Aleksandar Vasiljevic III4

e

Aleksandar Vasiljevic III4

e

Prve tvrde diskove je napravio IBM 1955. godine a izumeo ih je Rejnold Džonson .

Ukupni kapacitet im je bio 3.75 megabajta.

Imali su 50 diskova prečnika 61 cm sa 100 površina za snimanje. Hard Disk

Imali su jednu jedinu glavu (umesto jednu po površini) pa je vreme pristupa bilo veoma dugačko. Sam hard disk je bio kapaciteta od samo nekoliko megabajta .

Danas su došli do mnogo većih brojki, danas se kapaciteti mjere u stotinama gigabajta (GB).Izgled spolja i unutra Hard

Disk-a

Nekadasnji Hard Diskovi

Tvrdi disk (ili hard disk) je uređaj koji piše i čita podatke. Svaki računar danas ima barem jedan tvrdi disk, na njemu se drže svi podaci neophodni za pokretanje računara, kao npr. operativni sistem, te on ustvari omogućava računaru da zapamti podatke i posle gašenja.

Tvrdi disk se sastoji od 5 glavnih dijelova, a to su:

1)Magnetna ploča

2)Glava za čitanje/pisanje

3)Pobuđivačka kazaljka

4)Pobuđivač

5)Osovina

Stvar je jednostavna, elektronički dio kontroliše čitanje i pisanje podataka, dok motor okreće ploče, naravno sve je to napravljeno jako precizno.

Magnetna ploča je skoro najbitniji dio, i taj dio se okreće, danas najčešće brzine su 5400, 7200 i više rpm (rotacija po minuti), dok se kazaljka (ili ruka) kreće po ploči koja je izuzetno precizna i lagana, a uz to i brza

Oni se zapisuju na površini magnetne ploče u sektorima i stazama (tracks).

Sektor obično sadrži određeni broj bajtova (npr. 128), i oni su u obliku zaobljenih polukrugova, dok su staze u obliku koncentričnih krugova.

Postoje dvije vrste formatiranja, a to su Low-level i High-level formatiranje.

Low-level formatiranje utvrđuje staze i sektore, dok High-level formatiranje je mnogo poznatije i korištenije (standardni format c:) te ono obezbjeđuje da disk može zapisivati datoteke.

Da bi se površina za smeštanje podataka na pločama diska racionalno iskoristila, uvedena je posebna organizacija upisa, koja je prikazana na slici.

Osnovni elementi u toj organizaciji su staze.Staze su rasporeene kao koncentrični krugovi na obe površine svih ploča, počevši od spoljnje ivice, pa prema unutrašnjosti ploče.Zavisno od konstrukcije diska, svaka staza može da sadrži veliki broj bitova podataka, pa bi bilo neracionalno koristiti stazu kao jediničnu veličinu za smeštaj podataka.Da bi se to izbeglo, staze se dele na određen broj sektora, s tim da sektor sadrži 512 bajtova podataka.

Još jedan parametar koji karakteriše organizaciju smeštaja podataka na hard disk su cilindri.

Cilindar čine staze na svim pločama koje se nalaze na istom poluprečniku (na istom rastojanju od centra ploča). Sa ovakvom organizacijom se postiže racionalno iskorišćenje površine za smeštaj podataka i obezbeđuje najbrži rad hard diska.

•Najmanja veličina prostora koji se može iskoristiti za upisivanje nekih podataka je jedan sektor.•Ako su podaci koje treba upisati veći od jednog sektora, onda se prelazi u sledeći sektor na istoj stazi i tako dalje. •Ako ni cela staza nije dovoljna za smeštaj potrebnih podataka, posle popunjavanja te staze, prelazi se na stazu sa istim brojem, koja se nalazi na suprotnoj strani iste ploče.

Nekoliko najpoznatijih proizvodjača:1)Seagate

2)Maxtor

3)Hitachi

4)Western Digital

5)IBM

6)Samsung

7)Fujitsu