Flora Sends

Život

Flora Sends se rodila u malom mestu

Neder Poplton u Jorkširu, u Engleskoj

1876. godine. Porodica joj se kasnije

preselila u Merlsford u Safolku. U

mladosti je Flora učila da jaše, puca iz

vatrenog oružija i vozi automobil. Po

završetku školovanja zaposlila se kao

sekretarica. Uoči Prvog svetskog rata

završila je kurs za bolničarke.

Po izbijanju rata prijavila se u dobrovoljnu bolnicu Svetog

Jovana, koju je organizovala Amerikanka Mejbl Grujić,

medicinska sestra i aktivistkinja Crvenog krsta, udata za

Srbina, dr Slavu Grujića. Sa ovom bolnicom je stigla do

Kragujevca. U prvoj godini rata Flora je radila kao bolničarka

u Drugom pešadijskom „Gvozdenom“ puku „Knez Mihailo“. U

toku povlačenja ka Albaniji odvojila se od jedinica Crvenog

krsta pa se kao vojnik‐dobrovoljac, iako već na pragu

četrdesete godine života, priključila borbenim jedinicama

„Gvozdenog“ puka, u kome je već vojevala legendarna

Milunka Savić. Naredne tri godine Flora će deliti i dobro i zlo

sa svojim srpskim saborcima.

Na Solunskom frontu Flora je postala komandir odeljenja.

Naročito se istakla u borbama na Gorničevu, Kajmakčalanu,

Crnoj reci i kod Bitolja, od avgusta do novembra 1916. godine.

Tu je dva puta ranjavana u borbama prsa u prsa. Drugi put je

bila izneta iz borbe sa 24 rane na telu.

Flora se ubrzo oporavila, posle lečenja u Solunu i

severnoj Africi, ali su joj se rane kasnije ponovo

pogoršale za vreme boravka na frontu, pa je

morala na ponovno lečenje i oporavak u Englesku.

Vreme koje je tada provela u Engleskoj Flora je

iskoristila da prikuplja pomoć za srpsku vojsku i da

populariše oslobodilačku borbu srpskog naroda.

Objavila je tada kratku autobiografiju „Engleskinja,

žena‐narednik u srpskoj vojsci“, pisanu na osnovu

njenih pisama i dnevnika. Sa Evelinom Haverfild

osnovala je Fond za prikupljanje pomoći srpskim

vojnicima i ratnim zarobljenicima. U listu Morning

star, Flora je objavila jedan potresan članak o

stradanju Srbije u velikom ratu, pod naslovom „Šta

zaslužuje srpski vojnik“.

• Posle oporavka Flora se vratila u svoju jedinicu i učestvovala u borbama za proboj Solunskog fronta i oslobođenje Srbije (septembar‐novembar 1918). Kraj

rata dočekala je u činu pešadijskog narednika srpske vojske. Odlikovana je većim brojem odlikovanja, između ostalog i Karađorđevom zvezdom s mačevima. Bila je jedina Engleskinja koja je aktivno, kao borac učestvovala u Velikom ratu.

•Posle rata, u junu 1919. godine, ukazom Narodne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, koji je potpisao Princ‐regent Aleksandar Karađorđević.

•Flora Sends je unapređena u čin pešadijskog potporučnika Vojske Kraljevine SHS, i tako postala prva žena oficir u srpskoj istoriji.

Demobiliosana je i prevedena u rezervu tek 1922.

godine. Udala se za svog ratnog druga, srpskog

oficira, a bivšeg belogardejca Jurija Judeniča.

Država joj je agrarnom reformom dodelila tzv.

„Dobrovoljačku čast“, osam jutara zemlje u okolini

sela Ovča (prema nekim izvorima u okolini

Zrenjanina), ali Flora, kao ni mnogi drugi

dobrovoljci, nikada nije uvedena u ovaj posed. Sa

mužem je živela u Dubrovniku i Beogradu i

izdržavala se davanjem časova engleskog jezika.

Često je putovala i držala predavanja o svojim

ratnim iskustvima širom sveta, u Britaniji,

Francuskoj, Kanadi, SAD, Australiji, Novom

Zelandu. Prilikom svakog od ovih predavanja, sa

ponosom je nosila na sebi uniformu srpskog oficira.

Objavila je 1927. godine Autobiografiju

žene‐vojnika: Kratka sećanja na doživljaje sa

srpskom vojskom 1916‐1919.

Na početku Drugog svetskog rata, Gestapo je u Beogradu uhapsio Floru i njenogsupruga. Jurij je, usled gestapovske torture, ubrzo prebačen u zatvorsku bolnicu gde je ipreminuo. Flori je bilo dozvoljeno da gasamo jednom poseti. Posle Jurijeve smrti, Nemci su pustili Floru iz zatvora i dozvolilijoj da se vrati u Englesku. Ostatak životaprovela je u Safolku, gde je i preminula1955. ili 1956. godine. Njen život zabeležioje Alen Burdžes u romansiranoj biografijipod naslovom Ljupka narednica Flora Sends, 1963. godine. Radio televizija Srbijeovekovečila je Florin život u TV drami „NašaEngleskinja“. U ovom ostvarenju iz 1997. godine, lik Flore Sends oživele su LjiljanaKrstić i Ana Sofrenović.

Do skora je samo jedna ulica naVoždovcu u Beogradu, gde se nalazilakuća u kojoj je živela Milunka Savić, nosila ime po njoj. U poslednjihnekoliko godina svoje ulice u Beogradu dobile su i Flora Sends, Sofija Jovanović i Vasilija Vukotić, a jedna ulica u Užicu nosi ime LjubiceČakarević.

Ako ništa drugo, barem povodomovakvih jubileja, valjalo bi da se setimo ovih heroina koje su osvetlaleobraz i svome narodu i ženskom rodu. Neka im je večna slava i hvala.