1. Melindi

2. PROLOG Rep komete irio se preko zore, crvena posekotina krvarila je nad liticama Zmajkamena poput rane na ruiastom i purpurnom nebu. Metar je stajao na svom vetrom ibanom balkonu. To je bilo mesto na koje su stizali gavranovi, nakon dugakog leta. Njihov izmet prekrivao je kamena udovita koja su ga, dvanaest stopa visoka, nadvisivala s obe strane, paklenog psa i zmaja korpiona, dvoje od hiljada to su utljivo uvale zidine drevne tvrave. Kada je prvi put doao u Zmajkamen, osetio se nelagodno zbog te vojske kamenih nakaza, ali se, kako su 3. godine prolazile, na njih navikao. Sada ih je gledao kao stare prijatelje. Njih troje su zajedno sa strepnjom posmatrali nebo... Metar nije verovao u znamenja. A ipak... koliko god da je star bio, Kresen nikada ne bee video kometu ni upola tako svetlu, niti takve boje, te uasne boje, boje krvi, i vatre i sumraka. Pitao se da li su i kamena udovita ikada videla ita slino. Bila su tu toliko pre njega, i bie i dalje tu jo dugo nakon to njega vie ne bude. Kada bi samo kameni jezici umeli da govore... Kakva ludost. On se nasloni na ogradu, dok je pod njim more tuklo o stene, i pod prstima oseti hrapav crni kamen. Bavim se kamenim udovitima 4. i proroanstvima na nebesima. Star sam ovek, na pragu smrti, a postao sam ponovo luckast kao dete. Zar ga je itavog ivota s mukom sticana mudrost napustila zajedno sa zdravljem i snagom? On je metar, izuio je znanja i iskovao lanac u velikoj starigradskoj Citadeli. Na ta je to spao, kada mu praznoverice ispunjavaju glavu, kao nekom neukom nadniaru? A ipak... a ipak... kometa je sada gorela i preko dana, bledosivi pramenovi pare dizali su se iz raselina na Zmajplanini, iza zamka, a jue je beli gavran doneo vesti iz same Citadele, vesti dugo oekivane, ali ipak zbog toga ne manje zloslutne, vesti da je letu doao kraj. Sve su to znamenja. Previe 5. znamenja da bi pred njima mogao da zamuri. ta sve to znai? Poele da zavapi. Metre Kresene, imamo posetioce. Pilos je govorio tiho, kao da ne eli da uznemiri Kresenove duboke misli. Da zna kakvih mu je gluposti glava puna, vikao bi. Princeza hoe da vidi belog gavrana. Obazriv kao i uvek, Pilos ju je sada zvao princeza, poto je njen gospodar otac sad bio kralj. Kralj zadimljene stene u velikom slanom moru, ali ipak kralj. Njena luda je s njom. Starac se okrenu od zore, pridravi se za zmaja korpiona. Pomozi mi da doem do stolice, pa ih onda uvedi. Uzevi ga pod ruku, Pilos ga uvede 6. unutra. U mladosti je Kresen koraao hitro, ali sada mu se bliio osamdeseti imendan, i noge mu behu krhke i slabe. Pre dve godine je pao i slomio kuk, i prelom nikada nije valjano zarastao. Kada se prole godine razboleo, Citadela je iz Starigrada poslala Pilosa, tek koji dan pre nego to je Stanis zatvorio ostrvo... da mu pomogne u radu, reeno je, ali je Kresen znao istinu. Pilos je doao da ga zameni kada umre. To mu nije smetalo. Neko e morati da zauzme njegovo mesto, i to ranije no to bi on eleo... Dozvolio je mladiu da ga smesti iza njegovih knjiga i hartija. Idi i dovedi je. Gospu ne valja ostavljati da eka. Mahnuo je rukom: slabaan gest urbe 7. oveka koji vie nije sposoban da uri. Koa mu bee izborana i prekrivena pegama, tanka poput papira, tako da je jasno video vene i oblike kostiju pod njom. A kako su samo drhtale, te njegove ruke, nekada tako sigurne i spretne... Kada se Pilos vratio, sa njim je bila i devojica, stidljiva kao i uvek. Iza nje je, vukui noge i poskakujui u stranu, onim svojim neobinim hodom, ula luda. Na glavi joj je bila imitacija kacige, nainjena od starog limenog vedra, za koje su bili privezani jelenski rogovi iskieni kravljim klepetuama. Sa svakim grevitim korakom, zvona su jeala, svako drugaijim glasom, klang- a-dang bong-dong ring-a-ling klong 8. klong klong. Pilose, ko nam je to tako rano doao u goste? ree Kresen. sam, metre, i Zakrpa. Nevine plave oi zatreptae na njega. Lice joj, avaj, ne bee lepo. Devojica je imala etvrtastu isturenu bradu svog gospodara oca i klempave majine ui, i uz to jo jednu manu, posledicu napada sivih ljuspi koji ju je umalo odneo dok je jo bila u kolevci. Preko polovine jednog obraza, sve do vrata, koa joj je bila mrtva i suva, ispucala i oljutena, sivocrna, a na dodir poput kamena. Pilos je rekao da moemo da vidimo belog gavrana. Naravno da moete, odgovori Kresen. Kao da je ikada ita mogao da 9. joj odbije. Njoj je i previe u ivotu bilo uskraeno. Ime joj bee irin. Narednog imendana napunie deset godina, i bee najtunije dete koje je metar Kresen u ivotu video. Njena tuga je moja sramota, pomisli starac, jo jedan znak moga neuspeha. Metre Pilose, budi ljubazan i donesi pticu, da je vidi gospa irin. Bie mi zadovoljstvo Pilos bee uljudan mladi, tek zakoraio u dvadeset i petu, ali ozbiljan kao ezdesetogodinjak. Da je samo imao vie duha, vie ivota u sebi; upravo su oni ovom mestu najvie nedostajali. Sumornim mestima treba vedrine, ne ozbiljnosti, a Zmajkamen bee i te kako sumoran, usamljena tvrava usred mokre 10. pustoi, okruena olujama i solju, sa zadimljenom senkom planine za leima. Metar mora da ide kuda god ga poalju, tako da je Kresen doao ovamo sa svojim gospodarom pre nekih dvanaest godina, i sluio je, i to je sluio dobro. Ali ipak nikada nije zavoleo Zmajkamen, niti se tu ikada zaista oseao kao kod kue. U poslednje vreme, kada bi se budio iz nemirnih snova, koje je sve redovnije pohodila crvena ena, esto nije znao gde se nalazi. Luda okrenu svoju iaranu glavu da bi gledao kako se Pilos penje uz gvozdene stepenice do odaje s gavranovima. Od tog pokreta mu zazveae zvona. Ispod mora, ptice za perje krljut imaju, 11. zapeva, zvonei. Znam to, znam to, o, o, o. ak i za ludu, Zakrpa bee veoma jadan stvor. Moda je nekada i mogao da izazove bure smeha kakvom duhovitom doskoicom, ali mu je more oduzelo tu mo, a uz nju i pola uma i celokupno pamenje. Bio je mekan i pregojen, esto je drhturio i grio se, esto govorio potpuno nesuvislo. Devojica je bila jedina osoba koja mu se sada smejala, jedina kojoj je bilo stalo da li je on iv ili mrtav. Runa devojica, jadna luda i metar - divna druina... eto prie da natera oveku suze na oi. Sedi sa mnom, dete. Kresen je pozva blie. Poranila si s posetom, zora tek to je svanula. 12. Trebalo bi da si uukana u krevetu. Sanjala sam rune snove, ree mu irin. zmajevima. Dolazili su da me pojedu. Kresen je znao da devojicu oduvek mue komari. tome smo ve razgovarali, ree neno. Zmajevi ne mogu da oive. Oni su isklesani u kamenu, dete. U stara vremena, nae ostrvo bilo je najzapadnija taka velike Slobodne zemlje Valirije. Valirjani su podigli ovaj zamak, a oni su znali vetine oblikovanja kamena koje smo mi u meuvremenu zaboravili. Zamak mora da ima kule na mestima gde se dva zida spajaju, radi odbrane. Valirjani su te kule sazdali u obliju zmajeva, da bi izgledale to stranije, 13. kao to im i na bedemima namesto zubaca stoje hiljade kamenih udovita Svojom pegavom i starom akom on uze njenu, malu i ruiastu, i neno je stee. Prema tome, nema ega da se boji. irin ne bee ubeena. ta je sa onim na nebu? Dala i Matrisa su priale kraj bunara, i Dala je rekla da je ula crvenu enu kako kae majci da je to zmajev dah. Ako zmajevi diu, zar to ne znai da se vraaju u ivot? Crvena ena, gorko pomisli metar Kresen. Dovoljno je zlo to je majci napunila glavu svojim ludostima, mora li da zatruje i kerine snove? Strogo e porazgovarati sa Dalom i upozorie je da ne iri takve prie. na nebu je kometa, milo dete. Zvezda repatica, 14. izgubljena na nebesima. Uskoro e nestati, i za naih ivota neemo je ponovo videti. Veruj mi. irin hrabro klimnu glavom. Majka kae da beli gavran znai da je letu kraj. Tako je, moja gospo. Beli gavranovi lete samo iz Citadele. Kresen prinese prste lancu oko svoga vrata, ija svaka karika bee iskovana od razliitog metala, oznaavajui drugu oblast znanja koju je savladao; metrova ogrlica, simbol njegovog reda. U gordosti mladih dana lako ju je nosio, ali sada mu bee teka, a metal hladan na koi. Oni su vei od drugih gavranova, i pametniji, odgajeni da prenose samo najvanije poruke. Ovaj je doao da nam kae kako 15. se Konklava okupila, razmotrila izvetaje i merenja svih metara iz itavog kraljevstva, i objavila da je ovo dugako leto napokon gotovo. Deset godina, dva obrta i esnaest dana je trajalo, najdue leto u ljudskom pamenju. Da li e sada da zahladni? irin bee letnje dete, i nikada nije spoznala istinsku hladnou. S vremenom, odgovori metar Kresen. Ako su bogovi milostivi, dae nam toplu jesen i obilnu etvu, da se spremimo za predstojeu zimu. Kmetovi su govorili da dugako leto znai jo duu zimu, ali metar nije video razloga da plai dete takvim priama. 16. Zakrpa zazvoni svojim zvonima. Pod morem je uvek leto, zapeva. Sirene u kosama nose morske zvezde i pletu haljine od srebrnih morskih trava. Znam to, znam to, o, o, o. irin se zakikota. Volela bih da imam haljinu od srebrnih morskih trava. Pod morem, sneg navie pada, ree luda, kia je ko pepeo suva. Znam to, znam to, o, o, o. Stvarno e padati sneg? upita dete. Hoe, ree Kresen. Ali se iskreno nadam da nee poeti jo godinama, a da ni onda nee dugo trajati. Ah, evo Pilosa sa pticom! irin oduevljeno uskliknu. ak je i Kresen morao da prizna kako ptica prua 17. udesan prizor, bela kao sneg i vea od sokola, sjajnih crnih oiju koje su govorile da to nije obian albino, ve pravi rasni beli gavran iz Citadele. Ovamo! pozva on. Gavran rairi krila, vinu se u vazduh, pa buno zalepeta preko sobe i spusti se na sto kraj njega. Idem da vam donesem doruak, oglasi se Pilos. Kresen klimnu glavom. Ovo je gospa irin, ree gavranu. Ptica zamahnu glavom gore-dole, kao da se klanja. Gospa, zagrakta. Gospa. Devojica razrogai oi. On govori! Poneku re. Kao to sam rekao, te su ptice veoma pametne. Pametna ptica, pametan ovek, pametna pametna luda, ree Zakrpa, 18. zvonei. , pametna pametna pametna luda. I zapeva. Senke dolaze da pleu, moj gospodaru, pleu, moj gospodaru, pleu, moj gospodaru, pevao je, poskakujui s noge na nogu. Senke dolaze da ostanu, moj gospodaru, ostanu, moj gospodaru, ostanu, moj gospodaru. Grevito je zabacivao glavu sa svakom reju, i zvona na rogovima mu zajeae. Beli gavran prestraeno graknu i odlepra do gvozdene ograde stepenita. irin kao da se nekako smanji. Stalno to peva. Rekla sam mu da prestane, ali nee. A mene to plai. Nateraj ga da prestane. A kako to da uradim ? pitao se starac. Jednom davno sam mogao da ga uutkam zanavek, ali sada... 19. Zakrpa im je doao kao deak. Nikad neprealjeni lord Stefon naao ga je u Volantisu, na drugoj obali Uskog mora. Kralj - stari kralj, Eris II Targarjen, koji u to vreme jo nije bio toliko lud - bio je poslao lorda da nae nevestu za princa Regara, poto ovaj nije imao sestru kojom bi se oenio. Nali smo izvrsnu ludu, pisao je Kresenu, dve sedmice pre no to je trebalo da se vrati kui iz svoje bezuspene potrage. Tek je deak, ali je okretan kao majmun i duhovit kao eta dvorana. onglira i zagoneta, i izvodi arolije i lepo peva na etiri jezika. Otkupili smo mu slobodu i nadamo se da emo ga povesti sa sobom. Roberta e odueviti, a Stanisa moda s vremenom ak i nauiti da se 20. smeje. Kresena rastui uspomena na to pismo. Niko nikada nije nauio Stanisa kako da se smeje, deak Zakrpa najmanje od svih. Oluja je dola iznenadno, urlajui, i Brodolomni zaliv je opravdao svoje ime. Lordova galija Ponosni vetar potonula je pred njegovim zamkom. Dva starija sina su sa zidina gledala kako se oev brod razbija o stene i kako ga guta voda. Stotinu veslaa i mornara utopilo se s lordom Stefonom Barateonom i njegovom gospom suprugom, i danima su nakon toga plime izbacivale nove naduvene leeve na alo pod Krajolujem. Deaka je more izbacilo treeg dana. Metar Kresen je siao sa ostalima, da 21. prepozna mrtve. Kada su nali ludu, bio je go, koe bele i smeurane, i prekrivene vlanim peskom. Kresen je pomislio da je posredi jo jedan le, ali kada ga je Domi zgrabio za lanke da ga odvue do kola, deak se zakaljao i seo. Domi se do svoje smrti kleo da je Zakrpina koa na dodir bila hladna kao led. Niko nikada nije objasnio ona dva dana to ih je luda provela u moru. Ribari su priali da ga je sirena nauila da die vodu, u zamenu za njegovo seme. Sam Zakrpa nije nita govorio. Duhoviti, pametni momak o kome je pisao lord Stefon nikada nije stigao do Krajoluja; deak koga su nali bio je neko potpuno drugi, skrhanog tela i uma, jedva 22. sposoban za govor, a kamoli za duhovitosti. A ipak njegovo lice lude nije ostavljalo sumnje o kome je re. U Slobodnom gradu Volantisu obiaj je bio da se lica robova i slugu tetoviraju; od vrata do ela deakovo lice prekrivala je karirana zeleno-crvena ara. Nesrenik je lud, i trpi silne bolove, i nije od koristi nikome, a ponajmanje sebi, rekao je stari ser Harbert, u to doba katelan Krajoluja. Najvee milosre bilo bi dati mu punu au makovog mleka. Bezbolan san, i beskonaan. Blagosiljao bi nas, kada bi imao dovoljno pameti. Ali Kresen nije na to pristao, i napokon je prevagnuo. Da li je Zakrpa zbog te pobede bio 23. sreniji, on nije umeo da kae, ak ni danas, nakon tolikih godina. Senke dolaze da pleu, moj gospodaru, pleu, moj gospodaru, pleu, moj gospodaru, pevala je luda i dalje, vrtei glavom i nagonei zvona da sve jae biju. Bong dong, ring-a-ling, bong dong. Gospodaru, graktao je beli gavran. Gospodaru, gospodaru, gospodaru. Luda peva ta joj se prohte, ree metar svojoj nemirnoj princezi. Ne sme da prima njegove rei k srcu. Sutra e se moda prisetiti neke druge pesme, i ovu vie nikada nee uti. Lepo peva na etiri jezika, pisao je lord Stefon... Pilos se pojavi na vratima. Metre, 24. oprosti. Zaboravio si kau, ree Kresen, zauen. To nije bilo nimalo nalik na Pilosa. Metre, ser Davos se sino vratio. Priaju o tome u kuhinji. Mislio sam da e smesta hteti da zna. Davos... sino, kae? Gde je sada? S kraljem. Proveli su gotovo itavu no zajedno. Bilo je vremena kada bi ga lord Stanis probudio, bez obzira na as, da bude uz njega i da ga savetuje. Trebalo je da mi jave, snudeno e Kresen. Trebalo je da me probude. Pa lagano pusti irininu aku. Oprosti mi, moja gospo, ali moram da razgovaram s tvojim gospodarom ocem. Pilose, daj mi 25. ruku. U ovom zamku ima previe stepenica; ponekad mi se ini da svake noi dodaju jo po nekoliko, samo da bi me jedili. irin i Zakrpa krenue za njima, ali devojici uskoro dosadi starev spori hod, pa odjuri napred, praena ludom, ija su zvona sumanuto tukla. Zamkovi nisu gostoljubivi prema slabima, podseti se Kresen dok se sputao niz zavojite stepenice Tornja morskog zmaja. Lord Stanis e biti u Odaji obojenog stola, na vrhu Kamenog bubnja, sredinje utvrde Zmajkamena, tako nazvane po tutnjavi i grmljavini koju su njeni drevni zidovi proizvodili za vreme oluja. Da bi stigli do njega, morae da preu galeriju, prou kroz 26. srednje i unutranje zidine s njihovim straarima, kamenim udovitima i kapijama od crnog gvoa, i popnu se uz tolike stepenice da je Kresenu bilo muka i od same pomisli na njih. Mladii su preskakali po dve stepenice odjednom; za starca bolnog kuka, svaka je bila muenje. Ali lord Stanis nije ni pomiljao da doe k njemu, tako da se metar pomirio sa tim iskuenjem. Bar mu je Pilos pomagao, i na tome je bio zahvalan. Vukui se niz galeriju, proli su pored niza visokih lunih prozora s kojih se dobro videlo spoljnje dvorite i zidine, i ribarsko selo iza njih. U dvoritu, strelci su vebali gaanje, uz povike: Napni, ciljaj, odapni! Zvuk njihovih strela 27. podseao je na jato ptica koje uzlee. Gardisti su hodali po zidinama, izvirujui izmeu kamenih udovita na vojsku ulogorenu napolju. Jutarnji vazduh bee magliast od logorskih vatri, jer tri hiljade ljudi upravo je sedalo za doruak pod barjacima svojih lordova. Iza prostranog logora, sidrite bee naikano brodovljem. Nijednoj lai koja je u proteklih pola godine prola blizu Zmajkamena nije vie bilo dozvoljeno da ode. Gnev lorda Stanisa, ratna galija sa tri palube i tri stotine vesala, delovala je gotovo mala, onako okruena trbuastim karakama i kogama. Gardisti pred Kamenim bubnjem znali su metre po vienju, pa ih propustie. ekaj ovde, ree Kresen Pilosu kada 28. uoe. Bolje je da ga vidim nasamo. Uspon je dugaak, metre. Kresen se osmehnu. Misli da sam to zaboravio? Ovim stepenicama sam se popeo toliko puta da svaku znam ponaosob. Na pola puta, zaali zbog te odluke. Taman zastade da povrati dah i da mu bol u kuku mine, kada zau zvuk izama na kamenu i nae se licem u lice sa ser Davosom Sivortom, koji je silazio. Davos bee sitan ovek, a nisko poreklo jasno mu se videlo na neuglednom licu. Iznoen zeleni plat, aren od soli i kie i izbledeo od sunca, prekrivao mu je uska ramena, smei dublet i akire, koji su mu se slagali sa smeim oima i kosom. Oko vrata mu je 29. sa uzice visila vreica od izlizane koe. Kratka brada bee mu proarana sedim vlasima, a na obogaljenoj levoj aci nosio je konu rukavicu. Kada ugleda Kresena, on zastade. Ser Davose, ree metar. Kada si se vratio? Pre osvita, po mrklom mraku. To mi je omiljeno vreme. Prialo se da niko nikada nije upravljao brodom po noi ni upola tako dobro kao Davos Kratkoruki. Pre nego to ga je lord Stanis proizveo u viteza, bio je najozloglaeniji i najneuhvatljiviji krijumar u svih Sedam kraljevstava. I? ovek odmahnu glavom. Onako je kao to si ga i upozorio. Oni se nee 30. dii, metre. Ne za njega. Ne vole ga. Ne, pomisli Kresen. Niti e ga ikada voleti. On je snaan, sposoban, pravedan. .. da, pravedan i vie no to je mudro... ali to nije dovoljno. To nikada nije bilo dovoljno. Razgovarao si sa svima? Svima? Ne. Samo sa onima koji su hteli da me prime. Ne vole ni mene ti visokoroeni. Za njih u uvek biti Vitez od Praziluka. Leva aka mu se sklopi, kratki prsti stegoe se u pesnicu; Stanis im bee odsekao vrke, do prvog zgloba, na svima osim na palcu. Prelomio sam hleb sa Galijenom Svonom i starim Penrouzom, a Tartovi su pristali na pononi susret u umarku. Drugi - pa, Berik Donderion je nestao, neki kau da 31. je mrtav, a lord Keron je sa Renlijem. Bris Narandasti, od Dugine garde. Dugine garde? Renli je obrazovao svoju vlastitu Kraljevu gardu, objasni bivi krijumar, ali njih sedmorica ne nose belo. Svaki ima svoju boju. Loras Tirel im je lord zapovednik. Bila je to ba onakva zamisao kakve je oboavao Renli Barateon; velianstveni novi viteki red, obznanjen prelepim novim odorama. Jo kao deaku, Renliju su se dopadale ive boje i bogate tkanine, a mnogo je voleo i da se igra. Gledajte me! vikao bi dok bi, nasmejan, trao kroz dvorane Krajoluja. Gledajte me, ja sam zmaj, ili: Gledajte me, ja sam arobnjak, ili: 32. Gledajte me, gledajte me, ja sam kini bog! Odvani deai divlje crne kose i oiju punih smeha sada je bio odrastao ovek od dvadeset jedne godine, a jo uvek se igrao svojih igara. Gledajte me, ja sam kralj, pomisli Kresen tuno. O, Renli, Renli, milo moje dete, da li zna ta si uradio? I da li bi mario i da zna? Kako su lordovi obrazloili svoje odbijanje? upita on ser Davosa. , to se toga tie, neki su mi pruili lepe rei, a neki iskrene, neki su nali izgovore, neki obeanja, a neki su samo lagali. Slee ramenima. Naposletku, rei su samo vetar. Nisi mogao da mu donese nadu? Samo lanu, a to nisam eleo, ree 33. Davos. Od mene je dobio istinu. Metar Kresen se priseti dana kada je Davos proizveden u viteza, nakon opsade Krajoluja. Lord Stanis i mala posada drali su zamak skoro godinu dana, protiv velike vojske lordova Tirela i Redvina. ak im je i more bilo zatvoreno, danju i nou njime su kruile Redvinove galije, na ijim se katarkama vijorio tamnocrveni barjak Senice. U Krajoluju, konji su bili odavno pojedeni, nije vie bilo ni pasa ni maaka, i posada bee spala na korenje i pacove. A onda doe no mladog meseca i crnih oblaka koji sakrie zvezde. Obavijen tamom, krijumar Davos usudio se da se provue izmeu Redvinovih galija i stena Brodolomnog zaliva. Njegov 34. brodi imao je crn trup, crna jedra, crna vesla, a bio je pun praziluka i usoljene ribe. Nije toga bilo previe, tek toliko da posada ostane u ivotu dok Edard Stark nije stigao do Krajoluja i razbio opsadu. Lord Stanis je nagradio Davosa dobrom zemljom na Besnom rtu, malom utvrdom i vitekim poastima... ali je takoe odluio da ovaj mora ostati bez vraka svih prstiju na levoj ruci, kako bi platio za sve godine krijumarenja. Davos je to prihvatio, pod uslovom da noem barata Stanis lino; nije hteo da prihvati kaznu od manje dostojnih ruku. Lord je upotrebio kasapsku sataru, kako bi sekao pravilnije i tanije. Nakon toga, Davos je odabrao ime Sivort za svoju 35. novostvorenu kuu, a za barjak crni brod na svetlosivom polju - s prazilukom na jedrima. Bivi krijumar voleo je da kae kako mu je Stanis uinio veliku uslugu, poto je sada imao da isti i see etiri nokta manje. Ne, pomisli Kresen, takav ovek nee pruati lane nade, niti prikrivati golu istinu. Ser Davose, istina ume da bude gorak napitak, ak i za oveka kao to je lord Stanis. On ne misli ni na ta drugo sem na povratak u Kraljevu Luku na elu sve svoje sile, na to da skri svoje neprijatelje i uzme ono to mu po pravdi pripada. Ali sada... Ako odvede ovu malobrojnu vojsku u Kraljevu Luku, poginue. Ona nije dovoljno velika. To sam mu i rekao, ali 36. zna ve kakav je njegov ponos. Davos prui ruku u rukavici. Pre e meni ponovo izrasti prsti nego to e se taj ovek povinovati razumu. Starac uzdahnu. Uradio si sve to si mogao. Sada ja moram pridruiti svoj glas tvome. Pa umorno nastavi s usponom. Odaja lorda Stanisa Barateona bee velika okrugla prostorija sa zidovima od golog crnog kamena i etiri visoka uska prozora otvorena na sve etiri strane sveta. U sreditu odaje nalazio se veliki sto po kome i bee dobila ime, masivna ploa izrezbarenog drveta, izraena po naredbi Egona Targarjena u dane pre Osvajanja. Obojeni sto imao je vie od pedeset stopa u duinu, i bee moda 37. upola toliko irok na najirem mestu, ali manje od etiri stope na najuem. Egonovi stolari dali su mu oblik zemlje Vesterosa, urezujui svaki zaliv i poluostrvo, sve dok vie nijedna ivica nije bila ravna. Na povrini, potamneloj od tristagodinje upotrebe, stajae oslikano Sedam kraljevstava, onakva kakva behu u Egonovo vreme; reke i planine, zamkovi i gradovi, jezera i ume. U odaji se nalazila samo jedna stolica, paljivo postavljena uz mesto koje je Zmajkamen zauzimao kraj obale Vesterosa, i uzdignuta, kako bi se sa nje dobro videla itava povrina stola. U stolici je sedeo ovek u uskom konom prsluku i akirama od grube smee 38. vune. Kada metar Kresen ue, on die pogled. Znao sam da e doi, stare, zvao te ja ili ne. U njegovom glasu ne bee ni traka toplote; za njega, nita novo. Stanis Barateon, gospodar Zmajkamena i milou bogova zakoniti naslednik Gvozdenog prestola Sedam kraljevstava Vesterosa, bee ovek irokih ramena i ilavih ruku, zategnutog lica i miia koji su liili na kou to se suila na suncu sve dok nije postala tvrda kao elik. Strog bee re koju su ljudi najee upotrebljavali kada su govorili o Stanisu, i on strog jeste bio. Mada jo nije imao ni trideset i pet godina, samo mu je jo tanak pojas crne kose bio ostao na glavi, kruei iza uiju 39. poput senke kakve krune. Njegov brat, pokojni kralj Robert, pred kraj ivota pustio je bradu. Metar Kresen je nikada nije video, ali se prialo da je bila divlja, gusta i neukrotiva. Kao da hoe tome da odgovori, Stanis je svoje zaliske potkresivao strogo i kratko. Leali su kao plavocrna senka preko etvrtaste vilice i kotunjavih udubina njegovih obraza. Oi su mu bile otvorene rane pod tekim veama, tamno plavetne kao nono more. Od njegovih usta bi i najsmeniju ludu obuzeo oaj; bila su to usta stvorena za mrgoenje, i pretnje i otro izreene zapovesti, tankih usana i napetih miia, usta koja su zaboravila ta je osmeh, a ta je smeh nikada nisu ni znala. Ponekad nou, kada 40. bi svet potpuno utihnuo, metru Kresenu se inilo da uje lorda Stanisa kako krgue zubima na drugom kraju zamka. Nekada bi me probudio, ree starac. Nekada si bio mlad. Sada si star i bolestan, i potreban ti je san. Stanis nikada nije nauio da ulepava svoje rei, da vrda i da laska; govorio je ta je mislio, a oni kojima se to nije dopadalo mogli su da se nose u pakao. Znao sam da e brzo douti ta je Davos imao da kae. Uvek sve douje, zar ne? Ne bih ti bio od pomoi da nije tako, kaza Kresen. Sreo sam Davosa na stepenitu. I pretpostavljam da ti je sve rekao? Trebalo je da mu skratim i jezik, a ne 41. samo prste. Onda bi ti bio slab izaslanik. I ovako je bio slab izaslanik. Olujni gospodari se nee dii za mene. Izgleda da me ne vole, a pravednost moje borbe nita im ne znai. Kukavice meu njima sedee iza svojih zidova, ekajui da vide kuda vetar duva i ko e pobediti. Odvani meu njima ve su se opredelili za Renlija. Za Renlija! On ispljunu ime poput otrova. Tvoj brat je bio gospodar Krajoluja poslednjih trinaest godina. Ti lordovi su njegovi zakleti vazali. Njegovi, prekide ga Stanis, po pravdi su morali biti moji. Nikada nisam traio Zmajkamen. Nikada ga nisam eleo. Prihvatio sam ga zato to su tu bili 42. Robertovi neprijatelji, i on mi je naredio da ih istrebim. Sagradio sam mu flotu i obavio njegov posao, pokoran kao to mlai brat i treba da bude prema starijem, kao to Renli treba da bude prema meni. A kako mi je Robert zahvalio? Imenovao me je za gospodara Zmajkamena, a Krajoluj i sve njegove prihode dao Renliju. Krajoluj je pripadao kui Barateona tri stotine godina; po pravdi je trebalo da pree meni kada je Robert osvojio Gvozdeni presto. Bila je to stara rana, duboka i bolna, sada jo i vie nego pre. Odatle je poticala sva slabost njegovog gospodara; Zmajkamenu je, koliko god da je star i snaan bio, na vernost bila 43. zakleta tek aica neznatnih lordova, ija su kamenita ostrvca bila preslabo naseljena da bi se podiglo onoliko vojske koliko je Stanisu trebalo. ak i sa najamnicima koje je doveo preko Uskog mora iz slobodnih gradova Mira i Lisa, vojska ulogorena pred zidinama bila je premalena da skri mo kue Lanistera. Robert ti je naneo nepravdu, odgovori metar Kresen oprezno, ali je za to imao jake razloge. Zmajkamen je dugo bio sedite kue Targarjena. Trebao mu je snaan ovek da tu vlada, a Renli je bio tek dete. On je jo i sad dete, odsee Stanis, a gnev glasno odjeknu praznom odajom, lakomo dete koje bi da mi ukrade krunu 44. s glave. ta je Renli ikada uradio da zaslui presto? Sedi na veu i ali se sa Maloprstiem, a na turnirima navlai blistavi oklop i dozvoljava da ga bolji od njega zbacuju s konja. I to je sve to se ima rei o mom bratu Renliju, oveku koji misli da treba da bude kralj. Zato li su me bogovi prokleli braom, pitam ja tebe? ne mogu da odgovaram za bogove. Ti retko uopte i odgovara u poslednje vreme, tako mi izgleda. Ko je Renlijev metar? Moda bi bilo bolje da njega pozovem, njegovi saveti bi mi se moda vie svideli. ta misli, ta je taj metar rekao kada je moj brat odluio da mi ukrade krunu? Kakav je savet taj tvoj 45. kolega ponudio toj mojoj izdajnikoj krvi? Iznenadilo bi me da je lord Renli potraio savet, velianstvo. Najmlai od tri sina lorda Stefona izrastao je u oveka odvanog ali nepromiljenog, koji je sve inio nagonski, a ne razumno. Po tome, pa i po mnogo emu drugom, Renli je bio isti Robert, i nimalo nalik na Stanisa. Velianstvo, ponovi Stanis jetko. Izruguje mi se kraljevskim zvanjem, a ega sam ja to kralj? Zmajkamen i pokoja stena u Uskom moru, to je moje kraljevstvo. On se spusti niz stepenice svoje stolice i zastade pred stolom, tako da mu senka pade na ue Crnobujice i naslikanu umu, tamo gde se sada 46. nalazila Kraljeva Luka. Tu stajae, mraan i zamiljen, nad kraljevstvom koje je eleo da osvoji, naizgled bliskim, a ipak tako dalekim. Veeras u obedovati sa svojim lordovima vazalima, kakvi su da su. Sa Seltigarom, Velarionom, Bar Emonom, itavom jadnom bratijom. Slabaan ulov, moram da priznam, ali sve to su mi braa ostavila. Onaj liki pirat Salador San bie tu s najnovijim raunima za ono to mu dugujem, a Moro Miranin e me upozoravati na plime i jesenje bure, dok e lord Sanglas bogobojaljivo mrmljati o volji Sedmoro. Seltigar e hteti da zna koliko e nam se olujnih lordova pridruiti. Velarion e pretiti povlaenjem svoje vojske ako smesta ne 47. udarimo. ta da im kaem? ta mi je initi? Tvoji istinski neprijatelji su Lanisteri, moj gospodaru, odgovori metar Kresen. Ako biste se ti i tvoj brat ujedinili protiv njih... Sa Renlijem neu pregovarati, odvrati Stanis tonom koji nije doputao raspravu. Ne dok se naziva kraljem. Ne Renli, dakle, popusti metar. Njegov gospodar bee tvrdoglav i gord; kada bi neto naumio, bilo je nemogue razuveriti ga. I drugi mogu da poslue tvojim ciljevima. Sin Edarda Starka proglaen je za Kralja na Severu, a iza njega stoji sva sila Zimovrela i Brzoreja. Zelen deak, ree Stanis, i jo 48. jedan lani kralj. Treba li da prihvatim krnje kraljevstvo? Pola kraljevstva je sigurno bolje nego nita, kaza Kresen, ako momku pomogne da osveti oevo ubistvo... Zato bih ja svetio Edarda Starka? On mi nita nije znaio. O, Robert ga je voleo, tako je. Voleo ga je kao brata, koliko sam samo to puta uo? Ja sam mu bio brat, a ne Ned Stark, ali po njegovom ophoenju prema meni ja to nikada ne bih znao. Ja sam za njega branio Krajoluj, gledao sam kako dobri ljudi umiru od gladi dok su se Mejs Tirel i Pakster Redvin gostili pod mojim zidinama. Da li mi je Robert zahvalio? Nije. Zahvalio je Starku za to to je razbio opsadu kada smo spali na pacove 49. i rotkvice. Ja sam sagradio flotu na Robertovu zapovest, osvojio Zmajkamen u njegovo ime. Da li mi je stegao ruku i rekao: Svaka ast, brate, ta bih ja bez tebe? Ne, optuio me je to sam dopustio da Vilem Deri pobegne sa Viserisom i malom, kao da sam ja to mogao da spreim. Sedeo sam u njegovom Veu petnaest godina, pomagao sam Donu Erinu da vlada kraljevstvom dok se Robert opijao i kurvao, ali kada je Don umro, da li me je brat imenovao za desnicu? Ne, odjurio je svome dragom prijatelju Nedu Starku i njemu ponudio tu ast. Obojica su se time ba usreila. sve moda jeste tako, moj gospodaru, ree metar Kresen blago. 50. ebi su nanesene velike nepravde, ali prolost je prah. Budunost jo moe biti tvoja ako se udrui sa Starkovima. Postoje i drugi kojima moe prii. ta je sa Ledi Erin? Ako joj je kraljica ubila supruga, ona e sigurno eleti pravdu za njega. Ona ima malog sina, naslednika Dona Erina. Ako veri irin sa njim... Deak je slab i boleljiv, prigovori lord Stanis. je ak i njegov otac jasno video, onda kada me je zamolio da ga podignem na Zmajkamenu. Paevska sluba bi mu jo moda i dobro inila, ali je prokleta Lanisterka otrovala lorda Erina pre nego to je to moglo da se obavi, a sada ga Liza krije u Gnezdu sokolovom. Nikada se nee odvojiti od deaka, to ti jamim. 51. Onda mora poslati irin u Gnezdo sokolovo, posavetova ga metar. Zmajkamen je mraan dom za jedno dete. Nek i luda poe sa njom, pa bi tako kraj sebe imala poznato lice. Poznato i odvratno. Stanisovo elo izbrazdae duboke misli. Ipak... moda vredi pokuati... Mora li zakoniti gospodar Sedam kraljevstava da moli pomo od udovica i samozvanaca? upita otro enski glas. Metar Kresen se okrenu i obori glavu. Moja gospo, izgovori, kivan to je nije uo kako ulazi. Lord Stanis se namrgodi. ne molim. Nikoga. Zapamti to, eno. Drago mi je to to ujem, moj gospodaru. Ledi Selisa bila je visoka 52. kao njen mu, tankog tela i uskog lica, isturenih uiju, otrog nosa i jedva primetnih nausnica. Svakodnevno ih je upala i redovno ih proklinjala, ali su se stalno vraale. Oi su joj bile blede, usta stroga, glas kao bi. Sada je njime oinula. Ledi Erin ti duguje pokornost, ba kao i Starkovi, i tvoj brat Renli, i svi drugi. Ti si njihov jedini istinski kralj. Ne bi ti pristojalo da se sa njima cenjka i trguje za ono to ti pripada po pravdi i milosti boga. Boga, rekla je, ne bogova. Crvena ena ju je pridobila, srcem i duom, obratila ju je od bogova Sedam kraljevstava, i starih i novih, tovanju onoga koga su zvali Gospodar svetlosti. Nek tvoj bog zadri svoju milost, 53. kaza lord Stanis, koji nije delio arku novu veru svoje ene. Maevi meni trebaju, a ne blagoslovi. Ima li negde skrivenu vojsku koju mi nisi spomenula? U njegovom glasu ne bee naklonosti. Stanis se nikada nije oseao prijatno u drutvu ena, pa ni svoje vlastite. Kada je otiao u Kraljevu Luku da sedi na Robertovom veu, ostavio je Selisu na Zmajkamenu sa kerkom. Pisma su mu bila retka, posete jo i ree; obavio bi svoju dunost u branom krevetu jednom ili dvaput godinje, ali u tome nije nalazio radosti, i sinovi kojima se nekada nadao nikada nisu doli. Moja braa, i strievi i roaci imaju vojske, ree mu ona. Kua Florenta 54. stae pod tvoj barjak. Kua Florenta u najboljem sluaju moe da prikupi dve hiljade maeva. Prialo se da Stanis zna snagu svake kue u Sedam kraljevstava. ti ima mnogo vie vere u svoju brau i strieve nego to je imam ja, moja gospo. Zemlje Florenta lee preblizu Visokog Sada da bi se tvoj gospodar stric igrao s gnevom Mejsa Tirela. Postoji i drugi nain. Ledi Selisa se priblii. Pogledaj kroz prozore, moj gospodaru. Eno znamenja na koje eka, bukti na nebu. Crveno je, crveno kao plamen, crveno kao vatreno sunce boga jedinoga. To je njegov simbol - i tvoj! Vidi kako se razvilo po nebu, poput vrelog zmajskog daha, a ti si gospodar 55. Zmajkamena. Ono kazuje da je tvoje vreme nastupilo, velianstvo. To je sasvim jasno. Sueno ti je da isplovi sa ove samotne stene kao to je nekada Egon Osvaja isplovio, da raznese sve neprijatelje pred sobom kao to je on uinio. Reci samo re, i prigrli mo Gospodara svetlosti. Koliko e mi maeva dati Gospodar svetlosti? upita ponovo Stanis. Koliko god ti je potrebno, obea njegova ena. Maeve Krajoluja i Visokog Sada za poetak, i sve njihove lordove vazale. Davos se ne bi sloio s tim, ree Stanis. Ti maevi zakleti su Renliju. Oni vole mog ljupkog mlaeg brata, kao to su nekada voleli Roberta... i kao to 56. nikada nisu voleli mene. Tako je, odgovori ona, ali ako Renli umre... Stanis se podozrivo zagleda u svoju enu, sve dok Kresen vie nije mogao da dri jezik za zubima. tome ne treba ni razmiljati. Visosti, kakve god da je ludosti Renli poinio... Ludosti? Ja to zovem veleizdajom. Stanis se ponovo okrenu eni. Brat mi je mlad i snaan, a okruen je velikom vojskom i tim svojim duginim vitezovima. Melisandra je gledala u plamen, i videla ga mrtvog. Kresena obuze uas. Bratoubistvo... moj gospodaru, to je zlo, nepojmljivo... molim te, sasluaj me. 57. Ledi Selisa ga paljivo odmeri. ta e mu ti rei, metre? Da e dobiti pola kraljevstva ako na kolenima ode pred Starkove i proda nau ki Lizi Erin? Sasluao sam tvoje savete, Kresene, ree lord Stanis. Sada u sasluati njene. Slobodan si. Metar Kresen se ukoeno pokloni. Oseao je oi ledi Selise na leima dok se sporo vukao preko odaje. Kada je stigao do kraja stepenita, jedva je mogao da stoji. Pomozi mi! ree Pilosu. im se ponovo naao u sigurnosti svojih odaja, Kresen otpusti mladia i nanovo odepa do balkona da tamo stoji meu kamenim udovitima i gleda na 58. more. Jedan od ratnih brodova Saladora Sana klizio je kraj zamka, u vedre pruge obojeni pramac sekao je sivozelene vode dok su se vesla ravnomerno dizala i sputala. Posmatrao ga je sve dok nije zamakao za kopno. Kada bi i moji strahovi tako lako nestali. Zar je toliko dugo iveo samo zato da ovo doivi? Kada bi metar stavio svoju ogrlicu, odricao se nade na potomstvo, ali se Kresen ipak esto oseao kao otac. Robert, Stanis, Renli... tri sina je podigao nakon to je pobesnelo more odnelo lorda Stefona. Zar je bio tako neuspean, da ih sada gleda kako se meusobno ubijaju? To ne sme da dozvoli, to nee dozvoliti. Ona ena bila je u srcu svega. Ne ledi 59. Selisa, ve ona druga. Crvena ena, tako su je sluge zvale iz straha da joj izgovore ime.Ja u joj izgovoriti ime, ree Kresen paklenom psu od kamena. Melisandra. Ona. Melisandra od Aaija, arobnica, senkovezilja i svetenica Rlora, Gospodara svetlosti, Srca vatre, Boga Plamena i Senke. Melisandra, ije se ludilo ne sme proiriti dalje od Zmajkamena. Odaje mu se injahu mranim i sumornim nakon jutarnjeg svetla. Nespretnim rukama, starac upali sveu i odnese je u radnu sobu pod stepenitem to je vodilo u gavransko gnezdo, a gde su mu masti, napici i lekovi bili uredno poreani po policama. Na najnioj polici, iza niza balzama u plitkim 60. glinenim posudama, nae boicu od tamnoplavog stakla, ne veu od malog prsta. Zazveckala je kada ju je protresao. Kresen oduva naslagu praine i odnese je do stola. Sruivi se u stolicu, izvadi ep i isprazni boicu. Desetak kristala, ne veih od semenki, rasu se po pergamentu koji je itao. Na svetlosti svea sijali su poput dragulja, toliko ljubiasti da metar pomisli kako tu boju tek sada prvi put vidi. Lanac oko vrata postade mu veoma teak. On lagano dodirnu jedan kristal vrhom malog prsta. Odve mala stvar da bi u sebi sadrala mo ivota i smrti. Bili su sainjeni od izvesne biljke koja je rasla samo na ostrvima adnog mora, na drugoj strani sveta. Lie je 61. moralo biti sueno, zatim natapano u meavini limuna, eerne vode i nekih retkih zaina s Letnjih ostrva. Nakon toga listove bi bacili, ali se napitak morao zgusnuti pomou pepela i ostaviti da se kristalizuje. Postupak je bio spor i teak, sastojci skupi i teko dostupni. Alhemiari iz Lisa su ipak znali za njega, kao i Ljudi Bez Lica iz Bravosa... a i metri njegovog reda, mada se o tome nije prialo van zidina Citadele. Svi su znali da metar kuje svoju srebrnu kariku kada naui vetinu leenja - ali su svi radije zaboravljali da su ljudi vini leenju podjednako vini i ubijanju. Kresen vie nije pamtio ime kojim su Aajani zvali list, niti kako su liki trovai zvali kristal. U Citadeli su ga 62. jednostavno nazivali davitelj. Rastopljen u vinu, stegao bi oveku vratne miie vre nego bilo kakva pesnica, zatvarajui dunik. Prialo se da lice rtve postane tamnocrveno kao malo kristalno seme iz koga raste smrt, ali je takvo bivalo i lice oveka koji se zadavio komadiem hrane. A ba ove noi lord Stanis priredie gozbu za svoje vazale, svoju gospu... i crvenu enu, Melisandru od Aaija. Moram da se odmorim, ree metar Kresen sebi. Kad padne mrak, moram imati svu svoju snagu. Ruke ne smeju da mi zadrhte, niti hrabrost sme da me izda. Spremam se da uinim neto uasno, ali to ipak mora biti uinjeno. Ako ima bogova, sigurno e mi 63. oprostiti. U poslednje vreme je tako loe spavao. Kratak san e ga okrepiti za iskuenje koje mu predstoji. Iznuren, on se otetura do postelje. Ali kada sklopi oi, jo uvek je pred njima bilo svetlo komete, crveno i plameno, i neobino ivo u tami njegovih snova. Moda je to moja kometa, pomisli napokon pospano, tren pre nego to ga obuze san. Znamenje krvi, vesnik ubistva... da... Kada se probudio, bio je uveliko mrak, lonica mu bee crna, a svaki zglob u telu ga je boleo. Kresen se pridie, dok mu je glavu razdirao bol. Grevito steui tap, nesigurno ustade. Ba je kasno, pomisli. Nisu me pozvali. Uvek su ga zvali na gozbe, davali mu mesto uza samu so, nedaleko od lorda 64. Stanisa. Pred oima mu zaigra lice njegovog gospodara, ne oveka kakav je sada ve deaka kakav je bio nekad, kako stoji hladan u senkama dok sunce obasjava njegovog starijeg brata. ta god da je uradio, Robert je uradio pre njega, i to bolje. Siroti deak... mora da pouri, za njegovo dobro. Metar zatee kristale tamo gde ih je ostavio, pa ih pokupi s pergamenta. Kresen nije imao uplje prstenje kakvo su, navodno, najradije koristili trovai iz Lisa, ali je mnotvo depova, velikih i malih, bilo uiveno u iroke rukave njegove odore. On sakri seme davitelja u jedan od njih, otvori vrata i pozva: Pilose? Gde si? Kada ne dobi odgovor, pozva ponovo, glasnije. 65. Pilose, treba mi pomo! Odgovora i dalje ne bi. To bee udno; elija mladog metra nalazila se na samo pola zavoja niz stepenice, i lako ga je mogao uti. Naposletku, Kresen bi prinuen da dozove sluge. Pourite, ree im. Predugo sam spavao. Do sada se ve uveliko goste... i piju... trebalo je da me probude. ta se desilo s metrom Pilosom? Zbilja, nije shvatao. Ponovo je morao da pree dugaku galeriju. Noni vetar aputao je kroz velike prozore, otar od mirisa mora. Na zidinama Zmajkamena treperile su baklje, a dole u logoru mogao je da vidi kako gore stotine vatri, kao da je zvezdano polje palo na zemlju. Gore, 66. plamtela je kometa, crvena i zlokobna. Previe sam star i mudar da se bojim takvih stvari, ree metar sebi. Vrata Velike dvorane behu uokvirena eljustima kamenog zmaja. On ree slugama da ga pred njima ostave. Bie bolje da ue sam. Ne sme delovati slabano. Teko se oslanjajui na tap, Kresen se pope uz poslednjih nekoliko stepenika, pa othrama ispod zuba dovratka. Dvojica gardista otvorie pred njim teka crvena vrata i kroz njih navre iznenadni nalet buke i svetla. Kresen zakorai u zmajske eljusti. Iznad zveketa noeva i tanjira i tihog amora razgovora, u Zakrpu kako peva: ...pleu, moj gospodaru, pleu, moj gospodaru, praen bukom zvona. Ista 67. uasna pesma koju je pevao tog jutra, perike dolaze da ostanu, moj gospodaru, ostanu, moj gospodaru, ostanu, moj gospodaru. Nii stolovi bili su prepuni vitezova strelaca i najamnikih kapetana, koji su kidali komade crnog hleba i umakali ih u riblju orbu. Nije bilo glasnog smeha, niti razuzdanih povika kakvi su remetili dostojanstvo gozbi drugih ljudi; lord Stanis to nije doputao. Kresen krenu prema uzdignutom podijumu na kome su lordovi sedeli s kraljem. Morao je iroko da zaobie Zakrpu. Zaneta plesom, okruena zvukom zvona, luda nije ni ula ni videla kako metar prilazi. Dok je skakutao s noge na nogu, Zakrpa nalete na Kresena, 68. izbivi mu tap. Zajedno padoe na pod, zapetljanih ruku i nogu, i iznenadna provala smeha prolomi se svud oko njih. Nema sumnje da su bili smean prizor. Zakrpa se bee pruio po njemu, iarano lice lude poivalo je tik uz njegovo. Limena kaciga s rogovima i zvonima bila mu je spala. Pod morem, pada navie, objavi on. Znam to, znam to, o, o, o. Kikoui se, luda se otkotrlja, skoi na noge, pa izvede mali ples. Nastojei da spase ta se spasti moe, metar se slabano osmehnu i pokua da ustane, ali ga je kuk tako boleo da mu se na tren uini da ga je ponovo slomio. Oseti kako ga snane ruke hvataju pod mike i diu na noge. Hvala ti, ser, 69. promrmlja, okreui se da vidi koji mu je to vitez pritekao u pomo... Metre, ree ledi Melisandra dubokim glasom, zainjenim melodijama adnog mora. Trebalo bi bolje da pazi. Kao i uvek, bila je obuena u crveno od glave do pete, u dugaku iroku odoru od leprave svile svetle kao vatra, sa prostranim rukavima i dubokim prorezom na grudima, koji je otkrivao deli tamnije, krvavocrvene tkanine pod njom. Oko vrata imala je tesni lani od crvenog zlata, stegnutiji od bilo koje metarske ogrlice, ukraen jednim jedinim velikim crvenim rubinom. Kosa joj nije bila boje narande ili jagode, kao u obinih riokosih ena, ve tamnog uglaanog 70. bakra koji se presijava na svetlu baklji. ak su joj i oi bile crvene... ali joj koa bee glatka i bela, ista, bleda kao mleko. Vitka je bila, otmenih kretnji, via od mnogih vitezova, punih grudi i tananog struka, i srcastoga lica. Mukarci su teko odvajali pogled od nje, ak i metri. Mnogi su govorili da je prelepa. Nije bila prelepa. Bila je crvena, strana i crvena. ... hvala ti, moja gospo. ovek u tvojim godinama mora da pazi kud stupa, ree Melisandra utivo. No je mrana i puna uasa. Znao je taj stih, iz neke molitve njene vere. To nije vano, ja imam svoju veru. Samo se deca boje mraka, kaza joj on. A ipak, dok je to izgovarao, u Zakrpu 71. kako nastavlja pesmu. Senke dolaze da pleu, moj gospodaru, pleu, moj gospodaru, pleu, moj gospodaru. Evo jedne prave zagonetke ree Melisandra. Pametna budala i budalast mudrac. Sagnuvi se, ona podie Zakrpinu kacigu s mesta gde bee pala i stavi je na Kresenovu glavu. Zvona se tiho oglasie kada mu kapa pade preko uiju. Odgovarajua kruna za tvoj lanac, lorde Metre! glasno ree ona. Svud oko njih mukarci su se smejali. Kresen skupi usne i pokua da obuzda gnev. Misli da je on slabaan i bespomoan, ali e je on uveriti u suprotno pre no to se no okona. Moda jeste star, ali je jo uvek metar iz Citadele. Druga kruna sem istine nije 72. mi potrebna, ree joj, skinuvi ludinu kacigu sa glave. Na ovom svetu ima istina koje se ne ue u Starigradu. Melisandra se okrete od njega u vrtlogu crvene svile, pa krenu ka visokom stolu, gde su sedeli kralj Stanis i njegova kraljica. Kresen predade Zakrpi vedro sa rogovima i krenu za njom. Na njegovom mestu sedeo je metar Pilos. Starac je mogao samo da stoji i zuri. Metre Pilose, izusti napokon. Nisi... nisi me probudio. Velianstvo mi je zapovedilo da te pustim da se odmori. Pilos je bar imao obraza da pocrveni. Rekao mi je da ovde nisi potreban. 73. Kresen prelete pogledom preko vitezova, i kapetana, i lordova, koji su utke sedeli. Lord Seltigar, ostareo i mrzovoljan, nosio je ogrta ukraen crvenim krabama od granata. Naoiti lord Velarion bee odabrao morsko- zelenu svilu; morski konjic od belog zlata na njegovom vratu dobro mu je pristajao uz dugaku svetlu kosu. Lord Bar Emon, demekast etrnaestogodinji deak, bio se omotao purpurnim barunom obrubljenim belim fokinim krznom, ser Aksel Florent ostao je neugledan ak i u crvenoj vuni i lisijem krznu, poboni lord Sanglas nosio je meseeve opale oko vrata i jedne ruke, kao i na prstima, a liski kapetan Salador San bio je nalik na sunev plamen od 74. grimiznog satena, zlata i dragulja. Samo je ser Davos bio obuen jednostavno, u smei dublet i zeleni vuneni ogrta, i samo mu je ser Davos uzvratio pogled, sa saaljenjem u oima. Previe si bolestan i previe pometen da bi mi koristio, stare. To je zvualo tako nalik na Stanisov glas, ali je bilo nemogue, bilo je nemogue. Pilos e mi od sada biti savetnik. On ve radi sa gavranovima, poto ti vie ne moe da se penje do njihovog gnezda. Neu da mi pogine dok me slui. Metar Kresen zatrepta. Stanise, moj gospodaru, moj tuni tmurni deae, sine koga nikada nisam imao, ne sme to da radi, zar ne zna koliko sam 75. brinuo za tebe, iveo za tebe, voleo te uprkos svemu? Da, voleo te, vie ak i od Roberta ili Renlija, jer ti si bio onaj nevoljeni, onaj kome sam najvie trebao. Ipak, sve to ree bee: Bie tvoja volja, moj gospodaru, ali... ali, neto sam gladan. Mogu li da sednem za tvoj sto? Pored tebe, mesto mi je pored tebe... Ser Davos ustade s klupe Bie mi ast ako metar sedne ovde pored mene, velianstvo. Kako hoe. Lord Stanis se okrete da kae neto Melisandri, koja bee sela s njegove desne strane, na poasno mesto. Ledi Selisa sedela mu je sleva, sevajui osmehom blistavim i varljivim poput njenih dragulja. 76. Predaleko, pomisli Kresen tupo kada vide gde sedi ser Davos. Izmeu krijumara i visokog stola nalazilo se pola lordova vazala. Moram joj se pribliiti ako elim da stavim davitelja u njenu au, ali kako? Zakrpa se epurio naokolo dok se metar sporo probijao oko stola ka Davosu Sivortu. Ovde ribu jedemo, uzviknu luda sreno, maui bakalarom kao ezlom. Pod morem, ribe jedu nas. Znam to, znam to, o, o, o. Ser Davos se izmae u stranu da napravi mesta na klupi. Veeras bi svi trebalo da nosimo luake odore, ree mrano dok se Kresen smetao, poto smo se luakog posla prihvatili. Crvena ena je videla pobedu u svojim plamenovima, tako da 77. Stanis namerava da ustraje sa svojim zahtevima, bez obzira na snagu vojski. Ako i dalje sve bude po njenom, bojim se da emo svi videti isto to je video i Zakrpa - morsko dno. Kresen zavue ruke u rukave, kao da hoe da se zgreje. Prsti mu napipae tvrde grumenie kristala u vuni. Lorde Stanise! Stanis se okrenu od crvene ene, ali odgovori ledi Selisa. Kralju Stanise. Zaboravlja se, metre. On je star, i misli mu blude, ree joj kralj grubo. ta je, Kresene? Reci ta ima. Kad ve namerava da isplovi, od kljune je vanosti da se ujedini s lordom Starkom i ledi Erin... 78. se neu ujediniti ni sa kim, ree Stanis Barateon. Kao to se svetlo ne ujedinjuje s tamom. Ledi Selisa ga uze za ruku. Stanis klimnu glavom. Starkovi hoe da mi ukradu pola kraljevstva, kao to su mi Lanisteri ukrali presto, a moj vlastiti dragi brat maeve i utvrde koje mi po pravu pripadaju. Oni su svi uzurpatori, i svi su mi neprijatelji. Izgubio sam ga, pomisli Kresen oajno. Kada bi samo nekako mogao da se neprimeen prikrade Melisandri... potreban mu je samo tren u blizini njene ae. Ti si zakoniti naslednik svog brata Roberta, istinski gospodar Sedam kraljevstava, i kralj Andala, Rojnara i Prvih ljudi, ree oajniki, ali ipak, ne 79. moe se nadati pobedi bez saveznika. Ima on saveznika, ree ledi Selisa. Rlora, Gospodara svetla, srce vatre, boga plamena i senke. Bogovi su u najboljem sluaju nesigurni saveznici, bee uporan starac, taj bog ovde nema moi. Misli da nema? rubin na Melisandrinom vratu ulovi svetlo dok se okretala, i na tren se uini da blista sjajno poput komete. Ako e da govori takve ludosti, metre, bolje da ponovo stavi krunu na glavu. Da, sloi se ledi Selisa. Zakrpinu kacigu. Odlino ti pristaje, stare. Stavi je ponovo, nareujem ti. Pod morem, eire niko ne nosi, ree Zakrpa. Znam to, znam to, o, o, o. 80. Oi lorda Stanisa utonue u senku tekih vea, usta mu se pretvorie u crtu, a vilica mu je tiho radila. Uvek je krgutao zubima kada je bio besan. Ludo, zarea najzad, moja gospa supruga nareuje. Daj Kresenu svoju kacigu. Ne, pomisli stari metar, ovo nisi ti, ti se ne ponaa tako, uvek si bio pravedan, uvek strog ali nikada okrutan, nikada, izrugivanje nisi shvatao isto kao to nisi shvatao ni smeh. Zakrpa doplesa blie, a zvona mu pevahu: klang-a-lang, ding-ding, klink- klank-klink-klank. Metar Kresen je sedeo utke dok mu je luda stavljala rogato vedro na glavu. Kresen pognu glavu pod njegovom teinom. Zvona mu 81. zazvonie. Moda bi od sada trebalo da peva svoje savete, ree ledi Selisa. Preteruje, eno, kaza lord Stanis. On je star ovek, i dobro me je sluio. I sluiu te do kraja, moj mili gospodaru, moj siroti usamljeni sine, pomisli Kresen, jer, iznenada, on vide nain. Ser Davosova aa bila je pred njim, jo uvek napola puna kiselog crnog vina. On u rukavu pronae vrst opiljak kristala, pa ga uze palcem i kaiprstom, pruajui ruku ka ai. Glatki pokreti, spretni, sada ne smem da pogreim, molio se, i bogovi mu molitve usliie. U tren oka, prsti mu ostadoe prazni. Ruke mu godinama nisu bile tako spretne, niti pokreti tako teni. Davos je video, ali niko drugi, u to je bio siguran. 82. Sa aom u ruci, on ustade na noge. Moda sam i bio luda. Ledi Melisandra, hoe li da podeli sa mnom au vina? Da nazdravimo tvom bogu, tvom Gospodaru svetlosti? U ast njegove moi? Crvena ena ga je prouavala. Ako eli. Oseao je kako ga svi gledaju. Davos prui ruku ka njemu dok se dizao s klupe, hvatajui ga za rukav prstima koje je lord Stanis skratio. ta to radi? proapta. Ono to se mora, odvrati metar Kresen, zarad itavog kraljevstva i due moga gospodara. Tad otrese Davosovu ruku, prolivi kap vina na pod. 83. Presrela ga je ispred visokog stola, a svi pogledi behu uprti u njih. Ali je Kresen video samo nju. Crvena svila, crvene oi, crveni rubin na njenom grlu, crvene usne izvijene u blagom osmejku dok je stavljala svoju aku preko njegove, oko ae. Njena koa mu se uini vrela, grozniava. Jo nije prekasno da prolije vino, metre. Ne, proapta on muklo. Ne. Kako hoe. Melisandra od Aaija uze au iz njegovih ruku i otpi dugaak gutljaj. U ai bee ostalo samo pola gutljaja kada mu je ona ponudi nazad. sada ti. Ruke su mu se tresle, ali nagna sebe da bude jak. Metar iz Citadele ne sme da se plai. Vino mu bee oporo na 84. jeziku. On pusti praznu au da mu ispadne iz prstiju i razbije se o pod. On ima mo ovde, moj gospodaru, ree ena. vatra proiava. Na grlu, rubin joj je crvenkasto svetlucao. Kresen pokua da odgovori, ali mu rei zapee u grlu. Kaalj mu se preobrati u jeziv piskav zviduk dok se borio za vazduh. Gvozdeni prsti stegoe mu se oko vrata. Dok je padao na kolena, jo je odmahivao glavom, prkosei joj, prkosei njenoj moi, prkosei njenom bogu. A kravlja zvona lupala su rogovima, pevajui: ludo, ludo, ludo, dok ga je crvena ena saaljivo posmatrala s visine, a plamici svea plesali u njenim crvenim, crvenim oima. 85. ARJA U Zimovrelu su je zvali r Konjsko lice, i mislila je da od toga nema nieg goreg, ali to je bilo pre nego to ju je siroe Zelenoruki Lomi nazvao Grudvoglavi. Zaista joj se inilo da joj je glava na dodir kao grudva. Kada ju je Joren odvukao u onu uliicu, mislila je da hoe da je ubije, ali ju je mrzovoljni starac samo vrsto stegao i bodeom isekao njene uebane uvojke. Pamtila je kako je povetarac nosio pregrti prljave smee kose preko plonika, prema obreditu pred kojim joj je umro otac. Iz grada vodim mukarce i deake, 86. zareao je Joren dok joj je otri elik grebao glavu. Sada miruj, deko. Kada je zavrio, teme su joj prekrivali samo uperci i ekinje. Nakon toga joj je rekao da e odatle pa do Zimovrela biti siroe Ari. Kapiju emo lako proi, ali je drum neto drugo. Pred tobom je dug put u ravom drutvu. Ovog puta ih ima trideset komada mukaraca i deaka na putu za Zid, i ni ne pomiljaj da su kao onaj tvoj brat kopile. Prodrmao ju je. Lord Edard mi je dao da proberem po tamnicama, a tamo dole nisam zatekao gospodiie. Ova bratija, pola njih bi te kraljici predalo dok lupi dlanom o dlan, u zamenu za oprost i moda srebrnjak-dva. A i oni preostali bi 87. uinili isto, samo to bi te najpre silovali. Zato se dri po strani, i putaj vodu u umi, sama. To e biti najtee, pianje, zato nemoj da pije vie no to mora. Lako su napustili Kraljevu Luku, ba kao to je i rekao. Lanisterski straari na kapijama zaustavljali su sve, ali se Joren jednom obratio po imenu, i njihova kola proputena su bez pretraivanja. Arju niko nije ni pogledao. Traili su visokoroenu devojicu, ker kraljeve desne ruke, ne mravog deaka ostriene glave. Arja se nije ni osvrnula. elela je da se Crnobujica digne i poplavi itav grad, Buvlju rupu i Crvenu tvravu, i Veliko obredite, i sve i svakoga uz to, a posebno princa Dofrija i njegovu 88. majku. No znala je da nee, a u svakom sluaju, Sansa je jo u gradu, pa bi i nju voda odnela. Kada se toga prisetila, Arja je odluila da umesto poplave eli Zimovrel. Joren je, meutim, pogreio u vezi s pianjem. To uopte nije bilo najtee; najtei su bili Zelenoruki Lomi i Pituljica. Siroii. Joren ih je nekolicinu pokupio sa ulica, obeavi im toplu hranu u trbusima i cipele na nogama. Ostale je pronaao u lancima. Strai trebaju dobri ljudi, rekao im je na polasku, ali ete i vi morati da posluite. Joren je iz tamnica uzeo i odrasle mukarce, lopove, lovokradice, silovatelje i sline. Najgora su bila 89. trojica koje je naao u crnim elijama, a bie da su ak i njega plaili, im ih je drao lancima vezane za ruke i noge, u dnu kola, i jo im se zakleo da e u okovima ostati sve do Zida. Jedan nije imao nos, ve samo rupu u licu na mestu gde mu je odseen, a oi odvratnog debelog elavca iljastih zuba i obraza osutih gnojnim krastama nisu bile ni nalik ljudskim. Petora kola izala su iz Kraljeve Luke, natovarena zalihama za Zid: koama i balama platna, polugama sirovog gvoa, kavezima s gavranima, knjigama i hartijama i mastilom, zaveljajima kiselia, upovima ulja i kovezima lekova i zaina. Zaprege teretnih konja vukle su kola, a Joren je 90. kupio i dva jahaa konja i pet-est magaraca za deake. Arji bi se vie dopao pravi konj, ali i magarac bee bolji od vonje u kolima. Mukarci na nju nisu obraali panju, ali sa deacima nije bila te sree. Bila je dve godina mlaa od najmlaeg siroeta, pri tom manja i mravija, a Lomi i Pituljica protumaili su njeno utanje kao znak straha, gluposti ili gluvoe. Gle kakav ma ima Grudvoglavi, rekao je Lomi jednog jutra dok su sporo putovali kraj vonjaka i itnih polja. On je bio bojadijin egrt pre nego to su ga uhvatili u krai i ruke su mu do lakata bile poprimile zelenu boju. Kada se smejao, njakao je ba kao magarci koje 91. su jahali. Odakle ma jednom pacovu iz slivnika kao to je Grudvoglavi? Arja je mrano grickala usnu. Videla je lea Jorenovog izbledelog crnog plata ispred kola, ali bee vrsto odluila da od njega ne trai pomo. Moda je on mali titonoa, ubaci Pituljica. Majka mu je bila pekarka pre nego to je umrla, i on je po itav dan gurao njena kolica po ulicama, viui: Pituljice, vrue pituljice! Stitonoe nekog mnogo finog gospodina, to je on. Nije on titonoa, gledaj ga samo. Kladim se da to ak nije ni pravi ma. Kladim se da je samo neka limena igraka. Arja ih je mrzela zbog toga to se 92. sprdaju sa Iglom. je u zamku iskovan elik, glupane, besno im odgovori, okrenuvi se u sedlu da ih pogleda. I bolje bi ti bilo da zaepi gubicu. Siroii se posprdno nasmejae. Odakle tebi takvo seivo, Grudvoliki? zanimalo je Pituljica. Grudvoglavi, ispravi ga Lomi. Mora da ga je negde marno. Nisam! viknu ona. Don Sneni joj je dao Iglu. Moda je morala da ih pusti da je zovu Grudvoglavi, ali im nee dati da Dona zovu lopovom. Ako ga je ukro, moemo da mu ga uzmemo, ree Pituljica. Ionako nije njegov. Meni bi dobro doo takav ma. Lomi ga je podbadao. Ajde, uzmi 93. mu ga, ik ako sme! Pituljica obode magarca i priblii se. Hej, Grudvoliki, daj taj mavamo. Kosa mu je bila boje slame, debelo lice izgorelo i oljuteno od sunca. Ti ni ne zna kako se upotrebljava Znam, i te kako, mogla je Arja da k a e . Ubila sam jednog momka, debelog momka kao to si i ti, ubola sam ga u stomak i on je umro, a ubiu i tebe ako me ne pusti na miru. Samo se nije usuivala. Joren nije znao za talskog momka, ali se bojala ta bi uradio ako sazna. Arja je bila prilino sigurna da su neki od ostalih ljudi takoe ubice, trojica u bukagijama sasvim sigurno, ali kraljica nije traila njih, tako da to nije bilo isto. 94. Gledaj ga samo, zanjaka Zelenoruki Lomi. Kladim se da e sada da zacmizdri.Oe da cmizdri, Grudvoglavi? Prole noi je plakala u snu; sanjala je oca. Ujutru se probudila oiju suvih i crvenih, i nije mogla da prolije vie ni suzu, makar joj od toga ivot zavisio. Upiae se u gae, ree Pituljica. Ostavite ga na miru, kaza momak upave crne kose koji je jahao iza njih. Njemu je Lomi nadenuo ime Bik, zbog rogate kacige koju je sve vreme glaao, mada je nikada nije nosio. Lomi se nije usuivao da zadirkuje Bika. On je bio stariji, i krupan za svoj uzrast, irokih grudi i snanih ruku. Bolje da da ma Pituljici, Ari, 95. ree Lomi. Pituljica ga stvarnooe. On je jednom iutiro jednog deka na smrt. I ti e isto da proe, pazi ta ti kaem. Bacio sam ga na zemlju, i utno sam ga u jaja, i utiro sam ga sve dok nije umro, pohvali se Pituljica. Izgazio sam ga skroz. Jaja su mu se bila raspukla i raskrvarila, a kita mu pocrnela. Bolje mi daj taj ma. Arja izvadi svoj ma za vebu iz pojasa. Uzmi ovaj, ree Pituljici, poto nije htela da se bije. je obian tap. On prijaha blie i pokua da se mai Iglinog balaka. Arjin tap zviznu i raspali po magareim butinama. ivotinja dreknu i prope se, zbacivi Pituljicu na zemlju. Arja skoi sa svog magarca, pa ubode 96. deaka u trbuh dok je pokuavao da se digne, tako da on ponovo uz uzdah sede. Onda ga odalami preko nosa, i zau se zvuk kao kad pukne grana. Krv navre iz nozdrva. Kada Pituljica poe da cmizdri, Arja se kao vihor okrenu ka Zelenorukom Lomiju, koji je sedeo na magarcu, razrogaenih oiju. I ti istooe ma, a? zaurla, ali on ga nije hteo. Samo je sakrio lice zeleno obojenim rukama i zacvileo na nju da ga se okane. Bik tada viknu: Iza tebe! i Arja se okrete u mestu. Pituljica je bio na kolenima, steui u ruci veliki otri kamen. Ona saeka da ga on baci, ali izmae glavu i kamen fijuknu kraj nje. Onda polete na njega. On die ruku i ona 97. ga udari po njoj, a zatim po obrazu, pa po kolenu. Pituljica tad pokua da je zgrabi, no ona otplesa u stranu i tresnu ga drvetom posred temena. On pade, pa ustade i zatetura za njom, lica umrljanog zemljom i krvlju. Arja zauze stav vodenog plesaa i spremi se. Kada joj on prie, ona ubode tano meu njegove noge, i to tako jako da bi joj drveni ma, samo da je imao otar vrh, izaao na drugu stranu, posred njegove stranjice. Kada ju je Joren odvukao od njega, Pituljica se valjao po zemlji, akira smeih i smrdljivih, i vritao, dok ga je Arja udarala iznova, i iznova, i iznova. Dosta! zagrme crni brat, otevi joj drveni ma iz ruke. Hoe da ubije tu budalu? Kada Lomi i jo nekoliki drugi 98. poee da cvile, starac se i ka njima okrenu. Zaepite gubice, da vam ih ja ne zaepim! Desi li se ovo jo jednom, ima da vas sve zaveem za kola, pa da vas vuem do Zida. Pa otpljunu. to, Ari, za tebe vai dvostruko. Polazi sa mnom, deko. Smesta. Svi su je gledali, ak i ona trojica u lancima i bukagijama u dnu kola. Debeli kljocnu zailjenim zubima i siknu, ali se Arja ne obazre na njega. Starac je odvue daleko od puta, u gust umarak, sve vreme psujui i mrmljajui. Da imam bar naprstak pameti, ostavio bi te u Kraljevoj Luci. uje li me, deko? Tu re bi uvek rekao reei, unosei u nju posebnu pretnju, kako bi bio siguran da ga je 99. ula. Drei ukur i skidaj akire.Ajde, ovde nema ko da te vidi. Brzo. Namrgoena, Arja ga poslua. Ajde sad tamo, nasloni se na hrast. Dabome, tako. Ona obavi ruke oko debla i priljubi lice uz hrapavo drvo. Sada vriti. Vriti glasno. Neu, pomisli Arja tvrdoglavo, ali kada Joren opali drvetom po njenim golim butinama, vrisak ipak izlete iz nje. Misli da je to bolelo? ree on. Pazi sada. Stap udari uz fijuk. Arja ponovo vrisnu, grevito se drei za drvo da ne bi pala. Jo jedan. Uhvati se vrsto, zagrize usnu, i nape se kada zau sledei fijuk. Od udarca poskoi i zakuka. Neu da plaem, pomisli, to neu dozvoliti. Ja sam iz kue Starka od Zimovrela, 100. na simbol je jezovuk, jezovuci ne plau. Osetila je kako joj tanak mlaz krvi curi niz levu nogu. Butine i stranjica goreli su joj od bola. Sad sam ti moda skreno panju, ree Joren. Sledei put kada digne taj tap na nekog od svoje brae, dobie dvaput vie nego to si dala, uje me? Sada se oblai. Nisu oni moja braa, pomisli Arja dok se saginjala da digne akire, ali je bila dovoljno pametna da to ne kae. Ruke su joj eprtljale oko ukura. Joren ju je gledao. Boli te? Mirno kao jezerska voda, ree ona sebi, onako kao to ju je Sirio Forel uio. 1. On pljunu. Onog malog pitara boli 101. jo vie. Nije ti on ubio oca, devoje, ni on ni onaj lopua Lomi. Mlaenje po njima nee ti ga vratiti Znam, promrmlja Arja turobno. sada neto to ne zna. To nije trebalo tako da se desi. Kad sam se spremo da krenem, i kupio kola i natovario ih, doo mi je ovek sa deakom za mene, i vreom zlata i porukom, nije bitno od koga. Lord Edard e obui crno, kazo mi je on, saekaj i krenue sa tobom. ta misli, zato sam bio tamo? Samo to je neto polo naopako. Dofri, izlete Arji. Neko bi trebalo da ubije njega! Neko i hoe, ali to neu biti ja, a ni ti Joren joj dobaci drveni ma. U 102. kolima ima kiselia, ree joj dok su se vraali na drum. Uzmi da vae, ublaie bol. I ublailo ga je, malo, mada je ukus bio odvratan, a pljuvaka joj izgledala kao krv. Pa ipak, prepeaila je itav taj dan, i naredni, i onaj nakon njega, previe bolna da bi sedela na magarcu. Pituljica je mnogo gore proao; Joren je morao da premesti nekoliko buradi da bi ovaj leao u kolima na vreama jema, jecajui svaki put kada bi prela preko kamena. Zelenorukom Lomiju nije falila ni dlaka s glave, ali se drao to je dalje mogue od Arje. Svaki put kada ga pogleda, on krene da se trza, rekao joj je Bik dok je hodala iza njegovog magarca. Nije mu odgovorila. inilo se 103. bezbednijim ni sa kime ne razgovarati. Te noi je leala na tankom ebetu na tvrdoj zemlji, gledajui veliku crvenu kometu. Kometa je bila istovremeno divna i strana. Crveni Ma, nadenuo joj je ime Bik; tvrdio je da izgleda kao ma, seiva jo crveno usijanog od kovakog ognjita. Kada bi Arja zakiljila na pravi nain, i ona bi videla ma, samo to to nije bio nov ma, ve Led, veliki ma njenog oca, sav od namrekanog valirijskog elika, a crvenilo je bila krv lorda Edarda nakon to mu je ser Ilin, kraljeva pravda, odsekao glavu. Joren ju je naterao da skrene pogled kada se to desilo, ali joj se ipak inilo da kometa izgleda kao to je Led sigurno izgledao, posle toga. 104. Kada je napokon zaspala, sanjala je dom. Kraljevski drum zavijao je oko Zimovrela, vodei ka Zidu, i Joren je obeao da e je tamo ostaviti i da niko nee saznati ko je ona bila. eznula je da ponovo vidi majku, i Roba, i Brena i Rikona... ali je najvie mislila na Dona Snenog. elela je da nekako mogu otii do Zida pre Zimovrela, da joj Don razbarui kosu i kae joj sestrice. Rekla bi mu: Nedostajao si mi, a on bi izgovorio te iste rei u istom trenutku, kao to su oduvek i govorili zajedno. To bi volela. To bi volela vie od bilo ega na svetu. 105. SANSA Jutro na imendan kralja Dofrija svanulo je svetlo i vetrovito, i dugaki rep velike komete jasno se video kroz visoke iscepkane oblake. Sansa ju je gledala kroz svoj prozor na kuli kada je ser Eris Oukhart doao da je odvede na tumirsko polje. ta misli, ta ona znai? upita ga. Slavu za tvog verenika, smesta odgovori ser Eris. Vidi kako danas gori preko neba, na imendan velianstva, kao da su sami bogovi istakli barjak njemu u ast. Kmetovi su je nazvali Kometa kralja Dofrija. Nema sumnje da je Dofriju tako 106. javljeno; Sansa nije bila ba sigurna. ula sam sluge kako je zovu Zmajev rep. Kralj Dofri sedi gde je Egon Zmaj nekada sedeo, u zamku koji je podigao njegov sin, ree ser Eris. On je naslednik zmaja - a grimiz je boja kue Lanistera, jo jedno znamenje. Ova je kometa poslana da najavi Dofrijevo uspenje na presto, u to ne sumnjam. Govori da e on pobediti sve svoje neprijatelje. Da li je to istina? upita se ona. Zar e bogovi biti tako okrutni? Njena majka je sada Dofrijev neprijatelj, kao i njen brat Rob. Njen otac je ubijen po kraljevom nareenju. Moraju li Rob i njena gospa majka sledei da umru? 107. Kometa jeste crvena, ali je Dofri Barateon isto koliko i Lanister, a njihov simbol je crni jelen na zlatnom polju. Zar nije trebalo da bogovi poalju Dofu zlatnu kometu? Sansa zatvori prozorske kapke i naglo se okrenu. Danas izgleda veoma ljupko, moja gospo, ree ser Aris. Hvala ti, ser. Znajui da e Dofri zahtevati od nje da prisustvuje turniru u njegovu ast, Sansa se bee posebno potrudila oko svog lica i odee. Imala je haljinu od blede purpurne svile i mreicu za kosu s meseevim opalima, poklon od Dofrija. Dugaki rukavi haljine skrivali su modrice na njenim rukama. I to su bili Dofrijevi darovi. Kada su mu rekli da je Rob proglaen za 108. Kralja na Severu, bes mu je bio straan, i poslao je ser Borosa da je prebije. Hoemo li da krenemo? Ser Eris joj prui ruku i ona mu dozvoli da je izvede iz odaje. Kad je ve jedan od kraljevih gardista morao da joj prati svaki korak, Sansi se najvie svialo da to bude on. Ser Boros je bio nagao i razdraljiv, ser Merin hladan, od udnih mrtvih oiju ser Mendona obuzimala ju je jeza, dok se ser Preston prema njoj ophodio kao prema slaboumnom detetu. Eris Oukhart je bio uglaen i prijatno je sa njom razgovarao. Jednom je ak i prigovorio kada mu je Dofri naredio da je udari. Na kraju ju je ipak udario, ali ne tako jako kao to bi to uradili ser Merin ili ser Boros, i bar se pobunio. 109. Ostali su izvravali nareenja bez pogovora... osim Pseta, ali Dof od Pseta nikada nije traio da je kazni. Za to je koristio ostalu petoricu. Ser Eris imao je svetlosmeu kosu i lice koje nije bilo neprijatno oku. Danas je bio prilino naoita pojava, u belom svilenom platu privrenom na ramenu jednim zlatnim listom i sa razlistalim hrastom navezenim sjajnom zlatnom icom na grudima tunike. ta misli, ko e osvojiti dananje poasti? upita Sansa dok su se, ruku pod ruku, sputali niz stepenice. , odgovori ser Eris, osmehujui se. Ali se bojim da ta pobeda nee biti slatka. Ovo e biti malo nadmetanje, i slabo. Nee biti vie od etrdeset 110. takmiara, ukljuujui titonoe i konjanike slobodnjake. Nema mnogo asti u pobedama nad zelenim deacima. Prethodni turnir bio je drugaiji, seala se Sansa. Kralj Robert ga je priredio njenom ocu u ast. Na nadmetanje su doli veliki lordovi i uvene megdandije iz itavog kraljevstva, i sav grad je bio tu da ih gleda. Seala se njegovog sjaja: polje atora kraj reke, sa vitekim titovima istaknutim pred svakim ulazom, dugaki nizovi svilenih zastavica razigranih na vetru, blesak sunevih zraka na svetlom eliku i pozlaenim mamuzama. Dan je odzvanjao od jeke truba i topota kopita, a noi behu pune gozbi i pesama. To su 111. bili najudesniji dani njenog ivota, ali su joj se sada inili kao uspomene iz nekog drugog doba. Robert Barateon je mrtav, njen otac takoe, odseena mu je glava kao izdajniku na stepenitu Velikog obredita Belorovog. U zemlji sada postoje tri kralja, rat besni iza Trozupca, a grad se puni oajnicima. Nije ni udo to Dofov turnir moraju da odre iza debelih kamenih zidina Crvene tvrave. Hoe li i kraljica biti prisutna, ta misli? Sansa se uvek oseala sigurnije kada je Sersei bila u blizini, da obuzda sina. Bojim se da nee, moja gospo. Vee se sastaje, povodom nekog hitnog posla. Ser Eris spusti glas. Lord Tivin 112. se ulogorio kod Harendvora, umesto da je doveo svoju vojsku u grad kao to je kraljica naredila. Njeno velianstvo se razbesnelo. Zautao je kada je kraj njih prola povorka lanisterskih gardista u grimiznim platovima i lavljim kacigama. Ser Eris je voleo da ogovara, ali samo kada je bio siguran da ga niko nee uti. Stolari su tribine i borilite podigli u spoljnom dvoritu. Bile su to zaista jadne graevine, a malobrojna okupljena publika ispunjavala je tek polovinu mesta. Posmatrai su veinom bili gardisti, u zlatnim platovima Gradske strae ili grimiznim kue Lanistera; lordova i ledi bilo je tek nekoliko, aica koja je ostala na dvoru. Lord 113. Dajlz je, siv u licu, kaljao u ruiastu svilenu maramicu. Ledi Tandu okruivale su njene keri, mirna i tupa Lolisa i jeziava Falisa. Dalabar Kso, koe boje abonosa, bio je izgnanik, bez drugog utoita, ledi Ermesanda odoje u krilu svoje dojilje. Prialo se da e je uskoro udati za nekog kraljiinog roaka kako bi Lanisteri mogli da prisvoje njene zemlje. Kralj je sedeo u senci grimiznog baldahina, jedne noge nehajno prebaene preko izrezbarenog drvenog rukohvata svoje stolice. Iza njega su sedeli princ Tomen i princeza Mirsela. U dnu kraljevske loe, Sendor Klegani uvao je strau, ruku poloenih na remen maa. Beli plat Kraljeve garde 114. obavijao mu je iroka ramena, privren broem sa draguljima, ali je snenobelo platno delovalo nekako neprirodno preko njegove smee tunike od grubog sukna i konog prsluka sa zakivcima. Ledi Sansa, objavi Pseto turo kada je ugleda. Glas mu bee hrapav, nalik na zvuk testere. Od opekotina na licu i vratu, jedna strana njegovih usta trzala se kada je govorio. Princeza Mirsela stidljivo klimnu glavom na spomen Sansinog imena, ali punaki mali princ Tomen veselo poskoi. Sansa, jesi li ula? Danas u jahati na turniru. Majka je rekla da smem. Tomenu je bilo itavih osam godina. Podseao ju je na njenog malog brata Brena. Bili su vrnjaci. Bren je bio 115. kod kue u Zimovrelu, bogalj, ali na sigurnom. Sansa bi sve dala da bude s njim. Strahujem za ivot tvojih protivnika, ree ona Tomenu ozbiljno. Njegov protivnik bie napunjen slamom, ree Dof ustajui. Kralj je bio odeven u pozlaen grudni oklop, sa lavom koji rie ugraviranim na grudima, kao da oekuje da e rat buknuti svakog trenutka. Tog dana je punio trinaest godina, i bio je visok za svoj uzrast, zelenook i zlatokos kao i svi Lanisteri. Velianstvo, ree ona, damski se poklonivi. Ser Eris se pokloni duboko. Molim za dozvolu da se udaljim, velianstvo. Moram da se pripremim za borbe. 116. Dofri mu odseno mahnu u znak da je slobodan, prouavajui za to vreme Sansu od glave do pete. Drago mi je to nosi moje dragulje. Znai, kralj je odluio da danas glumi ljubaznost. Sansi pade kamen sa srca. Zahvaljujem ti na njima... i na tvojim lepim reima. Molim se da ti imendan bude srean, velianstvo. Sedi! naredi Dof, pokazavi ka praznom seditu kraj sebe. Da li si ula? Kralj prosjak je mrtav. K? na tren se Sansa uplai da on to govori o Robu. Viseris. Poslednji sin ludog kralja Erisa. Motao se po slobodnim gradovima jo od pre mog roenja, nazivajui sebe kraljem. Pa, majka kae 117. da su ga Dotraci napokon krunisali. Rastopljenim zlatom. On se nasmeja. je ba smeno, zar ne? Zmaj je bio njihov simbol. To je jednako dobro kao kada bi neki vuk ubio tvog brata izdajnika. Moda u ga i baciti vukovima nakon to ga uhvatim. Ne znam da li sam ti rekao, nameravam da ga izazovem na dvoboj. Volela bih to da vidim, velianstvo. I vie nego to pretpostavlja. Sansa se trudila da zvui hladno i uglaeno, ali Dofri ipak zakilji, pokuavajui da ustanovi da li se to ona njemu podruguje. Hoe li i ti uestvovati u dananjim borbama? upita ga ona hitro. Kralj se namrti. Moja gospa majka 118. kae da to ne bi bilo prikladno, poto je turnir prireen meni u ast. Inae bih bio pobednik. Zar nije tako, psu? Psetova usta se trznue. Protiv ovih jadnika? Zato da ne? On je bio pobednik na turniru njenog oca, priseti se Sansa. Da li e se ti danas boriti, moj gospodaru? upita ga. Kleganijev glas bee teak od prezira. Ne bi vredelo truda da navuem oklop. Ovo je turnir muica. Kralj se nasmeja. Moj pas opasno rei. Moda u mu narediti da se bori protiv dananjeg pobednika. Do smrti. Dofri je voleo da tera ljude da se bore do smrti. Ostao bi ti jedan vitez manje. Pseto nikada ne bee poloio viteke zavete. 119. Brat mu je bio vitez, a brata je mrzeo. Oglasie se fanfare. Kralj se zavali u stolici i uze Sansu za ruku. Nekada bi joj od toga zaigralo srce, ali to bee pre no to joj je na molbe za milost odgovorio poklonivi joj glavu njenog oca. Njegov dodir ju je sada ispunjavao gaenjem, ali je bila dovoljno pametna da to ne pokae. Naterala je sebe da sedi veoma mirno. Ser Merin Trent od Kraljeve garde! viknu najavljiva. Ser Merin ue sa zapadne strane dvorita, prekriven blistavim belim oklopom optoenim zlatom, na mlenobelom ratnom konju dugake sive grive. Za njim je leprao plat nalik na sneno polje. Nosio je koplje od 120. dvanaest stopa. Ser Hober od kue Redvina, sa Senice, zapeva najavljiva. Ser Hober ujaha sa istoka, na crnom pastuvu prekrivenom tamnocrvenim i plavim pokrovcem. Koplje su mu prekrivale pruge istih ovih boja, a na titu mu je bio grozd, simbol njegove kue. Blizanci Redvini bili su kraljiini gosti protiv svoje volje, ba kao i Sansa. Pitala se ija je zamisao da oni jau na Dofrijevom turniru. Njihova sigurno nije, pomisli. Na znak majstora ceremonije, borci uperie koplja i mamuznue konje. Zaue se povici gardista, i lordova i ledi na tribinama. Vitezovi se sudarie nasred dvorita, uz strahovit prasak 121. drveta i elika. Belo koplje i prugasto koplje rasprsnue se u iverje, gotovo istovremeno. Hober Redvin se zanese od udarca, ali ipak nekako uspe da se zadri u sedlu. Okrenuvi konje na kraju borilita, vitezovi odbacie slomljena koplja i od titonoa uzee nova. Ser Horas Redvin, ser Hoberov blizanac, doviknu rei ohrabrenja svome bratu. Ali u drugom naletu ser Merin pogodi vrhom svog koplja ser Hobera u grudi, zbacivi ga iz sedla, te ovaj buno pade na zemlju. Ser Horas opsova i potra da pomogne svom izubijanom bratu. Loe jahano, objavi kralj Dofri. Ser Belon Svon, od Kamenglave u Crvenoj strai, zau se najavljivaev povik. iroka bela krila krasila su veliku 122. kacigu ser Belona, a crni i beli labudovi borili su se na njegovom titu. ,Moros od kue Slinta, naslednik lorda Denosa od Harendvora. Pogledajte samo tu pokondirenu volinu, podrugljivo dobaci Dofri, dovoljno glasno da ga uje pola dvorita. Moros, obian titonoa, uz to jo i novoproizvedeni, s mukom je baratao titom i kopljem. Koplje je bilo viteko oruje, to je Sansa znala, a Slintovi su bili niskoroeni. Lord Denos bio je tek zapovednik Gradske strae pre nego to ga je Dofri uzdigao do Harendvora i Vea. Nadam se da e pasti i osramotiti se, pomisli ona jetko. Nadam se da e ga ser Belon ubiti. Kada je Dofri objavio 123. smrt njenog oca, Denos Slint je bio taj koji je za kosu uzeo odseenu glavu lorda Edarda i digao je visoko, da je vide kralj i narod, dok je Sansa vritala i ridala. Moros je na sebi imao karirani crno- zlatni plat povrh crnog oklopa sa zlatnim intarzijama. Na titu mu je bilo krvavo koplje, izbor njegovog oca za simbol njihove novostvorene kue. Ali on sa titom kao da nije znao ta e dok je terao konja napred, i ser Belonov vrh koplja pogodi pravo u sredite. Moros ispusti koplje, pokua da odri ravnoteu, i ne uspe u tome. Jedna noga mu ostade zaglavljena u uzengiji dok je padao i konj u juriu odvue mladia sve do kraja borilita, dok mu je glava 124. pri tom odskakala od tla. Dof posprdno zviznu. Sansa bee zgroena, pitajui se da li su bogovi uli njenu osvetoljubivu molitvu. Meutim, kad Morosa otpetljae od konja, zatekoe ga krvavog ali ivog. Tomene, odabrali smo ti pogrenog protivnika, ree kralj svome bratu. Slamnati vitez bori se bolje od ovoga. Zatim doe red na ser Horasa Redvina. On proe bolje od svog blizanca, pobedivi postarijeg viteza na ijem je konju bio pokrovac sa srebrnim grifonima na prugastom plavo-belom polju. Koliko god da je velianstveno izgledao, starac nije bio dostojan protivnik. Dofri napui usne. Jadna je ovo predstava. Upozorio sam te, ree Pseto. 125. Muice. Kralju je ve postajalo dosadno. Sansu zbog toga obuze napetost. Ona obori oi i odlui da bude tiha, ta god da se desi. Kada bi se raspoloenje Dofrija Barateona pokvarilo, svaka sluajna re mogla je da ga uasno razbesni. Lotor Brun, konjanik slobodnjak u slubi lorda Belia! viknu najavljiva. Ser Dontos Crveni, od kue Holarda. Konjanik slobodnjak, onii ovek u izgrebanom oklopu bez grba, uredno se pojavi na zapadnom kraju dvorita, ali od njegovog protivnika ne bee ni traga. Konano jedan kestenjasti pastuv dokasa pred gledaoce, sav u grimiznoj i 126. krvavocrvenoj svili, ali ser Dontosa ne bee na njemu. Vitez se ukaza koji tren kasnije, psujui i teturajui se, odeven u grudni oklop, kacigu sa perjanicom i nita vie. Noge su mu bile blede i mrave, a mukost mu se besramno klatila dok je vijao konja. Posmatrai zaurlae i stadoe da dobacuju uvrede. Uhvativi konja za uzde, ser Dontos pokua da uzjae, ali ivotinja nije mirovala, a vitez je bio tako pijan da su mu bosa stopala stalno promaivala uzengije. Do tada je ve itava publika urlala od smeha... svi osim kralja. U Dofrijevim oima bio je pogled koji je Sansa dobro pamtila, isti onaj pogled koji je imao u Velikom obreditu 127. Belorovom kada je osudio na smrt lorda Edarda Starka. Konano se ser Dontos Crveni okanu orava posla, te sede na zemlju i skide svoju kacigu s perjanicom. Izgubio sam! viknu. Dajte mi vina! Kralj ustade. Ovamo bure iz podruma! Udavite ga u njemu! Sansa zau svoj dah. Ne, ne sme. Dofri se okrenu. ta si to rekla? Sansa nije mogla da veruje da je progovorila. Zar je poludela? Da mu kae ne pred pola dvora? Nije htela nita da kae, samo... ser Dontos je bio pijan, i blesav, i beskoristan, ali nikome nije eleo zla. Da nisi moda rekla da ne smem? A? 128. Molim te, ree Sansa, samo sam htela... to bi bilo ravo znamenje, velianstvo... ubiti - ubiti oveka na svoj imendan Lae, ree Dofri. Trebalo bi da te udavim zajedno sa njim, ako ti je toliko stalo do njega. Nije mi stalo do njega, velianstvo. Rei su oajniki izbijale iz nje. Udavi ga ili mu odseci glavu, samo... ubij ga sutra, ako eli, ali molim te... ne danas, ne na svoj imendan. Ne bih podnela da te prati zla srea... uasna srea, ak i za kralja, svi pevai tako govore... Dofri se namrti. Znao je da ga lae, mogla je to jasno da vidi. Za ovo e skupo platiti. Devojka pravo zbori, muklo ree 129. Pseto. ta ovek seje na imendan, anje itave godine. Glas mu je bio bezizraajan, kao da mu nimalo nije stalo veruje li mu kralj ili ne. Da li je to mogla biti istina? Sansa nije znala. Bile su to tek prve rei koje su joj pale na pamet, u oajnikoj elji da izbegne kaznu. Nezadovoljan, Dofri se promekolji u seditu i mahnu prstima ka ser Dontosu. Odvedite ga. Ubiete ga sutra, ludu. On to i jeste, ree Sansa. Luda. Veoma si pronicljiv, im to vidi. Bolje mu pristaje da bude luda nego vitez, zar ne? Treba da ga obue u areno odelo i natera ga da se ludira za tebe. On ne zasluuje milost brze smrti. 130. Kralj je osmotri na tren. Moda i nisi tako glupa kao to majka kae. Onda die glas. Da li si uo moju gospu, Dontose? Od danas, ti si moja nova luda. Spavae sa Meseevim deakom i oblaie se u areno odelo. Ser Dontos, otrenjen bliskim susretom sa smru, pade na kolena. Hvala ti, velianstvo. I tebi, moja gospo. Hvala vam. Dok su ga dvojica lanisterskih gardista odvodili, majstor ceremonije prie loi. Velianstvo, ree, da pozovem novog izazivaa za Bruna, ili da nastavimo sa narednom borbom? Ni jedno ni drugo. Ovo su muice, a ne vitezovi. Sve bih ih pobio, da mi nije imendan. Turnir je gotov. Teraj mi ih 131. sve sa oiju. Majstor ceremonije se pokloni, ali princ Tomen ne bee tako posluan. treba da se borim protiv slamnatog oveka. Ne danas. Ali hou da se borim! Ba me briga ta ti hoe. Majka je rekla da u se boriti. Rekla je, sloi se princeza Mirsela. Majka je rekla, podrugnu se kralj. Ne budite detinjasti. Mi jesmo deca, objavi Mirsela ponosno. Mi i treba da budemo detinjasti. Pseto se nasmeja. Tu ti je doakala. Dofri je bio poraen. Dobro onda. 132. ak ni moj brat se ne bori gore od ovih ovde. Majstore, izvedi oveka od slame, Tomen hoe da bude muica. Tomen radosno kliknu i otra da se spremi, estoko grabei punakim nogama. Sreno! doviknu Sansa za njim. Slamnatog oveka postavie na udaljeni kraj borilita dok su princu sedlali ponija. Tomenov protivnik imao je da bude koni ratnik veliine deteta, napunjen slamom i posaen na osovinu zarivenu u zemlju, sa titom u jednoj, a obloenim buzdovanom u drugoj ruci. Neko bee privezao par jelenjih rogova na vitezovu glavu. Dofrijev otac, kralj Robert, nosio je jelenje rogove na kacigi, priseti se Sansa... ali ih nosi i 133. njegov stric lord Renli, Robertov brat, koji je postao izdajnik i proglasio se za kralja. Dvojica titonoa stavie na princa njegov gizdavi srebrni i grimizni oklop. Visoka perjanica od crvenih pera trala je iz kacige, a lanisterski lav i okrunjeni jelen Barateona igrali su na njegovom titu. Stitonoe mu pomogoe da uzjae, a ser Aron Santagar, katelan Crvene tvrave, iskorai napred i predade Tomenu srebrni dugaki ma s tupim seivom u obliku lista, iskovan za ruku osmogodinjaka. Tomen ponosno die seivo. Livaka stena! kliknu visokim deakim glasom, pa obode ponija, koji krenu preko tvrdo nabijene zemlje ka 134. slamnatom vitezu. Ledi Tanda i lord Dajlz udarie u slabako klicanje, a Sansa im se pridrui. Kralj je posmatrao mrano i utljivo. Tomen povede ponija u otar kas, pa ustro izmahnu maem i u prolazu poteno odalami vitezov tit. Lutan se okrenu i obloeni malj estoko tresnu princa po temenu. Tomen se prosu iz sedla, a novi oklop mu zazvea kao vrea starih lonaca kada udari u zemlju. Ma mu odlete iz ruku, poni mu pobee preko dvorita, prolomi se talas podrugljivog smeha. Kralj Dofri se smejao najdue i najglasnije. Oh! viknu princeza Mirsela. Potom se izmigolji iz loe i pritra svome malom bratu. 135. Sansa shvati da ju je obuzela udna hrabrost, nalik pijanstvu. Trebalo bi da poe sa njom, obrati se kralju. Brat ti je moda povreen. Dofri slee ramenima. ta i da jeste? Trebalo bi da mu pomogne da ustane i da mu kae kako je dobro jahao. Sansa kao da vie nije mogla da se zaustavi. Oboren je s konja i pao je u prainu, napomenu kralj. nije dobro jahanje. Gledaj! ubaci se Pseto. Deko ima hrabrosti. Pokuae ponovo. Pomagali su princu Tomenu da ponovo uzjae ponija. Da je samo Tomen stariji, a ne Dofri, pomisli 136. Sansa. Ne bi mi smetalo da se udam za Tomena. Zvuci iz straare sve ih iznenadie. Lanci zazveckae dok se reetka dizala, i velika kapija se otvori uz kripu gvozdenih arki. K im je rekao da otvore kapiju? upita Dofri. Poto su u gradu vladali nemiri, kapije Crvene tvrave ve danima su bile zatvorene. Povorka jahaa ukaza se ispod gvozdenih reetaka, uz zveckanje elika i topot kopita. Klegani se priblii kralju, s jednom rukom na balaku svog dugakog maa. Posetioci su bili izubijani, otrcani i pranjavi, ali ipak njihov barjak bee lanisterski lav, zlatan na grimiznom polju. Nekolicina je nosila crvene platove i oklope lanisterskih 137. vojnika, ali veinom to behu konjanici slobodnjaci i najamnici, oklopljeni ime god su stigli i nakieni otrim elikom... a bilo je i drugih, udovinih divljaka iz pria Stare Nen, onih stranih, to su se sviale Brenu. Behu odeveni u odrpana krzna i tvrdu kou, zarasli u dugake kose i divlje brade. Neki su na elima ili rukama imali krvave zavoje, drugima nedostajahu oi, ui i prsti. Usred njih, na velikom doratu, u udnom visokom sedlu koje ga je obuhvatalo sa svih strana, jahao je kraljiin brat kepec, Tirion Lanister, koga su zvali Bauk. Bee pustio bradu da mu prekrije ulubljeno lice, tako da je sada rasla kao nakostreena ikara plavih i crnih malja, gruba poput ice. 138. Niz lea mu se sputao plat od krzna crnog risa, proaran belim prugama. U levici je drao uzde, a desnica mu je bila u povezu, ali je sem toga izgledao jednako nakazno kao to ga je Sansa pamtila iz posete Zimovrelu. Sa ispupenim elom i akarastim oima, jo je bio najruniji ovek koga je u ivotu videla. A ipak Tomen estoko obode ponija i odjuri galopom preko dvorita, radosno kliui. Jedan od divljaka, ogroman trapav ovek, tako dlakav da mu je lice nestajalo pod maljama, zgrabi deaka iz sedla, onako zajedno s oklopom, i spusti ga na zemlju pored ujaka. Tomenov zadihani smeh orio se dvoritem dok ga je Tirion tapao po leima, i Sansa bi 139. zapanjena kada shvati da su iste visine. Mirsela trkom pristie za bratom, a kepec je uhvati za struk i okrete je ukrug, dok je ona podvriskivala. Spustivi je nazad na zemlju, oveuljak je blago poljubi u elo i gegajui se pree preko dvorita i prie Dofriju. Dva njegova oveka stupala su tik za njim; crnooki i crnokosi najamnik pokreta kao u make koja vreba plen, i suvonjavi mladi prazne duplje u kojoj je nekada stajalo oko. Tomen i Mirsela ili su za njima. Kepec se spusti na koleno pred kraljem. Velianstvo. Ti, ree Dofri. , sloi se Bauk, mada bi ljubaznija dobrodolica bila primerenija 140. za jednog ujaka i starijeg od sebe. Prialo se da si mrtav, ree Pseto. Mali ovek odmeri velikog. Jedno oko mu bee zeleno, drugo crno, ali oba bejahu hladna. Obratio sam se kralju, a ne njegovoj dukeli. Meni je drago to nisi mrtav, kaza princeza Mirsela. oseanje delimo, milo dete. Tirion se okrenu Sansi. Moja gospo, primi moje sauee. Bogovi su istinski okrutni. Sansi nije na um padala nijedna re kojom bi mu odgovorila. Kako moe da saosea sa njenim bolom? Da li joj se on to ruga? Nisu bogovi bili okrutni, nego Dofri. ao mi je i zbog tvog gubitka, 141. Dofri, ree kepec. Kog gubitka? Tvog kraljevskog oca. Krupnog prgavog oveka s crnom bradom; prisetie ga se ako pokua. Bio je kralj pre tebe. , njega. Da, bilo je to veoma alosno, ubio ga je vepar. Da li je to ono toljudi priaju, velianstvo? Dofri se namrti. Sansa oseti kako treba neto da kae. Kako ju je ono obrednica Mordejna uila? Oklop jedne gospe je njena utivost, to je bilo to. I ona stavi na sebe svoj oklop, i ree: ao mi je to te je moja gospa majka uzela za sunja, moj gospodaru. Mnogim ljudima je ao zbog toga, 142. odvrati Tirion, pre nego to zavrim, mnogi e zaaliti jo i vie... ali ti ipak hvala to saosea. Dofri, gde mogu nai tvoju majku? Ona je sa mojim Veem, odgovori kralj. Tvoj brat Dejmi stalno gubi bitke. I besno pogleda Sansu, kao da je t o njena krivica. Starkovi su ga zarobili, i izgubili smo Brzoreje, i sada njen glupi brat naziva sebe kraljem. Kepec se iskrivljeno osmehnu. Svakakvi se ovih dana nazivaju kraljevima. Dof nije znao kako to da protumai, mada je delovao sumnjiavo i zlovoljno. Da. Dobro. Drago mi je to nisi mrtav, ujae. Da li si mi doneo poklon za imendan? 143. Jesam. Svoju pamet. Vie bi mi prijala glava Roba Starka, ree Dofri, hitro pogledavi Sansu. Tomene, Mirsela, idemo! Sendor Klegani se zadra jo nekoliko trenutaka. Da sam na tvom mestu, pazio bih na jezik, malia, upozori on pre nego to ode za svojim gospodarom. Sansa ostade sa kepecom i njegovim udovitima. Pokua da se seti ta bi jo rekla. Povredio si ruku, uspe na kraju da kae. Jedan od tvojih severnjaka me je udario estopercem u bici na Zelenom kraku. Spasao sam se od njega tako to sam pao s konja. Kez mu postade meki dok joj je prouavao lice. Da li te bol 144. za gospodarom ocem ini tako tunom? Moj otac je bio izdajnik, smesta ree Sansa. moji brat i majka takoe su izdajnici. Taj odgovor bee brzo nauila. sam odana mom voljenom Dofriju. Nema sumnje. Odana poput srne okruene vukovima. Lavovima, proapta ona, ni ne mislei. Osvrnu se oko sebe nervozno, ali niko ne bee dovoljno blizu da uje. Lanister prui ruku i uhvati je za aku. sam samo mali lav, dete, i kunem ti se, neu te kinjiti. Poklonivi se, dodade: Ali sada mi mora dozvoliti da odem. Imam hitnog posla sa kraljicom i Veem. Sansa ga je gledala kako odlazi, dok 145. mu se telo teko njihalo sa svakim korakom, kao u nekakvog stvora iz cirkuske druine. On govori nenije od Dofrija, pomisli, ali je i kraljica sa mnom neno govorila. On je ipak Lanister, njen brat i Dofov ujak, i nije mi prijatelj. Nekada je volela princa Dofrija svim svojim srcem, i divila se i verovala njegovoj majci, kraljici. Na tu ljubav i poverenje uzvratili su joj glavom njenog oca. Sansa vie nikada nee ponoviti tu greku. 146. TIRION U hladnoj beloj odori Kraljeve garde, ser Mendon Mur izgledao je kao le sa svojim pokrovom. Njeno velianstvo je izdalo nareenja, Vee zaseda i niko ne sme da ga uznemiri. Bie to samo malo uznemiravanje, ser. Tirion izvue pergament iz rukava. Nosim pismo od svog oca, lorda Tivina Lanistera, kraljeve desne ruke. Ovo je njegov peat. Velianstvo ne eli da je uznemiravaju, ponovi ser Mendon sporo, kao da je Tirion slaboumnik koji ga prvi put nije razumeo. Dejmi mu je jednom rekao da je Mur 147. najopasniji meu Kraljevim gardistima - posle njega samog, naravno - zato to mu se na licu ne vidi ta e sledee uraditi. Tirionu bi neki nagovetaj bio dobrodoao. Bron i Timet bi verovatno ubili viteza, ako bi do toga dolo, ali mu posao ne bi najbolje poeo kada bi pogubio jednog od Dofrijevih zatitnika. A ipak, ako dozvoli da ga taj ovek odbije, gde mu je autoritet? On se na silu osmehnu. Ser Mendone, nisi upoznao moje pratioce. Ovo je Timet sin Timetov, crvena ruka Opeenih. A ovo je Bron. Moda kojim sluajem poznaje ser Vardisa, kapetana kune garde lorda Erina? Poznajem tog oveka. Oi ser Mendona bile su svetlosive, udno 148. prazne i beivotne. Poznavao si ga, ispravi ga Bron, uz suv osmeh. Ser Mendon se ne udostoji da pokae kako je to uo. Bilo kako bilo, ree Tirion vedro, stvarno moram da vidim sestru i isporuim ovo pism