Izvornik 2012

*

2

3

Зборник „књижевниг клуба 21“ 2012.ИЗВОРНИК

ИздавачиНародна библиотекаКњижевни клуб 21

Смедеревска Паланка

За издавачеДобрила Здравковић

Љиљана Милосављевић

УреднициДанијела Васиљевић

Славиша КрстићМиодраг Милуновић

ЛекторМирослав Јозић

КорицеБранислав Радовановић

Технички уредникМилијана Поповић

КоректураМилош Сакић

Припрема за штампуИздавачка делатностНародне библиотеке


ШтампаStarprint design


ИСБН 978-86-85005-49-7

Тираж: 300 примерака

www.kk21palanka.blogspot.com

4

Зборник „Књижевног клуба 21“

ИЗВОРНИК

Смедеревска Паланка2012.

5

После прва два ''Изворника'' која су имала исту концепцију представљања радовачији су аутори чланови Књижевног клуба ''21'' из Смедеревске Паланке, пред нама јетрећи, који нам доноси нешто измењен приступ овом зборнику.

Оно што примећујемо у првом делу збирке, оном препознатљивом у којем сузаступљени чланови клуба, јесте то да у њему има нових имена. Ова целина чини мањи деокњиге, али сасвим довољан да нам аутори у њему покажу у ком правцу иде њиховостваралаштво. Прекршено је неписано правило да су чланови клуба искључиво нашисуграђани и то је добар знак. На адресу клуба стиже све више захтева за чланство одаутора из других крајева.

Други део зборника је осврт на књижевни сусрет писаца који је 2011. године подназивом ''Тамо где је љубав, никад није мрак (Иво Андрић)'' у организацији Књижевногклуба ''21'' одржан у Смедеревској Паланци. На овој манифестацији учешће је узело вишедесетина песника.

Књижевни клуб ''21'' је започео свој рад са идејом о дружењу. То се наставља итраје путем разних фестивала и манифестација на којима редовно учествују и члановиклуба. Интернет такође представља један вид дружења преко којег се мрежа пријатељашири великом брзином и на удаљене просторе. Пријатељи клуба представљени су упосебном поглављу ове књиге и својим присуством је обогатили, како својим текстовиматако и подршком коју на тај начин дају Књижевном клубу ''21''.

Славиша Крстић

6

ЧЛАНОВИ„КЊИЖЕВНОГ КЛУБА 21“

7

Боривоје Андрић

Рођен у Београду, 1949.Књига прича „Смирај“ (2011)

АФОРИЗМИ

Како да се саберемо кад смо вечито испод црте.

*

Ко каже да децу доноси рода?! Доноси их шева!

*

Иронија је да и привезани за стуб срама стоје усправно!!

*

Лепо сам му објаснио порекло другог, петог, шестог и свих осталих милиона а он запео заонај први!!

*

Како раде довешће нас у ред! Пред народну кухињу!

*

У Београду се створио ред за лопату. Биће нам боље тек када се створи ред за мотику.

8

Александра Батинић

Рођена у Азањи, 1992.

РЕКВИЈЕМ

Сва наша чињењаи разчињења,у еолском, бледом муљуоставиће неки траг...

И зар ће некоједног дана знатидуши очи раскопатипрашинчити и гататишто смо се с ветром и змајемобесно, лудо игралипосрнули лажном надомда смо вечни, па заспали...

И хоће ли препричатиизвоштени, шупљи, немDe gloriae mundiтужни реквијем...

Да ли ће желети, умети некоизмеђу тринаестог ребраи сребрног зубада нађе голуба,или се само шести прст бројикод оних што су весели, будућиали никад наши,и никада моји.

Да ли ће знати изгрцатиизвоштени, шупљи, немDe gloriae mundiдуги реквијем...

И хоће ли препознатиградинари бивше костисве радости и пакостии грехове опрости,све што беше злато, блатоблажено што снива испод папрати

9

у бескрајном је кругуискупљења душекојом Земља, добра матисвако раз на аз врати.Да ли ће моћи прећутатиизвоштени, шупљи, немDe gloriae mundiвечни реквијем...

10

Данијела Васиљевић

Рођена у Голобоку, 1976.Књига кратких прича „Изнад падине изломљених кровова“ (2011)

УБИСТВО ИЗ НЕХАТА

Са литице се пружа поглед на равницу, сличи острву које извирује из океана,свратишту усамљеника. Доле, под литицом, зјапи равница, непрегледна и моћна. Тишинасе хвата у коштац са ветром. Мушкарац, на месту замишљеног пејсажа, црта по листупапира контурe женског лика.

Папир истргнут из руке невештог сликара плута, тежећи слободном паду на доле,ка свеприсутној нигдини. Човечије тело се стрмоглављује за њим. Жели да додирне тлопре меких линија женске силуете.

Туп ударац са врха литице се не чује, ни ромор кише док брише оловку са папиракоји нехајно пада. Папир тло дотиче бео, испран, без иједног доказа на њему.

СВАКОДНЕВИЦА

Тишина.Неко је опет некога убио.Замагљене зенице сјаје.Плаћена нарикача.Младић глед врх својих ципела.Црнина више није модерна.

11

Илија Веселинов

Рођен у Острову код Костолца, 1958.

АФОРИЗМИ

Господо, смирите се, па нисмо у парламенту!

*

Откако нам је Марко изорао друмове, нико их није поправио.

*

Некад сам се добро држао. Сада је добро кад се придржавам.

*

Немам ништа, а свега ми је доста.

12

Данијела Глишић

Рођена у Смедереву, 1976.Збирка песама „BACKGROUND NOISE“ (2004)Књига кратких прича „Сањало ми се“ (2009)Књига кратких прича ''Девојка на коњу'' (2011)

ПИСМО

„Постојиш у природној свемоћи, ах Пјер. Претходан а следећи. Не, не постављајпитања. Не тражи ме. Под пратњом својих слутњи долазим у мало француско село, у данебербе грожђа.“

Исписа жена оивичен папир једнобојном шаром.„Тада се љубав наглашава. Мој долазак у тридесет и осмој недељи неће донети

покорност. Брзо ћу напустити мало, брдовито, виноградарско сеоце, можда брже одветрова, који га окружују.

Ишчезнућу неприметно, међу пољима и нестати иза Бордоа. Нада мном небо ће сеотворити. Дуго ће пљусак натапати остављене пределе.

Ваша Лаура

КИРИЈА

Могао је оставити овај дан, једноставнио. Није желео. Не помињући ништа везаноза протекли догађај, отмен и достојанствен, одлази код закуподавца.

Кирију, брижљиво скупљану, надничарску, изгубио је. Има ту издаје. Новци супроклети. Помислио је посматрајући намрштено лице човека који очекује.

*

„Беху то неке другачије душе. Ненаметљиве, ведре и спокојније. Мождапоносније.“Превише сетан сећао се тог времена.- „Драги мој пријатељу, волео бих да сам као они.“

Пријатељ се благо осмехну и потапша га по рамену.Тога дана, после састанка, отишао је до цвећаре, купио цвеће и потом се упутио кавечном пребивалишту својих предака.

13

Радослав Мића Ђорђевић

Рођен у Азањи, 1932.

ГЛАС СРЦА МОГ

Дал ́ осећаш боле срца мог?Суза болна уздрхтала срца,Бол и патња целог бића свог –Плач изазива и душа ми грца!

Облаче плави, сапутниче мој,Прими и мене у загрљај твој;Понеси ме широм око света –Судба моја да ми нађе места.!

Сунце жарко и месече бајни –Помозите мени мученику земље,Да прочитам сплет чари и тајни;Да повратим радост срцу и испуним жеље.

Звезде сјајне небескога свода –Реците мени – смем ли пружит руке,Да милости тражим, да бежим од гробаНебу да се винем – и оставим муке.

Ах, боле срца мог схватит могу само ја!Месец ме не чује и мирно сја.Облаци плави бурно хуче –Данас исто као и – јуче.

14

Јелена Живановић

Рођена у Смед. Паланци, 1994.

... ЗА ТЕБЕ

Ове ноћи сан не проговара,ручни сат склањам од уха,плаховита је мисао што се ствара,срећа је сада снажнија од духа.

По ваздуху трчи мирис првог хлеба,црквени сат свој посао ради,поглед се пружа до младог неба,срећа је сада снажнија од глади.

Једино што чујем јесте лавеж псета,али не помиње он твоје име,по хладном ваздуху и мој дах шета,срећа је сада снажнија од зиме.

Тачно је шест сати и двадесет минута,буди се полако јануар трећи,магла се раније поздравља овог пута,љубав је сада равна срећи!

15

Радмила Кованџић

Рођена у Рудовцима код Лазаревца, 1947.

МИСИЈА

Прошлост не могу да променимТо ни Свемогући не може...

Али могу да не кукумавчим због тогаИ могу да се радујем што постојимИ да поздрављам свако ново јутроОсмехом захвалности и креације

Верујем да још увек тако много могуУ данима можда негде зацртанимВерујем да су ме порази ојачалиИ ја поносно корачам верујући

Свикла да учим, да се мењам и волимОвоме свету хоћу себе да поклањамПре него што коначно додирнем небо

КОРАЦИ

Кораци шаптавиУ загрљајуПута усамљеног

Тргне их рески звукПонеког старогДимљивог аута

А онда заједноПри дањем светлуУ сан урањају

16

Марина Краговић

Рођена у Косовској Митровици, 1963.

СЕЉАКОВА СУЗА

Погнута плећа сељака,зној се слива низ тело,запара све већа,полако постаје врело.

Тек неки поглед у небо,и знојни длан на челу,и опет се прихвати коса,уз исти грч у телу.

Падају откоси златни,постају снопови жути,а сељак опет у небо,погледа, погледа и ћути.

Трну сељаку руке,храпаве од тешког рада,ипак на лицу осмех,- последње класје пада.

С’ песмом, са њиве, пошао је сељак,исправио своја плећа широка,да ли због умора ил’ нечег другог,склизну му једна суза из ока.

17

Славиша Крстић

Рођен у Београду, 1970.Збирке песама: „Гонет“ (1997), „Путоплет“ ( 2005), „Свество“ (2007), „Језик жеђи“,заједно са збирком „Тренутак цвета“ Саше Угринића (2007)

*

Могао бих написати причу о лику који се повремено појављује на дну моје шољице.Кад сркнем мало кафе, погледа ме из талога. Само провири али га често, и поред његовемаске, упецам.

При првим гутљајима није га било. Додуше, ни талога. Или се тада боље скривао,или се само у талогу креће.

Елем, најпре коса, па чело, затим обрве и тако даље до врха носа, никада даље одтога. Од те тачке, као да спозна своју примећеност, читав лик почиње да добијанепрепознатљив изглед, расплинут кружницама по неравној површини. Као лик насликанпо вулканском терену. Као лик насликан на површини Месеца.

Гледам, да трепнувши не пропустим тај секунд плиме у коме се он најјасније можеуочити.

Знам, свака осека вратиће га назад на његов Месец.

*

Могао бих написати причу о шарама на телу. Јутарње дине и пирамидепотичу од изгужване постељине. ''Погледај, изнад врха је сунце!'' Греје нас осмех јошнерасањених погледа. Далеке магле се разилазе и оштре ивице стварности просецају местаза своје облике у њој. Рањиво бежећи од њих, при умивању избегавамо поглед огледала.Још мало крадемо на јави, макар за пустињске караване, још мало сна.

18

Љиљана Милосављевић

Рођена у Београду, 1952.Књига љубавне поезије „Постојбина срца“, (2003)

ШАПАТ

Ако се поделимсамотна у тишинипослаћу ти онупо твојој меридругу оставишто пусто сања

О сновима ћутимо

За шареном птицомводом бистром ходимна Земљу пада мрак

ПРИЛИКА

''Још данас гостује у вашем граду...'' Аутомобил кружи градом, са окаченог разгласаобавешавају грађане...

''Мама, да нас поведеш у циркус!'', прекидајући игру, моли упорно девојчица.''Тамо је глупо'', одговара јој мајка.''Како да знам да је глупо, кад никада нисам била?!''Слушајући са стране, мислим, никада ни ја нисам била у циркусу. Зашто ли

пропуштам и ову прилику?

19

Миодраг Милуновић

Рођен у Приштини, 1955.Збирке поезије: „Месечева невеста“ (2006) и „Очи мога оца“ (2008)

НИНИ

У сусрету са њомпоново се рађам.Године ишчупаних језика,као нежељену штенад,утапам у дубоке водесвога крика.Преда мном путевипо којима,као мамурни светионик,разбиђени свици њених хтењатумарају обданицомшто на моме дланучека да се роди.Отресам месечеву јабукуда у опалим хаљинама,од нежне свиле,истину спознам.Тамо, где њена стопаостави трагмоје је место рођења.

20

Славко Митровић

Влашки До, 1942.Књиге афоризама: „Пропас“ (2007), „Заврзламе“ (2009), „Сплетови“ (2010),„Дрангулије“ (2011)Збирка песама „Сан ил' јава“ (2010)Роман „Десета планета“ (2010), „Три путника“ (2012)

АФОРИЗМИ

Е свашта са овом статистиком! И потрошњу тоалет папира рачунају по главистановника?

*

У једној реклами баба држи танге и пита: „Које иде напред, а које позади? То је занапред и између, бабо једна.

*

У овој предизборној кампањи многи се праве луди, каже један коментатор ТВ. Мане, човече!!! Не праве се!!!

*

Јаја и жене се фарбају! Али, јаја само једанпут годишње.

21

Надежда Михајловић

Рођена у Смед. Паланци, 1955.

МАГИЈА

Магија чулностиИгра лептираПиће БоговаЗанос пролећа

Тераса од цветоваВино с крововаДуга под сводовимаЉубав без стида

Хаљина у травиБулке у косиШапат на вратуПерле по дрвећу

Сати у низуПтице у пролазуЈелени у тркуРеке у бујицу

У прстен стављамРадост животаДа запамтимЗанос још једногПролећа

22

Милован – Мићо Петровић

Рођен у Горобиљу код Пожеге, 1951.Збирка песама „Обасјаник“ (2011)

КРОЗ ОЛУЈУ

Емоције у пламенуКрв, ватра неодољива...Опијен мирисом љубавиОпчини ме чаробни кутакУ срцу лудило, души мило.

Чежња срце гониКроз љубавну олујуОдшкринем душу,Бисери тело милујуГромови у глави се чују.

Трепери романтична ноћЉубав се распламсаваЗора, спонтано уздише...Време одлази лагано тише,Вољена! Из загрљаја никад више.

23

Нена Радуловић

Рођена у Тобуту, 1931.Збирке песама: „Ивицом несна“ (1981), „Само за тебе“ (2001), „Још увек сањам“ (хаикупоезија, 2003), „Кад ја порастем“ (1976), Радоснице“ (2003).Роман „Мушкарача“ (1985).Књига прича за децу „Невенчице“ (1998).

УМИРУ ШУМЕ, О ЉУДИ!

Падају киселе кишенепожељан природе гостза живот и наду шумапочиње велики пост.

Кише донете ветромтешке од тужних вестиотровне облаке и маглеу зелене круне ће сплести.

Док чекају спасењешуме у небо зуреа товар отрова и чађииз киселих киша цуре.

За њих граница немаболује планете дворпред нашим очима, о људиумире смрча, јела и бор!

И реке тихо плачупатње никада достадок нечујно пада свети храстиспод зеленог моста.

Опрости нам господеако постоји надаовог тренутка и моја сузаса светим лишћем пада.

24

Милош Сакић

Рођен у Карловцу (Хрватска), 1970.Збирка песама „Животни колосеум“ (2010)

ТРАЈАТИ ДУЖЕ

Тражећи срећуудварамо се несрећикако би себи осигураливечито трајање

ПОПРАВНИ ИСПИТ

Бројимо у себипроживљене данеа ноћима остављамода исправљајунаше дневно посрнуће

КОРАЦИ

Кораци у тами остају за намаи сами себи више нисмо довољниСутра ћемо те исте коракетражити да би доказалида нам срећу увек неко другиквари

25

Живомир – Мића Стевановић

Рођен у Глибовцу, 1937.Збирка песама „Књига љубавних и других песама“ (2011)

МОЈА СРБИЈА

Ој Србијо где ђурђевак растеГде се венци за Ђурђевдан плету,У пролеће где се гнезде ластеИ твој народ радује се лету.

Где дражесни божури цветајуИз прошлости сећања остају,Где поносни људи пољем шећуИ најлепше песме се певају.

Света земљо што те Господ дадеЈош увек ће за те бити наде,Да нам будеш ко што си некадаПуна среће за све твоје младе.

Природа ти најлепша на светуДивне шуме и птице у лету,Лепа су ти брда и планинеБистре реке и бајне долине.

Сви те Срби у срцима носеГде год оду с тобом се поносе,Снажни момци, девојке ко вилеСрпске мајке што их одгајиле.

Волимо те све више и вишеУ песмама о теби се пише,Буди снажна, усправи се садаНе дозволи да твој народ страда.

26

Желимир Н. Стефановић

Рођен у Миланџи код Ивањице, 1945.Збирка прича, есеја и песама „“По(р)уке за уке и неуке“ (2006)

АФОРИЗМИ

Родитељи, уместо скупоцених играчки, поклањајте деци браћу и сестре.

*

Када власт постане ''сласт'', онда ''оде маст (народна) у пропаст''.

*

У данашњој Србији најбоље рађају тикве – оне покондирене.

*

Најгора је власт која не ваља, а може да се подноси.

*

Срби су некада брзо доносили важне одлуке – нису седели удобно у скупштинскимклупама, већ су стајали на хладноћи, под дрвећем.

27

Филип Стојановић

Рођен у Смед. Паланци, 1991.

СО

Никад није знао кад,Није знао како, ни колико...А често су га виђали задиханог,Мокрог чела и савијених леђа.

Тражио је звезде у очима којеНикад облак нису виделе.Држао је руке које су сеХладно играле са његовим прстима.

Јео је већ загрижене воћке,тек понеку целу, али трулу... или зелену.

Причао је да ће племенити крастиДа дарују безосећајне,Да смекшају њихова срцаИ да их придобију за себе.

Желео је да уместо сузаНешто друго залије његове образе.Прошапутао је једном, готово нечујно:

„Нисам ја солио своју питу од јабука,Већ сам сладио своју чорбу од коприва,А то је оно што је трбало солити,Сада знам, скупио сам со са својих образа”

28

Томислав Тадић

Рођен у Јошеви, код Уба, 1940.Књига успомена на ђачке дане „Одјеци школског звона“ (2008)

КАД САМ ЈА БИО МАЛИ

Имао сам непуних шест година. Једва сам намолио мајку да ме поведе у госте кодсвог ујака у Грабовац, где је тога дана био велики вашар – Велика Госпојина. Ујак мојемајке имао је два сина – Љушу и Мићу – дечаке од петнаест и тринаест година. Замореногод пута – пешачили смо мајка и ја скоро десет километара – одмах су ме повели на вашаркоји је био на брдашцу преко пута њихове куће.

Неописива гужва, бука и прашина – погледали смо смешна огледала, купили су мисладолед и ја сам их молио да ме врате њиховој кући где сам убрзо у хладу иза куће, наједном ћилиму заспао. Са вашара је допирала бука до њихове куће, било је доста гостију, аЉуша и Мића су дошли са вашара и добили задатак да ме разоноде. Они су ме повели докавеза у којима су држали велики број питомих зечева. Мом одушевљењу није било крајакада сам се охрабрио да их изнесем из кавеза, храним и мазим. И поред противљења мојемајке они су ми у један цегер спаковали пар лепих белих зечева црвених очију и меке, мекебеле длаке. Цегер су покрили парчетом танке тканине (од цедила за млеко), ја сам носиоцегер и на нашу срећу повезли су нас већи део пута неки људи из Трстенице...

Већ је пао први мрак кад смо мајка и ја ушли у кућу у којој није било никога. Сви субили заједно са комшијама у великој штали где су уз фењере млатили сунцокрет (сунчаниккако су говорили морао је да се преда држави). Оставио сам цегер са мојим новимљубимцима – зечевима којима сам већ смишљао имена – и потрчао у шталу да се похвалим– па донеси зечеве да их видимо.

Неизмерно поносан и срећан отишао сам у кућу да узмем зечеве. Већ са вратаприметио сам да је са цегера спала тканина која га је покривала – нису ваљда побегли састрахом погледах у цегер.

Били су тамо, непомични, мртви... Велики мачор из угла пажљиво ме је фиксирао.Јаукнуо сам тако јако док сам јурио мачка који је лако искочио кроз прозор – да су мојиродитељи и неки рођаци потрчали у кућу уплашени мојим јаукањем. неутешно сам плакаоцеле ноћи, молио оца да одмах убије мачка који је подавио моје зечиће, мачка због когасам доживео осећај губитка, ненадокнадивог губитка који ме је дуго, дуго у животупотресао...

Мачка су наредних дана моји рођаци Видоје и Милан, дечаци од петнаест ишеснаест година ухватили, везали за неки багрем у њиви далеко од куће и позвали ме дагледам како ће да га убију. Тај страшни призор такође никада нисам заборавио, побегаосам кући пре него што су они завршили освету, повраћао сам и збуњен, помешанихосећања – било ми је жао и мачка – веома рано схватио да су неки губици ненадокнадиви,да се никаквом осветом не може вратити неки макар и неоправдани губитак.

А мртве зечеве сам закопао у башчици са цвећем – следеће године моја теткаМилена посејала је шебој изнад тог места, шебој који је опојно и некако тужно од тада изаувек – тужно мирисао...

29

Радови учесника са II песничких сусрета у Смедеревској Паланци

„Тамо где је љубав, никад није мрак“(Иво Андрић)

Жири је радио у саставу: Биљана Михајловић-Петровић, професор књижевностиАнђелка Васиљевић, професор књижевности

Стеван Шиљић, професор књижевности

30

I награда жирија

Снежана Чкојић

„Књижевна заједница“ Ваљево

ПОЧЕЛО ЈЕ (*Ragnarok)

Кренули смо нерадоУ нека боља времена

Погрбљени и тужниПрешли реку и оставилиПрах и трулежПохлепних створењакупљених светлом блица и аплаузом руље.

Одрпани као просјациСветлимо златним СунцемНа грудима кријемо знакОдабраних да оду.

Звали су нас сенкама – када смо их посматралиЗвали су нас манекенима – када смо показивали велелепа лица и телаТровачима – када смо у песме уткали мудрост.

Кренуло је. Богови су отишли.Животиње су слободнеједне другима кидају трбухеи једне друге тапшу по рамену.

За ситне новце – велике речинерадо служе некадашњим људимамалим песмама и малим делима.

*Ragnarok („судбина богова“) је у Нордијској митологији битка за крај света. Один противзлог Локија. Не само да ће сви из борбе преминути, као и нека недужна бића, него ћеготово цели свет бити уништен.

31

II награда жирија

Борислав Благојевић

КК “Душан Матић” Ћуприја

КАКО СЕ УСНУЛЕ ПИШУ ПЕСМЕ

Уснула ме у по ноћи студен зима окована снеговимаУ амбаре и кошеве сјатиле се птице сојкеKрај лисице чучи пилеж у тору се близне овцеМесец оштрим српом српи лепе жене и девојке

Изнад села бесни вуци и вампири зубе оштреЂаво се на оџак криви устремио па таласаНебо још не раздањава маглу бритвом да засечешВиле косе не чешљају сем тишине нигде гласа

У штали ми краве музне све у јасле поседалеИз рогова тече млеко да котлајке све прелијеТеле сису и не тражи кратку штрангу замашћујеУ коломаз црни тонем све ми јесте и што није

На троношцу деда седи, лулу пуши, браду бријеЖезлом струшком ватру џара, разбуктава старе бригеШљивова му грана за врат ижџикљала од раније,Из варница пишти багрем и пење се на вериге

Баба ми је крај губера и свилену бубу свлачиПлетићкама задње клубе на разбоју плете нитиУтулила светлост лампе боранију љуска жутуУ вариво воду сипа кад једемо да смо сити

Отац је на дрвљенику у пањеве будак тупиИ разапет у две бразде од вечери до сванућаИ у јарам поломљени бичују га старе газдеНа три ћошка подупире на четвртом пукла кућа

Мајка ми је на потоку из кладенца скупља сузеОбрамицом јури змије даждевњаке да затрујеУ купице да пресипе белим платном да покријеУмива се. Сва у црно обучена и шамију забрађује

32

У прашини брат се тражи од шишарке бунар правиОко ногу котур бачве, из панице на главу му пепо сивиА колико лета има. Да л' је млађи ил' старијиНи ја не знам. Нико не зна. Ама нико. Ни Бог живи.

Још се није ни родила а сестра ми од рођењаТражи цуцлу само плаче и са момком разговараУ блато јој пала проја од сириња и суруткеЊега нешто и не чујем све јој нешто одговара

У војску ме испраћала љубила ме до раскршћаИ у ревер посадила да шарени неко цвећеАл' не памтим не сећам се, без ракије шљивовицеПод пазухом да л' још чува оно рано прам пролеће

На бојишту бомбе бацам. У ров скачем. Гинем мртавКрв ми липти на све стране из шајтова капље чокотНаписана на мом челу да л' ће песма да останеКако кучка пред свануће све низ длаку лиже окот

Коц из плота глогов шиљим а опет се крстом бранимКрај иконе мио мирис, тамјаном се светац кадиУ десној ми руци колач славски а у левој гори свећаЗобим уста, очи гладне, док се песма не заслади

Само моје драге нема остала је голих грудиДа ме тражи недодиром у распуклом стању свестиОвијена око пупка под чаршавом разасутаПола риба пола жена у кревету да се мрести

И ујутру питала ме где сам сву ноћ боравиоГрдила ме и молила да баталим што се не смеЈа ћутањем правдао се да не умем да објаснимМожда неће разумети да се тако пишу песме

33

III награда жирија

Јелена М. Ћирић

Пожаревац

ЊИВЕ

Прескочио си забрани ушетао у моје њиве,носећи на врату обрамицуса ведрима,пуним чистог, здравог живота,на оба краја...У ходу си меслободном рукомдохватио око струка;ја хваталакорак и дах,спремна да годим,

да плодим,да родим.

Корачамо ка западу,једно крај другог,са одбљескомвелике наранџасте кугле у зеницама,располућене линијом хоризонта,а живот нам сеса рамена просипаи поји птићеи храни дедовину.

34

I награда публике

Драган Петковић

КК Дома културе Јабука, Панчево

ВОЈВОДА ВОЈВОЂАНСКИ

ПОСВЕЋЕНО МИКИ АНТИЋУ

Ако ми јаве, умро Микарећи ћу им да греше.Негде на небу пише и сликаи опет први танго плеше.

Мокрински сокак корак му памтии сва његова дечачка лета,плава му звезда у оку пламти,босоног стигао на „Крај света“.

Иако лично није ме знао,велики боем гос'н Мика,плави чуперак с длана ми дао,док је мирисала тамјаника.

Равницом кренем низ Дунав плави,док он до зоре минуте броји,један ми талас дунавски јавида морнар Мика на прамцу стоји.

Хвала ти, старији по перу, братешто не знам живети на брзину,што, док ме у сну тамбуре прате,јездим за тобом кроз Војводину.

Хвала што остах велико дете,што душом чистом стихове ниже,што сам кроз песму, баш к'о ти, Мико,за корак Богу пришао ближе.

Ако ми јаве, умро Мика,рећи ћу, оре небеске њиве,последњи војвода војвођанскиод оних вам је што вечно живе.

35

II награда публике

Мајо Даниловић

„СКОР“ Београд

ТИ НИКАД НЕЋЕШ БИТИ МОЈА ЖЕНА

Ти никад нећеш бити моја жена,јер, кажу, нисам човек за тебе(и ко зна како ће мене теби још блатити).На твојој венчаници писаће ценакоју не могу песмама платити.И сву ту параду кича и параноје,гомилу меса искупих пића,сватове – бучне ти земљаке,у колу што претерано се зноје.

Само сам лош песник, уз то романтичар,теби дражи је сурови прагматичар.Његов прстен силних је карата фузија,а ја за тебе имам онај од целофана са Дрине,сав од песничких илузија.

Нећеш ти са мном, нећеш ми бити женом!

А ја бих против себе, за твојом ја бих сеном,у твоје ја бих царство,на страну снобизам твој и помодарство.Одрпанац, без цвоњка и филера,у друштво би мајке ти – госпође министаркеи оца – кванташког дилера.Крв само, могу да вам поправим,нулта Rh негативан – универзални давалац,пристајем, покондираних апетита бићу вам талац.

Ал' нисам онај каквог бегенишеш,ма, знам те драга како дишеш!Твој будући биће од титулара,син предузимача ил' перспективног политичара.

Ја нисам човек за тебе, ти ниси жена за мене.

Никада, ти и расејани поета! Баш каква штета!Каква драма! Неузвраћену љубав слави,скоро би могла у песму да се стави.

36

III награда публике

Хранимир Милојковић

КК „Соколово перо“ Сокобања

БАЛАДА О СТАРОМ ВИШЊАРУ

Прадеда Јован остави у наслеђе мом оцу Трифунукрчевину, претворену у њиву растреситу и плодну,а Трифун засади вишње, остави плугове да труну,хвалећи се свима: Ево, засадио сам воћку благородну!

Љутио се прадеда Јован, јер вишња није као шљива.Од вишања се никад добра ракија не може испећи!Зашто засад киселог воћа нову крчевину да покрива?Ал' никада то свом унуку Трифуну не хтеде рећи.

У старом вишњару, као усред кошмарних снова,сад господаре: павит, коприва и багрем бели;Царство опорих трава, лептира и гуштерова...Пауци мрежама премрежили вишњар цели.

Црвени плодови побегли у свод небески,што даље од давно некошених високих трава,жудња за сунцем, препуна зелених арабески,биљним кодом записана моја црта заборава.

На уласку у запуштени вишњар - два лептира.Облећу око мене, разгледају ме са свих странаи као да ме благи пролећни ветар по лицу дира:Јесу ли то душе оца Трифуна и прадеде Јована?

Шта тражиш овде, у вишњару, власниче вајни?-пита ме свака травка и свака полодоносна грана.Скрушено ћутим ко испред највећих светских тајни,слушајући галаму узбуђених птица са свих страна.

Ово нису плодови намењени теби и твојој деци!Колико година овај вишњар не виде твоје лице?Од стида су поново пресвисли твоји давни преци!Не улази! Ово је станиште и трпеза за дивље птице!

Постиђен изађох из таме вишњара на светлост дана,праћен невидљивим презиром оца Трифуна и прадеде Јована,

37

ја, нови власник вишњара, витез поезије без страха и мана,а туга беше толика да не би стала у књигу од хиљаду страна.

38

Сабах Ал-Зубеиди

„Удружење писаца Поета“ Боеград

НИ ПЕСАК НЕ БЕЛЕЖИ УСПОМЕНУ

Немој рећи ништаТвоје очи што затекохРекле су ми свеЧовек не мењаСуђено оно што јеНи песак не бележи успоменуИ после свега здешеногаПриморан нисам – обећање да ти дамИ букет цвећа да даривамПочех мала моја да разликујемМирис дима од мириса јасмина.

Ја сам као мореСвукуд као вода – испаравам на гореА кише више – биће долеИ нисам више мала моја као рекаДа је гађаш каменом у љутиниДок у њој пливаш кад год хоћешНемој да ти смета – што због тебе чезнемПонављај моје име сталноИ ујутро и по ноћиДа ћутим више не могуА ни да те заборавим

Београд, 19.6.2011. г.

39

Рале Ратко Белић

Српски културни центар „Свети Сава“, Суботица

ЉИЉАНИ(ЉИЉАНИ МИЛОСАВЉЕВИЋ)

Љубав. Пева занос ----- веровањАИспод дуге окачен ------ пољубаЦЉуља сан, твоје жеље --------- жаРА месец пун, тајне откри. --- ГлаСНебо ћути, дане нам -- одбројавАА живот, жубором воде разиграНМирише тишина. Душа се крунИИстина, твоје мисли је -------- стуБЛепа као слика. Ока ------ трептаЈОставља траг себе. -------- ДалекОСусретања, чекања.-------- РадосТАнђеоска праштања,---------- спаСВечности. Корачаш ------- лаганОЉубиш његово име.----------- СлаПЕхо између сусрета, као ------ ноЋВатромета. Несигурни су -- путИИзнад облака. У нестајању -- зоВЋарлијају сенке,------- мимоишлЕПусте стазе неизвесности, --- каЉОдјек у празно. Спава --- забораВСпомен на претке,------ литургијАТамјан, свећа, пшенице ----- клаСОсмеси откинути. Отели куће.- ОЈутрос руше, небо пале.------ БоЛБез краја, ко може да ---- објаснИИзгибија или нешто друго. - СаМНећеш још дуго. На крају -- путААко љубав није мисао, ни ---- саНСрце не откључавај.------ СећањАРуке крај руку, трајања ------ даЉЦури време на ---- осматрачницИА Љиљана на трону као ---- краЉ

Крагујевац 12.11.2010.Љиљана Милосављевић, Постојбина срца

40

Мирослав Мишел Болтрес

„Уметнички клуб Расковник“, Смедерево

МОЛИТВА ЗА ГРЕШНИКЕ

Дан је БоголикЧовека сличног мениУ огледалу тражим!Док бојим у плавоНебо на папируПред Иконостасом ТвојимДуго стојим – молим сеТихо, у осамиЗа спас душа грешнихКоје не могуДа избројим!

.......................

Можда ми СвевишњиМолитву услишиБар за душу ТвојуАнђеле грешни!

41

Јован Бундало


РУКА ПУТУЈЕ

Кроз прозор модра ноћ гледа са два окарука путује лењо преко бедра и бокадлану топло, а глатко као ледтело се љуља к'о лађа кад исплови из дока,сплетене мисли погубиле ред.Гледам кроз прозор буди се освит блед.Крупна звезда прелети преко неба,а за њом по своду осуше се и ситнијесан се крати кад највише га требапомешало се у глави споредно и битније.Стрепим од несанице, стрепим и од сноваи у сну, и у несаници иста је слика,а опет ноћ даје свему обличја нова.Не могу у трену да се сетим твога лика,а у машти рука милује бокове и бедракреће се складно по сетној музиципутујем у трансу, насмејан као зора ведра,стајем кад ти хоћеш, пајац сам на узицишала и збиља смењују се као осека и плимапотиру једна другу у тишини без трагапотреба за одржањем сигнал прима,да је заувек отишла особа драга.Као пред стихијом у снове се склањамсмењују се тишина и орканска букагледам звезде плове, будан сањамглатко бедро и како тихо путује рука.Жмурим да не бих морао руку да склањам.

42

Љубица Вуков – Давчик

Петроварадин КК„Орфеј“, Суботица

ТИСО!

Тисо водо

Сличне ли смоТи вековнаЈа деценијамаВерно пловимНа твојим таласимаС љубављу у срцуБарком свог живота

Тисо лепотице

Сличне ли смоТи жута пенушаваИ широкаЈа пегава и риђаА плућа ми пунаТвог миомирисаШто удишем на обалиИз муља

Тисо пробуђена ждребице

Променила си путеКорито се преврнулоОранице натопљенеШуме поплављенеКуће место чамаца плове

Пази малена

Открићеш ризницуСвог днаДавне биткеУ иловачи кости ТуракаИ јунака благаМостоваТајни...Гробова

43

Tисо реко

Мог животаЧујеш ли вапајИ уздисање,Долазим ти на обалуУзимам у шакеЗлатно-жуту водуМиришем и пијем jeТо је нектарДаје снагуИ обнавља моје тело

Тисо водо лепотице ждребице

Реко мог животаТеци теци и даљеСпајај обале људе и природуНатопи ораницеНек све буја и расте

Тисо препелице јаребице славују мој

ОстаниЗаувекПоноснаНашаЈединаЉубав и вераЧувајНам Тиски цветДа врста вечно трајеСвој мостКо децу чувај

О Тисо моја

Уздисају мојСрећоАртеријо животаВолим те до и послеКраја живота свог

44

Слободан Ганић

КК „Велимир Рајић“ Алексинац

ПОСЛЕДЊА ПЕСМА ЗА ТЕБЕ И МЕНЕ

Између тебе и мене погашене ватреРека без обала а ниједног мостаНарасла туга ко Високе Татреод Етне и Везува пепео не оста

У теби и мени подивљале звериКавези без кључа отворе се лакоЈачина бола у једном се мериА ништа ко речи не заболи јако

Крај тебе и мене пролазе сватовиНекад нашом песмом други се веселеСа нашег венчања увели цветовиУ тебе и мене забадају стреле

У нама више ни утешне речиДа све ће проћи овај дан кад минеДа ново јутро може да залечиСве оне ране и кад љубав гине

Свако ће своју изабрати странукоја ће брзо заборав донетиАл' прошлост у нама што отвори рануОстаће да траје да нас свега сети.

45

Љиљана Глигоријевић

Житковац

СЛУТИМ, ОСЛУШКУЈЕМ...

Слутим, ослушкујем...шапат ветра говори о теби,миомириси ношени њиме, голицају мевраћају сећања, слике...Окренута сам ка нашој реципратим траке месечине,уживам у њиховом беласањуи питам се: Зашто га нема?Стрпљиво чекам седећи на обали...сузе ми навиру, долази сета –желим те, а тебе нема.А онда иза себе осетих топлинуврелог, мирисног, познатог даха...окрећем се очију пуних суза:

- Ту си вољено моје!Грлиш ме и спушташ вреле пољупцедок нас лагано обавијају праменови магле.Дрхтим као срна,привијаш ме уза се...желим да ме упијеш, сву осетиш.А онда узимаш моју рукуи крећемо у шетњу узаном стазом,она је наша и зна тајне које смо ту изрекли.Гледамо сањалачки у звездано небои баш тада пролази звезда падалица-замишљам жељу скривалицу,а осећам да је и твоја иста.Слутим, ослушкујем...ту си вољено моје.

- Желим те! – говоре ти очи,узимаш ме, чујем ти откуцаје срца –у истом ритму је са мојим...ми смо „једно“ и желим да траје,да се радост разлива око наскао спектар дугиних боја.Слутим, ослушкујем...

46

Драгана Госте

Велика Плана

ОЧИ МОЈЕ БУДИ ТИ

Поведе меу хорду изморенихсванућемда напојим пресахла појилабеживотног стада мук

Тамоужегло јучеиветар варљиво њишеизагрљаја боливидкојипревари ме

Очи моје буди Тине мењај ми именегознамење вратии буди спас

47

Емилија Ема Живковић

Српски културни центар „Свети Сава“, Суботица

УВЕК ЈЕ ТУ

Увек је ту,не плашим се кад путујем,имам неког да ме прати,да ме чува.Увек је ту.Његов дух у себи носим.И да просим,и да дајем,благослов од Бога имам.Помолим се.Има некода ме чува,да ме прати.Увек ту једа ме схватии путује.

48

Слободанка Живковић


ГОВОРИО – НЕ ГОВОРИО

то долази као сан...или суза... или кап росе...не знашда ли је било или недок блудимосред разних катакомбакао да смо јучесишли са пирамидеа требало једа све око наскако треба будеали ноћ је увек следећаза све пригоднаоколо јој свитадобро научена да крије мислини зрачак сумње да не паднеда би заслужила пиједесталона и богупокорност изиграва

а зашто све то?а чему то свекад све протичеи истиче(како баналноа опет дивнода свет се креће)равнодушност је први греха опетговорио – не говориопретварања ту немапрошло је време песника(Господе као пре)и самоу животопису великанајош дрско зеленихна ћутање је стављен восакда истини не буде горедок се ми не усправимо

49

из струкаили рано је јошузме ли се у обзир све.

50

Емилија Живојиновић

„ Удружење писаца Крагујевац“, Крагујевац

ОЛУЈНА НОЋ

На ветру подивљали кестени,у хотелској соби тргују нам чула,ја теби – ти мени,бесана ноћ разум просула,гутамо се један другог жедни,уличне се тенде силовито тресу,у хук увиру сви звуци споредни,завесе се њишу у пијаном плесу,сред општег метежа изостаје позор,ротирамо заробљени еротском спиралом,хистерично аплаудира расклиматан прозор,до неба досежемо снагом преосталом.

Последњи минути до зоре се бројеуморна нам чула мењају правила:што је моје – није твојепод светлом, низ улицу киша заискрила.Смирени се кестени кратком сну предалихотелска се соба из пијанства будиолујни брисачи са окана спалиопет смо обични, средовечни људи.

51

Мирослав Здравковић – Мирославски


ЈАУК

Пловилом безнађа крстарим простором беспутнимУкаљан слепим грехом повређивања личностираспете оправданом сумњом вредности осећања

Упијам мучну слику разумљиве слабостиОбложене изненадним порастом горких искуставаЛомљених безнадежним покушајима прикривања стварности

Уснулим мислима прикупљам разбијену храбростИспијену вишеструким бесмислом сопствених поступакаЗаробљених ослобођеним мртвилом изгубљеног поноса

Несхватање мојих стремљења неизмерно патимИспуштањем громогласног јаука бескрајне неодазваностиПроузруковане несумњивом неспремношћу прихватања одговорности

52

Славимир Ј. Зеленкапић

„Удружење писаца Крагујевац“, Крагујевац

ЗАУВЕК МОЈЕ СУНЦЕ БУДИ

Ноћас нећу спавати него бдетиКао и увек самАко дочекам немЈош једно јутро сненоНе нашавши узглавље ТвојеИспружене на загрљај рукеИ мелемну мисао свих рана

Допусти жељи да к Теби долетиКад грлим маховину и камДа те дарујем сузом, ако смемИ овог јутра неумрла женоХумка је тако близу и срце мојеСамо се нису вратила твоја писма порукеСа задње гробљанске адресе, из Бозмана

Ако се сунце не роди око подневаНебо ће дугом љубави траг да испишеНе тражи запис у песми уморног челаНо речи будне уместо јастука мираЈа ћу разгоном облака и тешких сноваДозвати сунце жељом, кроз домазлукеИспод капије славолука чекам те Мила

Испод дуге прођи, док муња истоком севаУ трептају ока са сузом сливају се пролећне кишеЛакосана вило из вилајета црног селаСиђи на поља моја бела недописаних папираЗаконачи у свом гнезду испод слемена рођеног кроваОдавно нико не везе твоје бошчалукеЗаувек моје сунце буди, као што си једина била...

53

Милка Ижогин

КК „Душан Матић“ Ћуприја

ЉУБИЧАСТО

Сетила сам се мириса младости

Љубичасто гледамКроз љубичасти погледЉубичасто миришемКроз љубичасти мирис

Кад рођена бејахЉубичасти дан је биоКад ме мајка узе у наручјељубичасто ме пољуби

Љубичасту снагу ми дадеда љубичасто живима кад крену кроз животЉубичасту борбу заволех

Данас Љубичасто живимИз љубичастог снагу црпимИ љубичасто гледамИ љубичасто живот миришем

54

Драгослав Лацковић

„Удружење књижевника и преводилаца Панчево“

ПОНОЋНА ЗВОНА

Звук продужене тамеСличан ономО коме је казивао видовњакНевесели ходали смоУченици пролећног јутраПокушавајући да спасемоБлагодетну светлостГазећи траговима сновиђењаСтајали смо над амбисомСевераУдаљени од љубави ближњихНаша воља није погодовалаПатњи која се простиралаДуж краљевстваРадосни салетали смо женеДалеким пределимаНисмо успели видетиПочетке животаИстрајниПри повраткуЗапалисмо суву травуУ знак сећањаНа поноћне одјеке.

55

Мирослав Љубеновић


ДОДИР

Један додир преносишкроз кишно јесење јутро,хладно зимско подне,прохладно пролећно вече,врелу летњу ноћ.Јесен ми шапуће да си лист,отпашћеш,зима да си снег,отопићеш се,пролеће да си цвет,увенућеш.Ја знам да си ти моје летои да ћеш ме увек угрејати.

56

Мирјана Маринковић

„Поетско ћоше“, ресторан „Стенка“

О ШЕРЕТУ ШАЦИ

О Шацином шеретлукуи Шациним шаблонимашушкало се по шоровима.

Шпацир'о је Шацаи шепурио сепо шору са ширитимаи шапком, ил' шеширомшеретским на'еропреко шишки.

За шанком на шамлицине штедећи сешљокао је штокил' шприцер,шеретов'о и шенлучиошором шајкеи све у шеснаес'.

Шегртов'о је код шумара,па се шумар, кажу, љутнуона њ' шкргутнуо,и шутнуојер му је шевепо шуми штрецаошуштећи по шушкоруса шнајдерком Шаном.

Јооој, а за Шаном јеШаца шенио и шизио,шебојем је китио,шефталијама јеи шећерлемама митио,па је и шаш шумиоо шалварама њенимшик-шареним...

Штошта се јошшушкало по шору...

57

Да је шаренко шареница,да оком шеретским,шућмурастим шара,и шврља гдегодшанса шушнеза штогод...

Умал' шустер да постане,али нека шушашушну да је швалер,те му шустершиљато хтеде шилода шибне у шију,ал' шмугну Шаца...

Због Шане му, веле,и шнајдерају шљиваку заврши...

За шинтера сеШаца спрем'обежећ' од шаровакроз шибље и шипурке...

Шверцов'о је шварглу,шибице и шерпеса шесторицом шверцерашто им штићеник беше.Кад открише да јешићарио, шибицарио,штроки да је склони да шеврда -од шкљоцара га њини'сакри шипражје...

Утече са Шаномшустеровом Шацана шарцу шумаревом,и пар шварглиод шверцера...

Оста шешир самона шимширу да шенлучии шеретујућ'да шегртује...

58

Снежана Милинковић-Петровић


СЕНКА

Ћутим, тишина говори више.Моје присуство говори све.У сопственом мраку не видимсенку својих предака.А своју сенку убијам преварена надомда бих даље постојала.

Скривам се од света који ме поседује.Бежим из празног дана у изгубљени дан.Заокупљена сам тајном смирених страхова.Стах ме је од непознате благости, што долазиса дна океана тек изникле љубави.

Страх ме је од новорођене страстиобојене грехом живота.Оче мој, причај ми о светом коренучији лик носим као светиљка у тами.Помози да пронађем пастире што мена рођењу дариваше одрицањем.

Врати ме на пут вере дапробушеним стопалом згазимповерење саграђено на темељу сумње.Да кренем планином грешног животапрободем мисли, исцепам стварности порушим окове.

Моја слободна вољау сагласју са мојом сенком,постаће нова опет иста ја.....Само ћу сенку оживети да бих даље постојала.

59

Зорица Милиновић

Земун

МОЖДА ЈЕДНОМ

ја бићу море,

купаћеш сеу мојим таласимадетињаст и срећан..

Мислиш то бити неће?

Бљештаве зраке сунцарукама ћеш плестипо мојој коси,а ја ћу ти бисерешкољкама крастии пустити бурака теби да их носи...

Можда једномја бићу море..Мислишто бити неће?

Кад нам се душе немирнеи погледи споје у дубинимодрога мора,Посејдон ми буди..Харпуном разбиј бонацуу парчад, ко леднека пукне,буру дозови,

бићемо слободни и дивљи,алгама обучени а боси...

Можда вечност је море,можда небо је варка,можда сваки таласје душаа Млечни пут – барка...

60

Иван Николић Смедеревац

„Соколово перо“ Сокобања

СУСРЕТ У ТВРЂАВИ

СУСРЕТ У ТВРЂАВИ СЛУЧАЈНО ЈЕ БИОТВОЈ ПОГЛЕД МЕ ДРАГА ОДМА ОЗАРИОСТИСАК ТВОЈЕ РУКЕ ПРОБУДИ У МЕНИДА СВУ ПАЖЊУ ПРУЖИМ НЕПОЗНАТОЈ ЖЕНИ

ДАН ЗА ДАНОМ ПРОЛАЗИ А ЧЕЖЊА СВЕ ВЕЋАНАШ ПОНОВНИ СУСРЕТ БЕШЕ ПРАВА СРЕЋА.СТИСАК ТВОЈЕ РУКЕ У МЕНИ ОТКРИВАШТА СЕ У ТВОМ БИЋУ НЕВИДЉИВО ЗБИВА

ОН МИ КАЖЕ ВИШЕ НО ПОГЛЕДИ ТВОЈИНЕКАД УЗНЕМИРИ АЛ И УСПОКОЈИ.ТВОЈ ПОЉУБАЦ ДРАГА ОМАМЉИВА ДРОГАОПИЈА ЗАНОСИ ПАМЕТ ПОМУЋУЈЕОН ЈЕ ЛЕК ЈЕДИНИ ДУШЕ И СРЦА МОГАКАД ОД ЉУБАВИ ЗА ТОБОМ БОЛУЈЕ

ЗАТО ВОЛИМ ДРАГА ТВОЈУ НЕЖНУ РУКУУ ЧИЈЕМ ЈЕ СТИСКУ ИЗРАЗ ПРЕДАНОСТИОНА МИ ПРЕНОСИ ПОТАЈНУ ПОРУКУИЗРАЗ ТВОЈЕ ЖЕЉЕ И ТВОЈЕ РАДОСТИ

НА РАСТАНКУ НАШЕМ КАД МИ РУКУ ДАЈЕШИ СРЦЕ СЕ МОЈЕ СТИСКОМ РУКЕ СТЕЖЕОСЕЋАМ КАДА СЕ ОД МЕНЕ РАСТАЈЕШКАО ДА ЧАСОВИ СРЕЋЕ ДРАГА С ТОБОМ БЕЖЕ

61

Александра Павловић


ГОРШТАКИЊА

Шума ми мајка, тамна и густа;говоре људи самоће пуна.Вучјим сам благословом дарована,ружа ми образ ватрене пути, коса ми врана.Судбина лист рођен да пожути.

Пред туђим прагом претке дозивах,мирбожјем светога рођења.Прву молитву Богомладенцуколеде златом разасутеуз бадњак и чесницу,новом звездом на истоку,прелих у радосницу.

Бистре ми потоке магла посвађала.Нема леда Богојављенскогапри познању сенке,којом нада овлада, до весеља ђурђевскога.

До вечног живота вођена крстомспознах суштину васкрсења.У недрима босиок исповешћу душу мири.Заклета крвљу и тропрстомосећам моћ Божјег спасења.

Суђаје ми одредиле да хлебницу својуод капи зноја ратарскогаи брашна зрна ивањскогамилошћу срца замесим.

Цвет из духовског венцапод јастуком ми мирисним суђеника бира.Краљице песму пољаном развезле,додоле игру летњега миракао молитву за дажд приносе.У скуту ми се сакрила кап летње росе.

За небеске атове зобнице припремах.У светоилинске кочије

62

на дан заборављенога рођењамуње и громове преже ми самртни страх.

Сред гробнога смиља душа ми заспала.Кост ми препознали очеви ветрова.Казали сунцу: од соја бејах планинскога;ни вила ни горда девојка;именом земља горштакиња.

63

Драган Павловић


ДОВОЉНО ЗА СРЕЋУ

Сваког дана прођешпоред моје куће.

Застанеш, скинеш качкет,крајем кошуљеобришеш зној са чела.

Кажеш биће боље.

Опет повијеш леђа,отврдлим длановимаподигнеш терет,зацвиле точковии теглиш,вучеш овај живот.

Данегорчином зачињененогу пред ногуотичеш.

Уз груди привијешдве мале главеи дуго,дуго ћутиш.

Сасвим довољно за срећу.

64

Драган Павловић


ПУТ ДО СРЦА

Мила моја.Најслађа моја.Не знам зашто ти ово причам.Можда затошто љубав према теби је огромна,незасита.Желим твоје срце,али пут до њега је суров,необично.Стојим, с ножем у руци и чекам,двоумим се,а горим од жељеда те прободем,ја, нежни убица твоје невиности.Знај, онај ко највише воли,најслађе убија.А знаш ли зашто?Рећи ћу ти.Сећаш се, како си данасврела била,врела, овим летом изнедренаа вечерас,вечерас си тако хладна,хладнија од магле јутарње,ледена, примамљива,а тако беспомоћна...Е зато морам ножу срце твоје.Хладноћа твоја мами,да најзад учинимо то,јер си ми тада најслађа.Већ видим како те бодем,чупам ти срце,сочно и црвенои са највећим задовољствомједем га,док ми твоја ледена крвцури низ браду,неодољиво.

65

Најзад,то је твоја судбина,да увек постанеш жртванеког, лубеницоубице.

66

Весна Петровић

„Слово“ Лапово

СЛОМЉЕНИ БРОД

Као капетан сломљеног бродабескрајном пучином плутамбез кормила и сидра.Таласи ме нигде не воде.Тек понеки што у крму удари,учини да оживе замрли дамари.На трен подигнем уснулу главупа је опет на палубу вратим.Не будите ме таласи,пустите да заувек заспим.Не могу за мирном водом да жалим.Кад потонем на дно морако капетан са својим бродом,нек остане само тужни галебда кружи над узбурканом водом.Ко наиђе први нек ту спусти цветдо олупина брода да стигне и потсети меда је живот могао да буде леп.

67

Гордана Пешић

„Масука“ Велика Плана

НА ВАСКРСЕЊЕ

ОН је васкрсао.Ми – нећемо.Претоварили смо земаљска кола,и даље упорно са пута скрећемои поред опомена, снова и бола.

ОН је васкрсао, нас да заштити.Хтео да воли нас и разуме.Ми никада нећемо вредни битите жртве, распећа, трнове круне.

Прошли су можда тек ретки људиистрајно, светло, са правом вољомшто у грудима понос будида ову земљу учине бољом.

Сачували су то зрно људског,разгранали га до висинаиз овог праха, из слабе љускедо неслућених величина.

Али сви други, и ми у ствари,остасмо само празне сене,везани за наше обичне ствари,гори, ил' попут вас и мене;

и крај ће света, ево, већ доћи,а корачамо кроз дан и сузенесвесни истих дана и ноћи,знаћемо тек кад се и то узме.

ОН је васкрсао. Ми ћемо пасти.Претоварила се сувише кола,могли смо друге од трећих спасти,главе окретасмо на стази од бола.

68

Анђела Радуловић, 11 год

Панчево

ПИТАМ СЕ

Сваки дан се питамИспитујем цакуКако беба живиМами у стомаку.

Из дана у данМамин стомак растеКо' малено гнездоКоје праве ласте.

Од зрнца на слициТо ми доктор даоНије ми то јасноДа'л би неко знао?

Мама мени каже:„Биће боксер прави!Стави руку на стомак,Чешкај га по глави.“

Када буде време,И тата ми кажеБеба ће да дођеДа нам се покаже.

Лако је то вама.Сви одрасли знајуАли ја сам детеСхватићу на крају.

69

Силвана Станисављевић

КК „Соколово перо“ Сокобања

ЧИНИ МИ СЕ

Чини ми седа нисам ни трепнула.А већ је стајао ту,ту преда мном у кишној ноћи.

Чини ми седа га још нисам добро ни видела.А већ сам зачула „Ово је само наша ноћ,молим те са мном пођи“.

Чини ми сеДа нисам ни гласа пустилаА већ сам се нашлау његовом загрљају.

Чини ми седа пут нигде нисам ни видела.Али смо корачали заједно,загрљени и насмејани.

Чини ми сенисам ни осетилакада сам му срце дала,код себе сам имала његовои својим сам га звала.

Чини ми сепрошло је десет данаа прођоше година три.Заједно се радовасмо срећиу нашој љубави.

Чини ми седа сам сада сама,остављена у некој недођији,окована његовим рукама.

И чини ми седа се кроз живот

70

не могу снаћибез тог слатког осмеха.

71

Милан Стевановић Трновица

КК „Јесењин“ Београд

МОЈА БРАЋА ЦИГАНИ

Мајка наша циганка ноћу није спавалатрипут се удавала.Три нас оца правила, мајка једна родилас нама се поносила.Цигани су цигани животу су одани,три ми брата цигана у три града рођена,под зеленом врбицом и пролетномкишицом најстари се родио.Онда прошле године кроз брда и долинеу далекој туђини родио се следећи.Циго жену тукао кроз потоке вукаоона о'шла за другог роди мене даде Бог.А ја такав какав сам своју браћу и не знамнемам своју државу, немам теле ни кравулутам светом шта би другопротиче ми живот лудо... Мајке ми!

72

Слободан Јовановић Стубички


У КОШМАРУ УМА

Све се претворило у наду без надеУ бесане ноћи с прозорима сивимКрхотине мржње у душу ми садеА ја нити браним нити се противим

Новак Р. Јеринић

Ма куда да кренем у самоћу стижемА чежњу за тобом тамнина ми крадеОгањ што подложих сада тиња самоСве се претворило у наду без наде

У кошмару ума самог себе питамЗа неспокој душе кога да окривимСмрзнуту самоћу и бол срца делимУ бесане ноћи с прозорима сивим

Волим те ко славуј опчињен лепотомИ Богу се клањам што те мени дадеАл грешници неки злобом острашћениКрхотине мржње у душу ми саде

Дарују ми таму усред бела данаИ веле да морам у болу да живимТрачак наде хоће мени да угасеА ја нити браним нити се противим...

73

Саша Угринић

Велика Плана

ЛЕПА РЕЧ

Кад већ желиш да причаш, проговориАко сматраш да имаш нешто рећисабери се и, молим тепокушај да кажеш корисне речиУ времену лудом луде нису луде

Много напора до ситних циљеваОд блата сунцем што живот постана крају прашина оста

Лепе речи треба да будеда спаја људеДобре – нове увек,никад доста

74

Миливоје Форгић

КК „Црњански“ Београд

НОСТАЛГИЈА

Тамо где Сунце купа рекуГде облаци плове површиномОпојно смиље мирисе шириВековни таласи смирено теку.

Тамо где јутро расипа росуГде добош буди поспано селоМирише лепиња и хлеб белиМлечаром се сјајни бисер просу.

Тамо где мајка сириште спремаГде отац храни будно благоМири сено авлијом пространомДед поспано крај пећи дрема.

Тамо где дуд усне бојиГде птица слободно свија гнездоМиромир шири зрела шефтелијаТамо су остали корени моји.

Тамо без стабла труну и венуГде вапај срца не досеже,Опијен живот измиче бежиНосталгија примиче своју сену.

75

Дарко Хабазин Дакс

„Удружење писаца Поета“ Београд

ПОСВЕЋЕНА ПЕСМА ЂОКИ ВОЈИНОВИЋУ

Са именомбезобразниму Саницина Хорват-границиод Војине-некоод куће одеподалекошколе га хтелесалаши и снашеод Ахма Прцића – фелезнањем и незнанклином на врхтарабе...духом још јакшерет и инсаншаховскисморни харддрчан кад губијогунаст, неоседланса ракијом – ратујеод шећера страхујеи по које попадијек'о торањ у Пизиза све кривал' жив, жив...

Узречицу воли гадну„не сери док воз стоји“срца му таквогадвокатскога и плеханог.26.05.2011.

76

Љиљана Црнић


ОД НАСЛОВА, ПИСМА

Спомени ме једномПисмо мојаУ липоти својојКад отворим пониструИспод балатуреЗакантајВило мојаНека буде миракулНек се чују звона,Звона мога градаОд кад тебе знанја се притваран...Само мору вирујенДа те могу писмон зватиЈа би пива не би стајаДа се стара љубав вратиНе би писми било крајаЗато љубави мојаСпомени ме једномУ липоти својојКад отворин пониструИспод моје балатуреЗакантајВило моја.

77

Ана П. Чижик

„Поета“, Панчево

ТАНГО БЕЗ НАС

Није нам се нешто даломного тесно небо бешетвој ме поглед занемоћ'ода колено одмах клецнубез ваздуха изнебухапољуб теби послах етромно олуја стрка некаоднесе нам везе ветромти на исток ја на западтражимо се вазда тужнодок ти сниваш ја виленимкада усним ти се журноосмехујеш свет да будишкад ће престат вечни јуришвечна патња за љубљенимсве у нади траг ти следими обзорје у дан нудимсве за поглед заљубљенима нек срце скроз полудида ми дођеш да ме будишда сновима чежњу љубиш.

78

Пријатељи клуба

79

Иван Антоновски

Скопље

ДЕВОЈКА ИЗ СНА

Бити заљубљен значи да у очима онога ко вас волиВидите оно што прижељкујете, а не оно што је реално. Пол Ребу

Срео сам те на тргу,а нисам те срео.Пришао сам ти,а нисам.

Држали смо се за руке,а нисмо се држали.Слали смо узајамно погледе,а нисмо.

Загрлили смо се,а исмо се загрлили.Љубили смо се,а нисмо.

Заљубио сам се у тебе,Догодило се,А није се догодило.

Прилеп, август 2004. година

80

Гордана Влајић

Панчево

БУКЕТ

Допусти миДа се закитимТвојомљубавном песмом у боји.Да упртим твоју ружичасту снагуКоју са ласнооранж осмехомУ кафеним очимаЧуваш латицама свог лила имена.

Дозволи миДа се окитимБелим љиљаномИз твоје беле баштеИ не реци ми да бело не постоји.Прећути ми да ћеш до ноћи свенутиХоћу да верујемДа ћеш се белим јутрима расцветаватиУ нашој љубавној песми у боји.

81

Радован Влаховић

Ново Милошево

ПУШЕЊЕ ЈЕ КОРИСНО ЗА ЗДРАВЉЕ

Кад смо се срели поново после толико година, и није нам било друге дода као стари знанци седнемо у прву кафану и поручимо пиће. Био је токафе-клуб, а сели смо у одељење за пушаче. И запалили смо по један"Марлборо". Ја сад дугачки, а она је узела свој кратки. Звала се Смрт,а ја сам је звао Трт. Вече је напољу звонило тишином и нежношћу каоиз бајки и песама чувеног ВЈ.Пушили смо и гледали се, смешкали и уживали у дуванском диму и једно удругом. Слошило би се посматрачу да га је било. Она је носила шаренечарапице на дугим и гипким ногама. Ја сам имао танке, кинеске,купљене на бувљаку.О, како смо волели да пушимо тог поподнева, просто смо цигарету зацигаретом палили. Око нас су били велики, густи и непробојни облацидима. Мислио сам да је дошла да ме води са собом, и то ме јеобрадовало. Боже, како ми се чинило лепо да поново будемо заједно!Али, она је само навратила да ми исприча како је читала у једномнаучном часопису да се код људи који су оболели од рака болест бржешири ако престану да пуше.Сложио сам се са њом и запалио још једну за сваки слу-чај. А она јеотишла у непознатом правцу. Нисмо се поздрав-љали на растанку.

82

Татјана Дебељачки

Ужице

КЊИГА КОЈА ГОВОРИ

Желела бих да напишем књигу која говори.Мојим речима, мојим гласом.Из књиге би допирала музика,Звуци вечере, позив малих груди на ноћење.Нечији осмех, прекрасан сигурно, подругљив можда.У овом погрешном веку.Време ми уништава корице.Књига је срце без оклопа,Склона трзајима, крхка и непредвидљива.Ко зна колико би деце носило мој ликСамо да могу, само да смемкорак у искорак да претворим.Цвет сам на неприступачној падини.С оне стране свих жеља.Не можемо убити животиње у нама.Очи се рађају са благошћу милостиње божије.Најлепше ствари чине се тихо.Кад бисмо хтели, могли би и Светим стазама.Али немам више празних страница.Таква је моја књига.

83

Весна Денчић

Београд

ПЕРСПЕКТИВЕ

Ноћизмиче контролимрачнијабити не можени тишалавеж замукаовоњ неманиноздрве пара

у неком другом светуу неком другом векуодојче цокће

84

Катарина Деспотовић

Липнички Шор

ЗАЉУБЉЕНА ПЕСМА

У реци сакрили смо своје сене,које су таласи однели низ воду,да ли ће твоја стићи мене,ил ' не додирнуте ће негде да оду.

Можда ће негде талас стати,и међ' грањем ћу се запрести,по нама ће се река звати,у грању ће се сене срести.

Зар мало је да љубав проспем пред твоје ноге,и у црвено обојим воду,зар заиста сам иста к ' о многе,зар све су дале ти своју слободу?!

Не,нема никог осим риба,понеки риболовац што упорно пеца,изнад нас врба се гиба,и камење у води бацају деца.

Ал ' тужна је у сумрак река,кад заљубљен схвати да сунце ће заћи,да неће доћи онај ког чека,да чак ни сенке се неће пронаћи.

И измаштану причу Дрина ће да носи,нечије одразе,сенке и мамце,кораке што трчали су боси,док удара у стене,обале и чамце.

Заволела сам те кад вода је била врела,Ох, како срце за тим данима жуди,толико тога сам ти рећи хтела,да били смо сами ,далеко од људи.

Али да откријем ти душу чему?на речи пазим, а тако често кажем извини,њој јединој треба причати о свему,и поново се враћам Дрини

85

Бранка Зенг

Панчево

ЗАВОДНИЦА

Купа се у наручју шумских гранапод тамно зеленим плаштом од лишћамилују је таласи а она разигранабаца капљице високо ка Сунцудугиним бојама да се огрнеобалу кад благо додирнеустукне стидно притаји сеиз стабла испреплетено корењекосе јој умрсило својим додиримахтело би да је умири у игрине мари она док јој пут попут плишасвојом мекоћом завела обалепа се увијају и као да се њишуу ритму њеног протицања.

86

Миодраг Јакшић

Београд

ФАЛИ МИ ЈОШ ЈЕДАН ПОЉУБАЦ ТВОЈ

Прошао дан, и ноћ побегла,наново, тама, па сјаја рој.

Увек ме заскочи плачни тренутак...Фали ми, још један пољубац твој.

Никада љубави, човеку доста,додир уснама чини тај спој.Поруке, писма, снови, не вреде...Фали ми, још један пољубац твој.

Нема тог краја, почетак што није,не смем окренути познати број.Тачкице туге собу оросиле ...Фали ми, још један пољубац твој.

Путује уздах кањоном растанка,сакривам и лажем да није мој.Никада сазнати нећеш колико,фали ми, још један пољубац твој.

87

Саша Јеленковић

Зајечар

ПРЕДЕЛИ СЛАБО ОСВЕТЉЕНИ

Сада сам ту, међу вама, они који ме не видечују пуцкетање мојих прстију, они који ме не чују,виде како низ платно клизне цинобер на зрно грожђа.Треба бринути шта смо пропустили јурећи у заносу,без прорачуна, само с мрвицама храбрости,неоптерећени извештајима из предела слабо осветљених.

ЕЛЕГАНТНИ ТРГОВЦИ И ДИСКРЕТНИ ГРАВЕРИ

Продавали су ме на свакој раскрсници,као да тргују пергаментом, шминком,кавијаром, жицама за лауту,прашком против свраба –сваком су ме залуднику показали.И живи онда понуђен, а неплаћен,откупљен и непреузет.Тако је кад не знаш своје место.

88

Мирослав Јозић

Смед.Паланка

ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА: ПОРТА,ПРИЗОР С ХУЈАЊЕММирослав Јозић, Смед.Паланка

Сажиг прошао, стали суноврати,хука се слегла, утихнули вртлозигрануло сунце Немањиној лози(благо га с фреске теши Богомати);- а хујним пољем стрепња стрепњу пратии видокругом капљу страха мрље;мир је, а миром камење и дрвље.

Минуле распре, минуле омразе,клонуле језе, замрле олује,русваји стали, ноћ умакла злу је,зрак јутру клизи низ плаве образе;- а хујним пољем гује мрсе стазеи видокругом капљу страха мрље:мир је, а миром камење и дрвље.

Кроз тамјан капље молитва о слозикруни се суза, цакћу зебњом сати,плам свећин трепће: остати, опстати,кроз шаптав вапај – Боже, Ти помози;- а хујним пољем глиб се руга нозии видокругом капљу страха мрље:мир је, а миром камење и дрвље.

Мир је, а миром камење и дрвље:то ђаво срећан у коприви чучи;и све је опрез, и све надир жучи,и невид (стегнут у мрака острвље);- а хујним пољем језе наду прљеи видокругом капљу страха мрље;мир је, а миром камење и дрвље.

89

Кате Јовановска

Куманово, Македонија

ПОКУШАЈ

Љубавни револт преточен укружне покрете кроз које грудизатрепере, струјањаваздуха,дух не може да разуме шта седесило, да ли је требало са другимпокретачима на другом месту, у другимоколностима.Ипак, рукопис мојих усана сепребацио на твоје груди,мале усне меке боје крви,кармин савладавастварање,магнетна сила га привлачисве тачке очи у очи, шапат,пресек фокусне линије,запамћена описна сликадођи, буди близути шетач у мојим мислимаи тетовирач на грудима,можеш да будеш почасни госту новооткривеној земљи са много паролаи чудеса,где велика деца трче,галаме уз много смеха,змају се допушта да лети крозваздух са приступом царском клавиру.

90

Ратка Колева-Дамњановић

Флорида

КИША ПОНОРНИЦА

Сагнута над радним столомбелином листа омамљенапишем невидљива словаиз дна моје подсвести.Тишина реметикрик белих птицапомешан шуштањемветра који ударау прозорски капаки одзвањау ушним опнама.Док киша лијениз витражна окнараширених зеницаи понире у сваки процепмоје душенабрекле однепрестаног потопа.

91

Инес Кризбаи

Нови Сад

ОДБЕГЛА ПЕСМА

Правим те од мисли,од шареног пластелина.Играм се тобом,са обликом и обрисом.Правим те од снова,од мириса сна.Глачам ти кожу,измишљам додире.Правим те од себеод осмеха и боја,еликсира и отрова,крвотока и суза.Правим те од несанице,од уздаха и бола,илузија и страха.Правим те од небеских вода,искричавих речи.Правим те као овупесмуодбеглуко знакоме.

92

Олга Лалић-Кровицка

Пољска

ОНА

Нико није вјероваода сунце може да спава.Нико није ни помислиода болесник може да оздрави.Нико није ни осјећаода носи у глави жељезо.Нико је никад није ни познаваосве док није обуклауниформу живота.

ЖЕНА

Видјела је ријечпрочитала сликупрегризла жељезоуспавала стражаресад мора сама.

ХАИКУ

док прозор сањасјенка душе улазиу око пространства

КАД БОГ СВЕ ЗНА

не сања дрвовећ листонај малениу земљи прогутанисуши се и обогаћујераст друге биљкеу којој умивам зеницестварности

93

Наташа Миладиновић

Лазаревац

БУЂЕЊЕ

Мирисна смоква у пољу босиљка. Стопало моје голо стасале стабљике ломи. Траг ми вијуга кроз зелени гај. Пружам руку, дугачку и танку, ка сочном плоду од млека и меса. Једнорога птица прхну! Прогута ме вртлог зрелог ветра.

Совин зов и песма петла.Врело челоод модрог сна.Убице стоје над мртвим телом.Сваком од њих име знам.

Блед месец и сунце бело.Храстово телосекиром туку.Расути птићи по трави миле.Виле их рогате за крила вуку.

Спаковах пероу пречагу од звездаи кренух,неосврћући се.

94

Јулијана Милутиновић

Београд

АФОРИЗМИ

ОБАВЕШТАВАЈУ СЕ КУРТА И МУРТА ДА ЈЕ КОЊ ЦРКАО.

*

СТО ГОДИНА САМ ОЋЕ.

*

ВРЕМЕ ЛЕЧИ СВЕ. ШТА ДА РАДИМ У МЕЂУВРЕМЕНУ?

*

ПАО МИ КАМЕН СА СРЦА. ПРАВО НА ПЕТУ. - АХИЛ

*

PER ASPERA AD ACTA

95

Тања Милутиновић

Београд

БОЈЕ

Ко је легао да спава, јер не подноси кишу, данас није видео три дуге на небу.

ПЕСМА

Дубока ноћ. Грмљавина тресе прозоре. Срце се утишава. А једна птица пева јасно ибезбрижно. Кроз гломазне лавиринте небеске рике њен мелодиозни цвркут провлачи севешто.

ВРАНА

Спокојно на путу кљуца згаженог голуба.

НАЈ

У просеку најпросечнији.

96

Јасминка Михајловић

Смед. Паланка

ВАТРА

Гледам како прстима додирујеш врхове пламичака, радознао и уверен у своју моћда си господар ватре. Гледам како самоуверено држиш чело високо верујући наивно да сијој творац, праотац, да си моћан, да је твој дах распирује и да ће је твоја воља угасити.

Привлачи те њена топлота, лепота њених облика, несташна игра, враголасти покрет.У самом дну душе бојиш се те лепе, топле игре, али је жеља јача од разума, голица те,приближаваш јој се.

Питаш се гори ли због тебе, или због сопствене моћи, питаш се жели ли да јојбудеш укротитељ или не, питаш се хоће ли те сагорети, мами ли те да би се мазно поредње испружио, протегао и уживао, или хоће да те сагори, да ти нанесе бол, патњу...

О како си само радознао! И не видиш да си већ опчињен, да у очима носиш њенодблесак, не признајеш да се увече успављујеш уз њено пуцкетање.

Ти уопште не знаш на шта си пристао, у какве се нежне топле нити полакоуплићеш, ти не знаш да сам себе не познајеш.

Зачараће те. Ватра је вештица. Пожелећеш да се лаки топли додир претвори упламен, сагорећеш, доживећеш задовољство од бола и нестаћеш у њеној моћи.

Ти заиста не знаш шта радиш, ипак признајем – умрећеш лепо .

97

Марија Михајловић-Давидовић

Алексинац

ЧАРОБНА ФОРМУЛА

Ти би мало од моје дечије невиностиили наивностизависи из ког угла ме посматраш

Повероваћу ја у осмехепред сваку лепу реч поклекнутиколено ће ми клецнути од среће

Увиј ме у облакепа ме пусти да се отиснем небомкао стари,уморни једрењак да отпловимка Бермудском троуглуи нестанем

Није овај свет за менејер још сам фетус у стању развојаЈош сам ненавикнута на живот ван воде и мрака

Хируршки прецизно отклони ме са лица земљекао слепо црево непотребна сами знам да само сметамкада сањам

У овом свету реалности и злати би да ти мало дамод моје дечије наивности или невиностизависи из ког угла ме посматраш

Ја нећу умретијер нисам ни живеланити ћу имати с ким да остаримјер са сваком песмом умирем изноваи опет се рађам у сновима

Види,ја бојим моје пејзаженепостојећим бојамаја у камен остављам отисакза будуће археологе

98

Када пронађу фосилне остаткемојих туга и радоститада ћеш и ти откритичаробну формулу моједетиње невиности

99

Марина Михајловић-Живковић

Крушевац

ПОЕЗИЈИ

по теби су пијани добровољцина попришту смешних битака речибалавилијабуку са руком

откинулимлеко из недара

исисалибрадавицу прегризлии пљунули

тебе су шутирали неверницицигани испод тезге продавалида играш да певашкад ти до плакањакад ти до снакад ти од умора ноћца недошлазора пребрзо свануланашла те отворених очијукако си с осмехом на уснамазагледана у неповратумрла.

100

Милан Михајловић

Косовска Митровица

ПЛАЧ ПЧЕЛА

Распукла се кошница на пола!Распукла се кошница од бола!

На канате, претрпаних кола,Крила свија рој пчела без крова!

Пчеле цвиле, вране их надлећу,Распуклу им кошницу размећу.

Плачу пчеле, с канатама крећу,Иду, плачу – не пале ни свећу.

Сокаком се тетурају кола,Очи пчела упрте у вола.

За леђима – кошница на полаРаспукла се, распукла од бола!

101

Снежана С. Неговановић

Лазаревац

НЕБЕСКА ДЕВОЈКА

Да, плава самАли, не зато што си ме ти такву видеоПлава сам се родила...

Живим у кристалној пећини, самаНемам ни мајку ни оцаЈа сам никла из воде и неба...

И ко каже да је вода безбојна и безукуснаТо је лажВода је плава и има укус безвремена...

Открићу ти нешто...Сећаш сеТог трена, кад си ме први пут угледаоКад си гладан духовне љубав ухватио мој плави поглед...

У том трену, и ти си помодреоА ја сам постала овоземаљски доказДа ти некога волиш...

Узалуд бежиш, од мене, од самог себеДраги, касно је за бегПоклонили смо једно другом дахНаше душе су се спојиле

Не можеш ни да утекнеш ни да претекнеш, јер...Земља је огледало небаЈа сам сјединила та два светаЈа, небеска девојка.

102

Мошо Одаловић

Смедерево

ЛАМПИНО ДЕТЕ

Тамо, у оно доба,кад није било струје,кренуо дечак Небом –да звезде препакује!– Ову ћу у вр крова,а ону сред дворишта...лаку ноћ, густа ноћи,и мрачна чудовишта!

Мајка му рече: – Немој!Ти си лампино дете!Помериш једну звезду,лаку ноћ, читав свете.

103

Владимир Пешић

Београд

ПОЛА ЈЕ ЦЕЛО

Пола мене осталокод тебеу тебиса тобом

Пола тебе полетелоза мном,у мени,са мном

Осећања се брзо множе,У овом јуришу се не гине.Нове се ватре у нама ложеКлија љубав из пусте ледине

Више од себеволим себеу теби

Више од тебеволим тебеу себи

Ако се душе сложе,тела се лако сједине,И све се онда може,И сваки бол умине.

Пола је целоАко си нечија друга половинаЦрно је белоАко се даје колико се примаДуша је телоАко све моје у теби има

104

Марија Поповић

Смед.Паланка

СТИЛСКИ ПЛАЧ

У пупку царске деве су светле воде. Водекуљају царским баштама. Баштенегују пролеће за царске очи. Очидрже кормило напрегнутих хтења. Хтењакључају иза седам хаљина. Хаљинезготовљене чине чистим. Чистимсе чине подови царски. Царскисе врагови носе под кључем. Кључемсе забављају одаје девичанске. Девичанскеочи слуте брежне одроне понизних. Понизнису смели да падају ничице. Ничицеје поза клеветања царског скута. Скутису топлији од јужног мора. Моране дотичу прстиће нежне. Нежнесу царске уши које чују баштенске птице. Птицесу јунаци крвавих места. Местасу крвавија од малина на марамицама. Марамицеплачу у слободном лету пред ногама хватача. Хватачигоне дивљач да је досадом умртве. Умртвесе тела у високим креветима.Њима дугују ороз, чежњу, о, несвестице.

105

Снежана Радојевић

Кула

У СУГЛАСЈУ

У том складу који лепо и свирепо брани трнгде путена и танана усред дана што је стаопод бехаром што је пао и још падаобгрљена дивљом наном око струка која јесте твоја рукасва се сливам у блаженства примитивног савршенствасамониклог шибља жбуњаИ од ида па до ега заглављена к’о запрега усред јаркакад спомињем сунца жаркаи отета отимам се да те сазнам несазнанада ме читаш да те пишемМеђу трњем и растињем без пелцера и калемаја те питам изведеног из харемагде су сада све те ине што су ми се причиниледок дирамо плитку стому што упија ока сузуи сопствене силуете кад пуштамо на алате неседланеу галопеи чекамо да се врате у кошуљу и у блузу

106

Богданка Ракић

Немачка

САН ШТО СТВАРНОСТ БИВА

Причао си ми о кулама Илиона цитирајући Фауста;речи су клизиле, завлачиле се у сваку порудок сам попримала обличје од пене.

Знао си да нисам ни ни Кристел, ни Лоти,већ твоја Шарлота због које душу селиш пунога сна.

Патња исказана срећом превазишла је све будуће генерације.Ах,љубав због које бунцам ноћима, вековима.Какво дивно бунило!

И свако понављање као да је први и последњи пут.И дремљивост шума и олиставање пустиња.

И она прегуста празнина испуњена призорима који откривају тебе.Ако је варка, нека је! Пљеском је поздрављам!

Градови играју у мени отварајући прозореи ја чекам реч новог света.Чекам је стрпљиво.Надам јој се.

Ах, она тако велика и једноставна – упокојила је смрт грозног слепила.Мутавог слепила.Сахранила сам га са немирима. Без епитафа.

Замке заборава уништавам секундама срећеи из распрсле речне шкољке будим свест свих наталожених снова.Распакујем их живећи те интензивно, ја - твоја Шарлота.

107

Обрен Ристић

Књажевац

НА ПУТУ, ВЕЛИКИ ВАШАР

На дан Светог Илије сваке годиневелики вашар вртешке разне игреи забава а циркус без дневног реданепрестано упркос упозорењимаинтелектуалаца шарене шатре низулицу кловнови пресушили реку жабекрекећу мађионочари уметничкизбуњено посматрају сцену помешанихулога како ће пред газду штапублици рећи у међувремену штамајмунима и лавовима како ће песнициово одсањати шта ће словослагачишта критичари писати шта ће учитељицарећи а шта унуци дедовима како ћесе девојке чедне у овоме снаћи напуту за Сврљиг у предвечерје једноснег пада пишем ову песму којаод мене упорно бежи измиче књизи

108

Зорица Сентић

Кан

СТРАНА

имао је срце насликано на лицуплео је ноте врховима својих прстијумузику у дубинама очијуна његовим уснама спавали су плави пољупциокретао је странечовек без годинаједне ноћи прокрстарила сам његовим осмехомсад проводим ноћи у писању и сањарењуне могу више ни да спавамон можда никада неће прочитатиморам да окренем страну

109

Анита Тонковић

Иванково

КРИЈУЋИ ОГОЛЕЛОСТ НЕЖНОГ ПОГЛЕДА

Саплео ме данас осмехостављене љубави,који глумисасва природан животослобођен свих сумњи.Као већинаромантичних будалаверујем да децембарбахатим поворкамаслави рађањанеких нових љубави.Спотакнута осмехомданас на себеСунце навлачимкријући оголелостнежног погледа.Сутра можданапокон схватимда снегом црнимумивам образславећи победу пировунад тобом и собом.Можда се огрнембестидном Звездомнегирајући да бљештиискром бола,но осмех данасбар нек тињајер сутра ћебелина лица - мождаспознати и патњуосмеха твога.

110

Зоран Тодор.

Смед. Паланка

ЗАЛЕЂЕНА ПЕСМА

Једне ноћи када је температура била сасвим ниска узео сам флашу „jack danielsa“, идок је на телевизији неко певао једну лепу љубавну песму, отворио сам прозор да њенеречи исклизе напоље и залеђене попадају у снег. Затим сам покупио лед и целе ноћихладио чашу распеваног вискија.

ВОЗ

Магла је поред пруге драматична. Онаква каква је увек у Паланци: уплетена уграње, док поцепана, пре него што нестане, обоји шуму у сиво.

Више би ми се допала нека пријатна, плава магла док ми ветар наноси жути песак уочи кроз које одлази воз.

РАТ И МИР

Зашкрипале су греде, соба се распукла и урушио се кров.Дете је село у прашину поред пута.

111

Александар Чотрић

Београд

АФОРИЗМИ

Наташа и ја смо као голупчићи.Када смо заједно, лети перје на све стране.

*

Људи се држе за руке да се не изгубе.А када ухватим Љиљу за руку, ја се тада изгубим.

*

Хоћу да Сањи скинем звезде,али виђам је само преко дана.

*

Мој ујак има осам живота.Женио се осам пута и свакој је говорио да је жена његовог живота.

112

Веслин Џелетовић

Београд

РЕЧ И КАЛ

Из кала јецај,из јецаја реч,из речи човек,из човека реч,из речи јецај,из јецаја кал,у калу човек.

113

САДРЖАЈ

Увод/5Боривоје Андрић/7Александра Батинић/8Данијела Васиљевић/10Илија Веселинов/11Данијела Глишић/12Радослав-Мића Ђорђевић/13Јелена Живановић/14Радмила Кованџић/15Марина Краговић/16Славиша Крстић/17Љиљана Милосављевић/18Миодраг Милуновић/19Славко Митровић/20Надежда Михајловић/21Милован-Мићо Петровић/22Нена Радуловић/23Милош Сакић/24Живомир-Мића Стевановић/25Желимир Н. Стефановић/26Филип Стојановић/27Томислав Тадић/28Снежана Чкојић/30Борислав Благојевић/31Јелена М. Ћирић/33Драган Петковић/34Мајо Даниловић/35Хранимир Милојковић/36Сабах Ал-Зубеиди/38Раде Ратко Белић/39Мирослав Мишел Болтрес/40Јован Бундало/41Љубица Вуков-Давчик/42Слободан Ганић/44Љиљана Глигоријевић/45Драгана Госте/46Емилија Ема Живковић/47Слободанка Живковић/48Емилија Живојиновић/50Мирослав Здравковић-Мирославски/51Славомир Ј. Зеленкапић/52Милка Ижогин/53Драгослав Лацковић/54Мирослав Љубеновић/55Мирјана Маринковић/56

114

Снежана Миленковић-Петровић/58Зорица Милиновић/59Иван Николић Смедеревац/60Александра Павловић/61Драган Павловић/63Мирослав Павловић/64Весна Петровић/66Гордана Пешић/67Анђела Радуловић/68Силвана Станисављевић/69Милан Стевановић Трновица/71Слободан Јовановић Стубички/72Саша Угринић/73Миливоје Форгић/74Дарко Хабазин Дакс/75Љиљана Црнић/76Ана П. Чижик/77Иван Антоновски/79Гордана Влајић/80Радован Влаховић/81Татјана Дебељачки/82Весна Денчић/83Катарина Деспотовић/84Бранка Зенг/85Миодраг Јакшић/86Саша Јеленковић/87Мирослав Јозић/88Кате Јовановска/89Ратка Колева-Дамњановић/90Инес Кризбаи/91Олга Лалић-Кровицка/92Наташа Миладиновић/93Јулијана Милутиновић/94Тања Милутиновић/95Јасминка Михајловић/96Марија Михајловић-Давидовић/97Марина Михајловић-Живковић/99Милан Михајловић/100Снежана Неговановић/101Мошо Одаловић/102Владимир Пешић/103Марија Поповић/104Снежана Радојевић/105Богданка Ракић/106Обрен Ристић/107Зорица Сентић/108Анита тонковић/109

115

Зоран Тодор/110Александар Чотрић/111Веселин Џелетовић/112

116

Објављивање зборника помогли:

СКУПШТИНА ОПШТИНЕ СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКАМЕГАМАРКЕТ Д.О.О. СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКАДМ ИНВЕСТ Д.О.О. СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКАРадослав Мића Ђорђевић Смедеревска Паланка

CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

821.163.41-1(082.2)821.163.41-3(082.2)

ИЗВОРНИК: Зборник „Књижевног клуба 21“(2012)/уредници Данијела Васиљевић, Славиша Крстић, Миодраг Милуновић-Смедеревска Паланка:Народна библиотека:Књижевни клуб 21, 2012 Смедеревска Паланка: Starprint design -150 стр. 21 cm

Тираж 300-Биобиблиографске белешке о ауторима уз текст

ISBN 978-86-85005-49-7 (НБ)Књижевни клуб 21 Смедеревска Паланка

COBISS.SR-ID 192218636

Education

Izvornik 2012