Емоције

Аутори:Андреј Малековић, Немања Китановић, Борислав Мирковић, ученици II/2

Ментор:Проф. психологије Симонида ВукобратXV београдска гимназијамарт, 2013.

*Емоција је узбуђеност изазвана ситуацијом или стимулусом који је особи важан. То може бити спољни стимулус(школска оцена), или унутрашњи(попут бола или мисли о нечему).

*Емоција је сложена реакција, која се састоји од 3 компоненте:1) физиолошке(промена у организму), 2) изражајне(промена понашања у најширем смислу – од израза лица, појединих покрета до поступка), 3) субјективне(промена доживљаја)

Ситуација или догађај

Когнитивна процена(значење ситуације)

ДоживљајИзражавање(експресија)

Физиолоше реакције

(узбуђење)

Понашање

*Физиолошке промене

*Док доживљавамо емоцију, у организму се дешавају бројне физиолошке промене – срце брже ради, брже дишемо, појачано се луче хормони, ниво шећера је виши, температура варира, шире се и скупљају крвни судови, расте крвни притисак, мишићи су напетији...

*Функција је да повећају ниво енергије и тако припреме организам за појачан напор и хитну реакцију – рецимо,да би се у опасности бежало или нападало.

*Што су физиолошке промене јаче, то је снажнији и доживљај емоције.

*Детектор лажи или полиграф је уређај који мери физиолошке промене при емоцијама, а на основу снимка се закључује да ли особа лаже или говори истину. Обично се мери рад срца, дисање и знојење.

*Изражавање емоција*Емоције се изражавају кроз осмех, плач,

изразима лица, покретима руку или гестикулацијом, положајем тела, тоном и бојом гласа... Функција је комуникација, преношење порука.

*Изражавајући емоције, људи преносе поруку како се осећају, шта намеравају да ураде и шта очекују од осталих. С друге стране, људи препознају туђе емоционалне изразе и тако се припремају и одлучују како ће се понашати. Нпр. када је неко љут, постајемо опрезнији.

* Подела према интезитету и трајању

*Афекат је интезивна и краткотрајна емоција која се изненада јавља. Понекад изазива блокаду мишљења и тада особа може изгубити контролу над понашањем и постати насилна.

*Расположење је осећање слабог интезитета и дужег трајања. Некада настаје без видљивог рзлога и тада се доводи у везу с темпераментом.

*Сентимент је сложен емоционални однос, који укључује и ставове и вредности, а представља диспозицију(склоност) да се одређена емоција у одређеној ситуацији поново јави.

*Афективни или емоционални тон је доживљај пријатности и непријатности. Он је саставни део свих емоција. Интезитет афективног тона креће се од екстремне пријатности до ектремне непријатности и од њега зависи сам квалитет доживљаја.

*Срећа или радост*Срећа се јавља као реакција на успех или

остварење циља. По интезитету се креће од благе пријатности до усхићења и еуфорије. У зависности од тога да ли је срећан или није, човек се сасвим другачије понаша и доживљава живот и свет око себе. Кад смо срећни, све је лепо, добро, имамо више самопоуздања и ентузијазма за рад, одлучнији смо, боље сарађујемо, задовољнији смо собом...

*Страх*Страх је реакција на опасност. Биолошка сврха

страха је заштита живота. Страх је непријатно осећање које се доживљава као комбинација угрожености, несигурности и губитка контроле. У страху се дешава низ физиолошких промена, које производе велику узбуђеност, тј. енергију која служи за прилагођавање – бежање, избегавање, скривање или одбрану. Јачина страха зависи од процене може ли се побећи од опасности. Паника је јак страх који настаје када особа процени да не зна како ће се заштитити, а ужас је последица процене(тачне или погрешне) да нема спаса. Страх који настаје услед стварне опасности јесте реалан, а онај који настаје при умишљеној опасности или предвиђања опасности јесте нереалан и назива се анксиозност или стрепња.

*Туга*Тугом се реагује на губитак нечега што нам је

значајно. Главна одлика туге је да води у повлачење, изолацију и губитак интересовања за спољни свет. Интезитет туге се креће од тренутног жаљења или разочараности до јаког и дуготрајног бола, очаја и депресије. Изражава се кроз плач, успореност, одсуство гестикулације, погнуто држање, суморан израз лица, тих глас... Тугу олакшавају нада и вера да губитак није коначан или сагледавање макар какве перспективе. Од свих емоција туга се најкасније јавља, тек пошто се достигне одређена интелектуална развијеност.

*Естетска осећања*Естетска осећања су сложена осећања која се

јављају при опажању или стварању уметничког дела. Садрже много осећања, а осим естетских највише садрже и компоненте моралних и еротских осећања. Естетска осећања не изазива садржај, већ форма, тј. начин његовог приказивања. Садржај сам по себи може бити ружан (смрт, убиство, болест, патња), али се форма може доживети као лепота. Парадоксално је да тугу, страх, гађење и друга осећања која у нама изазивају уметничка дела(роман, филм, представа) доживљавамо као лепа и испуњавајућа иако такве емоције у свакодневном животу доживљавамо као непријатности које нас исцрпљују и слабе.

*Љубав*Љубав може бити и тренутно осећање, али и

сентимент или релативно трајан емоционални однос. Такође, љубав је мотив који се заснива на урођеној потреби за афективном или емоционалном везаношћу и који покреће просоцијална понашања. У зависности од тога према коме или чему је усмерена, љубав може бити родитељска, сестринска и братска, пријатељска, романтична, према отаџбини, слободи... Романтична љубав је љубав према особи супротног пола(најчешће), а укључује и сексуалну жељу. Према схватаћу америчког научника Роберта Стернберга, главне карактеристике љубави јесу блискост, страст и завет на оданост. Блискост значи да у односу постоји размена емоција, саосећајности, разумевање и дељење. Страст подразумева да у односу постоје романтична осећања и сексуална жеља. Иза завета на оданост стоји жеља за заједничким животом и обећавање посвећености партнеру.

*Наклоност и ненаклоност*Наклоност или симпатија је позитиван однос према

некоме, а често се развија у пријатељски, љубавни или партнерски однос. Насупрот томе, ненаклоност или антипатија је негативан однос, који може прерасти у мржњу, непријатељство или физичку агресију. Особине личности које се највише цене и које изазивају наклоност јесу поштовање, искреност, осећајност, одговорност, интелигенција и стручност. С друге стране, антипатију најчешће изазивају непоштење, манипулативност, безосећајност и неодговорност, глупост, незнање и нестручност. На наклоност највише утиче сличност. Најважнија је сличност у ставовима и мишљењима о важним животним питањима као што су породица, образовање, религијка и идејна опредељења... Наклоност зависи од тога да ли је узајамна или не. Када знамо да смо некоме симпатични онда је велика вероватноћа да ће и та особа нама бити симпатична. Важи и супротно – ненаклоност обично изазива ненаклоност.

Андреј МалековићБорислав МирковићНемања Китановић