NOVE

ГОДИНА III БР. 32, 25. ЈУН 2011. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО ЦЕНА 20 ДИН.

Л Е Т О 2 0 1 1 .Почело је лето 2011. На плус 34, 35 степени,

како где, 22. јуна, пораниле су летње врућине. На базенима и малим речним плажама,

понеко и у домаћем амбиненту, дочекао је први летњи дан у овој, надајмо се

берићетној години. За неки дан почиње и сезона годишњих одмора. За оне који

имају мало више пара, далеко неће бити ни Јадран или Грчка, Бугарска

или Турска. Највише биће оних који ће се купати у зноју лица

свог или у - лавору. До почетка вруће ( политичке ) јесени, само

опуштено. Највише здравља ради...

ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић, РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, Александра Миљковић, Мирослав Радуловић, Љиљана Жикић, Драган Попаз, Крунослав Кића Симић, Златко Јеленковић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; DTP: Александар Живуловић, АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net

NOVE

МЕДИЈА ЦЕНТАР

КО

МПЈУТЕР ЦЕНТАР Б

ОР

С Т Р. 2INFO.

Књажевац је 10. јуна био домаћин централне свечано-сти, којом је Полицијска упра-ва Зајечар обележила Дан Министарства унутрашњих послова, Св.Тројицу, славу Министарства и Дан полиције.

- У последњих неколи-ко година, расте поверење грађана и према свим истраживањима јавног мњења, то су, недвосмисле-но: полиција, Српска право-славна црква и Војска Србије. Као локална самоуправа ре-довно остварујемо коректну сарадњу са Полицијском управом у Зајечару, односно

Полицијском станицом у Књажевцу и циљ нам је да се ти контакти и даље развијају, у интересу грађана, првенстве-но – рекао је Дарко Живковић, председник Скупштине оп-штине Књажевац.

Милан Митровић, заменик начелника и главни полицијски саветник ПУ Зајечар, рекао је да је полиција данас модер-на и образована и да функ-ционише у складу са својим овлашћењима, способна да се избори са свим изазовима са којима се друштво суочава.

- Посебно наглашавам да смо у сваком сегменту свог

рада водили рачуна, да смо настојали да не прекорачујемо границу овлашћења и да смо пред сваким грађанином би-ли професионални, културни и предусретљиви. Настојали смо и настојимо да будемо у функцији заштите основних људских и грађанских пра-ва и слобода, јавног реда и мира, сигурности грађана и њихове имовине, као и борбе против организованог крими-нала – казао је Митровић, на-правивши притом и осврт на досадашњи рад ПУ Зајечар.

Дан Министарства ове го-дине, био је посвећен деци, па

је велика сала Дома културе била испуњена мноштвом де-це предшколског и школског узраста. Деца из ПУ „Бајка“ и ОШ „Вук Караџић“ спре-мила су културно-уметнички програм, а награде су уруче-не најуспешнијим ликовним ауторима на тему „Деца у саобраћају“.

Свечаности су присуствова-ли гости из политичког, јавног и културног живота града и ре-гиона, а међународни карак-тер догађају дале су колеге из Обласних полиција Бугарске и Румуније.

С.Т.

Председник Општине Књажевац Младен Радосављевић потписао је уговор са државним секретаром Министарства за НИП Миланом Ђокићем и извођачем радова на адаптацији зграде Основне шко-ле ''Димитрије Тодоровић Каплар''. Вредност посла, који предвиђа реконструкцију крова, столарије и фасаде је око 15 милиона динара. Радови ће се одвијати током летњег распуста.

Уговор за цевоводДиректор ЈП Дирекција за развој, урбанизам и изградњу Душко Милошевић

потписао је у понедељак, 13.јуна, у Београду, уговор са Министарством пољопривреде, водопривреде, шумарства и трговине, Дирекцијом за воде о финансирању пројекта изградње магистралног цевовода Сињи вир-Јаз. Вредност је 35.200.000 динара, од чега је седам милиона обезбеђено у буџету општине Књажевац. У току је поступак јавне набавке, односно ода-бир извођача радова, који би требало да почну за месец и по дана. С.О.К.

наталитета, као и извештај о раду општинске управе и инспекцијских органа. Одборници општинске скуп-штине разматраће и иницијативу Уједињених региона Србије за из-мену Закона о финансирању локал-не самоуправе, Закона о локалним изборима и Закона о јавној својини. Седница ће бити одржана у Дому културе од 10 часова.

С.О.К

Председник СО Дарко Живковић заказао је за четвртак, 30.јун, 21. седницу Скупштине општине. Пред одборницима ће бити завршни ра-чун општине за 2010. годину, пред-лог одлуке о стопи пореза на имо-вину, годишнњи програм уређења пољопривредног земљишта. На дневном реду је и извештај о стању у књажевачкој привреди, извештај и програм Фондације за повећање

ПоЛИцИЈа оБеЛеЖИЛа Св. ТроЈИцУ

заКазаНа СедНИца СКУПШТИНе оПШТИНеУговор за „КаПЛарA“

Слободан Радојичић

С Т Р. 3INFO.

У Књажевцу је деветог јуна одржа-на редовна изборна конференција Општинског одбора Социјалистичке партије Србије. Изабран је нови са-став Општинског одбора, кога чини 50 чланова, од којих су 40 одсто жене и млади.

У извештају о раду Општинског одбора, председник Дарко Живковић нагласио је да се период протеклог рада одвијао у врло сложеним ус-ловима и друштвеног и политичког живота, али да је СПС успео да превазиђе слабости након губитка власти, делимично нејединство у партији, али и да консолидује редове и у свој рад укључи већи број чланова и симпатизера.

- Кадрови из наше партије су на локалу у оним инситуцијама, где су се иницијатива и јасни циљеви јасно испољили. Ту првенствено мислим на Туристичку организацију, Завичајни музеј и Предшколску уста-нову. У локалном парламенту и оп-штинском већу, захваљујући, у вели-ком делу, ангажовању социјалиста, осетиле су се потребне промене, а у циљу побољшања доношења и реализације програма – рекао је Живковић, који је поново једногласно изабран за председника књажевачког СПС-а.

Наглашено је и да све странке у Србији доживљавају социјалисте као озбиљне и поуздане партнере,

тако да је СПС спреман за све из-боре који ће доћи, укључујући и локалне.

Уважена гошћа на изборној к о н ф е р е н ц и ј и , д р Д и ј а н а Вукомановић, потпредседник партије, рекла је да ће нови републички из-бори, који ће се одржати у законски предвиђеном року, донети респекта-билан број гласова, који ће омогућити широк маневар социјалистима у по-стизборном деловању. Наглашено је да се партија модернизује и уклапа у тенденције 21. века, што предвиђа

придобијање нових гласова, посебно из редова млађе популације.

Истог дана, у поподневним сати-ма, изабрано је и ново руководство младих социјалиста.

За новог председника изабран је Ненад Илијић, ученик књажевачке Техничке школе. У вечерњим сати-ма, млади социјалисти су, заједно са својим гостима из подмладка других странака, уживали у звуцима орке-стра „Кешоловци“ и међусобном дружењу.

С.Т.

Општинска организација Црвеног крста обезбедила је 9 тона хумани-тарне помоћи, од тога 3 тоне браш-на, у паковањима од 10 килограма, 3 тоне прехрамбених производа и 3 тоне хигијенских средстава.

- Помоћ ће бити дистрибуирана најугроженијем слоју становништва по сеоским месним заједницама, с об-зиром да ти људи нису у могућности да користе услуге народне кухиње – каже за „Књажевачке“ Слободан Радојичић, секретар књажевачког Црвеног крста. Списак корисника одредиће Црвени крст, у непосредној сарадњи са Центром за социјални рад, Удружењем пензионера и ром-ским организацијама.

У петак, 17. јуна, Црвени крст Књажевац реализовао је акцију добровољног прикупљања крви, у сарадњи са Институтом за трансфузију крви из Београда и Службом за трансфузију крви Здрав-ственог центра Књажевац.

С.Т.

Велика заинтересованост ста-новништва Књажевца за еколошке проблеме у граду и околини, иници-рала је да се на састанку, једног од најперспективнијих нових покрета ``Зелени Србије`` , одржаним у Бе-ограду, одреди приоритет и потре-ба да се што у Књажевцу отвори Oпштински одбор покрета ``Зелени Србије – Покрет за Књажевац``.

Оснивачка скупштина стран-ке ``Зелени Србије – Покрет за Књажевац``, одржана је 18. јуна, у Књажевцу, а за председника је иза-бран Милан Петровић. Великом броју присутних се том приликом обратио

и председник странке Иван Карић, нагласивши да је посебно важно, да општине као што је књажевачка, а које су за циљ зацртале свој будући економски развој ка туризму, имају јаке еколошке покрете, који ће во-дити рачуна о очуванју и заштити животне средине, што представља основу за бављење туризмом. ``Зелени Србије`` су тренутно по-кренули велку акцију сакупљања потписа за петицију којом се тра-жи ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА КОЈИ ЗАБРАЊУЈЕ УВОЗ, КОРИШЋЕЊЕ И ПРОМЕТ ГЕНЕТСКИ МОДИФИ-КОВАНИХ ОРГАНИЗАМА.

ИзБорНа КоНФереНцИЈа СПС-a

ХУМаНИТарНа ПоМоЋ за

НаЈУгроЖеНИЈе

И „зеЛеНИ“ У КЊаЖевцУ

ПарТИЈа Се МодерНИзУЈе

црвеНИ КрСТ

С Т Р. 4OgledalO

Дом ученика средњих школа Књажевац је васпитно образов-на установа у којој се обезбеђују: смештај, исхрана и услови за учење и реализацију образовних и васпитних активности и садржаја, као и забавни и спортски живот ученика.

Дом се налази у централној зони града, у непосредној близини ауто-буске и железничке станице, док су Гимназија и Техничка школа удаљене од дома 10-так минута хода.

Кроз програмске циљеве и за-датке у Дому се обезбеђује васпит-ни рад, повољни услови за здрав и хигијенски живот ученика, правилна и разноврсна исхрана и безбедност ученика и објеката.

Родитељску, социјалну и психо-лошку бригу о ученицима воде васпи-тачи. Најважнији сегменти васпитног рада васпитача, огледа се у бризи за школу, за успех у школи, стварање услова за учење, помоћ при учењу, неговању и јачању мотивације за по-зив за који су се ученици определили.

Васпитачи су велики ослонац у адаптацији ученика у Дому, ван Дома, у личним кризама, странпутицама и недоумицама кроз које ученици пролазе.

Слободно време наших ученика је за васпитни рад велика вредност. Слободно време ученици испуњавају у Дому према својим склоностима и жељама кроз програмски понуђене садржаје.Испуњење слобoдног вре-мена ученика се остварује кроз ак-тивно и добровољно учешће ученика у секцијама које пружају учесницима могућности да проживе што боље и хумано богату разноликост слобод-ног времена.

Спортске секције:КошаркаФудбалОдбојкаСтони ТенисСтрељаштвоШах

рекреативни програми:Једнодневни и вишедневни

излети

забавни програми:КвизовиМаскембалиЖурке

Секције из културно-уметничке делатности:

ЛитерарнаЛиковна и примењена уметностМодерни плесПосете музејима и изложбамаПосете позоришним и биоскоп-

ским представамаЗдравствене трибине Богат садржај рада секција хроно-

лошки бележе чланови новинарске секције и то остаје као траг у домским новинама „Ово-смо-ми“ (прочитајте интернет издање).

Дом ученика располаже са 29 со-ба. Собе су двокреветне и трокре-ветне, а само неколико соба четво-рокревете.Свака соба располаже са: радним столовима, ормарима за одлагање гардеробе ученика као и полицама за школски прибор. На сваком спрату налазе се купатила са неколико туш кабина, машине за прање веша, простор за сушење веш,

као и даске и пегле за пеглање.Да би својим ученицима пружи-

ли што боље услове за учење, Дом поседује простор за учење, учионицу у којој се налазе 5 компјутера са при-ступом интернету, као и библиотеку, која располаже целокупном лектиром и великим бројем књига. Такође у Дому постоји клуб, где ученици могу да прате тв програм, гледају фил-мове, слушају музику и играју стони тенис. Ученицима је доступна и ве-лика сала која се користи за култур-но забавне активности, рекреацију и одржавање разних трибина .У дому постоји и Ученички парламент, који се бави битним питањима живота и рада у дому.

Посебна пажња и брига води се о разноврсној и квалитеној исхрани на-ших ученика, о којој се брине искусни тим кувара и сервирки. Исхрана се одвија у климатизованој сали капа-цитета 60 места. Дом такође поседује сопствени систем видео надзора.

Упис у дом

Сваке године Министарство про-свете расписује конкурс за пријем ученика у установама за смештај и исхрану. Ученици заинтересовани за пријем у домове конкуришу за место у дому у првој расподели јула месе-ца ( 14. -17. јули ), а за преостала слободна места у другој расподели августа.

Кандидати за пријем у Дом подноси пријаву са потребно документацијом надлежном органу установе.

СК ‘’Миџор’’

Смучарски клуб ‘’Миџор’’ већ годину дана има новог тренера. Са девојчицама и дечацима ради магистар физичке културе, један од најбољих тренера млађих категорија Матиц Јераша из Словеније. У клубу, задовољни тре-нером, имају амбициозне планове за наредну сезону, размишљајући о самом врху српског скијашког спорта, али и даље од тога.

Матуранти гимназије

Гимназија у Књажевцу испрати-ла је на даље школовање још једну генерацију матураната. Свечаност уручења диплома организована је у великој дворани Дома културе у присуству професора, родитеља и пријатеља новопечених академ-ских грађана. Ученицом генерације проглашена је Сања Миљковић.

Сећање на кнеза

У селу Дебелица откривена је спомен-плоча Ивану Стојковићу, знаменитом Србину XIX века, обер-кнезу Тимока и Заглав-ка, Карађорђевом устанику и првом председнику Магистрата у тадашњем Гургусовцу, данас Књажевцу.

Титуле

Куп Организације спортских риболоваца ‘’Бели Тимок’’ од-ржан је у недељу, 19. јуна, на писти зајечарске Попове плаже. По лепом времену, пецали су се скобаљ, клен и белка. Екипно, највише успеха имали су рибари из Параћина, а појединачно, ти-тулу победника понео је Владица Станојевић из Књажевца.

К. Инфо

Sajt VESTI

С Т Р. 5OgledalO

Поводом 140 година постојања Књажевачке гимназије, одржан је квиз “Мој избор гимназија”. У реализацији квиза учествовали су: професорка српског Катари-на Ђурић, професорка енглеског језика Каролина Митић, професор српског језика Драган Јовановић, професор географиије Југослав Динић, професор информатике Славиша Петровић и професор историје Дарко Петровић, уз под-ршку осталих колега.Такмичили су се ученици Гимназије који су били подељени у осам квалификационих група.

У великој сали Дома културе, у финалу, одмериле су снаге екипе Андрић и Неруда.Чланови екипе Андрић били су: Ђорђе Петрикић 3/3, Сава Иванковић 2/1, Валентин Цорељ 4/1 и Давид Милаћевић 1/1. Чланови екипе Неруда били су: Милена Василијић 3/1, Срђан Марковић 2/3, Марко Живковић 4/3 и Милица Поповић 1/1.

Победника је одлучила последња игра. Више знања по-казала је екипа Неруда која је награђена излетом у Бугарску.

Александра Жикић

Фестивал културе младих Србије, јубиларни педесети, биће одржан од четвртог до десетог јула. Како се најављује из Организационог одбора, Фестивал ће бити отворен

ФИНаЛе КвИза КЊаЖеваЧКе гИМНазИЈе

„НерУда“ одЛазИ У БУгарСКУ

Три оркестра за гучуНа манифестацији ‘’црноречје у

песми и игри’’, одржаној у Бољевцу, на предтакмичењу за Сабор трубача у гучи, по традицији најуспешнији су били блех оркестри из Књажевца. На драгачевски сабор путоваће

најмлађи ‘’Тимочки весељаци’’, као и оркестри ‘’златне трубе’’ и ‘’Барка’’.

Именован в.д директора „Капларове“

школеНа седници школског

одбора основне школе ‘’димитрије Тодоровић Каплар’’ за вршиоца дужности директора именована је профе-сор физичке култу-ре весна давидовић. она ће ову функцију обављати до истека мандата садашњег ди-ректора дејана Томића

и стварања услова за именовање новог, како то на-лаже закон.

Награда за рељуреља Тодоровић, ученик другог разреда основне

школе ‘’вук Караџић’’ освојио је другу награду на савез-ном конкурсу Института за јавно здравље Србије ‘’др Милан Јовановић Батут’’ и Стоматолошког факултета

Универзитета у Беогар-ду. Тема ‘’Боље спречи-ти, него лечити’’, била је посвећена ‘’Недељи здравља уста и зуба’’.

Београд за књажевачке бебе

У дому културе уру-чени су поклон пакети града Београда деци, рођеној у Књажевцу од почетка ове године. Не-опходне потрепштине за прве месеце живота маме и детета примило је 57 породица.

Књажевац ИНФо

програмом под називом ‘’Мост генерација’’, уз учешће бивших учесника и нових младих уметни-ка. Највећа смотра стваралаштва у Србији и ове године окупиће ликовне ствараоце, стрип уметнике, уметнич-ке фотографе, волонтере из земље и Европе, глумце и музичаре. Један од медијских покровитеља биће и Радио Телевизија Србије. Програми ће се дешавти на летњој позорни-ци, у дворанама Дома културе. Рок концерти, модерни балет и наступ фолколорних ансамбала одвијаће се на адаптираној сцени Гургусовачке куле.

ПЕДЕСЕТИ ФЕСТИВАЛ КУЛТУРЕ МЛАДИХ 4. ДО 10. ЈУЛА

МоСТовИ геНерацИЈа

С Т Р. 6zapIs

душан Милисављевић, алијас зири, рођен је ратне 1942. године, у селу Кожељ, у сиромашној и сеоској породици.

- Негде у лето 1955. године отишао сам у Минићево да учим берберски занат. Тада сам се први пут сусрео са мађионичарем који се звао „Танагра“. Мајстор ме је пустио на представу, а ја сам имао ту срећу да ме мађионичар замоли да му причувам голубове – са сетом се присећа зири и описује узбуђење које је до-живео када му је Танагра показао како изводи трик са голубовима.

Тада се у дечачкој машти пробудила жеља да учи и - научи.

- Учитељ Љуба из Јаковца писао је о мени, младом почетнику, који хоће да учи мађионичарске трикове, и то у листу „Спорт и свет“. Јавили су ми се мађионичари из целе Југославије, са саветима и тајнама, које су били ради да поделе самном. Међутим, мајстор бер-берин, код кога сам учио занат, хтео је да ме „убије“, када је видео текст у часопису – уз смех пребире по успоменама овај занимљиви човек.

Уметничко име „зири“, душан је добио на предлог, сада покојног, Јеленка Живадиновића, тада студента у Бору.

- Тако се звао неки његов другар са факултета, који је стално збијао шале. радо сам прихватио име „зири“, не знајући тада шта то значи и на ком je језику. Ускоро сам имао прилику да сретнем једног бугарина, у околини димитровграда, који ми је рекао да зири, на његовом матерњем језику, значи „гледај“, па ми је предложио да на већ постојеће име, додам и „бај“, дакле „зири-бај“, што би значило „гледај-баје“ – каже зири, додајући да је тада, уз напорно и предано вежбање, кренуо и да забавља народ, ту и тамо.

У војсци је давао представе из хипнозе, иако то баш и није волео. али, на наговор старешина, извео је једну представу, у којој је надмашио сам себе. И дан данас му није јасно како је то извео. Трик је био једноставан, али ефектан.

зири је човек са више заната. У Француској је ра-дио као берберин, али и као електровариоц, гасно-вариоц, радник на преси и машинбравар. После тога у књажевачкој фабрици намештаја, у „Тини“, где је и дочекао пензију 2005. године.

- за све то време давао сам представе, али сам увек радио легално и пријављено, у оквиру Сзр „Magic Show“. Самостално или као део позоришних представа, највише сам се дружио са децом, као највернијом и најискренијом публиком. реквизите сам увек сам пра-вио, а трикове сам даноноћно и упорно вежбао. Неке сам и сам осмишљавао – напомиње зири, уз напомену да млади данас нису заинтересовани за овај занат.

- Увек сам деци говорио да то није никаква магија, него трик, умешност, брзина, вештина, па и физика. захваљујући тој вештини, обишао сам пола Србије, Пољску и некадашњу Чехословачку. Сада, као једини мађионичар у вароши, понекад гостујем на рођенданима и сличним слављима, из хобија и љубави – резимира зири и додаје да му је жао да стално слуша српске по-литичаре, који се правдају да „немају чаробни штапић да реше нагомилане проблеме“.

- Ја га имам, па предлажем да се сви ми мађионичари скупимо и проблеме решимо – уз шеретски осмех пред-лаже зири-мађионичар. С.Т.

МаЂИоНИЧар зИрИ Из КоЖеЉа

С Т Р. 7zapIs

група ентузијаста и богоугодних људи, пореклом из села Татрас-ница код Књажевца покренула је иницијативу да се сагради црква Св. Јована, иако данас у селу живи само пет становника.

Наиме, у последње три године, од средстава прикупљених од донато-ра и свих људи добре воље, црква у овом селу је обновљена, односно саграђена је нова на месту где је не-када и била стара црква. црква је од камена, који је довежен из Корена-тачке клисуре и 11. септембра 2010. године окупило се доста света ради освећења храма.

Колачар је био Славољуб Лукић, који је и највише труда уложио да би се идеја остварила. да поменемо и остале чланове црквеног одбора: Мирољуб Лукић, Миленко виденовић, Ивица Младеновић, Иванка Младеновић, драган Савић и радојица Стевановић. Свештенство књажевачког Храма „Св. Ђорђе“, пред мештанима Татрашнице и гостима, освештало је ову цркву и предало на коришћење народу. Након шездесет година, поново се заиграло коло-оро око цркве, уз звуке трубе.

Све ово ће омогућити да народ ту

долази и да се настави традиција некадашњих сабора.око храма има још доста посла, бетонирање стаза, постављање

надстрешнице, као и осликавање унутрашњости. зато позивамо све оне који су у могућности и желе да помогну, да свој допри-нос уплате на текући рачун бр. 245 – 14223 – 45 код агро-банке, сврха уплате „за реновирање цркве у Татрасници“. додатне информације могу се добити на телефоне: 019/ 435-788 и 426-497.

С. Лукић

оСвеШТаНа црКва Св. ЈоваНа У ТаТраСНИцИ

Обрадила група аутора У ,,вЛаШКоМ ПоЉУ” резерве УгЉа НИСУ МаЛе…(5)

С Т Р. 8raskr[]a

ПоЛоЖаЈЛежиште каменог угља Влаш-

ко Поље налази се на простору између Књажевца на југу и Бољевца удаљеног 20 км. на северу, плани-не Тупижнице на истоку и Крстатца и Слемена на западу. На северу, од Влашког Поља на око 6 км, на-лази се рудник Ртањ, а јужно на приближно истој удаљености руд-ник Добра Срећа. Ово лежиште из кога се у првој половини XX века откопавао угаљ, лоциран је у делу тимочког ров синклиноријума источ-не Србије, приближно на средини између Књажевца и Бољевца. Ле-жиште је добило име по истоиме-ном селу Влашко Поље. Налази се на надморској висини између 600 и 1000 м. Једина комуникација је пут Књажевац-Бољевац који пролази не-посредно кроз угљоносни терен и места: Бучје, Седлица, Церје и Добро Поље. Геологија лежишта Обод овог дела сенонског рова, односно ле-жишта каменог угља Влашко поље, изграђују палеозојске и мезозојске стене, које се местимично налазе у самом тектонском рову. Ово на-води на закључак да палеозојско-мезозојске творевине представљају подлогу на којој трансгресивно ле-же творевине сенонског, а делом и данског ката у специфичној фацији развића.

Стварање угљоносних седиме-ната пратиле су повремено снажне вулканске ерупције, чији је материјал местимично интерстрати- фикован у седименте угљоносне серије или их је потпуно заменио.

УгЉоНоСНоСТ ЛеЖИШТа

У лежишту Влашко Поље, про-стору где је годинама откопаван угаљ на потезу Ивак – Седелица – Добра глава, угаљ се појављује у следећим хоризонтима:у актеонелским пеш-чарима налазе се три тања слоја дебљине од 0,1-0,4 м, као појаве; у циренским пешчарима и глинци-ма среће се само један слој мале дебљине до 0,3 м;у подинском пеш-чару, који је дебљине до 50 м, налази се не- коико прослојака угља мале дебљине. Број прослојака варира чак до 7-8 а моћност им је од 0,1-0,2 м. На малом ограниченом простору јавља се један слој дебљине до 1м. који

није откопаван; између падинског пешчара и кровинских битуминозних шкриљаца налази се главни угљени слој, дебљине 2-3 м са повре- ме-ним исклињењима и задебљањима до 20 м.Треба рећи да угљоносна серија Влашког поља гради две си- нклинале и једну антиклиналу, и да је угаљ развијенији на истоку где је и откопаван а мање развијен на западу у пределу Мечијег врха.

Из овога се закључује да је за експлоатацију интересантан само главни слој у источној синклинали који је и откопаван.

КваЛИТеТ УгЉаПетрографски састав упућује на

то да је угаљ хумусног по- рекла, црне боје и црног огреба, металног сјаја, оштрог и неправи- лног прело-ма и честим клизним површинама. У експлоатацији се добија као веома издробљен и трошан.

Квантитативна петрографска анализа показује следеће односе микрокомпоненат

Петрографска анализа угља Влашко Поље

Витринит 72,0 %Витринерит 27,5 %Фузинит 0,5 %

Овакви односи компонената упућују на то да се ради о групи камених угљева који су на прелазу између коксних и посних угљева.

Од минералних примеса у угљу се најчешће јављају глина и угљени шкриљац а у мањем обиму сидерит, пирит и калцит.

Хемијски састав угља испитиван је у Институту за угаљ у Београду у току 1960. год. Пробе угља узете су из локалитета истражних радилишта Досаровице, Ивака и Сиринског потока и дати су средњи резултати испитивања . На основу ових резул-тата може се закључити да ровни угаљ због високог садржаја пепела од око 40 % има мали топлотни ефе-кат и да се права вредност овог угља може видети тек након прања

ПроИзводЊа И резерве УгЉа

Прва истраживања у Влашком Пољу почела су 1903. год., а главни део производње везан је за период после Другог светског рата од 1946. – 1960.год. Производња је започета поткопом у Иваку који је 1908. год. имао дужину од 350 м. Производња је била веома скромна и често пре-кидана и настављана и после Првог светског рата. У периоду 1946. до 1960. год. произведено је око 40.000 т ,а за сво време постојања рудника око 50.000 т.Последња истраживања у циљу оверавања резерви извршена су дубинским бушењем и истражним радовима у периоду од 1959. до1960. год. Укратко, закључак ових радова је да је угаљ развијен само у источној

синклинали, а да је западна непро-дуктивна. Слој је дебљине од 2-3 м, садржај пепела око 40 % а овере-не резерве А и Б категорије износе 3.000.000 т.

У току 90-тих година прошлог ве-ка, у време економских са- нкција према нашој земљи, РТБ-Бор, због недостатка угља, у заједници са Предузећем за путеве из Зајечара организовао је ва- ђење угља из ле-жишта Влашко Поље у изданачкој зони поред пута Књажевац-Бољевац.

Угаљ је транспортован камионима до сепарације рудника Вр- шка чука у Аврамици где је у тешкој средини пран до садржаја пе- пела максимал-но 15%.

Укупно је површински ископано око 10.000 т. Због великог садржаја пепела који се кретао до 60 % и неповољног грануломе- тријског са-става са преко 20 % , класа крупноће испод 0,5 м масено искоришћење угљене масе кретало се до мак-симално 10 %. Губитак на ситним класама јављао се због тога што је окпа- вање угља вршено на ситима 0,5 мм, тако да су класе крупноће испод 0,5 мм одлазиле у базен за таложење и представљале губитак.

оцеНа ПерСПеКТИвНоСТИ

Лежиште се налази на лошим комуникацијским везама;

Садржај пепела у угљу је веома висок око 40 %;

Услови експлоатације због залегања слојева и изведених ра-дова могу бити неповољни;

Садржај сумпора у угљу је висок 6-7 %;

Резерве угља од 3.000.000 т. не морају бити мале у одређеним условима;

Технологија сагоревања угља у системима за топлификацију у флуидизованом слоју можда могу пружити основу за експлоа тацију и коришћење овог угља без обзира на висок садржај пепела и сумпора…

Наставак у следећем броју

ПОТЕНЦИЈАЛИ ПРИВРЕДНОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ КЊАЖЕВАЦ. СТУДИЈА, ОДГОВОРНО РУКОВОДИЛАЦ:

ПРОФ.ДР НЕДЕЉКО МАГДАЛИНОВИЋ

Дом у Подвису…

С Т Р. 9raskr[]a

Преме изјави сеоских хроничара или савременика, Раванци су , тих го-дина, до струје дошли тако што су мон-тирали динамо у сеоској воденици, те је село могло видети шта значи имати струју. Сличну хидроелектрану добили су Стогозовчани. Алдинац, Дреновац, Трновац, Ново Корито и Јелашница прве електричне сијалице упалили су захваљујући дизел агрегатима. Минићево и Дебелица су користили снагу хидроелектране на Дебеличком млину, Минићево је имало и мали ди-зел-агрегат. За Минићево се везао и Витковац. Трговиште и Штипина још пре рата користили су струју из су-седних млинова. Влашко Поље, Зу-бетинац и Бучје користили су рудничку централу у Руднику „Влашко поље“, а Васиљ се везао за ТЕ у руднику „До-бра срећа“ – Вина. Исто је урадио и Саставак.

У сваком случају, ова села су

каснијих година, видећи да без струје нема напретка, скупљала новац, тражила трансформаторе, распредала старе каблове набављене у Бо-ру, градила електричну мрежу и укључивала се у енергетски систем Србије. Важно је да се електрификација у већини споменутих села одвијала у ус-ловима немаштине, кад није

било ни довољно хлеба, ни најнужније одеће и обуће. У акцију се ишло, јер се очекивало да ће сутра бити, и боље, и лакше.Људи су кренули да ураде много, хтели су да остваре све што је записано у плановима месних организација НФ-а.

Изградња путева је била свакоднев-на акција скоро у свим селима. Пресе-цани су сеоски, или општински и срески путеви, поправљани постојећи. Знало се колико за сељаке и село значе добри путеви, па се родила иницијатива да се коловози до Књажевца, Минићева и Калне изваљају, и да буду од каме-на и туцаника. Машинска радионица, где је данас фабрика ИМТ, окупила је групу радника на челу са Чедоми-ром Николићем и одлучила да „про-изводи“ парне ваљкове. Кренуло се у потрагу по Војводини за најтежим самоходним парним машинама које су коришћене за извлачење стабла из шуме. За неколико година скупљено

је око 15-так „КЕМНИ“ („Кемна“ је на-зив за индустријског произвођача) и направљено седам ваљка. Свака друга машина је коришћена за резервне де-лове. Разуме се, неки су радили дуже, неки су се брзо кварили, оправљани или не, тек захваљујући овим маши-нама кренуло се у реконструкцију путне мреже у целом срезу. На раду их је највише било 5-6. Један је под врло повољним условима уступљен Кладову, а два су повремено радила у Зајечарском срезу уз наплату. Ин-спектор парних котлова из Ниша био је одлучан у захтевима да се прописи поштују ( „не сме да се деси да пар-ни котао експлодира“). Но , и поред свих мера, дошло је до судара два ваљка на радовима у Штрпцу. Њима су управљали отац и син, будући да су били у полупијаном стању нису могли да се договоре ко ће коме да се склони с пута.

Вукашин Стефановић је био за-дужен за набавку резервне дело-ве. За такве набавле Министарство снабдевања је издавало дозволе и би-ло је врло шкрто. Људи су се довијали на разне начине само да реше про-блем. То су чинили и када су од рудни-ка угља тражили трансформаторе „на реверс“, и када су каблове избачене из борске Јаме распредали да би их уградили у електричну мрежу, и када су по Војводини тражили КЕМНЕ или

резерве делове, и када су од жице пра-вили ексере за кровне конструкције, и када су Трговшки Тимок покушали да користе за превоз огревног дрвета. Печалбарски дух и неодољива жеља да се уради што више и што брже, покретали су на велика залагања уз огромно одушевљење.

Одговарајуће мере државне поли-тике извршаване су успешно, на време и у целини. Међу првим срезовима био је тимочки и то у обавезним откупима, у мобилизацији радне снаге, у борби против ерозије и у пошумљавању, у спровођењу мера за заштиту шума (ко-зе, лисници, огњишта, губари, рушења непрописних јазова), у уништавању дивље лозе, сабирању багремовог семена...

Наставак у следећем броју

Шеснаестог јуна, у Минићеву, свечано је отворен Омладински клуб. У згради Месне заједнице, у некадашњим подрумским просторијама, направљен је кутак за младе.

-Омладинска организација Минићева оформљена је крајем прошле године и тренутно броји око 70 чланова. Основни циљеви су анимирање младих и њихова организована дружења, културна и спортска. Већ функционишу фуд-балска, карате, стрељачка и секција у стоном-тенису. За љубитеље но-вих технологија на располагању су компјутери и бесплатан приступ интернету – кажу омладинци, на-глашивши да су се сами организо-вали у радовима око преуређења

просторије и да велику захвал-ност дугују Скупштини општине Књажевац и својој Месној заједници.

- Клуб ради сваког дана од 18 до 24 сата. Планирамо и организовање разних курсева и обука, с обзи-ром да смо конкурисали за многе пројекте из области спорта, културе и заштите животне средине. Такође, учествујемо и у свим акцијама које Месна заједница организује, а зарад лепшег живота свих нас – напомињу ово млади људи и истичу да њихови вршњаци, који се налазе на школовању и раду ван Минићева, сада чешће долазе и узимају учешће у заједничким подухватима.

Телефон за контакт са Омладинском организацијом је 019/ 769 – 440. С.Т.

ТАКО ЈЕ ГОВОРИО И ПИСАО БОЖИН ЈОВАНОВИЋ (1920 - 2011.)

Без СТрУЈе НеМаНаПреТКа

(Из књиге Божина Јовановића

,,Петогодишњи план задружних домова у Тимочкој крајини”)

У МИНИЋевУ оТвореН оМЛадИНСКИ КЛУБ

С Т Р. 1 0selO

Kvalitet kupusa zavisi od početnog porasta i zdravstvenog stanja nakon rasađivanja. Odnosno, kvalitetno seme (sortno, deklarisano i iz originalnog pakovanja ) zasejano u kvalitetan , dezinfikovan supstrat i pravilna nega do rasađivanja je osnova za dobar prinos. Rasad se može proizvoditi na otvorenom ili u zaštićenom prostoru, u leji , hranljivim kockama ili kontejnerima. Sve češće se rasad proizvodi u kontejnerima, jer biljke proizvedene na ovaj način, kod rasađivanja , odmah nastavljaju svoj rast . Ako se rasad proizvodi u leje i kasnije ne pikira pre rasađivanja, onda je potrebno da se pre čupanja rasada za sadnju on dobro zalije , kako bi ostalo što više zemlje na korenu. Sadnja se obavlja u dobro pripremljenoj zemlji (usitnjenoj, oslobođenoj od korova, dezinfikovanoj i umereno vlažnoj ).

Kod nege useva, uz pravilnu agrotehniku i đubrenje, potrebno je i voditi računa o bolestima i štetočinama koje napadaju kupus , kao i o konkurentskim biljkama ( korovima).

Kao jedna od prvih opasnosti su bolesti poleganja ( izazivaju gljivice : Fusarium, Phytium i dr.), koje se javljaju kod rasada i rasađenih biljaka. Obavezna je mera zalivanja rasada nekim sredstvom na bazi propamokarb – hidrihlorida (Balb, Proplant 722-SL, u konc. 0,15-0,2 % ) i

to poslednji put pred samo rasađivanje. Protiv zemljišnih štetočina pre setve i sadnje obavezna je mera primene zemljišnih insekticida ( Force 0,5 G, 12-15 kg/ha, ili Galition G-5 , 20-25 kg/ha u redove). Pre rasađivanja , zavisno od zakorovljenosti , idemo zemljišnim herbicidima : Zanat 4-5 l/ha , Trefgal 1,5-2 l/ha, za koji je obavezno inkorporiranje u zemlju, zbog fitolabilnosti. U toku vegetacije protiv uskolisnih korova : Kletox , Rafal 120 u dozi 0,8 – 1,2 l/ha.

U toku vegetacije na kupusu se mogu pojaviti sledeće bolesti : Kila kupusa ( prouzrokovač Plasmodiophora brassicae ) - Na korenu napadnutih biljaka javljaju

se guke i izrasline koje su pune tkiva. Obolele biljke počinju da venu, kasnije lišće požuti, glavica je sitna ili je uopšte nema. Protiv ove bolesti najbitniji je plodored. Plamenjača ( Peronospora parasitica ) - Zaštita se vrši od trećeg lista do formiranih 30 % glavica, preventivno ili u vreme pojave prvih simptoma ( Dithane M 70 , u dozi 2,5 – 3kg / ha, Ridomil Gold MZ 68 WG , 2,5 kg/ha, Fostinik 80 WP , 0,25 – 0,37 %, Dakoflo , 2,5-3 l/ha i dr.). Još se može pojaviti , zavisno od vremenskih uslova : Botrytis cinerea-siva plesan ili trulež glavica, Xanthomonas campestris i Pseudomonas macculicolum -crna trulež ili bakteriozna trulež glavica i

dr. Za bakteriozne bolesti koristimo preparate na bazi bakra ( Cuprablau Z , 3,0 kg/ha , Bakarni oksihlorid 50 , 0,5 – 0,75 % ).

Od insekata na kupusu se javlja : Kupusna sovica (Mamestra brassicae), sovica gama (Autographa gamma), Brevicoryne brassicae - kupusne vaši , kupusni buvači (Phzllotreta spp.), Centrorrynchus pleurostigma-kupusni rilaš, Pieris brassicae - veliki kupusar, Plutella maculipenis - kupusni moljac , Euridema spp -kupusne stenice , Phorbia brassicae - kupusna muva koja je i jedna od najvažnijih štetočina kupusa.

Larve kupusne muve u rasadu se hrane korenčićima izniklih biljčica a kod starijih biljaka ubušuju se u vrat korena, gde buše hodnike . Kupusna muva ima 3-4 generacije godišnje Muva odlaže jaja prve generacije u april, druge generacije u jun, a treće generacije u avgustu. U rasadu se nakon napada vide oštećenja, a na zaraženim biljkama u fazi rozete potamni vrat korena i otpočne da trune. Takva biljka ima list plavoljubičaste boje i zostaje u rastu.Kupusne sovice su opasne štetočine rasađenog kupusa čije se gusenice ubušuju u glavice gde se hrane i prljaju svojim izmetom čitavu glavicu. Treba ih suzbijati pre nego što se ubuše u glavicu. Efikasni preparati za sovice, kupusare, vaši i druge štetočine koje se javljaju na kupusu: piretroidi , Afinex 20 SP ( 0,2 – 0,4 kg/ha ), Chess 50 WG ( 0,4 kg/ha ) i dr. Bitno je : uz kombinaciju fungicida i insekticida dodati i okvašivače, da bi se poboljšalo prianjanje preparata na list i obavezno poštovati propisane karence.

У Књажевачким новинама број 29. од 6. маја, у рубрици : актуел-ности у пољопривреди – заштита биља, у чланку о заштити поврћа , било је речи, укратко, и о заштити краставца. У последњем делу , због ограниченог простора, само је кратко напоменуто да је честа појава и гриња у засадима краставца и наведени су препарати којима би се могло третирати (VERTIMEC 018 EC, ABASTATE у конц. 0,05%).

Препарат VERTIMEC 018 EC је изазвао реакцију на сајту „Књажевац вести”, где се наводи да је: из нечијег искуства, препарат опасан по здравље радника , да има дугу каренцу и да га не треба користити у поврћу.

Прво: Каренца и штетност хемијских средстава се не прописују на основу искуства, већ после строго контролисане и дуготрајне процедуре испитивања ( хемијске, биолошке, токсиколошке) неког пестицида. На основу искуства ми можемо само да донесемо свој суд о ефикасности деловања неког препарата за прописану намену, у одређеним условима.

друго: Препарати на бази активне материје: abamektin ( VERTIMEC 018 EC – Syngenta , ABASTATE – произвођач галеника Фитофармација), су прописани за поврће и у заштићеном простору. Фирма Syngenta за свој препарат (VERTIMEC 018 EC) у Немачкој и Италија има прописану каренцу 3 дана за краставац и парадајз. У Србији за ABASTATE, про-писана је каренца 3 дана за парадајз.

Живорад Јовановић, дипл. инг. заштите биља

Дванаестог јуна, на Свету Тројицу, мештани Јелашнице, прославили су своју сеоску славу, заветину. Пре подне, по старим обичајима, ишло се код крста Свете Тројице, у

центру села. Стари колачар, Милан Ђорђевић, приредио је окупљање, доручак и освежење.

Око поднева, слава је пре-дата новом колачару, Небојши Јанковићу.

После овог обреда, домаћини су се разишли по својим домо-вима, не би ли дочекали госте, а увече је, уз помоћ СО Књажевац, организована игранка.

- Савет месне заједнице села

Јелашница, окупио је „старо и младо“, земљаке у „расејању“ и своје комшије, и приредио им дружење за сећање – каже Ве-риша Крстић, председник Савета Месне заједнице. В.К.

Књажевац је 10. јуна био домаћин манифестације ‘’Распевано пролеће’’, која је презентовала кул-турно-уметничка достигнућа пензи-онера и инвалида рада. Одржан је и округли сто на коме се говорило о положају инвалида рада у Србији.

М а н и ф е с т а ц и ј а ј е

почела у Зајечару и настављена је у Књажевцу. Чланови КУД-а „Пен-зионер“ Зајечара и КУД-а „Сунчана јесен“ из Књажевца приредили су програм за памћење.

Божидар Цекић, председник Савеза инвалида рада Србије, са председницима окружних (Зајечар

и Бор), градских и општинских организација (Зајечар, Бољевац, Мајданпек и Књажевац), одржао је састанак на коме се расправљало о положају тренутно најугроженије популације у друштву, пензионери-ма и инвалидима рада.

С.Т.

Дипл. инж. пољ. Живорад Јовановић, пројект менаџер за

рурални развоj Агенција за развој општине Књажевац

Актуелности у пољопривреди – зАштитА биљА

BOLESTI I ŠTETOČINE KUPUSA I NJIHOVO SUZBIJANJE

СеоСКа завеТИНа У ЈеЛаШНИцИ

ПеНзИоНерСКо раСПеваНо ПроЛеЋе

С Т Р. 1 1qudI

Прво је пре пет година направио макету родног Ново Корито на Старој планини, а ових дана завршава и ме-кету величине 1,40 са један метар града Књажевца у који је први пут крочио са шест година долазећи с мајком Маријом пешке од 20 киломе-тара удаљеног родног села. Макета је постављена у дневну собу, у углу како не би сметала гостима који до-лазе да погледају и то “чудо” – цео град, на три реке, смештен је на тако малом простору. И доиста: све је ту, свака улица, школа, вртић, црква, болница, парк, па и дрво. Стрпљиво правећи фигуре зграда и урбаних простора од старих књишких корица и бачених разгледница, стиропора и још којекаквог папира и лепкова, за две до три године, никлне лепа и занимљива макета.

заБоравИо БрдаШце

-Давно сам се одвојио од род-не куће и села. У Бору сам изучио месарски занат годинама предано радећи у фирми “Центроисток”. Жал за родним Кадибогазом на бугарској граници, тамо где је Стара планина најлепша, никад ме није напустила. Кад су супруга и ћерка отишле у Аме-рику, остао сам сам и с још већом носталгијом за завичајем. Зато сам најпре направио макету Новог Ко-рита како би ми стално било пред очима. Нема путељска, ни куће, винограда, шумарка или бунара и врела које нисам “уцртао”. Једино ме легендарни Божин Јовановић, Корићанин, “опоменуо” како сам за-боравио један планински масив. И ја сам њему “замерио”, јер је у књизи о Кориту изостала моја фамилија. Није се наљутио, сачинио је следеће

И о Кориту и обичајима на Кади-богазу имам филм. Остаје жлеја да сачиним и макету Мостара. Тамо сам био у војсци. У вре-ме рата, гледајући страдање града, плакао сам као дете. Ко ће сад тамо да ме прими. А и шећерна болест притиска-жали се Слађан стално погледујући у макету којој недостаје да се “удене” пруга и раскошно дрво код полицијске станице.

„ШИПУрИЈада” Без ПреМИЈера

Прошле године, у октобру, на четвртој по реду “Шипуријади” у Новом Кориту Слађан је изложио амкету свог села

и – побрао аплаузе. На ову ретку манифестацију сјатило се више стотина Новокорићана разасутих свуда по белом свету. Данас је ово село опустело, само се дође за сла-ву и “Шипуријаду”. Куће су напуш-тене, има једна фарма Јовановића, дизајенер светског гласа Топлица Игњатовић покушава да донесе пројекте и врати живот у старопла-нинско беспуће.

-Мислио сам да ће на “Шипуријаду” стићи и премијер Мирко Цветковић. Познајем његовог оца Србу, за де-ду Мирка знам да је био професор крагујевачке Гиманзије кад су га 1941. фашисти стрељали са његовим ђацима. На мекети је и кућа деде и унука Мирка Цветковића. Добри су то људи – каже наш саговорник показујући, опет на макети, речи-цу кроз село на којој је актуелни премијер долазећи лети из Београда “као студент пецао рибу”.

Б.Филиповић

издање и исправио грешку. То чине само велики људи-говори Слађан.

Мајку Марију умрлу пре три годи-не газећи десету деценију живота не заборавља, она је, вели, чувала кућу и имање до последњег даха. Оца се не сећа, погинуо је у почетку рата 1941. кад је имао само пет година.

-Мајка је умела ујутру да порани и пешке, готво 40 километара, “својим послом”, оде до Рготине у зајечарској општини. Увече се врћала мртва уморна, али сутрадан је зором до-лазила на копање кукурза. О њој и њеном животу, деценију пред смрт, направио сам документарни филм.

ПЕНзИОНЕР Из БОРА ПРАВИ НАЈлЕПшЕ мАКЕТЕ СВОГ зАВИчАЈА

цео КЊаЖевац У СЛаЂаНовоЈ СоБИ

С Т Р. 1 2lOpta

Женски фудбалски клуб ''Нивес'' из Књажевца, остварио је највећи успех клупског спорта у Књажевцу, пласирав-ши се у прву лигу. На малој свечаности, која је организована у недељу, 12. јуна, на градском стадиону, улазак у најелитније такмичење играчицама и руководству че-ститао је председник СО Дарко Живковић. Последња утакмица баража за улазак у прву лигу између фудбалерки Књажевца и смедеревске ''Јерине'' није одиграна, јер су гошће из Смедерева одустале од пута, тако да је ЖФК ''Нивес'' утакмицу добио ''за зеленим столом'' и тако остварио свој и један од највећих успеха клупског спор-та у Књажевцу. Прву утакмицу у гостима, књажевчанке су добиле са 5:2.

С.О.К. - К.И

„Off-road team SRBIJA 4×4 & Off-klub EXTREM 4×4”, у сарадњи са Спортским ауто мото савезом Београда, и уз покровитељство Секретаријата за спорт града Београда, организује Прву српску 4×4 авантуру, дугу 1.000 километара.

Међународно такмичење посада теренских возила у савладавању препрека тешко проходних терена одржаће се на територији целе Србије, августа месеца, у трајању од пет дана (пет етапа). Очекује се око 40 посада из 8 земаља (Србија, Црна Гора, Словачка, Чешка, Мађарска, Аустрија, Бугарска и Француска). Старт Прве Српске 4×4 авантуре је у Београду, на платоу испред Градске скупштине.

Планирана рута је од Београда, преко Аранђеловца, Ваљева, Бајине Баште, Прибоја, Пријепоља и Сјенице до границе са Црном Гором, затим преко Пазара, Рашке, Куршумлије, Владичиног Хана, Босилеграда, Пирота, Књажевца, Бора, Мајданпека, Петровца и По-жаревца до Београда.

Возиће се некатегорисаним путевима (4×4 off-road) преко Авале, Космаја, Букуље, Рудника, Сувобора, Маљена, Повлена, Соколских планина, Јабланика, Таре, Златибора, Златара и Јадовника, преко Пештерске висоравни, Голије, Копаоника, Радан планине, Кукавице, Бесне Кобиле, Дуката, Чемерника, Старе планине, Ртња, Кучаја, Бељанице и Хомољских планина.

К.В.

У граду на „три Тимока“ од не-давно постоји клуб под називом „Knjazevac Grappling Team“, у коме чланови тренирају Brazilian Јiu Jitsu. Ова борилачка вешти-на је релативно нова на овим просторима, а у Књажевцу је у самом зачетку. Основни мото ове вештине је да се, уз „ми-нимум снаге и максимум ефи-касности“, постане успешан и признат борац.

- Функционишемо кроз Самбо и Џудо клуб „Књажевац“. Бра-зилска ђиу ђица постоји још и у Београду, Новом Саду и Ни-шу. Тренирамо истовремено и Греплинг, што предвиђа борбе без горњег дела кимона, што је знатно теже. Клуб воде Драган Петровић, задужен за џудо тре-нинге, док Милан Павловић и Жељко Радивојевић „покривају“ ђиу ђицу – каже за „Књажевачке“ Миљан Живковић, коме је при-пала област Бразилске ђиу ђице.

Жељко и Миљан су 2007. годи-не тренирали кик-бокс, а онда је у Књажевац дошао Гага из Бора, познати борац из „града бакра“.

- Спремали смо се за ултимат-фајт такмичење, а Гага нам је

тада показао технику бразилске ђиу ђице. Били смо одушевљени и фактички је наш другар из Бора све то донео у наш град – сећа се Миљан и напомиње да ова веш-тина нема везе са популарнијом

капоером, која је више „за гледање“.

Пре осамнаест година чуло се за овај спорт, када је први пут у САД-у организован Ултимат-фајт турнир на коме је најслабији бо-рац, Ројс Грејси, победио много јаче противнике, освојивши прво место.

Пре две године, на Балкан-ском Самбо првенству, Миљан Живковић је освојио треће, а Жељко Радивојевић и Милан Павловић 5. место у различи-тим категоријама. Прошле, 2010. године, Драган Петковић био је други на државном првенству.

Клуб за сада има петнаестак полазника, од којих је и једна же-на.Тренинзи су организовани у сали за борилачке спортове (код семафора), уторком и суботом у 20 часова и четвртком у 21.30, а телефон за ближе информације је: 064 285 25 93.

С.Т.

Прва СрПСКа 4×4

Нова БорИЛаЧКа веШТИНа

ЖФК ‘’НИвеС'' У ПрвоЈ ЛИгИ

аваНТУра