XV београдска гимназија

Ментор: Презентацију приредио: Јован Лекић 2/8 Октобар 2015.проф. Симонида Вукобрат

Ендокрини систем

2

• У нашем телу се, између осталих, налазе ендокрини и егзокрини систем.

• У ендокрини систем спадају жлезде са унутрашњим лучењем. То су жлезде које немају изводне канале већ своје продукте (хормоне) излучују директно у крв, они могу деловати далеко од места лучења (нпр. хипофиза лучи адренокортикотропин (ACTH) који стимулише лучење коре надбубрежне жлезде).

Ендокрини и егзокрини систем

3

• Док у егзокрини систем спадају жлезде са спољашњим лучењем, а то су жлезде које своје продукте (секрет) излучују у неке телесне шупљине (нпр. егзокрини панкреас лучи панкреасни сок у дупљу дванаестопалачног црева).

4

Ендокрини систем чине:1. Хипоталамус2. Хипофиза3. Штитаста жлезда4. Паратироидне

жлезде5. Ендокрини

панкреас6. Надбубрежне

жлезде7. Полне жлезде

5

Хипофиза• Смештена је у делу сфеноидалне кости

које се зове турско седло (sella turcica).• Састоји се од два дела: аденохипофизе и

неурохипофизе.• Аденохипофиза- лучи две врсте хормона:1. Соматотропин (хормон раста)- утиче на

раст ћелија и повећава њихове деобе, што подстиче раст организма. Поред тога утиче и на метаболичке процесе (синтеза протеина, смањује коришћење угљених хидрата, сагорева масти).

6

2. Хормони стимулини- подстичу рад других жлезда (штитасте, надбубрежне..). Најзначајнији је пролактин, који утиче на стварање млека (убрзано га ствара у последња 3 месеца трудноће и при дојењу). Такође су значајни и фоликулостимулирајући и лутеостимулирајући хормон (одговорни за рад јајника/тестиса).

• Поремећаји: Хиперфункција(*)- гигантизам (џиновски раст, пропорционални људи

висине и преко 2 метра) - акромегалија (увећавање периферних делова тела;

нпр. прсти, уши, усне, нос..) Хипофункција (**) – патуљасти раст (пропорционални

патуљци висине од 80-100 центиметара)

• хиперфункција- увећано лучење хормона• **хипофункција- смањено (недовољно) лучење

хормона

7

За радознале: • FSH (фоликулостимулирајући хормон)- утиче на сазревање Графовог фоликула (и јајне ћелије у њему) и лучење естрогена. Код мушкараца овај хормон подстиче развој тестиса и сперматогенезу (сазревање сперматозоида). Излучивање FSH почиње у доба пубертета и наставља се све време после зрелости обезбеђујући нормалан рад полних органа.•LH (лутеостимулирајући хормон) код жена изазива овулацију (прскање графовог фоликула и избацивање јајета) и утиче на развој жутог тела.

Аденохипофиза

8

• Неурохипофиза - за разлику од аденохипофизе (која сама синтетише и лучи хормоне) неурохипофиза само лучи хормоне који крвотоком преко ресице (infundibulum) стигну из хипоталамуса.

• Најзначајнији хормони су: - окситоцин који изазива контракције глатких

мишића, а нарочито делује на мускулатуру материце у току порођаја. Такође, утиче и на лучење млечне жлезде, поготово у последња три месеца пред порођај (и потпомаже истискивању млека из дојке, при дојењу) - антидиуретски хормон који регулише количину излучене мокраће.

9

За радознале...• Постоје и локални (ткивни) хормони, тј. хемијске материје хормонског порекла које делују на месту стварања. Један од њих је ацетилхолин, неуротрансмитер нервних импулса.• Да би организам функционисао као целина, функције које обављају органи морају бити међусобно усклађене до највеће могуће мере. Тај процес усклађивања рада орагна назива се регулација функција. Постоје два основна система за регулацију: нервни и хуморални. Нервна регулација се односи на реаговање ЦНС-а. Хуморална регулација се остварује на тај начин што се преко крви разносе неке материје које делују на одређене органе у смислу појачавања или кочења њихових функција. Те материје могу потицати из спољашње средине (на пример витамини и минералне соли) или се стварају у самом организму као резултати метаболичких процеса (CO2). • Према хемијској структури хормони се деле на: деривате фенола (нпр. адреналин), беланчевине (нпр. хормони аденохипофизе) и стероиде (нпр. хормони коре надбубрега).

10

Штитаста жлезда (тироидна)• Ради под утицајем хипофизе. Лучи три хормона

(тироксин, тријодтиронин и калцитонин).• Тироксин и тријодтиронин су метаболички хормони

(повећавају метаболизам ћелија). За њихов нормалан рад неопходно је 1 милиграм јода дневно.

• Калцитонин одржава ниво калцијума у крви (смањује). Тако регулише развој костију и зуба.

Природни извор јода је морска вода и све што се налази у њој (морске алге, морска риба...).

11

• Хиперфункција- Базедовљева болест• Хипофункција- код деце се јавља кретенизам (заосталост

у развоју), а код одраслих микседем (едем=оток).

Паратироидне жлезде • Има их четири, по једна на сваком краку штитасте

жлезде.• Луче паратхормон, који уз помоћ калцитонина и

витамина Д контролише метаболизам Ca, Mg и F.• Поремаћаји: хиперфункција (каменац у бубрегу);

хипофункција (депресија).

12

Ендокрини панкреас• Није под утицајем хипофизе.• Садржи велики број Лангерхансових острвца, која садрже

АЛФА и БЕТА ћелије. Бета ћелије су најбројније и луче хормон ИНСУЛИН, док алфа ћелије луче хормон ГЛУКАГОН.

• Глукагон повећава ниво шећера у крви, док инсулин делује инхибиторно* од њега, тј. снижава ниво шећера у крви.

• Недостатак инсулина изазива шећерну болест (diabetes melitus).

• Панкреас је и егзокрина жлезда, лучи панкреасни сок у дванаестопалачно црево.

*Инхибиторно= спречавајуће, кочеће

13

Надбубрежне жлезде• Код њих се издвајају кора и срж. Кора се састоји из

три зоне (оне луче хормоне који су углавном задужени за метаболизам и полне жлезде).

• Срж лучи три хормона: анреналин, норадреналин и допамин. Они убрзавају рад срца, шире крвне судове на периферији, повећавају крвни притисак...

• Хиперфункција- тумор (feohromocitom).

*Сужавање крвних судова се назива вазоконстрикција, а ширење вазодилатација.

14

Полне жлезде• Мушка полна жлезда је семеник (testis). Она лучи андрогене

хормоне који имају улогу у секундарним полним карактеристикама.

• Женска полна жлезда је јајник (ovarium). Она лучи естроген и прогестерон који имају исту функцију као и андроген. Естрогени се стварају у јајнику, док се прогестерон ван трудноће ствара у жутом телу, а током трудноће у постељици.

15

•Примарне полне карактеристике се односе на развој унутрашњих полних органа (до пубертета).•Секундарне полне карактеристике се односе на развој слољашњих полних органа (у току пубертета). Код мушкараца се јавља маљавост (у пределу лица, трупа и груди), дубљи глас, шира рамена, јачи мишићи. Док се код жена јавља виши глас, шири кукови, мекша кожа, развој груди.•Наравно и код мушкараца постоје женски полни хормони, као и обрнуто. Само, у веома малој количини.

16

За радознале•Тимус :- -је грудна жлезда, смештена у горњем делу грудног коша. Тимус има важну улогу у сазревању Т лимфоцита и развоју имунолошке толеранције. - Т лимфоцити су одбрамбене ћелије које могу да препознају и елеминишу разне стране факторе.- Тимус је жлезда ограниченог животног века, његова функција престаје после пубертета (тимусно ткиво нестаје и бива замењено масним ткивом).

•Ткивни хормони:−Ацетилхолин - ствара се на многим местима у организму, пре свега у нервном ткиву где игра улогу преносиоца нервног импулса са једног неурона на други (преко синаптичке везе). Такође, утиче и на рад мишића, памћење и учење, а његов недостатк је један од узрочника Алцхајмеровог обољења.−Хистамин - Настаје из аминокиселине ХИСТИДИН. Жарење услед додира коприве или промене које изазива ујед пчеле, изазива деловање хистамина на кожу.

17

Литература:

• проф. др Вежа, З. (2014.)Анатомија и физиологија, Бгд.

• Др. Вајс, Е. ; др. Пантелић, Д (1965.)Физиологија, Бгд.