatvoreno metalno kućište u kojem su smešteni glavna prigušnica i blok otpornika. Preko prigušnice i otpornika protiče vazdušna struja koja je već prošla uljni hladnjak.

U okviru sklopa glavnog transformatora dostupni su za rukovanje rastavljač za uzemljenje primarnog namotaja i ručica za izbor pogona stepenastog prekidača.

Na modificiranim lokomotivama u visokonaponskom prostoru smešten je elektro-pneumatski kontaktor za električno grejanje voza.

Više o stepenastom prekidaču dato je u tački 16.

42.9 Kondezatorski blokovi

Kondezatorski blokovi sadrže kondezatorske baterijepretvarača pomoćnog pogona. Kondezatorski pretvarač pomoćnog pogona predstavlja osnovnu konstrukciju pretvarača. Lokomotve sa AC/AC pretvaračem pomoćnog pogona (blok S9) nemaju kondezatorske blokove.

Kondezatorske baterije grupisane su u četiri bloka. Blokovi su otvoreni, ali su zaštićeni žičanom mrežom. Pored kondezatora, u jednom od blokove smeštene su i prigušnice, namenjene za za ograničenje viših harmoničnih komponenti struja pomoćnog pogona. U kondezatorskom bloku nema opreme kojom treba da se rukuje.

42.10 Uređaj za punjenje baterije akumulatora

Uređaj za punjenje baterije akumulatora smešten je kao zasebna jedinica električne opreme pored hladnjaka transformatorskog ulja. Na uređaju se nalaze baterijski voltmetar, baterijski ampermetar i automatski osigurač kojim se rukuje u slučaju njegovog aktiviranja, radi uključenja uređaja. Bliže o uređaju za punjenje baterije akumulatora dato je u tački 36.


P25 (55)

Rezervoar glavnog voda (32)

Rezervoar radne komore (33) 33

32

4/4,4

6/4 10/6

8/10

4/4,5

0,4/0,6

10/8,5

P34 (88)

P5 (57)

P13 (50) P14 (51)

P35 (34) P30 (19)

A B

B A P31 (46)

P4 (58)

30

30a

25

7 28

67

44a 44b

31

P3 (36)

P12 (44)

P16 (53)

P33 (36) P32 (35)

P17 (44) P19 (44)

P23 (42)

P18 (42) P11 (42)

P26 (45) P28 (41)

P20 (45)

P24 (54)

P9 (47)

P10 (87)

P1, P2 (64)

P8 (66)

P21 (63)

42.11 Blok brzinomernog i auto-stop uređaja

Blok brzinomernog i auto-stop uređaja nalazi se pored uređaja za punjenje baterije akumulatora. Pored opreme auto-stop uređaja, u njemu se nalazi registrujući deo (tahograf) brzinomernog uređaja tipa DEUTA. Ovaj blok je izmenjen kod lokomotiva boboljšane konstrukcije zbog ugradnje brzinomernog uređaja tipa HASLER. Na bloku postoji oprema kojom se rukuje.

Bliže o ovom uređaju dato je u tački 39 i 40.

42.12 Pneumatski blok

Pneumatski blok Slika 59 je indentičan kod lokomotiva svih podserija. Nalazi se između blokova opreme vučnih motora S3 i S4. Na njemu se nalazi pneumatska , elektro-pneumatska i električna oprema pneumatske instalacije i vazdušne kočnice, uključujući i sklop pomoćnog kompresora. Na ovom bloku se nalazi oprema kojom treba da se rukuje.

42.13 Agregat glavnog kompresora

Agregat glavnog kompresora sačinjavaju glavni kompresor i trofazni asihroni motor. Nalazi se iza pneumatskog bloka.

Slika 59. Blok pneumatske opreme (blok P)


1 6

3

4

5

2

7

8 9

10 11

12

13

11 10

7 Jednosmerni ventil 44b Jednosmerni ventil za glavne prekidače 18 (P29) EP ventil i pneumatski ventil budnika 45 (P26) Isključna slavina glavnog prekidača 19 (P30) Isključna slavina budnika 45 (P20) Isključna slavina pantografa

25 Dvostruki nepovratni ventil 46 (P31) Trokraka slavina za izbor pantografa 28 Jednosmerni ventil 47 (P9) EP ventil pantografa 30 Isključna slavina rasporednika 50 (P13) Regulator pritiska vazduha za pom.uređaje

30a Isključna slavina rasporednika 51 (P14) Regulator pritiska vazduha za EP aparate 31 Rasporednik 53 (P16) Regulator pritiska vazduha za glavni prekidač 32 Rezervoar radne komore 54 (P24) Prečistač vazduha za glavni prekidač 33 Rezervoar komore glavnog voda 55 (P25) EP ventil za rasterećenje motora gl.kompresora

34 (P35) EP ventil za otkočivanje 56 (P3) Kontrolnik pritiska vazduha u gl. rezervoaru 35 (P32) EP ventil za promenu vrste kočnice (G/P)1 11 57 (P5) Kontrolnik pritiska vazduha u glavnom vodu 36 (P33) EP ventil za promenu vrste kočnice (P/R) 58 (P4) Kontrolnik pritiska vazduha za EP aparate 41 (P28) Pomoćni kompresor 59 (P6) Kontrolnik pritiska vazduha u kočnim cilindrima 42 (P11) Prečistač vazduha za EP aparate 63 (P21) Isključna slavina peskara 42 (P18) Prečistač vazduha za glavni prekidač 64 (P1, P2) EP ventil za peskarenje 42 (P23) Prečistač vazduha iz pomoćni kompresor 66 (P8) Isključna slavina za mazanje venaca bandaža 44 (P12) Jednosmerni ventil za EP aparate 67 (P7) EP ventil uređaja za mazanje venaca bandaža 44 (P17) Jednosmerni ventil za glavni prekidač 87 (P10) Isključna slavina regulatora pritiska za aparate 44 (P19) Jednosmerni ventil za pantograf 88 (P34) Prekidač za izbor vrste kočenja

44a Jednosmerni ventil za pantografe

43. Oprema u upravljačnici

Na lokomotivi se nalaze dve upravljačnice u kojima je smeštena oprema za neposredno upravljanje lokomotivom i za kontrolu njenog rada, prema tome i za smeštaj lokomotivske posade. U pogledu smeštaja opreme upravljačnice su skoro identične. Oprema u upravljačnici smeštena je najvećim delom u blokovima, a manji deo opreme nalazi se izvan blokova. Jedna od

bitnih novina u konstrukciji upravljačnice kod lokomotiva poboljšane konstrukcije i kod modificiranih lokomotiva jeste novi blok F2. U njemu su sjedinjeni blokovi F2 i F4 osnovne konstrukcije. Zbog ovoga je novi blok F3 dopunjen opremom.

Slika 60. Komandni sto upravljačnice 1 Volan manipulatora 8 Dugme za ručno posluživanje budnika 2 Brzinomer 9 Rešo 3 Kočnik produžne kočnice 10 Usmerivač toplog vazduha 4 Lokomotivski kočnik 11 Brisač stakla 5 Ručica za smer vožnje 12 Pepeljara 6 Držač knjižice reda vožnje 13 Ručica za uključivanje brisača stakla 7 Pomoćna kočnica

43.1 Blok F1

Blok F1 Slika 60 (1 i 5) nalazi se na upravljačkom pultu, a sačinjava ga samo upravljački kontroler koji se sastoji iz dva dela:

Kontroler smera vožnje – služi za izbor smera kretanja lokomotive Kontroler režima vožnje – služi za upravljanje vučnim režimom i režimom el. kočnice.

Za povezivanje upravljačkog kontrolera sa strujnim kolima upravljanja postoje dve višepolne električne spojnice.


5 10

0 15 0

2

4 6

8

10 0

0,5

1

1,5

2 0

0,5 1

1,5 1

3

5 7

9

A B C D E F G H I J Glavni prekidač

K a b c d e f L Pantograf Glavni prekidač

I I

I

0

Čeona svetla

Glavni rezervoar i glavni vod

Obrtno postolje A i B

Srednja vrednost Struje vuč. motora

Razlika struje vučnih motora

Struja kočenja

Zelena svetiljka

Crvena svetiljka

0

1 2

3

4

F2.30 F2.23 F2.24 F2.28 F2.25 F2.26 F2.22 F2.27 F2.29 F2.21 F2.3

F2.2 F2.21 F2.8 F2.11 F2.10 F2.6 F2.5 F2.4 F2.12

F2.16 F2.14

F2.34 F2.35 F2.31 F2.32 F2.33 F2.13

43.2 Blok F2 osnovne konstrukcije

Blok F2 nalazi se na upravljačkom pultu. Ovo je metalna kutijana čijoj se iskošenoj površini nalazi sledeća oprema Slika 61:

Merni istrumenti (manometri i ampermetri) – oni imaju unutračnje osvetljenje, Različite vrste prekidača, Signalne svetiljke, Višepolne električne spojnice.

Slika 61. Komandna tabla – blok F2

A Vuča u zaprezi J Glavni prekidač ukljušen B Lok 1 spremna za uključenje K El. kompen. meh. rasterećenja prednje osovine C Lok 2 spremna za uključenje111111111 L Taster za otkočivanje D Regulacija napona u toku A Kompresor E Kontaktori za vuču B Ventilator i crpka za ulje F Kontaktori za el. Kočenje C Donji motor ventilatora G Bez napona D Svetiljke na tavanici H Pomoćni kompresor E Osvetljenje mašinskog prostora I Temperatura transformatora F Kontrolnik pritiska kočnica

43.3 Novi blok F2

Novi blok F2 Slika 62 i 63. nalazi se na upravljačkom pultu, na istom mestu kao blok F2 osnovne konstrukcije. Na njemu se nalazi sledeća oprema:

Dva dvostruka manometra, Šest ampermetra (+1 kod lokomotive s električnom kočnicom), Dva voltmetra, Različite vrste prekidača, Dve signalne table sa signalnim svetiljkama, Dve višepolne električne spojnice.

Merni instrumenti imaju unutrašnje osvetljanje


5 10

0 15

0

2

4 6

8

10

0 10

30

20

30

0

5

10 15

25

F2.1 Pritisak u gl. rezer. i koč. vodu

F2.7 Struja AKU-baterije

F2.4 Napon kontaktnog voda

F2.3 Signalna tabla I

F2.2 Pritisak u koč. cilindrima

20

30

10

20

400

0 800

1200

0 200

300

400

1000

F2.8 Struja grejanje voza

F2.5 Napon vučnih motora

800

1200

600 200

600

400

0 800

1200

F2.9 Struja kočenja

F2.6.1 Struja vučnih motora

600 200

0

0,5 1kA

1,5

2

F2.3 Signalna tabla II

F2.13 Izbor max struje vuče

F2.11 Reflektor čeona svetla

F2.12 Regulacija rasve. istrumenata

A 800

1000

1200

1400

1600

6 5

0

2 3

4 1 1 2 3

5 4

F2.13 Kvintiranje pol. kvarova

F2.20 ispitivanje sig. lampica

F2.2

1

Pom

oćna

ra

svet

a in

stru

men

ata

F2.2

2

Ras

veta

re

da v

ožnj

e F2

.23

R

asve

ta

upra

vlja

čnic

e F2

.24

R

asve

ta

maš

insk

og p

rost

ora

F2.2

5

Gre

janj

e

voza

F2

.26

U

klju

čenj

e

b

udni

ka

F2.2

7

Ispi

tivan

je

b

udni

ka

F2.3

2

Otp

ušta

nje

loko

mot

ivsk

e ko

čnic

e F2

.31

K

ontr

olni

k pr

iti.

F2.3

3

Pre

kid

pes

kare

nja

F2.2

9

Nar

edba

p

rola

za

F2.2

8

Otk

očiv

anje

F2.3

0

Bud

nost

F2.3

4

Pom

oćni

m

otor

i I i

II g

rupe

F2

.35

G

lavn

i ko

mpr

esor

F2

.39

P

omoć

ni

kom

pres

or-is

klju

čen

F2.4

0

Pom

oćni

ko

mpr

esor

-ukl

juče

n F2

.38

P

anto

graf

F2.3

8

Gla

vni

Prek

idač

-iskl

juče

n

F2.3

8

Gla

vni

Prek

idač

-iskl

juče

n

Slika 62. Komandna tabla modifikovanih lokomotiva – blok F2

Slika 63. Signalna tabla modifikovanih informacija i kvarova – blok F2

F2.3 Signalna tabla kvarova Signalna tabla informacija F2.10

:1 :2 :3 :4

:5 :6 :7 :8

:9 :10 :11 :12

:13 :14 :15 :16

:17 :18 :19 :20

:21 :22 :23 :24

:1 :2 :3 :4

:5 :6 :7 :8

:9 :10 :11 :12

:13 :14 :15 :16

:17 :18 :19 :20

:21 :22 :23 :24

P< Glavni prekida

č

M1, M2 (crvena)

M3, M4 (crvena)

I>M1

(crvena)

I >M2

(crvena)

I >M3

(crvena)

I >M4

(crvena)

I >PJUT

AS Prekidač Isključen (crvena)

Kvar Stepenas. prekidača (crvena)

Kvar PJUT-a

(crvena)

Kvar EP kontak.

(crvena)

I > Primara

(crvena)

T > Otpor. za

rastere. (crvena)

Eksplozija

u biraču (crvena)

U > Vučnih motora (crvena)

U > Prigušnice

(crvena)

T > Motora

kompresora (crvena)

Kvar druge

lok. (crvena)

Kvar prot-

požarne cen.

T > Glavni

transforma.

Osigurač PJUT-a

(crvena)

I > Jednofaz.

potrošača (crvena)

I > Grej. voza

Pom. pog. (crvena)

Pomoćni kompres

or

U> / U< Vozni vod

Glavni

prekidač isključen

Pretvara

č faza

Glavni

kompresor radi

Nema

ventilacije vuč. motora

Nema

ventilacije el. koč.

Ručna

kočnica pritegnuta

Ručna

kočnica pritegnuta

Kont.

vuče i el. koč.

Lok. 2

spremna za pogon

Lok.

spremna za pogon

Stepenasti prekidač

radi

Šentiranje može da se

uključi

Protivklizna

zaštita deluje

Vožnja

nepravilnim kolosekom

POŽAR

P < EP

aparata

RDU

izvodi kočenje

Rešo uključen

Režim rada AS- uređaja

1 - 2

Režim rada AS-uređaja

1 - 3

Vremenska kontrola

AS-uređaja

Signalna svetiljka

BUDNIKA


0

5

10 15

25

Napon kontaktnog voda

20

30 0 200

300 400

1000

Napon vučnih motora

800

1200

600 400

0 800

1200

Struja grejanje voza

600 200

Rešo

Grejanje voza

Osvetljenje instrumenata

0 1 2 3

Grej. uprav.

0

1 2

3

4

F4.8

F4.6

F4.4 F4.5

F4.9 F4.9 F4.9 F4.9

Časovnik

F4.9

Grej. poda


Blok F3 nalazi se desno od sedišta mašinovođe, na vratima koja zatvaraju prostor ispod upravljačkog pulta. Na ovom bloku nalazi se sledeća oprema:

Jedan paketni prekidač – na spoljašnjoj strani bloka, Dva otpornika i četiri višepolne električne spojnice – u unutrašnjosti bloka.

43.5 Novi blok F3

Novi blok F3 nalazi se na istom mestu kao blok F3 osnovne konstrukcije, ali je opremljen većim brojem delova električne opreme. Na ovom bloku nalazi se sledeća oprema:

Tri paketni prekidač – na spoljašnjoj strani bloka, A u unutračnjosti bloka su:

Dve elktrične sirene, Različiti otpornici, Dve višepolne električne spojnice.

U ovom bloku grupisana je oprema naizmeničnog napona 380 V.


Blok F4 Slika 64. nalazi se iznad bloka F2. Sačinjava ga metalna kutija pričvršćena za tavanicu na čijoj se jednoj strani nalazi sledeća oprema:

Merni istrumenti (manometri i ampermetri) – oni imaju unutračnje osvetljenje, Različite vrste prekidača, Potenciometar, Višepolne električne spojnice.

Slika 64. Komandna tabla ispod plafona– blok S4 43.7 Oprema izvan blokova

Izvan navedenih blokova nalazi se različita oprema, razmeštena po celoj upravljačnici Slika 60: Različite vrste prekidača, Brzinomer, Kalorifer Podni grajač i svetiljke

Samo u jednoj upravljačnici nalazi se: Rešo, Elektronski blok unificiranog uređaja budnosti i radio-dispeđerski uređaj.


44. Oprema na lokomotivskom sanduku, ispod sanduka i na obrtnom postolju

Pored visokonaponske opreme na lokomotivskom sanduku nalaze se: Reflektori, Čeona signalne svetiljke, Vazdušne sirene.

Ispod lokomotivskog sanduka nalazi se: Sanduk s baterijama akumulatora i priključnica trofaznog radioničkog napona, Dve utikačke kutije za grejanje voza na čelu lokomotive, Višepolne spojnice za povezivanje strujnih kola upravljanja dve lokomotive (sinhroni rad), Vazdušne poluspojke voda glavnog rezervoara.

Na obrtnim postoljima nalazi se: Vučni motori, Davač brzinomernog uređaja, Lokomotivske prijemne glave auto-stop uređaja i četkice za uzemljenje

45. Hlađenje električne opreme

Pri radu električnih mašina i pretvarača nastaju raznovrsni gubici u pretvaranju energije, što izaziva njihovo zagrevanje. Prekoračenje dozvoljene radne temperature prouzrokuje skraćanje radnog veka mašine ili pretvarača. Kod električnih mašina zbog prekoračenja radne temperature naročito je ugrožena izolacija. Zbog ovoga je zahtev za hlađenje električne mašine (glavni transformator, vučni motori, glavna prigušnica) i pretvarača (vučni ispravljač, otpornici) jako oštar i ugrađen je u logiku upravljanja lokomotivom. To znači da se pri prestanku radu ventilacionog sklopa za hlađenje isključuje tekući radni režim lokomotive (vuča ili električno kočenje).

Za odvođenje toplote s električnih mašina i pretvarača na električnim lokomotivama serije 441 upotrebljavaju se ulje i vazduh. Za odvođenje toplote s aktivnog dela glavnog transformatora (namotaja i magnetnog kola) koristi se ulje u zatvorenom sistemu koji sačinjavaju transformatorski sud i uljni hladnjak. Protok ulja obezbeđuje se uljnom pumpom. Za odvođenje toplote s uljnog hladnjaka, vučnih ispravljača, vučnih motora, prigušnice i otpornika koristi se vazduh. Vazduh se u ventilacione kanale uvodi iz okoline lokomotive pomoću ventilatora, a zagrejani vazduh se izduvava izvan lokomotive. Uljna pumpa i ventilatori imaju elektromotorni pogon trofaznim asihronim motorima i svi zajedno pripadaju pomoćnom pogonu lokomotive.


G. Pneumatska instalacija i vazdušne kočnice

Pneumatski sistem lokomotive obuhvata opremu koja je namenjena za proizvodnju i skladištenje vazduha pod pritiskom, kao i opremu koja je korisnik tog vazduha. Vazduh pod pritiskom je neophodan za rad mnogih aparata i uređaja na lokomotivi: pantografa, glavnog prekidača, menjača smera vožnje, kontaktora vuče, kontaktora za električno kočenje, kontak-tora za

grejanje voza, uređaja za peskarenje, uređaja za mazanje venaca bandaža točka, uređaj budnosti, auto-stop uređaja, sirene, uređaja za pranje i brisanje čeonih prozora i drugih. Kočnica na

lokomotivi, pored kočenja same lokomotive, mora da omogući komandu i kontrolu nad svim kočnicama u vozu. Na lokomotivi serije 441 postoje sledeće vazdušne kočnice:

Indirektna (automatska – produžna) kočnica, Direktna (lokomotivska) kočnica, Kočnica za slučaj opasnosti.

Pored vazdušne kočnice, lokomotive su opremljene ručnom kočnicom, a kod podserije 441-300/400 i 441-800 postoji i električna kočnica.

Ručna kočnica služi isključivo za obezbeđenje lokomotive od samopokretanja, te se može smatrati da je pritvrdna kočnica.

Električna kočnica služi je otpornička jer se kinetička energija voza u vučnim motorima pretvara u električnu, a zatim u kočnim otpornicima pretvara u toplotnu i pomoću ventilatora izbacuje u atmosferu. Električnom kočnicom se ne može zaustaviti voz. Ona može da radi sama ili u koordinaciji sa produžnom kočnicom voza.

46. Proizvodnja vazduha pod pritiskom

Vazduh pod pritiskom, potreban za rad indirektne i direktne vazdušne kočnice, kao i za rad elektropneumatskih i pneumatskih aparata i uređaja, dobija se iz glavnog kompresora. Pomoćni kompresor služi za dobijanje vazduha pod pritiskom za prvo podizanje pantografa i za prvo uključenje glavnog prekidača, kada u glavnom rezervoaru nema dovoljno vazduha pod pritiskom.

46.1 Glavni kompresor

Na lokomotivi je ugrađen klipni kompresor tipa Westinghouse 243VC60. Kompresor dobija pogon od trofaznog asihronog motora snage 42 kW i pri 1500O/min proizvodi 3300 l/min vazduha pod pritiskom od 10 bar-a.

Kompresor ima dva cilindra niskog i dva cilindra visokog pritiska koji su raspoređeni u

obliku slova «V». Cilindri i cilindarske glave imaju rebra radi povećane površine za hlađenje. Na pojedinim lokomotivama poboljšane konstrukcije ugrađen je vijčani glavni kompresor.

Slika 65. Kompresor Westinghouse 243VC60


Ulaz vazduha

Cilindar

Klip

Usisni ventil

Opruga ventila

46.2 Rasterećenje kompresora prilikom puštanja u rad

Trofazni asihroni motor, koji pokreće kompresor, pri puštanju u rad uzima 5-8 puta veću struju od normalne. Zbog toga je motor pri puštanju u rad rasterećen na taj način što za to vreme (2-3 sec) kompresor ne sabija vazduh. To se postiže prinudnim otvaranjem usisnih ventila cilindra niskog pritiska i visokog pritiska. Aktiviranjem elektropneumatskog ventila P25 (55) Slika 67, dovodi se vazduh iz rezervoara za pomoćne uređaje (40) u pneumatski uređaj za prinudno otvaranje usisnog ventila. Na Slika 66 vidi se da vazduh pod pritiskom doveden u cilindar deluje na klip, pomera ga naniže i otvara usisni ventil.

Slika 66. Uređaj za prinudno otvaranje usisnih ventila Kada motor dostigne punu brzinu obrtanja, elektromagnetni ventil P25 (55) Slika 67, se

deaktivira, prekida se dovod vazduha pod pritiskom i prazne cilindar uređaja za prinudno otvaranja ventila, tako da se usisni ventili ne drže prinudno otvoreni i glavni kompresor počinje da sabija vazduh u glavni rezervoar.

46.3 Proizvodnja vazduha pod pritiskom

Vazduh iz atmosfere usisava se kroz prečistač (1a), Slika 66, u cilindar niskog pritiska, zatim, sabijen na niski pritisak (3 bar-a), preko međuhladnjaka (1b), odlazi u cilindre visokog pritiska. U cilindrima visokog pritiska sabija se i preko odvajača ulja (2), nepovratnog ventila (3) i isključne slavine rezervoara (6), šalje u glavni rezervoar (5) zapremine 800 l. Na potisnom vodu ugrađen je ventil sigurnosti (4) koji je podešen da se otvori na 10,5 bar-a.

46.4 Regulisanje pritiska vazduha u glavnom rezervoaru

Pritisak vazduha u glavnom rezervoaru se reguliše kontrolnikom pritiska P3 (56) u granicama

od 8,5 bar-a do 10 bar-a, otvara se kontaktor (1-2) kontrolnika pritiska P3 (56) Slika 66, i preko releja i kontaktora dovodi do isključenja pogonskog motora i glavni kompresor prestaje da radi.

Kada zbog potrošnje sabijenog vazduha opadne pritisak na 8,5 bar-a, zatvara se kontakt (1-2) kontrolnika pritiska P3 (56), što dovodi do puštanja u rad pogonskog elektromotora i glavni kompresor opet počinje da sabija vazduh.


P31 46

P9 47

S1 S2 S3 S4 S5 10/8,5

44 P19

P17 44

40b

42 1 P18

F

F

F

F

M ¯

M ≈

F F 6a

8

49

5

6

3

2

4

1

1c

1b

800 lit

10 bar-a

200 lit

10 bar-a

40

P1 64

P2 64

P21 63

45

1 P26

41 P28

72 V

P23

1 42

10/4 bar 6/4,5 bar 51 P14

50 P13

P4 58

P3 56

42 1 P11

4 3

1 2

4 3

1 2 44 P12

P25 55

1a

3 x 3800 V

20

20

66 1 P8

45 1 P20

44a 1

70

48

70

48

P24 54

P16 53

N6 52

Slika 67. Proizvodnja i razvođenje sabijenog vazduha – pneumatska šema 1 Glavni kompresor 47 (P9) EP – ventil pantografa

1a Prečistač 48 Cilindar pantografa 1b Međuhladnjak 49 Odvajač ulja i i vode s ispusnom slavinom 1c Pogonski motor gl. kompresora 50 (P13) Regulator priti. vazduha rezervoara za pom. uređaje 2 Odvajač ulja s ispusnom slavinom 51 (P14) Regulator pritiska vazduha za EP aparate 3 Jednosmerni ventil 52 (N6) Glavni prekidač 4 Ventil sigurnosti 53 (P16) Regulator pritiska vazduha za glavni prekidač 5 Glavni rezervoar 54 (P24) Prečistač vazduha s'ispusnom slavinom

6, 6a Isključne slavine 55 (P25) EP – ventil za rasterećenje motora gl. kompresora 8 Raspršivač alhohola 56 (P3) Kontrolnik pritiska vazduha glavnog rezervoara

20 Čeone slavine voda gl. rezervoara 58 (P4) Kontrolnik pritiska vazduha za EP aparate 40 Rezervoar za pomoćne uređaje 63 (P21) Isključna slavina peskara (odušna)

41 (P28) Pomoćni kompresor 64 (P1,P2) EP – ventil za peskarenje 42 Prečistači vazduha 66 Isk. slavina uređaja za mazanje venaca bandaža 44 Jednosmerni ventil 70 Regulacioni ventil 45 Isk. slavine pantografa i gl. prekidača 87 (P10) Isključna slavina

46 (P31) Trokraka slavina za izbor pantografa

46.5 Pomoćni kompresor

Pomoćni kompresor P28 (41), Slika 67. koristi se za prvo podizanje pantografa i za prvo uključenje glavnog prekidača u slučaju kada usled dužeg stajanja lokomotive toliko opadne pritisak u glavnom rezervoaru da zbog toga ne može da se podigne pantograf i uključi glavni prekidač. Pomoćni kompresor pokreće elektromotor jednosmerne struje (72 V DC, 1400min-1, 750 W) koji uzima energiju iz baterije akumulatora. Usisava vazduh iz atmosfere, sabija ga na 6 bar-a i preko prečistača (42) i nepovratnog ventila P19 (44) i P17 (44) šalje ka cilindru pantografa i rezervoar glavnog prekidača. Nepovratni ventil (44a) i (44b) ne dozvoljavaju da sabijeni vazduh iz pomoćnog kompresora odlazi u glavni rezervoar (5) i rezervoar za pomoćne uređaje (40). Po podizanju pantografa i uključenju glavnog prekidača pomoćni kompresor se isključuje.


47. Razvođenje sabijenog vazduha

Radi lakšeg proučavanja pneumatska šema lokomotive podeljena je na dva dela: na šemu proizvodnje i razvođenja sabijenog vazduha Slika 67. i na šemu vazdušne kočnice Slika 74. Oznake na šemama su iste kao i na orginalnim šemama proizvođača.

47.1 Razvođenje sabijenog vazduha za pantograf

Za podizanje pantografa potreban je vazduh pod pritiskom kojim se sabijaju dve opruge u cilindru pantografa i tako oslobađaju rastegnute opruge koje se sakupljaju i dovode do podizanje pantografa. Opširno je objašnjeno u tački 4.1. ove skripte.

Vazduh iz rezervoara za pomoćne uređaje (40) Slika 67. preko isključne slavine (45), nepovratnog ventila (44a), aktiviranog elektropneumatskog ventila P9 (47), preko slavine za izbor pantografa P31 (46) i regulacionog ventila (70) dolazi u cilindar pantografa (48).

47.2 Razvođenje sabijenog vazduha za glavni prekidač

Za uključenje i isključenje glavnog prekidača potreban je vazduh pod pritiskom. Vazduh

iz glavnog rezervoara (5) Slika 67. preko isključne slavine (6a), raspršivača alkohola (8), odvajača vode i ulja (49), isključne slavine P26 (45), prečistača (42), nepovratnog ventila (44b), regulatora pritiska 10/8,5 bar-a (53) i odvajača prašine (54) puni rezervoar glavnog prekidača N6 (52). Tačka 4.2.

47.3 Razvođenje sabijenog vazduha za aparate i uređaje

Pneumatski i elektropneumatski aparati i uređaji snabdevaju se vazduhom pod pritiskom od 4,5 bar-a iz rezervoara za pomoćne uređaje (40) Slika 66. Ovaj rezervoar zapremine 200 lit. Puni se iz voda glavnih rezervoara, preko prečistača (42), regulatora pritiska 10/4,5 bar-a (50) i nepovratnog ventila (44).

Uređaj za podmazivanje venaca bandaža snabdeva se vazduhom preko isključne slavine (66), a komandni vazduh za uređaj budnosti uzima se direktno, bez isključne slavine, iz rezervoara za pomoćne uređaje (40). Preko isključne slavine P10 (87) i regulatora pritiska 6/4,5 bar-a P14 (51) napajaju se vazduhom elektropneumatski aparati u blokovima S1, S2, S3, S4 i S5. Pritisak vazduha kojim se napajaju ovi aparati kontroliše se kontrolnikom pritiska P4 (58) jer ako je pritisak vazduha ispod 4 bar-a rad ovih aparata nije dozvoljen.

Direktno iz voda glavnog rezervoara, preko regulatora pritiska P21 (63) vazduh dolazi do EP-ventila peskara P1 (64) za obrtno postolje A i P2 (64) za obrtno postolje B.

47.4 Razvođenje sabijenog vazduha za kočnicu

Vazduh pod pritiskom od 10 bar-a iz glavnog rezervoara (5) Slika 67. i 74. preko isključne slavine (6a) i raspršivača alkohola (8) dospeva u vod glavnih rezervoara iz koga se napajaju svi aparati i uređaji pneumatskog sistema.

Kočnik indirektne kočnice FV-4a (11) i kočnik direktne kočnice FD1 (12) povezani su vodom glavnih rezervoara preko prečistača (15) i isključnih slavina kočnika direktne kočnice (22), odnosno isključne slavine kočnika produžne kočnice (16).

Pomoćni rezervoar (29) indirektne kočnice povezan je za vod glavnih rezervoara preko nepovratnog ventila (28). Pomoćni rezervoar se puni i iz glavnog voda preko nepovratnog ventila (7) u slučaju kada je lokomotiva uvršćena u voz kao neradna, pa u glavnom rezervoaru nema vazduha. Ovo je neophodno da bi lokomotiva mogla da bude kočena produžnom kočnicom kao svako vučeno vozilo.

Rasporednik Lst1 (31) je preko odušne isključne slavine (30) povezan s glavnim vodom, a preko druge odušne isključne slavine (30a) s pomoćnim rezervoarom (29).

Slavine kočnice za slučaj opasnosti (17) povezane su za vodove koji povezuju kočnike indirektne kočnice FV-4a s glavnim vodom.


KR

VR RR

465 60 70

195

1l

3l

7l

48. Uređaji u sistemu vazdušne kočnice

Sistem vazdušne kočnice, sadrži uređaje za upravljanje kočenjem lokomotive i voza i uređaje za kočenje same lokomotive.

48.1 Kočnik indirektne kočnice

Kočnik indirektne (automatske, produžne) kočnice jeste uređaj kojim se upravlja kočenjem lokomotive i voza. Na svim lokomotivama serije 441 ugrađen je kočnik tipa FV-4a. On ima sva svojstva savremenog kočnika. Svakom položaju ručice odgovara definisan stepen kočenja, odnosno otkočivanja, a tako uspostavljen pritisak vazduha u glavnom vodu automatski se

održava, uz nadoknađivanja gubitaka vazduha koji nastaju zbog nezaptivenosti. Ovaj tip kočnika omogućuje, takođe, udarno punjenje i forsirano otkočivanje talasom

visokog pritiska (7 bar-a) s velikom količinom vazduha, tako da se pouzdano otkočuju sve kočnice u vozu uspostavljajući brzo željeni pritisak u glavnom vodu duž celog voza.

Posle punjenja talasom visokog pritiska, nastavlja se punjenje glavnog voda talasom niskog pritiska (5,4 bar-a), što znatno skraćuje vreme otkočivanja.

Eventualno prepunjenje glavnog voda, kao posledica punjenja talasom niskog pritiska, svodi se na radni pritisak (5 bar-a) tako lagano da kočnik ne stupa u dejstvo (izvan granice osetljivosti rasporednika). Kočnik dozvoljava redukovanje prepunjenja glavnog voda kao posledicu zamene lokomotive na istoj kompoziciji.

48.1.1 Konstrukcija kočnika

Telo kočnika je paralelopipednog oblika i u njemu su smešteni svi delovi kočnika. Glavni delovi kočnika su Slika 69:

Telo kočnika (5), Ručica kočnika (2) s komandnom čaurom (1), čijim zaokretanjem se upravlja kočnikom, Regulator pritiska, koji reguliše pritisak u rezervoaru kočnika (24) na određenu vrednost za svaki

položaj ručice kočnika, Prenosač, koji puni i prazni glavni vod na osnovu visine pritiska u rezervoaru kočnika, Organ za otkočivanje talasom visokog pritiska, koji omogućava punjenje glavnog voda talasom

visokog pritiska od 7 bar-a. Preprečni ventil (14) s prigušnim cilindrom (29), preko kojeg se puni glavni vod, Ventil brzog kočenja (15), Dodatni ventil (55), Nepovratni ventil glavnog voda (52), Ventil za prekid talasa visokog pritiska (32), Ventil talasa niskog pritiska (42), Dopunski ventil talasa niskog pritiska (66).

Rezervoar kočnika (KR) zapremine 1l smešten je unutar vremenskog rezervoara (VR) čija je zapremina 3l, a oba se nalaze u regulacionom rezervoaru (RR) zapremine 7l Slika 68. Na taj način je načinjena jedna konstruktivna celina.

Slika 68. Kombinovani rezervoar kočnika FV-4a (1l, 3l, 7l)


12

2

27

26 1 6 5

44 4

7

11

10

9

39 36 40

21

57

18

53

58

47

16

28

22

23

37

19 31 38 49

62 63 60

42 64

55 65

66

52

46

30 3 lit

7 lit

48

43

15

45

24 1 lit

34 17

59

54

56 25 8

33

35

50

29

32

14

13

3

10 bar-a

Prenosač pritiska Regulator pritiska Rezervoar

kočnika

Opruga za otkočivanje

talasom visokog pritiska

Vremenski rezervoar

Regulacioni rezervoar

Ventil brzog kočenja

61

Glavni vod

Ventil talasa niskog pritiska

Slika 69. Šema kočnika FV-4a

1 Komandna čaura 34 Ventil 2 Ručica 35 Opruga 3 Breg 36 Komora 4 Kosina 37 Prigušivač 5 Telo kočnika 38 Membrana 6 Regulaciona opruga 39 Kanal 7 Tanjir 40 Membrana 8 Nastavak ventila 41 Prigušivač 9 Ventil 42 Ventil talasa niskog pritiska 11111111111111111 10 Komora regulatora pritiska 43 Prigušivač 11 Membrana regulatora pritiska 44 Komora 12 Regulaciona kapa 45 Vod 13 Breg 46 Regulacioni rezervoar 14 Preprečni ventil 47 Komora 15 Ventil za brzo kočenje 48 Graničnik 16 Membrana 49 Šupli ventilski nastavak 17 Šuplja klipnjača 50 Breg 18 Ventil 51 Opruga

18a Dopunski ventil 52 Nepovratni ventil 19 Kanal 53 Komora 22 Otvor 54 Prigušivač 23 Prigušivač 55 Dodatni ventil 24 Rezervoar kočnika 56 Glavni ventil 25 Kanal nastavka 58 Pregrada 26 Otvor 59 Komora 27 Prigušivač 60 Membrana 28 Komora 61 Opruga 29 Prigušni cilindar 62 Komora 30 Vremenski rezervoar 63 Membrana 31 Komora 64 Ventil 32 Ventil za prkid talasa visokog pritiska 1111111 65 Opruga 33 Komora 66 Membrana


VI

I

II

III

IV

V

48.1.2 Funkcionisanje indirektnog kočnika

Ručica kočnika može da zauzme šest položaja Slika 70: I položaj – ”ZAPREŽNI” (isključni) II položaj – ”PUNJENJE I FORSIRANO OTKOČIVANJE” III položaj – ”VOŽNJA” IV položaj – ”POČETNI STEPEN KOČENJA” V položaj – ”POSTEPENO KOČENJE I POSTEPENO OTKOČIVANJE” VI položaj – ”BRZO KOČENJE”

Slika 70. Položaj ručice kočnika FV-4a 48.1.2.1 I položaj - ”ZAPREŽNI POLOŽAJ” (isključni)

Zaokretanjem ručice kočnika (2) Slika 69. u krajnji levi položaj i podizanje osovinice graničnika (48) kočnik se stavlja u I položaj – ”ZAPREŽNI” (isključni).

U ovom položaju nalazi se ručica kočnika u sledećim slučajevima: U neposrednoj upravljačnici U upravljačnici vozne lokomotive, ako su na čelu voza dve lokomotive U upravljašnici lokomotive koja je kao hladna uvršćena u voz.

Zaokretanjem ručice kočnika (2) zaokreće se i komandna čaura (1), tako da su, pod dejstvom opruga, zatvoreni poprečni ventili (14) i ventil brzog kočenja (15) i na taj način prekinuta mogućnost dopunjavanja glavnog voda. Zbog toga nije potrebno isključnom slavinom kočnika odvojiti kočnik od voda glavnih rezervoara.

Iz ”ZAPREŽNI” položaja, zaokretanjem ručice (2) ulevo, može se bez podizanja osovinice graničnika (48) direktno kočnik staviti u položaj ”BRZO KOČENJE” (IV), što dovodi do otvaranje ventila (15) i do zavođenja brzog kočenja svih vozila u vozu.

48.1.2.2 II položaj – ”PUNJENJE I FORSIRANO OTKOČIVANJE”

Ako treba otkočiti voz posle brzog kočenja, ili napuniti glavni vod, kod prvog punjenja glavnog voda voza, ručica kočnika se stavlja u II položaj ”PUNJENJE I FORSIRANO OTKOČIVANJE”. U ovom položaju kočnik se drži određeno vreme koje zavisi od dužine voza i ispražnjenosti glavnog voda, a zatim se zaokreće u III položaj ”VOŽNJA”.

Glavni vod se najpre puni talasom visokog pritiska od 7 bar-a, a zatim se nastavlja punjenje talasom niskog pritiska od 5,4 bar-a. Ručica se u ovom položaju može držati i duže jer ovaj kočnik ne dozvoljava prepunjenje glavnog voda. Zaokretanjem ručice kočnika (2) u II položaj zaokreće se i komandna čaura (1), koja je s’njom povezana, što dovodi do sledeće promene:

Sabija se regulaciona opruga (6) na najveću vrednost i otvara ventil (9), Breg (13) maksimalno otvara prepre;ni ventil (14) i otvara ventil talasa niskog pritiska (42).


Punjenje rezervoara kočnika

Zaokretanjem ručice kočnika (2) u II položaj, najveća visina brega (3) donjeg dela komandne čaure (1) dolazi na najniže mesto kosine (4) telo kočnika (5) i sabija regulacionu oprugu (6) na najveću moguću vrednost. Sila regulacione opruge (6), preko tanjira (7) i nastavka ventila (8) otvara ventil (9). Vazduh iz voda glavnog rezervoara ulazi u komoru regulatora pritiska (10), rezervoara kočnika (24), komoru (33) organa za otkočivanje talasom visokog pritiska i u komoru (28) prenosača. Kada se sila pritiska na membranu (11) iz komore (10) izjednači sa silom opruge (6), zatvara se ventil (9) i punjenje rezervoara kočnika je završeno.

- Punjenje glavnog voda

Uspostavljanjem pritiska komandnog rezervoara (24) u komori (28) prenosača deluje na membranu (16), podiže je naviše (pritisak u komori (47) je znatno niži zbog prethodno zavedenog brzog kočenja), šuplja klipnjača (17) se podiže naviše i otvara mali dopunski ventil (18a). Otvaranjem ventila (18a) povezuje se vod glavnih rezervoara s komorom (53) i dalje s'glavnim vodom preko kanala (19) i širom otvorenog preprečnog ventila (14).

- Punjenje glavnog voda talasom visokog pritiska

U isto vreme, vazduh koji je došao u komoru (33) organa za otkočivanje talasom visokog pritiska deluje na membranu (38) s'donje strane. Pritisak vazduha u komori (31) iznad membrane (38) je niži jer je predhodnim zavođenja kočenja smanjen pritisak u vremenskom rezervoaru (30) s'kojim je ova komora povezana, a dopunjavanje kanalom (19) je sporo zbog prigušivača (41). Zbog toga se podiže membrana (38) i podiže ventil (34) sa sedišta. Sada, vazduh iz komore (33), kroz

otvoreni ventil (34), kanalom (39), struji u komoru (26) prenosača i deluje na membranu (16), šuplja

klipnjača (17) se pomera naviše i otvara drugi, veći ventil (18). Da bi se stvorila ravnoteža ovim silama i zatvorili ventili (18a) i (18), pritisak u komori (47) mora da poraste na 7 bar-a, a to je talas

visokog pritiska kojim se, preko poprečnog ventila (14), puni glavni vod. Po obezbeđenju velike

koičine vazduha pod pritiskom od 7 bar-a pouzdano i brzo se otkočuje kočnice svih vagona u vozu, bez obzira na dužinu voza. Talasom visokog pritiska (7 bar-a) puni se glavni vod toliko dugo (duže ako je predhodno kočenje bilo intezivno) dok se pritisak u vremenskom rezervoaru (30) tj. u komori (31), ne izjednači s'pritiskom u komori (33), posle čega opruga (51) zatvori ventil (34). Komora prenosača (36) se brzo isprazni preko prigušivača (37), usled čega nestane sila sila pritiska na membranu (40). Usled toga slog prenosača (17) se spušta, ali samo toliko da se zatvara ventil (18), dok je ventil (18a) i dalje otvoren. U tom trenutku punjenje glavnog voda talasom visokog pritiska (7 bar-a) je završeno i pritisak vazduha kojim se dalje puni glavni vod se spušta na pritisak koji vlada u komori (28), tj. u rezervoaru kočnika (24). Na taj način i ako je ručica kočnika i dalje u II položaju, ne može doći do prepunjenja glavnog voda.

- Trajanje talasa visokog pritiska

Trajanje talasa visokog pritiska kojim se puni glavni vod zavisi od prethodno zavedenog stepena kočenja, tj. od visine smanjenja pritiska u glavnom vodu. što je zakočenje bilo jače, to se niže spustio pritisak u glavnom vodu i u vremenskom rezervoaru (30). Talas visokog pritiska (7 bar-a) puni se glavni vod sve dok se ne napuni vremenski rezervoar (30), tj. dok se ne izjednače pritisci u

komorama (31) i (33) organa za otkočivanje talasom visokog pritiska. U tom trenutku opruga (51) zatvara ventil (34) i punjenje talasom visokog pritiska prestaje.

Vreme punjenja glavnog voda talasom visokog pritiska (trajanje talasa) podešeno je za slučaj

potpunog kočenja, tj. za smanjeni pritisak u glavnom vodu i vremenskom rezervoaru (30) do 3,4 bar-a. Kada se zavede brzo kočenje, pritisak u vremenskom rezervoaru pada na 2,9 bar-a, pa bi u tom slučaju talas visokog pritiska trajao suviše dugo i možda doveo do prepunjenja glavnog voda. Da bi se to sprečilo, ventil (34) je dvostruki, pa je razlika pritiska u komori (33) i komori (31) veća od 1,5 bar-a (razlika je veća ako je prethodno bilo zavođenje brzo kočenje), mambrana (38) sabija oprugu (35) i podiže


šuplji ventilski nastavak (49) s gornje površine ventila (34) koji je već otvoren. Vazduh kroz načinjeni otvor struji iz komore (33) ka komori (31) i vremenskom rezervoaru (30) i dopunjuje ga do 3,4 bar-a, kada se ova veza prekida. Posle toga, proces punjenja glavnog voda talasom visokog pritiska odvija se kao što je već opisano. Ovaj način punjenja talasom visokog pritiska (7 bar-a) važi i pri prvom punjenju praznog glavnog voda.

Punjenje glavnog voda talasom visokog pritiska može se prekinuti svakog trenutka zaokretanjem ručice kočnika (2) u III položaj ”VOŽNJA”. U tom pložaju breg (50) na komandnoj čauri (1) otvara ventil (32) koji premošćuje prigušivač (41) i dovodi do brzog punjenja komore (31) i vremenskog rezervoara (30) sve do izjednačenja pritiska u komorama (30) i (33), što dovodi do zatvaranje ventila (34) i prekida talasa visokog pritiska.

- Punjenje glavnog voda talasa niskog pritiska (5,4 bar-a)

Stavljanjem ručice kočnika (2) u II položaj otvara se ventil talasa niskog pritiska (42) preko koga vazduh odlazi u regulacioni rezervoar (46) i komoru (59) nepovratnog ventila.

Vazduh u komori (59) stvara silu pritiska na membranu (60) koja se podiže i otvara nepovratni ventil (52) i spaja komoru (47) prenosača s glavnim vodom preko dodatnog ventila (55). Pritisak u komori (47) se izjednačava sa pritiskom u glavnom vodu s izvesnim zakašnjenjem jer vazduh dolazi u nju preko kalibrisanog otvora (54) od 0,6 mm. Ovim je povećana sposobnost kočnika da dopunjava glavni vod jer će ventil (18) biti otvoren sve dok se u glavnom vodu ne postigne pritisak jednak pritisku u komori (28) prenosača.

Preko ventila (42) vazduh prodire i u komoru (46), potiskuje membranu (63) i zatvara dopunski ventil (66) talasa niskog pritiska. Kroz otvor ventila (42) vazduh puni regulacioni rezervoar (46) i preko prigušivača (43) i otvora (26) dolazi u komoru (44) regulatora pritiska. Izlazak vazduha u atmosferu preko prigušivača (27), na telo kočnika, toliko je prigušen da se iznad membrane (11) stvara pritisak od 0,4 bar-a. Sila ovog pritiska na membranu (11) sabira se sa silom regulacione opruge (6) i dovodi do otvaranja ventila (9) i do povećanja pritiska vazduha u komori (10), rezervoaru kočnika (24) i komorama (33) i (28) na 5,4 bar-a. Pritisak u komori (28) prenosača je povećan za 0,4 bar-a i uslovljava punjenje glavnog voda pritiskom od 5,4 bar-a, i to je talas niskog pritiska.

Zaokretanjem ručice kočnika (2) u III položaj ”VOŽNJA” zatvara se ventil (42) talasa niskog pritiska, čime se prekida veza glavni vod-regulacioni rezervoar (46), a prigušni cilindar (29) preprečnog ventila (14) ulazi u otvor ventilskog sedišta tako da je punjenje glavnog voda sada prigušeno.

Pritisak u regulacionom rezervoaru (46), a time i u komori (44) regulatora pritiska smanjuje se polako kroz prigušivač (27) na telu kočnika. Smanjenje pritiska u komori (44) dovodi do podizanja membrane (11) i do pražnjenja rezervoara kočnika (24) preko otvora (26) i prigušivača (27) u nastavku (8). Tako se polako smanjuje pritisak u komori (10), rezervoara kočnika (24) i komori prenosača (28) sve dok se ne izjednači sila pritiska na membranu (11) sa silom regulacione opruge (6) koji odgovara pritisku od 5 bar-a u glavnom vodu – pritisku za III položaj ”VOŽNJA”. Smanjenje

pritiska u rezervoaru kočnika (24) dovodi do smanjenje pritiska u komori (28) prenosača. Zbog toga se šuplja klipnjača (17) odvaja ispunim sedištem od dvostrukog ventila i omogućava izlaz vazduha iz komore (53) kroz šuplju klipnjaču (17) otvora (23) u atmosferu. Na taj način pritisak u glavnom vodu lagano opada, u granicama neosetljivosti rasporednika lokomotive i rasporednika vagona u vozu, na visinu radnog pritiska glavnog voda (5 bar-a).

Pri padu pritiska u regulacionom rezervoaru (46) na 2,1 bar, sila opruge (65) savladava silu pritiska vazduha na membranu (63) i odvoji ventil (66) od njegovog sedišta. Sada vazduh iz regulacinog rezervoara (46) struji direktno u atmosferu preko ventila (66). Na taj način se ubrzava pražnjenje regulacionog rezervoara (46) i sprečava dugo opadanje pritiska prepunjenja glavnog voda talasom niskog pritiska (5,4 bar-a) na radni pritisak (5 bar-a). Pri kraju talasa niskog pritiska, kada pritisak u regulacionom rezervoaru (46) padne na 0,5 bar-a, opruga (61) zatvara povratni ventil (52) i time prekida produženo dopunjavanje glavnog voda.


48.1.2.3 III položaj – ”VOŽNJA”

U položaju ”VOŽNJA” preprečni ventil (14) je otvoren, a njegov prigušni cilindar (29) je u otvoru ventilskog sedišta, tako da ventil deluje kao prigušivačza vazduh koji odlazi u glavni vod. Prigušeni dovod vazduha u glavni vod je načinjen da ne bi bilo suviše velikog dopunjavanja glavnog voda i na taj način se produžuje zaustavni put voza u slučaju povlačenja pomoćne kočnice u vozu ili u slučaju raskinuća voza.

- Nadoknađivanje gubitaka glavnog voda

Ukoliko pritisak u glavnom vodu usled nezaptivenosti opadne, glavni vod će se dopu-njavati na isti način kao da se puni. Preko otvorenog preprečnog ventila (14) povezan je glavni vod s'komorom (53) prenosača. Pad pritiska u glavnom vodu dovodi do pada pritiska u komori (53), a nešto kasnije zbog pregušivača (54) i u komori (47). Pritisak u komori (28) jednak je pritisku u rezervoaru kočnika (24) (5 bar-a), a održava ga na stalnoj vrednosti regulator pritiska. Stvorena razlika pritiska na membranu (16) dovešće do otvaranje ventila (18a) preko koga se dopunjava glavni vod. Dopunjavanje će trajati sve dok se pritisci u komorama (47) i (28) ne izjednače.

- Zaokretanje ručice kočnika iz IV položaja u III položaj - ”VOŽNJA”

Ako se ručica kočnika posle normalnog kočenja, radi otkočivanja, stavi u III položaj ”VOŽNJA”, glavni vod se dopunjava samo preko preprečnog ventila (14). Istovremeno se posred-stvom brega (50) na komandnoj čauri (1) otvorio ventil (32) kojim se premošćuje prigušivač (41) da bi se komora (31) i vremenski rezervoar (30) brže dopunili. U III položaju ”VOŽNJA” ventil (42) je zatvoren, tako da se ne pojavljuje ni prepunjenje glavnog voda talasom niskog pritiska.

48.1.2.4 IV položaj – ”POČETNI STEPEN KOČENJA”

Pomeranjem ručice kočnika (2) iz III položaja ”VOŽNJA”, u IV položaj ”POČETNI STEPEN KOČENJA”, zaokreće se komandna čaura (1) koja je s njom spojena. Komandna čaura se podiže naviše zbog kosine (4) u telu kočnika, po kojoj se kreće breg (3) na donjem delu komandne čaure (1) i time oslabi silu regulacione opruge (6). Pritisak vazduha u komori (10) dejstvuje na membranu (11), zbog oslabljene sile opruge (6), podiže nastavak (8), čime omogućuje izlazak vazduha iz rezervoara kočnika (24) u atmosferu kanalom (25), kroz otvor (26) i prigušivač (27). Čime se u rezervoaru kočnika (24) postigne pritisak koji odgovara podešenoj sili opruge (6) za IV položaj (4,5 bar-a), nastavak (8) seda na sedište ventila (9) i pražnjenje prestaje.

Opadanje pritiska vazduha u komori (10) i rezervoaru kočnika (24) dovodi do pada pritiska u komori (28) prenosača. Veći pritisak u komori (47) od pritiska u komori (28) pomera membranu (16) naniže. To dovodi do pomeranja šuplje klipnjače (17) naniže i vazduh iz glavnog voda preko preprečnog ventila (14), kanala (19), šuplje klipnjače (17) i otvora (23) odlazi u atmosferu. Vazduh iz glavnog voda izlazi u atmosferu sve dok se pritisak u glavnom vodu ne spusti na 4,5 bar-a, kada se izjednače pritisci u komorama (47) i (28) i šuplja klipnjača (17) se vraća na ventil (18) i pražnjenje glavnog voda se prekida.


48.1.2.5 V položaj – ”POSTEPENO KOČENJE I POSTEPENO OTKOČIVANJE”

Položaj V je ustvari sektor u kome se pomeranjem ručice ručice kočnika može menjati pritisak vazduha u glavnom vodu od 4,5 bar-a do 3,4 bar-a i na taj način regulisati sila kočenja.

- Funkcionisanje kočnika u procesu postepenog kočenja

Zaokretanjem ručice kočnika (2) iz IV položaja ”POČETNI STEPEN KOČENJA”, u V položaj ”POSTEPENO KOČENJE I POSTEPENO OTKOČIVANJE”, zaokreće se komandna čaura (1) i smanjuje sila regulacione opruge (6) na membranu (11). To dovodi do podizanje nastavka (8), do ispuštanja vazduha iz komore (10) u atmosferu kroz otvore (25), (26) i (27) i do smanjenja pritiska vazduha u komori (10), rezervoaru kočnika (24) i u komorama (33) i (28). Opadanje pritiska u komori (28) prenosača dovodi do spuštanja šuplje klipnjače (17) i ispuštanja izvesne količine vazduha iz glavnog voda u atmosferu i do zavođenje kočenja lokomotive i vagona u vozu.

Zaokretanjem ručice kočnika u smeru povećanja stepena kočenja smanjuje se pritisak vazduha u rezervoaru kočnika (24), a zatim i u glavnom vodu. Kada ručica kočnika dođe u krajnji položaj ovog sektora, ostvareno je potpuno kočenje, pri čemu je pritisak u glavnom vodu snižen na 3,4 bar-a.

Pri kočenju pritisak u glavnom vodu opada, a pritisak vazduha u komori (31) organa za otkočivanje talasom visokog pritiska u vremenskom rezervoaru (30). Međutim, pritisak sporije opada u komori (31) i vremenskom rezervoaru (30) zbog toga što se oni prazne preko prigušivača (41). Zbog toga će pritisak u komori (31) biti veći od pritiska u komori (33), pa će ventil (34) biti stalno zatvoren.

- Funkcionisanje kočnika u procesu postepenog otkočivanja

Zaokretanjem ručice kočnika (2) u smeru smanjenja sile kočenja zaokreće se komandna čaura (1) naniže zbog kosine (4) i raste sila pritiska opruge (6) na membranu (11), što dovodi do otvaranje ventila (9) i do porasta pritiska u komori (10), rezervoaru kočnika (24) u komorama (33) i (28).

Porast pritiska u komorama (28) prenosača dovodi do otvaranje ventila (18a) i povezivanja voda glavnog rezervoara s glavnim vodom preko kanala (19) i preprečnog ventila (14). Glavni vod se dopunjava i na taj način otkočuje lokomotiva i voz.

Pri otkočivanju, pritisak u komori (33) organa za otkočivanje talasom visokog pritiska je povećan u odnosu na pritisak u komori (31), tako da je ventil (34) otvoren duže ili kraće vreme i povezuje komoru (33) s komorm (36) prenosača preko kanala (39). Time nastaje, na početku svakog stepena otkočivanja, jedan talas povišenog pritiska koji se postepeno spušta na vrednost uspostavljenu regulatorom pritiska. Na taj način se otkočivanje rasprostire do kraja voza i novi pritisak u glavnom vodu postiže brže, što dovodi do bržeg reagovanja svih rasporednika u vozu.

Breg (50) na komandnoj čauri (1) otvara ventil (32) tek u položaju ručice kočnika za položaj od 4,7 bar-a u glavnom vodu (pri nižem pritisku u glavnom vodu ovaj ventil je zatvoren) to je položaj ručice kočnika na početku V položaja. Otvaranjem ventila (32) premošćuje se prigušivač (41) i komora (31) se direktno spaja s glavnim vodom. Na taj način je isključen organ za otkočivanje talasom visokog pritiska jer nije ni potrebno dopunjavanje glavnog voda talasom povišenog pritiska kada je u glavnom vodu već pritisak od 4,7 bar-a.

48.1.2.6 VI položaj – ”BRZO KOČENJE”

Pomeranjem ručice kočnika (2) u krajnji VI položaja ”BRZO KOČENJE”, zaokreće se komandna čaura (1). Najpre breg (13) zatvori preprečni ventil (14), a zatim se otvori ventil za brzo kočenje (15), takođe pomoću brega koji se nalazi na komandnoj čauri, a regulaciona opruga (6) deluje najmanjom silom na membranu (11). Zatvaranjem preprečnog ventila (14) prekida se veza glavni vod - prenosač, a otvaranjem ventila (15) glavni vod se brzo prazni direktno u atmosferu na 0,0 bar-a. Smanjenjem sile regulacione opruge (6) sila pritiska vazduha iz komore (11) dovodi do podizanje nastavka (8) i do ispuštanja vazduha iz komore (10), preko otvora (25), u atmosferu.


1

2

3

12

5

6

11

8 13

Atmosfera Glavni

rezervoar Kočni

cilindar

Tako se uspostavi u komori (10), rezervoaru kočnika (24) i komorama (33) i (28) najniži radni pritisak od 2,9 bar-a.

Snižavanje pritiska u komori (28) prenosača dolazi do spuštanje šuplje klipnjače (17) i do ispuštanja vazduha iz komore (31) i vremenskog rezervoara (30) kroz šuplju klipnjaču i otvor (23). Kada se pritisci u komorama (47) i (28) izjednače, šuplja klipnjača (17) sedne na ventil (18) i prekida dalje pražnjenje. Sada je pritisak vazduha u rezervoaru kočnika (24), komorama (33), (28), (47), (53), vremenskom rezervoaru (30) i komori (31) pritisak koji je uspostavio regulator pritiska od 2,9 bar-a za VI položaja ”BRZO KOČENJE”.

48.1.3 Otkočivanje voza s prepunjenim glavnim vodom

Pritisak regulatora pritiska za III položaja ”VOŽNJA” može se podešavati zaokretanjem regulacione kape (12). Zbog razlike podeženosti pritiska regulatora pritiska pojedinih lokomotiva, može se doći do slučaja da prilikom zamene lokomotiva nova lokomotiva ima niže podešen pritisak. Zbog toga neće moći da se otkoče pojedina kola u vozu. U tom slučaju ručicu kočnika

stavimo u II položaj i vratimo u III položaj. Posle čega će nastupiti talas niskog pritiska od 5,4 bar-a, što u većini slučaja ima za posledicu otkočivanje svih kočnica u vozu.

48.2 Kočnik direktne kočnice

Kočnik direktne (lokomotivske) kočnice FD1 radi na principu regulatora pritiska, kod kojeg se visina pritiska vazduha reguliše pomeranjem ručice kočnika, Slika 71.

1 Ručica kočnika 8 Kanal voda gl. rezervoara 2 Čaura 11 Kanal kočnih cilindra 3 Opruga za podešavanje11 12 Membrana 5 Šuplji klip 13 Kanal za atmosferu 6 Upusni ventil

Slika 71. Kočnik direktne kočnice FD-1 Ručica kočnika (1) je u čvrstoj vezi sa čaurom (2) koja s unutrašnje strane ima konusni

navoj. Opruga za podešavanje pritiska (3) se sa gornje strane oslanja na čauru (2), a s donje na šuplji klip (5). Sa šupljim klipom povezana je membrana (12) na koju sa donje strane deluje sila pritiska vazduha u kočnim cilindrima, a s gornje strane sila opruge za podešavanje (3). Šuplji klip doseda na tvrdu gumu upusnog ventila (6) koji je odozdo, na svom sedištu, pritisnut malom oprugom.

Ručica kočnika ima dva položaja: I položaj - ”OTKOČENO”, II položaj (sektor) - ”POSTEPENO KOČENJE I POSTEPENO OTKOČIVANJE”,


48.2.1 I položaj - ”OTKOČENO”

Stavljanjem ručice kočnika (1) u krajnji levi položaj oslobađa se opruga za podešavanje (3). Sada na membranu (12) deluje samo sila pritiska vazduha u kočnim cilindraima, podiže membranu i šuplji klip (5) odvaja od upusnog ventila (6). Vazduh iz kočnih cilindra, kroz šuplji klip (5), kanalom (13), odlazi u atmosferu, što dovodi do pražnjenja kočnih cilindra i do otkočivanje lokomotive.

Posle potpunog pražnjenja kočnih cilindra, šuplji klip (5) seda na upusni ventil (6).

48.2.2 II položaj (sektor) - ”POSTEPENO KOČENJE I POSTEPENO OTKOČIVANJE”

Kada se ručica kočnika (1) zaokrene udesno, u sektoru ”POSTEPENO KOČENJE I POSTEPENO OTKOČIVANJE”, sabija se opruga za podešavanje (3) koja, preko šupljeg klipa (5), otvara upusni ventil (6). Otvaranjem upusnog ventila, vazduh iz voda glavnih rezervoara odlazi u kočne cilindre, čime se zavodi kočenje direktnom kočnicom. Vazduh dolazi ispod membrane (12), pa kad se sila pritiska vazduha izjednači sa silom opruge (3), pa diže se šuplji klip (5), ali samo toliko da se zatvori upusni ventil (6). Pojačanje kočne sile postiže se na isti način daljim zaokretanjem ručice kočnika udesno.

Vraćanjem ručice kočnika ulevo, smanjuje se sila opruge za podešavanje (3). Sada je sila pritiska vazduha na membranu (12) veća, podiže je i šuplji klip (5) odvaja od upusnog ventila (6). Vazduh iz kočnih cilindra, kroz šuplji klip (5), kanalom (13), odlazi u atmosferu. Kada se ponovo

uspostavi ravnoteže sila opruge (3) sa silom pritiska vazduha na membranu (12), šuplji klip (5) se spušta na upusni ventil (6) i dalje pražnjenje se prekida. Time je je završen proces kočenja. Smanjenje kočne sile se postiže daljim vraćanjem ručice kočnika ulevo.

- Nadoknađivanje gubitaka vazduha u kočnim cilindrima

Usled gubitaka vazduha u kočnim cilindrima opada pritisak ispod membrane (12), čime se narušava ravnoteža i sila opruge za podešavanje (3) otvara upusni ventil (6). On je otvoren sve dok se ne nadoknadi gubitak vazduha i pritisak u kočnim cilindrima ne vrati na raniju vrednost.

48.3 Rasporednik

Rasporednik Orlikon Lst1 je neiscrpni rasporednik, savremene konstrukcije - nema kliznih metalnih delova, već membrane i ventile. Radi na principu rasporednika s tri radna pritiska. Rasporednik je namenski konstruisan kao lokomotivski, tako da nisu potrebni prenosači pritiska. Na lokomotivama podserije 441-700, zbog efikasnijeg dejstva i direktne i produžne kočnice, ugrađen je i prenosač pritiska D1.

Glavni delovi rasporednika Slika 74. su: Rasporedni slog Ograničivač pritiska Prekidač Menjača vrste kočnice G/P Ventil P

- Rasporedni slog

Rasporedni slog ima četiri membrane: M1 – rasporednu membranu M2 – membranu uređaja protivklizne zaštite (koja nije u funkciji kod svih serija) M3 – membranu nižeg pritiska u kočnim cilindrima M1 – membranu povišenog pritiska u kočnim cilindrima Osim toga rasporedni slog ima i: Upusni ventil (22) Ispusni ventil (šuplka klipnjača sloga) (21)


- Ograničivač pritiska

Ograničivač pritiska je deo rasporednika kojim se ograničava ispuštanje vazduha iz komore glavnog voda (13) najviše do 1,5 bar-a u odnosu na pritisak u radnoj komori (11) i na taj način ograničava pritisak u kočnim cilindrima na 3,34 bar-a pri potpunom zakočenju.

- Prekidač

Prekidač je deo rasporednika kojim se prekida veza radne komore (11) s glavnim vodom kada pritisak u kočnim cilindrima poraste na 0,3 bar-a. Od tog trenutka pražnjenje radne komore je prekinuto.

- Menjač vrste kočnice G/P

Menjač vrste kočnice G/P je deo rasporednika kojim se menja vrsta kočnice na lokomotivi, tj. određuju vremena kočenja teretne (G) i putničke (R) kočnice. Sastoji se od paketnog prekidača P34 (88) i dva elektropneumatska ventila P32 (35) Slika 74.

Stavljanjem paketnog prekidača “menjača vrste kočnice” P34 u položaj “G” (stara oznaka 1) aktivira se elektropneumatski ventil G/P P32 (35) koji omogućava da se na početku procesa kočenja zatvori ventil (38) menjača G/P u rasporedniku Lst1 i kočnica lokomotive radi u režimu “G” (teretna).

Prebacivanjem paketnog prekidača P34 (88) u položaj “P/R” (stara oznaka 2) deaktivira se elektropneumatski ventil G/P P32 (35), tako da kočnica lokomotive radi u režimu “P” (putnička) jer je ventil (38) menjača G/P stalno otvoren. Osim toga, paketni prekidač P34 zatvara svoj kontakt u strujnom kolu elektropneumatskog ventila P/R P33 (36) koji se aktivira tek po zatvaranju kontakta K6 u brzinomeru pri brzinama većim od 55 km/h.

- Ventil P

Ventil P je deo rasporednika kojim se skraćuje vreme kočenja. Otvoren je pri kočenju da bi se komora glavnog voda (13) što pre dovela na pritisak glavnog voda. Pri otkočivanju ovaj ventil je zatvoren.

48.4 Otkočnik

Lokomotivski otkočnik služi za otkočivanje same lokomotive, kada je voz zakočen indirektnom kočnicom. Lokomotive ove serije imaju elektropneumatski otkočnik. Kratkim pritiskom na taster prekidač "otkočnik lokomotive" koji se nalazi na komandnoj tabli u upravljačnici aktivira se elektropneumatski ventil P35 (34) Slika 74, koji povezuje komoru glavnog voda (13) s radnom komorom (11), što dovodi do izjednačavanje pritiska u njima i do otkočivanja lokomotive, dok voz i dalje ostaje zakočen produžnom kočnicom. Prednost ovakvog načina otkočivanja jeste u tome što se ne ispusta vazduh iz radne komore, već se samo izjednačava s pritiskom vazduha u glavnom vodu, pri čemu se uspostavljeni pritisak u glavnom vodu ne smanjuje. Zbog toga je lokomotivska kočnica spremna da se zavođenjem brzog kočenja može ponovo zakočiti i lokomotiva.


2

1

0

3

4 5 6

7

8

9

10 2- Kazaljka za pritisak

u glavnom vodu bar 0

1- Kazaljka za pritisak u glavnom rezervoaru

1

5 6

11

17 4

15

18

19 3

2

14

16 13

12

7

8

10 bar-a

Iz rasporednika

EP-ventil P/R P33 (36)

Kočni cilindar

48.5 Manometri

Rad produžne i direktne kočnice kontroliše se dvostrukim manometrima Slika 72. Jednim se kontrolišu pritisci u glavnom vodu i glavnom rezervoaru, a drugim pritisci u kočnim cilindrima obrtnog postolja "A" i obrtnog postolja "B" (74) i (75), Slika 74.

Slika 72. Dvostruki manometar Na skalama ovih manometara, crvenim linijama označene su karakteristične vrednosti

pritisaka u glavnom rezervoaru (8,5 bar-a i 10 bar-a), radni pritisak glavnog voda (5 bar-a) i granični pritisak u kočnim cilindrima (3,34 bar-a i 6 bar-a).

48.6 Prenosač pritiska

Prenosač pritiska D1 ugrađuje se, po pravilu dodatno, uz postojeći rasporednik Lst1 i ispunjava sledeće funkcije:

Zavođenje postepenog kočenja i otkočivanja kočnikom indirektne i direktne kočnice Kočenje dva stepena pritiska u kočnim cilindrima.

48.6.1 Kočenje- ”P” ili ”G” kočnicom

Kada se zavede kočenje, vazduh iz rasporednika vodom (1) dolazi u komoru (2) prenosača i deluje na membranu (3) Slika 73. usled sile pritiska na membranu (3) podiže se šuplja klipnjača (4)

i podiže ventil (5) s njegovog sedišta (6). Vazduh, pod pritiskom od 10 bar-a, iz komore (7), preko otvorenog ventila (5) i komore (11), vodom (12) odlazi u kočione cilindre. Osim toga, pri brzinama manjim od 55 km/h ili pri izabranoj kočnici G preko EP ventila (13) povezana je komora (15) s'komorom (11) i na taj način je izbačena membrana (17).

Kočni cilindri se pune sve dok je sila pritiska na membranu (16) ne izjednači sa silom pritiska na membranu (3). U tom trenutku opruga koja deluje na ventil (5) pokreće šuplju klipnjaču (4) naniže, ventil (5) seda na sedište (6) i prekida punjenje kočnih cilindra. Odgovarajućim povećanjem pritiska u komori (2) mogu se zavesti određani stepeni kočenje do potpunog zakočenja.

Slika 73. Šema prenosača pritiska D1


1 Vod iz rezervoara 12 Vod za kočni cilindar 2 Komora 13 EP ventil 3 Membrana 14 Vod za kočni cilindar 4 Šuplja klipnjača 11 15 Komora 5 Ventil 16 Membrana 6 Sedište ventila 17 Membrana 7 Komora 18 Otvor za atmosferu 8 Vod iz rezervoara 19 Otvor za atmosferu 11 Komora

48.6.2 Automatsko nadoknađivanje gubitaka vazduha u kočnim cilindrima

Eventualni gubici vazduha usled nezaptivenosti kočnih cilindra automatski se nadoknađuju. Kad pritisak vazduha u kočnim cilindrima opadne, opadne i pritisak u komorama (11) i (15), opadne sila pritiska na membranu (16). Usled sile pritiska komandnog vazduha iz komore (2) na membranu (3), poiže se šuplja klipnjača (4) i podiže ventil (5) sa sedišta (6). Tako se dopunjavaju kočni cilindri na radni pritisak.

48.6.3 Rapid kočnica ”R”

Pri većoj brzini od 55 km/h s izabranom kočnicom P/R, aktiviran je EP ventil (13) i prekinuta veza komore (11) s komorom (15) koja je sada ispražnjena preko EP ventila (13). Membrana (16) nije više izložena pritisku koji vlada u kočnim cilindrima. Pošto je površina membrane (17) manja od površine membrane (16), to je potreban veći pritisak u kočnim cilindrima da bi se stvorila sila pritiska na membranu (17) i izjednačila sa silom pritiska na membranu (3). Zato je pri rapid kočnici veći pritisak u kočnim cilindrima.

48.6.4 Otkočivanje

Pri otkočivanju smanjuje se pritisak u komori (2) i pod dejstvom sile pritiska na membranu (16), šupla klipnjača (4) pomera se naniže i odvaja svoje sedište od ventila (5). Sada vazduh iz kočnih cilindra, vodom (12), preko komore (11) i šuplje klipnjače (4) odlazi otvorima (18) i (19) u atmosferu. Kada se smanji pritisak vazduha u kočnim cilindrima, smanjuje se i sila pritiska na membranu (3), šuplja klipnjača se pomera naviše i seda na ventil (5). Prekinuto je pražnjenje kočnih cilindra.

Odgovarajućim smanjenjem pritiska u komori (2) mogu se zavesti odgovarajući stepeni otkočivanja do potpunog otkočivanja.

48.6.5 Isključenje rapid kočnice ”R”

Kada brzina voza opadne ispod 55 km/h, a pre toga je bilo zavedeno kočenje, deaktivira se EP ventil (13), koji povezuje komoru (15) s komorom (11) u kojima se izjednačuju pritisci. Sada je sila pritiska na membranu (16) veća od sile pritiska na membranu (3), šuplja klipnjača (4) ide naniže, otvara ventil (5) i vazduh iz kočnih cilindra preko otvora (18) i (19) odlazi u atmosferu. Na taj način se svodi pritisak u kočnim cilindrima na vrednost koja vlada pri kočenju s niskim stepenom kočenja.


49. Funkcionisanje produžne (indirektne) kočnice

Vazduh iz glavnog rezervoara (5) Slika 74. preko isključne slavine glavnog rezervoara (6a) i raspršivača alkohola (8) dolazi u vod glavnih rezervoara za koji je preko isključnih slavina (16) povezan kočnik produžne kočnice (11). Pritisak vazduha u glavnom rezervoaru može da se kontro-liše na dvostrukom manometru (75) tek po otvaranju isključne slavine glavnog rezervoara (6a).

49.1 Proces punjenja sistema kočnica

Stavljanjem ručice kočnika produžne kočnice (11) u III položaj ”VOŽNJA”, vazduh iz voda glavnih rezervoara, redukovanim sa 10 na 5 bar-a, puni se glavni vazdušni vod. Iz glavnog voda preko isključne slavine (30) rasporednika, prigušivača (S1) u ventilu P (nepovratni ventil je zatvoren (51)), prigušivača (S2) i preko ventila menjača (38) G/P vazduh dolazi u ograničivač pritiska i u prekidač rasporednika. Preko ventila prekidača (30) i prigušivača (S4) puni se radna komora (11) i rezervoar radne komore (32). A preko ventila (27) ograničivača puni se i komora glavnog (13) voda i rezervoar komore glavnog voda (33).

Kako je punjenje radne komore (11) sporije zbog punjenja preko prigušivača (S4), to će porast pritiska u komori glavnog voda (13) stvoriti silu na rasporednu membranu (M1) koja se sabija sa silom opruge (18) tako da će se rasporedni slog pomeriti naniže. Spuštanjem rasporednog

sloga naniže odvojiće se šuplja klipnjača (21) od upusnog ventila (22), što dovodi do pražnjenja komora kočnih cilindra (19) i (17) i kočnih cilindara (62) preko otvora (24) na rasporedniku.

Kada se punjenje rasporednika završi, pritisci u radnoj komori (11) i komori glavnog voda (13) su jednaki, a rasporedni slog (21) ostaje spušten pod dejstvom sile opruge (18).

Pomoćni rezervoar (29) snabdeva se vazduhom pod pritiskom od 10 bar-a iz voda glavnih rezervoara preko nepovratnog ventila (28), a u slučaju da je lokomotiva uvršćena u voz kao neradna, pomoćni rezervoar se snabdeva vazduhom preko nepovratnog ventila (7) iz glavnog voda.

Otvaranjem isključne slavine rasporednika (30a) vazduh pod pritiskom dolazi iz pomoćnog rezervoara (29) u komoru iznad upusnog ventila (22).

Na taj način proces punjenja rasporednika je završen i kočnica lokomotive je spremna za dejstvo. Pritisci vazduha i položaji ventila su sledeći:

Pritisak u glavnom vodu je 5 bar-a Pritisak u komori glavnog voda (13) je 5 bar-a Pritisak u radnoj komori (11) je 5 bar-a Pritisak u kočnim cilindrima (62) je 0,0 bar-a Pritisak u pomoćnom rezervoaru (29) je 10 bar-a (ili 5 bar-a ako je lokomotiva kao hladna

uvršćena u voz) Ventil (38) menjača G/P je otvoren Ventil (30) prekidača je otvoren usled sile pritiska glavnog voda na membranu (31) Ventil (27) ograničivača je otvoren jer su pritisci ispod i iznad membrane (25) jednak je sili opruge

(26) koja ga drži otvorenim. Kako je klip kočnog cilindra s jedne strane pod dejstvom opruge, a s druge strane pod

atmosferskim pritiskom, to su kočne papuče, preko kočnog polužja, udaljene od točkova lokomotive.


4 3

1 2

4 3

1 2

26

21

21

26

26

21

21

26

20

20

13

13

20

20

13

13

11

14

17

17

11

14

F

F

F 27

75 74 74 75 FV-4a FD1 FD1 FV-4a

22 16

15 15

22 16

VOD GLAVNIH REZERVOARA (10-bar-a)

GLAVNI VOD (5-bar-a) Ka budniku

Ka AS-uređaju

7 28

30a 29

200 lit

5 800 lit

10 bar-a 22

21

31

19

17

18

13

11

M1

M2

M3

M4

Rasporedni slog

Ograničavač pritiska

Menjač G/P Prekidač

Ventil P

26

25

27

34 33 31 30 54

36

88 P/R G

P34

P/R

72 V

G

- 35

57

P32 G/P

P5 4 / 4,5

6a 8 49 K6

6 l

6 l

32

33

34

P35 1

4

6

3

7 a

5 b P33 P/R

35

36

S3

38

S2 S1 30

51

P6 0,4 / 0,6 62 62 62 62

60 60

61 B A

25

8

2

6

15 15

24

59

Slika 74. Pneumatska šema vazdušne kočnice 5 Glavni rezervoar 29 Pomoćni rezervoar

6,6a Isključne slavine 30 Isključna slavina rasporednika (odušna) 7 Jednosmerni ventil 31 Rasporednik 8 Raspršivač alkohola 32 Rezervoar radne komore

11 Kočnik indirktne kočnice 33 Rezervoar komore glavnog voda 12 Kočnik direktne kočnice 34 (P35) EP ventil za otkočivanje 13 Čeone slavine glavnog voda 35 (P32) EP ventil za promenu vrste kočnice (G/P) 14 Trostruki rezervoar kočnika 36 (P33) EP ventil za promenu vrste kočnice (P/R) 15 Prečistač vazduha 49 Odvajač ulja i vode s ispusnom slavinom 16 Isključna slavina indirektnog kočnika 57 (P5) Kontrolnik pritiska vazduha glavnog voda 17 Slavina za kočenje u slučaj opasnosti 59 (P6) Kontrolnik pritiska vazduha kočnih cilindra 20 Čeone slavine voda glavnog rezervoara 60 Spojno crevo na vodu za kočne cilindre 21 Vazdušna poluspojka glavnog voda 61 Ventil sigurnosti 22 Isključna slavina direktnog kočnika (odušna) 62 Kočni cilindri 25 Dvostruko nepovratni ventil 74 Dvostruki manometar kočnih cilindra 26 Vazdušna poluspojka voda gl. rezervoara 75 Dvostruki manometar za gl. vod/ gl. rezervoar 28 Jednosmerni ventil 88 (P34) Paketni prekidač za izbor vrste kočnice

Oznake pozicija u rasporedniku (31) M1 Rasporedna membrana 22 Upusni ventil M2 Membrana protivklizne zaštite 24 Otvor M3 Membrana nižeg pritiska 25 Membrana ograničavača pritiska11111111111 M4 Membrana povišenog pritiska 26 Ventil ograničavača pritiska S1 Prigušivač 27 Ventil ograničavača pritiska S2 Prigušivač 30 Ventil prekidača S3 Prigušivač 31 Membrana prekidača 11 Radna komora 33 Membrana prekidača 13 Komora glavnog voda 34 Komora prekidača 17 Komora kočnih cilindra 35 Komora menjača 18 Opruga rasporednog sloga 36 Opruga menjača 19 Komora kočnih cilindra 38 Ventil menjača 21 Ispusni ventil (šuplja klipnjača rasporednog sloga) 51 Nepovratni ventil


49.2 Funkcionisanje ”G” kočnice

Stavljanjem paketnog prekidača menjača vrste kočnice P34 (88) u položaj ”G” (ranije 1) zatvara se kontakt (1-2), aktivira EP ventil G/P P32 (35) i na taj način povezuje komore kočnih cilindra (19) i (17) s komorom (35) menjača G/P u rasporedniku. Pošto nema vazduha pod pritiskom u komori (19), lokomotiva je otkočena, pa nema vazduha pod pritiskom ni u komori (35) tako da opruga (36) podiže ventil (38) s njegovog sedišta.

- Početak proces kočenja

Zaokretanjem ručice produžnog kočnika u položaj kočenja ispušta se vazduh u atmosferu i smanjuje pritisak u glavnom vodu. To dovodi do smanjenja pritiska u komori glavnog voda (13) preko ventila (27) ograničavača pritiska, ventila (38) menjača G/P, prigušivača (S2) i otvorenog nepovratnog ventila (51) koji se za vreme kočenja otvara i ne prestavlja nikakvu smetnju prolazu vazduha ka glavnom vodu. U isto vreme smanjuje se pritisak i u radnu komoru (11) preko prigušivača (S4) i ventila (30), ali znatno sporije. Usled malo većeg pritiska u radnoj komori (11) javiće se sila na rasporednu membranu (M1) koja će podići rasporedni slog (21), a ovaj otvoriti upusni ventil (22).

Otvaranjem upusnog ventila (22), vazduh iz pomoćnog rezervoara (29), preko isključne slavine rasporednika (30a), upusnog ventila (22), komore (19), dvostrukog nepovratnog ventila (25) i sigurnosnog ventila (61) odlazi u kočni cilindar (62). Time je započet proces kočenja. U početku procesa kočenja ventil (38) menjača G/P je otvoren, što uslovljava brži pad pritiska u komori glavnog voda (13), naglo pomeranje rasporednog sloga (21) naviše i brzo otvaranje upusnog ventila (22). Na taj način dolazi do brzog porasta pritiska kočnim cilindrima – dolazi do naskoka kočnih papuča na točkove na početku procesa kočenja ”G” kočnicom.

- Prekid pražnjenja radne komore

Na samom početku procesa kočenja u komoru (34) prekidača dolazi vazduh pod pritiskom iz komora kočnih cilindra (19) i (17) i deluju na membranu (33). Na membranu (31) prekidača deluje pritisak komore glavnog voda. Površine membrana (33) i (31) takođe su podešene da se slog prekidača pomera na dole i zatvara ventil (30) kada pritisak u komori (34) dostigne 0,3 bar-a, prekida se veza između komore glavnog voda (13) i radne komore (11).

- Pražnjenje komore glavnog voda

Na početku procesa kočenja vazduh pod pritiskom iz komora kočnih cilindra (19) i (17) preko aktiviranog EP ventila G/P P32 (35) delovaće na membranu menjača G/P i zatvoriti ventil (38). U tom trenutku se prekida ”naskok” i izjednačava pritisak u komori glavnog voda (13) s pritiskom u glavnom vodu nastavlja se preko prigušivača (S3). Kako je ovaj otvor znatno manji od otvora ventila (38), koji je sada zatvoren, izjednačavanje pritiska trajaće duže, a time i vreme procesa zavođenja kočenja biće duže. Regulisanjem veličine ovog otvora podešava se vreme kočnice ”G”.

- Završetak procesa kočenja

Elektropneumatski ventil P/R P33 (36) nije aktiviran i povezuje (preko priključaka a i b) komore kočnih cilindra (19) i (17). Na taj način je izbačena iz funkcije membrana (M4) jer na nju s gornje i s donje strane deluje isti pritisak, a u funkciji je membrana (M3).

Kada pritisak vazduha u komori kočnog cilindra (17) dostigne takvu vrednost da se sila koja deluje na membranu (M3) izjednači sa silom koju na rasporedni slog prouzrokuje razlika pritiska radne komore (11) i komore glavnog voda (13) na membranu (M1), rasporedni slog (21) će se postepeno spustiti toliko da upusni ventil (22) sedne na svoje sedište. Time je završen zaveden stepen kočenja.


- Nadoknađivanje gubitaka u kočnim cilindrima

Gubitak vazduha u kočnim cilindrima i na sastav vodova do kočnih cilindara imaće za posledicu pad pritiska u komorama kočnih cilindara (19) i (17) i smanjenje sile na membranu (M3). Kako je sila koja deluje na rasporednu membranu (M1) ostala nepro-menjena, to će se rasporedni slog (21) podići i otvoriti upusni ventil (22) i držati ga otvoren sve dok se gubitak vazduha ne nadoknadi i pritisak u komorama (19) i (17) i kočnim cilindrima vrati na predhodnu vrednost. Sada se uspostavlja ravnoteža, rasporedni slog (21) se vraća naniže i upusni ventil (22) se zatvara. Pritisak vazduha u kočnim cilindrima (62) je opet na vrednost koja je ostvarena proscesom kočenja.

- Povećanje stepena kočenja

Ako se pomeranjem ručice kočnika još jednom smanji pritisak vazduha u glavnom vodu, smanjuje se pritisak u komori glavnog vodu (13) preko ventila (27) ograničavač pritiska, preko prigušnice (S3), u menjaču G/P, prigušivača (S2) i otvorenog ventila (51).

Pritisak u radnoj komori (11) neće se smanjiti jer je zatvoren ventil (30) prekidača. Smanjenje pritiska u komori glavnog voda (13), pošto je pritisak u radnoj komori (11) ostao nepromenjen, dovodi do pojave sile na rasporednu membranu (M1), koja podiže rasporedni slog (21) i otvara upusni ventil (22). Otvaranjem upusnog ventila (22) povećava se pritisak u kočnim cilindrima sve dok ne dostigne vrednost koja će dovesti do vraćanja rasporednog sloga i zatvaranje ventila (22).

- Potpuno kočenja

Ako se zavede kočenje smanjenjem pritiska u glavnom vodu na 3,5 bar-a, u ograničavanju pritiska stvoriće se veća razlika pritiska od 1,5 bar-a između komore glavnog voda i radne komore, tj. iznad i ispod membrane (25). Ova razlika pritiska stvara razliku sila koja zatvara ventil (27) i prekida vezu između glavnog voda i komore glavnog voda (13). Na taj način opadanje pritiska u glavnom vodu ispod 3,5 bar-a (pri kome se postiže maksimalno kočenje) ne dovodi do pražnjenje komore glavnog voda (13) i njenog rezervoara (33) ispod ovog pritiska. Time se sprečava nepotrebno pražnjenje rasporednika.

Dalje smanjenje pritiska u glavnom vodu može imati samo uticaj na ubrzano prostiranje

talasa kočenja duž glavnog voda, a ne i na povećanje pritiska u kočnim cilindrima.

- Smanjenje stepena kočenja

Vraćanjem ručice kočnika dopunjava se glavni vod. Porast pritiska u glavnom vodu prenosi se preko prigušivača (S1), (S2) i (S3) do komore glavnog voda (13). Povećanjem pritiska u komori glavnog voda narušava se ravnotežno stanje i rasporedni slog (21) pomera naniže, odvaja se šuplja klipnjača od upusnog ventila (22), što dovodi do pražnjenja kočnih cilindra (62). Pražnjenje kočnih cilindra, otkočivanje, odvijaće se sve do pada pritiska u kočnim cilindrima i u komori (17) na vrednosti koja smanjuje silu pritiska na membranu (M3) za vrednost povećane sile na rasporednu membranu (M1). U tom trenutu se uspostavlja ravnoteža, rasporedni slog se podiže naviše i šuplja klipnjača (21) doseda na upusni ventil (22). Time je proces otkočivanja završen.

Otkočivanje se može obavljati u velikom broju stepena sve do potpunog otkočivanja, tj. do vraćanja pritiska u glavnom vodu na 5 bar-a.


49.3 Funkcionisanje ”P/R” kočnice

Stavljanjem paketnog prekidača menjača vrste kočnice P34 (88) Slika 74. iz položaj ”P/R” otvara se kontakt (1-2) P34, deaktivira EP ventil G/P P32 (35) i zatvara kontakt (3-4) P34 u strujnom kolu EP ventila P/R P33 (36).

Deaktiviranjem EP ventila G/P P32 (35) prekida se veza između komora kočnih cilindra (19) i (17) s komorom (35) menjača G/P, a preko otvora (a) na EP ventilu P32 (35) povezuje se

komora (35) s atmosferom. Ventil u menjaču G/P rasporednika ostaje stalno otvoren i pri kočenju i pri otkočivanju. Tako je kočnica lokomotive prebačena u režim ”P” (putnička).

Zatvara kontakt (3-4) P34 u strujnom kolu EP ventila P/R P33 (36) ne dovodi do njegovog aktiviranja. On je kao i u ”G” kočnici neaktiviran i povezuje komore kočnih cilindra (17) i (19).

- I stepen kočenja (”P” kočnica)

Do brzine 55 km/h EP ventil P/R P33 (36) je deaktiviran i povezuje komore kočnih cilindra

(19) i (17). Proces kočenja i otkočivanja je isti kao i kod ”G” kočnice, s tom razlikom što je ventil (38)

u menjaču G/P stalno otvoren jer pri kočenju vazduh ne dolazi u komoru (35). Zbog toga je vreme kočenja i otkočivanja kod ”P” znatno kraće u odnosu na ”G” kočnicu.

- II stepen kočenja (”R” kočnica)

Kada brzina lokomotive dostigne 55 km/h, zatvara se kontakt K6 u brzinomeru i aktivira EP ventil P/R P33 (36), koji prkida vezu između komora kočnih cilindra (19) i (17), a komoru (17) povezuje s atmosferom. Sada na rasporedni slog dejstvuje pritisak vazduha kočnih cilindra samo na manju membranu (M4). Zbog toga što je površina membrane (M4) manja u odnosu na membranu (M3), potreban je znatno veći pritisak da bi se rasporedni slog uravnotežio. Zbog toga se ovaj stepen kočenja zove kočenje visokim pritiskom.

Pri opatanju brzine, kod brzine lokomotive od 55 km/h, otvara se kontakt K6 u brzinomeru i deaktivira EP ventil P/R P33 (36). Deaktivirani EP ventil povezuje komore kočnih cilindra (19) i (17), što dovodi do izbacivanja iz funkcije membrane (M4) jer na nju sada deluje isti pritisak i s'gornje i donje strane. Pritisak od 6 bar-a u komori (17) deluje na membranu (M3), stvara silu koja spušta rasporedni slog naniže, što dovodi do odvajanja šuplje klipnjače rasporednog sloga (21) od upusnog ventila (22), čime počinje pražnjenje kočnih cilindara preko šuplje klipnjače i otvora (24) na rsporedniku. Kada pritisak vazduha u kočnim cilindrima opadne na vrednost pre zavođenja ”R” kočnice (do 55 km/h), rasporedni slog se vraća u ravnotežu, šuplja klipnjača (21) rasporednog sloga seda na upusni ventil (22) i dalje pražnjenje kočnih cilindara se prekida.

49.4 Kontrola pritiska u glavnom vodu

Pritisak vazduha u glavnom vodu kontrolišu se kontrolnikom pritiska P5 (57) Slika 74. Kad pritisak u glavnom vodu padne na 4 bar-a, otvara se kontakt (3-4) P5, što dovodi do uključivanja

kontaktora vuče ili isključenje glavnog prekidača. Da bi se kontaktori vuče ili glavni prekidač mogli ponovo da se uključe, pritisak u glavnom vodu mora da dostigne 4,5 bar-a, kad se zatvori kontakt (3-4) P5.

49.5 Kontrola pritiska u kočnim cilindrima

Pritisak vazduha u kočnim cilindrima kontroliše se kontrolnikom pritiska P6 (59) Slika 74. Kada pritisak u kočnim cilindrima porasne na 0,6 bar-a, otvara se kontakt (1-2) P6, što dovodi do isključenja kontaktora vuče ili isključenja glavnog prekidača. Da bi kontaktori vuče ili glavni prekidač mogli ponovo da se uključe, pritisak u kočnim cilindrima mora da opadne na 0,4 bar-a, kada se zatvara kontakt (1-2) P6.


49.6 Otkočivanje lokomotive otkočnikom

U slučaju kombinovanog, električnog i pneumatskog kočenja voza, lokomotiva mora biti

otkočena dok se voz nalazi u nekom stepenu pneumatskog kočenja. Osim toga, u izvesnim slučajevima otkočuje se samo lokomotiva, a zatim voz, da bi se voz razvukao pre zaustavljanja.

Lokomotiva se otkočuje pritiskom na taster prekidač ”otkočivanje lokomotive”, koji se nalazi na komandnoj tabli, čime se aktivira EP ventil – otkočnik P35 (34) i povezuje komora glavnog voda (13) s radnom komorom (11). Povezivanje ovih komora izjednačava se pritisak u njima, tako da se gubi sila pritiska na rasporednu membranu (M1) i opruga (18) spušta rasporedni slog naniže, što dovodi do otkočivanja same lokomotive.

Prednost ovakvog otkočivanja lokomotive jeste u tome što se ne ispušta vazduh iz radne komore, već se samo izjednačava pritisak u radnoj komori s pritiskom u komori glavnog voda. zbog toga je kočnica lokomotive spremna da se pri zavođenju brzog kočenja može ponovo zakočiti i lokomotiva.

50. Funkcionisanje ostalih vazdušnih kočnica

Ovde biće opisano funkcionisanje direktne (lokomotivske) kočnice i kočnice za slučaj opasnosti, dok je kočenje auto-stop uređajem i zavođenje kočenja uređajem budnosti bilo opisano u tački 37 i 38.

50.1 Direktna (lokomotivska) kočnica

Zaokretanjem ručice kočnika direktne kočnice FD1 (12) Slika 74. iz položaja ”OTKOČENO” u sektor ”POSTEPENO KOČENJE I POSTEPENO OTKOČIVANJE”, vazduh iz voda glavnog rezervo-ara, preko prečistača (15), slavine (22), kočnika FD1, dvostrukog nepovratnog ventila (25) i preko

sigurnosnog ventila protiv pucanja elastičnog creva (61) dolazi u kočne cilindre (62), što dovodi do

kočenja lokomotive. Pritisak u kočnim cilindrima obrtnog postolja A i obrtnog postolja B može se očitati na dvostrukim manometrima (74) u upravljačnicama.

Vraćanjem ručice kočnika FD1 ka položaju ”OTKOČENO” ispušta se vazduh iz kočnih cilindara (62) preko ventila (61), nepovratnih ventila (25) i (27) i preko kočnika u atmosferu, što dovodi do smanjenja pritiska u kočnim cilindrima i do smanjenja kočne sile.

50.2 Kočnica za slučaj opasnosti

U obe upravljačnice, na strani pomoćnika mašinovođe, nalazi se slavina kočnice za slučaj opasnosti (17) Slika 74. Otvaranjem slavine prazni se glavni vod na 0,0 bar-a i tako zavodi brzo kočenje.

51. Oprema pneumatske instalacije

Opremu pneumatske instalacije sačinjavaju različiti pneumatski aparati koji svojim funkcijama obezbeđuju normalan rad pneumatskih uređaja i vazdušnih kočnica.

51.1 Regulator pritiska FD1-01

Regulator pritiska FD1-01 koristi se za snižavanje pritiska vazduha za elektropneumatske aparate i uređaje (10/6 bar-a i 6/4,5 bar-a). Ovaj regulator pritiska u svemu radi kao kočnik direktne kočnice (tačka 48.2). Radni pritisak se podešava pomoću dva zavrtnja koji se nalaze u prorezima na poklopcu. Da bi se podesio pritisak regulatora na određenu vrednost zaokreće se četvrtka udesno dok se ne postigne željeni pritisak i tada se pritegnu zavrtnji.


1

2

3

1

3

4

2

1 2 3 4

51.2 Raspršivač alkohola

Raspršivač alkohola se nalazi na izlazu vazduha iz glavnog rezervoara i služi za raspršivanje alkohola u vazdušnu instalaciju lokomotive, čime se snižava temperatura zamrzavanja kondezata da bi u zimskim uslovima mogla da funkcioniše pneumatska kočnica i svi ostali pneumatski i elektropneumatski uređaji.

Alkohol se se preko otvora sa zavrtnjem Slika 75. sipa u raspršivač, vazduh struji iz glavnog rezervoara kroz raspršivač i preko cevčice (3) odnosi raspršeni alkohol u pneumatsku instalaciju.

1 Kućište 2 Lonac 3 Cevčica raspršivača

Slika 75. Raspršivač alkohola 51.3 Nepovratni ventil

Nepovratni ili jednosmerni ventil Slika 76. propušta vazduh samo u jednom smeru. Konstruktivno je tako rešen da dozvoljava prolaz velikih količina vazduha i pri tom izaziva veoma mali pad pritiska. U suprotnom smeru ne dozvoljava prolaz vazduha.

1 Poklopac 2 Nosač ventila 11111111 3 Opruga 4 Ventil

Slika 76. Nepovratni ventil

51.4 Dvostruki nepovratni ventil

Dvostruki nepovratni ventil Slika 77. služi da se sa dva različita mesta usmeri vazduh pod

pritiskom ka jednom uređaju u sistemu vazdušne kočnice. U svom kućištu ima dvostruki ventilkoji se pomera duž svoje ose dovedenim vazduhom pod pritiskom. Na Slici 77. prikazan je slučaj kada je pritisak s desne strane veći, usled čega se ventil pomerio na levu stranu i otvorio prolaz vazduha s desne strane na dole, a zatvorio prolaz vazduha s leve strane. Kada pritisak vazduha s leve strane bude veći od pritiska s desne strane, onda će se ventil pomeriti udesno, zatvoriti dovod vazduha s desne strane i otvoriti prolaz vazduha s leve strane na dole.

1 Kućište 2 Nosač ventila 3 Ventil 4 Kućište

Slika 77. Dvostruki nepovratni ventil


4

3 2

1

5

6

7

8

9

10

Ф20

51.5 Ventil sigurnosti

Ventilom sigurnosti se štiti pneumatski sistem od prskanja usled visokog pritiska vazduhakoji u njemu vlada Slika 78. Zbog toga se ventil sigurnosti podešava na pritisak koji je na 1-2 bar-a viši od radnog pritiska.

Pritisak vazduha u glavnom rezervoaru deluje preko donjeg otvora na klipu (9), koji je s gornje strane pritisnut oprugom (7) čija je sila zavrtnjem (1) podešena na pritisak pri kome treba da deluje ventil sigurnosti. Ako pritisak u glavnom rezervoaru poraste iznad podešenog, sila opruge biće savladana, klip će krenuti naviše i povezati glavni rezervoar s atmosferom. Ventil sigurnosti propustiće vazduh sve dok pritisak u glavnom rezervoaru ne padne na vrednost nižu od podešene

1 Zavrtanj 6 Zaptivni prsten 2 Navrtka 7 Opruga 3 Osigurač 8 Kućište 4 Odušak 9 Klip 5 Kapa 10 Sedište opruge

Slika 78. Ventil sigurnosti

51.6 Nepovratni ventil

Kočnica za slučaj opasnosti ima ventil čijim se otvaranjem prazni glavni vod i zavodi brzo kočenje. Po zaustavljanju voza ventil se mora zatvoriti da bi se omogućilo punjenje glavnog voda.

Slika 79. Ventil kočnice za slučaj opasnosti 51.7 Prečistač vazduha

Za rad kočnih, pneumatskih i elktropneumatskih uređaja potreban je vazduh pod pritiskom bez primesa: mehaničkih nečistoća, vode i ulja. Da bi se to obezbedilo, potrebno je prečićavanje vazduha pomoću prečistača (filtera).

Nečistoća dolazi u instalaciju ili direktno usisavanjem iz atmosfere, ili nastaje u samim vodovima i rezervoarima koji su podložni koroziji, pa se u njima odvajaju čestice korozije. Voda nastaje kondezovanjem vlage koja se unosi vazduhom usisanim iz atmosfere, a ulje ulazi u vazdušnu instalaciju iz kompresora.


1

2 3

4

5

1

2

3

Prečistač

- Suvi prečistači usisnog vazduha kompresora

Suvi prečistač Slika 80. se sastoji od nosača (1) za koji je pričvršćen prečistač (2) pomoću zavrtnja (3). U prečistaču između izbušenih zidova cilindra (4) nalazi umetak prečistača (5). Kada se umetak naulji, posle izvesnog vremena rada kompresora, efekat prečišćavanja se povećava.

1 Nosač 2 Prečistač 3 Zavrtanj 4 Cilindar (izbušen zid)1 5 Umetak prečistača

Slika 80. Suvi prečistač usisanog vazduha kompresora

- Suvi prečistači u vazdušnoj instalaciji

Za prečišćavanje vazduha od nečistoće u vazdušnoj instalaciji koristi se prečistač s'filterom. Prednost ovagvog prečistača je u tome što pruža mali otpor prolazu vazduha.

1 Poklopac 2 Filter 3 Kućište

Slika 81. Suvi prečistač usisanog vazduha kompresora

- Suvi prečistači u vazdušnoj instalaciji

U procesu sabijenog vazduha u kompresoru s vazduhom se mešaju i čestice ulja, a stvara se kondezat. Ulje i kondezat su štetni za kočnih uređaja, pa je potrebno ugraditi prečistače

vazduha koji imaju ulogu odvajača ulja i vode. Odvajča ulja i vode je sud Slika 82. koji sadrži prečistač, a na dnu slavinu za ispuštanje kondezata.

Slika 82. Odvajač ulja i vode


3

2

6

5 7

4

1

8

51.8 Čeone slavine i gumene poluspojke

Glavni vod je cev prečnika 1" koja je smeštena u postolju lokomotivskog sanduka, a na čeonim stranama se račva tako da na jednom i drugom čelu lokomotive postoje po dve čeone slavine glavnog voda.

Kod nekih lokomotiva ove serije ugrađen je i vod glavnih rezervoara koji se na čeonim stranama račva i završava sa po dve čeone slavine koje su na većem osnom razmaku u odnosu na čeone slavine glavnog voda.

- Čeone slavine

Čeone slavine glavnog voda i voda glavnih rezervoara su iste konstrukcije, a postoji leva i desna čeona slavina. Sastoji se iz slaedećih delova:

Čep (1) koji se zaokreće ručicom (5) i zatvara i otvara prolaz vazduha Zaptivni prsten (2) na odušnom otvoru (3) koji služi sa čepom, kada je slavina otvorena, zatvori

odušni otvor Odušni otvor (3) koji služi za pražnjenje gumene poluspojke kada je slavina zatvorena Zaštitni prsten (4) koji ima zadatak da sa čepom (1) obezbedi zaptivenost kada je slavina zatvorena Ručica slavine (5) – kada je u horizontalnom položaju, slavina je otvorena, a kada je u

vertikalnom pložaju, slavina je zatvorena Kućište slavine (6).

1 Čep 2 Zaptivni prsten11111111 3 Odušni otvor 4 Zaštitni prsten 5 Ručica 6 Kućište 7 Završetak voda 8 Opruga

Slika 83. Čeona slavina - Gumene poluspojke

Na čeone slavine postavljene su gumene poluspojke, koje na svom drugom kraju imaju ugrađene spojne glave. Međusobno zaptivanje povezanih spojnih glava obezbeđuju gumeni prstenovi koji se u njima nalaze.

Gumene poluspojke glavnog voda i gumene poluspojke glavnih rezervoara su iste, samo što su im spojne glave tako načinjene da ne mogu da se povežu međusobno (osnosimetrične, zbog nemogućnosti međusobnog spajanja jer su u različitim namenama).

Gumene poluspojke, kada nisu spojene, okačene su na svoje držače, čime se sprečava njihovo oštećenje i ulazak prljavštine.


7

6

5 3

2

4 1

Ka kočnim cilindrima

obrtnog postolja A

Iz rasporednika

Ka kočnim cilindrima

obrtnog postolja B

Zaptivni prsten Kućište Ručica

Lopatasti zatvarač Isključeno

Uključeno

51.9 Sigurnosni ventil protiv pucanja elastičnog creva

Da bi se sprečila magućnost gubljenja pneumatske kočnice na lokomotivi usled pucanja jednog od elastičnog creva (60), na vodu od rasporednika do kočnih cilindra (62) ugrađen je sigurnosni ventil (61) Slika 74.

Kada su oba elastična creva ispravna, vazduh iz rasporednika dolazi u sigurnosni ventil kroz otvor (1) Slika 84. i preko otvora (2) i (3) odlazi ka kočnim cilindrima obrtnog postolja A, a preko ventila (4) i (5) ka kočnim cilindrima obrtnog postolja B. U slučaju pucanja elastičnog creva, na primer obrtnog postolja B, dolazi do naglog pada pritiska na izlazu (5). Pad pritiska ne može da se

nadoknadi preko otvora (4), tako da veći pritisak na izlazu (3) pomera dvostruki ventil (6) udesno, što

dovodi do zatvaranja izlaza (5) ka kočnim cilindrima obrtnog postolja B i lokomotiva se koči samo sa obrtnim postoljem A. Vazduh ka kočnim cilindrima obrtnog postolja A prolazi, kao i dosad kroz otvore (2) i (3), a pored toga i kroz otvor (4) i kanal (7) ka otvoru (3).

1 Otvor 2 Otvor 3 Otvor 4 Otvor 5 Otvor 6 Dvostruki ventil 7 Kanal

Slika 84. Sigurnosni ventil protiv pucanja elastičnog creva 51.10 Isključne slavine

Za isključivanje nekog pneumatskog uređaja na lokomotivi koriste se isključne slavine. Zavisno od namene, različitih su konstrukcija, ali u osnovi razlikuju se dva tipa:

Isključna slavina Odušna isključna slavina

Na Slici 85. je dat šematski prikaz isključne slavine u otvorenom i zatvorenom položaju, bez mogućnosti ispuštanja u atmosferu u zatvorenom položaju. Na Slici 86. je dat šematski prikaz odušne slavine, s izduvnim otvorom u zatvorenom položaju.

Ručica slavine može da zauzme dva krajnja položaja Slici 87: Uključeno (ručica stoji u pravcu voda) Isključeno (ručica stoji normalno na vod).

Slika 85. Isključna slavina

Slika 86. Odušna isključna slavina sa Slika 87. Položaj isključne slavine odušnim ventilom u položaju “ISKLJUČENO“

Education

Documents.tips elektricne lokomotive-serije-441-2-deo