Kognitivna revolucija u istoriji psihologije, predavanje na Filozofskom fakultetu, Univerzitet u Beogradu, 8. maj 2014

Kognitivna revolucija: istorijsko i konceptualno poreklo kognitivizma u psihologiji

8. maj 2014. Goran S. Milovanović Nezavisni istraživač, Beograd, Srbija

Kognitivna revolucija:

istorijsko i konceptualno

poreklo kognitivizma u

psihologiji

PREDGOVOR: U ČEMU JE PROBLEM, DAME I GOSPODO? Struktura svake nauke, u krajnjoj liniji, počiva na određenim fundamentalnim pretpostavkama. Savremena psihologija – i specifično u ovom smislu reči, savremena kognitivna psihologija – obeležena je pokušajem da se diskusija mentalnih procesa i ponašanja vodi u diskursu prirodne nauke. To podrazumeva poštovanje veoma strogih, egzaktnih pravila diskursa u kome se diskusija vodi – pravila koja su se suštinski veoma malo promenila od Galileja i naučne revolucije XVII veka do danas. Voditi diskusiju predmeta psihologije kao nauke u naturalističkom diskursu ne isključuje druge moguće diskurse – npr. humanistički, ili fenomenološki, ili hermeneutički – ali se poštovanjem strogih pravila unutar diskursa prirodne nauke jasno ograničavaju konceptualni, semantički horizonti ovakve diskusije. Naša današnja diskusija je, dakle, pre svega diskusija psihologije kao prirodne nauke, i mi se pitamo: koje su, onda, fundamentalne pretpostavke savremenog pokušaja naturalizacije psihologije?

2




psihologiji

DAKLE, PRETPOSTAVKE NAŠE DANAŠNJE RASPRAVE: Svaku nauku - kaže mantra koju naučimo na uvodnim teorijskim i metodološkim kursevima kada započenom studije - određuju njen predmet i njena metoda. Budimo precizniji u određenju pravila koja će ograničavati našu diskusiju psihologije kao prirodne nauke:

• Svaka nauka predstavlja artikulaciju empirijskih (eksperimentalnih) činjenica; diskurs rasprave koja se služi pojmovima koji ni u principu nisu opservabilni, ili o čijoj egzistenciji ni u principu ne može da se diskutuje na osnovu empirijski (eksperimentalno) opservabilnih fenomena, nije naučni diskurs prirodne nauke.

• Ta artikulacija empirijskih činjenica podrazumeva matematičku deskripciju fenomena i veza između njih; diskurs rasprave koji ni u principu nije moguće voditi formalnim, matematičkim sredstvima, nije naučni diskurs prirodne nauke.

Rekli smo, pravila igre su egzaktna i veoma stroga. Svako ko pristaje na nju, nedvosmisleno može da ustanovi da li on ili neko od drugih učesnika u raspravi tu raspravu vodi u naturalističkom ili u nekom drugom diskursu.

3




psihologiji

FUNDAMENTALNA TEORIJSKA PRETPOSTAVKA SAVREMENOG POKUŠAJA NATURALIZACIJE PSIHOLOGIJE

4




psihologiji

FUNDAMENTALNA TEORIJSKA PRETPOSTAVKA SAVREMENOG POKUŠAJA NATURALIZACIJE PSIHOLOGIJE

Šalite se? Ni najmanje: fundamentalna teorijska pretpostavka savremenog pokušaja naturalizacije psihologije jeste da je ljudski um, u suštini, ništa drugo do kompjuter. Mentalni procesi su izračunavanja. Odnos neurofiziološkog supstrata ljudskih mentalnih procesa i samih mentalnih procesa je isti kao odnos hardvera i softvera u ma kom kompjuterskom sistemu.

PRECIZNIJE ODREĐENJE FUNDAMENTALNE TEORIJSKE PRETPOSTAVKE: Ljudski um, kao i kognitivni sistemi drugih živih bića čije mentalne procese i ponašanje uopšte ima smisla proučavati psihološki, i kompjuteri, spadaju u istu klasu prirodnih sistema. Umovi su, naime, mašine: simboličke mašine.

5




psihologiji

KOGNITIVNA REVOLUCIJA U SAVREMENOJ PSIHOLOGIJI

Kognitivizam – nazovimo tako dominantu teorijsku paradigmu savremene kognitivne psihologije – počiva na kompjutacionističkoj pretpostavci. Danas govorimo o kompjutacionoj kognitivnoj psihologiji (KKP, engl. Computational Cognitive Psychology). Istorijski, možemo da kažemo da je ova ideja široko prihvaćena u kognitivnoj psihologiji negde krajem 50-ih godina prošlog veka; prihvatanje je duboko skopčano sa napuštanjem bihejviorističke paradigme. Uticaj koji kognitivizam ima na mejnstrim psihološke misli u drugim oblastima psihologije je danas ogroman.

POSTEPENO RASVETLJAVANJE ISTORIJSKOG I KONCEPTUALNOG POREKLA KOGNITIVIZMA U SAVREMENOJ PSIHOLOGIJI:

(A) Istorijsko poreklo mehanicističke ideje u objašnjenju mentalnih procesa uopšte

(B) Istorijsko i konceptualno poreklo kompjutacionističke pretpostavke

(C) Odnos metodoloških i teorijskih ograničenja naučne diskusije mentalnih procesa posle kognitivne revolucije 6




psihologiji

(A) ISTORIJSKO POREKLO MEHANICISTIČKE IDEJE U OBJAŠNJENJU MENTALNIH PROCESA UOPŠTE

7

Rene Dekart (1596 –1650)

Gotfrid Lajbnic (1646 –1716)

Tomas Hobs (1588 –1679)




psihologiji


8

Rene Dekart (1596 –1650)

„Započeo sam posmatranjem svih snažnih i čistih pojmova koje naše razumevanje može da ima u pogledu materijalnih stvari, i sve što sam pronašao bili su naši pojmovi oblika, veličina i kretanja, i pravila prema kojima se ova tri međusobno modifikuju - pravila koja su principi geometrije i mehanike. Ovo me je vodilo ka sudu da svo ljudsko znanje prirodnog sveta mora biti izvedeno iz ova tri, zato što su svi preostali pojmovi koje mi imamo o čulno-opažajnim stvarima konfuzni i nejasni, i mogu samo da nam otežaju - ne pomognu - u našoj potrazi za saznanjem stvari van nas samih“ (Descartes, Principi filozofije, 1644, Deo IV,

203, naš prevod).

Dekart nije verovao da su produkcija i razumevanje

prirodnog jezika mehanički procesi – a to verovanje će

postati landmark savremenih mehanicističkih

teorija.




psihologiji


9

Filozof i matematičar koji je najčešće zapostavljen u savremenim diskusijama KKP - kada se one uopšte obraćaju svojim istorijskim prethodnicama - Godfrid Lajbnic, maštao je o razvoju characteristica universalis - univerzalnog jezika za naučni i matematički opis stvarnosti koji bi prevazišao sve probleme u komunikaciji između istraživača (Couturat, 1901/2002).

Gotfrid Lajbnic (1646 –1716)

Lajbnic nije svoju characteristica universalis predstavio kao predlog teorije saznanja (iako je tvrdio da mu je cilj razvoj „alfabeta ljudske misli“), niti kognitivne (psihološke) teorije. Ipak, od njegove ideje univerzalnog jezika ne može da se zamisli bolja istorijska prethodnica ideje formalnih sistema koja predstavlja okosnicu kompjutacione kognitivne teorije (uskoro ćemo diskutovati tu ideju).




psihologiji


10

Tomas Hobs je pošao od jedne nerazrađene, ali po svojoj skici sasvim savremene kognitivne teorije u kojoj neki vide rani predlog koji odgovara savremenoj verziji KKP (Haugeland, 1981).

Tomas Hobs (1588 –1679)

Iako je sasvim sigurno preterano reći da je Hobsov rad na ma koji način prekursor savremene kompjutacione teorije uma, u odnosu na karakteristike epohe u kojoj on stvara, njegov predlog da razumemo ljudsko rezonovanje kao formu izračunavanja – danas bismo rekli kao egzaktan sled simbola koji zamenjuju jedni druge poštujući egzaktna pravila kompozicije odn. neku vrstu gramatike – zaista je u osnovi frapantno slična ideji savremene KKP.




psihologiji


11

Tendencija da se ljudski um razume mehanicistički – u formi mašine, dakle – jeste prisutna u istoriji filozofije još mnogo pre XX veka. Ipak, ni Dekartovo mehanicističko shvatanje, ni Lajbnicova characteristica universalis, ni Hobsovo rezonovanje kao izračunavanje nisu ni blizu revolucionarne ideje koja nastupa u XX veku. Um može biti shvaćen mehanicistički tek kao simbolička mašina. Simboličke mašine su, videćemo, mehanizmi za obradu informacija. One su vrsta mašina koju vremena Dekarta, Lajbnica i Hobsa nisu poznavala.




psihologiji

(B) ISTORIJSKO I KONCEPTUALNO POREKLO KOMPJUTACIONISTIČKE PRETPOSTAVKE

12

Evo jednog narativa o ponašanju: Taksi parkira pored trotoara jedne od dve ulice. Iz taksija, sa suvozačkog mesta, izlazi na trotoar devojka koja brzim koracima prilazi prvoj zgradi do ulice. U zidu zgrade vidimo bankomat; devojka mu prilazi, iz kaputa vadi novčanik, otvara ga, iz novčanika vadi karticu, stavlja je u bankomat, i podiže novac. Zatim vraća karticu u novčanik, ali novac drži u rukama; kreće se i vraća prema taksiju, pruža novac taksisti kroz prozor, uzima natrag nešto novca od njega, stavlja taj novac u novčanik i novčanik vraća u kaput. Taksista pali motor i odlazi, a devojka prelazi na drugu stranu ulice, gde se mi nalazimo, i stoji malo dalje od nas.

Fundamentalna pretpostavka savremenog pokušaja naturalizacije uma: mentalni procesi su izračunavanja. Naš sledeći cilj: razumeti šta tačno označava koncept izračunavanja kroz analizu ponašanja i otkrivanje kompjutacione teorije uma.




psihologiji


13

Protumačite ponašanje osobe iz prethodnog primera. Šta se dogodilo? Koji je razvoj događaja najverovatniji? Šta otkriva njeno ponašanje?

G – ciljevi (želje, namere) V - verovanja




psihologiji


14

Teorija folk-psihologije (intencionalna psihologija, zdravorazumska psihologija... pominje se pod još imena) • Motivaciona stanja: ciljevi, namere, želje, motivi • Kognitivna stanja: verovanja o stanjima sveta („Ispred mene je crveni

kvadrat“, „2 i 2 su pet“, „Francuska revolucija je izbila 1879.“).

Verovanje (engl. Belief) je osnovni teorijski pojam.

• Verovanja o motivacionim stanjima („Mislim da sam žedan“) • Verovanja o stanjima sveta („Nebo je plavo“, „Boli me koleno“)

• Elementi koji grade mentalna stanja u folk-psihologiji:

• Propozicije („Nebo je plavo“) • Stavovi („Verujem da... “, „Mislim da...“, „Nameravam da...“,

„Voleo bih da...“) • Propozicioni stavovi: „Verujem da je mačka na krovu“, „Voleo

bih da je mačka u kuhinji“




psihologiji


15

Folk-psihologija: ne postoji to što ne može da se reši kombinovanjem odgovarajućih propozicija i propozicionih stavova. Makar i u principu, svi kognitivni činovi i sva ponašanja mogu da dobiju svoje objašnjenje, da budu kontrolisana i predviđana na osnovu zakonitosti – pravila – o tome kako se kombinuju propozicije, stavovi i propozicioni stavovi (tj. verovanja, uopšte) u složenije celine. Definisanje cilja psihologije: otkriti pravila i procesa kompozicije ovih osnovnih konstituenata mentalnog života.




psihologiji


16

Cilj psihologije: opisati pravila kompozicije ovih osnovnih konstituenata mentalnog života. Kako učiniti takav opis naučnim? Formalni sistemi: osnov za simboličke mehanizme Formalni sistem čine:

(i) skup simbola (alfabet) koji se koriste u izgradnji rečenica u jeziku tog formalnog sistema; (ii) skup sintaksičkih pravila (gramatika) prema kojima se formiraju rečenice u jeziku tog formalnog sistema; (iii) skup aksioma - polaznih, elementarnih tvrdnji tog formalnog sistema čija se istinitost smatra očiglednom; (iv) pravila inferencije kojima se iz određenih tvrdnji (u početku, isključivo aksioma) grade druge tvrdnje, odn. teoreme tog formalnog sistema.




psihologiji


17

(i) Skup simbola (alfabet): npr. grčka slova (α, β, γ, ...) za motivaciona stanja, latinična slova (a, b, c...) za verovanja o stanjima sveta. (ii) Skup sintaksičkih pravila npr. pravilo koje kaže ako je motivaciono stanje u skupu {α, β}, onda je motivaciono stanje u skupu U(rgentno): {α, β} U. (iii) Skup aksioma – npr. aksiom koji tvrdi da ako je trenutno motivaciono stanje U, ono mora odmah da se zadovolji. Možemo ga nazvati aksiomom prioriteta. Na primer, ako ste radili 14h bez prestanka, prioritet je da se naspavate, i to će – zbog važenja aksioma prioriteta – mentalni sistem da vam signalizira. (iv) Pravila inferencije kojima se iz određenih tvrdnji (u početku, isključivo aksioma) grade druge tvrdnje, odn. teoreme tog formalnog sistema. (S(Osoba) = U) Pomozi[Zadovolji(Osoba, U)]. “Аko naiđeš na neku osobu za koju opažaš da je njeno motivaciono stanje S(Osoba) u skupu urgentnih motivacija, pomozi osobi koju si sreo da zadovolji taj urgentni motiv“.




psihologiji


18

Folk-psihologiju realizuje jedan specifičan formalni sistem: račun verovanja

(i) Skup simbola (ii) Skup sintaksičkih pravila (iii) Skup aksioma (iv) Pravila inferencije

• Sve se svodi na simbolička izračunavanja, tj. egzaktno baratanje

simbolima.

• Ta aktivnost nije ništa drugo do prepisivanje jednog niza simbola u neki drugi niz simbola poštujući pravila transformacije struktura simbola (aksiomi, sintaksa + pravila inferencije).

• Pružimo opis formalnog sistema koji je dovoljno fleksibilan da obuhvati sve neophodne relacije i pravila na osnovu kojih će kombinovati jednostavnije simbole i simboličke izraze u složene, i pružili smo opis formalnog sistema koji inteligentno rešava ma koji problem koji rešava ljudski um!




psihologiji


19

Da li je moguće fizički realizovati ovakve formalne sisteme i tako pružiti perspektivu za razvoj naturalističke teorije uma? Matematička logika prvih decenija XX veka. Radovi Tjuringa, Čerča, Posta i drugih ideja univerzalnog izračunavanja.

Alan Metison Tjuring (1912 –1954)

U suštini, sva matematička logika i sva matematika se svode na izračunavanje. Svo rešavanje problema je, dakle, izračunavanje (eng. computation). Izračunavanje nije samo baratnje brojevima (laičko shvatanje), već svaka egzaktna manipulacija simbolima! Izračunavanje = apsolutno precizan, nikad dvosmislen, potpuno jednoznačan, konačan opis koraka koje treba izvesti da bi se početno stanje problema dovelo do stanja koje zadovoljava njegovo rešenje. Algoritam = efektivna procedura poput one koju zahteva definicija izračunavanja.




psihologiji


20

Matematička logika prvih decenija XX veka. Radovi Tjuringa, Čerča, Posta i drugih ideja univerzalnog izračunavanja.


Tjuringov doprinos: dokaz da postoji apstraktan, matematički sistem – skup simbola i pravila rukovanja simbolima – unutar kojeg je moguće izvesti ma koje izračunavanje koje je uopšte zamislivo (ovo poslednje je samo teza, tzv. Čerč-Tjuringova teza...) Koncept UNIVERZALNOG IZRAČUNAVANJA ulazi u naučni diskurs. Tjuringova mašina – i više simboličkih sistema koji su njoj ekvivalentni (doprinosi Čerča, Posta, i dan danas se proučava...) Suština: moguće je sve manipulacije simbolima čije je značenje iscrpno definisano izvesti potpuno mehanički AUTOMATIZACIJA.




psihologiji


21

Tjuringova ideja univerzalnog izračunavanja (pojednostavljeno):


Tjuringova mašina

„glava“: nosi instrukciju šta uraditi sa simbolom na traci

beskonačna traka (idealizacija)

Simbol na traci

Trenutno stanje A Trenutno stanje B Trenutno stanje C

Upiši simbol

Pomeri traku

Pređi u stanje

Upiši simbol

Pomeri traku

Pređi u stanje

Upiši simbol

Pomeri traku

Pređi u stanje

0 1 Desno B 1 Levo A 1 Levo B

1 1 Levo C 1 Desno B 1 Desno STOP

Tabela instrukcija




psihologiji


22

Argument kompjutacione kognitivne psihologije

Ako je moguće sva izračunavanja svesti na manipulacije egzaktno definisanim simbolima... ... ako je moguće sve manipulacije egzaktno definisanim simbolima obavljati mehanički... moguća je mašina koja sve izračunava (evo je na stolu) ... ako je moguće da se sve mehaničke manipulacije simbolima obavljaju automatski ... moguć je autonoman sistem za rešavanje problema veštačka inteligencija je moguća : ) !!! moguće je da je ljudski um upravo automatski sistem takve vrste. Za razliku od silikonske, poluprovodničke implementacije u digitalnim kompjuterima, on je implemetiran u „mesu“: neuralni supstrat mentalnih procesa koji je proizvod procesa prirodne, biološke evolucije!




psihologiji


23

Hipoteza o fizičkim sistemima simbola (engl. Physical Symbol Systems)

Alan Njuvel Herbert Sajmon

Fizički sistem simbola

odlikuju nužna i dovoljna sredstva

za opšte inteligentno ponašanje!

• Sistem, pored toga što uvek sadrži određene strukture simbola, sadrži i procese koji operišu nad tim strukturama.

• Fizički sistem simbola je mašina koja vremenom razvija jedne strukture simbola iz drugih struktura simbola primenjujući operacije (procese) nad njima.

• Označavanje je jedna suštinska osobina fizičkih sistema simbola: neki izraz označava neki objekat ukoliko sistem koji sadrži taj izraz može ili da utiče na objekat za koji izraz stoji ili da proizvede ponašanje koje zavisi od tog objekta.

Fizički sistemi simbola: • Počivaju na zakonima fizike: u

kompjuterskim naukama, oni su proizvod nekog inženjerskog procesa. U psihologiji, rekli bismo da je taj inženjerski proces prirodna, biološka evolucija.

• Simboli su fizičke strukture koje mogu da uđu u složene odnose, tvoreći izraze tj. propozicije, odn. složene strukture simbola.




psihologiji


24

Džeri Fodor, američki filozof, paniči o značaju intuicije koja zasniva intencionalnu (folk) psihologiju...

Džeri Fodor

Kompjutacionizam možda nije „način na koji naš um radi“, ali je kompjutaciona teorija uma jedini nama za sada poznat kandidat za naturalističku teoriju mentalnih procesa uopšte.

Propast natprirodnog, na primer, ne može da se poredi; teizam nikada nije postigao da bude tako intimno povezan sa našom mišlju i našom praksom - posebno našom praksom - kao što je to objašnjenje putem verovanja i želje. Ništa [...] nije blisko jezgru naših kognitivnih sposobnosti kao intencionalno objašnjenje. Bićemo u velikoj, velikoj nevolji ako budemo morali da ga se odreknemo (Fodor, 1985).

„... jer ako zdravorazumska intencionalna psihologija zaista propadne, to bi bila, bez poređenja, najveća intelektualna katastrofa u istoriji naše vrste: ako smo toliko grešili o umu, to je onda naše najveće pogrešno uverenje o ma čemu.




psihologiji

(C) ODNOS METODOLOŠKIH I TEORIJSKIH OGRANIČENJA DISKUSIJE MENTALNIH

PROCESA POSLE KOGNITIVNE REVOLUCIJE

25

Kada je, istorijski, kompjutacioni kognitivizam postao „jedina igra u čaršiji“?

Džon fon Nojman (1903 –1957)

Klod Šenon (1916 –2001

Norbert Viner (1894 –1964)

Noam Čomski (1928 – )




psihologiji



26


Herbert Sajmon

Važna godina je 1956, kaže Herbert Sajmon: Paradigma kognitivne obrade informacija!

• 1956. Džordž Miler objavljuje rad u kome diskutuje

ograničene kapacitete ljudske kratkoročne memorije u terminima obrade informacija;

• 1956. Noam Čomski objavljuje jednu od svojih prvih kompjutacionih analiza transformacionih gramatika i tako otvara perspektivu za razumevanje prirodnih jezika kao kompjutacionih sistema;

• 1956. Njuvel i Sajmon objavljuju rad o “Logičkom Teoretičaru” - kompjuterskom programu koji rešava probleme heurističkom imitacijom ljudskog mišljenja;

• 1956. Bruner, Gudnau i Ostin, „A Study of Thinking”, studija ljudskog mišljenja u kojoj se prvi put koriste strategije (tj. algoritmi) kao interni konstrukti psihološke teorije mišljenja.




psihologiji



27


Najvažniji impuls širokom prihvatanju kompjutacionog kognitivizma: lingvistička teorija Noama Čomskog.

• 50-ih XX veka Čomski objavljuje niz naučnih rezultata

kojima pokazuje da su (idealizovane) sintaksičke strukture prirodnih jezika izomorfne strukturi kompjutacionih sistema (računara, doslovce) rastuće složenosti (tzv. hijerarhija Čomskog u matematičkoj lingvistici)

• Ok, ako je prirodni jezik moguće realizovati kao kompjutacioni sistem, onda je moguće i mišljenje – koje je toliko blisko upravo upotrebi prirodnog jezika – realizovati tako.

• Ali, Čomski je otišao korak dalje u svojim tvrdnjama...

Noam Čomski




psihologiji



28


• Kompjutacioni sistemi su karakteristični upravo po bogatoj internoj strukturi – nešto mora da realizuje formalne sisteme, tj. nešto mora da predstavlja fizičku realizaciju autonomnih, automatskih simboličkih sistema koje smatramo inteligentnim...

• Direktno sledi: bihejvioristička paradigma je fundamentalno ograničena u mogućnosti objašnjenja složenog ponašanja poput jezičkog!

• Asocijativni S-R lanci nisu dovoljan kompjutacionih mehanizam koji može da objasni generisanje sintaksičkih struktura prirodnih jezika.

Noam Čomski




psihologiji



29


• Asocijativni S-R lanci nisu dovoljan kompjutacionih mehanizam koji može da objasni generisanje sintaksičkih struktura prirodnih jezika: Čomski veruje da ovo zna sigurno, jer je prethodno izveo matematičke dokaze o ekvivalenciji sintaksičkih stuktura i različitih kompjutacionih sistema, pa zna koliko moćan kompjutacioni sistem mu je potreban za realizaciju prirodnog jezika.

• 1959: Čomski objavljuje svoja zapažanja u kritici Skinerove knjige „Verbalno ponašanje”: pad bihejviorističke paradigme.

• Na već pripremljen teren (kibernetika, proučavanje čoveka kao sistema za obradu informacija, teorija informacija...) kritika Čomskog „pasuje” savršeno.

• PROMENA PARADIGME: KOGNITIVIZAM

Noam Čomski




psihologiji



30

Metodološka ograničenja: život u dugoj senci bihejviorizma

• Dobro, super, kažu bihejvioristi. Ali – vi nećete koristiti introspekciju kao naučni metod u tom Vašem kompjutacionom kognitivizmu, zar ne?

• Kognitivisti: ne, mi i dalje polazimo od toga da je ponašanje pod eksperimentalnom opservacijom jedini izvor naučnih podataka.

• Bihejvioristi: odlično; hoćete, molim Vas, da nam predočite kako nameravate da samo na osnovu opservabilnog ponašanja govorite o neopservabilnom sistemu tolike složenosti za koji ste pretpostavili da predstavlja fizičku realizaciju simboličkih sistema tj. inteligencije?

• Kognitivisti: ne, nećemo Vam objasniti. Ni do dan danas.

Barus F. Skiner (1904 – 1990)

KOMPJUTACIONA KOGNITIVNA PSIHOLOGIJA • predstavlja naturalističku teoriju mentalnih procesa; • počiva na hipotezi koja je plauzibilna u onoj meri u kojoj je jedina koja uopšte omogućava

diskusiju naturalističke psihologije na današnjem stepenu razvoja nauke; • predstavlja suštinski simboličku teoriju uma; • predstavlja izuzetno plodan naučni program teorijskog i eksperimentalnog istraživanja

mentalnih procesa. 31

Međutim, kompjutaciona kognitivna psihologija... • U naletu inspiracije da se um „hakuje“ eksperimentalnim

putem baš kao što se hakuje ma koji drugi kompjutacioni sistem, ova paradigma ponekad zaboravlja da postoje egzaktna ograničenja o tome šta je moguće reći o internoj strukturi kompleksnih sistema na osnovu poznavanja samo ponašanja koje oni proizvode.

• U KKP, umesto da se traži odgovor na ovo fundamentalno pitanje metodoloških ograničenja istraživačkog programa koji ona predstavlja, fokusira se na razvoj kompjutacionih modela empirijski jednostavnijih „podsistema“ kognitivnog sistema. U mnogim oblastima danas počinje da se osvešćuje ova potreba za metodološkom strogošću.

• Zato danas imamo više kompjutacionih teorija memorije, rezonovanja, suđenja, donošenja odluka, obrade jezičke informacije i drugih kognitivnih procesa nego što nam je potrebno.

• Zato danas skoro niko više ne razmatra veliku sliku – sliku koju su želeli da ugledaju Tjuring, Sajmon i Njuvel u razvoju duboko filozofske, raskošne, inspirativne ideje kompjutacionizma: šta je inteligencija?

Zaboravljena lekcija bihejviorizma:

ako hoćeš da govoriš u naučnom diskursu, onda

govori naučno o onome o čemu možeš da govoriš

naučno u odnosu na eksperimentalne podatke

kojima možeš da raspolažeš.

32

Slika je mnogo složenija od one koju je moguće predstaviti tokom jednog predavanja...

1980 – 2000 Revolucija konekcionizma Modeli neuronskih mreža 1990 – danas

„Probabilistički obrt“ u istoriji kognitivne psihologije:

racionalna analiza i bejzijanske teorije

1990 – danas Teorija kompleksnih dinamičkih sistema u kognitivnim naukama 1990 – danas

Teorija probabilističkih kauzalnih modela

1979. Džimi Gibson:

Ekološki pristup

1982. Dejvid Mar:

Nivoi kognitivne analize

1990- danas: Brooks, Moravec,

Rosch, Tompson, Varela: Utelotvorena kognicija i konstruktivističke teorije

2000 – danas Neurekonomija : integracija

kognitivnih nauka u jeziku teorije odlučivanja

Kognitivna revolucija: istorijsko i konceptualno poreklo

kognitivizma u psihologiji

[email protected]

“THE EXACTNESS of MIND” blog http://milovanovic.tumblr.com

Education

Kognitivna revolucija u istoriji psihologije, predavanje na Filozofskom fakultetu, Univerzitet u Beogradu, 8. maj 2014