Заиграј нову ролу –не тражи заблуду у алкохолу

Пројекат реализују :

Удружење грађана “Визија” ПиротМинистарство омладине и спорта Републике

Србије, које финансира пројекатЦентар за културу Димитровград, који суфансира

пројекат

Пројекат се састоји из две целине:Психолошко-

едукативне радионице

АнкетирањеОбука вршњачких

едукатораВршњачке

радионицеРадионице са

психологом

Позоришна представа на тему алкохолизма међу младима

ДимитровградПиротБела ПаланкаБабушницас. Темска

Резултати анкете: 1.Којег си пола? а) мушког 48,6% б) женског 51,4% 2. Јеси ли до сада конзумирао алкохол? а) да,сваки викенд 14,9% б) да,али само за посебне прилике 47,7 % в) не сваки викенд,али ако изађем у град попијем једно пиће 25,2% г) нисам никада конзумирао алкохол 8,2% мушкарци 1,7%, девојке 14,2% 3. Коју врсту алкохола конзумираш? а) пиво 59,5 % б) вино 24,0% в) жестока пића 16,5% 4. Да ли си икада дошао на школску наставу под утицајем алкохола? а) да 7% мушкарци 10,4% б) не 86% девојке 3,8% 5. Зашто пијеш? а) зато што ме опусти 43,7% б) зато што и моји другови пију 31,3% в) зато што је укусно 19,3% г) из навике 5,7% 6. Купујеш ли лако алкохолна пића? а) да,без већих проблема 80,0% б) некад нисам успео да купим алкохол 12,2% в) никад нисам успео да купим алкохол 7,8%

Резултати анкете: 7. Сматраш ли да школа довољно учествује у сузбијању конзумације алкохола међу младима? а) да,чини довољно 31,2% б) чини довољно,али мислим да би се још нешто морало предузети 35,1% в) не чини довољно 33,7% 8. Сматраш ли да си зависан од алкохола? а) да 2,8% мушкарци 2,9%, девојке 2,7% б) не 97,2% 9. Колико твојих вршњака конзумира алкохол? а) скоро сви 58,7% б) већина,али само за посебне прилике 34,6% в) само појединци 6,5% д) нико 0,2% 10. Да ли ико од твојих укућана конзумира алкохол? а)да, редовно 5,9% (код ових породица сва деца конзумирају алкохол – 100 %) б) само у посебним приликама 72,8% в) након ручка 39,2% г) не 17,4% (код ових породица 70% деце конзумира алкохол) 11. Знају ли твоји родитељи да пијеш,ако си конзумирао алкохол? а) да, знају 70,1% б) нису ме никада видели,али мислим да знају 24,2% в) сигуран сам да не знају 5,7% 12. Мислиш ли да је алкохол штетан за твоје тело? а) да,мислим 36,0% б) мислим да није штетан ако се конзумира у умереним количинама 60,4% в) није штетан 3,6%

Резултати анкетеИстраживање спроведено у свим средњим

школама у Пиротском Округу, на узорку од 1.000 ученика

Вршњачки едукатори

Вршњачки едукатори

Вршњачка едукација и вршњачки едукатори

Вршњачка едукација је процес којим обучене и мотивисане особе организују различите активности са својим вршњацима, помажући им да стекну основна знања и вештине, као и да усвоје позитивне вредности и ставове према здрављу. Овде се под појмом вршњак подразумева особа која припада истој друштвеноој групи као особе којима се пружа вршњачка едукација. Друштвене групе могу бити базиране на полу, узрасту, сексуалној оријентацији, социо-економском статусу и сл.

Најчешћи примери вршњачке едукације у нашој земљи су едукације у виду радионичарског рада у школама.

Вршњачка едукација у примарној превенцији употребе алкохола представља веома важан део система којим се друштво бори против употребе алкохола међу младима.

Вршњачки едукатори су млади људи који живе здравим стилом и имају вештине, знање и мотивацију да помогну својим вршњацима да остану здрави и избегну ризик употребе алкохола. Кроз радионичарски рад у школама, информисање и сопствени пример, вршњачки едукатори изграђују свест о сопственој одговорности за здравље и помажу им да добију тачне информације и изграде позитивне ставове и вештине.

Зашто вршњаци да едукују вршњаке?

Вршњаци имају велики утицај једни на друге. Група вршњака значајно утиче на то које ће вредности, ставове и стилове понашања млада особа усвојити, а то важи и за ризично и за сигурно понашање. Вршњачка едукација користи тај утицај на позитиван начин. Вршњачка едукација може да се одвија у малим групама или кроз индивидуалне контакте, на различитим местима и у различитим околностима, као што су школе, факултети, клубови, пословни простори, на улици, у склоништу, односно где год се млади окупљају. Могу се користити различите технике радионичарског рада, а радионичарски рад подразумева истовремено рад целе групе, са подједнако активним учешћем свих учесника, при чему је вршњачки едукатор ПРВИ МЕЂУ ЈЕДНАКИМА (он управља процесом и труди се да задовољи потребе, како целе групе, тако и појединаца у тој групи). Употреба различитих техника, као што су: вртлог идеја, рад у малим групама, дискусије, квизови, играње улога и многе друге, могу да обезбеде све потребне информације младима, али и да им подигну мотивацију и утичу на изградњу њихових вештина.

Зашто вршњаци да едукују вршњаке?

Информације се у вршњачкој групи лако преносе. Вршњачки едукатор и његови вршњаци имају исти или сличан друштвени и социо-економски статус, као и слична интересовања, те вршњачки едукатор неће бити схваћен као неко ко је „дошао да попује“, већ као особа која се суочава са сличним проблемима и ко све то разуме, а оно што он говори доживљава се као поуздана информација, а не као безразложно „тупљење“.

НЕМА ГЕНЕРАЦИЈСКИХ БАРИЈЕРА, ПА ЈЕ КОМУНИКАЦИЈА ЛАКША. У таквим ситуацијама се лакше прича и о темама о којима се не би разговарало,

на пример,са професорима у школи. Кроз вршњачку едукацију, млади имају прилику да виде младу, здраву особу, која води рачуна о себи и својој околини, која није насилна, а која је поред тога задовољна, забавља се и у улози је лидера. На овај начин, вршњачки едукатори су МОДЕЛ за своје вршњаке. 

Ризици: Потенцијални ризик у вршњачкој едукацији може постојати ако се вршњачки

едукатор постави као ауторитет, као доминантан у групи, што угрожава његов кредибилитет код учесника. Други проблем могу бити родитељи који често немају разумевања за дете када жели да буде вршњачки едукатор, плашећи се попуштања у школи и одсуствовања од куће.

Вршњачка едукација је метода заснована на вршњачком приступу који представља скуп различитих активности које осмишљавају, спроводе и чију успешност процењују млади људи, а све то међу својим вршњацима.

Често се вршњачка едукација означава термином радионица. Правила рада се уводе на почетку сваке радионице и важно је да она не буду

наметнута, већ да их учесници заједно донесу и усвоје. Обично се односе на поштовање неких принципа комуникације, поштовање различитости, приватности, на тачност и сл. Правила која се донесу се односе како на учеснике, тако и на водитеље радионице.

Вршњачки едукатор (водитељ радионице)

Иако са собом носи одређену моћ, улога водитеља радионице никако не подразумева улогу вође или шефа, улогу учитеља или предавача, улогу судије или процењивача, као ни улогу особе која зна све одговоре и поседује сва готова решења. Улога водитеља би требало да буде улога која олакшава, подржава процес рада у групи. Водитељ се труди да направи атмосферу подршке и поверења у групи. Његов задатак није да буде стручњак који ће обезбедити све информације и дати савете, већ он само атмосферу активног учења у којој учесници размењују информације са својим вршњацима и развијају подстиче вештине потребне за стварне ситуације из живота. То је такође улога у којој се може учити и развијати током читавог живота заједно са сваком новом групом са којом радите. 

Ефикасан водитељ:Не осуђујеИскрен јеОстварује поверењеФлексибилан јеСтабилан је и фер према свимаОсетљив је за потребе групе и појединацаПосматра и обраћа пажњу на дешавања у групи

Вештине комуникације Активно слушање:

Разлог због ког имамо два уха, а једна уста јесте да бисмо могли слушати, а мање “говорити”, стара је латинска пословица. Међутим, колико је заиста то тако? Постоји више врста слушања:

1. ПАСИВНО СЛУШАЊЕ – “на пола уха”. Чујемо да неко у позадини наших мисли прича док ми с времена на време убацимо по неко “да” и “а-ха”, а чак ни говором тела не показујемо да слушамо.

2. ПСЕУДО СЛУШАЊЕ – говор тела убеђује саговорника да га слушамо, док се у нашим мислима одвија нека сасвим друга радња.

3. СЕЛЕКТИВНО СЛУШАЊЕ- памтимо само оно што нам је интересантно или нам је у циљу да чујемо.

4. ДОСЛОВНО СЛУШАЊЕ – чујемо шта нам се говори, али не укључујемо остале елементе комуникације па често и не разумемо испричано.

5. АКТИВНО СЛУШАЊЕ – у потпуности пратимо цео комуникациони ток, пажљиво слушамо шта саговорник прича, на који начин је то речено и каквим говором тела је испраћено.

Вештине комуникације Асертивност:

Асертивност је облик понашања који подразумева слободно изражавање мисли, осећања, ставова, уверења, на јасан, социјално адекватан начин, уз поштовање својих права и вредности, али права и вредности друге особе.

Асертивна порука изражава, описује особу и изречена је без доминирања, понижавања или деградирања друге особе. То значи да особа која комуницира асертивно, себе и особу са којом комуницира, посматра као једнако вредне, као и да поштује и своје, али и туђе потребе.

АсертивностАсертивност подразумева:

• да вам је јасно шта осећате, шта вам је потребно и како то можете да постигнете • у стању сте да комуницирате мирно без нападања друге особе• можете да кажете “ДА” када желите да кажете “ДА” и “НЕ” када заиста желите да кажете “НЕ”(не пристајете да урадите нешто, само да би удовољили другом)• постављате јасне границе – браните своју позицију, чак и ако то изазива сукоб • спретно управљате конфликтом ако се догоди • знате како се преговара, ако двоје људи желе различите исходе • у стању сте да отоврено говорите о себи и умете да слушате друге • имате самопоуздања и отворен став тела • у стању сте да дате и примите позитивне и негативне повратне информације • остављате позитиван, оптимистичан утисак

Асертивни људи:

• Чешће од других добијају оно што желе• Поштују сами себе и своју енергију• Знају да се контролишу• Верују у могућност разрешења конфликта и сналазе се у конфликту• Не плаше да искажу своје неслагање• Имају више поверења у себе и друге• Развијају већи степен одговорности чак и у тешким ситуацијама• Деескалирају ситуацију• Отворени су за нова решења• Позивају се на међусобно поштовање, чак и у конфликту

Изглед радионице1. Представити се2. Рећи о ком се пројекту ради (назив пројекта, ко га спроводи, ко финансира, шта подразумева пројекат)3. Учесницима радионице дати да попуне лист о присутности на радионици4. Обезбедити активно слушање учесника5. Током целог тајања радионице водитељ треба да буде асертиван6. По могућству учесници радионица треба да седну у круг на средини просторије (уколико је могуће

обезбедити такав распоред)7. Презентовати резултате анкетног истраживања, а затим питати учеснике радионице да ли се слажу са

овим резултатима, а уколико се не слажу питати их о замеркама – затим продискутовати резултате истраживања

8. Овде обавезно дати неки негативан пример о злоупотреби алкохола међу другарима из одељења или школе (уколико постоји такав случај)

9. Говорити о штетности алкохола са медицинског становишта (прилог др. Мирослава Николића). Уколико се сетите неког негативног примера обавезно га поменути

10. Говорити о зависности од алкохола и штетности алкохола са психолошког становишта (прилог психолога Јелене Јоцић). Уколико се сетите неког негативног примера обавезно га поменути

11. Питати учеснике радионица да ли им је потребно неко додатно објашњење – објаснити уколико је то потребно

12. Поделити учесницима радионица лифлете о штетности алкохола13. Позвати учеснике радионица да дођу на премијеру позоришне представе која је саставни део пројекта14. Захвалити им се уз слоган “ЗАИГРАЈ НОВУ РОЛУ – НЕ ТРАЖИ ЗАБЛУДУ О АЛКОХОЛУ”