ЈЕТРА-HEPAR

АНАТОМИЈА И АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЈЕТРЕФИЗИОЛОГИЈА ЈЕТРЕ

Aнатомија јетреAнатомија јетре::Јетра је највећа жлезда човека,обично тежи између 1,0 и 2,0 килограма.мека,ружичасто смеђа ,обликa овоида

Поред коже то је највећи орган нашег тела.Налази сеодмах испод дијафрагме на десној страни горњег абдомена(десни хипохондријум), поред желуца

Подељена је ,На горњој страни( facies diaphragmatika),српастом везом(LIGAMENTUM FALCIFORME HEPATIS)-дупликатурум перитонума који је фиксира за предњи трбушни зид,на1.Десни режањ(LOBUS DEXTER SEU LATERALIS)2.леви режањ(LOBUS SINISTER SEU MEDIALIS) На доњој страни fascies viscelaris видимо и3.четвртасти(LOBUS QUADRATUS)4.репни(LOBUS CAUDATUS)-други део дупликатуре перитонеума иде ка малој kривини желуца као OMENTUM MINUS

Јетра је грађена од својих ћелија хепатоцитаОни се око централне вене смештају у облику звезде(АЦИНУСИ)Ацинуси граде ЛОБУЛУСЕЛобулуси граде ЛОБУСЕ

На доњој страни налази се спремиште или резервоар за жуч

Жучна кеса (VESICA FELLEA)-депонује жуч-концентрише је(упија вишак воде)

Жуч:Улази у дуоденум 10-15 минута после хранеЕмулгује масти(разбија их у ситне капљице),те омогућава њихово разлагање и ресорпцијуПојачава деловање ензима панкреасаПојачава тонус и перисталтику цреваДелује разорно на цревну флору те онемогућава процес трулења

Чине је: 1.Жучне соли 2.холестерол 3.Жучне боје -коњуговани билирубин 4.фосфолипиди-лецитинЖучне соли и холестерол морају бити у равнотежи иначе настаје калкулоза(жучно камење)

Паренхим јетре обавија везивна опна CAPSULA HEPATIS GLISSONIПушта поједине траке између лобуса и лобулуса Чинећи тз.СТРОМУ -костур јетре

Јетру опскрбљујуЈетру опскрбљујуНутритивни крвни Нутритивни крвни

судови:судови:-a.hepatica propria-a.hepatica propria-њени капилари-њени капилари-vv.hepatice-vv.hepatice

Функционални крвни суд Функционални крвни суд јеје

-V.portae-V.portae добија крв из:добија крв из: - Слезине,- Слезине, - Панкреаса- Панкреаса - Танког црева- Танког цреваЕндотел венских Ендотел венских

капиларакапилараИма способност да увлачи Има способност да увлачи

у себе храњиве у себе храњиве материјематерије

Граде га КУПФЕРОВЕ Граде га КУПФЕРОВЕ ЋЕЛИЈЕЋЕЛИЈЕ

Из јетре, крв тече у вену хепатис пa директно у доњу шупљу вену.Сваки минут пролази кроз јетру 1500 мл крви.Портна вена у јетри дели се на гране које се завршавају синусоидама, а затим спајају у вену јетре.Артеријска крв такође се улива у синусоиде.

Јетра је грађена од својих ћелија хепатоцитаОни се око централне вене смештају у облику гредицаИзмеђу два реда гредица Налази се жучни каналић Венска крв тече према централној вени тз.венским синусоидимаУз зид синусоида налазе сеКУПФЕРОВЕ ЋЕЛИЈЕ(припадају ретикулоендотелном систему и имају способност фагоцитозе колоидних супстанци и бактерија)

Звездаста структура јеАЦИНУСАцинуси граде ЛОБУЛУСЕЛобулуси граде ЛОБУСЕ

Јетра је један од неколико унутрашњих органа, који су у стању да се природно регенерише.Може бити потпуно обновљена чак и када је само остала четвртина нетакнутог ткива

Физиологија јетреФизиологија јетре

Различите функције јетреобављају хепатоцити јетре (јетрине паренхимске ћелије).

Улога јетре:Улога јетре:а)а)

Јетра производи и лучи жуч Јетра производи и лучи жуч

Јетра производи и лучи жуч неопходну за варењеЈетра производи и лучи жуч неопходну за варење

*Жуч се улива у каналикуле који се спајају у жучне водове. Они се спајају у десни и леви хепатични канал, који дају заједнички хепатични канал(DUCTUS HEPATICUS). Он се испод јетре с спаја са DUCTUS CYSTICUSOM Граде заједнички изводни канал DUCTUS CHOLEDOCHUSкоји улази у дванаестопалачно црево на месту званомPAPILLA VATERI kojу затвара SPHINCTER ODDI, или прелази да се складишти у жучној кеси.

б)б)Јетра у метаболизму угљених хидратаЈетра у метаболизму угљених хидрата врши: врши:-ДЕПОНОВАЊЕ ГЛИКОГЕНА,-ДЕПОНОВАЊЕ ГЛИКОГЕНА,-глуконеогенезу (формирање глукозе из -глуконеогенезу (формирање глукозе из

одређених амино киселина, лактата или одређених амино киселина, лактата или глицерола)глицерола)

-гликогенолизу (формирање глукозе из -гликогенолизу (формирање глукозе из гликогена)гликогена)

-гликогенезу (формирање гликогена из -гликогенезу (формирање гликогена из глукозе)глукозе)

Деградацију инсулина и других хормонаДеградацију инсулина и других хормонаЈетра учествује у метаболизму липида:Јетра учествује у метаболизму липида:Синтетише холестеролСинтетише холестеролФормира триглицериде (масти).Формира триглицериде (масти).

б)б)Јетра у метаболизму угљених хидратаЈетра у метаболизму угљених хидрата врши: врши:-ДЕПОНОВАЊЕ ГЛИКОГЕНА,-ДЕПОНОВАЊЕ ГЛИКОГЕНА,-глуконеогенезу (формирање глукозе из -глуконеогенезу (формирање глукозе из

одређених амино киселина, лактата или одређених амино киселина, лактата или глицерола)глицерола)

-гликогенолизу (формирање глукозе из -гликогенолизу (формирање глукозе из гликогена)гликогена)

-гликогенезу (формирање гликогена из -гликогенезу (формирање гликогена из глукозе)глукозе)

-јетра може да претвори глукозу у -јетра може да претвори глукозу у масти”масна јетра код гојазних”масти”масна јетра код гојазних”

Јетра учествује у метаболизму липида:Јетра учествује у метаболизму липида:Синтетише холестеролСинтетише холестеролФормира триглицериде (масти).Формира триглицериде (масти).

Метаболизам беланчевина:(ако потпуно изостане смрт за 24-48 сати)*дезаминација аминокиселина*стваранје непротеинског азота*стварање амонијака*стварање уреје*стварање креатинина*стварање готових беланчевина -албумина,глобулина -протромбина -фибриногена

У јетри настају *фактори коагулације 1. (фибриноген), 2.(протромбин), 5., 7., 9. и 11., као и антитромбин.Јетра разграђује: * хемоглобин(његови метаболити су жучне боје *билирубин-зелен '*стеркобилин -смеђ *уробилин -жут), *токсичне супстанце, *и већину терапијских агенаса тј. лекова.

Јетра депонује велики број супстанци на пример,* глукозу у облику гликогена,* витамин Б12, гвожђа, бакар * она је хематопоезни орган у првом триместру трудноће,( ембрион еритроците производи у јетри. од 42. недеље функцију предаје коштаној сржи)**Деградацију инсулина и других хормонаДеградацију инсулина и других хормона