1. ISTORIJA ETIKESTARI VEK I ETIKA UENJA DREVNIH CIVILIZACIJA"Vrlina je znanje."SokratIzuavanje moralnih vrednosti oveka i morala zajednice je milenijumska tradicija, apo pisanim izvorima od vremena Helenskih mislilaca. Izueni su otkriveni sauvanispomenici, pisana dokumenta, grobnice i drugi izvori davno nestalih civilizacijaVavilona, Asirije, Egipta, Indije, Persije, Kine, Inka, Maja i antike Grke. Posedujemodanas itave biblioteke iz vremena tih civilizacija te imamo saznanja i moemoizuavati prolost od pre 3 do 5 hiljada godina.ETIKA UENJA U ANTIKOJ GRKOJSokrat, Platon, AristotelFilozofija se kao disciplina izuzetno i posebno razvila u antikoj Grkoj.Milenijumska istorija antike Grke, a posebno bar pet vekova pre nove ere,krcati su upamenim uvenim filozofima. Njihova uenja su bila osloboenamagijske i religijske sputanosti, dakle bila su slobodna. Filozofija tih ljudi je presvega bila zasnovana na prirodnim naukama. Filozofi antike Grke su utemeljeli ibiologiju, fiziku, matematiku i medicinu kao viu zasnovanost na ve razvijenimuenjima prirodnih nauka.Homerovi spevovi Ilijada i Odiseja poseban su dokument o filozofiji, naukamai medicini ve milenijumske tradicije.Znanje i prenoenje znanja bila je osnovna vrednost filozofa antike Grke. Veliki filo-zofitog vremena shvatali su da je neznanje generator ljudske zlobe, ljudske zavisti idrugih poroka, uasnih grehova ovekovih prema sebi i prema drugom oveku.Zato su negovali znanje i teili da istaknu znanje kao najveu ovekovu vrlinu ivrednost. Svoja uenja darivali su drugim ljudima. eleli su da svi ljudi isto znaju i popravilu osnivali sopstvene kole, u kojima su svoja znanja prenosili sledbenicima itako se nastavljali u piramidi ljudskog razvoja u znanju.Zaeci naune etike su u filozofskim uenjima znamenitih filozofa antikeGrke.

2. SokratSokrat (469 399. godine pre nove ere) je u pravom smislu otac naune etike.Prvi je u etika razmatranja ugradio nauni pristup i ostao ovekoveen svojimetikim uenjem.Danas se moe tvrditi da je Sokrat osnovao i usmerio budui razvoj evropske etike,odnosno etiku evropske tradicije. Sokrat je etiku kao uenje o dobru, srei ilispasenju postavio u sredite ukupne filozofije, ime je formirana etika kaosamostalna nauka o ovekovom ponaanju.Sokrat je proklamovao princip Dajmonion (glas sopstvene savesti). PrincipEudajmonija (najvie dobro, srea, blaenstvo) je identian vrlini i srei kaoivotnom cilju, a moe se ostvariti samo razumnim saznanjem. Ovo je u celomSokratovom uenju najvaniji stav.Sokrat je uio po sentenci vrlina je znanje, a pre Sokrata filozofi su smatrali daje znanje vrlina. Znanje je i mono i korisno za oveka. Sokratova formulacijaznanja kao kvalitet oveka stapa se s mudrim postupanjem. Govorio je poznajsamog sebe, to znai neprekidno usavravaj sebe i obogauj svoju linost samoznanjem. Sam Sokrat se nije tokom itavog svog ivota zadovoljavao postignutimznanjem, ve je teio novom saznanju i smatrao sebe i svet nesavrenim. eleo jeda to prenese na svoje uenike i smatrao je da tako poimInje treba da ima svakiovek.Sokratova moda najvelianstvenija sentenca i ivotni moto glasi: "Nepravduje bolje trpeti nego je initi." Sokrat je i sebe formirao na ovoj sentenci, to je idokazao, osuen na smrt primio je mirno presudu, popio ponueni otrov neprihvativi predlog svojih monih prijatelja da se odlui na bekstvo ili pak odreknesvog uenja.Sokrat je shvatio da nadmo na zemlji u itavom svetu i kosmosu imaovekov um. Razvijao je i uenje u tom smislu. "Niko ne grei svojevoljno, negosvako grei to nezna ta je dobro, a ne zato to nee dobro. Niko ne dela protivonog to je najbolje saznanjem, ve iz neznanja. Ljudskim delom ne upravlja voljave svemoni um. im ovek sazna ta je dobro, on e to i da uini. Poude nemogu savladati um, jer je on najjai" Sokrat je apsolutno s pravom verovao da 3. domaaj ljudskog uma nema granice. ovek ima nelimitiranost kosmikih razmerada uvek dograuje svoje znanja i da kroz generacije zida piramidu znanja.Trajne su ljudske vrednosti Sokratove sentence: "Vrlina se ne raa iz blaga,ve se iz vrline raa blago". Potcenjivao je materijalno bogatstvo i negovao znanje ilinu etinost kroz vrline. "Ljudski ivot ima smisla samo ako je u njemu mogueostvarivanje duhovnih i moralnih vrednosti." Sokrat je u skladu sa ovakvim svojimshvatanjem vodio i privatni ivot. Lino je savladao svaku poudu za materijalnimbogatstvom i umovanje nadredio materijalnom i izuzetno kvalitetno iveo upostignutom duhovnom zadovoljstvu. Nepokolebljivog uverenja, Sokrat je govorioda onaj ovek koji od ma koga primi materijalna dobra ili novac "njega (tog oveka)postavlja sebi za gospodara, da robuje ropstvo sramotno nita manje teko negobilo koje drugo ropstvo."Sokrat je zbog svojih stavova od savremene vlasti kao "tetan ovek i udnalinost koja istrauje stvari ispod zemlje i gore na nebu i svemu tome ui i kvariomladinu..." osuen na smrt. Smrtnu presudu Sokrat je prokomentarisao: "Za tonisu krivi zakoni, nije kriva otadbina koja takve zakone ima, ve su krive sudije kojiih loe primenjuju."Sokrat je bio protiv relativizma i proizvoljnosti, a zakone je smatrao optom inunom obaveznou. Stoga je i prihvatio osudu na smrt. Prihvatanjem osudeSokrat je pobedio vreme, a smrt je bila samo fiziki kraj tog oveka, ali ne i njegovogdela.Govorio je1. Bolje je znati malo a korisno, nego mnogo a nekorisno.2. Knjige su hladni, ali pouzdani prijatelji.3. Ja znam samo jedno, a to je da nita ne znam.4. Ne ivi se da se jede, ve se jede da se ivi.5. Ljudi nisu namerno zli, nego iz neznanja. Treba znati to je dobro da bi se inilo dobro.6. Nije teko znati kako se neto radi. Teko je samo to raditi.7. Iskustvo je najbolja kola, samo je kolarina vrlo skupa.8. Ako ovjek eli pomaknuti svet, mora prvo pomaknuti sebe.9. Treba se vie voleti ljubav ene nego mrnju mukarca.10. Neistraen ivot nije vredan ivljenja.Platon 4. Platon (427 347. god. pre nove ere) Sokratov je uenik, najvei i najznaajnijisledbenik.Stvaranje legende o Sokratu, moe se rei, iskljuivo je Platonova zasluga, jerje Platon bio fasciniran razliitou Sokrata od svih ondanjih filozofa sofista.Sokrat je iveo dosledno i apsolutno radio i ponaao se u skladu sa svojomfilozofijom i njenim naelima. Sokrat nije ostavio nijednu napisanu re, skoro svepoznato nam o Sokratu zapravo zapisao je Platon ili je prepoznatljivo u Platonovojmisli. Platon u svojoj polemikoj raspravi Odbrana Sokratova na briljantan nainvelia izuzetni intelekt i umnost, a posebno uzvienost Sokratove linosti samoralnog aspekta.Platonovo etiko uenje ima dva nivoa:1. etiko uenje u uem smislu o najviem dobru i najveoj vrednosti ivota;2. etiko politiko uenje uenje o odnosu i stavovima pojedinca i drutvenihslojeva u od- nosu prema dravi.Platonovo etiko uenje u uem smislu idealizuje apsolutnu istinu kaonepromenljivu veliinu vanvremensku i sutinu svega postojeeg. Ukoliko seostvari, onda je to najvia vrednost ivota i najvee ivotno dobro. Apsolutna istinaili ideja postoji iznad sveta nezavisno, sa apsolutnim vaenjem u tom svetu. Platonkao centralnu ideju postavlja lepotu i dobro pored istine. Lepota i dobro su ponjemu identini i podudarni sa pojmom apsolutne ideje. Platonova najvia ideja jeideja dobra, postiu je samo dobri i posluni da bi postali sreni i moralni.Platon vrednuje vrlinu primarno tvrdei da je mogu postii oni pojedinci koji umejuda obuzdaju samog sebe, svoje strasti, svoje nagone, negujui harmoniju i red.Smatrao je da je bolje podnositi nepravdu i patnju nego nekom afektivnomreakcijom remetiti svoju unutranju homeostazu ostvarene harmonije i reda.Platon, nije ignorisao hedonistike tenje poput Sokrata, ve im se prilagodio ivrednovao ih kao inilac ovekove sree, uz uslov da se koriste sa merom.Platonova zasnovanost ideja moralnosti i etinosti ovog nivoa su u stvari metafizikiharmonija ivljenja, odnosno postizanje interakcijskog sklada izmeu dobra, lepote iistine.Platon stoga ljubav smatra naklonou koju ovek osea premaimaginarnom svetu, odnosno savrenom i idealnom. Ljubav je prema Platonupostepena, generie se na opaaju lepote tela, a preko lepote tela prepoznaje selepota due koja u sutini privlai. Preko nje se ljubav formira prema idealizovanoj 5. lepoti. Platonska ljubav je pojam proistekao iz ovakvog Platonovog stava zakontemplaciju i potovanje za trajnu ljubav prema osobi suprotnog pola, nikadostvarenu fizikim kontaktom.Etiko politiko Platonovo uenje je drugi nivo njegovog uenja. Ono razmatraodnos pojedinca i grupa pripadnika drutvenih slojeva prema dravi. Ovaj nivoPlatonove etike fi- lozofije temelji se na linom stavu da su najvanije vrlinerazboritost, mudrost i hrabrost, sa- mim tim i pravednost i pravinost. Pojedinac,odnosno ovek moe postati idealno pravian samo na nain na koji funkcioniedrava.Platon razlikuje kod svakog oveka osnovne generatore: poudu, ili nagone, volju ira- zum, odnosno um kao sastavne delove due, smatrajui da u svakom ovekupreovlauje je- dan od njih. Platon shodno postojanju tri vrste potreba i funkcija uoveku smatra da analogno u dravi treba da postoje samo tri stalea, odnosnoosnovna drutvena nivoa. Prvi drutveni stale u kome dominira razum ili um predstavljaju vladari. Drugi stale su ljudi kod kojih dominira volja, znai i odvanost, sranost i hrabrost.To suvojnici ili uvari drave i njenog poretka. Trei stale, najbrojniji ine oni koji u dravi ostvaruju materijalna dobra: zanatlije,seljaci, radnici, trgovci, jer su to pojedinci kod kojih dominira pouda ili nagoni, tj.potrebe za ostva- renjem dobara.Platon smatra da je ostvaren idealizovan pravian ovek samo onaj kod koga supouda ili nagoni, volja, razumnost ili um u harmoniji. Vrlina kao najvia ovekovavrednost iskazana je samosavlaivanjem pojedinca, odnosno obuzdavanjem strasti inagona, kao i ostvarivanjem mere i harmonije. Platon smatra da ovek treba da iviu skladu sa svojim prirodnim osobi- nama i da bira za poziv delatnosti za koje posastavu svoje due ima najvie smisla. Platon is- tie da je najvei ivotni cilj ovekavaljano ivljenje u okviru onog delanja za koje je on od prirode predodreen. Samoje takav ovek koristan kao deo velike celine drave.Platon u svom politiko-filozofskom delu Drava raspravlja i o lekarskoj praksi,moralnosti lekara i etikim ciljevima lekarske profesije. Platon u treoj knjiziDrava precizno od- reuje zadatke lekara u dravi idealizovanoj po svom modeluuenja. Taj Platonov stav o le- karima inspirisan je psiholokim i biolokimelitizmom tako da bez dileme i nalae i preporu- uje: "I lekarsko zanimanje, okojem smo govorili, odredie u naoj dravi kao i sudsko zakonodavstvo, a oba ese, prema tome, starati samo o graanima koji su telesno i duevno zdravi, onekoji nisu telesno zdravi, pustie da umru a one koji su duevno bolesni inepopravljivi osudie na smrt." Ovakav Platonov stav o lekarskom pozivu imedicinskoj, odnosno le- karskoj etici, daleko je od humanizma i modernih 6. etikomedicinskih stavova.AristotelAristotel (384 322. godine pre nove ere) je Platonov uenik. Aristotel u svojeetiko filozofsko uenje uvodi pojam forme entelehije kao savrenstvo ipokretaa razvitka. Smatrao je da postoji opte dobro izraeno kroz pojedinosti, azadatak etike je da definie to dobro. Najvie dobro je srea, blaenstvo eudajmonija. Treba poi od onog ta je oveku specifino, osobeno, ime se onizdie iznad ostalih ivih bia i odrediti kriterijum sree. Ari- stotel ga je lakonaao. Taj kriterijum ovekove sree je u njegovoj umnoj delatnosti i delatnostimapovezanim sa razumskim tj. Umnim.Aristotel je postavio teoriju da ovekova dua ima tri bitne komponente. Prva komponenta je taj razumski, umni, svesni stav oveka o oveku na Zemlji. Druga komponenta su ovekovi afekti, oseanja, mada njih imaju i ivotinje. Trea komponenta je vegetativni deo kao podloga afekata, to su biolokedispozicije i in- stinktivno nagonske sile u oveku. Podrazumevaju se hranjenje irastenje, to je zajedniko i biljnom i ivotinjskom svetu.Aristotel razumsko ili umno ovekovo, odnosno njegovu psihu, razlae na trielementa koja ine mentalnu ukupnost. Prvi element su zavist, ljubav, ljutnja afekti. Drugi element su dispozicija i stavovi dispozicija je ono to je podloga afekata. Trei element su ovekovi razumski svesni stavovi svesno izgraene i sticaneosobine to- kom ivota.Prema Aristotelu, ono to nazivamo vrlinama i porocima su zapravo stavovi nastalikao posledica svesnog izbora i opredeljenja individue i predstavljaju moralne stavovete linosti.Aristotel u svom etikom uenju istie znaaj akcije u formiranju morala,nasuprot Sokratovim uenjima o nadreivanju intelektualizma svemu i traenjuvrline u znanju i suvom poznavanju zla i dobra. Aristotel smatra da vrline nisuuroene oveku, da ovek po samoj svojoj prirodi nije ni dobar, ni lo. On postaje 7. dobrim ili zlim navikavajui se na dobra ili loa dela i tako stvara svoj karakter.''Dobar ovek se postaje praktinim ponaanjem. Kao to se plivanje samo u vodiui, a muzika vebanjem na instrumentima, tako se i pravedan postaje pravednimpostupkom'', sutina je Aristotelovog stava.Trudei se da objasni vrlinu, Aristotel razlikuje intelektualne vrline dijanoetike imo- ralne vrline etike. Etikim vrlinama smatra hrabrost, velikodunost,umerenost, samosavla- ivanje, drueljubivost, asnost, istinoljubivost, drutvenitakt, dareljivost, raspoloenje, pri- jateljstvo i pravednost kao najviu vrlinu.Intelektualne vrline su razumnost, mudrost, nauka, praktina spoznaja, usvajanjevetina i drugo.Aristotel smatra da su etike vrline karakterne vrline, a dijanoetike iliintelektualne vr- line su vie vrline od etikih jer su vrline razumskog umnog,miljenja i spoznavanja. Inte- lektualne vrline se stiu iskustvom i uenjem.Etike vrline se ne stiu iskustvom i uenjem, ve su to vrline navike.Aristotel smatra dravu odgovornom za vrline navike, odnosno stvaranje morala(etike) jer zakonodavac treba da uredi i naredi dobre navike i tako stvori dobregraane. Aristotel smatra da ako je ovek primoran da ini i da se pridrava dobrih,zakonom propisanih dobrih navika vremenom e spoznati zadovoljstvo ivljenja,vrei te dobre navike i dobra dela koje mu je nametnuo zakonodavac. Aristoteletike moralne vrline smatra sredinom dve krajnosti (dva antipoda), preterano inedovoljno, premalo i previe. Ovakav Aristotelov stav ne podra- zumevaaritmetiku ili jednostavnu koliinsku sredinu dve krajnosti, ve zlatnu sredinu pri-hvaenograzumskog svesnog ovekovog ponaanja jer krajnosti od toga i u jednomi u dru- gom smeru predstavljaju mane. Aristotelova zlatna sredina je pravaoptimalna mera moralnih etikih kvaliteta oveka, to pretpostavlja ukupno ponaanje pojedinca poprincipu pravog ponaanja.Aristotel tako nabraja poeljne, prave ljudske moralne vrline:1. dareljivost sredina izmeu tvrdiluka i rasipnitva,2. hrabrost sredina izmeu kukaviluka i naglosti,3. duhovnost sredina izmeu mrzovolje i lakrdijatva,4. skromnost sredina izmeu drskosti i stidljivosti,5. pravi ponos sredina izmeu poniznosti i preterane sujete,6. umerenost sredina izmeu neosetljivosti i razuzdanosti.Poeljno moralno ponaanje oveka, ponaanje razumom odreeno znai srednjeponaanje je sredina izmeu preterivanja i zaostajanja za merom, sredina izmeu dvarava smera.Aristotel smatra da je etika deo nauke o oveku koja treba da mu donesesreu jer je produkt njegove umne svesne aktivnosti. Dakle, bio je veoma 8. progresivan u naunom dopri- nosu shvatanjima ovekove sree i uivanja.Aristotel je znao da svi ljudi tee uivanju i srei ali da svi ne tee ka istom uivanjui istoj formi sree.Aristotel je bio etiki realista u praksi. Smatrao je vrlinu specifinomovekovom delatnou i specifinom odlikom pojedinca u odnosu na druge ljude.Tvrdio je da e uman, raz- borit i uen ovek pronai pravu meru nieg previe to je okosnica etike.Aristotel je smatrao najsvetijom dunou da se istini da prednost nad svimdrugim moralnim vrednostima, pa i nad prijateljstvom. Ostao je njegov aforizam:"Prijatelj mi je Platon ali mi je istina draa."KINIKI ETIKO-FILOZOFSKI PRAVACAntisten, DiogenKinici su, iveli uz minimalne potrebe, lutali kao beskunici (kinik "pas"),tako se njihova etika zvala etika nemanja potreba. Otvoreno su prkosili obiajima iobiajnim normama, suprostavljajui se svim dotadanjim obzirima ponaanja ikulture u znak protesta protiv vlastodraca ondanje drave Grke i protivnika svoguenja. Zbog toga su dobijali pogrdna imena, kao i sam njihov pravac.Za filozofe kinike najkarakteristinije je da su se suprotstavili zvaninojpoliteistikoj religiji, odnosno mnogoboakom verovanju, smatrajui da postojisamo jedan bog. Kinici su sve vrednosti drutvenih institucija, kao to je drava ibrak odbacili.Kinici su ignorisali uobiajena ivotna pravila, ak nisu potovali ni onaosnovna, kao to je, recimo, pristojnost. Kinici smatraju osnovnim ljudskimvrlinama samosavlaivanje, svoenje potreba na minimum, samodovoljnost kaojedini put da se postignu potpuna sloboda, osloboenje i srea. Kinici nisuverovali, za razliku od Sokrata, u vrlinu i vrednost sa- znanja. Predlagali subekstvo iz civilizacije i gradova u prirodu i usamljenost.Kinici su tvrdili da ne postoji nikakvo oveanstvo, ve samo ljudi, odnosnoljudi poje- dinci i da nije mogue govoriti o dobrim i ravim ljudima, ve samo oljudima. Takav stav ne priznaje utvrene, prihvaene i postignute vrednosti inazvan je nihilizmom, a kinika filozofija i etika nazvane nominalistikim, zbogodbacivanja kategorije zajednitva.Antisten 9. Antisten (444 366. godine pre nove ere) je Sokratov uenik, a od Platona jestariji sedamnaest godina. Antisten je imao neobian ivotni put. Do Sokratovesmrti iveo je u aristokratskom sloju, ne odstupajui od postojeeg ponaanjafilozofa tog vremena i Sokratovih sledbenika. Antisten je naglo odbacio i prezreosve do tada prihvaene i cenjene vrednosti. Insistirao je na jednostavnoj dobroti,druio se sa obinim ljudima, radnicima, seljacima i oblaio se kao i oni. Svojufilozofiju i etiko uenje sprovodio je pod vedrim nebom, na ulici, na trgovima,govorei neoficijelnim jezikom razumljivim neukim ljudima.Antisten je sve filozofe svog vremena smatrao bezvrednim, tvrdei da sve tooni mogu znati, moe znati obian i jednostavan, neobrazovan ovek. Verovao jeu ovekov povratak prirodi, negirajui i ne prihvatajui ni dravu ni brak, niprivatnu svojinu, ni religiju. Odbaci- vao je do prezira ulna zadovoljstva i rasko,bogatstvo i materijalna dobra. Smatrao ih je prividnim dobrom, a sutinskibezvrednim, nepotrebnim ak i zlim, nedostojnim svakog mu- drog oveka.Antisten inei sve to zapravo insistira na tome da ovek treba da ivi unutar se- beslobodno, ne vezujui se ni za ta to je drutvo utvrdilo i nametnulo.DiogenDiogen (403 329. godine pre nove ere) otiao je dalje od Antistena u svomnegiranju postojee etike filozofije. Diogen je prozvan kinikom jer je odluio daivi kao pas, odbacu- jui sve konvencionalnosti vezane za religiju, oblaenje,ishranu, pristojnost, ponaanje, vo- enje domainstva itd. Postoji legenda da je 10. iveo u buretu. Diogen je iveo kao indijski fakir prosjaei. Bratimio se sa svimljudima i sa ivotinjama. Za ivota kolale su razne prie o njemu. Ostala je legenda daje osvaja Aleksandar Makedonski porazivi Atinjane potraio Diogena sa nameromda ga pridobije za sebe kao neobino umnog oveka, a ekscentrika, te mu jeponudio svoju mo pitanjem ta eli da uini za njega. Diogen je odgovorio:"Sklonite mi se sa svetlosti." Smatrao je da zemaljska dobra nita ne vrede.Teio je moralnoj slobodi, osloboenju od elja, naroito od elja ka zemaljskimmaterijalnim dobrima kao svemu nad- reenoj vrlini. Diogen je govorio:"Spoljanja dobra su nepouzdana, ona su dar sree, a ne nagrade za naesopstvene napore. Samo subjektivna dobra, vrlina ili zadovoljstvo postignutorezignacijom pouzdana su i mudar ovek cenie samo njih".Diogen je u svom etikofilozofskom uenju tvrdio da je svet rav i da, svakogpojedin- ca, treba nauiti da ivi nezavisno od zajednice. oveku pojedinano, nijepotrebno mnogo, on je dovoljan sam sebi, jer se tako moe ostvariti u potpunojnezavisnosti i linoj slobodi. Potrebe treba svesti na minimum, opredeliti se zaskroman, prirodan i jednostavan ivot.Etikofilozofsko uenje kinika Diogena i Antistena, ima smisla samo kaoreakcija na nehumanost i kao borba protiv izvetaenosti kulture koju sunametnule vladajue grupe u klasnom drutvu ili u slubi protiv izopaenosticivilizacije, odnosno potroakog drutva.Zahtev kinika za povratak prirodi i potpunu jednostavnost, sa ignorisanjem ljudskihsa- znanja, ne moe biti opredeljenje oveku, a posebno ne mladim generacijama.HEDONIZAM ETIKOFILOZOFSKI PRAVACAristip, EpikurHedone (ulno zadovoljstvo) najvie je moralno dobro i postignue oveka premasta- vovima filozofa hedonista.Tvorci hedonistikog pravca etikog uenja smatraju vrhuncem ovekovogostvarenja ataraksiju due. Ataraksija je postizanje smirenosti, nepomuenostikompletnog duevnog mi- ra kroz duevnu ravnoteu, bezbolnost, i to bezuzbuenja. Hedonisti smatraju da su neugod- nosti i bol uzroci nemira due.Tri su vrednosna stava u uenju hedonista.1. ovekove neke potrebe su prirodne i to nune, kao to su glad, e, i treba ihzadovoljiti.2. Prirodni ali ne tako nuni su prohtevi za delikatnim jelom, piem i ovek moe da ihse od- rekne da bi postigao ataraksiju.3. Tree ovekove potrebe su neprirodne, a to su pre svega elja za postizanjemugleda, slave, bogatstva. Njih treba izbegavati.Aristip 11. Aristip je uveni hedonista antike Grke. Uio je o vanosti sadanjeg trenutkaza os tvarenje sree i ataraksije due. "Trenutno zadovoljstvo je ono to je vredno ipoeljno, jer za budua zadovoljstva nismo sigurni da emo ih doiveti, a ranijazadovoljstva su i inae prote- kla, dakle jedino je sadanjost naa." Ovaj citat jesutina Aristipovog hedonistikog uenja.EpikurEpikur (342 271. godine pre nove ere) najznaajniji i najupameniji jeprotagonista hedonistikog etikog pravca. Njegovo ime je eponim za hedonizam.Epikur smatra da nita tako ne uznemirava oveka i nita tako ne naruava iugroava njegovu sreu i duevnu skladnost kao bol i strah od smrti. "Strah odsmrti je nepotreban, jer ako neto ne doivljavamo ili ne moemo doiveti, onda tone moe za nas biti ni dobro ni zlo. Strah od smrti je, znai, bezrazloan, jer doklemi postojimo nema smrti, a kad smrt doe, nas vie nee biti." Sutina Epikurovogstava je da ovek treba da se oslobodi straha od smrti, straha od bola i straha odkazne bogova.Epikur u svojoj knjizi Ciljevi ivota kae: "Ne znam kako bih mogao shvatitidobro ako iz njega odbacim zadovoljstva ljubavi, ako odbacim zadovoljstvo kojeprua ulo ukusa i ona koja dolaze od sluanja i gledanja. Poetak i koren svakogdobra je zadovoljstvo, koje dolazi od stomaka. ak se i mudrost i kultura morajuovom pripisati. Zadovoljstva duha sastoje se u razmiljanju o zadovoljstvima tela."Hedonistiko Epikurovo uenje ostalo je upameno i po pojmu epikurejskivrt. Epikur je smatrao da se zadovoljstvo u ivotu moe postii izbegavanjemrasprava sa bilo kim, o bilo kom problemu, jer to moe da narui emocionalnuusklaenost individue, a time i potpunost zadovoljstva due. Epikur smatra da setreba kretati samo u krugu prijatelja i istomiljenika i tako izbei neprijatnosti 12. izazvane raspravama i oponirajuim stavovima. Tako se ljudima koji padnu uizrazitu afektivnost u diskusiji i ne mire se sa stavovima suprotnim od onih koje za-stupaju,kae da idu u epikurejski vrt. Epikur smatra prijateljstvo znaajnijim odprimarne vrline i ovek treba da mu tei.Hedonizam nije prihvatljiva etika filozofija ivota, ali u medicinskoj eticiima trajnu vrednost. Stavovi aktuelne naune medicine imaju identina Epikurovim,humana polazita osloboditi oveka bolova (lekovi, brojni analgetici i injenja daovek ne pati trpei bol u bolesti ili trpei duevni bol), te osloboditi oveka strahaod smrti. Dananja civilizacija je po- stigla da je ovek osloboen straha od ivotaposle smrti, u raju ili paklu. U Epikurovo vreme taj strah je nametala religija izahtevalo se kao u epohi srednjeg veka i religioznom hrian- skom uenju da se uprivremenom ivotu na Zemlji treba to vie uzdravati, patiti i trpeti da bi seobezbedilo trajno zadovoljstvo i srea u raju posle smrti.Epikurov koncept kako prevazii strah od smrti je originalan, ali je upotrebljiv iu savremenoj lekarskoj praksi. Epikur je smatrao da je dua, kao i telo, sastavljenaod atoma i da smrt znai razlaganje tih atoma. Posle smrti nema nita, ni pakla, niraja, a sve saznajno i sve zadovoljstvo ovek ostvaruje samo tokom ivota.STOICIZAM ETIKO UENJEZenon, Epiktet, Marko Aurelije, SenekaStoika etika se razvijala paralelno sa epikurejskom etikom filozofijom itakmiila se sa njom. Stoika etika je, kao delom i hedonizam (epikurejstvo), moglabiti prihvaena u pro- storu Grke i Rimske imperije zahvaljujui ondanjimaktuelnim drutvenim dogaanjima, odnosno propadanju robovlastikog sistemaGrke i krizi i uzdrmanosti Rimskog carstva. Neumitnost propadanja, transformacijei raslojavanja imperije i robovlasnikog sistema terala je mudrace pojedince igrupe da se kroz etiko filozofsku orijentaciju i nove vrednosne etike sistemeodupru i suprotstave uticaju i prodoru varvarskih i primitivnih religija i hri-anstva.Stoicizam je rigorozan i koherentan racionalizam po sutini stavova o moralu.Stoici neguju ideju determinizma u fizici i ideju univerzalne solidarnosti ljudi i biauopte.Zenon 13. Zenon (336 254. godine pre nove ere) rodonaelnik je i osniva stoicizmakao filozofskog etikog pravca sa Hrisipom. Najznaajniji sledbenici su im biliEpiktet u Grkoj, a Seneka i Marko Aurelije u Rimu.Stoici su konkurentski bili nastrojeni prema epikurejskoj filozofiji i traili suspecifinu i autentinu filozofskoetiku orijentaciju. Postigli su je samim izborommesta svog sastajanja i voenja rasprava. Bile su to otvorene dvorane sa stubovima(stoa) na glavnom atinskom trgu a ne vrtovi. Pristalice stoicizma bili su i Grci iRimljani, ali i bogati i siromani. Rimom su u to vreme vladali okrutni rimski careviKaligula i Neron a u Atini je na vlasti bila "tiranija tridesetorice" sa gubilitem nasred Atine. Sutina stoicizma bio je tihi protest protiv tiranije sa simbolikimritualom istilita od grehova. Zahtevi su im bili jedinstveni ali je svaki pojedinac,mislilac u grupi imao cilj da intelektualnim naporom postigne sopstveni unutranjimir i spokojstvo u uravnoteenosti linih emocija.EpiktetEpiktet (50 138. godine) je bio Grk poznat po sentenci "podnosi i apstiniraj".Epiket je uio da se protiv svih spoljnih dogaanja treba boriti koncentrisanjem nasopstvenu unu- tranju uravnoteenost. Neophodno je obuzdati linu udnju i strastda bi se sauvala razum- ska sopstvena unutranja sloboda.Marko Aurelije Antonije 14. Marko Aurelije (121 180. godine), Rimljanin, uveni vojskovoa i vladalac,iveo je strogo asketski. Kada je bio svestan bliske sopstvene smrti, rekao je svomstraaru: "Obrati se izlazeem Suncu, moje Sunce je na zalasku." Aurelije je predsmrt proglasio sina Comodusa za svog naslednika rekavi: "Neto malo kasnije i vineete biti vieni, niti od stvari koje sada vidite, niti od ljudi koji sada ive. Sve jeu prirodi podlono transformaciji, promeni i padu. Smrt je samo predah, odmor odprotivrenosti postojanja."Ne troi vie svoje vrijeme raspravljajui o tome kakav bi dobar ovjek trebao biti. Budi to.SenekaSeneka, Rimljanin, bio je senator i pobornik stoike etike. Seneka je tvrdio da jezadatak stoikog etikog uenja trostruk:1) da utvrdi ivotna dobra znai stvarnu vrednost svih stvari;2) da odredi odnos nagonskih tenji prema tim vrednostima;3) da pronae kriterijume po kojim e se ovek rukovoditi i ponaati tokom ivota.Iako je Seneka bio lini Neronov uitelj i dravnik, pogubljen je kao rtva svog uenjai svoje etike filozofije, slino kao Sokrat.Moral stoiara i njihovo etikofilozofsko uenje podrazumevali su da mudrac ovek treba da spozna i shvati zakonitosti svetskog dogaanja i zbivanja uopte, alida shvati i nje- govu nepromenljivost. Stoiari smatraju da se na svetsko dogaanjene moe uticati i to saznanje mudracu donosi sreu i spokojstvo. Primiti svetskununost u svom saznanju kao unu- tranju svoju prirodu za stoiare znai sleditislobodu moralne sopstvene volje. "ovek treba da spozna nunost, da izdri i 15. podnese sve neizbene udarce i nedae ivota, i to smerno, izmireno sa neumitnomsudbinom." Stoiki vrsto treba podnositi neugodnosti svakodnev- nog ivota da bise ostvarila unutranja srea i zadovoljstvo. Potrebno je ovladati svojim emocijamai strastima, ne uznemiravati se spoljnim dogaanjima i gubitkom ili ostvarenjemmaterijalnih dobara. Premisa je stoiara da ovek treba da se pokori onom to nije unjegovoj vlasti i da to prihvati. ovek treba da jaa ono na ta moe da utie,odnosno da to razume i da je svestan naina primanja i doivljavanja sopstvenesudbine.Stoiari od vrlina posebno istiu ovekoljublje, ivot u sveoptem bratstvu iovenosti, kao i elju da se sopstveni ivot posveti blagostanju drugih ljudi.Zalagali su se za jednakost svih ljudi tvrdei: "Svi ljudi su podjednaki i pripadajuvelikoj zajednici", insistirali su na dobroti prema robovima i ljubavi premaneprijateljima. Drueljubivost, blagost, milostivost i blagonaklonost stoici susmatrali vrlinama neophodnim za astan ljudski ivot. Smrt su stoici shvatali kaoneizbenu posledicu ivota, smrt se mora podneti kao i ivot, dostojanstveno imirno.Stoici su smatrali da takozvana opteteea dobra bogatstvo, zdravlje, poasti isam ivot nisu istinska dobra, a sva takozvana zla i smrt, a posebno bol nisu zla.Oni su bili in- diferentni prema svim tim vrednostima, smatrali su da je jedino zloivot onog koji odbija mudrost. Stoiari misle da je mudrac stoiar kada ostvariapsolutnu vlast razuma u sebi, ovek pun vrline, distanciran od svake imaginacije,svake afektivne ogoljenosti i svake strasti. Za stoiare vrlina nema sredinu, ovekje ili ovek vrline ili ovek poroka. Meutim, sve greke su jednake, to je sutinskiparadoks stoike etike filozofije. Prema stoiarima, mudrac stoi- ar znai biti"graanin kosmosa". Stoicizam osetljiv na istonjake uticaje u sutini je po- staopravi misticizam, misticizam ivog kosmosa. Stvorili su ideju jednakosti uei da susvi ravnopravni. Stoika etika je pasivistika u sutini, jer instistira na uzdravanju,trpljenju, ograniavanju i indiferentnosti prema svemu sudbonosnom i spoljanjem.Etiko uenje stoikog pravca sa aspekta aktuelne medicine i medicinske etikeima prihvatljive elemente. Nastojanje lekara je podreeno cilju da svom pacijentuu najteim trenucima bolesti sauva mir, njegovu unutranju slobodu, da bi sesnagom svoje volje i svog karaktera suprotstavio bolesti i neminovnosti loegnjenog ishoda. Lekar esto ima nezahvalnu profesionalnu ulogu da pripremi svogbolesnika za neumitni lo ishod bolesti. Medicinska etika nalae humanistiki ioptimistiki stav koji treba preneti bolesnom i njegovoj porodici i unajbezizlaznijim okolnostima teke bolesti izvesno smrtnog ishoda.Lekar ne uliva danas samo nadu ve i sam neguje optimizam i ulae znanje i vetinuka- ko bi se postigao povoljan ishod bolesti.ETIKA UENJA SREDNJEG VEKA 16. Srednji vek je poznat kao "vek mranjatva ljudske civilizacije".Srednji vek se na evropskom kontinentu nastavio na period zavidnih dostignuanauke i kulture, kao i medicine antikog doba i post-hipokratovskog vremena.Istorijski, srednjeve- kovna civilizacija profilisala je specifinosti filozofskih, religijskih inaunih vrednosti u okviru tada vladajueg klasnog feudalnog drutvenogureenja. Razvojno oekivani trend do- stignutog nivoa ranijih civilizacija napoetku drugog milenijuma zamraen je dominacijom dogmatskih uenja. Brojneve postignute vrednosti su suspendovane u utilitarnoj proizvolj- nosti tumaenjemmonika iz aristokratskog drutvenog sloja. Etika se kroz srednji vek razvi- jala nadogmatskim poimanjima oveka i njegovog ovozemaljskog ivota. Meutim, ceo pe-riodsrednjevekovne ljudske istorije u Evropi, a i na drugim kontinentima utemeljioje sveukupne civilizacijske vrednosti na dogmatizmu i religiji, ali i unoenjemmisticizma.Etike vrednosti, time i etika, u srednjem veku su podreene utilitarnimpotrebama nad- vlaene grupe klase, samoivim potrebama monarha vladaoca determinisane bogodato- u velikodostojnika Crkve i vlastele. Epohasrednjeg veka u sutini je zaustavila razvoj nauke i naune misli i prestala daneguje ovekoljublje u pravom smislu te rei. Etinost, ljudsko dostojanstvo ibrojne druge vrednosti kvaliteta i prosperiteta ljudskog ivljenja podreeni sudogmatskim stavovima i dogmatskim uenjima.HRIANSTVO I ETIKA UENJAFilon, Sveti Avgustin, Toma AkvinskiHrianstvo, kao filozofija i kao religija nastajalo je kroz praktino tri puna veka,po- evi od prve godine raunanja vremena nazvanog nova era.Utemeljiva i osniva hrianstva je Isus Hristos, Nazareanin, nepoznatogetnikog porekla. Po saznanjima, Nazaret, mesto Isusovog roenja, u to vreme sunastanjivali Feniani, Jevreji, Sirijci, Arabljani i Grci. Hrianska religija koju jeutemeljio Isus, u sutini je uenje reformisanog kulta Jehovine monoteistikeapoteoze. Isus ui da jedan bog nije vie kao Jehova, bog jednog izabranog naroda,ve je bog svih naroda i apsolutni jedinstveni gospodar sveta u kome su svi narodi isve postojee ivo i neivo pred njim izjednaeni, potpuno su u njegovoj volji ivlasti kao robovi. Neki istoriari pokuavaju objasniti da je hrianstvo kao religijajevrejskog porekla jer se u hrianskom uenju Jevreji pominju kao bojiizabranici. Otpor prema Isusovoj propovedi i uenju u jevrejskom narodu 17. uzrokovao je njegovo raspee. Opravdana je istorijska pretpostavka da jeantisemitizam proklamovan od pobornika ortodoksnog hrianstva, prokazivanjemjevrejske izdaje Hrista Rimljanima, a ne Isusovim uenjem.FilonFilon (35. god pre nove ere 54. god nove ere) je iz Aleksandrije. Filon jepropovedao da je bibilijsko uenje, odnosno hrianstvo superiornije od grkefilozofije.Filon se ne tretira kao propovednik hrianstva onako kao to je prikazan svetiPetar, nije pravi misionar hrianstva, ali je omeio hriansku misao prema grkojfilozofiji. Filon je princip Dajmoniona iz grke filozofije nazvao anelom. Ustrojioje hijerarhiju meu aneli- ma, razlikujui anele i arhanele. Po Filonu, avoli suotpadnici od anela loi aneli i simboli su ljudskog zla.Sveti AvgustinSveti Avgustin (354 453. godine nove ere) uveni je protagonistahrianstva. Razlikuje u ljudskoj dui (psihi) inteligenciju od saznanja, udnju odradosti, strah od tuge.Sveti Avgustin pravi razliku izmeu dobra koje je stvarni izraz ljubavi u odnosu nausmerenu ljubav. Konano, razlikuje ljubav najvieg ranga koja se mogue razvijameu ljudima, ali i u odnosu izmeu Boga i oveka, nazvavi je caritas.Sveti Avgustin uzima oveka za predmet svoje filozofije. To je ovek koji eliistinu i lepotu ivljenja. ovek je za Svetog Avgustina stvarno i ravnopravnojedinstvo due i tela.Sveti Avgustin je priznavao dualizam tela i due ali je razvijao uenje kao novivid dualizma oslonjenog na ovekovo postojanje u vremenu i ovekov odnosprema venosti. Ta dvojnost ovekove prirode nije izraena samo kroz konflikt due itela ve i kroz novu kategoriju konflikta ovekovog psiho-fizikog bia datog u 18. vremenskoj genezi, ali sa tenjom za venim ivotom. Smatrao je osnovnomsuprotnou ovekove sudbine suprotnost izmeu savrenstva i udnje zakompletnim ivotom. ovek samo egzistira na Zemlji ali ne postoji to je osnovanjegove sentence o tragikomediji ljudskog postojanja uopte.Toma AkvinskiToma Akvinski (12251274) je govorio da je ovek bie na viem stepenurazvoja od ivotinje, ali na niem od anela. Toma Akvinski kao antropolog ifilozof tezu o oveku i objektivnom svetu hijerarhije i dunosti svodi nahijerarhijski princip koji se uvek odnosi na oveka. Ispod oveka su materijalna aiznad njega duhovna bogatstva, te je u objektivnom svetu mogue utvrditilestvicu za oveka. Toma Akvinski postavlja na tom uenju deveto- stepenupoziciju za oveka, poredei ga sa ivotinjama. Nije shvatao oveka ni kao telesnoni kao iskljuivo duhovno bie. Naprotiv, naglaavao je i isticao ovekovu srodnost isa ivo- tinjama, i sa anelima. oveka nije hteo da uvrsti ni u jednu od tihkategorija, ve mu je dao posebnu stepenicu u hijerarhiji svojih vrednosnih mera.Toma Akvinski smatra da je ovek drutvena i politika ivotinja i zato jeneizbean njegov ivot u grupi, jer ovek ne moe sam da ostvari svoje potrebe bezzajednice drutva.Toma Akvinski je smelo kritikovao uenje crkve i papstvo koji su dominantnoobeleili ceo srednji vek protagoniui boije kraljevstvo na zemlji. Bio je to idrutveni protest, a pro- tiv svemone feudalne gospode, protiv strahota ratovanja ipljaki i protiv moi i nedodirlji- vosti viteza i njihovog reda.HRIANSKA I CRKVENA ETIKAIsusovo hriansko religijsko uenje 19. osnovne postavke imalo je u protivljenju ropstvu bilo kog oveka.Propovedao je ljubav prema blinjem i oveku uopte. Propovedao je naklonost,dareljivost i samilost prema siromanima, a sebe video kao Mesiju koji euspostaviti konanu pravdu na Zemlji i za sve ljude podjednako. Isusovo uenje ipropovedi u optoj populaciji bili su nadmoni u odnosu na tada vladajuu grko-rimskufilozofiju.Poput Sokrata i sam Isus Hristos nije ostavio nijedan istorijski pisanidokument o autentinim svojim uenjima i propovedima te su sledbenici, a presvega njegovi uenici, dali o njemu i uenju prve autentine opise, po seanju dve decenije nakon Isusovog raspea i uskrsnua.Epoha hrianstva u srednjem veku nazvana je i epohom duha, trebalo je u tojepohi da hriansko uenje pobedi sva zla na zemlji i meu ljudima. Hrianstvose nije potvrdilo u praksi, nije potvrdilo svoja polazna uenja i svoju proklamovanuhumanistiku ideju.injenica je da hrianstvo u svom uenju proklamuje i insistira na jednakostisvih ljudi u drutvu. Naalost, ve oko 313. godine nove ere donoenjemMilanskog edikta nastala je komplikovana hijerarhija instituisanjem svemonogpape i istovremenim obespravljivanjem jeretika nevernika. Sledei vekovi suvreme najtee dehumanizacije i degradacije oveka kroz uvedenu institucijuropstva dogmatizmu. Hrianska religija i nauna etika, reklo bi se, od tadaizneveravaju oveka. Proklamovana jednakost je kapitulirala i nestala pred stva-ranjemmogunosti da ovek vlada neogranieno drugim ovekom to seprvenstveno odnosi- lo na crkvene velikodostojnike. Tako je iezla nada da eovek sopstvenom snagom tokom svog ovozemaljskog ivota pobediti nepravdu,zlo i siromatvo.Hrianstvo je tada, preciznije crkva svojom snagom, zamenila teze i ponudilaje ove- ku svu sreu i radost ivota nakon smrti veno, propagirajuu pravuboansku vrednost za- grobnog ivota. Pojedinac stoiki treba da podneseponienja, zlo i siromatvo za ivota, is- punjen ljubavlju prema bogu i svu snagusvog postojanja da usmeri u spasenje svoje due, ali tek na nebu. Patnja i bedatokom ivota tako postaju garancija i vrednost za sigurno sticanje sree u raju. 20. Propovednici obavetavaju siromane: "A vi koji se muite na ovom svetu, naonom svetu, uivaete Carstvo nebesko." Crkva ui: na nebu postoji raj i pakao teanalogno tome na Zemlji treba i mora postojati siromah i bogata. Mora postojatinada da e se po zakonima milosra izmeniti uloge onaj ko je teko iveo na zemlji,lagodno e iveti na nebu.Dve su osnovne zamerke hrianskoj crkvi tog vremena:1. Crkva ne insistira na ostvarenju ovekovih prava na ovom svetu, tokom ivota, vega priprema za veni sreni ivot na nebu posle smrti.2. Crkva tog vremena nikada se nije zalagala za ukidanje institucijeropstva. Razvoj etike u savremenom smislu stagnira i nazadujetokom srednjeg veka.ISLAMSKA ETIKAIslam je ime religije koja se u evropskoj tradiciji (zapadna kultura) nazivamohamedan- stvo. Islamska religija se zasniva na otkrovenjima koja je izrekaoprorok Mohamed(roen 570. godine u Meki, umro 632. godine i sahranjen u kolibi svoje ene Aje uMedini). Nakon smrti proroka Mohameda njegova izreena otkrovenja Bogaskupljena su i objavljena u knjizi nazvanoj Kuran. Kuran je sveta knjiga islama, kojasadri osnovna pravila islama.Vernici smatraju da je re samoga Boga.Termin islam koristi se u Kuranu da oznai karakteristian stav njegovih privrenikai sledbenika, tj. "preputanje" ili "predaju" bojoj volji. Same pristalice islamanazivaju se mu- slimanima "vernicima". Prorok Mohamed po tradiciji islama jeobino ljudsko bie kome je Bog dodelio specijalnu misiju otkrovenja o jedinomboanstvu Alahu. Ortodoksni islam do danas dosledno tradiciji zadrava ljudskuprirodu proroka Mohameda i odbacuje bilo kakvu vrstu molitve upuene njemu,smatrajui to veim grehom od krivoverstva.Propovedanje Prorokovo je za samo 10 godina islamiziralo brojna arapska plemenastoara i ratara u Meki. Prorok se na molbu graana Jasriba danas Medine,preselio kod njih 622. godine. To je slavljena Hidra (iseljavanje) i tom godinom 21. poinje muslimanski kalen- dar. Mohamedanstvo se brzo proirilo u prostorarapskih plemena ujedinjujui ih na ozako- njenim normama tradicionalizmazapisanim u Kuranu. Nastala je muslimanska zajednica a Mohamed eshatolokafigura i posebno privilegovani Alahov posrednik. Prema islamu uloga Proroka je bilapotpuno pasivna, to se to dokazuje u Kuranu: "Bog je rekao". Bog (Alah) je "jedinaSvetlost i bio je pre svega." "On je bio poznat pre svih stvari i svakog stvora i nastavi-eda traje nakon kraja svega." "Stvorio je oveka od ugruka krvi." "Tvoj gospodarje naj- plemenitiji." "Nauio je oveka peru." "Nauio je oveka ono to nije znao.""Kuran stalno naglaava Jednost Boga (jedino boanstvo), jedino Stvarno i Veno"."Neograniena je suve- renost njegova nad njegovom celokupnom kreacijom,posebno nad ljudima, njegovo svezna- nje i svemo, njegovo milosre, opratanje,dobroinstvo i neminovnost Sudnjeg dana kada e Bog kao sudija osuditioveanstvo na Raj ili na Pakao". "Aneli su Alahovi nebeski pomo- nici iprenosioci poruka a Proroci preko kojih prenosi svoje otkrovenje ljudima su i tekako smrtni ljudi". "Mohamed je poslednji ukljuujui redosled Proroka od Adama,Avrama, Moj- sija i Isusa." "Mohamed je poslednji Prorok prenosilac konanog isavrenog Alahovog otkro- venja ljudima."Instituisana muslimanska zajednica transformisala se u islamsku dravu saekonomsko - politikim specifinostima. Prorok Mohamed, a ni Kuran posle njegovesmrti, nisu ustanovili pravila za upravljanje muslimanskom zajednicom. Vladanje jejednostavno bila lina funkcija nadzora nad operacijama spoljnjeg rata i odbrane iunutranjeg odravanja religije i institucija islama. Brzo je poeo graanski ratunutar islamske zajednice zbog nezadovoljstava arapskih plemena Iraka i Egipta irezultirao ubistvom halifa (vrhovnog vladaoca). Nastale su podele unutar zajednice,najvea grupa bili su Suniti sledbenici sune (prakse). Iznad svega drugog stavljalisu jedinstvo zajednice, namereni da jedinstvo odre i pomou sile.Naspram Sunita su bile dve otpadnike grupe.Prva grupa su iiti (Alijevi partizani). Smatrali su da je iskljuivo legitimno vladanjeislamskom zajednicom, posle Mohamedove smrti, njegovog zeta i roaka Alije injegovih potomaka.Druga otpadnika grupa je odbacivala i sunitske i iitske pozicije, smatrajui da jene samo pravo ve i dunost islamske zajednice da bira svog vou i da ga smeniako utvrdi da je grean. Sledbenici ove sekte zovu se Hariditi ili "otpadnici".Etika islama se temelji na etikim normama iz dva izvora. Prvi izvor je biblijski otelovljen u poruci koju je Bog otkrio Mohamedu 1623. godinea za- beleen u Kuranu posle Mohamedove smrti. Drugi izvor je tumaenje ove poruke kroz primere Mohamedovog delovanja ikazivanja normi nazvanih Sune.Islam je danas jedna od glavnih svetskih religija u porodici monoteistikih religijasa judeizmom i hrianstvom. Ima milijardu sledbenika i najekspanzivnija je religija. 22. Islam pro- pagira idealne etike vrednosti oveka, utemeljujui kroz Kuran moralnoljudsko delovanje.Ilustracija humanistinosti u Kuranu je poziv pojedincu da lino bogatstvo troina: 1.porodicu i roake;2. siroad;3. sirotinju;4. beskunike;5. one kojima jepotrebna pomo;6. oslobaanje zarobljenih.Ove Alahove zapovesti nameu odgovornost muslimanu da razvije drutvenusvest. Islamska etika po uenju Kurana privileguje muslimana da ini ispravnoi spreava pogreno. Borba za ostvarenje ovog uzvienog cilja uvukla jemuslimane u ratovanje, po Kuranu dihad. Dihad se pogreno prevodi kaosveti rat, jer u sutini ima iru konotaciju poto ukljuuje borbu mirnimsredstvima (propovedanje, obrazovanje, borba za sopstveno proie- nje).Kuran ipak ureuje uslove za oruani rat i mir uz tumaenje krajnje svrhe bojerei kroz poziv ljudima na "pravedni mir". Kuran i Suna utemeljuju etikauenja islama kroz dobroiniteljstvo.Na primer, danas se sa est datih stavova profilie poslovna islamska etika.1. Ako neko ima potrebu za nekom stvari, drugi treba da mu da sa to manje profita.2. Ako jedan ovek kupuje neto od siromane osobe, vie je ari u tome da on istrpigubitak tako to e platiti vie od onoga to se smatra pravednom cenom.3. U vraanju kredita ovek mora da radi dobronamerno da dunicima da vievremena da plate od onog koje je ugovoreno i da ini redukcije kredita da biolakao dunicima.4. Ljudima koji ele da vrate kupljenu robu treba to da se dozvoli kao stvar dobroghtenja.5. Milostiv je in dunika ako plati svoje dugove a da se to od njega ne trai.6. Kada se stvari prodaju na kredit, ovek treba da bude dovoljno velikoduan da neinsistira na plaanju kad ljudi ne mogu da plate u ugovorenim rokovima.injenica je da je savremena etika praksa Zapada trino i profitno orijentisanaskoro suprotna ovim stavovima islama.Profit trgovinom po islamu je u sutini neetian jer se zasniva na dobiti od drugogprevarnim radnjama i ugovorima. Prorok Mohamed upitan koja je vrsta zaradenajbolja rekao je: "Ona koju ovek zarauje svojim rukama i svaka poslovnatransakcija koja je dozvoljena".Sutina islamske etike je oslanjanje na razum oveka kao kljuni atribut i sposobnostda nezavisno svako ini empirijska opaanja i izvodi etike zakljuke. 23. ETIKA UENJA RENESANSEFilozofski pravac humanizam nastaje oko 1350. godine u Italiji. Italija je spravom nazvana zbog toga kolevkom novog doba.Termin humanizam etimoloki je poreklom od rei humanis, humana ljudska, ove- anska. Predstavlja ideal oveanstva kao zamisao. Tada je nastala ikrilatica: "Svaki je ovek kova svoje sree."Renesansa je obnova grke i rimske kulture u svim oblastima ljudske delatnosti.Ta eksplozivna, poletna obnova zahvatila je i oblast medicine i medicinske etike.Renesansa i humanizam kao svojevrsna ljudska filozofija neminovno su morali nastatiu Italiji kao posledica prethodne vievekovne (milenijumske) borbe i konflikta carstvai papstva.Dinamika novog postavljenog privrednog ivota iskazivala se kroz pojavu novaneprivrede kao revolucionarne u ekspanzivnom drutvenom razvoju. Prethodno jepoljoprivreda vezivala ljude za zemlju, a uspostavljanjem novane privrede dogodilose revolucionarno oslobaanje oveka u razliitim pravcima i mnogovrsnimaktivnostima.ETIKA UENJA HUMANIZMA I RENESANSE XIV VEKADante, Petrarka, BokaoPreobraaj u Italiji nastao u XIV veku uslovile su drutvenoekonomske promene.Eti- ka uenja o oveku i moralu u prvom veku humanizma i renesanse obeleili su:Dante 24. Dante (12651321) je irokim i obimnim opusom obrazloio najuzvieniji stav oljudskoj tragediji. Dante je time dao istovremeno nagovetaj i anticipaciju pojaverenesanse i dolaska novog sveta na pozornicu civilizacije.PetrarkaPetrarka (13041374) je tvorac koncepcije oveka kao bia "optereenog" veitimambicioznim stremljenjem. Petrarka nije pripadao nikakvim institucijama a postao jecenjen i veliki ovek svoga doba zbog izuzetnih sposobnosti.Petrarka je razvio onaj pravac u filozofiji koji istie oveka kao individuu isutinu postojanja kroz naela individualnosti. On je citirao Seneku istiui danita nije vredno ljudskog divljenja kao dua (ljudski um) i da nita nije takoveliko kao razumsko (umno) u oveku. Petrarka je smatrao da je znanje potrebnooveku da bi ostvario to kvalitetniji ivot. Razlikovao je pojmove razumeti neto ineto hteti, kao i pojmove znati i voleti.Petrarka je uoio razliku izmeu znanja i ljubavi i ukazao da su prvi filozofimorala i asti uitelji vrline. Petrarka je u oblasti morala ukazivao da se nauka omoralu obraa ove- kovom srcu, ljubavi, ovekovoj volji, tj. voljnom delu njegovelinosti.Iz Petrarkinog uenja o oveku nameu se dve suprotnosti. Realan ivot (autentinasa- drina ovekovog ivota), nasuprot prividnom ivotu (konvencija, maska, svetteorije, fikcija).Bokao 25. Bokao (13131375) je kritikovao drutvo svog vremena, dvojnost ljudskogivota po tumaenju hrianske religije kao sukob neba i Zemlje, kao izraz borbedue i tela, kao sukob strasti i morala. Bokao tvrdi da su ljudi pozvani i sposobnida svojim razumom i razboritim stavom prema prirodi poprave sve to je zlo, sve tonije dobro. Taj zadatak ovek moe izvr- iti individualno, bez oslonca na bilo koga pani na Crkvu.Bokao je hteo na nov nain hteo da uini ljudsku prirodu moralnom, aistovremeno da ljudski moral uini prirodnim.ETIKA UENJA HUMANIZMA I RENESANSE XV VEKANikola iz Kuze, MirandolaOtvorenost ka novim ostvarenjima, ali i pravi talas kritike prolosti odlikujeXV vek, inae karakteristian po pojavi anti tradicionalnih geocentrinih teorija.Renesansa je u pravom smislu oivela ljubav oveka prema samom sebi u delimasop- stvene kreativnosti, jer se pre renesanse vodilo rauna o pravilima sa kojima bitrebalo disci- plinovati unutranji ivot. Bogatstvo unutranjeg ivota i mnogostraneforme njegove ekspre- sije traeni su u renesansi na samom pragu nove epohe.Renesansno slikarstvo XV veka stvorilo je ogromnu, raznovrsnu panoramu ivota.Slikarski portret renesanse prikazao je o- veka koji ivi u svetlu sopstvenograzmiljanja o sebi i svetu, a ne vie u molitvi i pobonosti. Rana renesansa otkrivabogatu i raznovrsnu sliku ljudskog postojanja, nadajui se boljem ivotu i iskazujuineskrivenu radost zbog toga.Hominus Bonum je filozofija koja sve vie istie autonomiju oveka. Borbaprotiv razliitih autoriteta, primera i uzora, sutina je ove filozofije. Ona jeokrenuta ka razumu uz uoljivu tezu ka menjanju, ka slobodi miljenja, ka novimidejama.Nikola iz KuzeNikola iz Kuze (14011464) je bio izuzetno religiozan ovek, a otvorio je upravom smislu vrata novog doba reformacije i preporoda. Nikola iz Kuze je 26. smatrao da je ovek mi- krozom, tj. da se u njemu ogleda ceo svet ali daistovremeno i sam ovek spada u ceo svet. Nikola iz Kuze uporeuje oveka slovcem koji lovi i prikuplja plen, svestan da lov nikada ne- e zavriti i da sebogatstvom uma njegova lovina nikada nee iscrpeti.MirandolaMirandola (14631494) je osniva uenja po kome se oveku kao biu mogu divitine samo drugi ljudi nego i duhovi drugih svetova i sam kosmos i zvezde.Mirandola tvrdi da ovek jedini nema oznaenu formu postojanja te moe dabude kakav hoe. ovek moe da razvije vegetativne potrebe, da ivi ivotombiljaka, da razvija senzitiv- ne elemente sebe da ivi ivotom ivotinja, ali istotako i da razvija duhovne sklonosti da bi postao sin boji i aneo i da bi dosegaokosmos i nebeske razmere.ETIKA UENJA HUMANIZMA I RENESANSE XVI VEKAMakijaveli, Mor, BrunoRenesansa i humanizam u XVI veku, za razliku od prethodnog veka, donoseproklama- ciju javnog ivota masa kao najvanije za sve refleksije ka oveku.Onaj koji se povezao sa zvezdama ne povlai se, izrekao je Leonardo da Vini.ovekova prirodna antropologija je dopunjena kulturnom antropologijom.Leonardova antropoloka teza o oveku bila je koncepcija oveka stvaraoca.Kulturni uticaj graanske klase jaa u doba renesanse, i sve se snanije razvijaideologija graanstva. Jaa drava nasuprot crkve, nasuprot bojeg carstva priznajese priroda, prouava se ovek, a sve manje bog.Nikolo MakijaveliNikolo Makijaveli (14691527) je poznati italijanski istoriar koji je tvrdio da je glavniosnov uspene politike poznavanje ljudske prirode.Nikolo Makijaveli je prekinuo tradicionalni stav moralisanja koji je govorio oonome to je trebalo da ljudi budu, a ne o onome to su ljudi stvarno bili. Pravi 27. revolucionarni doprinos Makijaveli ostvaruje svojim uenjem da se ljudi pokauonakvim kakvi jesu a ne onakvim kakvi bi trebalo da budu. Srednji vek je pre svegatretirao oveka u svetlu dunosti. Makijaveli prokazuje konkretnog, ivog i stvarnogoveka, za razliku od Leonardovih pretenzija da upozna mehanizam fizikogfunkcionisanja oveka i njegov sastav. Makijaveli nastoji da upozna osnovnemehanizme drutvenog delovanja ljudi. ovek je postao bie formirano na odre-eninain i u zavisnosti od drutvene stvarnosti, te moral postaje drutveno pitanje.Nikolo Makijaveli je poznat kao autor reenice: Cilj opravdava sva sredstva, mada se onatako formulisana ne nalazi ni u jednom njegovom delu. On je smatrao da svako, pa tako ivladar ima jednu koliinu moi, a cilj jeste da se ta mo to je mogue vie uvea. Pri tomevladar mora biti izvan obiajnih moralnih konica, to znai da hrianski moral i politikanemaju i ne mogu imati nikakvih dodirnih taaka. Sve to uveava mo i vlast jesteispravno primenjivati.Nikolo Makijaveli se zalagao za suzbijanje i drutvenog iskoriavanja ovekau interesu egoistinosti pojedinaca. Na drutvene institucije, zakone i vlasti gledaoje iz ugla njihovog represivnog delovanja. Njegov pravi ovek je onaj koji se sluirazumom i energijom razuma i ume da pobeuje u suprotstavljenosti zlim ljudima.Smatrao je da kvalitetan i srean ivot svakog pojedinca u najveoj meri zavisi odnjega samog.Nikolo Makijaveli je isticao u prvi plan ulogu pojedinca u skladu sa datimdrutvenim prilikama. Sliku pravog oveka suprotstavljao je pravom oveku izhrianskih predstava, te je lako razumeti Makijavelijev napad i kritikuhrianstva koje je u hijerarhiji ljudskih vrednosti pokornost isticala na prvo mesto.Tomas MorTomas Mor (14781535) je tvrdio da su privatno vlasnitvo, ljudska pohlepa inovac najbitnije odrednice u civilizaciji onog vremena.Tomas Mor tvrdi da drutvo u kome ova tri elementa vladaju niti moe bitinapredno, niti pravedno. Tomas Mor smatra da su ondanji drutveni tokovi uzroksiromatva a strah od njega generie egoizam i pohlepu pojedinaca. Sebinost 28. proizilazi iz ovekove bolesne tenje za veliinom i prevlau. Mogue pravednoljudsko drutvo mora i moe da pro- meni oveka promenom uslova u kojima ivii promenom objektivne realnosti. Socio- zajednica mora da menja i subjektivnooveka menjajui svoju strukturu i sistem vrednosti.Tomas Mor je ukazao da ovek nije prestupnik, ve da to postaje u odreenimprisilnim okolnostima. itav pokret nasilnog obezemljivanja seljaka izuzetno jekondenzovano izrazio reima ''ovce su pojele ljude''. U svojim raspravamaprocenjujui prilike i previranja u ondanjoj Engleskoj ukazao je i na vanostdrutvenog poloaja oveka, tvrdei (a istorija je to i potvrdila) da represivne merene pomau koliko god bile stroge u suzbijanju prestupnitva.Mor je smatrao oveka izuzetno zagonetnim biem. Za razliku od Makijavelija,smatrao je da ljudska priroda nije sklona zlu, da je primarno neutralna i da tekpod uticajem drutvenih okolnosti i situacija ovek postaje zao ili dobar.Tomas Mor smatra da vrline i gresi nisu ovekovo lino i unutranje pitanje,pre su to nune forme reagovanja na drutvenu situaciju u kojoj ovek ivi.Nastojao je da razume ljude onakvim kakvi oni stvarno jesu, jer stvarni drutveniovek nije pravi ovek. Pravi je ovek, naalost, drutveni ovek. Konano, Mor jezapravo osniva utopistike kritike drutva, jer je smatrao da ovekova drutvenalinost ne moe i ne treba biti tretirana kao njegov autentini izraz, odnosno to nijeovekova sutina.ordano Brunoordano Bruno (15481600) je zbog nepokolebljivosti i neodricanja od svoguenja spaljen na lomai u Rimu 1600. godine.ordano Bruno krajem XVI veka pokuao je da ouva i restaurira ideju o jedinstvuoveka i sveta i da odbaci magijsko i mistino u verziji objanjenja. Strukturukosmosa mogu otkriti nauke kao to su matematika i Kopernikova astronomija, a 29. ovek je koncipiran u kosmosu i u tesnoj povezanosti je sa kosmikim beskrajem.Uporno se borio protiv tradicionalnih i nazadnih duhovnih monika i Crkve kaovelesile, ali je ostao usamljen, sudijama i inkvizitorima proganjan, gnevan, ali do krajaivota nepokolebljiv. Zapamena je ordanova reenica: "Vi mi sa veim strahomizriete presudu nego to je ja primam."Filozofija ordana Bruna fascinantno je bogata i povezuje razliite koncepcije.Podravao je Kopernikovu teoriju uspevi da na originalan i sebi svojstven nainprikae materijalno jedinstvo sveta. Zasluan je za beskompromisnu borbu protivtranscendentne fizike. Bio je neumoran i u borbi protiv Aristotelove metafizike,naroito napadajui Aristotelovo uenje gde on postavlja razliku forme i materije.ETIKA UENJA HUMANIZMA I RENESANSE NA PRELAZUU NOVO DOBAekspir, BekonEpohu renesanse i humanizma odlikuje nastojanje da se shvati veza oveka iprirode. XVI vek je bio vek korenitih drutvenih promena u sferi privrede isocijalne strukture. U tom veku geografska otkria velike vanosti doprinela supojavi kapitalistike privrede, i ekonomije. Otkrivena su nova trita i zapoinjukolonijalna osvajanja. Uloga bogatog graanstva ekspanzivno raste. Te promenesu uslovile rasulo hijerarhijskog drutvenog poretka, to je bila osnova zacelokupnu ideoloku nadgradnju u dolazeem XVII veku.Vilijam ekspirVilijam ekspir (15641616) najbolje je i najsaetije dao karakteristike presudnogpre- lomnog perioda izmeu XVI i XVII veka reima: "Biti ili ne biti, pitanje je sad." 30. Nastalo je novo doba ljudske civilizacije.Vilijam ekspir je najpotpunije i izuzetno koncizno kao filozof melanholijetog doba razmiljao o oveku i rekao da mu se taj ovek ne mili, jer se penje navrh da bi se s njega u samu provaliju stropotao. ekspirovo vienje je suprotnostizmeu ovekove maske i istine, kontrast i oajanje. Ne bi bilo preterano ako secelokupna ekspirova vizija i uenje o ivotu iskae ba njegovim reima: "ovek to je oajanje."ekspirova koncepcija oveka izraava dinamian i reciproan odnos ovekai sveta. Vilijam ekspir u sutini rezimira odnos renesanse prema svetu i ide korakdalje ukazujui da je svet ovekova majka, a da istovremeno moe postati imaeha.Frensis BekonFrensis Bekon (15611626) je veliki filozof antropologije. Najkonciznije,njegova filozofija moe se iskazati stavom "ovek to je ovekov svet".Frensis Bekon je isticao da je nauka o oveku u stvari samo deo nauke oprirodi. Nije poricao da ovek u izvesnom smislu predstavlja esticu velikog svetaprirode. Po Bekonu, o- vek je tako neobina estica, toliko sposobna da jeuspela da izgradi sopstveno ovekovo kraljevstvo. Bekon smatra da je ovek biosluga i tuma prirode, ali je u isto vreme u brojnim domenima postajao njengospodar. Bekonova genijalnost ogleda se u otkriu po kome vreme kao faktor,kao tok, ima veliki znaaj u ljudskom stvaralatvu.Bekon je tvorac moderne naune etike, koju su potvrdila uenja XVII, XVIII,XIX i XX veka. On je i tvorac prave sokratovske revolucije na sebi svojstven nain.Pre Bekona, od po- etka srednjeg veka, znanje je bilo izgubljeno u filozofskimapstrakcijama skolastiara i gui- lo se pod autoritetima. Bekon ga je vratioiskustvu i kodifikaciji. Bekon je doprineo da se po- novo sukobe dva velikafilozofska pravca, racionalistiki pravac i empirijski senzualistiki pravac ufilozofiji.ETIKA UENJA NOVOG DOBA 31. Nova otkria u raznim oblastima ljudske delatnosti definisala su i etika uenja uistorij- skom razdoblju koje zovemo novo doba. Tokom srednjeg veka u svimpoljima ljudske delat- nosti pojavljivali su se pojedinci sa novim idejama i epohalnimotkriima.Period civilizacije evropske kulturne tradicije zapoet XVII vekom pa sve do XX vekaoznaen je kao novo doba. U etikim uenjima se profilisao antropoloko filozofskipravac. Antropoloki pravac u filozofiji nastao je kao neminovna posledicapraiskonskog pitanja ko je ovek, ta je ovek i u emu je sutina ljudskog ivota.Smelo se, utemeljeno na naunim multidisciplinarnim saznanjima, postavljalopitanje ve u XVII veku o mestu i ulozi oveka u kosmosu i odnosa oveka i svemira.Slinim problemima bavile su se i drevne civilizacije re- cimo Kine i Indije i praktinood tada postoji ljudsko uverenje da je ovek neodvojiv od ko- smosa tj. da su oveki svekosmiko nedeljivo jedinstvo. Tek Kant u XIX veku definie da su ovek, njegovadelatnost i saznanje, kao i ovekova moralna praksa jedinstveni.Posledica ovakvih uenja su aksiomatina saznanja i shvatanja da su osnovniinioci ukupnog sveta (kosmosa) priroda kao objektivna realnost koja postojinezavisno od oveka i sam ovek odnosno oveanstvo. Ljudi su tvorci svesaznajnestvarnosti. Ljudski rad predvo- en razumskim (saznajnim) je osvaja prirode. Novidoprinos svetu (prirodi) su proizvodi lju- dske delatnosti.Dogmatska uenja bivaju u novom dobu prevaziena. Vie se ne moemistifikacijom odrei da ljudska realnost ne zavisi od ovekove delatnosti. Rad jeuslov ljudske egzistencije i tvorac samog oveka i stremljenja civilizacije. Etikauenja novog doba definiu da je ovek de fakto proizvod svog fizikog i umnograda, a ne od boga dato bie unapred usuenog nai- na ivljenja kao i prestankaivota na zemlji.BARUH SPINOZABaruh Spinoza (16321677) je filozof koji stvara u uzburkanoj Holandiji onogvremena. Baruh Spinoza je postavio kompletnu panteistiku i ateistiku etikufilozofiju podeljenu na pet nivoa delova. Panteizam je sloenica od dve grke rei,pan sav i teos bog, a ovo filozofsko uenje se zasniva na stavu da svet i bog nisu 32. razdvojeni, ve su jedno te isto. Svet ni- je stvoren od boga a pojedinana bia,stvari, pojave i slino su samo naini postojanja sveta, ujedno i boga. Spinoza zatotvrdi da je ovek deo kosmosa koji tei sopstvenom samoodra- vanju. ovek je utom nastojanju ispoljio svoju sutinu kao egoistino samoivo bie voenonagonima, eljama i strastima. ovek mora da se prikloni razumu da bi se odrao.Spinoza je racionalista, pre svega, jer smatra da je saznanje najvea vrednostza oveka. Spinoza istovremeno smatra da je saznanje osnovni izvor ovekovogmorala, jer ukoliko je saznanje vee, utoliko e oseanja ranije trpeti. Razum jenajvie dobro. Moralan ovek tei da ljudima objasni njihove interese, da svojimponaanjem razvija saglasnost i razumevanje meu ljudima. Najvea je sreausavravati um a to je istovremeno i najvii cilj oveka. Spinoza smatra da ono toproizlazi iz umne sutine jeste sutinska vrlina i "prava srea".Baruh Spinoza je branio alijenaciju kao pozitivnu polugu. Kada je ovek stvoriodravu koja je bila uslov njegove slobode, za njega je ona proizila iz njegovihnajdubljih potreba da bi mu obezbedila slobodu kao izraz volje jedne celine.Spinoza smatra dravu obaveznom da koi politike strasti i da ih oplemenjuje istoonako kao to pojedinac suvereno intelektom go- spodari nad svojim afektima.Celokupno svoje etiko uenje, Spinoza je izloio po uzoru na matematiki nainizraavanja i kroz aforizme.EMANUEL KANTKant (17241804) je osniva nemake klasine idealistike filozofije. Kant jemislilac koji je u svojoj filozofiji glorifikovao moralni zakon i moralnu dunost,postavljajui oveku u zadatak stroge moralne zahteve.Kant volju smatra najviim dobrom oveka. Moral je svojstvo te dobre volje,unu- tranje ovekovo uverenje da se svaki pojedinac tokom ivota moralizira samu sebi. Kant je posebno istraivao poreklo morala, koren morala, kriterijumemoralnosti i motive za mo- ralno ponaanje. 33. 1. Poreklo morala i koren morala prema Kantovom objanjenju je u razumu ili unekom po- sebnom delu predvienom za moral, ili u oseanjima, kao to su uilisentimentalisti. Poreklo morala je konano u umu razumu. Svojom sposobnouda postavi princip i zakon delova- nja volje ovekov um dokazuje sopstvenuslobodu i ljudske slobode uopte. Ovaj stav je u Kantovom uenju najpozitivniji.2. Kriterijumi moralnosti prema Kantu mogu se traiti u stavu prema dobru i zlu.Problemsko je pitanje zato se jedno smatra dobrim, a drugo ljudsko injenje loim.Kant je smatrao da se treba uvek osloniti na "obinu" moralnu svest obinogoveka, a da je dunost filozofa samo da pojasni to to inae postoji u svakomoveku. Korisno i svesno nije podudarno u obinog oveka. Kant navodi primer dakada bi neko izjavio da ne eli da vrati dugove jer se bori i za- lae za linu korist isreu, mi ne bismo po svojoj moralnosti odobrili takav postupak. Moral nije naukao srei, ve put kako da postanemo dostojni te sree. Kantov dalji primer govo- rida odreeni postupci mogu doneti korist drugome, a da nisu moralni, recimotrgovac moe da ne prevari nikoga i tako su kupci u dobiti, ali potenje trgovca jepodreeno ouvanju po- verenja kupaca. Jasno je ovde iskazano potenje iz koristii jasno je za svakog kako potenje nije moralno jer nema atribute istinskogpotenja.3. Motivi za moralno ponaanje, po Kantu, jesu sadrinsko-vrednosni i nisu relativni.Sadr- ani su u samom oveku kao posebnost razumskog bia. Ljudska linost jesutina moralnog ponaanja i osnova ukupne humanistike misli buroaskogureenja.Kantova filozofija je znaajna i po tome to je posebno isticala dunosti, norme,zakone, kao i one norme koje ovek postavlja sam sebi. Sve zakone su donosili ljudiza druge ljude, to je garancija njihove ispravnosti. Iz toga proistie obaveznopotovanje tih zakona i normi.UTILITARIZAM KAO ETIKO UENJETermin utilitarizam je od latinske rei utilis koristan. Osnovno naeloutilitarizma je da je sve ono to je korisno za oveka istovremeno i moralno.Utilitarna etika teorija i u me- dicini podrazumeva da se pri odluivanju u bilokojoj situaciji uvek primarno vodi rauna o dobrobiti za najvei mogui broj ljudi.Deremaj Bentam 34. Deremaj Bentam (17481832) je engleski filozof i rodonaelnik utilitarizma.Nastojao je da utilitarizam prikae kao etiko uenje zasnovano na neoborivimpsiholoko-antropo- lokim injenicama, jer po prirodi svojoj ovek tei da izbegnepatnju i bol i da postigne zadovoljstvo i sreu. Ljudskom prirodom je predodreenoda pojedinac izabere ta je dobro, ta treba initi i kako postupiti.Bentam smatra da je dobro svako postupanje koje donosi zadovoljstvo i sreu. Istovai za objekte i predmete, dobri su samo oni predmeti i objekti koji su korisni utilitarni.Bentam smatra da je zadovoljstvo vrednije ako se proiri na vei broj ljudi,time je i utilitarnost vea. Utilitarizam ima svoj kriterijum dobra, ispravnostiljudskih postupaka, javne delatnosti i drutvenih institucija. Srea je velika samoako je ostvarljiva za najvei mogui broj ljudi.Bentam smatra ako ljudi idu za svojim dobro shvaenim interesom,pretpostavka je da e tako ostvariti i interes za druge ljude i za zajednicu u celini.Postoji unapred neka odreena harmonija izmeu drutva i interesa pojedinca,recimo trgovac ima rauna da prodaje dobru robu, jer time poveava brojzainteresovanih kupaca i direktno svoju dobit. Kupci imaju inte- res da kod takvogtrgovca kupuju jer on nudi dobru robu to njima odgovara.Bentam smatra da je moralno i neminovno da se ljudi uzajamno iskoriavajujer tako koriste jedan drugome. Utilitarnost je univerzalna kategorija ljudskihodnosa jer svi postupci i radnje koje oznaavamo moralnim vode u korist. Moralnoje i doputeno svako ono ponaanje iji je cilj da donese vee zadovoljstvo i sreu bilopojedincu, bilo grupi ili zajednici.Utilitaristi su zadovoljili sutinu kapitalistiko-buroaske prakse jer su svojimue- njem zapravo podrali kljuno uporite takve socio-zajednice tada u razvoju iekspanziji. Osnovno naelo kapitalistiko-buroaskog ureenja drave su profit ipoveanje materijalnih dobara. Obaveza takve dravne zajednice je ozakonjenjesvih tenji ka poveavanju bogatstva zajednice, ali pre svega pojedinaca u njoj izatita privatne svojine jer je ona izvor zadovolj- stva i sree onih koji posedujumaterijalna dobra. Ovo je zapravo najuzvienije moralno naelo zasnovanostiburoaske kapitalistike dravne zajednice.ETIKA UENJA SOCIJALISTA UTOPISTARuso, Saint Simon, Oven, Furije 35. Utopisti-socijalisti su nosioci utopistikog idealizovanog etikog uenja u vremeFrancuske revolucije (1789). Dakle u najpotresnijim godinama promena drutvenogi drav- nog ureenja oruanom revolucijom i krvoproliem.Utopistiko-socijalistika filozofska etika uenja u XVIII i XIX propovedao jeveliki broj izuzetnih genijalnih ljudi tog vremena. Ideje o utopistikoj jednakostisvih pojedinaca u organizaciji dravne zajednice su vie nego idealistikiutemeljene i idealno zamiljene kao krajnji domet sree za svakog oveka ilipojedinca u zajednici i u dravi.an-ak Rusoan-ak Ruso (17121778) moda najznaajniji u koncipiranju utopistiko socijali-stikogetikog uenja o pravednom drutvu i zajednici istopravnih, podjednakobogatih i srenih ljudi. Osnove uenja Rusoa na poetku, su bile da je drava usutini samo skup pojedinanih ljudskih elja, interesa i aktivnosti, te se zbog togaorganizuje u ranijim civilizacijama. Pojedinac se u takvoj udruenosti odrie svogprirodnog prava u korist svih ljudi.Ruso smatra da je ovek "po prirodi svojoj dobar" a pokvarile su ga institucijei ustanove stvorene u civilizaciji. Ruso se bori protiv miljenja da je "moralnostprefinjeni egoizam". Ruso je bio teista, ali ovakav njegov stav u uenju predstavljaantitezu hrianskog uenja o prvobitnom grehu i spasenju due pomou crkve injenog svetenstva.Ruso zahteva da se ovek vrati prirodi, ne na nain prozaian, ne na nainvraanja divljatvu. Zalae se za vraanje prirodnog oveka oveka koji odbacujepotrebu da razumno ostvari korist bilo materijalnu, bilo duhovnu, na tetu drugihljudi. Volter, itajui Rusoovo delo Prirodni ovek, kritikujui Rusoa i njegovufilozofiju, dao je veoma impresivan sarkasti- an komentar: "Nikada niko nijeupotrebio toliko otroumlja u elji da nas uini ivotinja- ma. Kada ita njegovodelo, oveku se prohte da hoda etvoronoke..."Ruso analizira nejednakosti u drutvu i nalazi da su sve nejednskosti posledicaprivatne svojine. "Prvi ovek koji je ogradivi pare zemelje rekao ovo je moje ikoji je naao ljude da mu u to poveruju, bio je stvarni osniva graanskog 36. drutva."Ruso nema prigovore prirodnoj nejednakosti koja se tie ivotnog doba,zdravlja, stra- sti, inteligencije, nego samo prigovara nejednakosti koja proizlazi izprivilegija utvrenih obiajem. Stoga zapoinje energinu borbu protiv privatnogvlasnitva, dajui krajnje utopi- stike predloge da se ta borba moe voditi bezoruja i bez primene sile. Ruso zastupa tezu da se verbalnim ubeivanjemveleposednika moe postii njihovo moralno preobraanje i da e se oni odreisvog privatnog poseda i vlasnitva samovoljno.Ruso smatra da gospodar nad dobrima i materijalnim bogatstvom svih trebada bude drava i to razrauje u knjizi Drutveni ugovor (1762). Rusoov Drutveniugovor je bio za voe Francuske revolucije prava biblija. Rusoove ideje jednakosti,demokratije i slobode bile su im putokaz za organizovanje ispravnog moralnogdrutva. Meutim, oni nisu Rusoa paljivo ita- li, a jo manje pravilno shvatili, tesu usledila poznata istorijska dogaanja.Saint SimonSimon (17601825) je socijalista utopista. Zaetnik je savremene sociologije.Njegovi stavovi su polazite kasnijeg razvitka niza drutvenih nauka. Simon je veomastrog kritiar graanskog drutva, definiui ga kao "svet koji je postavljen na glavu".Simon smatra da je dunost ljudi da stvore drutvo dravu koja biodgovarala najveem broju pojedinaca. Hrianstvo je u poetku bilo progresivanpokret i zastupalo je to naelo. Meutim, ve od XV veka Crkva se obogatila inapustila hriansko naelo i postala surova za najsiromanije. Simon veoma otrokritikuje propagandu hrianstva, ideju da se svi ljudski problemi reavaju nanebu. Isticao je da se oduvek svi ovekovi problemi reavaju samo na Zemlji isamo za ivota. Simon propoveda novo hrianstvo u kome brojni stavovi imajuznaajnu ulogu u razvitku teorije alijenacije, na koju se kasnije pozivao i KarlMarks. Simon je ostavio naelo odnosa u idealizovanoj dravi gde bi se svaki 37. pojedinac ostvario prema sposobnostima i uivao privilegije prema vrednosti svograda.Simon se protivio shvatanju da je zlatni vek bio u ljudskoj prolosti i tvrdio dae zlatni vek tek doi sa usavravanjem drutvenog poretka. Zlatni vek jeanticipacija oveka budunosti i do danas nije ostvaren.Robert OvenRobert Oven (1770 1831.godine) je kritiar politikoekonomskogburoaskog ureenja u Engleskoj svog vemena. Robert Oven je smatrao danajbitnija zabluda ondanjeg buroaskog drutva lei u isticanju principaindividualnog interesa. Iz tog principa proistiu sve zablude, svi zloini, beda isvako zlo za engleski narod. Oven smatra da lini interes gui najbolje kvaliteteljudske prirode i najvrednije u oveku.Oven kritikujui drutveno ureenje tvrdi da u njemu socio-okolnosti vladajuljudima i da treba organizovati dravu u kojoj e ljudi vladati okolnostima.Konano, kljuna ideja Ovenove filozofije i etikog uenja odnosi se naindividualnu ovekovu sreu. Smatrao je da se srea moe proiriti i uveati samo uonoj srazmeri u kojoj pojedinac aktivno nastoji da je povea i proiri za sebe ali i zasve druge ljude u drutvu.FourierFurije (17721832) je tvrdio za civilizaciju da je "svet okrenut na glavu". Smatrao je da 38. je ljudski rod deo isto tako naopako postavljenog sveta i da svako ko radi nunostupa u rat s drutvom."Sudija eli prestupe da bi sudio prestupnicima, a lekar bolesti da bi leio bolesne."Utopistiko-socijalistiko uenje Furijea nije uspelo dao dgovori na pitanje ta jeljud-skasrea. Furijeov etiki stav ogledao se u odbacivanju dunosti i propisanogmorala jer se prave moralne vrednosti nalaze u samom oveku. Filozofsko-etikorazmatranje Furijea je su- tinski kritika drutva civilizacije njegovog vremena.Ukazivao je na osnove budueg ureenja drutva. Furije kritikuje instituciju braka ibrani ivot zbog ropskog poloaja ene u njemu, to je znaajna progresivna idejanjegovog uenja. udio se enama to se nikada nisu pobunile.ETIKA UENJA NEMAKIH KLASIKA FILOZOFIJEHegel, openhauer, NieHegelHegel (17701831) je osniva dijalektike o postanku oveka, ljudskedelatnosti i ljudskog roda uopte. iveo je relativno kratko, samo est decenija, apostigao je ugled velikog filozofa, i uticaj na sve filozofe savremenike.Hegelova filozofija najbolje je prikazana u njegovim velikim delimaobjavljenim 1807. godine pod naslovom Fenomenologija duha. Smatrao je da seputem svesti najsigurnije moe pronai put do istine. Drugo Hegelovo veliko deloNauka logike sadri Hegelov sistem u celini, u kome ideja zauzima centralno mesto.Ideja postoji u apstraktnom miljenju i predmet je logike, ona postoji konkretno i uprirodi.Hegelova centralna ideja ukupnog uenja je tvrdnja da um vlada svetom, tukategoriju on naziva Svetskim umom, odnosno Svetskim duhom. Bez obzira na toto se sa mnogim pojedinostima ne moemo sloiti i to ima mnogo udnog uHegelovoj filozofiji, on jo uvek nije "istorija". Engels je govorio da:"velianstvenost Hegelovog osnovnog shvatanja, jo i danas zadivljuje naunike";kao da ova reenica jo aktuelno traje i na poetku XXI veka. 39. Hegelov stvaralaki opus bio je usmeren i na etiku nauku o moralu. Hegelsmatra da su moral, drava i pravo samo razliiti stepeni objektivnogsamorazvoja razuma duha. U objektivnom, moralnom poimanju zajednice drave, moral pojedinca je vredan samo ako je tesno povezan sa moralnomsveu drutva. Hegel smatra da je prva stepenica objektivnog morala porodica.Brojne porodice ine graansko drutvo, i to je druga stepenica objektivnogmorala, a treu stepenicu oznaava drava. Sva tri stepenika predstavljaju skup kojioznaava objektivni moral ili drutveni ivot.Hegel je bio izuzetno naklonjen francuskoj revoluciji, ali se ipak u svomuenju nije mogao osloboditi uticaja tradicionalnog nemakog shvatanja.Hegelovo konzervativno milje- nje da je Pruska drava zasnovana na inteligencijibilo je u pravom smislu meta kritike mla- dog Marksa.Epohalni znaaj dijalektikog Hegelovog uenja ogleda se u razvojudijalektike. Smatrao je da sve to postoji zasluuje i da nestane. Hegelovadijalektika razvijala se u vreme idealistikih stavova u filozofiji tog vremena. On jerazvio tezu o revoluciji u obliku misli a ne oruja. Pisao je da graansko drutvomora prevazii sopstvene granice po logici stvari, i konano da je izlaz izgraanskog individualizma i egoizma samo uspostavljanje dobre drave. Hegel jesvojim sledbenicima ostavio mogunost da reenje tog problema trae u optojove- anskoj slobodi, a ne samo u politikoj emancipaciji. Engels kae: "Hegelovafilozofija tako je snano uticala na duhovno stanje Nemake da je zarazila ak injegove protivnike."Hegel razmatra i problem alijenacije, vezujui teoriju alijenacije sa evolucijomljudskog drutva. Hegel ui da ovek stvara samog sebe tako to stvara predmete,novac, dravu, istori- ju, jednom reju sveukupnu realnost u kojoj ivi.Artur openhauerArtur openhauer (17881860) bio je filozof racionalista. . Pesimizamopenhauerovog uenja posledica je line nesigurnosti u vreme velikihdrutvenih potresa i revolucija 1848. godine u Evropi. openhauer smatra da je 40. ono to se naziva sreom zapravo momentalni predah, prestanak borbe zaispunjenje elja, srea je negativno stanje. Pokreta svih sukoba meu ljudima jevolja za ivotom. "Najvei izvor svih zala koja mue oveka, jeste sam ovek.Svako mora doi do ove injenice kad posmatra ovaj svet kao pakao gori odDanteo- vog, kad uvia da je jedan ovek demon drugom oveku." Izraz egoizmaovekove volje je njegova volja za ivotom, a osnova svakog zla postaje tajegoizam.openhauer smatra da je po svojoj sutini svet zao. Tvrdio je da je najgora uistoriji sveta civilizacija u kojoj je iveo. Smatrao je da permanentno u ivotu ljudisamo postoje patnja, nesrea i bol. Moe se tvrditi da je njegov pesimizamzasnovan na tezi da zloba, egoizam i samilost upravljaju ljudima. Ova tri faktorasu osnovni pokretai ljudske delatnosti.Fridrih NieFridrig Nie (18441900) je nemaki filozof, osniva imoralizma. Imoralizam jeetiki pravac kritike postojeeg morala uopte. Ne treba ga shvatiti kao negacijuetike niti kao odbacivanje moralnih vrednosti, jo manje kao propovedanjenemorala.Nie ne brani neku novu koncepciju morala napadajui dati moral drutva ukom je iveo. On kritikuje svaki moral smatrajui ga represivnim po oveka. Nie seborio protiv odreenih pravila ili ponaanja, protiv morala koji tiranie i nivelieljude u prosene i standardne. "Kada je sve unapred odreeno, sve to ovek imaili nema da ini, to se plaa osakaenjem oveka, sakaenjem naprednog iistraivakog duha".Raspravljajui o moralu svog vremena, Nie smatra da je moral osvetanemonih nad jakim, monim i kreativnim pojedincima. To se deava u drutvu ukojem nema drugog in- stinkta osim instinkta stada i Nie govori: "Instinkt stadato su sabrane nule...gde nule mogu da vrede, gde je vrlina biti nula?... Nie je svojprotest izrazio i sledeim reima: "Stvaraoca mrze ponajvie... Dobri, naime, 41. neznaju stvarati... Oni razapinju onog ko ispisuje nove vrednosti na nove ploe...Dobri, oni su uvek bili poetak kraja."Nie svojim delom kritikuje zapadnu kulturu, hrianstvo i moral, dajui doprinosono- vremenom razvoju filozofske misli. Osnovni stav njegove filozofije je "volja zamo". Nie sma- tra da u prirodi pobeuju moniji, da je tenja za moi izraz instinkta,te tvrdi: "Postoji nadovek, postoji vii ovek." Nie je rekao da nema jednakostimeu ljudima, jer nema jednakosti ni u prirodi. Nie smatra da je moral samopreruena volja za moi, odnosno volja za "vie moi".Nie smatra da je kompletan moral zapadne civilizacije zasnovan naonemoguavanju jakih i zatiti slabih, ime se sputava razvoj ovekovih prirodnihsposobnosti. Nieovu teoriju su dobrim delom iskoristili u svojoj propagandi faisti,to je donelo ogromno zlo oveanstvu. Uenje o dinamizmu i odreenimpromenama koje postoje i u prirodi i u oveku najpo- zitivnije je u Nieovom uenju.ETIKA UENJA KLASIKA MARKSIZMAKarl Marks, Fridrih EngelsKarl Marksfilozofi su do sada samo razlicito tumacili svet, a radi se o tome da se on promeniKarl Marks (18181883) je osniva posebnog etikog uenja utemeljenog nahumanizmu. Humanizam je orijentacija u kome je ovek uzet kao centralnavrednost.Etika humanizma predlae stvaranje takvog drutva u kome e ovekovesposobnosti, njegovo dostojanstvo i njegova stvaralaka svest moi u potpunostida se ostvare. Moral je faktor koji treba da omogui razvoj drutvene svesti kaoovekove kategorije. Moral se, naalost, ne propisuje, ne namee drutvu spolja,kao neto veito, strano i apsolutno, tj. bogom dato i nepromenljivo. Moral jesamo jedan od oblika drutvene svesti u kojoj se odraava drutveno bie inerazdvojivo je povezan sa ostalim oblicima ovekove svesti. Sve ovo je pra- vasutina Marksovog uenja o moralu. 42. Marks razvija svoje uenje zakljuujui da se sa napretkom civilizacije, posebnou kapitalizmu, ovek u mnogim aspektima udaljuje i od prirode i od samog sebe.Marks je shvatio da se zbog brzog drutveno-ekonomskog razvoja kapitalistikiureene drutvene zajednice ljudski odnosi do te mere menjaju da postaju stranioveku i dovode do alijenacije otue- nja. Alijenacijom se hoe rei da ovek ukontekstu takvih socio-ekonomskih odnosa biva tre- tiran na isti nain kao ipredmetni svet, bez uvianja ovekovih svojstava i sutina.Marks utvruje tri nivoa ovekove alijenacije. Prvi nivo alijenacije je otueni rad. Otueni rad samom oveku postaje spoljanja itua sila. Drugi nivo alijenacije je alijenacija kroz predmete proizvedene radom, koji sesuprotsta- vljaju oveku kao sila koja ne zavisi od njega. Trei nivo alijenacije je alijenacija oveka od samog sebe. ovek se otuuje odsopstvene delatnosti od sopstvenih proizvoda i od potreba.Marks alijenaciju shvata kao gubitak, kao liavanje, kao porobljavanje, kaoosiromae- nje i kao obezvreivanje oveka. Ukoliko se radnik vie izradi, utolikomoniji postaje njemu tu predmetni svet, koji on stvara nasuprot sebi.ovek u graanskom drutvu je u takvom poloaju da svet koji je sam stvorio nijenjegov svet. Umesto da se u njemu razvija kao stvaralako bie, postaje bezlina inemona je- dinka, otuena od rada, od svoje ljudske sutine i od drugog oveka.Nikakvi propisi ne mogu oveka da uine moralno ispravnim. Uviajui linuodgovornost i prihvatajui humanistiku orijentaciju ovek moe da se razvije umoralno bie i doprinese optem drutvenom razvoju.Fridrih EngelsFridrih Engels (1820 1895) je koncipirao dijalektiku kao istorijsku injenicu alii kao konstitutivni element ljudske i istorijske prakse. Engelsove teorijskekoncepcije obuhvataju fi- lozofiju posle Hegela, on polazi od ve izvrene kritikeHegelovih idealistikih teza.Engels istie materijalistiki koncept, koncept jedinstva sveta u materijalnosti.Jedin- stvo sveta sastoji se ne u njegovom postojanju, ve u njegovojmaterijalnosti. Engels podvlai da svet, iako jedinstven, morao je najpre biti jedno,pre nego to je mogao i postati jedan. En- gels je shvatio da je sve u svetu i sve ukosmosu u stalnom kretanju, stalnoj promeni od naj- jednostavnijeg kretanja,jednostavne promene mesta, sve do promene miljenja.Engelsovi radovi iz domena odnosa oveka prema prirodi i njegovesposobnosti da iz potrebe menja samu prirodu doveli su ga do zakljuka: "Rad jestvorio i samog oveka." Engels saznanje objanjava tako da su i svest i miljenjesamo produkt ljudskog mozga.Engels raspravlja i o pitanjima ideologije, religije i morala. Engels smatra da jemoralni problem uvek bio u centru panje razliitih ideologija i drutava, 43. drutvenih klasa i slojeva, jer se u skladu sa ideolokim karakterom morao usvakom drutvu reavati i razumeti problem ljudskih odnosa. Po njemu je oigledanideoloki karakter etikih teorija u istoriji civilizacije. Engels razmatra teme kao tosu eksploatacija, humanost, dobro ili zlo i prijateljstvo.Sva ova pitanja ne mogu se podvesti pod jedinstven etiki stav. Tvrdi da u onomdrutvu u kome postoje klasne razlike svaki moral mora imati odlike klasnog morala.Engels objanjava:1. Prvi faktor morala je klasna uslovljenost morala. Kada se radi o klasnom karakterumorala, injenica je da u svakom drutvu sa klasnim suprotnostima postoji jedanmoral koji opravdava vlast i interese vladajue klase.2. Drugi momenat je problem zajednikog u razliitim teorijskim koncepcijama omoralu. Ovo podrazumeva istovetnost etikih principa u raznorodnim uenjima,ideologijama i filozo- fijama. Moralna maksima ''ne kradi'', etiki je principsadran i u etici religije, kao i u svim etikama svih drutvenih ureenja i svihcivilizacija.3. Na treem mestu je uenje o progresivnom razvoju morala. To oznaava ushodnievolutiv- ni razvoj etike misli, bez obzira na mogunost kontinuiteta idiskontinuiteta kroz civilizaciju.4. etvrti momenat predstavlja perspektive formiranja opteljudskog i opteoveanskog mo- rala u idealizovano zamiljenom besklasnom drutvu dalekebudunosti.Engels u uenju o etici, koristei misli savremenika i ranija istorijska uenja,kae: "Stvarno oveanski moral koji stoji iznad klasnih suprotnosti i iznaduspomena na njih, bie mogu tek na onom drutvenom razvojnom nivou koji jeklasnu suprotnost ne samo prevaziao nego i u ivotnoj praksi zaboravio." Ovo jeEngelsova vie nego istorijska misao, koja vai i koja e vaiti kao trajnakategorizacija za ljudski rod i sve epohe.Engels objanjava i poreklo fenomena religioznog morala i to kroz saznanja odrutve- noj organizovanosti oveka u vreme nastajanja tih religija. Engels smatrada religija kao ideoloki oblik i koncept neminovno morala nastati na odreenomnivou ovekovog umnog ali i drutvenog razvoja. ovekova nemo u odnosu naprirodu i nizak stepen razvijenih pro- izvodnih mogunosti u prvobitnoj zajednicikarakterisali su tog oveka. ovek je u takvim uslovima morao oseati strah predmoima prirodnih sila i da bi poimao sebe u tom kontekstu, razvio je magijskoreligiozna verovanja. Engels istie da je poetak nastanka religija primi- tivnognivoa znaajno udaljen od religijskih uenja u klasnom drutvu.Pojava klasnih razlika u socio-zajednici doprinela je uvrivanju religijskog vladajueklase. Antagonizmi izmeu klasnog i drutvenog poretka dali su drutvenu podloguna kojoj su nicale religije tokom istorije civilizacije. Da bi se promenila sadrinamorala, bilo je uvek potrebno izmisliti strukturu i nove odnose u ekonomiji i zakoneu drutvenom poretku.Revolucionarnou svog uenja Engels je dao znaajan doprinos nauci a brojni 44. njegovi stavovi nisu izgubili na aktuelnosti ni u tek nastalom XXI veku.NAJNOVIJA ETIKA UENJA XX VEKAXX vek je doneo savremene poglede na vrednost ovekovog ivljenja. Smisaoljudskog ivljenja sigurno se ogleda u stalnom usavravanju, razvijanju i praktinomiskazivanju indi- vidualnih sposobnosti. XX vek je utemeljio stremljenja ovekatreeg milenijuma. oveku dananjice je nametnuta obaveza svakodnevnog ipermanentnog razreavanja ivotnih protiv- renosti, usavravanja stavova linogstvaralatva, postavljanje ambicioznih ciljeva, a gene- ralna rezultantna je ambicijada se stvore uslovi za jednak kvalitet ivota svih ljudi. Praktino, u svakodnevnomivotu to znai: svaki pojedinac emocionalno usklaen treba da uiva u radu i tei ostvarenjupostavljenih ambicija; uspeno i kvalitetno voenje ivota u braku, u porodici; uspeno i kvalitetno ivljenje i ostvarenje kroz relacije u socio-sredini i radnojsredini; kognitivnim angaovanjem da doprinese razvoju zajednice; potrebu da svaki pojedinac dobije podrku lanova svoje zajednice u ostvarenjukvaliteta linog ivota, ali i da naui da se raduje uspesima drugih u svomokruenju.Etika uenja XX veka zasnovana na novim kvalitetima transformisala su i daljetran- sformiu relacije u zajednici. Dravne zajednice se udruuju ne samodeklarativno ve i de fakto u nameri ujednaavanja pomaganjem razvijenih manjerazvijenim. Nauna etika XX veka opredelila je oveku pojedinano maksimalnozadovoljstvo ivljenja i povela borbu za izjednaavanje svih ljudi u materijanombogatstvu bez siromatva i emocionalnom bogatstvu iskazanom kroz zadovoljstvo isreu.PRAGMATIZAM KAO ETIKO UENJEarls Persarls Pers (18391914) je osniva pragmatizma. arls Pers je uveo logiki model tu-maenjapojmova na osnovu posledica u praksi koje kao instrumenti istraivanjaizazivaju. 45. V. DemsV. Dems (18421910) razradio je Persovu pragmatistiku koncepciju.Dems smatra da je saznanje sadrano u procesu proveravanja hipoteza.Istinita je ona ideja, odnosno hipoteza, samo ako moe da zadovolji line interese iovekove potrebe. Dems smatra da kriterijum istinitosti postaje individualistikipragmatizam.Don DjuiDon Djui (18591952) je najubedljiviji predstavnik pragmatistike filozofsko-etikekole. Njegov osnovni stav je odnos izmeu oveka i stvarnosti na relacijicilj sredstvo. Don Djui ne insistira na prethodnim pojavama ve na onim kojedolaze i njihovim posledicama. Istina i la mogu se potvrditi i odbaciti tekproverom u praksi. Istina je uspeno ostvarivanje zamisli, a neistina bezuspenost ineostvarenost planiranog cilja. Uspenost predvianja identifikuje se sa istinom.Individualizam Dona Djuija je nov, kao i njegovo pragmatino uenje. On smatra daje dobro svako lino htenje i svaki lini cilj koji vodi poistoveivanju individualnih izajednikih interesa. Tako postignuta harmonija obuhvata parcijalne drutveneprobleme, to za posledicu treba da ima rekonstrukciju i humanizaciju drutvauopte. To moe da ostvari i ovek ija je sutina istovetna sa istinom oveka koji jeuspean u praktinom ivotu. Etiko uenje Dona Djuia je temelj Novog svetskogporetka, ve instituisanog.EGZISTENCIJALIZAM KAO ETIKO UENJEKjerkegor, Jaspers, Hajdeger, Sartr 46. Egzistencijalistika etika je jedan od pravaca nove filozofije, nastale kao reakcija naniz problema savremenog oveka i savremeno ureenog drutva. Neki od tihproblema su posledica dekadencije graanskog drutva u kome ovek gubiindividualnost i postaje bezlian. Individua nemona da odluuje o svojoj sudbini urazvijenom graanskom drutvu, uklapa se u ablonizovan nain ivota, odnosa imorala prema drutvenim institucijama. Vreme u kome se javlja ovaj filozofski pravacje doba procvata nauke i zamaha u razvoju tehnike i novih tehnologija.Procvat sveukupnog drutvenog napretka dovodi do pojave tehnokratije itehnicizma. Tehnicizam i tehnokratija su novi civilizacijom uslovljeni oblicialijenacije oveka podvlaivanjem mainama, odnosno podvlaivanjem manjojgrupi ljudi koji upravljaju njima. Ta mala grupa ljudi uzima pravo da odluuje osudbini drugih, ali naalost i sudbini oveanstva (primer je posedovanje atomskebombe). Filozofija egzistencije se javlja kao probueno ponovno interesovanje zaoveka (pojedinca), za njegovo postojanje i opstajanje, kao i smisao ivljenja.Filozofi egzistencijalisti smatraju da nauka i nauna dostignua ne mogu pruitioveku potpunu predstavu i istinu o svetu. ovek ne moe da nae smisao upredmetnom materijalnom svetu, ve samo okretanjem ka sebi samom, kasvojoj egzistenciji i svom postojanju. Esencija tog cilja je neto to ovek tek trebada ostvari i to on moe zadati sam sebi.Odgovor ta je esencija pokuavaju da daju filozofi egzistencijalizma. Tajodgovor je dvostruk: teistiki i ateistiki. Teistiki filozofi egzistencijalisti centralno mesto daju transcendentnom,sveobuhvatnom smislu postojeeg koji se opredmeuje i nalazi u bogu. Samo kroztranscendentno verovanje u boga ovek moe da ostvari smisao svog ivota. Ovdeboga ne treba shvatiti kao jednog sveopteg ve kao linog boga koga je ovekizabrao, da bi verom u njega naao smisao svog postojanja. Najpoznatiji ateistiki filozofi egzistencijalisti su Hajderger, Sartr i dr.KjerkegorKjerkegor (18131855) roen u Kopenhagenu, osniva je savremene filozofijeegzistencije. Kjerkegor je primer oveka koji je postao zbog svog uenja uven i 47. slavan nakon smrti. iveo je ivotom nepriznato