ПОЛАРНА СВЕТЛОСТ

Ана ЈовановићПрва крагујевачка

гимназија

• Поларна светлост је светлење ноћног неба, обично у поларним зонама. На северу се назива аурора бореалис,а када се јави на Јужном полу аурора аустралис.

аурора бореалис

аурора аустралис

• Поларна светлост настаје убрзаним кретање електрона који се сударају са атомима гасова.

• Аурора се јавља или као „дифузно светљење“ или као „завеса“ која се шири у правцу исток-запад. Понекад се образују „мирни лукови“ а некада се светлост непрекидно мења на небу („активна аурора“). Свака завеса се састоји од бројних паралелних зракова, усмерених у правцу локалног магнетног поља што наводи да је аурора условљена Земљиним магнетским пољем.

• Појава поларне светлости везана је за магнетне буре које су опет повезане са једанаестогодишњим циклусом активности сунчевих пега. Такође је уочено да до геомагнетних бура најчешће долази у време равнодневице, дакле у рано пролеће или јесен што је помало загонетно јер активност на половима нема много везе са годишњим добима.

• Норвешки истраживач Кристијан Биркеланд је 1916. први предвидео

постојање Сунчевог ветра. Претпоставио је да су Сунчеви зраци и

позитивног и негативног наелектрисања.

• Фредерик Линдеман је 1919. претпоставио да са Сунца долазе протони

и електрони.

• Тридесетих година 20. века научници су претпоставили даСунчева

корона има температуру од неколико милиона степени.

• Британски математичар Сидни Чапман је педесетих израчунао својства

гаса на таквој температури и закључио да се топлота кроз корону

мора протезати у простору још даље од Земље.

• Немачки научник Лудвиг Бирман се такође педесетих заинтересовао за

чињеницу да комета увек има реп супротно од Сунца.

• Бирман је закључио да Сунце емитује сталну струју честица, која

потискује кометин реп.

• Еуген Паркер је 1958. тај феномен прозвао „Сунчев ветар“. Паркер је показао да иако је Сунчева корона јакопривучена Сунчевом гравитацијом, да је она тако добар проводник да је још увек врућа на великим удаљеностима.

• Пошто гравитација опада са удаљеношћу од Сунца, вањска коронарна атмосфера над звучном брзином бежи у међу звездани простор.

• Паркер је послао свој рад у Аstrofisical Јоurnal, али двоје рецензената су му одбили рад.

• Рад је ипак прихватиоЧандрасекар (добитник Нобелове награде за физику 1983. године).

•  Совјетски сателит Луна 1. је јануара 1959. први пут мерио јачину сунчевог ветра. Користили су сцинтилационе бројаче и гасне јонизационе детекторе.

• Мерење су три године касније поновили Американци користећи Маринер 2.

• Паркерова теорија није могла објаснити убрзање брзог ветра.• Прву нумеричку симулацију Соларног ветра у Сунчевој корони

користећи магнетнохидродинамичке једначине извели су Пнеуман и Кноп 1971.

• Маринер 2

Луна 1

• Аурора је опажена и на Јупитеру и Сатурну, планетама чија су магнетска поља много снажнија од Земљиног. Покреће их, као и на Земљи, Сунчев ветар. Јупитерови месеци, посебно Ио, такође узрокују снажне ауроре које се јављају због електричних струја дуж силница магнетског поља између ротирајуће планете и месеца који кружи око њега (динамо учинак). Ио (који има активни вулканизам и јоносферу) је посебно снажан извор ауроре; његове струје емитују и радио-таласе, откривене 1955.

•                                              Дифузна аурора

опажена из

сателита DE-1

• Аурора на Јупитеру. Сјајна тачка на левој страни је завршетак магнетске линије с Иом, тачке на дну воде до Ганимедa и Европе.

• Астрономи су по први пут, уз помоћ “ Хабла ”, фотографисали северну светлост како обасјава ледену атмосферу седме планете од Сунца -Урана.

• Секретар астрономског друштва“ Руђер  Бошковић ”

Милан Јеличић каже да је видљива поларна светлост уобичајена на земљиним половима,али да сада постоји могућност да и наши грађани уживају у прелепом призору.“ На небу се виде као неке “завесице” разних боја - црвене, зелене, плаве. Ти снопови током времена мењају и свој облик”,објашњава Јеличић. Он напомиње да је потребно изаћи ван градских средина, јер од светала и загађености није могуће видети чисто небо.

• Соларна олуја која је погодила Земљу 24. јануара била је најјача у последњих неколико година, али је истовремено била и прилика за многе да ухвате феноменалне снимке поларне светлости.

• http://sr.wikipedia.org/• http://www.nationalgeographic.rs/

ХВАЛА НА ПАЖЊИ!!!